Voćarstvo je kroz istoriju igralo važnu ulogu, a danas se ponovo vraća i zauzima mesto koje zaslužuje. Pojedine voćne kulture, kao borovnica i orah su trenutno najisplativije za uzgoj, a kod nekih voćnih vrsta postoje problemi koji mogu da se reše savremenom tehnologijom i udruživanjem.

- U Srbiji postoji veliko interesovanje za podizanje zasada voća. Kod nekih voćnih vrsta gde nismo očekivali da će biti interesovanje pre 3-4 godine, a to je borovnica, ovo je dokaz da, kada se uvedu savremene tehnologije koje su praćene fertirigacijom, dobar sortiment, znači da se može uspeti - rekao je dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu.

Prema njegovim rečima, sve je više interesovanja za ovu voćnu vrstu, koja je perspektivna u Srbiji. On se nada da će proizvođači borovnice shvatiti da treba da se udruže, da imaju svoje hladnjače gde će čuvati robu dok se ne proda.

Prema njegovim rečima, veliko je interesovanje i za podizanjem zasada oraha. Kako sam kaže, orah je deficitaran u Evropi, a kod nas još uvek nije dovoljno urađeno na savremenoj tehnologiji proizvodnje oraha, to jest, na inteziviranju proizvodnje, na gustoj sadnji 7 x 5m, odnosno, 8 x 4m, i uvođenju sorti koje imaju lateralnu rodnost, kao što je Čendler, Pedro Ferned i ostale sorte.

- Čak i naša sorta Rasna je jako dobra - istakao je profesor Keserović.

Takođe, veliko je interesovanje za podizanje zasada kajsije i jagode.

Međutim, kod nekih voćnih kultura postoje evidentni problemi.

- Tamo gde nismo nismo uradili dovoljno, gde postoji, zapravo, jaz između proizvođača i prerađivača - to je kod proizvodnje maline i kod proizvodnje višnje. Da nateramo male proizvođače i višnje i maline, da oni imaju svoje hladnjače i svoje prerađivačke kapacitete - ukazao nam je naš sagovornik.

Što se tiče šljive, profesor ističe da je veliki problem bio sa cenom šljive, da je bila izuzetno niska u centralnoj Srbiji, i to ne samo za šljivu već i za višnju.

- Ja sam rekao proizvođaču u centralnoj Srbiji, da bi bili konkurentni moraju povećati proizvodnju po jedinici površine i moraju smanjiti troškove proizvodnje. Ni jedan veći zasada u Vojvodini nije bez savremenih tresača za mehanizovanu berbu, čak postoje i kombajni, a oni dole pojedinačno ne mogu to uraditi, nego se moraju udružiti i nabaviti savremene tresače, koji smanjuju troškove proizvodnje - zaključio je profesor Keserović.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2707663/borovnica-i-orah-najprofitabilnije-kulture-u-srbiji

Nova sorta jabuke pod nazivom Kosmik krisp, za čije razvijanje su naučnicima bile potrebne dve decenije od danas je u prodaji u SAD.Kako se navodi, ona navodno traje do godinu dana u frižideru

Ova američka sorta jabuke nastala je na Državnom univerzitetu Vašington još 1997. godine.Lansiranje čvrste, sveže i sočne jabuke koštalo je 10 miliona dolara, preneo je portal Klix.ba. Trenutno je dostupna isključivo u SAD, medjutim, početkom naredne godine stiže i na police prodavnica u svetu. Dobijena je ukrštanjem dve vec postojeće sorte jabuka, kako bi se stvorila još sladja, hrskavija i sočnija voćka koja, ukoliko se skladišti na odgovarajuci način, može ostati sveža i do godinu dana.

Danas širom Vašingtona raste više od 12 miliona stabala ovog drveta, a voćnjaci prekrivaju oko 12.000 hektara.

Procenjuje se da će uzgajivači od prodaje ukupno zaraditi 30 miliona dolara. Sorta je prvenstveno bila poznata kao WA38, a naziv Kosmic Krisp inspirisan je raspršenim sitnim belim mrljama po njenoj tamnocrvenoj kori, koja podseća na noćno nebo. Najpopularnije sorte jabuke s ovog podneblja, Golden Delišes i Red Delišes, suocile su se sa žestokom konkurencijom Pink Ledi i Rojal Gala. Jabuke su, inače, nakon banana najprodavanije voće u SAD.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=01&nav_id=1624996

U agrarnom budžetu za 2020. godinu, kako je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, trebalo bi da bude tri puta više novca za proizvođače organske hrane. Koliko god zvučalo pozamašno, cifre su ipak neumoljiv pokazatelj da smo još na samom početku, iako imamo bogomdanu zemlju za organsku hranu.

