Postoji više načina održavanja zemljišta u zasadu leske. Zemljište se može održavati u vidu jalovog ugara, ledine ili malča, može se tretirati herbicidima, mogu se gajiti potkulture (uzrodice) i gajiti biljke za zelenišno đubrenje. Zemljište se može održavati kombinovanjem nekih od navedenih načina, kao što su redovna obrada zemljišta između redova (jalovi ugar) a tretiranje herbicidima površine oko biljaka u redu (što je najčešći slučaj) ili kombinacija ledine i malča. Kod mladih zasada leske (prve tri godine) ne preporučuje se primena herbicida. Obrada zemljišta Na koji način će se zemljište obrađivati i u kakvom stanju će se održavati zavisi najviše od nagiba terena, količine i rasporeda padavina, tipa zemljišta itd. Najbolja je redovna obrada zemljišta na celoj površini zasada. Koriste se čizel plugovi (dva puta) i tanjirače (3-4 puta). U prve dve godine obavlja se „klasično oranje“, uvek na jednu stranu između redova („oranje na čunak“), a drugi put u obratnom smeru. Oko voćki, zemljište se obrađuje motokultivatorom. Redovna obrada je posebno značajna zbog zemljišne vlage. Tretiranje herbicidima obično se obavlja tri puta tokom godine. U martu ili početkom aprila tretira se sredstvima na bazi simazina (Simazin-550, Beskopan TS i dr.) i to oko 8 kg po hektaru neto površine, sredstvima na bazi glifosata (Herbatop, Glifosat, Zorkatop i dr.) ako ima korova koji se razmnožavaju rizomima (zubača, pirevina, divlji sirak itd). U jesen, neposredno posle rasturanja stajnjaka, kalijumovih i fosfornih i obično 1/3 azotnih đubriva, obavlja se plitka obrada zemljišta od 10-15 cm. Đubrenje Ukoliko je zemljište optimalno obezbeđeno azotom i kalijumom, đubrenjem se dodaje oko 10% manje nego što su voćke tokom godine iznele. Razliku između iznete i đubrenjem vraćene količine azota stvoriće mikroorganizmi, dok će se ta razlika kod kalijuma nadoknaditi razlaganjem mineralnih čestica. Ukoliko je količina ovih elemenata ispod optimuma, treba zemljištu vratiti sve iznete količine, pa i više od toga. Ako ga u zemljištu ima u optimalnim količinama, fosfor se mora đubrenjem vratiti u količini koju su voćke iz zemljišta iznele. Hemijske analize zemljišta precizno pokazuju da li se bilans hranljivih elemenata poremetio, kada se đubrenjem moraju dovesti hranljivi elementi u optimalno stanje. Dobar i savremen način đubrenja voćaka je ako se hraniva rastvore u vodi i unose u zemljište istovremeno sa navodnjavanjem. Fosfor i kalijum su u zemljištu slabo pokretljivi, pa dodavanjem u vidu vodenih rastvora brže stižu do korena i racionalnije se koriste. Mikroelementi (prvenstveno gvožđe, mangan, bor, cink, bakar i dr.) su neophodni, iako u malim količinama, za normalan rast i plodonošenje voćaka. Od organskih đubriva za đubrenje voćnjaka najviše se koriste stajnjak, osoka i kompost, a nešto ređe zelenišna đubriva. Stajnjak se obično unosi svake treće ili četvrte godine, mada je bolje unositi ga češće, u manjim količinama, pogotovu ako se zasad i navodnjava. Stajnjak se rastura kasno u jesen (da ne bi izazvao produžetak vegetacije) i odmah zaorava. Osoka se unosi obično krajem zime (koren voćaka pojačava svoju aktivnost na oko 1,5 mesec pre početka vegetacije), i to razblažena sa 3-4 dela vode. Za normalan razvoj leske, na umereno plodnom zemljištu potrebno je po hektaru svake godine unositi oko 120 kg N, 30 kg P2O5 i oko 100 kg K2O. Navodnjavanje Da li će u nekom zemljištu biti dovoljno lako pristupačne vode za potrebe voćki, zavisi pre svega od klime i osobina zemljišta. Najbolje je, u vremenu najveće potrošnje vode (od cvetanja do završetka intenzivnog porasta plodova) vlažnost zemljišta održavati u granicama od 70-80% poljskog vodnog kapaciteta, a pre i posle ovog vremena može se sniziti i u granice od 60-70%. Zalivanje je obavezno prve dve godine, dok se voćke ne prime i ne ojačaju (izuzetak su izuzetno kišne godine). Za ove potrebe voda se u zasad obično donosi cisternom. Kasnije se voda razvodi plastičnim crevima za navodnjavanje duž reda (sistem „kap po kap“), a između svake dve voćke može se postaviti mikrorasprskivač. Navodnjavanje leske je ekonomski opravdano a prinos se može uvećati čak i za 50%. Zbog toga je neophodno pri podizanju zasada leske obavezno predvideti i projektovati odgovarajući sistem za navodnjavanje. Nekalemljena leska gajena u vidu žbuna uglavnom se navodnjava sistemom „kap po kap“, a leska gajena u vidu stablašica pomoću mikrorasprskivača. Rezidba Rezidba leske kalemljene na mečijoj leski je minimalna, a sastoji se samo u proređivanju krune i usmeravanju rasta skeletnih grana, kako bi dobili umereno gustu, okruglastu (piramidalnu ili kotlastu) krunu. Zato se prve dve-tri godine ostavljaju i grane na budućem deblu jer je brži razvoj korena ukoliko sadnica ima više lišća, a tek se u trećoj godini po sadnji značajnije uklanjaju grane sa debla. Visina debla treba da je 80-100 cm, a što se postiže prvim prekraćivanjem sadnice na 100-110 cm od zemlje (uvek u proleće, iako se sade u jesen). Kasnije, tek posle 3-4 godine, kada se kruna značajnije razvije, obavlja se skraćivanje grana koje bi smetale pri obradi, tako da će konačan oblik krune biti malo spljošten i povremeno (svake 3-4 godine), obnavljaće se rodno drvo. Rezidba se uvek obavlja u rano proleće, a koristan efekat se može očekivati i od letnje (zelene) rezidbe.

