BEOGRAD: U znak zahvalnosti i solidarnosti sa radnicima koji nastavljaju sa radom u proizvodnji mleka i vrše pripreme kako bi predstojeći intenzivni prolećni radovi na poljima, uprkos pandemiji koronavirusa, bili obavljeni neometano i bez zastoja, kompanija Al Dahra Srbija donela je odluku da svim radnicima u proizvodnji isplati jednokratnu stimulaciju od 5.000 dinara koja će biti isplaćena sa martovskom platom.

Takođe, kompanija je najavila da će zadržati sve radnike, kao i da će zaposlenima koji usled promenjenih uslova rada svoje obaveze obavljaju od kuće isplaćivati 100% zarade.

Kao kompanija kojoj je bezbednost i dobrobit svojih zaposlenih na prvom mestu, Al Dahra je sve zaposlene čija priroda posla dozvoljava rad na daljinu uputila na rad od kuće. Ovim zaposlenim će, tokom trajanja izmenjenih uslova rada, biti isplaćivano 100% zarade.

Za zaposlene koji rade u proizvodnji i čije je neposredno angažovanje neophodno za neometano snabdevanje tržišta mlekom i ostale poljoprivredne radove iz delokruga rada kompanije obezbeđena su zaštitna sredstva – maske, rukavice, dezinfekciona sredstva – a kao zahvalnost za podršku kontinuiranom nastavku proizvodnje, uz martovsku platu biće im isplaćena i jednokratna stimulacija u iznosu od 5.000 dinara.

Zahvalivši radnicima na odličnim rezultatima postignutim u prethodnom periodu, kao i na odgovornosti i solidarnosti koju svakodnevno iskazuju, Al Dahra je najavila da će zadržati sve zaposlene. Takođe, kompanija je svojim radnicima uputila apel za dosledno pridržavanje svih uputstava nadležnih, kako bi se kroz trenutnu krizu izazvanu pandemijom koronavirusa, prošlo sa što manje posledica po zaposlene i proizvodnju.

Izvor: www.dnevnik.rs 

Selo Jabuka nedaleko od Pančeva nalazi se uz samu obalu Tamiša. Legenda kaže da su prvi stanovnici ovog sela na levoj obali reke pronašli jabukovo drvo od kog su sagradili prvu kuću, a selu nadenuli ime Jabuka.

Život sa  lipicanerima

U ovom mestu sa nešto više od 6.000 stanovnika žive veliki ljubitelji konja. U Jabuci se nalazi i ergela „Veličković“ koja broji 83 grla lipicanera. U pitanju su prelepi, beli konji koji vode poreklo iz Lipica u Sloveniji, a rasa je nastala pre 440 godina. Nekada su bili ponos bečkog dvora, a bogatstvo se merilo po broju ovih konja. Zanimljivo je da su mladi ždrepci lipicanera potpuno crni, a kasnije kako odrastaju postaju beli.

- Kobile se ždrebe same, priroda je to tako uredila. Mada se dešavalo da ždrebetu zatreba pomoć ljudi da se lakše oslobodi posteljice i udahne vazduh. Kad je pol mladunaca u pitanju nema pravila, mada smo recimo, u periodu od 2016. do 2018. godine  imali samo ženke. Verovali ili ne, od svih 57 do 58 kobila oždrebilo je samo ždrebice,  kaže za Agrobiznis magazin Boris Mijalkovski iz ergele „Veličković“ i dodaje da je ove godine mnogo bolja situacija i da do sada imaju 5 muških i 2 ženke lipicanera.

Slobodni konji

Za razliku od većine ergela konji kod Veličkovića uglavnom žive slobodno u obližnjoj šumi koja se prostire na oko 200. 000 hektara.

- U štali imamo priplodne kobile i 32 odrasla konja starosti do godinu – dve. To su najbolji od najboljih koji učestvuju u trkama,  ili vuku dvopreg ili četvoropreg. Oni imaju poseban tretman,  kupamo ih, hranimo i posebno pazimo na njih. Svi ostali konji žive slobodno – priča Boris dok rukom pokazuje na šumu preko reke.

