Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović najavio je da će država podstaći proizvodnju organske hrane u Blacu.On je tokom posete kompanije za preradu voća "Midiorganik" i mlekare "Lazar" poručio da će im država pomoći da kupe opremu za proizvodnju i preradu zdrave hrane. - Ovde ima toliko resursa, da bi bilo šteta da država ne da podsticajna sredstva za razvoj organske proizvodnje i prerade voća i mleka koji su okosnica poljoprivredne proizvodnje ovog kraja - rekao je Nedimović. Ministar je pohvalio razvojne planove mlekare "Lazar" za zapošljavanje još stotinu radnika. - Ovo je pravi primer dobrog poslovanja jer je ova firma objedinila proizvodnju hrane na sopstvenom zemljištu sa uzgojem krava i proizvodnjom mleka i biogasa, što sve snižava ukupne troškova poljoprivredne proizvodnje - naveo je Nedimović. Vlasnik Mlekare "Lazar" Milan Vidojević rekao je ministru da se proizvodi od mleka ove firme izvoze u sve države bivše Jugoslavije, a od nedavno i u Rusiju. On je izrazio zahvalnost Vladi i premijeru Aleksandru Vučiću što su prepoznali potencijal juga Srbije u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i preradjivačkom sektoru. - Tokom 2017. godine uvešćemo 1.000 junica i raspodeliti ih domaćinstvima u sve četiri opštine Topličkog okruga - kazao je Vidojević.

Objekti za smeštaj stoke pre svega moraju da budu namenski građeni za vrste i kategorije životinja koje će da žive u njima pod stalnim stručnim nadzorom. Moraju zadovoljavati određene standarde o izboru materijala za izgradnju objekata , količine prostora za svaku životinju, visine plafona, veličinu i broju prozora, ventilacione sisteme , kanale za odvođenje osoke i izđubravanje. Štale moraju da se grade na oceditom terenu sa otvorima prema jugu da imaju što više sunca i svetlosti uz adekvatne infrastrukturne i putne uslove, voda, struja i prilaz stočarskim objektima. Sve vrsta štale moraju da zadovolje kriterijum jasno propisan i definisan za vrstu životinja koje ce živeti i dati svoj proizvodni maksimum. Sa stanovišta zaštite zdravlja životinja objekti tako moraju zadovoljiti sledeći standard: dovoljnu kvadraturu predviđenu za pojedine kategorije i grla pojedinačno, dovoljnu količinu svežeg vazduha i pravilnu izmenu vazduha u štali, suv ležaj, adekvatnu temperature i temperaturni režim u štalskim prostorijama, zaštitu od vetrova i od promaje, porodilište mora da zadovolji sve zoohigijenske standard. Stale za smeštaj mlečnih krava moraju da imaju dovoljno svetlosti, adekvatan procenat vlažnosti i temperaturu konstantnu na kojoj se životinje osećaju aklimatizovano. Sunčeva svetlost je vrlo važna tako da se veličina prozora izračunava po kubnom prostoru i veličini objekta. Prozori se zimi mogu zatvoriti balama slame koja bi sluzila kao izolator u proleće se sa prvim toplim danima sklanjaju. Ispred svake stale poželjno je da ima ispust da se životinje mogu i prošetati ispod nadstrešnice. Podovi u starim štalama su uglavnom izgrađeni od betona zbog održavanja ali danas u savremenom stočarstvu se koriste gumene podne obloge različitih oblika da se amortizuje dodir i kontakt papaka životinja sa podlogom. Nikako ne sme da bude klizav. Mora da postoji centralni kanal za dovoz hrane i izđubravanje. Stalski pribor se redovno mehanički čisti sanitarno opera i dezinfikuje kao i sav ostali materijal koji se nalazi u štali pribor za mužu se pere i dezinfikuje posebno propisanim načinom. Izđubravanje je neophodno svakodnevno da se količina amonijaka ne popne iznad dozvoljenog limita. Timarenje svake životinje pregled papaka, dlačnog pokrivača je obavezno kao i proba na mastitis i higijena mlečne žlezde. Svi se ovo podaci uredno unose i beleže u bazu podataka za svaku životinju pojedinačno koja ima svoj Matični list u sistemu matičnog knjigovodstva svaka životinja je evidentirana i obeležena sa usnim markicama. Za čuvanje zdravlja životinja u štalama i stočarskim objektima potrebno je svakodnevno provoditi čišćenje, sanitarno pranje i dezinfekcione postupke. Za uništavanje parazita na pašnjacima i njihovi larvenih oblika koristimo: pregonsko napasanje, izmenu vrste životinja, drenažu na terena, oranje, drljanje. Bakar-sulfat ili fero-sulfat 500 kg/ha. Potrebno je redovno u toku letnjeg perioda provoditi i sistematsko uništavanje insekata insekticidima na bazi piretrina, DDT i malationa. Staje treba dva puta godišnje okrečiti. Za uništavanje larvi i muva važno je održavanje čistoće stale. Za uništavanje glodara postavljaju se otrovni mamci na njihov put kretanja uz obaveštavanje ljudstva.

