Zečja stopa je biljka, koja raste na obodima šuma i senovitim proplancima. Potiče iz porodice ruža, višegodišnja je, zeljasta biljka. Ima uspravnu stabljiku, oko 70 cm visoku, sa dugim listovima i sitnim žutim cvetićima. U narodu je još poznata pod nazivim zečja noga, blaženak, končac...

Cvast zečje stope je grozdasta metlica. Plod je mala loptica sa sitnim bodljama. Koren ove biljke miriše na karanfilić, pa je jednostavna za raspoznavanje. Taj miris potiče od ugljovodonika eugenola iz etarskog ulja, kojeg u biljci ima oko 0,2 %.

Više o pomenutoj temi pročitajte u Agrobiznis magazinu za mesec septembar. 

 

Da li se može zaraditi od uzgajanja lekovitog bilja?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zacinsko-i-lekovito-bilje/item/3045-moze-li-se-zaraditi-od-lekovitog-bilja

 

Najvažniji poslovi u oktobru su: 1. Preduzimanje završnih mera za uspešno prezimljavanje 2. Obezbeđivanje mira na pčelinjaku. 1. Preduzimanje završnih mera za uspešno prezimljavanje Do sredine oktobra još uvek je moguće ponegde naći leglo i to u nekim košnicama više (one koje nisu obezbedile dovoljan broj zimskih pčela), u nekim manje dok u večini legla uopšte nema. Ovo matica instinktivno najbolje oseća i tako se ponaša. I pored toga ne znači da se do kraja oktobra, pa čak i u novembru u nekim košnicama ne može naći leglo. Kao što je već rečeno u septembru zbog prisutnosti varoe produžavanje legla može više da donese štete nego koristi. Pored toga, ako je vreme toplo a nektara u prirodi nema, podržavanja produžetka legla može da ide samo u štetu zimskim zalihama hrane. Inače potrošnja zimskih zaliha u oktobru se kreće 0-2,5 kg meda što potvrđuje i tabela broj 1. (Vidi radovi u Septembru) Ova tabela nam pokazuje da prihranjivanje mora da se završi zaključno sa septembrom. Prihranjivanje u oktobru podstiće maticu na proširenje legla kao i povečanu potrošnju zimnice, a ujedno skraćuje život zimskim pčelama koje se aktiviraju u ishrani legla. Ipak ako je nekim pčelinjim društvima potrebno dodati šećerni sirup, zato što bi u suprotnom moglo doći u pitanje uspešno prezimljavanje, onda to možemo učiniti, s tim što je zadnji rok za ovo prehranjivanje sredina oktobra. Ukoliko je vreme toplo sve to će proći dobro, ali to ne sme preći u praksu, već samo kao rešenje za izuzetne slučajeve, zato što vreme se ponekad neće odnositi tako da bi spašavalo posledice nemarnog odnosa ili zaboravnosti. Bolje rešenje u ovakvim slučajevima je dodavanje šećerno-mednih pogača od 2-3 kg da ne bi pčelinje društvo trošilo zimske zalihe. Pogače možemo davati samo kad pčele ne izleću jer bi u suprotnom delovale stimulativno na matice kao što deluje dodavanje hrane krajem zime. Pogače ne smemo dodavati kao rezervu hrane za kasni jesenji period. Oktobar je mesec u kome moraju biti završeni svi radovi oko uzimljavanja pčelinjih društava i nukleusa, a takođe i da budu ispunjeni svi uslovi od kojih zavisi uspešno prezimljavanje a to je: - jaka pčelinja društva i nukleusi - dobra starosna struktura pčela - potrebna količina i kvalitet hrane - mlada matica. Najveći procenat gubitaka matica odnosi se na stare matice. Mlade matice su sposobnije za prezimljavanje i u težim uslovima, a poseban je njihov značaj za proletnji razvoj pčelinjeg društva. To znači da držanje starih matica nema nikakvo opravdanje. Samo matice izuzetnih karakteristika se mogu držati duže od dve godine, a pitanje je koliko mogu izdržati u trečoj godini i dalje. Opravdano je takve matice držati u nukleusima za reprodukciju i proizvodnju mladih matica. U velikm LR košnicama sa tri do pet nastavaka matice se brže iscrpljuju, tako da za dve godine u takvoj košnici snese više jaja, nego npr. u vrškari ili LR košnici sa jednim do dva nastavka, za četri do pet godina. Jaka pčelinja društva sa dovoljnim brojem zimskih pčela moraju se osigurati tokom avgusta i septembra. Ako se to tada propusti u oktobru se ne može nadoknaditi. Slaba pčelinja društva se jedino mogu spajati i na takav način bi dobili društva sposobna za preživljavanje. Prvi dani oktobra su krajnje vreme da se to učini i sa nukleusima. Oni nukleusi koji su smešteni po dva u jedan LR nastavak sa po pet ramova i šest do osam kilograma hrane, stavljaju se iznad normalnog društva koja imaju provizornu lesonitnu podnjaću koja omogučava potpunu odvojenost. Jaći nukleusi sa šest ramova mogu da prezime samostalno ako imaju dovoljnu količinu hrane a to je deset do dvanaest kilograma. Ukoliko nemaju dovoljno hrane stavljaju se iznad nekog slabog pčelinjeg društva, takodje preko lesonitne provizorne podnjače, odnosno snelgrove ili žičane pregrade. Posle nekoliko dana se donosi odluka da li će se spojiti ili će ostati tako da prezime kao dvojna društva. Nukleusi se ne premeštaju dok traju veći izleti pčela zato što će usled preranog premeštanja ostati bez pčela izletnica a time bi nepotrebno doveli do njihovog slabljenja. To znači da se ova operacija radi nekad i u drugoj polovini oktobra. Obezbeđivanje mira na pčelinjaku. U oktobru se mora obezbediti mir na pčelinjaku u smislu prestanka svih manipulacija sa kojima bi se poremetilo pčelinje klube a posebno od trenutka kada se formiralo. Ako to ne možemo da odredimo na drugi način onda možemo zaključiti da je klube kompaktno kada temperature padnu ispod 10OC. Dalji pad temperature sve više i više smanjuje promer klubeta zato što samo na taj način pčele osiguravaju bolje i ekonomičnije grejanje. Pčelinjak ionako mora biti zaštićen od domaćih i divljih životinja a naročito od onih koje tuda često prolaze. Ovo je posebno važno u zimskom periodu kako se ne bi dozvolio kontakt tih životinja sa košnicama (da ih ne pomeraju, ne ćešu o njih i dr.) pošto bi se pčele u pčelinjem klubetu uznemirile pri čemu mogu dovesti do njegovog rasturanja sa težim posledicama ukoliko su temperature niže. Zbog ovoga pčelinjak je potrebno ograditi. Sve košnice treba da budu nagnute prema napred da bi voda koja se stvara kondenzacijom (zbog nepostojanja gornje ventilacije u zimskom periodu) mogla da se cedi i istiće kroz leto, kao i voda koja se cedi sa poklopca košnice (topljenje snega, kiša) ne bi padala na leto već ispred njega. Na taj način se štiti i unutrašnji i spoljašnji deo košnice od prevelike vlage a time produžavamo njen vek trajanja. Prevelika vlaga unutar košnice remeti mikroklimu, košnica postaje hladnija a time proletnji razvoj počinje kasnije i sporiji je. Jedan od glavnih poslova pčela u ovom mesecu je zatvaranje svih nepotrebnih otvora propolisom. Pčele intenzivnije skupljaju propolis u jesen zato što su potrebe za njim veće i koristi se za lepljenje ramova, medjuspratnih otvora, pokrovne daske i dr. Zbog ovoga nije opravdano skidati poklopac, pomerati ramove i nastavke posle oktobra jer se remeti propolisni sloj. Posle eventualnog pomeranja ovih delova ne dolazi do pravilnog naleganja pa zbog toga dolazi do promaje i nepotrebnog angažovanja pčela na zatvaranju nastalih otvora. Udruženje pčelara Maradik