Sa proizvodnjom od oko šest miliona litara sirovog organskog mleka godišnje i hiljadu krava na muži, treća najveća farma organskog mleka u Evropi je ona koja se, verovali ili ne, nalazi u Čurugu. I jedina je u Srbiji. Taj primer najbolje govori gde smo sa organskom proizvodnjom i gde bismo mogli da budemo. Tim pre što je organska hrana postala deo globalnog trenda, a tržište organske hrane je najbrže rastuće u svetu. Samo u 2017. godini zemljište pod organskom poljoprivredom u svetu, kojom se bavi tri miliona ljudi, poraslo je 20 odsto.

I kod nas je primetno da se domaće tržište poslednjih godina razvija. Ipak, ove godine, od 51,7 milijardi dinara, koliki je ukupan agrarni budžet, za organsku proizvodnju bilo je izdvojeno tek 108 miliona dinara. Iz tih sredstava finansirani su podsticaji u organskoj biljnoj proizvodnji, koji su ove godine iznosili 11.400 dinara po hektaru, što je uvećanje od čak 120 odsto u odnosu na podsticaje u konvencionalnoj proizvodnji. U stočarskoj organskoj proizvodnji su u odnosu na konvencionalnu uvećani za 40 odsto po grlu životinje.Šta bi za organsku proizvodnju u narednoj godini značila ta uvećana sredstva koja bi, prema najavama, trebala da budu oko 350 miliona dinara.„Mislim da se to uvećanje od dva i po do tri i po puta, koje je ministar najavio, najviše odnosi na organsku biljnu proizvodnju. U organskoj proizvodnji davanja idu na biljnu proizvodnju, na stočarsku proizvodnju, zajedno sa pčelarstvom, i na sertifikaciju organske proizvodnje, ali za to ne idu iz tog budžeta. Znači imamo mere koje su namenjene biljnoj i stočarskoj proizvodnji“, objašnjava za Sputnjik generalni sekretar Nacionalne organizacije za organsku proizvodnju „Serbia organika“ Ivana Simić.
Da u svakom zlu ima i nešto dobro pokazao je upravo naš slučaj, pošto je nedostatak sredstava za ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju učinio da dobar deo srpske zemlje bude slabo ili nikako hemijski tretiran i zato je pogodan za proizvodnju organske hrane.I u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) misle da nam je organska hrana šansa. Na konferenciji koju je pre dva meseca u Beogradu organizovala EBRD šef agrobiznis sektora za Srednju i Jugoistočnu Evropu u toj banci Miljan Ždrale je poručio da treba da se fokusiramo upravo na proizvodnju organske hrane i proizvode sa oznakom geografskog porekla, jer bi po tom kvalitetu bili prepoznatljivi i u Evropi i u svetu.Srbija trenutno organsku hranu proizvodi na svega 0,4 odsto obradivih površina, od ukupno oko 4,5 miliona hektara, od kojih je milion u parlogu. Sve što proizvedemo, čak 98 odsto organske hrane, ode u izvoz na svetsko tržište organske hrane.Po oceni Simićeve, ni u narednoj godini ne treba očekivati da će sredstva za organsku proizvodnju otići u investicije, nego u biljnu proizvodnju i stočarstvo.

„U tim merama imate direktna davanja u poljoprivredi. Ona su u biljnoj proizvodnji ono što ide po hektaru biljne površine, a direktna davanja u stočarstvu idu po grlu životinje. I imate mere koje se zovu investicije u proizvodnju, u nabavku raznih mašina, u preradne kapacitete. Tu do sada organska proizvodnja nije imala posebnu liniju“, napominje sagovornica Sputnjika.

Zato i smatra da se najava ministra o povećanju fonda za organsku proizvodnju odnosi na ta direktna davanja u biljnoj proizvodnji i stočarstvu.

