Na obroncima Gledićkih planina nedaleko od sela Rekovac u blizini Trstenika uzdiže se velelepni manastir Kalenić. Ime je dobio po istoimenoj obližnjoj reci koja se uliva u Veliku Moravu. Posvećen je Vavedenju Bogorodice, pripada šumadijskoj eparhiji i proglašen je za nepokretno dobro i spomenik kulture od izuzetnog značaja. Tokom više od 600 godina postojanja u manastiru su se smenjivala bratstva, a početkom 18. veka u njemu je utočište pronašlo bratstvo iz manastira Morača. Danas je Kalenić ženski manastir u kome žive igumanija, dve monahinje i tri iskušenice koje čine sestrinstvo manastira. Prema predanju manastir je kao svoju zadužbinu izgradio velmoža Bogdan koji je službovao na dvoru despota Stefana Lazarevića. Raskošna građevina sagrađena
je između 1407. i 1413. u stilu Moravske škole po ugledu na crkvu Lazaricu. U zvaničnim spisima manastir se prvi put pominje 1476. i to u zapisima turskih osvajača.
Osnova crkve posvećena Vavedenju presvete Bogorodice izgrađena je u obliku sažetog trikonhosa. Centralno kube uzdiže se iznad prostora oivičenog konhama. Nad središnjim delom centralne crkve nalazi se prilično izdužena kupola bez prozora. Oltarska apsida je neobična – polukružnog oblika u unutrašnjem delu, dok je petostrana u spoljašnjem. Na isti način su napravljene i bočne konhame. Za Kalenić se kaže da je najraskošniji manastir moravskog stila koji odlikuje bogata arhitektonska vrednost, jer se sagrađen naizmeničnim ređanjem kamena i opeke koja je korišćena za spoljašnju fasadu.
Reljefna dekoracija u vidu isprepletanih traka je potpuno neuobičajena za srpske srednjovekovne manastire. Naime, iznad prozora su plitko urezani reljefi biljaka i životinja, ali i ljudski likovi. Iako imaju prvenstveno dekorativnu namenu na pojedinim mestima su uklesane scene iz Starog zaveta, ali i brojna mitološka bića. Iako ne postoje zvanični podaci da je manastir ikada opusteo, veruje se da je početkom 17. veka bio opljačkan i napušten, ali su ga ponovo oživeli monasi iz manastira Morača. Prva zvanična obnova bila je sredinom 18. veka, nova priprata je dozidana 1806. a u vreme vladavine Miloša Obrenovića obnovljen je manastirski konak, zvonik i zidovi glavne crkve, a dograđena je trpezarija. Tada je urađen i prelepi ikonostas sačinjen od 37 ikona
koje su razmeštene na četiri nivoa, a svaku ikonu je radio drugi umetnik. Potpuna obnova Kalenića urađena je u periodu od 1928. do 1930. dok su konzervatorski radovi rađeni dva puta između 1968. i 1970. i krajem prošlog veka.Mnogi posetioci ostaju zadivljeni prelepim i izuzetno očuvanim freskama
iz prve polovine 15. veka koje predstavljaju vrhunsko slikarsko delo tog doba.
Primetan je jak uticaj vizantijske umetnosti, a posebno se izdvajaju dve kompozicije „Svadba u Kani“ i „Sveti ratnici“. Naslikani su i uobičajeni hrišćanski motivi kao što su verski praznici, zemaljski život Hristov i njegova Čuda, kao i ciklus apokrifnog žitija Bogorodice u priprati, u kojoj se nalazi i ktitorska kompozicija - protovestijar Bogdan zajedno sa ženom Milicom i bratom Petrom prilazi despotu Stefanu.Kalenić prati i misterija kako su ove freske sačuvane u tako dobrom stanju do današnjih dana, posebno živopis iz 15. veka.
Tajna je razotkrivena 1877. kada su ispod sloja kreča otkrivene freske raskošne lepote. Naime, turski osvajači su tokom svojih brojnih pohoda kroz Srbiju uništavali sve pred sobom i kopali oči svetaca u srpskim crkvama i manastirima. U to doba neko se u Kaleniću dosetio, pa je zidove prekrečio i od Turaka ispod tankog sloja kreča sakrio srednjovekovne freske i tako sačuvao ovo blago do današnjih dana. Za manastir Kalenić vezuje se brojne legende i čuda. Jedno vreme u manastiru su se čuvale mošti srpskog kralja Stefana Prvovenčanog pre nego što su prenete u Studenicu. U ovom manastiru je pred
početak Prvog svetskog rata kratko živeo vladika Nikolaj Velimirović. Manastirom je bio opčinjen i čuveni pesnik Vasko Popa koji mu je posvetio i pesmu „Kalenić“. U manastiru se čuva čudotvorna ikona Bogorodice Gerondise koja je doneta sa Svete Gore i smeštena je između oltara i južne pevnice. Pored ove svetinje, čuva se i deo sveštene odežde Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca. Naime, Kalenić kao zavetnu slavu praznuje 12. maj posvećen
Svetom Vasiliju Čudotvorcu i tog dana se u manastiru na liturgiji okupi više od desetak hiljada ljudi na liturgiji. U manastiru Kalenić se tradicionalno već pet decenija svake godine održava Sabor „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju”. Cilj je očuvanje tradicionalne nošnje, običaja i izvorne muzike za buduća pokoljenja da ne zaborave ko su i odakle potiču.