Naime, kad se povuče voda iz rukavca Tamiša i opadne vodostaj konji na jednom bedemu prelaze reku i odlaze u šumu. Ipak, znaju da ih u štalama uvek čeka hrana, pa redovno dolaze ujutru na doručak i uveče na večeru. Neki od njih ostanu da prespavaju u štali, neki se vrate nazad na pašnjake.

- Grla u štalama jedu detelinu, seno, kukuruz, granule, vitamine. Ovi napolju dobijaju zob, kukuruz, granule i naravno pasu. Ukoliko primetimo da im nedostaje trava bacimo im detelinu. Godišnje potrošimo oko 20.000 bala deteline i 10.000 bala slame. Naravno, vole šećer, šargarepu i jabuke koje kupujemo na pijaci nešto jeftinije,  jer su lošijeg kvaliteta nego za ljudsku upotrebu. Poslastice kao što je šećer posebno vole mladunci. Ždrebe se vaspita od malena da sme da ti priđe i da zna da mu nećeš ništa – objašnjava naš sagovornik.

 

Na ergeli „Veličković“ uvek je živo i veselo. Svakog dana imaju po dvadeset – trideset posetilaca koji dođu da uživaju uz konje. Dolaze deca, stariji ljudi, dosta je stranaca.

- I svima su naša vrata uvek širom otvorena. Retko ko se najavi samo dođu i mi ih kao pravi domaćini uvek dočekamo raširenih ruku. Na ergeli trenutno imamo 15 zaposlenih, ali i neke nove klince koje sad obučavamo. Neki su već napredovali i idu na takmičenja, a neki su tek u fazi obuke. Sami nas nađu i dođu – otkriva Boris.

 

Ko proguta konjsku dlaku

Na pitanje otkud on u konjarstvu kroz osmeh kaže da je tačna ona stara poslovica: „Ko jednom proguta konjsku dlaku više nema natrag“.

- Sve je počelo 2009. godine i prvo smo držali konje kod nekih naših prijatelja u Pančevu, potom smo kupili ovaj plac i tako malo pomalo došli smo do ovog krda konja. Već 11 godina se bavim konjima, jašem ali retko jer nemam ni volje ni veštinu, ali teram zapregu. Takmičim se po celoj Srbiji i osvojili smo dosta nagrada. Uglavnom se nadmećem u delu kad se ocenjuje uparenost konja, hodovi, oprema, fijaker ili vozim kroz čunjeve. Takmičar dobije, recimo, 20 kapija i vreme od 160 sekundi da prođe sve to, da ne sruši ni jedan čunj i da bude u dozvoljenom vremenu.

Boris priznanja pominje tek onako usput,  iako imaju čime da se pohvale. Ergela „Veličković“ drži vicešampionsko mesto u vožnji dvoprega kroz čunjeve, prvaci su države u vožnji četvoroprega u Kupu Srbije, a u kružnim revijama su uvek u vrhu tabele.

A, kad se ne takmiči naš sagovornik upregne konje u fijaker i vozi mladence na svadbama.

- Vožnja mladenaca u fijakeru sve je popularnija. Ukoliko je u pitanju opština Pančevo naplaćujemo od 100 do 150 evra u zavisnosti od rute. U koliko se ide dalje, recimo, u Vršac onda to košta od 500 do 1.000 evra. Konje prevozim u specijalnim kamionima koji imaju propisani boks, a životinja potreban konfor tokom transporta – završava Boris Mijalkovski iz ergele „Veličković“.

Danas u vremenu oko 13.25, inspektori kriminalističke policije PU Prokuplje, u ulici Lole Ribara u Prokuplju, zaustavili su putničko vozilo marke Ford Fiesta. Vozilom je upravljao meštanin Selišta kod Prokuplja, dok je suvozač iz mesta Gornja Stražava GO Prokuplje.

