U ružičnjacima porodice Milana Topalovića, koja se gajenjem cveća bavi duže od pola veka, zbog dugotrajne kiše, manje je cveta nego obično, ali će, kažu, kvalitet ruža biti odličan. Biljke su bujne, sa puno izbojaka koji najavljuju dobro cvetanje i sadnice na jesen. Na svojim poljima Topalovići proizvedu 200.000 ruža godišnje. U vreme izolacije, prodaja, kažu, nije prestajala. Ljudi su se baš tada posvetili svojim dvorištima i baštama.

- Imali smo zastoj kada je uvedeno vanredno stanje, jedno sedam dana. Posle se tržište prilično stabilizovalo, radile su kurirske službe koje su dostavljale telefonske ili onlajn porudžbine - kaže Milan.

Polovina proizvodnje iz ružičnjaka Topalovića se izvozi, najviše u Rusiju, Gruziju i zemlje u regionu. Rezervacije sadnica za sledeću sezonu već su počele. Za dobar kvalitet i poziciju na tržištu, potrebni su, kažu, posvećenost i znanje, zbog čega prate svetske selekcionare i neguju saradnju sa kolegama na regionalnim projektima. Sve novo što se pojavi u oblasti ružarstva u Evropi, u Lipolist stiže za jednu sezonu. U rasadniku porodice Topalović, prvi put procvetala je
sorta Monika Beluči, za koju su kalem grane stigne direktno iz Francuske.

Gajenjem ruža i zelenila u selu stoletnih lipa bavi se dvadesetak domaćinstava, u sezoni u ružićnjacima Lipolista radi pola sela. Snežana Marinković ima 10.000 ruža i 10.000 podloga. Od ružarstva lepo živi, ali ima puno posla i mora stalno da nadgleda ružičnjake. U selu u kome ruža nije samo posao, najvažniji dogadaj u kalendaru je čuveni festival Ruže Lipolista, koji će biti održan sledećeg vikenda, po 26. put. Ovog jula program će biti izmenjen. Zbog zdravlja posetilaca,
izostaće koncerti, književne večeri i dečiji nastupi, ali će zato, tvrde organizatori, izložba cveća na otvorenom u Lipolistu biti posebna, kao i boje i mirisi latica cveta posle kiše.


Izvor:https://www.ekapija.com/news/2921431/iz-lipolista-ruze-stizu-i-do-gruzije-cvecari-uzgajaju-i-novu-sortu

Nedimovic sa poplavljenima u loynickom kraju Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumartstva Branislav Nedimović obišao je zajedno sa gradonačelnikom Loznice Vidojem Petrovićem selo Bradić koje je najviše pogođeno poplavama u toj opštini. On je najavio da će za svd ljudi koji su doživeli štetu od poplava biti napravljen poseban program pomoći.  
U selu Bradić potopljen je veliki broj domaćinstava, ekonomskih dvorišta, a voda je prodrla i u kuće. Kako je objasnio gradonačelnik Loznice, reč je o gornjem toku reke Jadar koji se našao među prvima na talasu koji je dolazio iz Osečine. Petrović pojašnjava da je reka Jadar takva da sakuplja sve, ne samo Osečinu, već i reku Pecku, Likvornu, Korenitu, Žeraviju...
- Sve doživljava kulminiaciju ovde neposredno pred ušće u reku Drinu , kaže Petrović za Tanjug.
Gradonačelnik Loznice naglašava da se na sreću situacija smiruje. Dodao je da je zbog velike količine kiše koja je pala u prethodnom periodu i velike količine vode po kvadratnom metru, izlivanjem reke Jadra, kao i mnogih drugih manjih rečica, u Loznici poplavljeno 250 hektara obradivih površina, 200 domaćinstava sa ekonomskim dvorištima, pri čemu je i u oko 50 kuća prodrla voda. Na svu sreću nismo imali ljudskih žrtava, imamo jedan put koji je u prekidu zbog izlivanja Jadra, na putu ka selu Bradić, ogromna oštećenja na putnoj mreži, mnogi putevi su oštećeni, kao i desetak manjih mostova , kaže Petrović i dodaje da su sada njihovi timovi na terenu i zajedno sa Srbija vode, vodoprivrednim preduzećima i MUP-om, te da rade sanaciju u meri u kojoj to situacija dopušta.
Na terenu je, kako je naveo, sedam timova i osam mašina.

