Povodom ovogodišnje Nedelje štednje AIK Banka je za postojeće i potencijalne klijente pripremila specijalnu ponudu. AIK Banka je među štedišama prepoznata kao kapitalno jaka i stabilna banka, pa samim tim i pouzdana za štednju. Kao zahvalnost za poverenjesvojim klijentima, osim povoljne kamate, u ponudi je i niz drugih pogodnosti. To se pre svega odnosi na potpunu fleksibilnost štednog uloga gde će klijentima biti omogućeno da uz atraktivne kamate svoj novac uvek imaju na raspolaganju. Parametri AIK Banke, koji je pored navedenog čine pravim izborom za štednju, svakako su sigurnost, solventnost, likvidnost, savremenost, pouzdanost, dostupnost i fleksibilnost depozita, ali i različiti tipovi štednje prilagođeni planovima i potrebama građana. Oročena štednja na 14 meseci sa isplatom kamate unapred prva je novina u ponudi AIK Banke kada je reč o štednji. Benefiti ovog proizvoda su jednostavnost, transparentnost i isplata kamate unapred. Ukoliko klijent oroči 10.000 EUR na period od 14 meseci, kamatna stopa iznosi 1,01% na godišnjem nivou, što znači da neto isplaćena kamata unapred, za oročeni period, iznosi oko 100 EUR. AIK Banka je pripremila i ponudu oročene štednje na 36 meseci, sa atraktivnom kamatnom stopom koja iznosi 1,2% godišnje. Isplata kamate se vrši poo dospeću nakon isteka oročenja. U slučaju da klijent po isteku 30. meseca odluči da prevremeno podigne svoj štedni ulog,AIK Banka izlazi u susret svim klijentima tako što neće biti drastično penalizovani, već će im biti isplaćena kamata u visini od 1% godišnje. Poruka AIK Banke je da se sigurna štednja na kraju uvek najviše isplati.

Kako izmeriti temperaturu svojoj maci i eliminisati unutrašnje parazite? Šta uraditi ako ima meku stolicu ili ne može da izbaci sopstvene dlake? Ili, šta uraditi ako mačka doživi ozbiljan stres pri kupanju? Kao što je poznato, povišena telesna temperatura sisara ukazuje da je u organizmu došlo do određenog poremećaja i to je, uglavnom, pouzdan znak da ljubimci imaju neki zdravstveni problem. Normalna telesna temperatura mačaka iznosi od 37,5 do 39 stepeni Celzijusa. Ukoliko primetite da je potištena, da se ne igra, da odbija da jede ili da je na dodir "toplija" nego obično, izmerite joj najpre temperaturu. Držite macu u krilu jednom rukom (ili neka vam neko od ukućana pomogne u tome), prethodno navlažite vrh termometra i stavite ga mački rektalno. Digitalni termometar držite u anusu dok se zvučno ne oglasi, a onaj obični (živin) oko tri-četiri minuta. Ako je telesna temperatura mace viša od 39 stepeni treba je odvesti do veterinara koji će utvrdti uzrok poremaćaja i prepisati terapiju. Da li maca ima unutrašnje parazite može pouzdano da utvrdi posebnom analizom samo veterinar, a da do toga ne bi došlo potrebno je da mačku redovno tretirate protiv unutrašnjih parazita svaka tri meseca. U tu svrhu možete koristiti neke od tableta predviđenih za mačke ili pastu koje će vam preporučiti veterinar. Za spoljne parazite (buve i krpelji) postoje posebne zaštitne ogrlice a možete da probate i neki od "spot-on" preparata koji se nakapaju na kožu vrata gde mačka ne može da se oliže. Ukoliko maca ima retku stolicu nije zgoreg posetiti veterinara koji će obaviti detaljan klinički pregled i proceniti njeno opšte stanje. Bez obzira na to što mi ne vidimo crevne parazite u izmetu, čišćenje od njih bi trebalo obavezno obaviti. Jer, jaja i neke oblike crevnih parazita ne možemo videti golim okom. Kako pomoći maci da lakše izbaci jedan deo dlaka koje ona unosi lizanjem? Odnosno, šta joj dati ako ona ne izlazi napolje i sama ne uzima travu koja joj u tome, na prirodan način, pomaže? Da bismo smanjili unos dlaka, neophodno je da mačku redovno četkamo, čime ćemo otkloniti jedan deo dlaka koji bi ona unela lizanjem. U