Moringa drvo potiče iz Indije, danas se sve više širi. Trpi sve osim vlage. Ovo je novotkrivena biljka, i koristi se za 300 stanja i oboljenja. Na zapadu se koristi negde od 70 godina. Iako uspeva u neplodnoj zemlji ima 90 različitih nutrienata, hranljivih sastojaka. Sadrži ceo komplek vitamina B, ogroman procenat protein, sadrži vlakna, hlofofil, I to sve u velikim količinama, 25odsto ima više grožđa od spanaca. Nаjšire se gаji vrstа Moringа oleiferа, višenаmensko drveće poreklom iz podnožja Himаlаjа u severozаpаdnoj Indiji i gаji se u tropskim krаjevima. Sama vrsta moringa je sačinjena od 13 podvrsta. Najčešća podvrsta, ona koja je predmet ove knjige je vrsta koja je nazvana “Moringa Oleifera.” Moringa Oleifera je nađena u mnogim tropskim i suptropskim regionima. Moringa se može uzgajati čak i na najsurovijem i najsuvljem zemljištu, gde teško da bi bilo šta drugo raslo. Zapravo, jedan od nadimaka Moringe je “neumiruća” zbog svoje neverovatne spsobnosti da preživi surovo vreme pa čak i sušu. Zahvaljujući velikom prisustvu gvožđa u sastavu, ova moćna biljka ubrzava formiranje hemoglobina i mioglobina, korisna je kod dijabetesa, snižava nivo triglicerida i reguliše krvni pritisak. Moringa sadrži sve ove sastojke kao i vitamin C koji je neophodan za normalno funkcionisanje krvnih sudova. Moringa je bogat izvor hlorofila koji jača naš imuni sistem i snagu obnavljanja tkiva.. Opširnije čitajte u Agrobiznis magazinu

Sigurno se pitate šta raditi nakon precvetavanja lala i kako sačuvati lukovicu do naredne godine? Postupak je jednostavan. Nakon precvetavanja lala, cvetna grana sa prvim listom ispod cveta se odseče. Preostali listovi se ostave da uvenu sami i oni hrane lukovicu, obezbeđujući joj dovoljno hranljivih materija da bi cvetala opet sledeće godine. Lukovice izvaditi tokom juna, očistiti ih i oprati, zatim prosušiti, dezinfikovati, a potom uskladištiti na nekom mračnom mestu sa mogućnošću provetravanja. Ovaj postupak se izvodi kako bi se sprečilo da lukovice lala kada formiraju nove lukovice potisnu stare lukovice dublje u zemljište zbog čega nakon 2 do 3 godine može doći do proređivanja ili obustavljanja cvetanja. Pre sadnje naredne godine se preporučuje dezinfekcija lukovica i zemljišta jer ni lale nisu pošteđene napada štetočina i bolesti. Ovaj postupak se može izvesti na taj način tako što se lukovice potope u rastvor kalijum permanganata. Za razliku od lala, lukovice narcisa se ne vade iz zemljišta 5-7 godina, a kada se radi sadnja i premeštanje na jedno mesto posadi se nekoliko lukovica u grupu kako bi efekat bio lepši i potpuniji. Što se tiče lukovica zumbula, i one se čuvaju na tamnom i mračnom mestu.