Najznačajnija bolest lešnika je trulež ploda. Oboleli plodovi se lako prepoznaju, a obolevaju i mladi plodovi, pred berbu. Plodovi potamne i teško ispadaju iz omotača. Za suzbijanje preporučeno je koristiti Chorus, Switch, Sumilex ili drugi botriticid, i to prvi put, kada cvetovi puste crveni končić, dok je drugi tretman potrebno obaviti botriticidom, kada muški cvet (rese) opadne. Pepelnica napada list, pa se javljaju promene u boji lista.

Preporučeno je pepelnicu suzbiti preparatima kao što su Bayleton, Sprol, Falcon, Kumulus i Kosan. Pored pepelnice, lešnik napada veoma opasna bakterija Xanthomonas campestris corylina. Preporuka je da se u jesen, po završetku vegetacije, i u toku zime, isprska sa bakarnim preparatima, u 30 % jačoj koncentraciji, od koncentracije, koju je odredio proizvođač. Crvljivost je jedna od najčešćih štetočina lešnika. Suzbijanje je neophodno primeniti, čim se primeti ova štetočina. Vrlo bitno je i to, da se primenjuju insekticidi različitog mehanizma delovanja, jer vrlo brzo štetočina stiče otpornost na insekticide.

Grinje napadaju obe vrste cvetova i izazivaju deformacije. Za suzbijanje treba koristiti akaricide, prema uputstvu proizvođača. Veoma je bitno prskanje. Lisne vaši nisu naročito štetne, i suzbijaju se zajedno sa balaninusom. Posebne štete lešniku nanose veverice. U jednom leglu veverica, može da se pronađe i do 129 kg leske. Zato, treba biti oprezan, kada lešnik počne da plodonosi.