njenu ishranu možemo dodati i posebne granule koje će olakšati izbacivanje dlaka. Ako ni to ne pomogne, u specijalizovanim prodavnicama ili apotekama za kućne ljubimce, možemo kupiti posebne preparate, u obliku paste, koji će pomoći da mačka lakše izbaci loptica dlaka putem izmeta. Naravno, uvek se moramo pridržavati uputstva pri korišćenju ovih preparata, jer može doći do problema u iskorišćavanju vitamina A ili nekih drugih važnih elemenata iz hrane ako se oni ne koriste na odgovarajući način. Poznato je da mačke ne vole da se kupaju. Ipak, ako to baš morate, okupajte je ali pazite da joj voda ne uđe u pluća, u uši… Mnoge mace pri samom činu kupanju, govore iskusni mačkari, i te kako mogu da dožive jak stres koji se može manifestovati gubljenjem apetita, povlaćenjem, dugim spavanjem, mjaukanjem, opštom malaksalošću… Ukoliko se takvo ponašanje nastavi i nekoliko sati po sušenju, potražite savet veterinara.

Ishrana ovaca se može organizovati na sličnim principima kao i kod goveda. Proizvodnja mesa, mleka, i vune je veoma isplativa, s obzirom da su ulaganja manja, a proizvodi visokovredni i cenjeni na tržištu. Ovce kao preživari veoma efikasno vrše konverziju celuloznih biljnih hraniva u visokovredne proizvode. U letnjem periodu osnovu ishrane čini paša, dok je u zimskom to konzervisana kabasta hrana sa dodatkom koncentrovanih i korenasto-krtolastih hraniva. Koncentrovana hraniva moraju biti organski proizvedena. Kao izvori energije najčešće se koriste kukuruz, ovas, ječam. Izvor proteina može biti sojina sačma i suncokretova sačma. Od mineralnih dodataka mogu se koristiti samo oni propisani standardima organske proizvodnje. Sistemi ispaše su slični kao i kod goveda. U kontrolisanom sistemu pašnjak se deli na manji broj pregona gde se ovce zadržavaju dok se travna masa ne popase do određene visine. Posle toga se prebacuju na drugi pregon i ne vraćaju na prethodni dok se ne regeneriše. Time se izbegava selektivna ispaša i preopterećenje pašnjaka, omogućava se porast lisne mase i sprečava zakorovljivanje. Optimalna visina paše za ovce je oko 15 cm, i ne bi trebalo da ide ispod 5 cm. Pregonski rotacioni sistem je nešto skuplji, zbog većih ulaganja u ogradu i vodosnabdevanje. Napasivanje ovaca se može odvijati i u šumovitim predelima, pri čemu uništavaju korovske biljke i omogućuju mladom drveću bolji porast. Potrebe ovaca u hranljivim materijama zavise od više faktora: telesne mase i kondicije, faze proizvodnje, fiziološkog statusa, aktivnosti, uzrasta i klimatskih faktora. Potrebe se mogu podeliti na uzdržne, potrebe za porast, proizvodne, reproduktivne i potrebe za porast vune. Ovce su veoma zahvalne životinje za držanje jer glavninu svojih potreba podmiruju iz paše i kabastih hraniva. Međutim u pojedinim fazama proizvodnog ciklusa, pored kvalitetnih pašnih površina i kabaste hrane, neophodno je obezbediti i određenu količinu koncentrovanih hraniva. Priprema za oplodnju je neophodna jer ukoliko se ona adekvatno ne sprovede opada telesna kondicija, što direktno utiče na smanjenje plodnosti (smanjuje se broj ovuliranih jajnih ćelija, smanjen procenat sjagnjenosti), a može dovesti i do jalovosti ( Mekić i sar. 2001). Do smanjenja plodnosti može doći i ako su ovce u tovnoj kondiciji. Priprema ovaca se odvija na kvalitetnim, bujnim i sočnim pašnjacima uz dodatak 0,3 kg žitarica u periodu 2-3 nedelje pred mrkanje i tokom cele sezone mrkanja (Jovanović 1996). Ovakav način pripreme ovaca za oplodnju se naziva flushing metod. Priplodni ovnovi imaju veće potrebe od ovaca u vreme mrkanja zbog većih telesnih masa, intenzivnijeg metabolizma i prometa materija. Nedovoljna ishrana u sezoni mrkanja dovodi do mobilizacije materija iz vune, opadanja polne aktivnosti i smanjenja spermatogeneze. Gojazni