Sećam se, da sam kao i sva deca, mrzela da jedem grašak i boraniju, koliko god je moja majka pokušavala da me ubedi da je zdravo. Posebno sam mrzela boraniju koja mi se uvek činila bezukusnom. Međutim, mnogo godina kasnije ukus mi se promenio, posebno kada sam naučila koliko su ove namirnice zdrave.
Grašak i boranija spadaju u porodicu mahunarki, i osim kao hrana, koriste se i kao lek za lečenje mnogih bolesti. Mladi, zeleni grašak najbogatiji je korisnim sastojcima, a najviše ga na pijacama ima tokom leta. Može da se skuva uz meso kao glavni obrok, ili kao prilog, koristi se i za pripremu pirea i kaše, jer se
tada lakše vari.
Grašak je bogat izvor ugljenih hidrata, fruktoze, bakra, belančevina, vlakana, biljnih masti, a od minerala obiluje gvožđem, manganom, cinkom, magnezijumom, folnom kiselinom. Kada su u pitanju vitamini ova biljka ima najviše A, B1, B2, B3, B6, PP, K, H (biotin) C, E koji ostaje postojan i tokom kuvanja. Zahvaljujući čvorićima u korenu se nalaze bakterije azotofiksatori koje vežu azot iz vazduha i pretvaraju ga u vredne aminokiseline i proteine. Preporučuje se za ishranu dece i trudnica, kao i bolesnicima posle dugog uzimanja antibiotika kako bi poboljšali metabolizam i oporavili
organizam. Konzumiranje graška preporučuje se i ljudima koji pate od anemije, anksioznosti, bolesti srca i krvnih sudova, kod bronhitisa, glavobolje.
Kažu neki da pomaže i kod impotencije, neplodnosti, pada imuniteta, nesanice, problema s kostima, metabolizmom i nervima.
Vršeći ispitivanje graška naučnici sa jednog kanadskog Univerziteta došli su do zapanjujućih rezultata. Naime, belančevine iz graška pomažu u borbi protiv hronične bubrežne insuficijencije koja može da dovede do otkazivanja bubrega. Stručnjaci su utvrdili ove belančevine sprečavaju oštećenje bubrega i održavaju normalne vrednosti krvnog pritiska. Grašak se jedino ne preporučuje osobama koje su alergične na ovu namirnicu, pa bi trebalo u potpunosti da je izbace iz ishrane.
Boranija vodi poreklo iz Meksika, a zahvaljujući biološkim i lekovitim svojstvima našla je zavidno mesto na trpezi. Postoje brojne vrste boranije, a kod nas se najviše uzgajaju šumadinka, zlatna olovka, kineska i italijanska boranija. U zavisnosti od boje može biti zelena, bledo - žuta, žuta ili šarena, a po obliku valjkasta, polupljosnata i srpasta. Na pijačnim tezgama može se naći od proleća do jeseni, dok se smrznuta, sušena i konzervirana u supermarketima kupuje tokom cele godine. Slično kao i grašak na žilama obrazuje mnoštvo kvržica s bakterijama koje vezuju slobodni azot iz vazduha.
Boranija je niskokalorična, a bogata vlaknima pa se preporučuje kod dijeta. Obiluje mineralima kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma i gvožđa. Sadrži provitamin A, vitamine C, E i B grupe, kao i bakar, belančevine, biljne masti, omega 3 masne kiseline biljnog porekla, folnu kiselinu koja je neophodna za pravilan razvoj fetusa, pa se preporuče u ishrani trudnica. Sadrži i značajne količine silicijuma, koji je veoma važan za zdravlje kostiju i vezivnih tkiva u ljudskom organizmu. Boraniju ne treba jesti u svežem stanju, jer tada ima štetne sastojke, već je potrebno pre konzumiranja da se obari u vodi ili na
pari. Najčešće se priprema kao kompletan obrok uz meso, ali i kao dodatak raznim salatama.
Kada su u pitanju lekovita svojstva boranije, zbog obilja vlakana reguliše varenje i rada creva, pozitivno utiče na zdravlje kostiju, jača imunitet, poboljšava vid, redukuje reabsorciju holesterola kroz žučnu kesu. U tom slučaju za postizanje najboljeg efekta potrebno je boraniju skuvati na pari. Istraživanja su pokazala da svakodnevno konzumiranje boranije može da pomogne u snižavanju holesterola za 20 odsto. Zbog bogatstva kalijuma pomaže u održavanju normalnog krvnog pritiska i štiti srce. Pojedina naučna istraživanja su pokazala da boranija, bez obzira na vrstu, oblik ili boju, ima veoma nizak glikemijski indeks,
pa se preporučuje dijabetičarima. Osim toga, boranija sadrži specifičnu neesencijalnu aminokiselinu, arginin, koji deluje slično insulinu i pomaže snižavanju nivoa
šećera u krvi, odnosno, doprinosi njegovoj regulaciji.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ekološka organizacija Ekonaut pokreće pilot projekat "Zelena mreža održivih rasadnika Srbije", sa ciljem da doprinese poboljšanju tehnologije proizvodnje, zaštite, transporta, potrošnje i tretiranja organskog otpada: ukrasnih, autohtonih, jestivih i medonosnih biljaka u Srbiji.

