U selu Vojkovci ovih dana malinjaci puni radnika, berba maline uveliko je počela.Gužva je i na otkupnom mestu, i po prvi put svi su zadovoljni. Cena od 180 dinara po kilogramu ispunila je očekivanja voćara.

"Početna cena je 180 dinara, voćari se nadaju da će cena biti veća ali su zadovoljni i sa ovom cenom. Kvalitet ovogodišnje maline, obzirom na veliku količinu padavina u prethodnom periodu je dobar. Topli dani i visoka temperatura sada su ubrzali zrenje pa se svakodnevno bere i do sada smo otkupili oko 12 tona", kazao je Sloba Matić iz Vojkovaca, otkupljivač maline.On očekuje da će do kraja berbe otkupiti oko 40 tona plodova ovog jagodičastog voća.

Inače, malina iz Vojkovaca se transportuje u hladnjaču u Blaznavi.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=06&dd=29&nav_id=1701283

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uoči Svetskog dana biodiverziteta saopštilo je izuzetnu vest. Ovog proleća nacionalna populacija najugroženije ptice, orla krstaša, bogatija je za čak dva nova gnezdeća para! Javnosti u Srbiji poznato je da na krajnjem severu vojvođanskog Banata obitava poslednji par orlova krstaša, ptice koja krasi nacionalne simbole. Gubitak staništa, ubijanje i trovanje doveli su krstaše na prag izumiranja u Srbiji. Suočeni sa
zabrinjavajućom situacijom ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije u proleće 2017. godine započeli su program čuvanja gnezda. Ova aktivnost imala je za cilj da spreči uznemiravanje i ugrožavanje poslednjeg para krstaša u najosetljivijem periodu godine, kada podižu potomstvo. Od marta
do jula orlove su nadgledali i čuvali volonteri čiji je boravak na terenu u prethodne 3 godine doprineo uspešnom gnežđenju i izletanju 5 mladunaca.
„Srećan sam i izuzetno ponosan što nakon dugih godina strepnje i neizvesnosti danas možemo da saopštimo javnosti da se orao krstaš vraća na nebo iznad Srbije. Ovo je značajno dostignuće za našu organizaciju i uopšteno zaštitu ptica i prirode u Srbiji. Pokazali smo da ujedinjeni stručnjaci, brojni građani, državne institucije, privreda i mediji imaju snage i volje da naprave velike promene“, kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i dodaje: „Nadali smo se uspehu zato što iskreno verujemo u sve što radimo. Uz podršku Evropske Komisije kroz projekat „PannonEagle LIFE“ koji u
Srbiji sprovodimo sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode i saradnju sa organizacijama iz Mađarske, Slovačke, Češke i Austrije stekli smo neophodne veštine i znanja. Primenili smo iskustva uglavnom mađarskih kolega koji više od 40 godina uspešno rade na zaštiti krstaša“.
Tri gnezdeća para orlova krstaša jesu us-peh, ali ornitolozi poručuju da i dalje ima razloga za brigu. Gubitak staništa i hrane i dalje prete orlovima. Novi parovi u mnogim delovima Vojvodine ne mogu da pronađu stara stabla na kojima bi napravili svoja velika gnezda. Pašnjaci na kojima žive tekunice, omiljeni plen krstaša, ubrzano nestaju usled preoravanja.
Stručnjake izuzetno zabrinjavaju učestali slučajevi trovanja divljih ptica i drugih životinja, a neki od njih ovog proleća dogodili su se u neposrednoj blizini staništa krstaša.
„Ove godine postavili smo nove metalne platforme za gnežđenje orlova, nastavili košenje zaraslih pašnjaka, započeli sadnju drveća i obezbeđivanje plena kao dodatne mere za oporavak populacije krstaša. Apelujemo na građane da budu savesni i pesticide u poljoprivredi koriste odgovorno i prema uputstvima,
a da slučajeve namernog trovanja životinja prijave policiji i tužilaštvu“, kaže Mirjana Rankov, koordinatorka projekta „PannonEagle LIFE“ u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije planira da ove godine po prvi put jednog mladunca orla krstaša obeleži satelitskim odašiljačem kako bi imali bolji uvid u ponašanje mladih krstaša po napuštanju gnezda. Takav način praćena pruža informacije kuda se ptica kreće, gde lovi, a ukoliko se predugo zadržava na jednom mestu moguće je posetiti ga i proveriti da li je sa pticom sve u redu.
Projekat „Pannoneagle LIFE“ se sprovodi uz finansijsku podršku LIFE programa Evropske Unije i traje do 2022. godine. Cilj projekta, oko koga se okupilo 13 partnera iz Mađarske, Austrije, Slovačke, Češke i Srbije, je da se poveća populacija orla krstaša u Panonskoj niziji uz značajno smanjenje stradanja
prouzrokovanog od strane ljudi.
Više o ovim temama na sajtu:
http://pticesrbije.rs/