U Srbiji na selu živi oko milion i po žena, koje su i dalje među najugroženijim socijalnim grupama. U posebno teškom položaju su one koje se bave poljoprivredom. Novi zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom treba da poboljša njihov položaj. Naime, prvi put će biti predviđena mogućnost da žena vlasnica imanja ima porodiljsku naknadu kao što imaju i druge žene. Žene koje rade na selu uglavnom su, pokazuje praksa, ekonomski zavisne od mušakarca, najčešće i zdravstveno ugrožene. Kako i same kažu, rade mnogo, a njihov rad malo se ceni.Milena Antić Janić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najavljuje da bi novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom mogao bi da poboljša položaj žena na selu. "Cilj je da žene vlasnice poljoprivrednih gazdinstava ostvaruju mogućnost na nadoknadu. To je bitno jer osnažuje ženu i omogućava da dok živi i radi na selu bude zaštićena", objašnjava Milena Antić Janić. Napominje da je osnovni cilj da se zaštite žene koje se bave poljoprivredom. Novi zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom prošao je javnu raspravu i dobijanje mišljenja, a neophodno je dobijanje novog seta mišljenja kako bi ušao u skupštinsku proceduru. "Očekujemo da će do kraja godine zakon ući u skupštinsku proceduru", kaže Milena Antić Janić.

Izvor: RTS

Srpskoj poljoprivredi nedostaje višegodišnji budžet kako bi se taj sektor podigao i dostigao nivo Evropske unije, Tome bi mogli da pomognu nacionalni i strani fondovi, izjavio je Aleksandar Bogunović iz Udruženja za prehrambenu industriju PKS.Bogunović je na 16. Srpskom ekonomskom samitu, koji organizuje TGI Group International, istakao da je u Evropskoj uniji politika poljoprivrede jedina politika koja je među svim članicama usklađena 100 odsto, s tim da postoji mogućnost, u skladu sa specifičnostima država, da se ona koriguje u određenom delu. Bogunović je dodao da Srbija nije uspela da obezbedi adekvatna budžetska sredstava za podizanje sektora poljoprivrede na određeni nivo i da do perioda učlanjenja u EU Srbija mora da ga dostigne. - Nacionalni i strani fondovi treba da posluže da se to uradi, jer nema interesa da Srbija uđe u EU sa ovakvim sektorom poljoprivrede, pošto će on nestati - rekao je Bogunović. Kako je dodao trebalo bi više pažnje da se posveti investicionom ciklusu poljoprivrede, jer su mere definisane. - Čini mi se da je okvir u kojem se to dešava nije adekvatan zbog manjka budžetkih sredstava i nedostatka višegodišnjeg budžeta - rekao je Bogunović. Agrarna politika zapostavljena Na drugoj strani Miladin Ševarlić se kritički osvrnuo na agrarnu politiku, tvrdeći da je potpuno zapostavljena, i da nikada do sada nije bio manji agrarni budžet. On je istakao da je takođe velika neiskorišćenost pretpristupnih fondova EU, kao i da svaka vlast agrarnu politiku počinje ispočetka. Kompanija Leoni AG je jedan od globalnih lidera u proizvodnji kablovskih instalacija za automobilsku industriju, i u 2015. godini zapošljavala je oko 75.000 radnika u 92 proizvodna pogona. Sedište kompanije Leoni je u Nirnbergu u Nemačkoj, a posluje u više od 32 zemlje širom sveta. Imala je promet od 4,5 milijarde evra, sa profitom od 77,3 miliona evra. U Srbiji posluje od 2009. godine a imaju pogone u Prokuplju i Doljevcu.