Projekat je pokrenut uz partnerstvo sa Udruženjem za biljnu proizvodnju i preradu biljnih proizvoda Privredne komore Srbije.

Iz Ekonauta navode da su kroz dugogodišnji rad sa profesionalcima u oblasti pejzažne hortikulture prepoznali potrebu i značajan prostor za unapređenje i osavremenjavanje mnogih karika u lancu proizvodnje, usluga i potrošnje sadnog materijala u Srbiji.

- Shvatanje dobiti iz primene cirkularnog i ekološki odgovornog poslovanja podrazumeva edukaciju svih učesnika u ovom procesu, od proizvođača do potrošača. Uz sve klimatski i geografski povoljne faktore u Srbiji, sa jedne strane, i rastuću potražnju sadnog materijala raznovrsnih katergorija sa druge, ne proizvodi se dovoljno sadnog materijala ujednačenog kvaliteta, proizvedenog po hortikulturnim standardima koje preporučuje EU. Proizvođači nisu upoznati sa principima cirkularne ekonomije i mogućnostima koje proizvodni lanac čine ekološki i ekonomski održivim – istovremeno štedeći resurse i smanjujući svoje troškove. Na domaćem tržištu vidljivost rasadnika i proizvođača sadnog materijala je mala, a profesionalni izvođači i projektanti zelenih površina nemaju pouzdan uvid u ponudu i stanje proizvoda na tržištu. I jedni i drugi ulažu značajne resurse i dragoceno vreme da bi došli do kupaca - navodi se na sajtu Ekonauta.

Upravo zato, projekat prati kampanja koja se oslanja na razvoj veb portala u saradnji sa partnerom iz oblasti informacionih tehnologija, kompanijom Presta doo. Ovaj portal na adresi greennet.rs je osmišljen da olakša prodaju i promociju sadnog materijala koji proizvodi udruženje Ekonaut, ali i drugi domaći proizvođači. Ovaj sofverski alat kreiran prema potrebama domaćih korisnika pruža online usluge sa ciljem bolje vidljivosti i preglednosti proizvoda sadnog materijala.

U isto vreme, preko portala "Zelena mreža" korisnici se mogu informisati o standardima u proizvodnji sadnog materijala i saznati kakva su kretanja i poslovni trendovi na svetskom tržištu u ovoj industriji. U okviru saradnje, korisnicima se pružaju različite usluge na terenu i van okvira veb portala – od podrške povećanju poslovnih kapaciteta, pružanja stručnih i martketinških konsultacija u oblasti standardizacije sadnog materijala, trendova u industriji, do unapređenja poslovnih komunikacija i finalnog plasmana proizvoda.

Projekat se kroz praksu i teoriju bavi održivom, cirkularnom i ekološki odgovornom upotrebom resursa u rasadnicima, poput: regulisanja osiromašenja zemljišta i gubitaka vode u proizvodnji, upotrebe i prerade ‘otpadaka’ u tehnologiji rasadničke proizvodnje, skladištenja i vraćanja u proizvodni proces.

Deo organskog otpada od proizvodnje može se koristiti za kompost i preobražaj u humusnu zemlju, a deo se može koristiti za malčiranje tj. zastiranje.

Ovaj postupak ciljano smanjuje potrebu za zalivanjem, kao i razvoj neželjenih i korovskih vrsta za čije se suzbijanje najčeće koriste totalni i drugi herbicidi sa izuzetno nepovoljnim uticajem na životnu sredinu, a najčešće su zabranjeni u EU.