Izvor: Tanjug

Naša zemlja, očekivanja su, imaće ove sezone oko 6% manje voća nego lane zbog vremenskih neprilika tokom proleća, ali ćemo ga imati svakako i za domaće potrebe i za izvoz.

Zbog neodgovarajuće klime kod nas, ali i u Evropi, voće će biti skupo, ne samo na pijacama i u marketima već i u veleprodaji. Republički zavod za stastistiku nedavno je objavio da je cena voća, gledajući lanjski april i ovaj, u 2020. godini porasla 48,4%.

Stručnjak za voćarstvo iz Novog Sada prof. dr Zoran Keserović kaže da se očekuje rod od 1,2-1,3 milion tona i da će od izvoza naša zemlja zaraditi između 120 i 130 mil USD.

- Voće će biti skupo, zbog toga što će ga svuda biti manje, ali i zato što su se potrošači, zbog pandemije covid-19, okrenuli zdravijoj ishrani, pa ga, uz povrće, češće kupuju i ne pitaju za cenu - kaže Keserović.

Dodaje i da su zasadi trešanja iz godine u godine su brojniji:

- Ukoliko nastavimo da podižemo trešnjake ovim tempom, za sedam do devet godina postoji realna mogućnost da po proizvodnji budemo na trećem ili četvrtom mestu u Ervopi.

Navodi i da su voćari ove sezone postigli dobru cenu u veleprodaji - oko 2,5 EUR kilogram.

I zasadi višanja se uvećavaju, a Keserović kaže da naša zemlja godišnje dobije oko 65.000 tona i da će kilogram na veliko biti blizu 0,5 EUR.

Samo u prva tri meseca ove godine prodali smo u izvoz 57.000 tona jabuka po 0,7 evrocenti, a te količine su sada, izvesno je, i veće. Jabuke tek treba da sazru, ali sada odlično izgledaju, jer voćari primenjuju savremenu agrotehniku i imaju moderno podignute plataže. Godišnje naša zemlja ima oko 450.000 tona jabuka pa te količine Keserović i sada očekuje, upravo iz razloga što veliki proizvođači slušaju savete stručnjaka.

Za razliku od jabuka, čiji rod se tek iščekuje, kajsije upravo stižu, ali Keserović kaže da su početkom marta izmrzle, i to čak 85% stabala, te da ćemo imati svega 25.000 do 30.000 tona, a možda ni toliko. Zbog toga što ih neće biti u veleprodaji, on se nada da će se kilogram na veliko prodavati između 1,5 EUR i 2 EUR.
Jagode su polako na izmaku, ali se to po ceni ne bi moglo reći jer se kilogram i dalje prodaje po 250 dinara pa i više. Naša zemlja godišnje proizvede oko 35.000 tona jagoda i od te količine oko 3.000 tona završi kod inokupaca.

Proizvođač iz Rumenke, nadomak Novog Sada, Milan Marinković kaže da su ove sezone jagode dobro rodile i da su proizvođači zadovoljni cenom.

- Kilogram jagoda na veliko za inotržište koštao je od 1,7 EUR do 1,8 EUR, što je najbolja cena u proteklih pet godina, oko 30% viša - rekao je Marinković, dodajući da se rusko tržište smanjuje, a da se otvaraju veće mogućnosti za plasman u Nemačkoj, Litvaniji i Slovačkoj.