Izvor: Agrobiznis magazin

Kiša koja je u topličkom kraju pala posle dvomesečne suše, dobro je došla oranicama, ali vlaga koja je u zemlju prodrla tek pet do šest centimetara nije dovoljna da bi radovi na pripremi zemljišta za setvu počeli, rekao je savetodavac za ratarstvo Poljoprivredno stručne službe (PSS) u Prokuplju Radovan Bjelica.

Kako je naveo, pošto se u naredna dva dana očekuju obilnije padavine, izvesno je da će zemljištu biti obezbeđena optimalna vlaga, do dubine od 10 do 15 centimetara, već narednog vikenda toplički ratari moći će da uđu u svoje njive i da počnu setvene radove.

- Ratarima se preporučuje da setvene radove obave najbrže moguće, kao i da koriste obavezno 5% do 10% više setvenog materijala od uobičajenog - rekao je Bjelica.

Naglasio je da se sa setvom uveliko kasni i da je optimalan rok za te radove od 5. do 25 oktobra odavno prošao, tako da je za ratare sada najvažnije da pored brzine budu i jako oprezni kod izbora setvenog semena.

Tako im je za setvu preporučeno isključivo korišćenje deklarisanog semenskog materijala i zabranjena upotreba "pšenice sa tavana", a poželjna je i upotreba đubriva koja imaju veći procenat kalijuma i fosfora.

Jesenja setva na teritoriji Prokuplja, Blaca, Žitorađe i Kuršumlije obaviće se na površini od 12.500 hektara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2684065/toplicki-ratari-uskoro-ce-moci-da-zapocnu-jesenju-setvu-preporuceno-koriscenje-iskljucivo

Danas je u Skupštini Grada Beograda održan prvi Švajcarsko-srpski forum o proizvodima sa geografskim poreklom (GI): OriGInal iz Srbije, u organizaciji NALED-a i SEEDEV-a uz podršku Švajcarske agencije za međunarodnu saradnju.

Forum je u ime NALED-a otvorio gradonačelnik Pirota, mr Vladan Vasić, a okupljenima su se obratili i Vuk Radivojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu i ambasador Švajcarske u Srbiji, njegova ekselencija Filip Ge.

Ovom prilikom razgovaralo se o značaju oznake geografskog porekla koju je u Srbiji do sada ponelo 57 proizvoda – među kojima su pirotski kačkavalj i pirotski ćilim – i koji nose značajan potencijal za brendiranje lokalnih zajednica iz kojih potiču, kao i za podsticanje ekonomskog rasta.

Stručnjaci iz Švajcarske su na Forumu podelili iskustva ove zemlje u promociji lokalnih proizvoda na globalnom tržištu.

Gradonačelnik Vasić između ostalog istakao je: „Hrana, rukotvorine i zanatski proizvodi sa geografskom oznakom su vredan resurs za lokalni razvoj. Podrškom Savezima poput OriGInala i Etno mreže čuvamo identitet i tradicionalna znanja koja se prenose generacijama i zato se radujemo razmeni znanja s našim gostima iz Švajcarske kako bi nam svojim iskustvima pomogli da što pre uhvatimo korak sa najboljima.“

U okviru filma o proizvodima sa geografskim poreklom iz Srbije prikazanog na Forumu, predstavljena je i Zanatska zadruga za izradu pirotskog ćilima “Damsko srce“ iz Pirota.