ovnovi imaju smanjenu polnu aktivnost, slabiju proizvodnju i pokretljivost spermatozoida i gube volju za skakanjem. U vreme mrkanja ovnovima treba davati obroke manje voluminoznosti,a veće koncentracije. To se postiže dodavanjem 1-1.5 kg koncentrovanih hraniva po grlu dnevno. Ishrana ovaca u prvih 15 nedelja bremenitosti može biti na nivou uzdržnih potreba, kao u vreme zasušenosti, ili na nešto malo višem nivou da bi se nadoknadila telesna masa izgubljena tokom prethodne laktacije. Potrebe za porast ploda u to vreme još uvek nisu velike. Dovoljni su kvalitetna paša i seno. U drugoj polovini bremenitosti nivo ishrane direktno utiče na porast ploda, porođajnu masu jagnjadi i proizvodnju mleka u narednoj laktaciji. Iz tog razloga nivo ishrane u ovoj fazi bremenitosti je viši. Potrebe u energiji su uvećane za 40%, a u proteinima za 40-50%.Četiri do šest nedelja pred partus obroku treba dodati 0,3 kg žitarica.Tokom laktacije, adekvatna ishrana je veoma bitna zbog održanja visoke mlečnosti. U početnoj fazi laktacije dolazi do gubitka telesne mase i mobilizacije telesnih rezervi, pa je neophodna dodatna ishrana koncentrovanim hranivima da bi se ublažio gubitak telesne mase. Ishrana u ovom periodu ima uticaja i na mlećnost u kasnijoj fazi laktacije. Kod ovaca sa blizancima potrebe u laktaciji su još veće jer porizvode 20-40% više mleka od onih koje doje samo jedno jagnje (Jovanović, 1996). Podmladak. Ishrana podmlatka se zasniva na mleku i traje 45 dana. Upotreba zamena za mleko je zabranjena. Pravilnikom o metodama organske stočarske proizvodnje ( Službeni list SRJ, br 51/2002). Jagnjad se rađaju bez antitela pa je veoma bitno da odmah posle jagnjenja popiju kolostrum. Posle rođenja jagnjad imaju ograničenu sposobnost termoregulacije,a povećano odavanje telesne toplote usled male telesne mase u odnosu na površinu tela. Nivo ishrane u prvim danima života ima uticaja i na sazrevanje vunskih folikula i kasniju proizvodnju vune. Proizvodne performanse (proizvodnja vune, mleka, plodnost) priplodnog podmlatka takođe zavisi od nivoa ishrane. Zalučenu jagnjad treba prihranjivati koncentrovanim hranivima. Tokom zime, u stajskom načinu držanja, treba obezbediti kvalitetno leguminozno i travno-leguminozno seno, silažu i korenasto-krtolasta hraniva. U letnjem periodu jagnjad treba držati na kvalitetnim pašnjacima. Jagnjad starosti 4-8 meseci koja se drže na paši treba prihranjivati sa 0,2-0,3 kg koncentrovanih hraniva, pri čemu postižu prirast od 120-150 g/dan. Wells i sar. (2000) navode da je najekonomičnije da se jagnjenje ovaca odvija u proleće kada ima dovoljnih količina kvalitetne ispaše. Od objekata potrebno je obezbediti samo nadstrešnice pod koje se ovce mogu skloniti od jakog sunca ili kiše. Ukoliko je moguće, najbolje bi bilo da se ovce ili jagnje dve nedelje pre nego što travna masa dostigne maksimum proizvodnje. Na taj način se obezbeđuje dovoljna količina kvalitetne ispaše onda kada je najpotrebnija, odnosno kada je laktacija u maksimumu. Mogućnost oboljenja jagnjadi je manja prilikom ovakvog načina jagnjenja jer je koncentracija štetnih agenasa manja nego u zatvorenim objektima. Nedostatak je izloženost jagnjadi predatorima i lošem vremenu. Ovce vrlo dobro iskorišćavaju pašu, a dokaz za to je da se često koriste u kombinovanoj ispaši sa govedima. Da bi se postizali bolji proizvodni rezultat potrebno je voditi računa o botaničkom sastavu pašnjaka i livada. Njegovim kvalitativnim unapređenjem i produžavanjem sezone ispaše može se povećati ekonomičnost proizvodnje. Sa povećanjem udela leguminoza na pašnjacima poboljšava se proteinski sastav paše i povećava sadržaj azota u zemljištu usled azotofiksacije. Ishrana senom i koncentrovanim hranivima povećava troškove proizvodnje.