Marinković je naveo da su, u nameri da lakše dođu do kupaca, prilagodili pakovanje, pa sada jagode nude u plastičnoj ambalaži od pola kilograma, što znatno bolje prolazi kod potrošača, ali i u marketima, koji traže baš tako upakovano voće.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2920016/ove-sezone-manje-voca-ali-dovoljno-i-za-domace-potrebe-i-za

Berba malina uskoro kreće, a pojedini otkupljivači su ponudili akontne (prve) cene od 200 dinara za kilogram, rekao je predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović za Betu, a prenosi Ekapija.

Mestimična berba tog voća počela pre desetak dana, ali da se beru samo pre vremena sazreli plodovi zbog sušenja i šoka biljaka, izazvanog naizmeničnom smenom obilnih padavina i visokih temperatura. Kako je rekao Radović, proizvođači tog voća teško se bore da u malinjacima unište travu i korovske biljke koje bujaju zbog velike vlage, 'pa ako se sedam dana ne uđe u voćnjak - ne mora uopšte da se ulazi'."Očekujemo da svi otkupljivači zbog smanjene ponude maline i u svetu, posebno u Čileu koji je veliki proizvođač tog voća i ispražnjenih zaliha u Srbiji malina ne bude jeftinija od 220 dinara po kilogramu", kazao je Radović za ovu agenciju.Berba ovog voća krenula je u kraljevačkim selima. Malinari očekuju i solidnu zaradu, iako su posedi pored Ibra uglavnom manji od deset ari. Zadovoljni su i akontnom cenom od 185 do 200 dinara za kilogram prve klase sorte vilamet, koju su hladnjačari ponudili, prenosi RTS.

Iako su kiše svakodnevne, zbog zemlje pored Ibra koja pogoduje malinama nema truleži u zasadima.Kako smo ranije pisali, po oglasima i na društvenim mrežama već se traže radnici za branje malina, a na jednom od njih je navedeno da je dnevnica 3000 dinara uz obezbeđen prevoz. Međutim, odziv je slab.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/malina-cena-200-dinara-kisa-odlaze-berbu-ali-i-nedostatak-beraca/60875/

ŠIROM Republike Srpske se proveravaju prijavljene parcele sa zasejanom pšenicom. Posao vodi Ministarstvo poljoprivrede RS, a cilj provere je da se utvrdi da li je sva prijavljena površina za sejanje pšenice, a to je oko 15.600 hektara, i obrađena. Ovom akcijom želimo na terenu da utvrdimo da li su podsticaji koji poljoprivrednici dobijaju za pšenicu opravdani ili se zloupotrebljavaju budžetska sredstva, kaže, za "Novosti", Predrag Sladojević, v. d. direktora Agencije za agrarna plaćanja RS.

 On pojašnjava da poljoprivrednici u svojim zahtevim za podsticaje navode kolike parcele će zasejati pšenice, a na resornom ministartstvu je da utvrdi da li je to tačno i urađeno na terenu.

 - Provera se sada radi i uz pomoć satelitskog praćenja zasejanih površina odnosno programa Etfarm. Ovo je prva godina primene ovog programa u Srpskoj. Etfarmom, odnosno satelitskim snimcima, pokriveno je oko oko 9.600 hektara u RS i jasno se vidi gde je zasejana pšenica a gde nije. Te podatke smo već dobili, ali smo kontrolom na terenu još jednom proverili podatke i videli da je sistem tačan. Oko 6.000 hektara, koje nisu pokrivene stalitima, obilazimo i detaljno proveravamo. Posao ćemo završiti do žetve - ističe Sladojević.

 On kaže da je za već proverenih 9.600 hektara utvrđena nepravilnost kod četvrtine, odnosno u 20 do 25 odsto slučajeva, i već su jasne sankcije za one koji su obmanuli resorno ministarstvo i nisu uopšte obradili parcele za koje su tražili podsticaje.