Na ovaj način zemljištu se vraćaju iscrpljeni nutrijenti, smanjuje se upotreba veštačkog ili dodatnog đubriva kao i spaljivanje ogranskog otpada, smanjuje se upotreba hemijskih sredstava, štedi se voda, smanjuje se potreba za mašinskim radom koji najčešće produkuje gasove staklene bašte. Posebnu pažnju projekat posvećuje primeni standarda u proizvodnji sadnica, uz saradnju i podršku stručnjaka Udruženja za pejzažnu hortikulturu Srbije i Šumarskog fakulteta u Beogradu, koji su preveli EU standarde za sadni materijal na srpski jezik.

Pilot projekat "Zelena mreža održivih rasadnika Srbije" finansiran je kroz redovan godišnji program Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije namenjem nevladinim organizacijama.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2620565/ekoloska-organizacija-ekonaut-pokrece-pilot-projekat-zelena-mreza-odrzivih-rasadnika-srbije

U opštini Žagubica u toku je važan projekat koji treba da unapredi proizvodnju "Homoljskog meda", prvog brendiranog meda sa geografskim poreklom u Srbiji.

Ovaj projekat je podržala Vlada Republike Srbije u saradnji sa Ministarstvom za regionalni razvoj sa 15 miliona dinara, dok je iz budžeta opštine Žagubica izdvojeno oko 606.000 dinara.

Projekat "Uvećanje kapaciteta proizvodnje, prerade i plasmana homoljskog meda" sprovodi Pčelarska zadruga Homoljemed koja je dobila 1.000 košnica sa rojevima, ali i pčelarsku opremu za preradu meda.

Direktor pčelarske zadruge Živorad Tomić naglašava da su Ministarstvo i lokalna samouprava prepoznali potencijale ove zadruge, i ponavlja da je Žagubički med prvi brendirani med u Srbiji sa zaštitom imena geografskog porekla.

Košnice su smeštene na tri lokacije i date su na korišćenje tridesetorici kooperanata koji su sklopili ugovor sa Zadrugom o zajedničkoj proizvodnji, rekao je Tomić.

On je izrazio nadu da će sledeća godina biti bolja po pčelare što se tiče "paše" i da se iz tog razloga sada vrše pripreme da pčele što bolje prođu zimksi period.

Inače, pčelarska hrana se proizvodi u proizvodnom pogonu pčelarskog centra u Žagubici.

Menadžer centra Zoran Kerić, kaže da u tom pogonu postoje savremene linije za proizvodnju pogača za prehranu pčela, kao i pogon za pakovanje meda, koji je na raspolaganju svim proizvošačima, kao i da se proizvodnja odvija po HASAP standardu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2620843/unapredjenje-proizvodnje-homoljskog-meda-prvog-brendiranog-meda-sa-geografskim-poreklom-u-srbiji

U Srbiji je registrovano više od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, a osigurava se oko 12 odsto korišćene poljoprivredne površine, rečeno je danas na radionici kompanije "Dunav osiguranje" o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje.Radionica je održana na Sajmu poljoprivrede u Kragujevcu, gde je kompanija predstavila i svoje usluge osiguranja.

Direktor Glavne filijale "Dunav osiguranja" u Kragujevcu Miloš Milosavljević na radionici je kazao da su razlozi nedovoljnog nivoa osiguranja poljoprivredne proizvodnje mala informisanost, nemogućnost poljoprivrednika da procene prednost osiguranja useva i plodova, kao i cena.

"Zbog toga je Dunav u saradnji sa Udruženjem novinara "Agropres" pre osam godina krenula u realizaciju edukativnih radionica o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje u Srbiji", rekao je Milosavljević.

Ističe i da značaj tog projekta ne bi bio vidljiv bez subvencija Ministarstva poljoprivrede, odnosno učešćima u premiji osiguranja od 40 odsto za registrovana domaćinstva i 70 odsto za registrovana gazdinstva na području Šumadijskog okruga.

"Svi napori koje činimo da povećamo osigurane površine pod poljoprivrednim kulturama i stokom daju efekte. Kompanija "Dunav" u 2018. godini u segmentu osiguranja useva beleži tržišno učešće od 37 odsto, dok je učešće na tržištu osiguranja životinja 27 odsto", rekao je Milosavljević.

Dodao je da je visina premije na nivou kompanije u prvih šest meseci ove godine dostigla iznos viši od 1,1 milijarde dinara.

"Samo Glavna filijala "Dunava" u Kragujevcu u ovoj godini beleži trend rasta premije osiguranja više od 60 odsto u poređenju sa 2018. godinom", istakao je Milosavljević.