Primena zeolita ima široke mogućnosti, posebno u oblasti poljoprivrede i stočarstva, ali su one nedovoljno iskorišćene, ukazano je u Privrednoj komori Srbije. Na sednici Grupacije proizvođača zeolita i ostalih nemetaličnih sirovina i proizvoda Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala, kojoj su prisustvovali i predstavnici Uprave za zaštitu bilja, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, ukazano je da primena zeolita ima široke mogućnosti, ali da je nedovoljno iskorišćena. Praksa u svetu i kod nas je pokazala da korišćenje zeolita u oblasti poljoprivrede daje dobre rezultate u povećanju prinosa gajenih kultura, a u oblasti stočarstva pozitivno utiče na rast životinja, smanjenje smrtnosti i produžetak životnog veka. Dijalog je bio usmeren ka mogućnostima uključivanja određenih vrsta zeolita u Pravilnik o uslovima za razvrstavanje i utvrđivanje kvaliteta sredstava za ishranu bilja, odstupanjima sadržaja hranljivih materija i minimalnim i maksimalnim vrednostima dozvoljenog odstupanja sadržaja hranljivih materija, o sadržini deklaracije i načinu obeležavanja sredstava za ishranu bilja. Radi unapređenja primene zeolita kod nas, neophodno je upotpuniti regulativu koja se odnosi na proizvodnju zeolita, istaknuto je na sednici i ukazano da će se Grupacija aktivno uključiti u izradu Pravilnika o sredstvima za ishranu bilja. Sednici su, pored proizvođača, prisustvovali i predstavnici Uprave za zaštitu bilja, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Internet informacioni sistem Agroklub je dobio novog glavnog urednika portala www.agroklub.rs. Tu ulogu preuzela je Novosađanka Marija Antanasković, po struci diplomirani inženjer poljoprivrede sa višegodišnjim novinarskim iskustvom i radom u agrarno-medijskoj branši. Verujemo da će Agroklub u Srbiji ovim kadrovskom pojačanjem dobiti dimenziju više, a srpski proizvođači hrane još bogatiju, bržu i korisniju informaciju. Tržište nikada nije bilo dinamičnije, a pred poljoprivrednike se svakodnevno stavljaju dodatni zahtevi. Želja nam je da pomognemo razvoju ruralnih prostora i poljoprivrednih gazdinstava sa proverenim informacijama kako bi dobili realnu sliku stanja i dobru podlogu za donošenje poslovnih odluka. Siguran sam da će u tom smislu Marija dati veliki doprinos, rekao je Vedran Stapić suvlasnik ovog informacionog sistema. Svoj novinarski put Marija Antanasković je izgrađivala kroz specijalizovano agrarno izdanje prateći različite teme života na selu, od proizvodnje hrane do uže specijalizacije u segmentu poljoprivredne mehanizacije. Prilikom preuzimanja uredničkog posla izjavila je: Internet kao brzorastući medij preuzima važnu ulogu u različitim oblicima komunikacije, pa tako i u segmentu poljoprivrede, a korisnici to rado prihvataju. Agroklub je dominantan medij u agraru i na neki način logičan iskorak u mojoj karijeri. U Internet svetu sve je merljivije i brže i pravi je izazov biti deo ove nove generacije medija. Agroklub publikuje informacije iz domena proizvodnje hrane i ruralnog razvoja, vodeći računa o geografskoj i tematskoj raznolikosti sadržaja od 2008. godine. Pruža različite informacijske usluge na Internet platformi kroz portal, oglasnik, baze podataka i društvenu mrežu.