Kako kaže, radi se o milion maraka podsticaja koji su mogli biti uzalud potrošeni da nije urađena detaljna analiza na terenu.
- Za one koji su se prijavili za podsticaje, a na parcelama nisu ništa zasejali, sledi kazna da se dve godine ne mogu prijavljivati za podsticaje propisane pravilnicima. Oni poljoprivrednici koji su deo prijavljenih parcela zasejali, a deo nisu, dobiće podsticaj, ali će im se deo koji nije zasejan odbiti - pojašnjava Sladojević.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:871797-Na-proveri-rod-pod-psenicom-Ratari-uzeli-podsticaje-a-nista-nisu-zasejali

Do kraja godine sve žene i mladi u Srbiji koji se bave izradom tradicionalnih rukotvorina na raspolaganju će imati jedinstvenu online prodavnicu kao novi kanal
za plasman svojih proizvoda i brži dolazak do kupaca na domaćem tržištu i u dijaspori, najavljeno je danas na radionici za unapređenje digitalnih veština.
Radionica koju je za svoje članice organizovalo udruženje Etno mreža, u saradnji s Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacije i NALED-om u okviru
projekta „Digitalizacija tradicije“, za cilj je imala unapređenje prisustva na društvenim mrežama, promociju proizvoda i ulazak u svet elektronske trgovine putem online platformi.
Državna sekretarka Tatjana Matić istakla je da su rukotvorine iz Srbije nedavno stigle i do jednog od najpoznatijih ljudi u svetu trgovine preko interneta – Džeka
Ma, osnivača kompanije Alibaba.
- Zahvaljujući novim tehnologijama mnogo je lakše da budete vidljivije i da sve što radite predstavite svetu. Zato je važno da raspolažete digitalnim veštinama i brojna istraživanja su pokazala da svako ko ima biznis, a posebno žene, veoma prosperiraju kada trgovinu prebace u elektronsku sferu. Ministarstvo ima nekoliko
programa u okviru kojih podržava žene i ono što vi radite zajedno sa Etno mrežom je veoma važno za očuvanje naše tradicije i ekonomsko osnaživanje žena u našem društvu – rekla je Matić.
Diana Gligorijević, suvlasnica i članica UO Telegroup sistema, koja koristi tradicionalne rukotvorine kao poklone poslovnim partnerima, istakla je da će pandemija ostaviti trajne posledice na modele poslovanja i da je poznavanje digitalnog marketinga sada ključno.
- Ono čime se vi bavite jeste spajanje istorijskog nasleđa, tradicije, kulture i biznisa, ali je to i umetnost i svi zajedno imamo odgovornost da vas podržimo, motivišemo i podstičemo da budete još organizovanije i kreativnije jer imate izvanredne poklone za koje sam uvek dobijala veoma pozitivne komentare od naših inostranih partnera – dodala je Gligorijević.
Predsednica Etno mreže i izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović naglasila je da su žene koje izrađuju tradicionalne rukotvorine već aktivne u digitalnom
svetu, redovno koriste e-mail, društvene mreže i platforme kao što su Viber i YouTube, a pojedine imaju i sopstveni sajt.
Radionice koje im pomažu u savladavanju tehnika fotografisanja proizvoda, izrade videa, uređenja profila i sajtova, kao i plasmana olakšaće da se na još organizovaniji način predstave kupcima, posebno iz privrede i javne uprave kako bi rukotvorine koristili kao protokolarne poklone.

Izvor: Agrbiznis magazin

Kako bi se sprečilo širenje zaraza, a i očuvala njihova postojanost kao opšte dobro, EFSA kao i sama komisija predlažu opsežan pregled svinja kao i sam proces klanja.Većina opasnosti koje se odnose na dobrobit svinja pri klanju prouzrokovana je neadekvatnim osobljem i loše dizajniranim i izgrađenim objektima, zaključila je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) u svom najnovijem istraživanju.