Pregledom vozila na zadnjem sedištu su zatekli dve košnice sa pčelama DB12 žute boje. Kako su košnice bile neobeležene, a imenovani nisu imali nikakve papire, inspektori su pozvali nas nekoliko pčelara i poslali nam fotografije košnica. Prepoznali smo da se radi o košnicama tzv. Bugarkama, koje u našoj okolini poseduju samo dva pčelara i jedan početnik kome su oni dali i pčele i košnice.

U stalnom kontaktu sa inspektorima, uputili smo ih gde se nalazi pčelinjak vlasništva Pavlović Nenada, pčelara početnika iz Gornje Stražave i objasnili im da su se na tom pčelinjaku nalazile četiri košnice. Obilaskom pčelinjaka inspektori su pronašli samo dve košnice i tragove koji odgovaraju navedenom vozilu. Pozvao sam vlasnika i uputio ga da se javi inspektorima, koji su ga čekali na pčelinjaku. Košnice sa pčelama su oduzete od izvršilaca i vraćene vlasniku, a izvršioci su uz krivičnu prijavu za krađu i oduzeto vozilo, pušteni na slobodu. Oštećeni je posavetovan da u krivičnoj prijavi navede da je vrednost košnica 25-30 hiljada dinara po košnici.

Izvor:http://spos.info/clan-operativnog-tima-spos-a-pomogao-policiji-da-razresi-kradju-kosnica/

Poljoprivrednici ne treba da brinu zbog podsticaja, 1. aprila će sve biti isplaćeno. Vlada ne duguje ni marku, rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Boris Pašalić nakon održane sednice Republičkog štaba za vanredne situacije.

Dodaje da ovu meru mogu da izvrše i oni koji nisu ispunili sve obaveze uplate i prijave, piše Srpskainfo.

– Kada je u pitanju setva biće posijano mnogo kukuruza, pšenice, soje, povrća. Dodatno treba stimulisati proizvođače da više seju – rekao je on. Kako je rekao vidi da će soja biti tražena.

– Vlada je odlučila da finansira 50 odato setve soje – rekao je ministar, dodajući da su poljoprivradnicima obezbeđene mnoge mere pomoći.

Dodaje da će 5.573 gazdinstva koja su imala dugove i bila isključena iz sistema podsticaja, ipak moći da dobiju novac i da im treba izaći u susret.

– Obezbedili smo 60 miliona KM da pomognemo poljoprivrednicima i radimo na tome da smanjimo kamate – dodao je Pašalić.

Kaže da zaliha mleka, soje, brašna i ostalog ima dovoljno, te da će uz dodatnu pomoć koja stiže Srbije namirnica biti dovoljno do kraja godine.

– Treba pomoći poljoprivrednicima koji su stariji od 65 godina i omogućiti im da se kreću i obavljaju sve što im je potrebno – rekao je ministar, dodajući da će i drvoprerađivači imati određene povlastice.

Naglasio je da je ovo samo deo mera koja je donelo Ministarstvo poljoprivrede, te da će ih biti još, jer moramo biti svesni koliko je poljoprivreda važna.Setvene pakete i pomoć mogli bi dobiti i oni koji se primarno ne bave poljoprivredom, kako bi i njih stimulisali.

Pašalić se osvrnuo na najavljenu sednicu Narodne skupštine Republike Srpske koja će imati samo jednu tačku dnevnog reda – uvođenje vanrednog stanja.