Zamenica predsednika opštine Knić Jelena Obradović kaže da ta opština i kompanija "Dunav" sarađuju na polju osiguranja zaposlenih, dece u školama, ali da je cilj da u narednom periodu poboljšaju program osiguranja u poljoprivredi.

Navodi da je Knić poljoprivredna opština gde se većinsko stanovništvo bavi poljoprivredom, ali i opština koja je na meti elementarnih nepogoda, navodeći da je u junu 1.200 hektara plodne zemlje bilo pod vodom.

"Bitno nam je da programe osiguranja poljoprivrednih proizvoda sprovedemo kod nas", rekla je Obradović i dodala da i opština ulaže u prevenciju šteta, kao i da je četvrtina opštinskog budžeta namenjena poljoprivredi.

Zamenik predsednika opštine Rača Miladin Milić kaže da je ta opština u prethodne dve godine prepoznala mogućnost opstanka mladih na selu kroz mere subvencionisanja poljoprivrede.

Ističe da je opština uz pomoć nadleznog Ministarstva uložila 45 miliona dinara u razvoj pčelarstva i voćarstva, ali uz uslov poljoprivrednicima da zasadi voća budu adekvatno uređeni i osigurani u prve tri godine, kako bi podstakli ozbiljnu proizvodnju.

"Osiguranje je jedini način da zaštite svoje proizvode i na tome ćemo raditi i u narednom periodu" rekao je Milić.

Poljoprivrednik Aleksandar Glišić iz sela Šume kod Topole kaže da je ove godine prvi put osigurao svoje imanje kod kompanije "Dunav" i da mu se to osiguranje isplatilo, s obzirom da je nedavno pretrpeo štetu.

"Kompanija je uradila dobru procenu i blagovremeno isplatila štetu. Preporučio bih svima da koriste usluge osiguranja, jer je to veliko olakšanje kada se desi nesreća", rekao je Glišić.

Mladi poljoprivrednik iz Knića Marko Brković slušao je predavanje o osiguranju i zainteresovala ga je ponuda kompanije o osiguranju životinja, jer se, kako kaže, njegova porodica bavi proizvodnjom jaja.

"To osiguranje bi mnogo značilo mojoj porodici i osiguralo naš biznis", rekao je Brković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/osigurano-samo-12-odsto-povrsina-u-poloprivredi-05-09-2019

U Kragujevcu je otvoren 16. Šumadisjki sajam poljoprivrede. Na najvećoj jesenjoj smotri agrara u Srbiji, predstaviće se preko 200 izlagača biljne i stočarske proizvodnje, a najveći deo izložbenog prostora ispunila je mehanizacija, oprema i alati za poljoprivredu i stočna grla. Uz bogat prateći program koji čine stručna predavanja i tribine o aktuelnim temama iz oblasti poljoprivrede, tokom četvorodnevnog sajma biće održane i tradicionalne stočarske izložbe i izložbe pernatih i sitnih životinja. Među izlagačima su i predstavnici Belorusije i Turske, tako da sajam ima i međunarodni karakter, rekao je pored ostalog direktor Šumadija sajma Zoran Nedeljković i dodao da o kvalitetu i značaju najvećeg sajma poljoprivrede južno od Save i Dunava, svedoči i sve veći broj izlagača, koji se svake godine rado vraćaju u Kragujevac zbog dobrih poslovnih rezulata.

Šumadijski sajam poljoprivrede kao najznačajniji poslovni događaj tokom kalendarske godine prilika je da se sagledaju ostvareni rezultati. Privreda Šumadije i Pomoravlja, istakao je Predrag Lučić direktor Regionalne privredne komore, u prvih sedam meseci ostvarila je značajan spoljno trgovinski suficit u iznosu od preko 209 miliona evra, od čega suficit od izvoza agrarnih proizvoda iznosi 20,2 miliona. Ostvareno je značajano povećanje izvoza mlečnih proizvoda i vina, čak šest puta više nego prošle godine, što je rezultat čitavog niza podsticajnih mera Vlade, ali i Privredne komore Srbije. Pored toga, rakija iz Šumadije rešenjem Ministarstva poljoprivrede dobila je geografsku oznaku „Šumadijska šljivovica“ što je još jedan preduslov, kazao je Lučić, za povećanje proizvodnje, izvoza i brendiranja Šumadije.