Ova studija poslednja je u nizu ažuriranih procena dobrobiti životinja koje je zatražila Evropska komisija. Na osnovu dobijenih rezultata predložila je mere za sprečavanje opasnosti koje se javljaju prilikom klanja i proizvodnje mesa.Evropska komisija u sklopu svoje nove strategije 'od njive do trpeze' preispituje trenutne odredbe o dobrobiti životinja sa ciljem stvaranja održivijeg prehrambenog sistema u EU. Ova serija, plus druga koju ćemo izneti u sledećih nekoliko godina, pružiće naučnu osnovu za dalje ispitivanje“, rekla je glavna naučnica EFSE, Marta Hugas.Kako bi se sprečilo širenje zaraza, a i očuvala njihova postojanost kao opšte dobro, EFSA kao i sama komisija predlažu opsežan pregled svinja kao i sam proces klanja. Tako bi se identifikovao niz opasnosti koje dovode u pitanje dobrobit, poput toplotnog stresa, žeđi, dugotrajnog gladovanja i respiratornih tegoba.

"Visoki standardi poboljšavaju zdravlje životinja i kvalitet hrane, smanjuju potrebu za lekovima i mogu pomoći očuvanju biološke raznovrsnosti. Zdrave, dobro negovane životinje od presudne su važnosti za lanac hrane“, naglašava Hugas.Nažalost, svinje nisu jedine životinje koje podležu okrutnim procesima klanja. U Francuskoj i Nemačkoj je predložen zakon koji zabranjuje usmrćivanje muških pilića mlevenjem dok su još živi.

U slučaju da je pile žensko, ono će kroz skoro vreme postati koka nosilja, najčešće u kaveznom uzgoju ali, ako je muško, ne služi ničemu pa se tako i tretira. Na svu sreću vlasti su prepoznale taj okrutan čin i odlučile da tome stanu na kraj.

To nažalost nije jedini slučaj.Ovo sigurno nisu jedini dokazi zanemarivanja dobrobiti životinja, pa se očekuje da će EU i EFSA doneti još niz novih promena po pitanju njihove zaštite.

 

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/nova-pravila-kod-klanja-svinja-sta-predlaze-evropska-komisija/60836/

Stara narodna izreka ukazuje da nema hleba bez rada na njivi. Ovim se vode i mnoge naše poznate ličnosti koji umesto gradske vreve uživaju u seoskom životu, a ne voze automobil već motokultivator.

Džiber je karakteristika, a seljak je divan čovek

Na dedovini u Zabrdici kod Valjeva naš poznati glumac je prve voćke zasadio iz romantičarskih pobuda, još pre skoro 15 godina. Tada je imao 70 ari, a sada 15 hektara ozbiljnog biznisa, gde voće raste, prerađuje se, fermentiše i destiliše. U podrumu porodične kuće smeštena su burad sa rakijom, a želja da svima bude dobro od posla kojim se bavi - motiviše ga da ide dalje.- Jeste, imam dvadeset hektara zemlje, a završiću u metar sa dva. Zato se ne predajem. Na početku nisam doživljavao sebe kao nekoga ko bi mogao da izgura sve ovo. Video sam sebe kao glumca. Da nemam tako razigranu maštu kao što imam, ne bi se ništa desilo, niti bi bilo u fazi u kojoj je sad - rekao je ranije Jezdić. Ipak, pomišljao je da od svega digne ruke.

Mnogi bi rekli da se povlači iz sveta glume jer je od poljoprivrede bolja zarada.

- Moram vam reći da sam većinu ovih stvari koje ovde vidite platio od svoje glume. Od svih svojih serija, filmova, reklama došao sam do ovoga ovde gde sam sad. Časno je reći da su ovde pare i koje dugujem, ali to je taj rizik koji mora da postoji - otkrio je ranije Nenad bez lažne skromnosti.On nema problem da zasuče rukave i glumačke nagrade zameni okopavanjem i oranjem njive. Ježi se od epiteta VIP, koji se dodeljuje nekim ljudima, jer, kako tvrdi, tako nešto kod nas ne postoji.