– Vanredno stanje proglašavamo kako bismo bilo operativniji u smislu rada štaba i Vlade. Neće biti nikakvih totalnih izolacija gradova kako su to neki najavljivali, ne treba širiti paniku – dodao je on.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/namirnica-ima-dovoljno-pasalic-porucio-poljoprivrednicima-da-ne-brinu-za-podsticaje/ntwllyg

Gostujući u Jutarnjem program na RTS-u dr Željko Kaitović iz Instituta za kukuruz ZEMUN POLJE rekao je da sneg koji je pao, posmatrajući sa više aspekata ratarskih kultura nije ništa naudio. Povećaone su skromne rezerve zimske vlage, svakako prekinuta je setva šećerne repe, ali za ove druge ratarske kulture vreme je pogodovalo. “Poručujem našim poljoprivrednim proizvođačima da nema brige kada je u pitanju snabdevenost tržišta semenom hibrida kukuruza i očekujemo i podršku državnih organa da ta setva bude blagovremeno i na planiranim površinama odrađena”.

Kaitović je ovom prilikom izjavio da je tržište je odlično snabdeveno semenom hibrida kukuruza. “Seme je distribuirano na vreme još početkom godine, nalazi se u dovoljnim količinama u svim maloprodajnim objektima, tako da je seme našim poljoprivrednim proizvođačima dostupno. Dostupni su svi hibridi iz onih najvažnijih FAO grupa zrenja od 300, 400, 500, 600, 700 i 800, onih FAO grupa zrenja koje su najvažnije za naše uslove gajenja. Svakako mi pratimo situaciju snabdevenosti tržišta i spremni smo da intervenišemo, ali smo sigurni i dajemo ovako do znanja našim poljoprivrednim proizvođačima da nema brige da će tržište biti do kraja dobro snabdeveno. Institut za kukuruz Zemun polje čini sve,znači organizovali smo i svoje radne aktivnosti shodno vanrednim okolnostima, ali svakako brinemo o snabdevenosti tržišta” istakao je dr Željko Kaitović.

BEOGRAD, 26. marta (Tanjug) - U svim velikim trgovinskim lancima, ali i manjim prodavnicama, od juče se nalaze prve količine kvasca, a naša država je u vreme vanrednog stanja, od zemlje koja uvozi kvasac postala proizvođač i izvoznik ove osnovne životne namirnice, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Nedimović je naveo da je ceo proces pokretanja proizvodnje kvasca u fabrici koja se nalazi u Senti počeo u proteklu subotu, a da je proizvodnja u Senti već krenula u nedelju. "Mi smo počeli ceo proces u subotu, a već je u sredu na rafovima bio. Sva ona kupovina brašna bez kvasca nekog velikog smisla nema osim ako u "domaćim partizanskim uslovima" ne pravite sami kvasac", rekao je Nedimović za TV Pink. Sve što smo imali da proizvodimo sami nekada, zbog posledica loših privatizacija, sada nemamo, ukazao je ministar uz ogradu da ne želi sada da priča o politici. Podsetio je da u Senti postoji pogon koji proizvodi neke elemente za japansko tržište koje su slične kvascu ali nije se koristio za plasman na srpsko tržište, nije se proizvodio pekarski kvasac. "Stupio sam u kontakt po nalogu predsednika u subotu sa proizvođačima i u nedelju je odmah krenula proizvodnja.Imali su opremu koju su inastalirali, sve smo organizovali", rekao je ministar i podsetio da je Srbija u prethodnom periodu kvasac kupovala iz uvoza, Hrvatske i Mađarske. Sada će na nedeljnom nivou da se proizvodi 240 tona kvasca, a već je krenula isporuka u 1.000 pekara u vrećama od po 10 i 15 kilograma. U prodavnice i trgovinske lance su stigle i prve količine manjih pakovanja kvasca "u kocki". "Od jutros već smo stigli do Pirota, Prokuplja, Prijepolja, Leskovca", rekao je Nedimović i istakao da je u ovom trenutku zabranjen izvoz kvasca dok se ne snabde srpsko tržište ali će biti dovoljnih količina da se pomogne Republici Srpskoj i susedima oko nas. On je zahvalio rukovodstvu fabrike kvasca u Senti sa kojima je nedavno razgovarao. Kaže da u ovom momentu nedostaje određena količina melase i šećerne repe, ali da će i ta sirovina oko 10. -15. aprila stići u fabriku i da je to obezbeđeno. Pšenice i brašna imamo dovoljno, rekao je Nedimović i dodao da je sa ministartvom poljoprivrede Republike Srpske dogovorena distribucija brašna i ulja. "Jako je važno da ljudi znaju da imamo dovoljno brašna , šećera, ulja, kvasca", rekao je Nedimović i ukazao da je povećana kupovina namirnica "psihološka komponenta korone" jer se ljudi boje da će ostati bez osnovnih životnih namirnica iako na primer, pekare rade svaki dan. "Mi od uvoznika u ovo vreme problema sa koronom postajemo proizvođači. Zamislite da kada minus pretvarate u plus u doba vanrednog stanja", istakao je Nedimović i rekao da svih drugih roba na tržištu ima dovoljno. Ministar Nedimović rekao je i da sve otvorene pijace rade s tim što su dobile preporuke da tezge budu na odgovarajućoj udaljenosti i da se poštuju sve date mere. "Za sada to funkcioniše, ne mogu da znam kako će biti za pet dana, ali vidim da je u unutrašnjosti jako dobra disciplina", rekao je Nedimović.