U blizini Bačke Topole, uginulo je više od hiljadu pčelinjih zajednica. Pčelari i aktivisti udruženja za zaštitu prirode to nazivaju pravom ekološkom katastrofom.

Pčelari sumnjaju da je pomor izazvao herbicid i insekticid total. Inspekcije analiziraju uzorke bilja sa okolnih njiva i uginule pčele.

“Jednostavno to je ekološka katastrofa, to što se desilo taj pomor”, kaže Radomir Ivković. 

“Svaki dan one padaju. Ali, ovo je sve, evo vidite. Ma, ta je gotova, ta je zatrovana", dodaje. 

Prve znake trovanja primetio je jedan pčelar prošlog vikenda. Kada je toga dana Pero Popović krenuo u obilazak svojih košnica, imao je šta da vidi. 

“Video sam mrtve pčele ispred, mnogo, gomilu mrtvih pčela oko košnica”, navodi Popović. 

Njegovi pčelinjaci nisu jedini. Uništeno je više od hiljadu društava pčela, uginulo je za samo nekoliko dana. 

Pčelari sumnjaju da je uzrok hebricid total, kojim se zaprašuje ambrozija. 

Pčelari su podigli kredite, uložili desetine hiljada evra u ovaj posao. Zaradu je većina njih trebalo da počne da ostvaruje tek za tri godine. Sada računaju na neplanirani trošak. Za analize, koje po uzorke samo za bilje koštaju 150.000 dinara. 