Porodica Savić, poseduje sertifikat još od 1956. godine, tj. imaju deklaracija za proizvodnju sadnog materijala. Proizvodnja se nalazi u selu Katun kod Varvarina, mada je porodica iz sela Lazarevac kod Kruševca I tu se nalazi prodaja. U početku kako nam kaže Ivan Savić, bavili su se prizvodnjom loznog kalema, a kasnije i proizvodnjom voćnih sadnica. U početku su to bile male površine, jer kao on ističe nije bilo mehanizacije, preparata za suzbijanje korova, kao što postoji sada. Trenutno proizvodr oko 140 hiljada voćnih sadnica, površine oko 4 hektara, 2 hektara su podloge, a 2 hektara je rastila. Poseduju razne sorte šljive, višnje, breskve, knip jabuke, kajsije, trešnje, a pored toga kako ističe naš sagovornik, proizvode i kalemljeni orah, oko 6 hiljada sadnica godišnje,a od naredne godine planiraju da da proizvode i kalemljeni lesnik. Trenutno proširuju kapacitete rasadnika . Osim voćnih sadnica, Savići proizvode i ruže, oko 50 hiljada godišnje, ali to rade kao koperanti firme Fruti Komerc. Ovo je porodični posao, nemaju stalno zaposlene radnike, samo sezonce, I to prosečno oko 10 radnika. Najviše posla imaju u avgustu mesecu, kada je kalemljenje i krajem oktobra i sve dok traje sezona prodaje. Kako ističe Ivan posla uvek ima, nije posebno teško, ali ipak svakog dana se mora biti u rasadaniku. Pitali smo ga da li se može dobiti povracaj novca ako se kod njih kupe sadnice, za voćnjake koje subvencionise država? ,,Da povraćaj za voćnjake ima, samo sve zavisi za koje vrste sadnica, cena su od 80 centi do 10 evra, 10evra je orah. Kako ističe naš sagovornik, najviše se traže sadnice, oraha, višnje i leske. Sadnice je najbolje naručiti unapred, jer može da se desi da u trnutku kad nekome zatreba, nema sadnica. Ivanov otac ima puno iskustva, tako da im stručna pomoć nije potrebna. Poseduju i voćnjak, kruške oko 1 hektar, imaju u planu da zasade i višnju, sorta šumadinka. Zasad kruške sorte karmen, 1. 000 stabla one su sada ,, Naša preporuka za one koje se nisu jos odlučili sta da sade , a zeleli bi da se bave voćarstvom je da sazade sortu višnje šumadinka, ističe Ivan jer je ona otporna na bolesti i štetočine. U okolini Varvarina ima puno hladnjačara, koji vrše otkup, tako da je sagarantovana prodaja. Šumadinka Sorta krupnog ploda Ova sorta je je stvorena u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku ukrštanjem sorti Kereška i Hajmanova konzervna. Priznata je 1984. godine. Sazreva u prvoj dekadi jula meseca. Stablo je slabo bujno, polpatuljasto, sa loptastom i razgranatom krunom. Samoplodna je sorta, prorodi u drugoj godini, I nakon toga rađa redovno. Sorta je otporna na mraz i sušu. Razmak sadnje na 4×3 metra, u poslednje vreme se predlaže i sadnja ove sorte u gustom sklopu. Kao podloga se najčešće koristi divlja trešnja, što može doveti do velike bujnosti same voćke i to zahteva dodatno orezivanje. Višnja šumadinka ima plodove koji se mogu svrstati među nakrupnije. Prosečna masa ploda je oko 6,5 grama, srcastog oblika. Ukoliko se na višnjiku pruži dobra agrotehnika, masa plodova u poseku može biti i preko 7,2 grama. Zahteva rezidbu zbog izraženog ogoljavanja grana koje su donele rod. Ima krupan, tamnocrven plod, mase preko šest grama, glatku i sjajnu pokožicu. Sočno i polučvrsto meso je kiselkastog ukusa i prijatne arome. Poznog je vremena sazrevanja. Veoma je rodna i pogodna i za jelo i preradu. Zbog kvaliteta i rodnosti zaslužuje da se više širi. Rasadnik Savić 0628285922 0603822521 www.vocnasadnica.rs Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. VOĆNE SADNICE - LOZNI KALEM - RUŽE | Rasadnik SAVIĆ Proizvodnja i prodaja voćnih sadnica, loznih kalemova i ruža, po povoljnim cenama sa garancijom kvalitetavocnasadnica.rs