IZVOR: VESTI ONLINE

Područje opštine Grocka, oduvek je bilo idealno stanište pčela. Zatalasani, severni ogranak Šumadije, koji izlazi na Dunav, obilovao je listopadnim šumama i plodnim obradivim zemljištem i pašnjacima na jugu, kao i obiljem vode,porečnim biljnim vrstama na severu. Obilje polena i nektara su obezbedjivale, s jedne strane, hidragenične vrste dunavskog priobalja, kao i šume leske, kestena, gloga, drena i lipe. Unazad dvestotinak godina, primat nad ostalim šumskim vrstama, zauzeo je bagrem, kao dominantna vrsta šumskog rastinja. Bagremov med je danas glavni i najzastupljeniji izvor nektara na području Grocke. Postoje osnovane naučne pretpostavke, da je u Vinči, pre oko sedam hiljada godina, med korišćen u ishrani i kao zasladjivač ječma u tehnologiji pripremanja piva. Istrazivanja na lokalitetu Belo Brdo u Vinči , dovela su do ovakvih zakljucaka. Urbanizacija područja Grocke, ubrzano se odvija u dvadesetom veku, a ovo područje postaje najreprezentativniji voćarski kraj Srbije. Plantažno gajenje jabuke, breskve, kruške i kajsije je obezbeđivalo dodatni izbor hrane za pčelinje zajednice, a istovremeno potrebu držanja i gajenja pčela,na nivou plantažnih potreba, radi oprašivanja voća i povećavanja roda.Značajni su i zasadi višnje i trešnje, a rasprostranjene su i šljive. Ritopek, ne bez razloga, često nazivaju, svetskom prestonicom trešnje. Prvo građansko udruženje pčelara, osnovano je 30.08.1986. godine, od strane, tada već istaknutih, dugogodišnjih pčelara sa dugom porodičnom tradicijom. Od tada, pa do danas, Udruženje posluje pod imenom “Pčela-Grocka” i ponosni smo nastavljači kontinuiteta ovog udruženja. Značajan pomak u razvoju pčelarstva na području Grocke, dešava se unazad nekoliko godina, pojavom sve većeg broja mladih i obrazovanih pčelara, koji svoju perspektivu vide u profesionalnom i nadasve ozbiljnom bavljenju pčelarstvom, uz primenu humanih, ekoloških i naučnih znanja iz ove oblasti, a najznacajniji pomak u razvoju je napravljem u poslednjih godinu dana promenom dotadasnjeg rukovodstva i dolaskom na celo rukovodstva mladih, obrazovanih i ambicioznih ljudi. Organizacija rukovođenja Udruženja je na zavidnom nivou i uglavnom nju čine najambiciozniji i najsposobniji a ujedno i najaktivniji clanovi. Udruzenje trenutno broji oko 50- ak članova i oko 2000 pčelinjih zajednica,starosna struktura je šarena i u poslednje vreme javlja se sve više interesovanja od strane mladih ljudi za bavljenje ovom vrstom stočarstva kako iz ljubavi prema prirodi tako i iz ekonomskih razloga Međudobna poseta pčelinjacima itekako je kvalitetno poboljšala saradnju između članova i probudila svest o savremenom i kvalitetnijem načinju pčelarenja što do sada nije bila praksa. Cena članarine je 1200 dinara što je prosek visine članarine pčelarskih Udruženja u našoj zemlji i od tog novca se uglavnom podmiruju troskovi predavanja i ostalih izdataka neophodnih za normalan rad Udruženja jer drugih prihoda nema. Udruđenje se stara, da se znanja stalno i kontinuirano unapređuju, angažovanjem najeminentnijih predavača i instruktora. Veoma je značajno angažovanje na nabavci kvalitetnih pčelinjih društava, prateće pčelarske opreme i sredstava.Udruženje održava kvalitetnu komunikaciju sa organima lokalne samouprave Gradske opštine Grocka i član je Saveza Udruženja pčelara Republike Srbije – SPOS. Ali će nam njihova pomoć u svakom smislu biti sve više potrebna kako bi mogli i da pratimo nove tendencije, više se usavršavamo i edukujemo kako bi umapredili pčelarstvo na našoj Opštini. Zainteresovanos za učlanjenje raste sve više u poslednje vreme a to pokazuje troduplo veći broj članova ove godine u odnosu na prošlu Sastanci Udruženja, održavaju se u prostorijama Mesne zajednice Boleč i to jednom do dva puta mesečno, a po potrebi i želji članova. Udruženje je uvek otvoreno za pristup novih članova i u tom smislu su dobrodošli ne samo pčelari nego i ljubitelji pčela i prirode.