Izvor: www.b92.net

Zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae). Naziv potiče od arapske reči alkemelych, što znači nebeska rosa. U našem narodu je biljka poznata i kao vrkuta, odnosno plašt device Marije, a slovi za univerzalan lek protiv svih ženskih bolesti.

Višegodišnja biljka sa debelim i horizontalnim korenom, stablo može da izrasta i do 50 cm, listovi su okruglasti, a kada je vlažnost vazduha visoka, na listovima se pojavljuju kapljice vode. Cvetovi su žutozeleni. Ova biljka raste na brdsko-planinskim predelima, pašnjacima, obodnim delovima šuma a period cvetanja joj je od juna do septembra.

Virak u sebi sadrži tanin, elagnu kiselinu, gorke glikozide, saponine, flavonoide, etarska ulja  i pravo bogatstvo vitamina C.  Kao lek se koristi nadzemni deo biljke u cvetu, a ređe samo listovi jer imaju slabogorak i opor ukus.   Zahvaljujući taninu koristi se za površinsko skupljanje tkiva, pri čemu smiruje upalu kože i sluzokože. Pomaže kod gotovo svih ženskih bolesti: od bolnih i neredovnih menstruacija, belog pranja, spuštene materice i povreda materice, do upala praćenih sekretom. Virak jača zidove materice, što ima veliki značaj u zaštiti od  pobačaja i olakšavanje porođaja.

Osim toga, primenjuje se i u drugim područjima: zaustavlja povećanje šećera u krvi, leči upalu disajnih organa i anemiju, a smatra se i da ublažava reumatske bolove. Takođe, čaj od virka je efikasan i preporučuje se za upotrebu i u cilju bržeg oporavka od operativnih ginekoloških zahvata ili drugih ginekoloških intervencija. Neka istraživanja pokazuju da korišćenjem ovog čaja ubrzava metabolizam i pospešuje mršavljenje.

Za razliku od većine drugih biljaka, trudnice virak mogu bez problema da konzumiraju već od trećeg meseca trudnoće.

Najnovija naučna istraživanja pokazuju da virak sprečava rast mnogih vrsta bakterija uključujući stafilokoku – bakteriju koja je postala otporna na mnoge antibiotike. Smatra se da virak ima i antivirusna svojstva.

Čaj od virka se priprema na sledeći način:

Jedna kafena kašičica prelije se šoljicom vrele vode, i ostavi da odstoji od pet do deset minuta. Pije se uvek u gutljajima. Potrebno je da se uzimaju dve šoljice na dan. Posle porođaja preporučuje se mnogo čaja u prvih osam do deset dana. Protiv belog pranja: u litru vode skuva se 50 grama osušene biljke bez korena i tako se pije tokom dana. Za regulisanje menstruacije može da se kombinuje sa hajdučkom travom. Tri velike kašike te mešavine preliju se litrom vrele vode i posle 20 minuta čaj se procedi.

Kupka - Oko 200 g osušene ili nekoliko pregršti sveže biljke, potopi se u kofu sa hladnom vodom, i ostavi preko noći. Narednog dana to se zagreje i doda u vodu za kupanje.

Obloge - U zavisnosti od površine koju se tretira, uzme se određena količina svežeg virka, opere i izgnječi oklagijom. Tako pripremljena obloga stavlja se na bolno mesto. Kada se osuši, zameni se novim oblogom, sveže spremljenim. Na ovaj način se leče rane, ubodi, posekotine.

 

 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, otvoriće ovogodišnju, 15. turističko - gastronomsku manifestaciju "Kupusijada", koja će biti održana u Mrčajevcima od 15. do 17. septembra, najavila je Turistička organizacija Čačka, koja je organizator ovog traficionalnog takmičenja u kUvanju svadbarskog kupusa.

Očekuje se da će se ove godine, kupus krčkati u zemljanim loncima oko 40 ekipa i pojedinaca, a najboljima će biti dodeljeni zlatni, srebrni i bronzani lonac, kao i da će tokom trajanja manifestacije najmanje 50.000 gostiju uživati u tradicionalnim gastronomskim specijalitetima ovog kraja, poznatog po proizvodnji kupusa i drugog povrća.