Iz obraćanja gradonačelnika Vasića izdvajamo i sledeće: „Sa nešto više od 50 zaštićenih proizvoda Srbija mora da nađe način ne samo da proširi ovu paletu već i da postojeće bolje promoviše i plasira na domaćem i svetskom tržištu. Proizvodi s geografskom oznakom su sinonim ne samo za autentičnost već i za kvalitet. Za tri četvrtine naših građana, GI oznaka je potvrda da su sastojci korišćeni za pripremu isključivo iz kraja iz kojeg je proizvod, a 54% da je proizveden na tradicionalan način. To je značajno veće poverenje koje gajimo prema ovim proizvodima nego građani Evropske unije. Svaki drugi stanovnik EU smatra da je GI oznaka potvrda mesta i načina pripreme, ali tek svaki treći da je to potvrda kvaliteta i porekla.“

Izvor:http://www.plusonline.rs/vladan-vasic-proizvodi-sa-geografskom-oznakom-vazan-resurs-za-lokalni-razvoj/

JKP Gradske pijace i UKUS FEST pripremaju još jednu veliku gastronomsku manifestaciju : „Noć Ukusa“. U petak 15. novembra od 18:00 sati pa sve do ponoći, na Đeram pijaci, sve će biti u znaku najlepših čarolija najukusnije hrane i pića, ali i zabave, druženja, vrhunske muzike najboljih DJ majstora.

Na manifestaciji će biti predstavljena široka lepeza preko 4000 proizvoda sa oko 100 izlagača iz cele Srbije.

„Noć Ukusa“ će biti i prilika da probate najbolje i najukusnije sireve, suhomesnate proizvode, ajvare, ljutenice, paprike sa sirom, kajmak.. Slana zadovoljstva biće u znaku pršute, domaćih kobasica, kulena, čvaraka. Posle dobrog zalogaja, sve teče lagano uz čašu pravog domaćeg piva. Mnogi će se zasladiti džemovima, čuvenim slatkišima iz stare dobre bakine kuhinje. Na štandovima će moći da se kupe najkvalitetniji proizvodi Srbije. U specijalnim degustacijama, posetioci će uživati u ukusima zaboravljenih jela, sasvim prirodnih sokova, likera, rakije, renomiranih vina. Na „Djeram“ pijaci će biti jedinstvena prilika da se probaju arome iz starih kuvarskih almanaha, ali i da svi uživaju u jedinstvenim novim proizvodima koji će upotpuniti savršenstvo doživljaja „Noći Ukusa“.

Ulaz za posetioce je besplatan!

Izvor: Agrobiznis magazin

Danas se mnogo pojedinaca bavi uslugama keteringa i spremanja torti i kolača. Izuzetno cenimo i podržavamo taj preduzetnički duh. Tu su posebno interesantne male porodične radnje koje izrađuju ukrase ili popularne mafine, cake pops ili sitne kolače za slave i slavlja. Domaćice koje ne znaju, ne vole ili nemaju vremena da prave kolače, torte, danas imaju mogućnost da ih kupe preko interneta.
Beograđankama posebno dobro dođe da naruče ili kupe sitne kolače za slavu, torte za rođendane, a i druge manifestacije. Jelena Krstić, iz Beograda, ima samo 23 godine, a slobodno možemo reći da je odličan poslastičar, jer smo imali tu čast i da probamo njene kolače. „Čarobni kutak“ je nastao 2014. godine
u Beogradu, i posluju kao online poslastičarnica. Pitali smo Jelenu kako je došla na ideju da pravi ovako lepe kolače: „Generalno volim da pravim slatiše, imam smisla za dekoraciju, i nisam se pokajala što se bavim ovim poslom, ističe Jelena i dodaje: Uživam da u direktnoj komunikaciji sa klijentom kreiram njegove kolače ili tortu“.

- Poslujemo kao online poslastičarnica, po principu rada, da Vi naručite ono sto želite i mi Vam dostavimo na adresu, gde god da se nalazite! Obilaženje radnji, ponekad može da bude naporno, zar ne? Sada, zahvaljujući našem pobedničkom timu više ne morate da gubite vreme obilazeći radnje, jer mi pratimo i radimo po najboljim svetskim tehnološkim standardima, kako bi omogućili svakom kupcu, da sve uradi iz vlastitog doma.
Kao nam je istakla Jelena, za 12 mafina, potreban je jedan dan, sa hlađenjem. Nije lako ali po njenim rečima kada nešto volite, ništa nije teško. Mafini su ukusni,
odlično izgledaju, i lepo su dekorisani. U njima ima dosta čokolade, bele i crne, u nekima ima i voća, lešnika, nismo znali koji da probamo, jer su svi na oko prelepi.
U njenoj poslastičarnici možete naći i mafin sa kremom od kokosa umočen u čokoladu, mafin sa ukusom vanile, punjen domaćim džemom od malina, mafin
od jabuke i cimeti sa kremom od vanile, vanila cupcake.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Predlogom budžeta za 2020. godinu za subvencije poljoprivrednicima je predviđeno 33,4 milijarde dinara, što je najviše do sada, a u odnosu na prethodnu godinu rast za 800 miliona dinara.Nedavno je Ministarstvo poljoprivrede raspisalo i konkurs za dodelu bespovratnih sredstava mladim poljoprivrednicima, a oni koji se bave organskom proizvodnjom takođe mogu da računaju na veće podsticaje u 2020. godini, posebno za biljnu proizvodnju.