- Šuša, fuksa, džiber, to su karakteristike. A seljak je divan čovek. VIP seljak etiketa bi mi smetala, a etiketa seljaka ne. Mi se zanosimo da VIP postoji u Srbiji, ali sam siguran da tako nečega nema kod nas - kaže Nenad.
Branko Janković

Moju surutku su pili fudbaleri Mančestera

Glumac Branko Janković se pre nekoliko godina preselio u selo Gunjaci kod Osečine, gde ima farmu sa 150 koza i bavi se preradom kozjeg mleka. Tamo živi sa suprugom Natašom, ćerkom Koviljkom i sinom Vukadinom, a u Beograd odlazi kad god ima poslovne obaveze.

- Kakve su ti misli, takav ti je život. Kakva ti je ishrana, tako ti je zdravlje. Sve više ljudi zapravo osvešćuje selo. Život na selu je vrhunac aristokratskog života. Setimo se Tolstoja i Jasne Poljane. Pogotovo u današnje vreme, gde su internet i komunikacija dostupni, auto-put, dobra i brza auta. Glavni problem u našem selu i u društvu je neobrazovanje, nedisciplina i naravno sitne pohlepe i srpska nesloga. A priroda u Srbiji nam je dala vrhunski kvalitet i izobilje raznovrsnosti. Moja surutka je 40 odsto kvalitetnija od nemačke kozje surutke po analizi laboratorije u Bajernu u Nemačkoj, a sve to zbog raznovrsne biljne strukture koja utiču na kvalitet - rekao nam je ranije Janković, pa priznao:

- Surutka koju proizvodim je na tri kontinenta. To je svetski hit, a četrdeset odsto je bolja od njihove upravo zbog načina proizvodnje. Dobio sam informacije i da su moju surutku pili fudbaleri Mančestera.Marija Petronijević

Divno je kada vidite proizvod vašeg rada

Lepa srpska glumica Marija Petronijević pre osam godina odlučila je da se iz Beograda vrati u rodno selo Visibabe pored Požege, gde je počela da se bavi poljoprivredom i sadi jagode.

- Odrasla sam na selu. Verovatno da me je ta sredina formirala i usadila neke potrebe u meni i kada se ukazala prilika, prateći unutrašnju potrebu, počela sam da radim i tu stvar koju volim. Divno je kada vidite nešto što dolazi kao proizvod vašeg rada i kada taj napredak možete svakodnevno da primećujete - istakla je Marija za “Blic”.

Glumica je otkrila i zašto se vratila u rodno mesto.

- U Visibabama su mi roditelji i malo boravim kod njih, a malo u Požegi. U Beograd dolazim kad god moram i nije mi problem da budem na toj relaciji. Inače, u Beogradu sam živela četiri godine, ali sam i tada često odlazila kod roditelja. Odlučila sam da se vratim u rodno mesto jer sam shvatila da ću, kada budem imala stalno zaposlenje, morati definitivno da se preselim, pa zašto da još ne koristim priliku da budem sa svojim najbližima - ispričala je ona jednom prilikom za “Hello”.
Sadim šljive zbog životnog balansa

Uz suprugu supermodela Jelenu Ivanović Tomašević, te sinove Dušana, Bogdana i Stefana, glumac Branislav Tomašević provodi vreme na kreativan, ali kako ističe, i kvalitetan način. Boravak u prirodi je posebno koristan za ovu petočlanu porodicu, a selo Semedraž je njihova oaza mira. Tamo Bane uživa u svom voćnjaku, a posebno je srećan kada ubira plodove svog rada.