Prvog dana manifestacije, biće održan "Narodni višeboj" i koncert "Obrenovanje, izvođača pesama Obrena Pjevovića, a nastupiće i orkestar "Arhangeli", pevačka grupa "Stari pomeljari", i KUD "Radiša Poštić"

U subotu, 16. septembra počinje takmičenje u kuvanju kupusa u kategorijama "Celo selo kuva", "Ekipe i pojedinci" i "Ugostitelji", a za taj dan planiuran je "Amaterski muzički marathon", na kome nastupaju pevačke grupe, frulaši i solisti na drugim instrumentima, folklorne grupe i ansambli.

U 18 časova zakazano je svečano otvaranje manifestacije i podizanje zastave, uz pesmu "Mrčajevci moje rodno selo", kao i besede ministra Branislava Nedimovića, i gradonačelnika Čačka Miluna Todorovića.

Izvor: www.danas.rs

Vino nije samo prijatno alkoholno piće. Mnoge naučne studije potvrdile su da umerene količine ovog "božanskog nektara" pomažu zdravlju, a ljudi koji uopšte ne piju vino češće su bolesni od onih koji ga umereno piju i kraće žive. Crno vino sadrži važne polifenole u većim količinama, ali oni koje sadrži belo vino imaju znatno jače antioksidativno dejstvo, tako da su obe vrste vina odlične za ljudsko zdravlje. *Zaštita krvnih sudova – kod osoba sklonih sužavanju krvnih sudova i trombozi, redovno ali umereno pijenje vina može doneti poboljšanje, odnosno delovati preventivno. Uz obroke i pre odlaska na spavanje piti lagano crno vino – oko 2 dl na dan. *Zaštita od malokrvnosti – umerenim pijenjem crnog vina anemije se mogu sprečiti, odnosno popraviti. Svakog dana jedna čaša za ručak i nakon večere. *Budući da crno vino jače deluje na snižavanje holesterola, vrlo je pogodno za lečenje bolesti srca i krvotoka. Ako ne volite ili ne podnosite crno vino, možete piti belo. Svakog dana jedna do dve čaše vina uz obrok. *Protiv Alchajmerove bolesti – uz svaki obrok treba popiti oko decilitar vina. Polovinu količine valja popiti pre jela kad brzo dolazi u krv i za nekoliko minuta stiže u mozak. Ostatak popijte uz jelo ili nakon obroka. *Za one koji su pod konstantnim stresom, preporučuje se tokom dana 2 dl omiljenog vina. Pri tom, važi pravilo da bela vina daju podsticaj, dok crna više ublažavaju i smiruju. *U narodnoj medicini vino se oduvek smatralo vrlo delotvornim preventivnim sredstvom protiv prehlade. Budući da vino čak može uništiti bakterije i viruse, pomaže protiv prehlade, kašlja i gripa. Američki naučnici dokazali su da umerene količine vina mogu do 85% ojačati otpornost protiv prehlada. Kod kašlja, bronhitisa, temperature, prehlade, bolova u zglobovima i glavobolje, tokom dana, najbolje uz obroke, bolesnik bi trebao popiti do 3 dl vina. Kod upale grla vino piti u malim gutljajima i pustiti da polako klizi preko jezika. Ako morate uzimati lekove, obavezno pročitajte ima li nuspojava zbog delovanja alkohola. *Starije osobe sa slabim želudačnim lučenjem trebale bi pre, tokom i nakon jela popiti kiselije belo vino. Jedna čaša vina kao pomoć probavi preporučuje se i svim mlađim, zdravim ljudima. Ako vas muči prevelika količina želudačne kiseline, morate biti oprezni sa belim vinom. Umesto njega, preporučuje se neko manje kiselo crno vino. Mlada i suva bela vina mogu pomoći i kod nadimanja. Mineralne materije i elementi u vinu prirodno podstiču rad creva. Preporučuje se po jedna čaša uz obroke, u podne sveže belo vino, a uveče lagano crno vino. Kako Francuzi leče prehladu: Flašu crnog vina začiniti sa 10-15 grama cimeta i zasladiti sa 4-5 kašika šećera. Zagrevati bocu u toploj vodi do 60 stepeni C. Pre pijenja dodati u čašu malo dobro oprane limunove kore. Trebalo bi popiti polovinu zagrejanog crnog vina na dan, a podeliti ga na tri obroka.