„Šumadijska šljivovica“ samo je jedan od preko 50 geografski zaštićenih proizvoda, ali u toj oblasti ima još dosta potencijala, rekao je otvarajući sajam Velimir Stanojević državni sekretar u resornom ministarstvu. Agrarni budžet je sve veći, a od prošle godine prisutna su i sredstva iz fondova EU. Imamo veliku šansu da jednu od najperspektivnijih grana privrede – poljoprivredu, iskoristimo na što bolji način, a posebno želimo da radimo na razvoju organske poljoprivredne proizvodnje i autentičnih poljoprivrednih proizvoda.

Osim podrške u organizaciji sajma, grad Kragujevac preduzima brojne mere kojima će ljudima na selu olakšati uslove za život, proizvodnju i plasman proizvoda. U nekoliko prethodnih meseci uloženo je 250 miliona dinara za asfaltiranje preko 20 kilometara putnih pravaca na seoskom području. Taj posao, istakao je predsednik Skupštine grada Miroslav Petrašinović, nastavićemo i u narednoj godini, kao i posao obnove domova kulture, među kojima je od 2015. godine sanirano 40. Za rekonstrukciju pijace Bubanj izdvojili smo tri miliona dinara, a sledi i rekonstrukcija centralne gradske odnosno Zelene pijace.

Pored toga, preko Odeljenja za poljoprivredu grad Kragujevac realizuje razne podsticajne mere u oblasti poljoprivrede, voćarstva i stočarstva. U toku je javni poziv za uzgoj priplodnih junica i ovaca, a tokom godine, podsetio je Petrašinović, imali smo i niz podsticajnih mera u povrtarstvu i voćarstvu kao što su subvencionisane cene za kupovinu sadnica. U skladu sa strategijom Vlade Srbije, kroz podsticajne mere obezbedili smo i po pet košnica za sve koji žele da se bave pčelarstvom, jer se u Rači gradi veliki otkupni centar za distribuciju meda, što će biti od velikog značaja za plasman iz Šumadije.

Izvor:http://ritamgrada.rs/kragujevac/vesti/poceo-xvi-sumadijski-sajam-poljoprivrede/

Zova bi mogla postati jedna od omiljenih voćaka naših seljaka, jer rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a posao i ulaganja su mnogostruko manja.

Zova traži suvu i peskovitu zemlju, pa je sever Vojvodine trenutno centar njenog uzgoja u našoj zemlji. Na ovom području desetak voćara uspešno uzgaja zovu, najčešće sortu koja dolazi sa zapada Evrope, pod nazivom hazberg. Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, trenutno je otkupna cena 45 dinara, može se prodati i za više, ali proizvođači računaju ukupno oko 600.000 dinara po hektaru od prodaje. Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša, kaže da se prinos po hektaru može i udvostručiti, ako proizvođač savlada sve veštine i priroda podari dobre uslove.- Otkup je 15 odsto povoljniji nego prošle godine, ali nekad smo prodavali kilogram i za 65 dinara. Na istoj parceli možete dobiti najmanje istu količinu kao grožđe, sasvim moguće i mnogo više, čak duplo, a ulaganja su vam mnogo manja. Nema hemijske zaštite, gotovo da je organska proizvodnja, lako se umnožava, a nema ni puno posla oko nje. Na kraju, mnogo se lakše i bere od grožđa - Kaže Šerfeze, koji ima oko tri i po jutra pod zovom.Orezivanje počinje u novembru, posle se samo održava međuredni prostor, što zovu čini jednom od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova. Na našem tržištu potražnja za zovom je veća nego što trenutno možemo da proizvedemo. Otkupljivači su često zainteresovani i za cvet zove, ali voćari čekaju kraj avgusta i berbu plodova jer je prinos od njihove prodaje i šest puta veći.- Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambenoj industriji, poznato je da ima 75 načina primene i u odnosu na druge vrste odmah je iza aloje vere. Imao sam nekoliko ponuda iz Švajcarske da ovde prerađujem zovu i izvozim im te proizvode koji su tamo jako popularni, pogotovo u lečenju. Ali ja ću sada 70 godina, to treba neko mlađi da radi. Od kada je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambenoj industriji, zova je dobila dodatno na značaju jer služi i za farbanje - nastavlja Šerfeze.Ovo je jedna od biljnih vrsta čiji svaki deo ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost kaže prof. dr Vladislav Ognjanov, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ali i uzgajivač zove. Od cveta se prave sokovi, a sirup zove je po njegovom svedočenju najskuplji koji možete naći na rafovima trgovina u Austriji. Inače u toj zemlji proizvodnja zove je veoma razvijena, godišnje u samo Nemačku izvezu 1.000 tona ove voćke.- Od plodova mogu da se proizvode džemovi koji su sve popularniji. Kod nas se u Bačkim vinogradima pravi taj specijalitet. Porto vina ne mogu bez zove, a proizvode se i rakija ili čaj. Ulaganja su mala, a kada bi domaćinstva uspela da razviju i prerađivačku proizvodnju, sa hektarom ili dva, četvoročlana porodica mogla bi normalno da živi - kaže Ognjanov.