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Dvogodišnji prekogranični program razvoja agrobiznisa u pograničnom regionu Srbije i Mađarske upravo završavaju Fondacija „Pro Sciencia Naturae” iz Sente i Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Subotice udruženi u konzorcijum sa vodećim partnerom „T. G. Strukovnom cvećarskom i tehničkom srednjom školom i kolegijumom” iz mađarskog grada Kecela.

Glavni cilj projekta bio je uspostavljanje i održavanje sveobuhvatnog prekograničnog sistema razvoja agrobiznisa koji podstiče razvoj kompetencija poljoprivrednika u oblastima primene savremenih tehnologija u poljoprivredi. To se pre svega odnosi na porodična poljoprivredna gazdinstva i preduzetnike, primenu informacionih tehnologija i održivog poslovanja, pri čemu je ovaj projekat u okviru Interreg-IPA programa prekogranične saradnje vredan 335.649 evra sufinansiran od strane EU sa 285.302 evra.

Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Subotice učestvovala je u projektu kao partner sa specifičnim zaduženjima da analizira postojeće stanje u oblasti agrobiznisa, razvija obrazovni program, stvara multimedijalno okruženje bazirano na razvijenim obrazovnim programima, kao i teoretskim i praktičnim treninzima za farmere.

Direktor Visoke tehničke škole Igor Firstner i profesor Robert Šanta napominju da se ova obrazovna ustanova ne bavi poljoprivredom, međutim, imaju dugogodišnju tradiciju izučavanja u studijskim programima obnovljivih izvora energije, pa su zbog toga i pozvani da učestvuju kao partneri u projektu, pošto se preostala dva partnera bave poljoprivredom. - Mi smo sebe našli u oblasti obnovljivih izvora energije , koji su nedovoljno ili vrlo malo iskorišćeni, a fukusirali smo se na potrebe malih poljoprivrednih gazdinstava - ukazuje Igor Firstner. - U ovoj regiji Vojvodine relativno dobro može se iskoristiti energija sunca, geotermalna energija, pri čemu se ne mora ići na duboke bušotine nego je dovoljan zahvat vode sa stotinak metara da bude toliko topla da se deo njene energije iskoristi u poljoprivrendoj proizvodnji. Isto tako moguće je koristiti energiju vetra i biomase, što se takođe malo koristi. Napravili smo istraživanje da vidimo koji od ovih izvora energije bi bili interesantni i na koji način primenjivi u unapređenju i razvoju poljoprivrednih gazdinstava.

Na osnovu studije o potencijalima obnovljivih izvora energije saradnici iz Visoke tehničke škole su se potrudili da sačine edukativni materijal u ovoj oblasti, a Igor Firstner ukazuje da su ciljna grupa bila manja poljoprivredna gazdinstva ili porodična gazdinstva, koja nemaju toliku tehničku osnovu da na akademskom nivou vrše proračune i donose odluke. Jer, s druge strane kada se pogledaju katalozi proizvođača neke opreme, ona je puna hvale, ali u praksi baš i nije tako.