U sistem subvencija za organsku proizvodnju uključeno je skoro 7.000 proizvođača, a očekuje se da će podsticaji pomoći da u narednih pet godina dostignemo pet odsto površine pod organskom proizvodnjom u odnosu na ukupne obradive površine.

Subencije za železnicu iznose, prema predlogu budžeta 14 milijardi, što je za pola milijarde dinara više od planiranog subvencionisanja privrede, za koju je predviđen iznos od 13,5 milijardi dinara.

Za klasu "ostale subvencije" predlogom budžeta planira se 16 milijardi dinara, dok su subvencije za puteve 7,9 milijardi dinara.

Subvencije za kulturu, prema predlogu zakona o budžetu, iznose 2,15 milijardi dinara a u oblasti turizma planirane su na 1,225 milijardi.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/stize-bespovratni-novac-ove-uslove-treba-da-ispunite-kako-biste-dosli-do-njih/263772/vest

Skoro hiljadu njiva zapaljeno je u tri sremske opštine za samo deset dana u prethodnom periodu pokazuju podaci Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije i Instituta "Biosens" koji na prostoru Vojvodine testiraju sistem pomoću kojeg će preko satelita moći da pronađu one koji su palili strniku na poljoprivrednim zemljištima.
Skoro hiljadu zapaljenih parcela bilo je na teritoriji grada Sremska Mitrovica, ali i u rumskoj i pećinačkoj opštini, a 13 osoba od početka godine izgubilo je život u požarima izazvanih vatrom u njivi. Kako bi se stalo na put paljenju strništa, svako ko izazove vatru na parceli ubuduće će biti snimljen preko satelita.U staropazovačkoj opštini u prethodnom periodu bilo je manje paljevina u odnosu na lane, a zadatak šest poljočuvara u ovom delu Srema da ukoliko zateknu lice koje pali žetvene ostatke, sačine zapisnik i fotografišu teren uz prethodnu intervenciju vatrogasaca.

Platforma pomoću koje će se otkrivati požari na poljoprivrednim parcelama biće u funkciji od naredne godine i biće povezana sa poljočuvarskim službama, ističu u resornom ministarstvu. Trenutno je u toku testiranje sistema koji je pomoću satelita omogućio pronalazak onih koji su ove godine palili strniku.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/paljenje-njiva-od-sledece-godine-pratice-satelit_1064380.html

Premiranje mleka po kvalitetu počeće u drugoj polovini naredne godine, najavio je danas u Subotici ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.Obilazeci subotičke farmere, on je najavio da će se uzorci mleka na osnovu kojeg će se određivati premija uzimati dva puta mesečno, a do tada je potrebno izmeniti zakon o podsticajima u poljoprivredi, piše RTV.

Tako, za kvalitet mleka koje proizvodi, na primer, Ištvan Kocmar iz Subotice, laboratorija mlekare više neće biti referentna, već će to biti nacionalna laboratorija.

Kako je najavio Nedimović, mleko će se premirati po kvalitetu koji će utvrđivati nacionalna referentna laboratorija od trećeg kvartala naredne godine.

Da bi se to ostvarilo, potrebno je da se izmeni zakon o podsticajima, umesto dosadašnjeg premiranja u iznosu od sedam dinara po litru, bez obzira na kvalitet.

Dva puta mesečno ljudi iz nacionalne referentne laboratorije, posebnim vozilima i opremom uzorkovaće na licu mesta mleko, a uz prisustvo poljoprivrednog proizvođača, stočara.

Uzorci će se obeležiti bar-kodom a testiranje će se obavljati u Batajnici i zatim na bazi rezultata uzoraka država će isplaćivati premije, objasnio je Nedimović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/premirane-mleka-po-kvalitetu-u-drugoj-polovini-2020-godine-06-11-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30