Pčelinje zajednice miruju, legla u najvećem broju slučajeva nema, osim možda u zavisnosti od spoljne temperature u nekim primorskim krajevima, ovo se piše unapred bez znanja kakva će biti spoljna temperatura, ali ću se bazirati na temperature koja je u proseku svake godine od 0 ka minusu. Ove godine pčelinja društva su mi ušla u zimu sa dovoljno hrane ali je rađena prihrana i to šećerno mednim pogačama uz dodatak promotora L da bi pored polena koji su unosile pretvorile energetsku hranu u proteinsku. Zbog očajno loše godine u poređenju sa prethodnom gde je imalo unosa i nije trebalo prihranjivati. Sada je potrošnja meda mala oko 40gr dnevno ili oko 1,2 kg U novembru nema nekih posebnih poslova na pčelinjaku, pogotovo ako su sve pripreme za zimu urađene ranije. Potrebno je ograničiti visinu leta zbog ulaska glodara. Pčelari koji imaju košnice sa žičanim podnjačama, mogu ih otvoriti ako to nisu učinili ranije( uslov je da su košnice na dva ili više tela), to će obezbediti da košnice ne budu vlažne. Sada utopljavanje nije potrebno, ali krajem zime, kada se pojavi novo leglo, tada će biti značajno, posebno za slabija društva. Varoa Period kada u košnicama nema legla, trebalo bi iskoristiti za dodatno tretiranje protiv varoe. Ako bi se to učinilo na širem području pčelinjaka, u dogovoru sa okolnim pčelarima, efekat bi bio i mnogo veći. Kada ćemo tretirati zavisi do vremenskih uslova dali u prvoj polovini ili drugoj to zavisi do spoljne temperature I kada nema legla u košnici U ovo doba se primenjuje oksalna kiselina, koja će se nakapavati, sve prema upustvima proizvođača Procenat oksalne 0,6kg šećera 0,6 litra destilisane vode 35gr oksalne Potrebna količina 50ml po zajednici Mnogi pišu o stavljanju veće količine oksalne ja to ne bi radio jer ako je ovo nešto što je ispitano i daje rezultate ne vidim razlog zašto bi menjali. Obavezno zatvorite podnjače kada radite oksalnom da bi mogli vršiti kontrolu opadanja varoe. Ako je potrebno neku košnicu premestiti, u novembru to mežemo učiniti bez posebnih pripremama jer pčele izleću veoma malo ili nimalo. Ovde odmah moramo reći da hladno vreme košnicama ne smeta toliko koliko im smeta vlaga i zagušljivost. Zato moramo obezbediti dobro provetravanje košnica, a to znači omogućiti doljnju ventilaciju. Greše svi oni koji košnice tako zaštićuju i utopljavaju da kroz njih ne ulazi svež vazduh. U tako prigušenim košnicama pčelinja društva ne žive već se pate i lako oboljevaju (nozema). Koliko je pčelinjem društvu potreban čist vazduh najbolje pokazuje to što se prvo prolećno leglo javlja do samog leta, praktično u najhladnijem delu košnice. Novembar je mesec kada treba urediti okolinu pčelinjaka, očistiti opalo lišće, granje, suvu travu i sl. Ovde želim da podsetim pčelare, a posebno početnike na pripremu alata, pribora i opreme za narednu pčelarsku sezonu. Takođe, u novembru mesecu pčelari treba da posećuju predavanja i kurseve o pčelarstvu. Želim vam uspešno prezimljavanje- kako ste posejali tako ćete požnjeti-

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je iz magacina maloprodajnih objekata širom Srbije povučeno je 35.137 komada proizvoda "Juvitana", čiji su uzorci uzeti 12. oktobra zbog sumnje da sadrže povećanu koncetraciju pesticida. Sedam serija dečjih kašica povučeno je na osnovu nalaza laboratorije Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, a u jednom maloprodajnom objektu na rafovima su zatečena 72 takva proizvoda, zbog čega će protiv vlasnika ovog objekta biti podneta prekršajna prijava.U saopštenju se navodi da proizvođač Swislion Takovo a.d. još nije dostavio Ministarstvu zdravlja podatke o ukupnom broju proizvoda "Juvitana" iz navedenih serija, a koji je ova kompanija povukla u svoj centralni magacin.