- Sačinili smo prezentacije iz ove četiri oblasti mogućeg korišćenja obnovljivih izvora energije koje daju osnovne tehničke karakteristike, na osnovu kojih čovek može da odluči da li uopšte da ulazi ili ne u takva ulaganja. Uz to održali smo niz treninga, ali zbog toga što su planirani za kraj projekta zbog pandemije koronavirusa napravili smo ih onlajn, po četiri na srpskom i mađarskom jeziku. Pokazali smo da se i sa relativno skromnijim ulaganjima može unapređivati i razvijati gazdinstvo. Cilj nam je i bio da se pokaže da se mogu razvijati manja gazdinstva, pri čemu investicije i ti zahvati ne moraju biti veliki, nego skromnijim sredstvima - ukazuje Igor Firstner.Vlasnička struktura obradivog zemljišta je tradicionalno nepovoljna, jer postoji veliki broj malih gazdinstava koje karakteriše niska radna produktivnost i neefikasno korišćenje raspoloživih resursa. Fondacija „Pro Sciencia Naturae” iz Sente prvenstveno se bavi organizacijom fakultetskog obrazovanja za Univerzitet „Sent Ištvan” iz Gedelea (Mađarska) za osnovne i master studije, takođe i obrazovanjem poljoprivrednika i usavršavanjem kadrova agrarnih udruženja, kao i poljoprivrednike koji koriste sredstva za unapređenje svojih gazdinstava iz Fondacije „Prosperitati” što u Vojvodini finansira Vlada Mađarske.

Vodeći partner na projektu „Prekogranični program razvoja agrobiznisa” škola iz Kecela pružila je najsavremenija dostignuća u agrarnoj informatici, namenjena poljoprivrednicima, a prema rečima upravitelja Fondacije „Pro Sciencia Naturae” dr Lasla Lenđela oni su se angažovali na temu preduzetništva, odnosno onih gazdinstava koja hoće da se posvete obradi i preradi svojih osnovnih proizvoda, pa im je neophodno praktično upućivanje u oblast agrarnog preduzetništva, kako da ostvare te ambicije.

- Bitno nam je da u ovom vidu edukacije poljoprivrednika koji ulaze u sferu preduzetništva ukažemo na bitne stvari, da kod odluka ne bi pravili greške. Proučavali smo kakve su mogućnosti i sve što su naši naučni saradnici radili i došli do zaključaka preneli smo zainteresovanim na predavanjima u učionicama, a gradivo smo obradili u digitalnoj formi. Sagledavali smo među učesnicima i koji metod obuke im je bio prihvatljiviji, jer nas je interesovalo koliko poljoprivrednici mogu da prate najsavremenije informatične tehnologije. Zaključili smo da oni koji se bave poljoprivredom i raspolažu praktičnim znanjem i iskustvom, jako efikasno mogu da se prilagode i uče preko elektornskih formi.Sve ono što poljoprivrednik vidi preko video prikaza i animacija, odmah u praksi može efikasno da primeni.

- Preko digitalnih sadržaja im se nude rešenja za primenu preko kojih može da odmah sagleda da li donosi pravu odluku, odnosno da li je izabrao najbolji put. Znamo koliko se poljoprivreda menja, primenjuje se nova genetika, novi hemijski preparati i uopšte agrotehnika se razvija ubrzanim tempom, tako da na ovaj način nastojimo da ljude uputimo da koriste najsavremenije tehnologije, jer od toga sve više zavisi i uspeh u poljoprivrednoj proizvodnji - naglašava dr Laslo Lenđel.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/agrobiznis-se-unapreduje-u-prekogranicnoj-saradni-s-madarskom-27-06-2020

Koje propise moramo ispoštovati kako bismo registrovali objekat za proizvodnju i promet meda? Pre početka obavljanja delatnosti u objektu za punjenje i pakovanje meda u objektu u domaćinstvu, treba dostaviti zahtev sa potrebnom dokumentacijom Upravi za veterinu.

Obavezu za registraciju, odnosno odobravanje objekta, imaju kako pravna lica ili preduzetnici tako i fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

O Registru objekata i Registru odobrenih objekata piše agronom Mirjana Tomić iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.Važećim Pravilnikom o registraciji odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla bliže su propisani i objekti za proizvodnju i promet meda, kao i način i postupak registracije.