Zaštita voćaka fungicidima na bazi BAKRA na kraju vegetacije je preporučljiva a možda i OBAVEZNA mera za koštičave voćne vrste ( šljivu, breskvu, kajsiju, trešnju, višnju ). PLAVO jesenje prskanje koštičavog voća ( ZAŠTO ? ) Ovim prskanjem treba zaštiti stablo i njegove grane i grančice od brojnih patogena koji prezimljavaju na kori, u pukotinama kore,rak-ranama, mumificiranim plodovima i sl. Svako prodiranje bilo kog od ovih patogena u drvo voćke neminovno dovodi do slabljenja njene snage, manjeg roda u narednoj vegetaciji i do skraćivanja dužine života voćke i dužine eksploatacije zasada. Osnovna namena ovog prskanja je: Opšta dezinfekcija stabla od patogena koji se nalaze na njemu i sprečavanje infekcije preko ranica od otpalog lišća, pukotina od mraza i ostalih oštećenja nastalih na neki drugi način; Sprečavanje posebne grupe infekcija, koje se bez ovog prskanja ne mogu držati pod kontrolom, a koje mogu nastati od momenta opadanja prvog lista i tokom čitavog perioda mirovanja voćaka. To su infekcije koje izazivaju sledeći patogeni: Pseudomonas syringae pv. syringae, Pseudomonas mors – prunorum (prouzrokovači rak-rana i izumiranja grana koštičavog voća) najveća brojnost ovih bakterija je tokom jeseni i pred kretanje vegetacije; u jesen, infekcija se ostavruje preko ranica od otpalog lišća i dr. Moguća je i na temperaturama ispod 0°C. Kada uđe u voćku, bakterija naseljava elemente drveta i kore - tim brže i jače što su uslovi nepovoljniji za voćku. Ove infekcije su osnovni uzrok šteta, koje se mogu manifestovati naredne ili kroz 2 - 3 godine, kao izumiranje drveta i kore.Kada se štete pojave, nema više efikasnog suzbijanja. ovi patogeni ostvaruju infekcije i u toku leta,ali, tada nastaju daleko manje štete Stigmina carpophilla (ranije: Clasterosporium carpophillum) (prouzrokovač šupljikavosti lišća koštičavog voća i krastavosti plodova kajsije i breskve) - Ovaj patogen napada i mladare, čim opadne lišće, a infekcija je moguća već na temperaturama od 2°C do 4°C. Infekcija mladara je izuzetno opasna, jer mladar naredne godine i dalje raste, ali se na napadnutom delu stvaraju rak - ranice iz kojih se izlučuje smola:kada se te ranice (pege) prošire, dolazi do prstenovanja mladara i njegovog sušenja iznad tog dela, Grupa bioloških činilaca parazitne prirode koji prouzrokuju prevremeno - iznenadno sušenje (apopleksiju ) kajsije: - odnosi se na već navedenu bakteriju Pseudomonas syringae pv. syringae i gljivicu Cytospora spp - koje, pojedinačno ili zajedno, predstavljaju značajne faktore apopleksije kajsije. Sigurnija i lakša zaštita breskve od kovrdžavosti lista breskve (prouzrokovač Taphrina deformans) Prskanje bakarnim preparatima u vreme početka opadanja lišća namenjeno je suzbijanju drugih uzročnika bolesti breskve (Stigmina, Cytospora, Fusicoccum). Istovremeno se smanjuje i infekcioni potencijal gljivice Taphrina deformans, tako što bakarni joni unište najveći deo spora patogena koje se nalaze na površini i u otvorenim ranicama na grančicama, granama i stablu. Tako se smanjuje potencijal ovog patogena, pa za redovne mere suzbijanja ostaju spore koje prezime u pupoljcima i spore koje ne unište bakarni joni iz jesenjeg i ranoprolećnog plavog prskanja. Smanjenje infekcionog potencijala mnogih drugih značajnih bolesti, kao što su monilioze koštičavog voća i dr. Vreme za plavo prskanje Mišljenje u praksi postoji da treba čekati da opadne 70% lišća. To pravilo treba korigovati ako u jesen počne opadanje lišća, pa nastavi relativno toplo (iznad 0°C) i vlažno vreme. U tom