Sajam etno hrane i pića je najznačajnija regionalna smotra proizvođača reprezentativnih tradicionalnih proizvoda. Na 11. Sajmu etno hrane i pića učestvovaće više od 400 učesnika, koji će na pojedinačnim ili grupnim štandovima predstaviti više od 2.000 različitih prehrambenih proizvoda, karakterističnih za uža geografska područja, najčešće ručne izrade i od organski gajenih sirovina, koji se prave po posebnoj recepturi i u ograničenoj količini za tržište (tzv. nacionalni specijaliteti). Proizvođači se predstavljaju posredstvom regionalnih privrednih komora (Srbije, Beograda, Leskovca, Užica, Požareca, Valjeva, Kraljeva, Pančeva, Zaječara, Novog Sada i Sremske komore), zadružnih saveza (Srbije, Vojvodine i Beograda), državnih institucija (Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije), lokalnih samouprava (Beograda, Svrljiga i Bojnika), udruženja (Original Srbija, Pirot, Eko lajf, Sarlah plus, HELP), turističkih organizacija (Bele Palanke, Babušnice, Bogatića i Dimitrovgrada) i samostalno. Na 11. Sajmu etno hrane i pića predstaviće se Savez proizvođača tradicionalnih proizvoda Srbije „Original Srbija“ sa svojim članicama.

Stefan Miladinović, rođen 9. januara 2014. godine u Nišu oboleo je od teškog malignog tumora sarkoma. Na Dečjoj hiruškoj klinici u Nišu operisan je 9. novembra, ali je za tu tešku bolest neophodan odlazak u neku od inostranih klinika, gde su šanse za izlečenjem veće. Stefanovi roditelji pozivaju ljede dobre volje u zemlji i dijaspori da pomognu u sakupljanju novca. Dvoipogodišnji Stefan Miladinović, od zdravog i srećnog deteta, od bezazlenog odlaska pedijatru zbog stomačnih problema i bola u nozi, 4. novembra završio je na Dečjoj hiruškoj klinici u Nišu. Roditelji, Ljudmila i Zoran, zahvalni su zaposlenima na Dečjoj klinici, koji su kako kažu uradili i više od onog što se moglo za Stefana, ali veruju da su šanse za njegovo izlečenje u inostranstvu. Kako bi Stefan dobio šansu u borbi za život potrebna je pomoć i šira akcija u prikupljanju novca. Namenski račun za prikupljanje humanitarne pomoći za lečenje deteta: Stefan Miladinović Dinarski račun ulatu je: 160-5410200060646-25 Devizni račun za uplate iz inostranstva: IBAN RS35 1605 4302 0087 4601 35 SWIFT/BIC: DBDBRSBG BANCA INTESA AD BEOGRAD

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.351 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (366 t), jabukom (195 t), šargarepom (125 t), grožđem (121 t), krompirom (88 t), paradajzom (83 t), paprikom (60 t), mandarinom (54 t), crnim lukom (36 t), bananom (29 t), bundevom (23 t), cveklom (20 t) i prazilukom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (65 t → 83 t), mandarine (51 t → 54 t), banane (22 t → 29 t), bundeve (22 t → 23 t) i praziluka (10 t → 20 t), dok je promet: kupusa (500 t → 366 t), jabuke (218 t → 195 t), šargarepe (130 t → 125 t), grožđa (140 t → 121 t), krompira (94 t → 88 t), paprike (78 t → 88 t), crnog luka (40 t → 36 t) i cvekle (32 t → 20 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          20 - 25 din.

crni luk                        17 - 25 din.