Prema važećim propisima registracija objekta za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla jeste postupak pokrenut po zahtevu stranke za upis u Registar objekata bez prethodnog utvrđivanja ispunjenosti veterinarsko –sanitarnih uslova odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.

Pravilnik razlikuje Registar objekata i Registar odobrenih objekata.Objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela jeste registrovan objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet.

Objekti se registruju na osnovu prava svojine odnosno drugog osnova korišćenja objekta. Mogu se registrovati za jednu ili više delatnosti proizvodnje i prometa hrane životinjskog porekla.

Pravno lice ili preduzetnik upisan u Registar privrednih subjekata, pre početka obavljanja delatnosti, kao i fizičko lice koje je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava pre početka obavljanja proizvodnje podnose Ministarstvu nadležnom za poslove veterine zahtev za upis objekata u Registar objekata.

Nakon prijema zahteva Ministarstvo proverava da li je zahtev pravilno popunjen i vrši upis objekta u Registar objekata i određuje registarski broj koji je jedinstven za taj objekat.

U roku od 3 meseca obavlja se službena kontrola objekta radi ispunjenosti veterinarsko – sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.Objekat za punjenje i pakovanje meda i drugih proizvoda pčela jeste odobreni objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela bez obzira na poreklo pune i pakuju ili se pune i pakuju uslužno, a namenjeni su za stavljanje u promet.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji se odobravaju jesu objekti u kojima se obavlja jedna ili više delatnosti i prometa hrane životinjskog porekla.

Objekti se registruju na osnovu prava svojine odnosno drugog osnova korišćenja objekta.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koje je upisano u Registar privrednih subjekata, pre početka obavljanja delatnosti podnosi Ministarstvu zahtev za upis objekta u Registar odobrenih objekata.

Posle prijema zahteva Ministarstvo proverava da li je zahtev pravilno popunjen, obrazuje komisiju koja vrši pregled objekta radi utvrđivanja ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla uslova u objektu i usaglašenosti uslova sa dostavljenim zahtevom.

Ako komisija utvrdi da su u objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla ispunjeni veterinarskosanitarni uslovi, odnosno opšti uslovi za higijenu hrane životinjskog porekla, u objektu se privremeno odobrava obavljanje delatnosti, objekat se privremeno upisuje u Registar odobrenih objekata i dodeljuje mu se veterinarski kontrolni broj.

Privremeno odobrenje ne može biti kraće od tri meseca, niti duže od šest meseci.

Pre isteka roka, komisija, ponovo utvrđuje da li su u objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla i dalje ispunjeni veterinarsko-sanitarni uslovi, odnosno opšti i posebni uslovi za higijenu hrane životinjskog porekla.

Ako objekat za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla ispunjava uslove, upisuje se u Registar odobrenih objekata i zadržava se dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Ako se utvrdi da objekat za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla ne ispunjava uslove, objekat se ne odobrava, briše se iz Registra odobrenih objekata i ukida se dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata vodi se u elektronskom obliku i povezan je sa informacionim sistemom Ministarstva.

U Registar objekata, odnosno u Registar odobrenih objekata upisuju se promene podataka nastale u vezi sa podacima koji su upisani u ove registre.

Subjekt u poslovanju hranom podnosi Ministarstvu zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi upisa promene podataka u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i uz zahtev dostavlja sve potrebne dokaze za traženu promenu.

Na osnovu urednog zahteva unose se promene podataka u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla brišu se iz Registra objekata, odnosno Registra odobrenih objekata na osnovu odluke o prestanku obavljanja delatnosti ili ako prestanu da ispunjavaju utvrđene uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Subjekt u poslovanju hranom dostavlja zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi brisanja objekta iz Registra objekata, odnosno Registra odobrenih objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji su do dana stupanja na snagu ovog pravilnika registrovani, odnosno odobreni postaju upisani u skladu sa ovim pravilnikom u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i zadržavaju dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi pčelarstvom i kao takvo je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava mora registrovati i objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda od pčela.

Pčelarsko gazdinstvo koje nema registarski broj objekta praktično neće moći da prodaje med otkupljivačima.