Obratili su nam se čitaoci koji žele da svoje proizvode izvoze u inostranstvo.Nisu mogli da dobiju prave informacije u vezi dokumentacije koja im je potrebna, I sve šta im treba. Obratili smo se Ministarstvu poljoprivrede I zaštite životne Da li poljoprivredno gazdinstvo može samostalno da radi izvoz poljoprivrednih proizvoda?Šta je potrebno pribaviti od dokumenata da bi se izvozio med ili vino ili sok?Koje takse se plaćaju i koji su iznosi?Koliko traje procedura i kome se zainteresovani mogu obratiti?Šta je potrebno od dokumenata prilikom prvog dolaska sa zahtevom za odobrenje izvoza? Samo registrovan proizvođač, upisan u službeni Registar, može da izvozi poljoprivredno prehrambeni proizvod. Osim izveštaja o izvršenoj analizi u akreditovanoj laboratoriji za svaki proizvod, izveštaj o ispunjenosti tehničkih i zdravstveno-bezbednih uslova proizvoda, usaglašenost sa propisima koji regulišu bezbednost hrane, proizvođač mora da ima i usaglašene prateće propise zemlje uvoznice. * Izvoz organskog soka u Austriju: Za plasman proizvoda na domaće tržište neophodan je sertifikat ovlašćene organizacijeza kontrolu i sertifikaciju u organskoj proizvodnji, a za izvoz je potreban i EU sertifikat, odnosno sertifikat po međunarodnom standardu. Dakle, potrebno je da proizvođač koji se bavi izvozom organskog proizvoda ima validan sertifikat ovlašćene kontrolne organizacije, kao i sertifikat po standardu za organsku proizvodnju koju prihvata zemlja u koju se organski proizvod izvozi. * Izvoz vina: Izvoz vina može da vrši samo registrovan proizvođač koji je upisan u Registar vina. Izvo vina u EU - Službeni uzorkovač ovlašćene akreditovane lboratorije izlazi u vinariju uzorkuje proizvod i vrši se analiza na bezbednost (sadrži kvalitativnu analizu i analizu na teške metale i pesticide) i senzorna ocena datog proizvoda. Laboratorija nakon završene analize (ako je proizvod usaglašen sa tehničkim propisima)izdaje obrazac Vi 1.Taj obrazac je propisan od strane EU.Obrazac overavaju područni inspektori koji imaju u Briselu deponovane potpise i pečate. Izvoz vina u druge zemlje van EU - Službeni uzorkovač ovlašćene akreditovane lboratorije izlazi u vinariju uzorkuje proizvod i vrši se analiza na bezbednost (sadrži kvalitativnu analizu i analizu na teške metale i pesticide) i senzorna ocena datog proizvoda.Laboratorija nakon završene analize (ako je proizvod usaglašen sa tehničkim propisima)izdaje obrazac Ki 3. Taj obrazac inspetori ne overavaju. Sva prateća dokumenta obezbeđuju specijalizovane službe špeditera, (koji robu i transportuje) u zavisnosti od zahteva zemlje uvoznice. Izvoz hrane životinjskog porekla: Subjekat u poslovanju hranom koji podnosi zahtev za izvoz hrane životinjskog porekla, mora da poseduje Rešenje o ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane za objekat za izvoz i dodeljen izvozni vetrinarski kontrolni broj, izdato od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije. U skladu sa zahtevima zemalja uvoznica, na osnovu člana 78. Zakona o veterinarstvu („Službeni glasnik RS“ br. 91/2005, 30/2010 i 93/2012), formira se