Stara domaća sorta, nastala kao spontani sejanac, nepoznatog porekla. Prvi put je zapažena u okolini Leskovca, po kome je dobila i ime. Smatra se jednom od najkvalitetnijih sorti. Sazreva u prvoj polovini oktobra meseca. Plodovi se dobro drže na grani. Stablo je slabo do srednje bujno, sa jakim i pravim deblom i krunom. List je sitan, tamnozelene boje. To je pozno cvetna sorta, delimično samooplodna, sa relatvno slabom klijavošću polena. U zavisnosti od oprašivača, rodnost joj varira, od prosečne do odlične.

Leskovačku dunju ne treba gajiti u čisto sortnim zasadima, jer će tada njena rodnost biti slaba. Stablo u petnaestoj godini starosti, može da da prinos od preko 100 kg, dok su pojedina stabla gajena pored tekuće vode, davala prinos i do 150 kg. Plod je srednje krupan do krupan, prosečne mase oko 300 g. Okruglastog je oblika, sa glatkom i ravnom površinom.

Peteljka je vrlo kratka, prilično debela. Pokožica je tanka, glatka i sjajna. Meso ploda je čvrsto, zbijeno, sočno, osvežavajućeg ukusa. Može da se čuva u običnim skladištima do januara meseca, ne gubeći sočnost. Odlične je rodnosti i kvaliteta, pa je pogodna za sve vidove industrijske prerade: u sokove, džemove, slatko i rakiju.

Dunje se smatraju izuzetno lekovitim voćem. Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Dunjin sok, ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj i astmu. Pečena ili kuvana dunja, preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, i otklanja nesanicu. 

 

Odaberite kvalitetno zemljište za dunju:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2922-odaberite-kvalitetno-zemljiste-za-dunju

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.598 tona robe. Najviše se trgovalo: lubenicom (320 t), paradajzom (310 t), crnim lukom (171 t), šargarepom (151 t), paprikom (140 t), dinjom (122 t), jabukom (122 t), krastavcem (120 t), krompirom (104 t), kupusom (88 t), grožđem (84 t), breskvom (82 t), tikvicom (72 t) i šljivom (38 t). U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog lika (126 t → 171 t), šargarepe (123 t → 151 t), krompira (102 t → 104 t), i jabuke (94 t → 123 t). Cene (po kilogramu): krompir 20 - 40 din. kupus 30 - 35 din. crni luk 15 - 25 din. šargarepa 15 - 35 din. tikvica 30 - 35 din. paradajz 15 - 40 din. krastavac 15 - 45 din. paprika 20 - 60 din. pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje) jabuka 20 - 50 din. breskva 30 - 80 din. šljiva 30 - 50 din. grožđe 80 - 100 din; prošle nedelje 90 - 110 din. lubenica 18 - 22 din. dinja 25 - 35 din. banana 120 - 140 din. limun 150 - 200 din.