Ovim pravilnikom se ne zahteva izgradnja posebnih objekata, pčelari mogu ove poslove obavljati u okviru svojih stambenih jedinica sa postojećim sanitarnim čvorom. Bitno je da je taj prostor čist i uredan.

Med se mora skladištiti u ambalažu koja je za to namenjena, a ne praznu ambalažu od nekih drugih proizvoda.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2927344/kako-registrovati-objekat-za-proizvodnju-i-promet-meda

Kupci koji imaju višak vremena, a žele da uštede, mogu da se prijave da beru voće na nekoj od plantaža u Srbiji. Sve je više poljoprivrednih gazdinstava sa kojih domaćini pozivaju mušterije da sami naberu jagode, maline, kupine ili borovnice i da ih plate jeftinije.
Obe strane su na dobitku. Voćari bar delimično rešavaju problem radne snage, a potrošači dobijaju povoljniju cenu i boravak na čistom vazduhu.Vlasnik plantaže malina iz Raške ima jasnu računicu. Kilogram voća prodaje za 240 dinara, a berače plaća 60 dinara po kilogramu. Zato je spreman da svakom ko dođe sam da bere kilogram voća proda po 180 dinara.

Na imanju Tešovića u Banatskom Karlovcu na dva hektara su zasađene kajsije, kruške i jabuke. Obrali su već rane sorte kajsija, a sada stižu nove, kao i kruške. Jabuke će brati u septembru. Kao i svake godine, najveći problem je organizovati berbu i prodaju."Radimo isključivo porodično i teško mi je i da idem na pijacu i da berem voće", kaže Miljana Tešović.

"Zato smo se ove godine pridružili pozivu grupe "Mali proizvođači" i otvorili naše imanje za sve ljude koji mogu i hoće da sami naberu koliko im treba. Kilogram kajsije koju sami uberu platiće 150 dinara, dok bi na pijaci dali 220 dinara. Kruške su za berače 200, a na tezgi 250", dodaje ona.

Nenad Mandić iz Krive Reke, na Kopaoniku, pod zasadom borovnica ima 2,5 hektara. Ove godine planira da nabere 15 tona ove voćke, a samo dve će završiti u Srbiji. Sve ostalo je već kaparisano za Rusiju. Ostavio je, međutim, mogućnost ljudima koji žele, da dođu kod njega na imanje i da sami uberu borovnica koliko mogu. Kilogram je, inače, 800 dinara u maloprodaji, a berači će moći da ga dobiju za 500 dinara.

"Profesionalni berač može za 10 sati da ubere 50 kiograma voća. Ovu akciju nismo pokrneuli zbog zarade, već da bismo podigli svest naših ljudi o izuzetnom značaju ove biljke u ishrani. Svesni smo da je zbog visoke cene ljudi slabije konzumiraju, a ovo je način da se to promeni", priča Mandić.

Na sličnu ideju je došao i Dragan Marić iz Vitoševaca kod Pojata. Iako ovo nije voćarski kraj, zasadio je breskvu i kajsiju na 30 ari. Pre svega se bavi preradom voća i pravi kompote i sokove.

"Nažalost, zbog vremenskih neprilika, ovogodišnji rod kajsije je podbacio, ali se zato nadamo da će breskva da se održi. Ne znamo još kolika će biti cena, ali će berači koji žele da kupe voće dobijati popust od 10 odsto. Prednost nije samo u nižoj ceni, nego u mogućnosti izbora ploda. Neko voli sočne, a neko manje zrele. Prošle godine je kilogram bio 80 dinara, a očekujemo istu cenu i ove sezone", kaže Marić.Uzgajivači kajsija su ovog proleća pretrpeli štetu zbog, kako kažu, tri udara mraza. Karantin tokom vanrednog stanja je mnoge od njih sprečio da izađu u voćnjake i da zaštite rod.