šargarepa                   20 - 40 din.

paradajz                      30 - 80 din.

paprika                        50 - 150 din.

cvekla                         25 - 30 din.

bundeva                     25 - 30 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

grožđe                        60 - 80 din.

jabuka                         20 - 70 din.

mandarina                  70 - 100 din.

banana                       100 - 130 din.

limun                          50 - 150 din.

ROBOT nadgleda vinograd, na njivi rasejani senzori koji registruju svaku promenu na zemlji i usevima, a iz vazduha dronovi i satelit beleže kako zri žito... Signale šalju u virtuelni oblak, a u laboratoriji se dobijene informacije obrađuju i odlučuje gde treba više vlage, gde đubriva, kada je grožđe spremno za berbu a kada treba posejati nove useve. Ovako izgleda poljoprivreda budućnosti, ali koju ne treba da čekamo sto godina, jer je već sada stvara tim instraživača Instituta "Biosens" iz Novog Sada. Sa svojim projektom ANTARES, koji predstavlja primenu IT tehnologija u poljoprivredi, pobedili su oko 200 naučnih timova iz cele Evrope pa im je odobreno 28 miliona evra za njegovu realizaciju.Ovo je najveći pojedinačni uspeh nekog naučnog tima iz Srbije, u programu "Horizont 2020", u okviru koga Evropska unija finansira sva naučna istraživanja do 2020. godine i vredan je 80 milijardi evra. Projekat će trajati sedam godina, partner im je holandski institut DLO, najbolji na svetu u oblasti poljoprivrede, a krajnji rezultat biće i to što će Novi Sad i Srbija postati jedini evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u poljoprivredi. U okviru "Horizonta 2020" postoje više programa finansiranja, a "Biosens" se izborio za pobedu u najprestižnijem od svih - Timing pozivu, gde je konkurencija bila najžešća, a vrednost projekata najveća. Prijavilo se 200 timova iz cele Evrope, i to ne samo iz poljoprivrede, već iz svih naučnih oblasti. Novosađani su ih ubedljivo ostavili "za petama"! - Uspeh je ogroman i daje veliku šansu ne samo nama, već mnogo široj zajednici - priča za "Novosti" dr Vesna Crnojević Bengin, jedan od osnivača "Biosensa" i rukovodilac projekta ANTARES. - U institutu nas je sada 49, a do kraja sedmogodišnjeg ciklusa treba da imamo 200 zaposlenih, uglavnom istraživača. To znači da će mladi i kvalitetni stručnjaci naći posao u svojoj zemlji i neće otići u inostranstvo. Kroz ovaj projekat posebno ćemo povezati poljoprivredu i mala i srednja preduzeća iz IT sektora. Samo u Novom Sadu oko 10.000 ljudi radi u oblasti IT, ali većina se bavi podizvođačkim poslovima za strane kompanije. Voleli bismo da se oni uključe u izradu svojih IT proizvoda i usluga u oblasti poljoprivrede, pa da u Srbiji stvaramo finalne proizvode i da ih prodajemo, da ta dodata vrednost ostaje u našoj zemlji, a ne da je naplaćuje neko drugi.

Dr Ivo Đinović osnovao je Kompaniju Superior Seeds sada već davne 1993. godine, a kasnije su mu se u poslu priključili sinovi. Preko dvadeset godina ova vredna porodica i njihovi zaposleni rade proizvodnju semena, a postali su prepoznatljivi po čuvenoj paprici Slonovo uvo koja se i danas proizvodi kako u Srbiji tako i u regionu.