Naveo je da se pripremaju paketi pomoći penzionerima i za ostale lokalne samouprave i da će disctribucija verovatno krenuti sledeće nedelje. Nedimović je, komentarišući poruke opzicije da treba penzionerima omogućiti jedan sat dnevno da šetaju, rekao: "Ja ne mogu prosto da verujem da neko može tako nešto da izgovori. Zamislite kad bi izašli svi u jednom trenutku..." Nedimović je rekao i da je jutros razgovarao sa direktorom KC u Nišu i da će se danas ići sa novom isporukom natrijum hipohlorita, sredstva za dezinfekciju koje se proizvodi u vodovodima u Novom Sadu, Sremskoj Mitrovici i Šidu. "Danas ćemo isporučiti dve tone koncentrata natrijum hipohlorita u Niš, dve tone u Kragujevac u Klinički centar. To je za ova dava KC dosta za nekoliko dana. Sutra idemo da isporučujemo 75- procentni alkohol koji smo isto pravili u zadnjih nekoliko dana u Aleksandrovcu u Župi i on će krenuti u pakovanjima od dve litre", rekao je ministar. Objašnjava da će distribucija alkohola ići u KC Niš, KC Kragujevac, KC Srbije, "Dragiša Mišović", KBC Zemun i KC Vojvodine. Sutra ujutru iz Aleksandrovca kreće distribucija prvih 10.000 litara ovog alkohola što je na primer za KC Niš dovoljno za dva meseca. "Koristimo sva naša znanja u zadnjih 20 godina da budemo praktični. Najlakše je teoretisati, sedeti pored tvitera, fejsbuka i samo nešto pametovati", rekao je Nedimović i podsetio da su mnoge fabrike alkohola u privatizaciji nestale. Sada se, u ovoj situaciji krize, kaže, vidi koliko je značajna poljoprivreda i zahvalio se poljoprivrednicima na njihovom radu u pripremi njiva za setvu. Govoreći o korona virusu, on je kazao da nada da će sve mere i veći broj testiranih, pomoći i da ako "izvršimo kontranapad" možemo da se nadamo dobrim vestima. Ministar kaže da na ulasku u Vladu, odnosno ministarstva redovno na ulazu mere temperatiuru svakome ko uđe. Kaže da je važna samodisciplina kako bi se zaštitilo kako lično zdravlje, i zdravlje najbližih. "Ako budem od tih (obolelih), zna se šta se radi, prijaviš se gde treba, ides gde treba..sve je vrlo jednostavno, da bi moja porodica i svi sa kojima smo u kontaktu bili bezbedni. Ovde se radi o životima ljudi i važno je da to svi razumeju", rekao je Nedimović.