slučaju plavo prskanje treba obaviti kada počne opadanje lišća,odnosno nikako ne čekati da otpadne 70% lišća. Jer, čim otpadne 5% ili 10% lišća, već ima dovoljno ranica da se preko njih ostvari infekcija dovoljno jaka da prouzrokuje štete na voćkama. Ukoliko se oduži period vlažnog vremena i temperature iznad 0°C, prskanje ponoviti kada opadne veći deo lišća. Ovo naročito važi za zasade u kojima je prisutna smolotočina i drugi simptomi propadanja tkiva i sl. U ovom periodu prskanje treba ponoviti i u slučaju većih padavina (preko 25 mm kiše) i ako temperature omogućavaju infekciju. Vreme i broj prskanja, ali i koncentarciju - dozu primene preparata, određuje postavljeni zadatak: KVALITETNO POKRITI BAKARNIM PREPARATIMA SVE DELOVE VOĆKE U TOKU ČITAVOG PERIODA KADA JE MOGUĆA INFEKCIJA odnosno, kada su ispunjeni sledeći uslovi: - prisutan infekcioni potencijali gljivica i bakterija, - otvorene ranice od opadanja lišća i na druge načine nastale ranice, - vremenski uslovi (temperature i vlaženje) omogućavaju infekciju. Izbor preparata: Mogu se koristiti svi bakarni preparati na bazi sledećih aktivnih materija: bordovska čorba, bakaroksihlorid, bakarhidroksid, bakar oksid, bakar sulfat, bakar hidroksid + kalcijum hlorid. Prednost dajemo preparatima na bazi bakaroksihlorida i bakarhidroksida. U Srbiji ima preporuka da se koriste količine uvećane za 30%. Važne napomene Voćke treba kvalitetno oprskati - okupati ih, da tečnost može da dospe u svaku ranicu i da sklizne do korenovog vrata voćke. Da bi se to postiglo, obično se preporučuje utrošak od 400 lit. tečnosti po metru visine stabla, odnosno 1.200 lit/ha za stabla visine 3 metra. Ako se ne može obezbediti kvalitetno prskanje, zbog vremenskih uslova (vetar) ili starog atomizera (dizne), preporučujemo dva prohoda sa polovinom doze preparata (i vode), pri čemu se drugi prohod izvodi iz suprotnog smera u odnosu na prvi, čim se osuši deposit prvog prohoda. Zaključak Zaštita koštičavih voćaka u periodu od početka opadanja lišća do precvetavanja (opadanja cvetnih latica) jeste uslov i osnova uspešne zaštite od glavnih bolesti koštičavog voća. U tome, plavo prskanje (bakarnim preparatima) u periodu od početka opadanja lišća do kretanja vegetacije u proleće, predstavlja polaznu i osnovnu meru u zaštiti stabla (grana i grančica) kao osnove prinosa i obezbeđenja dugovečnosti voćnjaka. U godinama kada su optimalni uslovi za navedene infekcije, jesenje plavo prskanje koštičavog voća treba obaviti kada počne opadanje lišća. Ukoliko se oduži period opadanja lišća, a vreme je vlažno i temperature su iznad 0°C, prskanje ponoviti kada opadne veći deo lišća. Ovo naročito važi za zasade u kojima je prisutna smolotočina i drugi simptomi propadanja tkiva i sl. , prskanje treba ponoviti i u slučaju većih padavina (preko 25 mm kiše) i temperatura koje omogućavaju infekciju Propust učinjen izostavljanjem ili nekvalitetnim izvođenjem jesenjeg plavog prskanja koštičavog voćaNE MOŽE SE KORIGOVATI U PROLEĆE JESENJE PLAVO PRSKANJE je korisno i potrebno i u zasadima JABUČASIH VOĆAKA, naročito kada su prisutne sledeće bolesti: - rak kore jabuke i kruške, prouzrokovač Nectria galigena, - rak-rane i bakteriozno izumiranje voćaka (jabuke i kruške), prouzrokovač Pseudomonas syringae pv. syringae, - bakterijska plamenjača jabuke i kruške, prouzrokovač Erwinia amylovora. Za ovo prskanje se koriste bakarni preparati, iz kojih oslobođeni bakarni joni imaju baktericidno i fungicidno delovanje. 

Piljo Dakić

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31