Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške.

Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina.

Za uzgajanje dunje, od velikog su značaja dubina i struktura zemljišta. S obzirom na to, da dunja ima dobru razvijenu korenovu mrežu, pogodno je da zemljište ima što dublji sloj.

Zemljište sa visokom podzemnom vodom (višom od 120 do 150 cm), nepovoljnim toplotnim i vazdušnim režimom, nije podesno za gajenje dunje. Zemljište treba da bude rastresito i propustljivo.

 

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina za mesec septembar, koji će biti u prodaji od 15. septembra. 

 

Stručnjaci savetuju kako da odaberete pravu sortu:

 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2906-strucnjaci-savetuju-kako-da-odaberete-pravu-sortu

 

Predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović rekao je u ponedeljak (28. avgusta 2017. godine) da će tražiti sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić na kome će, osim razgovora o cenama malina, zahtevati i veće subvencije i pomoć u sadnom materijalu i sredstvima zaštite.

On je za agenciju Beta rekao da otkupljivači nisu održali reč i podizali otkupnu cenu malina srazmerno cenama po kojima izvoze.

- Prosečna cena po kojoj se kupuju maline u Srbiji je od 120 do 130 dinara po kilogramu, a maksimalna 160 dinara, iako otkupljivači izvoze to voće po cenama od dva do 3,5 evra - rekao je Radović.

Da bi se namirili troškovi proizvodnje neophodno je, prema njegovim rečima, da otkupna cena maline bude 220 dinara.

Malinari zbog elementarnih nepogoda i širenja virusa od države traže subvencije za obnovu voćnjaka, jer su stradali ne samo stariji malinjaci već i oni od tri-četiri godine.

- Proizvođači malina zbog niskih otkupnih cena nemaju novca da ulažu u obnovu malinjaka pa nam država, ako joj je stalo do deviznog priliva, mora pomoći - rekao je Radović.

Ako izostane finansijska podrška, kako je ocenio, površine pod malinjacima biće značajno manje.

Radović je rekao da proizvođače malina stručnjaci savetuju da, pored proizvodnje malina, uzgajaju još neke poljoprivredne kulture, da bi smanjili rizik od gubitaka.

- Ne znam čime možemo da se bavimo u brdsko-planinskom području koje je, što je dokazano, pogodno za uzgoj malina. Pšenica i kukuruz na takvim terenima mogu da se proizvode samo u manjim količinama za sopstvene potrebe - rekao je Radović.

On je dodao da ljudi koji žive u planinskim područjima uzgajaju krompir, ali je proizvodnja tog povrća "još neisplativija, jer ga često bace zato što ne mogu da ga prodaju".

http://www.ekapija.com 

Skupština Srbije usvojila je u ponedeljak (28. avgusta 2017. godine) izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje će stranim državljanima iz zemalja EU ograničiti kupovinu zemljišta.

Za izmene zakona, koje predviđaju uslove za promet poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini, glasalo je 132 poslanika, a protiv je 13.

Da bi stranac državljanin zemlje EU mogao da kupi zemlju mora da ima bar 10 godina prebivalište u Srbiji, odnosno u jedinici lokalne samouprave u kojoj želi da kupi zemlju, da ga obrađuje najmanje tri godine, mora da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo, mašine i opremu da bi obavljao poljoprivrednu proizvodnju.

Može steći u svojinu najviše do dva hektara poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini.

Precizirana je zabrana prodaje poljoprivrednog zemljišta držvaljanima EU u zoni od 10 kilometara od granice.

Izmene zakona stupiće na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku" a počeće da se primenjuje od 1. septembra.

Taj zakon treba da spreči potpunu liberalizaciju prometa poljoprivrednim zemljištem, što je bilo predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Naime, bilo je predviđeno da 1. septembra počne primena odredbi SSP-a koje izjednačavaju prava građana Srbije i EU pri kupovini poljoprivrednog zemljišta.

Kako je utvrđeno, izmene zakona se ne primenjuju u slučaju povraćaja imovine koja se vrši u skladu sa zakonima kojima se uređuje vraćanje oduzete imovine bivšim vlasnicima.

Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini.

Pravo preče kupovine odobrava Vlada na predlog Komisije koju zajednički obrazuju ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove finansija.

Ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove finansija sporazumno propisuju uslove, rok, način i postupak prava preče kupovine.

Druge zemlje su se izborile u pregovorima o pridruživanju za višegodišnju zabranu prodaje zemlje strancima i nakon ulaska u EU.

http://www.ekapija.com 

Prema analizi statističke službe EU, cene mesa su u Srbiji bile za oko 40 odsto ispod proseka 28. članica EU, u Albaniji za 46 odsto, u Makedoniji za 43, a u Crnoj Gori za 34 odsto manje, u odnosu na prosek EU.