 

Izvor: TANJUG 

Svedoci smo situacije u kojoj se veliki broj aktivnih materija, a sa njima i preparata, povlači iz upotrebe i gubi dozvolu za primenu. Druge pak, usled rezistencije patogena su izgubile dejstvo, te nam stoga ostaje sve manji broj registrovanih pesticida za primenu u biljnoj proizvodnji. Ovaj trend
se odrazio i kod primene preparata za suzbijanje jedne od ekonomski najvažnijih bolesti koštičavog voća – Monilinie sp.
Osvrnućemo se pre svega na Monilinia laxa – parazita koji prouzrokuje sušenje cvetova, grančica i mrke truleži plodova koštičavog voća. Posebnu pažnju ćemo posvetiti zaštiti višnje i šljive.
Da se podsetimo biologije, Monilinia laxa napada cvetove posle njihovog otvaranja. Infekcija se ostvaruje preko žiga i stubića, ali se javlja i na delovima cveta koji izumiru: krunični listići, žig tučka, čašična loža i čašični listići, a infekcija može dalje u vlažnim uslovima da se širi na mladare i kasnije plodove. Prezimi u obliku micelije u rak ranama u kori zaraženih grana i u mumificiranim plodovima. Do infekcije dolazi pri temperaturama od 4 – 32°C i uz
prisustvo slobodne vode na površini cveta. 4 h slobodne vode je potrebno na temperaturi od 20°C za klijanje konidija a za infekcije 7 slobodne vode na temperaturi od 20°C i 18 h pri temperaturi od 10°C.
Pored bitnih agrotehničkih mera kao što je orezivanje i spaljivanje zaraženih grana, i uništavanje mumificiranih plodova zaoravanjem neophodna je i primena hemijskih preparata. Prepati na bazi prohloraza i hlorotalonila se više neće proizvoditi, a oni na bazi iprodiona se ne smeju primenjivati zbog kasnijih ostataka na plodu. Preparati na bazi tiofanat metila, propikonazola, miklobutanila i tebukonazola više ne pokazuju dovoljnu efikasnost, dok oni
na bazi boskalida, piraklostrobina, izofetamida i fluopirama često postavljaju pitanje ekonomske opravdanosti upotrebe istih. Od lokal-sistemičnih pesticida na
raspolaganju nam ostaju oni na bazi ciprodinila čije je dejstvo upitno na visokim temperaturama dok od konvencionalnih kontaktnih kaptan i ditianon u svojim preporučenim dozama je dobro pozicionirati, ali samo u fazi precvetavanja jer su tada potrebni u borbi protiv kokomicesa na višnji, kao i šupljikavosti lišća na šljivi.
Iz ovoga zaključujemo da je u hemijskoj borbi protiv monilije neminovno reaktivirati kontaktne preparate koji su neopravdano bačeni u drugi plan i čije se dejstvo na moniliju i ne pominje u komercijalnim krugovima fitofarmaceutskih kuća zbog njihove relativno niske cene. Tu spadaju:
bakarni hidroksid, kvašljivi sumpor i natrijum bikarbonat. Kod svih kontaktnih preparata je bitno da oni budu prisutni na površini biljnog tkiva pre sticanja
uslova za infekciju. Njihova prednost je i to što su registrovani u organskoj proizvodnji. U praksi je potrebno raditi 3 tretmana protiv monilije jednim od
ovih preparata kod višnje i šljive: faza belih balona, pun cvet i precvetavanje. Da bi se postigao zadovoljavajući efekat neophodna je i primena svih ostalih
agrotehničkih mera koje su gore navedene i uz obavezan zimski tretman. Kada je reč o primeni ovde treba biti pažljiv i pridržavati se preporuka stručnih lica jer svi oni mogu ispoljiti fitotoksičan efekat na biljku u uslovima neadekvatnih doza i visoke reativne vlažnosti vazduha.
Kad je u pitanju koncentracija preporuka je:
Bakar hidroksid: 0,5% u fazi belih balona, 0,03% puno cvetanje i 0,05% precvetavanje.
Sumporno krečna smeša: 1,5% u fazi belih balona, 1% puno cvetanje i 1% precvetavanje.
Soda bikarbona: 0,8% u fazi belih balona, 0,8% puno cvetanje i 0,8% precvetavanje.Kvašljivi sumpor: 0,75% u fazi belih balona, 0,4% puno cvetanje i 0,6% precvetavanje.
Sumporno krečna mešavina jedina ima kurativni efekat 20-52 sata nakon infekcije, dok bakar, soda i sam sumpor su klasični protektivni fungicidi. Što se tiče
same efikasnosti, bakar hidroksid je dao dobar efekat u fazi belih balona, sumporno krečna mešavina se najbolje pokazala u fazi punog cvetanja, a soda bikarbona u precvetavanju. Međutim, i drugačiji redosledi primene fungicida u ogledima su takođe dali dobre rezultate, pa čak i kada se radilo sa ponavljanim tretmanima jednog te istog fungicida. Rotacijom ovih fungicida kao i primenom u kombinciji sa ciprodinilom se može adekvatno kontrolisati monilia, a ujedno i ostvariti pozitivni ekonomski efekat.
Napomena: svaka proizvodna godina je specifična i svaka primena hemijskih sredstva zahteva prethodnu konsultaciju sa stručnim licem iz oblasti zaštite
bilja.

