Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović posetio je Gadžin Han i tom prilikom izjavio da će 26. oktobra 2016. godine biti doneta odluka u kojoj opštini će biti podignut pogon za pakovanje meda, koji udruženo planiraju da izgrade pčelari. Nedimović je pčelarima odao priznanje jer su se, kako je rekao, "međusobno uvezali i pokušavaju da naprave pogon gde bi pakovali svoj med i odakle bi ga plasirali na domaće i inostrano tržište", navedeno je u saopštenju Ministarstva. - Ovo je jedinstven primer gde se ljudi koji se bave istom proizvodnjom sami povezuju i pokušavaju da naprave nešto što će im dati dodatu vrednost i što će im doneti mnogo više novca nego što su imali do sada - kazao je ministar. Prema njegovim rečima, potražnja za srpskim medom je velika i ovakvo udruživanje proizvođača iz Gadžinog Hana, Bujanovca, Aleksinca, ali i iz drugih gradova u Srbiji, doprineće da se proizvodnja meda u Srbiji još više poveća. Nedimović je naglasio da će Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine različitim merama podrške, poput subvencija po košnici ili za nabavku opreme koja se primenjuje u pčelarstvu, pomoći da se ta proizvodna grana razvije. On je podsetio i da su se 32 opštine javile, na poziv pčelara lokalnim samoupravama da im dostave ponude za izgradnju pogona za pakovanje meda.

Izvor: Blic

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u pčelarstvo u Vojvodini u visini od 10.000.000 dinara. Bespovratna sredstva po tom konkursu iznose do 50 odsto od ukupne investicije, maksimalan iznos je do 300.000 dinara, a minimalan do 50.000. Pravo korišćenja bespovratnih sredstava imaju samo fizička lica, a konkurs je otvorenen do 15. novembra. Isti sekretarijat raspisao je i konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u fizička sredstva poljoprivrednih gazdinastava u Vojvodini. Bespovratna sredstva dodeljuju se za opremanje hladnjača, nabavku opreme za pripremu, pranje, poliranje, čišćenje, sortiranje i pakovanje voća, grožđa i povrća, opremanje sušara za industrijsko, začinsko i lekovito bilje i nabavku opreme za preradu uljarica. Ukupna bespovratna sredstva po tom konkursu iznose 14.038.032 dinara, maksimalan iznos za opremanje hladnjača je do 3.000.000 dinara, za nabavku opreme za pakovanje voća, grožđa i povrća do 1.000.000, koliko i za opremanje sušara i preradu uljarica. Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju fizička lica i zemljoradničke zadruge. Konkurs je takođe otvoren do 15. novembra ove godine.

Izvor: Lj. M.

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović najavio je da će država podstaći proizvodnju organske hrane u Blacu.On je tokom posete kompanije za preradu voća "Midiorganik" i mlekare "Lazar" poručio da će im država pomoći da kupe opremu za proizvodnju i preradu zdrave hrane. - Ovde ima toliko resursa, da bi bilo šteta da država ne da podsticajna sredstva za razvoj organske proizvodnje i prerade voća i mleka koji su okosnica poljoprivredne proizvodnje ovog kraja - rekao je Nedimović. Ministar je pohvalio razvojne planove mlekare "Lazar" za zapošljavanje još stotinu radnika. - Ovo je pravi primer dobrog poslovanja jer je ova firma objedinila proizvodnju hrane na sopstvenom zemljištu sa uzgojem krava i proizvodnjom mleka i biogasa, što sve snižava ukupne troškova poljoprivredne proizvodnje - naveo je Nedimović. Vlasnik Mlekare "Lazar" Milan Vidojević rekao je ministru da se proizvodi od mleka ove firme izvoze u sve države bivše Jugoslavije, a od nedavno i u Rusiju. On je izrazio zahvalnost Vladi i premijeru Aleksandru Vučiću što su prepoznali potencijal juga Srbije u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji i preradjivačkom sektoru. - Tokom 2017. godine uvešćemo 1.000 junica i raspodeliti ih domaćinstvima u sve četiri opštine Topličkog okruga - kazao je Vidojević.