„Uspeli smo konačno posle prvog talasa da izađemo i da naložimo vatru, pa da dimljenjem podignemo temperaturu i sprečimo da nam promrzne rod. Pretrpeli smo štetu, ali smo sprečili katastrofu. Mnogima to, nažalost, nije pošlo za rukom“, objašnjava Miljana Tešović iz Banatskog Karlovca.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/kako-lakse-obrati-plod-naberi-sam-pa-plati-manje_1139671.html

Srpski voćari decenijama važe za izuzetne proizvođače. Nekada rod beleži rekord a nekada i podbaci, što ne zavisi uvek od samih poljoprivrednika.. Na terenu sve čeće uviđamo da kvalitet srpskom voću ne manjka. Ipak,tržište biva specifično, te se dešava da izvoznici od države do države imaju potpuno različite zahteve po pitanju potražnje sočnih plodova. U jednom se slažu svi, da nam ni najbolji ni najeftiniji proizvod ne znače ništa ako nemamo siguran otkup. Braća Pantelić iz Ratine kod Kraljeva zasnovali su svoje plantaže jagode, sagradili hladnjaču i ,,vezali,, svoje kooperante ugovorima. Kako smo saznali svima je u ovoj priči dobro jer ih vezuje interes.
Prvi problem je bio stići maksimum neke proizvodnje. Sto tona jabuka po hektaru nije nepoznanica. Trideset tona maline ili jagode, moguće je takođe dostići. Međutim da bi imali maksimum trebaju nam dva dovoljno dobra razloga da nemilice ulažemu u budući profit.- tržište i stabilna cena. Srbija nikako da izađe iz tranzicije, oscilacija, neukih voćara i učenih prevaranata. Ekonomija od njive do novčanika vodi najčešće preko hladnjača i kooperativa. Da ne mogu jedni bez drugih shvatili su braća Pantelić koja u sklopu svog gazdinstva i kompanije poseduju i hladnjaču.
Ovo je šesta sezona prijema raznolikog voća. Dipl.inž Dejan Bošković, sručni saradnik Hladnjače Pantelić zadužen za logistiku kooperanata na terenu,kaže da
su pronašli interes i zajednički jezik na najednostavniji način.
,, Ovo je šesta godina kako radimo. Iz godine u godinu se širila mreža kooperanata. Naše nije samo prijem gajbica. Kako je interes voćara da imaju viši kvalitet i bolji rod i namja je interes da dobijemo plod koji lako plasiramo na tržište. Mi nismo velika hladnjača, ali smo već uspeli upravo kvalitetom i u lošijoj godini da stvorimo poverenje i prema kupcima i dobavljačima.Otkupljujemo jagodu malinu, borovnicu, višnju… Naša baza je kraljevački okrug, ali smo ušli i na tržište otkupa u Aleksandrovcu, Trsteniku, Jošaničkoj banji koja sve više širi plantaže bobičastog voća. Imamo nešto preko hiljaduvdestitine kooperanata. To je broj koji se iz sezone u sezonu uvečava- ističe sagovornik.
Hladnjača je osposobljena za duboko zamrzavanje i čuvanje voća, povrća i mesa, kapaciteta 3000 tona. u 4 komore. Odavde se klasirano voće distribuira na lep spisak adresa u inostranstvu, ali da bi stigli do tamo bilo je neophodno steći poverenje preko hiljadu i dvestotine kooperanata, to znači siguran otkup i dogovorena akontna cena.
- Broj kooperanta sa kojima radimo jasno govori da zaista želimo da zadržimo ali I proširimo ovu priču. Od početka izgradnje hladnjače nismo kao menadžment imali cilj samo našu dobit. Nama je interes visok kvalitet I količina, jer na taj način kalkulišemo naš profit. Sa otkupom nismo
imali problema ni u prethodnim godinama. Krenemo sa akontnoc cenom. Voće isplaćijemo na sedmičnom nivou. Na kraju sezone vršimo doplatu. To je poslovna politika od koje nismo odustajali. Naša cena u otkupu uglavnom bude nešto više od ostalih ponuđača- kaže Bošković.
Jedan od glavnih izazova u prehrambenoj industriji su efikasna kontrola, eliminisanje bakterija i bilo kavih nus pojava. Setrifikati su samo delić u celoj priči.
Zapravo sve počinje na proizvodno oglednim parcelama kod Pantelića. Plantaže su savršene, očekivani rod ako posluži vreme premašiće sva očekivanja, kod njih ali kod kooperanata, jer je i godina na ruku proizvodnji jagode, izuzimajući poslednjih desetak dana u maju. U ovoj hladnjači rade mahom mladi ljudi, donedavni akademci, željni novih znaja ali prenošenja onog što su savladali. U vreme koronavirusa, ovi mladići su špartali do plnataža svoji kooperanata. Ovo nam ptvrđuje dipl.inž. Stefan Miljaković, stručni saradnik zadužen za logistiku na terenu.