Izvor: Agrobiznis magazin

 Najtraženije povrće minule zime bio je beli luk. I pored toga što njegova proizvodnja donosi zaradu i do 6.000 EUR po hektaru, i dalje ga uvozimo. Iako malobrojni proizvođači od njega lepo žive, retki se odlučuju da ga gaje. Zašto, istraživao je Simo Budimir. novinar RTS-a

Prvog prolećnog dana povrtari banatskog sela Mihajlova pored Zrenjanina krenuli su sa okopavanjem ozimog belog luka. Ovaj posao se radi isključivo ručno, baš kao nekada. Robert Tot se ubraja u veće proizvođače. Sa stručnjakom Poljoprivrednog instituta Zrenjanin obišao je svoje njive.

Robert Tot, iz Mihajlova: Površina je oko 2 jutra... Pa tu trebalo bi da bude jedno 9, 10 tona otprilike luka... čistog, suvoga, zrelo luka. 

Zašto nema više proizvođača?

Robert Tot, iz Mihajlova: Ručna proizvodnja, u tome je problem.. Puno ljudi treba i da se vadi, i da uradi sve. To je puno zahtevno, jednostavno treba puno da se radi, a seme, da ne kažem koliko košta seme, ... iako sam sebi proizvodim seme, ipak ako bih prodao, puno ulaganja, puno para izađe.

Inače, do 70 % belog luka uvozimo većinom iz Kine, no ono što pogoduje srpskim proizvođačima je kvalitet belog luka, koji se na pijacama i u marketima i te kako primeti.

Kristina Nikić, PSS Zrenjanin: Što se tiče proizvodnje belog luka u regionu srednjeg Banata, u zavisnosti od godine, površine pod belim lukom su od 180 do nekih 250 hektara. Sama proizvodnja belog luka  spada, beli luk spada u kulture koje da kaže nešto prosečno zahtevaju, što se tiče zaštite bilja, ali za svakako za visoke prinose moramo obezbediti pravilnu negu i tako dalje. Spomenuli ste veću potražnju. Razlog tome je novonastala situacija. Luk beli ima etarska ulja u sebi, ima lekovito dejstvo i ljudi ga prosto više potražuju, jer u njemu pronalaze nekih spas, da kažem, zbog svojih lekovita dejstva.

Prva godina zahteva najveća ulaganja. Procenjuje se oko 3.000 EUR po hektaru. kilogram semena je 300 RSD kod paora, a na Poljoprivrednom institutu i do 500,00.

 

O iskustvima u proizvodnji možete više saznati ovde: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/5646-vrbicki-beli-luk-proizvod-zasticenog-geografskog-porekla 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30