Veliki potencijal nalazi se i u sortama koje niču na našem podneblju. Kako dodaje, popularni hazberg donesi oko 100 grama po grozdu, dok naša ljubostinja i do 450 grama.Cvetovi zove, koji se najviše i koriste, sadrže eterično ulje koje ima oko 40 materija, a bogato je glikozidima, taninima, flavonoidima, karotenima, rutinom i vitaminima. Bobice zove sadrže alkaloide, karotene, tanine, organske kiseline i vitamine A, B i C. Pretpostavlja se da su flavonoidi koje sadrži zova odgovorni za većinu njenih lekovitih svojstava. Flavonoidi su moćni antioksidansi koji štite naše ćelije od oštećenja. Sličnog sastava su i listovi. Svi delovi su bogati gvožđem, natrijumom i kalijumom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/biljka-buducnosti-za-vocare-od-hektara-zove-zarada-5000-evra/qbh846z

 

 

Najveće vinsko takmičenje u Kini, CWSA (China Wine & Spirits Awards), na kome je učestvovalo 55 zemalja sveta, objavilo je ovogodišnje rezultate.

Vinarija Erdevik osvojila je dve zlatne i jednu srebrnu medalju za crvena vina. Zlata su pripala etiketama Grand Trianon 2016 i Trianon 2016, a srebro vinu Grand Trianon 2015.

Najveći uspeh postigla je vodeća crnogorska vinarija Plantaže. Velika zlatna medalja za vino Crnogorska Malvazija 2017 posebno je priznanje, prvenstveno što se nalazi u belom segmentu, što je dokaz da i bela crnogorska vina imaju dobru reputaciju na najvećem svetskom tržištu.

Zlato su osvojile i etikete: Crnogorski Vranac 2015, Epoha 2013, Premijer 2013, Vranac Barrique 2013 i Vranac Reserve 2013, čime je ovo vino potvrdilo istovetan uspeh na Decanteru ove godine, dok je srebro pripalo vinu Vranac Pro Corde 2013, a bronza etiketi Vladika 2013.

Vinarija Stobi iz Severne Makedonije poslala je vina iz linije Private reserve kao glave adute i to se pokazalo kao dobar korak. Tako se vino Aminta 2015 okitilo velikim zlatom, Veritas 2015 se pozlatio, a bronzana odličja pripala su mladim etiketama Rkaciteli 2018 i Žilavka 2018.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2619000/odlicno-izdanje-vinarija-sa-balkana-na-najvecem-vinskom-takmicenju-u-kini

U prvoj polovini ove godine trgovanje poljoprivrednim zemljištem činilo je 20 odsto ukupnog trgovanja nepokretnostima. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u tom periodu nove vlasnike je u Srbiji dobilo oko 47.000 nekretnina.

Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta bila je oko 87,6 miliona evra, dok je u istom periodu lane iznosila 72 miliona evra.Najviše cene poljoprivredno zemljište dostiže u Bačkoj. Maksimalne cene zabeležene su u Sirigu i na Čeneju. U Sirigu je za hektar i 12 ari njive plaćeno 42.500 evra, a na Čeneju 35.187 evra za hektar i 35 ari.

Prema podacima RZS, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Zapadnobačkoj oblasti u prvom polugodištu bila je 8.350 evra za hektar. To je prosek izvučen između minimalne i maksimalne cene za njive u toj oblasti Vojvodine.

U Severnobačkoj oblasti prosečna cena njiva bila je 9.700 evra.Najviša cena poljoprivrednog zemljišta u tom periodu bila je u Južnobačkoj oblasti i iznosila je 9.950 evra za hektar. U Severnobanatskoj oblasti prosečna cena bila je 7.350 evra za hektar, a u Srednjobanatskoj 6.850 evra.

Koliko su cene zemljišta u Vojvodini bile visoke u datom periodu najbolje ilustruju podaci RZS da se za hektar njiva u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u proseku plaćalo 3.100 evra, u južnoj i istočnoj Srbiji 2.600, a u regionu Beograda 3.850 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/njiva-vredna-42500-evra-evo-gde-su-najskuplje-oranice-u-srbiji/72hpp0t

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30