Koliko puta ste pomisli, zar ponovo moram do njive. Šta li se dešava da li je došlo do pojave bolesti, upada stada ovaca ili nečeg drugog što bi moglo da naškodi usevu. Zahvaljujući primenama savremenih tehničkih i naučnih dostignuća u svetu se širi praksa upotrebe dronova u poljoprivrednoj proizvodnji. Pitate se kako? Naime dron možete koristiti za posmatranje i na taj način osetno uticati na povećanje prinosa useva i pritom smanjiti potrebe za odlaskom u polje. Dakle neretko je situacija da se njiva nalazi i nekoliko kilometara udaljena od domaćinstva. Zašto bi morali upaliti traktor ili auto kada na njivu možete poslati dron i posmatrati usev kao da ste na samoj njivi ili u samo u samom usevu, a da pri tome usev ne gazite i tako nanosite štetu kako usevu tako i zemljištu. Uz to se sprečava opasnost da vi sami budete donosilac recimo nekog patogena ili insekta koji bi mogao tu da se namnoži. Koristeći tehnologiju osmatranja i preciznog praćenja polja može se gledati video koji prikazuje zdravlje vaših useva, trenutni stadijum razvijenosti, a u zavisnosti od opremljenosti čak i stanje zemljišta i u uslova u njemu.Trenutno jedna od najpoznatijih firmi koja proizvodi dronove u ove svrhe je PrecisionDrone.Podsetimo našoj javnosti dron je više poznat po skandalu na utakmici Srbije i Albanije. Dakle ne mora sve da bude iskorišćeno u političke svrhe."Vozač traktor neće biti fizički u traktoru. Umesto toga, biće menadžer voznog parka i poljoprivredni analitičar, nagdledaće određen broj poljoprivrednih robota i precizno pratiti razvoj useva" Dronovi mogu da čuvaju i ovce. Prednosti dronova u poljoprivredi: - Smanjuje se broj prohoda, boljeje osmatranje useva i brža reakcija na pojavu problema. - Ušteda u vremenu, broju radnika i mašina - Više vremena za nadzor - Brz povratak investicije Američki stručnjaci su izračunali da se u proseku potroši oko 200 dolara po hektaruza pregled polja peške ili posmatranje polja iz vazduha uz fotografisanje, imajući sve ovo u vidu investicija u dron će se vrlo brzo isplatiti . U većini slučajeva investicija će se isplatiti do kraja sezone ili ranije baš zbog toga što će posedovanje drona u ove svrhe smanjiti troškove i poboljšati prinos useva tako što pruža pravovremenu i preciznu informaciju koja je neophodna za brzo reagovanje. Lakoća korišćenja: U većini slučajeva proizvodnja može biti veoma složena baš zbog odabira datuma početka radova i njihovog izvršenja, ali sa korišćenjem drona omogućena je upotreba novh jednostavnijih metoda koje olakšavaju farmerrima celokupan posao. Ovome treba dodati ni malo beznačajnu činjenicu da pojedini tereni nisu lako pristupačni i dostupni poljoprivrednim mašinamoa, naročito ako se radi o voćarskoj proizvodnji. Takođe dron omogućava: 1. Integrisano korišćenje sistema za geografsko – informaciono mapiranje 2. Obeležavanje granica polja po kojima se treba kretati vazdušnim linijama. 3. Praćenje zdravlja useva. 4. Praćenje stanja useva u boji koja označava koliko je sunčeve svetlosti adsorbovano od strane useva. 5. Automatsko vraćanje drona kući - dron će se vrati na početnu lokaciju sa koje je poleteo nakon završenog posla. Dron nije zanimljiv samo proizvođačima. Mnoge osiguravajuće kuće u Americi koriste dron kako bi posmatrali velike površine na kojima je nastala šteta bez potrebe da se penju na krovove ili da pešače kilometrima da bi utvrdili obim štete. Naravno ove naprave danas već imaju ozbiljnu primenu u osiguranju javne bezbezdnosti kao što su javni skupovi, ali iza snimanje promotivnih filmova, koncerata i drugih masovnih događaja. Međitim oni mogu biti od koristi i za pretragu i spašavanje ili posmatranje bez ugrožavanja života spasilaca. U zavisnosti od vaših potreba koje biste vršili dronom, cene se kreću od 750 – 3400 evra na našem tržištu.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31