Više o pomenutoj temi možete pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar.

U potrazi za poslom ili dodatnom zaradom, mnogi mladi ljudi se odlučuju da se oprobaju u poljoprivredi, pa tako i u okolini Niša i Aleksinca. U priobalju Južne Morave poslednjih godina niču plantaže lekovitog bilja. Saša i Tanja iz Niša, mladi bračni par, umesto tradicionalnih kultura odlučio je da se oproba u gajenju matičnjaka.

Nema dana da Pavlovići nisu na njivi. Nisu dozvolili da im hektar i 20 ari imanja propada pa su se, iako bez iskustva, odlučili da zasade melisu, poznatiju kao matičnjak.

"Prvo smo učili kako da je sadimo, pa kako da je od trave čistimo, pa sada učimo kako da je prehranimo i negujemo", navodi Tanja.

Saša kaže da su ih svi gledali čudno i da nisu verovali da će zaista da krenu u taj posao.

"Odvraćanja je bilo i tada ali i sada, mada mislim da ćemo da istrajemo u svemu ovome", rekao je Saša.

Tako su bez pomoći grada i države krenuli u, kako veruju, isplativ posao, iako ne kriju da strahuju da li će imati dobar rod.

"Nadamo se da će ovaj naš trud da se isplati, možda ne odmah, ali za dve ili tri godine", navodi Saša.

Na 60 kilometara od Niša, u Sokobanji, članovi Udruženja za lekovito bilje obučavaju buduće proizvođače. U malim oglednim poljima, na konkretnim primerima pokazuju izdanke mladih biljaka.

"Pojedini ljudi samoinicijativno počnu da rade, čak ne znaju ni za koga će da gaje. Savetujem ih i pokušavam da ih razuverim da prvo nađu kupca pa tek onda da počnu da gaje šta tom kupcu treba", navodi Nebojša Stanojević, predsednik Udruženja "Dr Jovan Tucakov" iz Sokobanje.

Oni koji nisu znali, a bili su uporni danas pored Južne Morave imaju hektare pod omanom, matičnjakom, očajnicom, kamilicom, gavezom... Iako priznaju da nisu uspešni kao kolege iz Vojvodine koje imaju ogromne zasade u oklini Aleksinca – ne odustaju, jer veruju da je gajenje lekovitog bilja posao budućnosti.

Izvor: www.rts.rs

Stočarstvo ima perspektivu ističu neki stočari u Sremu. Upravo zbog toga razmišljaju o proširenju smeštajnih kapaciteta, ali i stočnog fonda. Smatrajući da ministarstvo poljoprivrede i pokrajinski sekretarijat povlače dobre poteze usuđuju se na ovaj korak jer vide mogućnost dobiti na kraju procesa unapređenja sistema. U novom objektu na selu u Vašici poljoprivrednik iz Šida svakog dana tovi domaće svinje sa željom da na kraju ostvari vrhunski kvalitet.Iz gradske sredine preselio je proizvodnju na selo jer potražnja za svinjskim proizvodima koje proizvodi je porasla u proteklom periodu kaže vredni paor. Krmače su olpođene vrhunskim genetskim materijalom a nov objekat koji je prilagođen za proizvodnju prasadi omogućiće dobre rezultate smatra vlasnik. Stočarstvo ima potencijal kaže naš sagovornik samo ako se kombinuje sa dodatnim delatnostima. S tim u vezi njegovo gazdinstvo konkurisalo je na poziv pokrajinskog sekretarijata za sisteme koji se tiču prerade mesa. Inspekcija je već obišla objekte i očekuje se pozitivan odgovor. Međutim ovaj poljoprivrednik ni tu ne staje već razmišlja o proizvodnji hrane za stoku. U planu je izgradnja sistema za navodnjavanje kako bi se osigurao bolji prinos ratarskih kultura koje se koriste u tovu ukoliko se ponovi godina kao ova. Prednosti velikog ekonomskog dvorišta su već iskorišćene za ugoj svinja na prirodan način u blatnjavim oborima ali uz kombinaciju modernih tehnologija kao što je sistem pojila. Stručnjaci ističu da je meso svinja proizvedeno na ovaj način jedno od najslađih i najzdravijih. Izvor: RTV

IZVEŠTAJ O TRGOVANjU POLjOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 11. 09. DO 17. 09. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.395 tona robe.

Najviše se trgovalo: paradajzom (402 t), paprikom (309 t), crnim lukom (211 t), jabukom (175 t), krompirom (174 t), grožđem (161 t), krastavcem (142 t), tikvicom (133 t), kupusom (123 t), šargarepom (119 t), breskvom (104 t), lubenicom (89 t), dinjom (42 t), plavi patlidžan (37 t) i šljivom (31 t).