Objekti za smeštaj stoke pre svega moraju da budu namenski građeni za vrste i kategorije životinja koje će da žive u njima pod stalnim stručnim nadzorom. Moraju zadovoljavati određene standarde o izboru materijala za izgradnju objekata , količine prostora za svaku životinju, visine plafona, veličinu i broju prozora, ventilacione sisteme , kanale za odvođenje osoke i izđubravanje. Štale moraju da se grade na oceditom terenu sa otvorima prema jugu da imaju što više sunca i svetlosti uz adekvatne infrastrukturne i putne uslove, voda, struja i prilaz stočarskim objektima. Sve vrsta štale moraju da zadovolje kriterijum jasno propisan i definisan za vrstu životinja koje ce živeti i dati svoj proizvodni maksimum. Sa stanovišta zaštite zdravlja životinja objekti tako moraju zadovoljiti sledeći standard: dovoljnu kvadraturu predviđenu za pojedine kategorije i grla pojedinačno, dovoljnu količinu svežeg vazduha i pravilnu izmenu vazduha u štali, suv ležaj, adekvatnu temperature i temperaturni režim u štalskim prostorijama, zaštitu od vetrova i od promaje, porodilište mora da zadovolji sve zoohigijenske standard. Stale za smeštaj mlečnih krava moraju da imaju dovoljno svetlosti, adekvatan procenat vlažnosti i temperaturu konstantnu na kojoj se životinje osećaju aklimatizovano. Sunčeva svetlost je vrlo važna tako da se veličina prozora izračunava po kubnom prostoru i veličini objekta. Prozori se zimi mogu zatvoriti balama slame koja bi sluzila kao izolator u proleće se sa prvim toplim danima sklanjaju. Ispred svake stale poželjno je da ima ispust da se životinje mogu i prošetati ispod nadstrešnice. Podovi u starim štalama su uglavnom izgrađeni od betona zbog održavanja ali danas u savremenom stočarstvu se koriste gumene podne obloge različitih oblika da se amortizuje dodir i kontakt papaka životinja sa podlogom. Nikako ne sme da bude klizav. Mora da postoji centralni kanal za dovoz hrane i izđubravanje. Stalski pribor se redovno mehanički čisti sanitarno opera i dezinfikuje kao i sav ostali materijal koji se nalazi u štali pribor za mužu se pere i dezinfikuje posebno propisanim načinom. Izđubravanje je neophodno svakodnevno da se količina amonijaka ne popne iznad dozvoljenog limita. Timarenje svake životinje pregled papaka, dlačnog pokrivača je obavezno kao i proba na mastitis i higijena mlečne žlezde. Svi se ovo podaci uredno unose i beleže u bazu podataka za svaku životinju pojedinačno koja ima svoj Matični list u sistemu matičnog knjigovodstva svaka životinja je evidentirana i obeležena sa usnim markicama. Za čuvanje zdravlja životinja u štalama i stočarskim objektima potrebno je svakodnevno provoditi čišćenje, sanitarno pranje i dezinfekcione postupke. Za uništavanje parazita na pašnjacima i njihovi larvenih oblika koristimo: pregonsko napasanje, izmenu vrste životinja, drenažu na terena, oranje, drljanje. Bakar-sulfat ili fero-sulfat 500 kg/ha. Potrebno je redovno u toku letnjeg perioda provoditi i sistematsko uništavanje insekata insekticidima na bazi piretrina, DDT i malationa. Staje treba dva puta godišnje okrečiti. Za uništavanje larvi i muva važno je održavanje čistoće stale. Za uništavanje glodara postavljaju se otrovni mamci na njihov put kretanja uz obaveštavanje ljudstva.

Moringa drvo potiče iz Indije, danas se sve više širi. Trpi sve osim vlage. Ovo je novotkrivena biljka, i koristi se za 300 stanja i oboljenja. Na zapadu se koristi negde od 70 godina. Iako uspeva u neplodnoj zemlji ima 90 različitih nutrienata, hranljivih sastojaka. Sadrži ceo komplek vitamina B, ogroman procenat protein, sadrži vlakna, hlofofil, I to sve u velikim količinama, 25odsto ima više grožđa od spanaca. Nаjšire se gаji vrstа Moringа oleiferа, višenаmensko drveće poreklom iz podnožja Himаlаjа u severozаpаdnoj Indiji i gаji se u tropskim krаjevima. Sama vrsta moringa je sačinjena od 13 podvrsta. Najčešća podvrsta, ona koja je predmet ove knjige je vrsta koja je nazvana “Moringa Oleifera.” Moringa Oleifera je nađena u mnogim tropskim i suptropskim regionima. Moringa se može uzgajati čak i na najsurovijem i najsuvljem zemljištu, gde teško da bi bilo šta drugo raslo. Zapravo, jedan od nadimaka Moringe je “neumiruća” zbog svoje neverovatne spsobnosti da preživi surovo vreme pa čak i sušu. Zahvaljujući velikom prisustvu gvožđa u sastavu, ova moćna biljka ubrzava formiranje hemoglobina i mioglobina, korisna je kod dijabetesa, snižava nivo triglicerida i reguliše krvni pritisak. Moringa sadrži sve ove sastojke kao i vitamin C koji je neophodan za normalno funkcionisanje krvnih sudova. Moringa je bogat izvor hlorofila koji jača naš imuni sistem i snagu obnavljanja tkiva.. Opširnije čitajte u Agrobiznis magazinu