Najviše cene mesa među članicama Evropske unije, prošle godine je imala Danska, za skoro 40 odsto iznad proseka bloka, dok je u Poljskoj ono bilo najjeftinije, za 47 odsto ispod evropskog proseka, prema danas objavljenim podacima Evrostata.

BEOGRADSKI NOĆNI MARKET NA PIJACI „BLOK 44“


Sve na jednom mestu, uz zanosne zvuke ukulelea, i u tropskom ritmu.

 

Deveti Beogradski Noćni Market pod sloganom „Tropical Heat“ održaće se u petak, 08. septembra 2017. godine, na pijaci „Blok 44“, u periodu od 18 do 24 časa, u organizaciji JKP „Gradske pijace“ i ”Redesign” d.o.o.

I ovog puta, Beogradski Noćni Market, okuplja veliki broj šampiona pijaca, dizajnera, zanatlija, proizvođača hrane i pića, na najvećem događaju ovog tipa, pod otvorenim nebom. Ponuda će biti još raznovrsnija, sa velikim brojem novih izlagača, koji će nam se po prvi put predstaviti na marketu.

U zanimljivom muzičkom programu, u tropskom ritmu, predstaviće se ukulele duo Snoop Bunny & Dr. G, kao i di džej Brkati, a za najmlađe posetioce pripremljene su različite vrste radionica.


Dođite da zajedno ispratimo dugo i toplo leto!


ULAZ SLOBODAN!

Većina bolesti voćaka suzbija se od ranog proleća i tokom vegetacije, ali je za neke neophodno i tretiranje u jesen, u periodu opadanja lišća. Kod koštičavih voćaka to su bakterijski rak koštičavog voća, šupljikavost lista koštičavog voća i kovrdžavost lišća breskve, a kod jabučastog voća rak kore kod jabuke i kruške, bakterijska plamenjača jabučastog voća i bakterijski rak kruške. Rak koštičavog voća je bakterijska bolest koja se pojavljuje na većini koštičavih voćaka. Uzročnik je bakterija Pseudomonas mors-prunorum. Znakovi bolesti javljaju se na granama i kori u vidu rak-rana i hipertrofija okolnog tkiva uz obilno lučenje smole. Do zaraze dolazi u jesen, u vreme opadanja lišća kroz lisne ožiljke i u proleće u vreme cvetanja. Najvažnije je da se tretman fungicidima na bazi bakra sprovede čim lišće počne da opada. Smatra se da je bakterijski rak najopasnija bolest koštičavog voća, jer nema delotvornih mera zaštite kad bolest zahvati zasad, a ponekad može dovesti i do potpunog sušenja voćnjaka. Šupljikavost lista koštičavog voća bolest je lako prepoznati po sitnim okruglastim pegama na lišću koje nekrotiziraju i potom ispadaju s lista te on postaje šupljikav. Uzročnik bolesti je gljivica Stigmina carpophilla. Hemijsko suzbijanje se provodi u jesen, u periodu opadanja lišća bakarnim fungicidima, a zatim sledi primena bakarnih fungicida pred kraj zime u fenofazi bubrenja pupoljaka te nakon toga, zavisno od vremenskih uslova, dodatna tretiranja pre cvetanja i nakon cvetanja fungicidima na bazi kaptana, dodina i ditianona. Kovrdžavost lišća breskve voćari lako prepoznaju po zadebljalom nakovrdžanom lišću crvenkaste boje. Znakovi bolesti se javljaju već u rano proleće, ali kad su vidljivi – kasno je za zaštitu. Uzročnik bolesti, gljivica Taphrina deformans, prezimljuje u obliku micelija u zaraženim pupoljcima. Za uspešnu zaštitu breskve tretiranje se mora sprovesti pre pojave prvih znakova bolesti. Prvo tretiranje bakrom obavlja se već u jesen, a bakarnim fungicidima pred sam početak vegetacije i fungicidima na bazi dodina i ditianona u početku vegetacije. Rak kore jabuke i kruške uzrokuje gljivica Nectria galligena. Zaraza nastaje na mestima mehaničkih oštećenja na voćki (rez, srad i sl.). Rak-rane su vidljive na kori grana i debla. Rane se s vremenom povećavaju, a kad obuhvate celu granu ona se suši. Sve grane sa znakovima bolesti moraju se ukloniti, a rane nastale rezidbom treba premazati fitobalzamom ili kalem pastom. Tokom toplih i kišnih jeseni poželjna su i dva prskanja fungicidima na bazi bakra u vreme opadanja lišća.