rešenje o obrazovanju komisije za pregled objekta za izvoz, u skladu sa zahtevima zemalja uvoznica (Evropska unija, Carinski Savez, zemlje CEFA, itd). Tako formirana komisija ima rok od mesec dana da izađe i utvrdi da li subjekat ispunjava opšte i posebne uslove tj. uslove koji su u skladu sa zemljama uvoznica. Nakon izvršenog komisijskog pregleda, subjektu se od stane ovog ministarsva izdaje rešenje u kome se dodeljuje status izvoznog objekta. U slučaju da je to objekat za izvoz na tržišta EU, iz Uprave za veterinu šalje se zahtev komisiji EU, da se objekat stavi na listu EU odobrenih objekata. Procedura za izvoz na tržišta Carinske unije je ista samo što je potrebno da subjekat po dobijanju rešenja prevede zapisnike i rešenja izdata od strane Uprave za veterinu, na ruski jezik (zahtev od strane Ruskog nadležnog organa). Takođe postoji i odobrenje za izvoz na tržišta zemalja CEFTA (Makedonija, BiH, Crna Gora), gde Uprava za veterinu obaveštava zemlju uvoznicu da je objekat odobren za izvoz. Subjekat u poslovanju sve informacije može naći na zvaničnoj veb stranici Uprave za veterinu ;http://www.vet.minpolj.gov.rs/ Proceduru odobravanja za izvoz subjekat započinje podnošenjem zahteva. Zahtev se podnosi: MINISTARSTVU POLjOPRIVREDE I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE Uprava za veterinu, Ul. Omladinskih brigada br. 1, 11070 Novi Beograd - Zahtev u kome treba navesti puno poslovno ime, adresu i telefon podnosioca zahteva; tačnu adresu i vrstu delatnosti koja se obavlja u objektu, vrstu proizvoda koji se izvoze, spisak svih zemalja u koje će se obavljati izvoz - Originalne uplatnice ili u slučaju elektronskog plaćanja (E-banking), dostaviti overen primerak, od strane banke, dokaza o uplati. - Prihodi republičkih organa 10.980,00 Republička administrativna taksa tar.br. 1, 26, 65 31148410401760742321 Prihod rep.organa - Fotokopija rešenja ovog Ministarstva o ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova objekta u unutrašnjem prometu izdatog na ime podnosioca zahteva; - Fotokopija rešenja Agencije za privredne registre o upisu preduzeća u registar privrednih subjekata (ukoliko je podnosilac zahteva pravno lice.

Namera Ministarstva poljoprivrede je da u 2017. godini nastavi sa politikom podsticanja u stočarstvu, a plan je da se više pomogne opštinama koje ne spadaju među najrazvijenije, izjavio je ministar Branislav Nedimović. Nedimović je u parlamentu, gde zajedno sa premijerom i ostalim ministrima odgovara na pitanja poslanika kazao da se sada zajedno sa međunarodnim finansijskim institucijama radi analiza mera koje su bile implementirane od 2014. do 2016.Prema Nedimovićevim rečima, do polovine novembra biće predložene mere koje će poboljšati stanje u stočarstvu, jačati konkurentnost i kvalitet. Jedan od problema, Nedimović vidi u nedostatku stočnog fonda, i na tome će se raditi, jer je ideja da se razviju prerađivačku kapaciteti. Ministar poljoprivrede je ukazao da jug Srbije ima šansu, ne samo u stočarstvu već i u voćarstvu i povrtarstvu i to na svetskom tržištu, ali nije cilj da se to prodaje jeftino. Nedimović je istakao da će sledeće godine u pojedinim delovima agrarne politike biti više subvencija za nerazvijene opštine. Govoreći o zadrugama, Nedimović je istakao da je sa novim zakonom registrovano 180 novih, te da je namera da se taj princip razvije.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30