Sigurno se pitate šta raditi nakon precvetavanja lala i kako sačuvati lukovicu do naredne godine? Postupak je jednostavan. Nakon precvetavanja lala, cvetna grana sa prvim listom ispod cveta se odseče. Preostali listovi se ostave da uvenu sami i oni hrane lukovicu, obezbeđujući joj dovoljno hranljivih materija da bi cvetala opet sledeće godine. Lukovice izvaditi tokom juna, očistiti ih i oprati, zatim prosušiti, dezinfikovati, a potom uskladištiti na nekom mračnom mestu sa mogućnošću provetravanja. Ovaj postupak se izvodi kako bi se sprečilo da lukovice lala kada formiraju nove lukovice potisnu stare lukovice dublje u zemljište zbog čega nakon 2 do 3 godine može doći do proređivanja ili obustavljanja cvetanja. Pre sadnje naredne godine se preporučuje dezinfekcija lukovica i zemljišta jer ni lale nisu pošteđene napada štetočina i bolesti. Ovaj postupak se može izvesti na taj način tako što se lukovice potope u rastvor kalijum permanganata. Za razliku od lala, lukovice narcisa se ne vade iz zemljišta 5-7 godina, a kada se radi sadnja i premeštanje na jedno mesto posadi se nekoliko lukovica u grupu kako bi efekat bio lepši i potpuniji. Što se tiče lukovica zumbula, i one se čuvaju na tamnom i mračnom mestu.

U Srbiji na selu živi oko milion i po žena, koje su i dalje među najugroženijim socijalnim grupama. U posebno teškom položaju su one koje se bave poljoprivredom. Novi zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom treba da poboljša njihov položaj. Naime, prvi put će biti predviđena mogućnost da žena vlasnica imanja ima porodiljsku naknadu kao što imaju i druge žene. Žene koje rade na selu uglavnom su, pokazuje praksa, ekonomski zavisne od mušakarca, najčešće i zdravstveno ugrožene. Kako i same kažu, rade mnogo, a njihov rad malo se ceni.Milena Antić Janić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najavljuje da bi novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom mogao bi da poboljša položaj žena na selu. "Cilj je da žene vlasnice poljoprivrednih gazdinstava ostvaruju mogućnost na nadoknadu. To je bitno jer osnažuje ženu i omogućava da dok živi i radi na selu bude zaštićena", objašnjava Milena Antić Janić. Napominje da je osnovni cilj da se zaštite žene koje se bave poljoprivredom. Novi zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom prošao je javnu raspravu i dobijanje mišljenja, a neophodno je dobijanje novog seta mišljenja kako bi ušao u skupštinsku proceduru. "Očekujemo da će do kraja godine zakon ući u skupštinsku proceduru", kaže Milena Antić Janić.

Izvor: RTS

Srpskoj poljoprivredi nedostaje višegodišnji budžet kako bi se taj sektor podigao i dostigao nivo Evropske unije, Tome bi mogli da pomognu nacionalni i strani fondovi, izjavio je Aleksandar Bogunović iz Udruženja za prehrambenu industriju PKS.Bogunović je na 16. Srpskom ekonomskom samitu, koji organizuje TGI Group International, istakao da je u Evropskoj uniji politika poljoprivrede jedina politika koja je među svim članicama usklađena 100 odsto, s tim da postoji mogućnost, u skladu sa specifičnostima država, da se ona koriguje u određenom delu. Bogunović je dodao da Srbija nije uspela da obezbedi adekvatna budžetska sredstava za podizanje sektora poljoprivrede na određeni nivo i da do perioda učlanjenja u EU Srbija mora da ga dostigne. - Nacionalni i strani fondovi treba da posluže da se to uradi, jer nema interesa da Srbija uđe u EU sa ovakvim sektorom poljoprivrede, pošto će on nestati - rekao je Bogunović. Kako je dodao trebalo bi više pažnje da se posveti investicionom ciklusu poljoprivrede, jer su mere definisane. - Čini mi se da je okvir u kojem se to dešava nije adekvatan zbog manjka budžetkih sredstava i nedostatka višegodišnjeg budžeta - rekao je Bogunović. Agrarna politika zapostavljena Na drugoj strani Miladin Ševarlić se kritički osvrnuo na agrarnu politiku, tvrdeći da je potpuno zapostavljena, i da nikada do sada nije bio manji agrarni budžet. On je istakao da je takođe velika neiskorišćenost pretpristupnih fondova EU, kao i da svaka vlast agrarnu politiku počinje ispočetka. Kompanija Leoni AG je jedan od globalnih lidera u proizvodnji kablovskih instalacija za automobilsku industriju, i u 2015. godini zapošljavala je oko 75.000 radnika u 92 proizvodna pogona. Sedište kompanije Leoni je u Nirnbergu u Nemačkoj, a posluje u više od 32 zemlje širom sveta. Imala je promet od 4,5 milijarde evra, sa profitom od 77,3 miliona evra. U Srbiji posluje od 2009. godine a imaju pogone u Prokuplju i Doljevcu.

IZVOR: VESTI ONLINE

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31