U proizvodnji u zaštićenom prostoru primenjuju se različiti načini navodnjavanja: orošavanje, kapanje, subirigacija i mikronavodnjavanje. Orošavanje (veštačka kiša) najčešći je oblik zalivanja u osnovnim oblicima zaštićenog prostora (leje) i niskim i poluniskim tunelima. Ono se u malim objektima izvodi baštenskom kantom sa ružom, plastičnim crevom (prečnika 20, 32 i 40 mm) sa ručnim rasprskivačem, gde se promenom otvora za isticanje vode reguliše protok i pritisak odnosno veličina kišnih kapi i domet vode, ili sistemom za orošavanje. U tunelima i plastenicima orošava se pomoću centralnog sistema i rasprskivača postavljenih na površini zemljišta ili iznad biljaka. Sistem za navodnjavanje čine centralni vod, razvodne cevi (čelične, pocinkovane, plastične) različitog prečnika i dužine, postavljene u objektima, i rasprskivači. Jedan rasprskivač, u zavisnosti od pritiska (2–4 atmosfere) i razmeštaja, pokriva različite površine, a od toga zavisi i vreme zalivanja. Ovim sistemom može se zalivati iznad površine zemljišta ili iznad biljaka. Za površinsko zalivanje cevi se postavljaju između biljaka (na razmaku od 1 m) duž (po sredini ili na dve ivice) leja (5-10 cm iznad zemljišta), vodeći računa da mini rasprskivači zahvataju ukupnu površinu leja. Najčešće se koriste raspiskivači manjeg kapaciteta (4 mm na sat). Sistem je povoljan jer ne kvasi biljke, pa je i manja opasnost od oboljenja, a biljke su ravnomemo zalivene. Pri zalivanju odozgo, cevi i rasprskivači su iznad leja na visini 1–1,5 m (zavisno od visine objekta i vrste koja se gaji) i na razmaku od oko 1,5 m (obavezno pričvršćeni za konstrukciju objekta). Mikrokišenje je nastalo od sistema kap po kap. Umesto kapaljki postavljaju se mikrorasprskivači koji zalivaju zemljište kišenjem. Mikrorasprskivači se lako postavljaju na cevi. Različitog su oblika i veličine i zahvataju manje površine (1–1,5 m u prečniku). Mikrocevasto navodnjavanje predstavlja sistem lokalnog navodnjavanja gde su umesto kapaljki (na razvodnim cevima) postavljene mikrocevi iz kojih voda izlazi u vidu mlaza (pod malim pritiskom). Razvodne (lateralne) cevi su fleksibilne i mogu se postavljati na razne načine (linijski, kružno, spiralno). Pri gajenju biljaka u saksijama, pored navedenih načina, primenjuje se i specifičan sistem subirigacije kojim se voda dovodi u zonu aktivnosti korena biljaka. Biljke u saksijama slažu se na stolove, obložene PE folijom ili prekrivene slojem peska (oko 5 cm). Voda se sistemom perforiranih cevi dovodi na površinu stola, a zatim biljka vodu usvaja kroz otvore saksija, odnosno preko cele glinene saksije. U proizvodnji povrća, zavisno od sistema, održava se nivo vlažnosti zemljišta, određuje se tumus i dužina zalivanja i ti podaci su dati za svaku vrstu. Oni su dati kao prosek za standardni sistem orošavanja. U sistemu mikronavodnjavanja zalivanje traje duže i obavlja se svaki ili svaki drugi dan.

Za đubrenje leske koriste se organska, mineralna i mikrobiološka đubriva. Organska đubriva su pogodna za popravljanje fizičkih i hemijskih osobina zemljišta. Najbolji je stajnjak, kompost, treset, zelenišna đubriva, osoka. Za đubrenje leske od azotnih đubriva najviše se koriste: KAN, čilska šalitra, ako su zemljišta kisela ili slabo kisela. Ako je reakcija zemljišta alkalna treba upotrebiti amonijum sulfat ili amonijum nitrat. Za zemljišta neutralne reakcije, mogu se koristiti obe grupe đubriva. Od kalijumovih đubriva, se najviše koristi kalijum sulfat, a od fosfornih superfosfat. Za đubrenje leske mogu se koristiti kompleksna NPK đubriva. Lešnik zahteva dovoljno vlage u zemljištu, naročito u fazi intenzivnog porasta plodova, od polovine maja do polovine avgusta. Navodnjavanjem se prinosi povećavaju i do 50%. Najpovoljnije je navodnjavanje sistemom kap po kap. Ako se leska gaji u vidu grma, ne treba dozvoliti razvoj velikog broja izbojaka. Oni se rezidbom obnavljaju vodeći računa da osvetljenost krune bude dobra. Kalemljena leska koja se gaji kao stablašica, orezuje se minimalno. Potrebno je proređivati krunu, i usmeravati rast skeletnih grana da se dobije dobra prosvetljenost krune. Uzimajući u obzir klimatske, zemljišne i ekonomsko-organizacione uslove kao i mogućnost prerade i plasmana plodova lešnika, treba izabrati najpogodnije sorte. Glavna orijentacija je da se gaje veoma rodne sorte namenjene industrijskoj preradi i sorte kombinovanih svojstava koje se mogu koristiti i za industrijsku i za stonu potrošnju, a takođe i kao oprašivač glavne sorte.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31