- Od početka marta smo na terenu. Malo smo bili skeptični zbog izizetno blage zime i kasnog martovsko-aprilskog snega. Međutim sve to nije ostavilo nikakve
posledice po jagodu, koja nam je prva stigla u hladnjaču. U vreme koronavirusa gotovo svakodnevno smo pratili stanje na terenu. Da bi uspeli što bolje da odgovorimo stručnom zadatku, visoke standarde i sve neophpdne mere i nove tehnologije smo prvenstveno ogledom odradili na našim plnatažama u okviru hladjnjače na 10 hektara. Smatram da su I naši kkoperanti odgovorni, jer je I njima interes da stvorimo prinos I kvalitet koji će u punoj kondiciji odgovoriti svim problemima, pa čak i ovoj kiši koja nije popularna u berbi.,,Sigurno će Stefan .Miloš Petrašinović iz Vrnjačke banje, ugostiteljstvo je zamenio proizvodnjom jagoda. Prvo poljoprivredno iskustvo, prva godina rada, prvi otkup. Osmeh otkriva da nije pogrešio, kada je kraljici turizma rekao zbogom.
– Znate kako, nije bilo jednostavno… Prvo malo sam se umorio od visokih aršina i niske zarade u turizmu. Drugoova dedovina više nije mogla da podnese
troškove održavanja. Čuo sam za ekipu iz ,,Pantelića,, seo sa njima, dogovorio se i nisam se pokajao. Malo je bilo frke da li ću uspeti, nisam ni saksiju u životu žalio. Ma ovo je potpuno novo ali nadam se odlično iskustvo. Umeo sam i deset puta da pozovem ako mi se nešto na bankovima n učini sumnjivo. Odlilana su ekipa, stvore se kada god treba. Poštujem savete i vidite kako izgleda, odlično je! Radujem se kao malo dete… Mislim da ću narednu sezonu dočekati sa još 50 ari, težim ka hektaru pod jagodom. Ima i nešto maline gore više ka Goču, videćemo ako sve stigne do roda. Ovde je najveća opasnost grad… Da stavrno sam zadovoljan.Što se tiče repromaterijala i cene takođe sam zadovoljan.,, -kategoričan je ovaj mlad i vrlo interesantan momak.
I ovde se ne završava priča. Sve ovo me podsetilo na neka ne tako davna vremena postojanja PKB kada je uz kooperante stvarao imperiju. Oni su kao glavni
stub nosily sve prodaju, uvoz, izvoz, savet struku, nabvku reprometerijala i sve to kroz robu…
Struka je u ovoj priči sveto slovo.Milošu i njegovim kolegama naročito početnicima svi imputi proizvodnje su priličan trošak, tako da su u saradnji sa takođe mladom apotekom Zemljak napravili dalju kooperantsku priču dipl.inž.Bojan Miletić,kaže da je i njima kao takođe mladoj firmi značajno da imaju sigurnu luku i dobru plovidbu.
- Mi smo se u ovu priču uključili pre tri godine. Naše je da za hladnjaču ,,Pantelić,, i njohove kooperante obezbedimo svu potrebnu logistiku u repromaterijalu i punoj agrotehnici. Cene nismo uvećavali, čak za neke preparate znam da su jeftiniji kod nas. Sve što je neophodno isporučujemo im na početku sezone, ili tokom sezone, kako im šta bude neophodno u zaštiti a voćari kasnije kroz rod, odnosno isporuku ,otplaćuju svoja zaduženja. To je potpuno korektna priča, jer većina voćara ulaze u ovaj posao sa minimalnim finasijskim rezervama tako da je naša usluga takođe značajna. Sa druge strane i nama odgovara kontinuitet u nabaci i isporuci. Smatram da je ovo dobra priča koja ima realnu budućnost..- pojašnjava Miletić
Ova priča zavređuje svačiju pažnje, jer smo poslednjih godina i te kako suočeni sa problem otkupa, cene, plasmana. Ovi ljudi su našli zajednički jezik. Svi poštuju jedni druge. Da li će neko zaraditi dinar manje ili više nije presudno. Na kraju, ozbiljnost ovog posla od koga u lancu proizvodnje svi zavise, obavezuje na zajednički pristup svemu. Oni kuću grade na najbolji mogući način, jer su temelje postavili na dobrim osnovama koji u svetu poslovanja znače samo jedno…ekonomija koja svima donosi dobit ima dugoročno rešenje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Na Produktnoj berzi protekle nedelje zabeležen je rast cena kukuruza zbog većeg interesovanja izvoznika i soje usled slabije ponude, navodi se u nedeljnom izveštaju.
Ukupan promet za ovu nedelju je iznosio 1.100 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 21,2 miliona dinara.Berzanski ugovor za kukuruz na paritetu je zaključen po ceni od 16,5 dinara po kilogramu bez PDV-a, sa isporukom u junu i julu.