-Od samog početka smo se trudili da prepoznamo želje naših korisnika i da ispunimo njihova očekivanja. Naš uspeh dugujemo poverenju kupaca i zato smo kao prioritet postavili ispunjavanje njegovih  želja. Na primer kada je u pitanju ambalaža, nekada je naše seme išlo u istom pakovanju za profesionalce i baštovane. Danas je to  drugačije, drugači je dizajn, samo pakovanje se razlikuje i pored  toga da bude na oko lepa, da ima estetsku funkciju,   ima i onu važniju, a to je da očuva visok kvalitet semena.  Zahvaljujući našim kooperantima koji proizvode visoko kvalitetna semena u saradnji sa našom službom za podršku, Superior je u mogućnosti da osigura optimalnu proizvodnju ističe za Agrobiznis Nebojša Đinović,  direktor ove kompanije iz Velike Plane. Superior pored proizvodnje semena povrća, ima i sektore proizvodnje ratarskih semena ali i sadnica voćaka.

Kako ocenjujete trenutnu situaciju u vašem sektoru?

Očigledan je trend promene demografske strukture ljudi kako na selu tako i u gradu. Naime, značajan broj njih manje jedu povrće poput graška i boranije, među mladima malo ko jede  ovo povrće.  S druge strane pojavila se grupa mladih  ljudi koji žele da se bave poljoprivredom, i  nije više  sramota biti seljak ističe Đinović. Srbija ima dva izvozna potencijala to je IT sektor odnosno informacione tehnologije i poljoprivredu.

- Trebali bi da se držimo kako Holanđani, koji kažu, mi smo poljoprivredna zemlja, i  kada bi to kod naš rekao ministar, ili predsednik Vlade, a sve to pretočeno u mere, onda bi nama bilo bolje. Mi svuda pričamo o potencijalima Srbije, od potencijala se ne živi, živi se od proizvoda kao što su kukuruz, pšenica, paradajz, kupus i drugi. Dogovori treba da budu na višem nivou, firme ne mogu da nalaze kupce po svetu, to treba da  urade ljudi koji su na višem nivou, i da dogovore kvote. Naši proizvođači mogu da proizvedu, bitan je samo kupac, da znaju da će da prodaju svoje proizvodnje  Na nama, proizvođačima semena, đubriva, sadnog materijala je da doprinesemo da se seme proizvede, u traženom kvalitetu. Mi smo proizvođači, selekcionari i tu u smo da pratimo potrebe tržišta, ali prodaja treba takođe da bude razvijena kroz velike sisteme i izvozno orjentisana.

Šta je naša šansa?

U Srbiji možemo da radimo integralnu poljoprivredu, naše njive nisu zagađene enormnim količinama đubriva.  Mi imamo zdravu zemlju,  zdravu vodu, jeftinu radnu snagu.

 

Superior ima 56 zaposlenih, i tokom leta ovde radi još oko 40-50 sezonaca, koji pomažu da se okopaju usevi, uberu i očiste plodovi.  Radimo sa 30 kooperanata, koji rade za Superior, širom Srbije, zato što time izbegavaju  mogućnosti da na primer grad, ili neke elementarne nepogode ugroze proizvodnju, svaku sortu proizvodimo na dva do  tri mesta ne bi li sprečili negativni efekat klime. Superior ima svojih 130 ha, što u zakupu što u vlasništvu, sve mašine za proizvodnju, a takođe i deset traktora, mašinu za doradu i pakovanje.

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović je izjavio da će Mađarska pomoći našoj zemlji u rešavanju problema životinjskog otpada, prenosi Tanjug. "Mađarska je jedna od vodećih zemalja u čitavom sistemu EU kada je reč o poljoprivrednoj proizvodnji i prerađivačkoj industriji", rekao je Nedimović Tanjugu nakon bilateralnog sastanka sa mađarskom stranom. On je precizirao da je na sastanku postignut dogovor o više stvari koje se tiče geografskog porekla, sistema osiguranja i angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi i drugih. "Pokušaćemo da implementiramo iskustva iz Mađarske. Razgovarali smo i o investicijama države Mađarske i mađarskih privrednih društava na prostoru Srbije u prerađivačkoj industriji. Ta saradnja je veoma dobra", istakao je Nedimović.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31