DUPLO VIŠE TIKVICA I GROŽĐA

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (310 t → 397 t), crnog luka (171 t → 156 t), jabuke (122 t → 165 t), grožđa (84 t → 83 t), krastavca (120 t → 107 t), tikvice (72 t → 69 t), kupusa (88 t → 101 t) i breskve (82 t → 100 t), dok je promet: paprike (140 t → 378 t), krompira (104 t → 186 t), šargarepe (151 t → 149 t), lubenice (320 t → 159 t), dinje (122 t → 58 t), plavog patlidžana (42 t → 61 t) i šljive (38 t → 53 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):
krompir 20 - 40 din.
kupus 30 - 40 din.
crni luk 15 - 25 din.
šargarepa 15 - 35 din.
tikvica 30 - 35 din.
paradajz 25 - 60 din.
krastavac 28 - 45 din.
paprika 30 - 70 din.
plavi patlidžan 45 - 60 din.
pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje)
jabuka 20 - 50 din.
breskva 50 - 100 din.
šljiva 40 - 60 din.
grožđe 50 - 100 din.
lubenica 18 - 22 din.
dinja 25 - 35 din.
banana 80 - 90 din.
limun 150 - 170 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

U jesen, nakon završene berbe, počinje priprema voćnjaka za narednu vegetaciju. Neophodno je izvršiti sakupljanje opalog lišća, plodova sa krošnje i sa zemlje ispod voćke, kao i uklanjanje starih grana. Nakon toga, sledi jesenje prskanje voćaka, koje se smatra obaveznom merom zaštite. Takozvanim plavim prskanjem, suzbijaju se uzročnici različitih bolesti: rogač šljive, monilioza koštičavih voćaka (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozna plamenjača jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćaka, kovrdžavost lista breskve, eskorioze vinove loze. Uzročnici ovih bolesti prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima i drugim skrivenim mestima. Patogeni se uništavaju na mestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je neophodno „plavo prskanje” obaviti blagovremeno, kako bi se infekcioni potencijal u proleće smanjio na najmanju meru. Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra, kada je temperatura iznad 10 °C. Stabla moraju biti dobro nakvašena, dok sa njih ne počne da kapa, pa se zbog toga često kaže da je „voćke potrebno
okupati“.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

Subvencije u poljoprivredi u opštini Gadžin Han ove godine najveće su do sada - ukupno 20 miliona dinara zajedno sa sredstvima države izdvojenim za mere populacione politike. Subvencionišu se različiti programi, a najveće interesovanje vlada za nabavku umatičenih grla, za šta opština daje 50 odsto subvencija, dok država isplaćuje premije za svako umatičeno grlo. Pred zaplanjskim stočarima ove godine je povoljna računica - ako se odluče za nabavku umatičenih grla, uz subvencije opštine i premije države njih posle godinu dana stado od dvadeset ovaca ili koza na primer praktično ne košta ništa. Uz to, premije sleduju i narednih deset godina. To su među prvima prepoznali Grozdanovići iz Sopotnice. Ali nije sve išlo bez problema.Što se tiče nabavke umatičenih grla, veoma teško. Ja sam nabavio u opštini Svrljig, ali nisam mogao od jednog proizvođača, nego od troje - četvoro sam nabavio", kaže Srđan Grozdanović, selo Sopotnica. I Milan Todorović koji je gradski život zamenio poljoprivredom na dedinom imanju zainteresovan je za subvencionisanu nabavku umatičenih grla, ali to još ne uspeva da realizuje. "Hteo bih ozbiljno da se bavim poljoprivredom. Trenutno imam pet grla. Uz pomoć subvencija za umatičena grla hteo bih da povećam na 10, ali teško se dolazi do umatičenih grla. Veoma teško", kaže Milan Todorović, Sopotnica. Nabavka umatičenog stada mladog Todorovića zadržala bi na selu. Upravo oživljavanje sela cilj je subvencija u poljoprivredi koje su ove godine u opštini Gadžin Han najveće do sada, ali sve usporava vrlo mali broj umatičenih grla, i pored toga što na tržištu vrede tri puta više od neumatičenih. "Mislim da je najveći problem bio u edukaciji. Nisu ljudi znali na vreme, zato se kasni sa umatičenjem, ali nadam se da se sve ubrza sa ovim programom. Do pre nekoliko godina smo imali samo dva gazdinstva sa umatičenim grlima, sada se to proširuje", kaže Slaviša Ivković, opštinski većnik. Opština Gadžin Han subvencioniše i nabavku poljoprivredne mehanizacije, programe u ratarstvu, voćarstvu, pčelarstvu, zatim veštačko osemenjavanje, a sa 100 odsto subvencioniše i kamate na poljprivredne kredite. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30