Terminska tražnja kukuruza ovogodišnjeg roda se kretala u cenovnom rasponu između 118 i 120 evra po toni bez PDV-a sa isporukom septembar-oktobar.

Za pšenicu prošlogodišnjeg roda nije zaključen nijedan kupoprodajni ugovor, a interesovanje je postojalo za novi sa isporukom robe do kraja jula po ceni od 145 evra po toni.

Početkom nedelje berzanski ugovor za soju je zaključen po ceni od 42 dinara po kilogramu bez PDV-a, a tražnja po višim cenama krajem nedelje nije rezultirala zaključenjem berzanskih ugovora.

Terminska tražnja sojinog zrna roda 2020. godine bila je na nivou od 325 do 327 evra po toni bez PDV-a.

Tražnja uljane repice sa isporukom robe u žetvi kretala se od 330 do 335 evra po toni, a suncokret novog roda se tražio po ceni od 285 do 290 evra po toni bez PDV-a.

Žetva ječma je u toku, a prvi ugovor zaključen je po ceni od 14,6 dinara za kilogram bez PDV-a.

 

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/prosle-nedelje-rast-cena-kukuruza-i-soje_1139315.html

Pčele - dragocena i vredna biće koja sve češće ugrožavamo. Gosti jutarnjeg programa "Probudi se" bili isu nženjer poljoprivrede za fitomedicinu Nenad Ilić i doktor Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije,. Zajedno su pokušali da daju odgovor na pitanje ko je kriv za pomor pčela i kako ga zaustaviti?

Živadinović navodi da se godišnje prijavi između 2.000 i 3.000 kišnica koje su uništene ili oštećene Pčelari za to uglavnom krive voćare koji koriste nedozvoljen hemijsa sredstva.

“Ogromna je šteta”, napominje Živadinović i dodaje da mnogi i neprijavljuju pretrpljebu štetu, jer smatraju da to nema svrhe, jer neće biti nadoknade.Ipak, napominje da se rešenje mora pronaći kroz obuku voćara. Ističe i da bi trovanje pčela trebalo proglasiti za krivično delo, jer postojeće lazne izgleda nisu dovoljne.

Ilić u ime voćara prihvata deo krivice i napominje da je “bilo kakva primena insekticida u vreme cvetanja neprihvatljiva”.

“Problem je nemarnost proizvođača koji rukuju preparatima koji nisu registrovani. Mora se voditi računa”, poručio je Ilić i dodao da bi ukoliko se incekticidi koriste posle perioda cvetanja bilo “ljudski” da voćari obaveste svoje kolege pčelare, kako bi na vreme mogli da sklone pčele i na taj način ih sačuvaju.

On sve voćare podseća da pčele popravljaju prinos voća.

Izvor:https://nova.rs/biznis/probudi-se-rat-pcelara-i-vocara/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31