- Nedavno sam bio da prskam voćke i okopavam voćnjak. Sve radim sam. Kada mi treba pomoć oko prskanja, pozovem komšiju. Radim sve relaksirano i spontano. Meni to prija. Koristim vreme kad god ga imam da budem u voćnjaku i radim - rekao je nedavno za “Blic” Bane Tomašević i dodao:

- Više to radim zbog životnog balansa, kontakta sa prirodom. Svi me ubeđuju da bavljenje poljoprivredom danas u Srbiji nema smisla. Bar tako kažu ljudi koji imaju više iskustva od mene, ali ja gajim entuzijazam. Ljudi koji žive na selu mi pričaju da se ubija cena otkupa, pa da nemaju stimulans, subvencije koje bi ih motivisale. Naravno, ja to sada radim iz ljubavi i relaksacije. Bilo bi divno da postoji zdravo uspostavljen sistem u tom segmentu da ljude imaju neke garancije, da bi bili još više motivisani. Naši ljudi su vredni. Kada vide interes u nečemu, oni će se jako potruditi oko toga. Gledam ljude iz mog okruženja kod mene u selu koliko su samo vredni i koliko se bore. Kada bi imali male podsticaja, to bi bilo još ozbiljnije i bolje. Tu je budućnost ovog prostora, jer smo mi zemlja koja nije toliko iskvarena, čije zemljište nije otrovano. Tako da možemo da se posvetimo proizvodnji hrane. Svi smo fokusirani na zdrave načine ishrane, na organsku proizvodnju, a za to imamo puno prostora. Treba ljude motivisati da se što više baziramo na zdrave stvari. Da bi vodili zdrav život, a jedan od glavnih segmenata je ishrana.
Rada Manojlović

Naša budućnost je u poljoprivredi

Pevačica Rada Manojlović odrasla je u selu Četereže, pa iako se pre mnogo godina preselila u Beograd, svaki trenutak koristi da obiđe mesto u kojem je provela detinjstva. Uz oca Radeta popularna pevačica se posvetila poljoprivredi, uzgajanju jabuke, a poznato je da atraktivna Rada zna i da vozi traktor, a jedna od mašina koju je pazarila koštala je 50.000 evra, ali i 20.000 za imanja, gde sade krompir i ostalo organsko povrće.

- Znate da sam odrasla na selu i moj tata je odličan poljoprivrednik. Zašto mu ne bih pomogla ako mogu, a i budućnost naša je u poljoprivredi. Danas mnogo ljudi odlazi sa sela i to je žalosno. Zvaću vas na vruć krompir i kajmak kada stignu prvi proizvodi, ali moraćete malo da sačekate na to, ima tu posla oko zemlje do momenta kada počne da rađa - rekla je ranije Rada.
Marko Kešelj

Borovnice imaju dobru otkupnu cenu

Košarkaš Marko Kešelj pre četiri godine sa ujakom je počeo uzgoj borovnica. Iako je tada bio pionir po uzgoju borovnica, on sada sa ponosom govori o svom biznisu.

- Zasadio sam u selu mog pokojnog dede koje se nalazi u opštini Lajkovac hektar i po borovnica. Hteli smo da to mesto malo oživimo, kao i zemljište koje smo imali. Uzgajam samo borovnicu i dobro ide. Ovo je već četvrta godina zasada. Nisam ja u potpunosti ušao u celu materiju. To vodi moj ujak, ali meni je zadovoljstvo da odem tamo jer imam i vikendicu, obiđem zasad i provedem neko vreme s porodicom na imanju - pričao je ranije za „Blic” Marko Kešelj.

On dodaje da se nije bavio poljoprivredom, pa je većinu posla prepustio ujaku.

- Ujak vodi ceo zasad. Zaposlili smo nekoliko ljudi iz sela da rade. Kada je berba, tu ima sigurno dvadesetak berača, tako da je ovaj posao oživeo jedno selo i uz nas su se pokrenuli još neki naši prijatelji - ističe Kešelj.

Izvor:https://www.blic.rs/zabava/glumic-vip-seljaci-poznate-licnosti/yjy19d2

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31