Ona je ukazala da na te mere mogu da računaju svi poljoprivrednici, bez obzira da li su organski ili konvencionalni.„Organska proizvodnja je vezana za konvencionalnu, a Zakon o podsticajima kaže da u organskoj proizvodnji može da se dobije minimum 40 odsto više u odnosu na konvencionalnu. Taj procenat je, međutim, povećan. U 2017. godini on je iznosio ne 40 odsto, nego 70 odsto više, dok je ove godine organska dobila 120 odsto više. Znači ako vam je u konvencionalnoj podsticaj 4.000 dinara po hektaru, u organskoj proizvodnji je to 120 odsto više, kada je reč o podsticajima u biljnoj proizvodnji“, precizirala je Simićeva.Neke mere su svakako dale rezultate. Izvoz organske hrane u prošloj godini bio je 27,4 miliona evra i u odnosu na 2017. godinu bio je veći 18,6 odsto, a najviše smo izvozili u Nemačku, Holandiju i Italiju. Najzastupljeniji proizvod je bila smrznuta malina, potom smrznuta kupina, koncentrat jabuke i smrznuta višnja.U Srbiji trenutno postoje 433 sertifikovana organska proizvođača i još 5.719 kooperanata, dakle nešto više od 6.000 domaćinstava koja se bave organskom hranom. Prema očekivanju stručnjaka, koliko god uvećavali ulaganja, s obzirom na nisku startnu poziciju, i dalje ne možemo da očekujemo da će za pet do deset godina organska proizvodnja biti rame uz rame sa konvencionalnom.Daleko je Srbija od Danske. Samo u 2015. godini Danska je uložila više od 53 miliona evra da bi svoju poljoprivredu preusmerila sa konvencionalne na organsku i već je daleko odmakla u proizvodnji organske hrane.Akcioni plan koji je usvojila danska Vlada ima 67 tačaka koje propisuju šta im je činiti da bi ostvarili cilj da konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju uskoro u potpunosti zamene organskom. U tu svrhu se daju podsticaji za pretvaranje tradicionalnog zemljišta u organsko, država podržava i finansira sve one koji rade i ulažu u ovaj sektor, stimuliše se povećanje potražnje za organskim proizvodima, ulaže u razvoj novih ideja i tehnologija koje će pomoći promovisanje rasta organske proizvodnje.

Jedan od prvih ciljeva bio je da hrana u javnim ustanovama poput škola i bolnica bude u velikoj meri organska, ali da na takvu ishranu pređe i danska vojska.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201912011121247400-sta-ceka-proizvodjace-organska-hrana-2020/

Opština Knić postala je primer kako domaćinskim poslovanjem mogu da se postignu ozbiljni rezultati čak i za kratak period. Vredni ljudi gružanskog kraja, uz
podršku lokalne samouprave na čijem čelu je predsednik opštine Miroslav Nikolić, beleži sve bolje rezultate. Rešeni da iskoriste prirodne blagodeti ovog kraja
poljoprivreda je u ozbiljnom zamahu u kakvom nije bila prethodnih nekoliko decenija.
Deo zasluga za to, pored ostalih, pripada i Mirjani Pavlović, iz kancelarije za poljoprivredu opštine Knić. Savesno i odgovorno radi svoj posao, za svakog ima strpljenja bez obzira da li je došao samo po savet ili konkretnu pomoć. U kancelariji je tri godine, a kako je završila Poljoprivredni fakultet u Čačku itekako razume sve probleme koji tište gružanske domaćine.
- Dolaze nam ljudi da se raspitaju bilo za subvencije države ili podsticaje koje daje opština Knić. Ovo je godina u kojoj se dosta ulaže u agrar, a mi smo tu da ljudima pojasnimo proceduru i pomognemo oko dokumentacije, ma oko svega što treba – kaže za Agrobiznis magazin Mirjana.
Za subvencije u poljoprivredi opština Knić je ove godine iz budžeta izdvojila 33.250,000,00 dinara. Od toga za nabavku protivgradne zaštite utrošeno je
3.230.000,00 dinara, sufinansirana je kamata za poljoprivredne kredite u iznosu od čak 90 odsto sa ukupno 2.000.000,00 dinara. U toku je podrška za regresiranje osemnjenih grla goveda (1.000,00 dinara po osemenjenom grlu) kao i podrška kroz podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u okviru objavljena dva konkursa. Ukupna planirana sredstva su 7.700.000,00 dinara, maksimalan iznos po jednom zahtevu 100.000,00 dinara, a podnošenje zahteva je do 01.12.2019.godine.
- Posebne podsticaje imamo za mlade poljoprivrednike od 18 do 40 godina nosioce gazdinstava. Akcenat smo stavili na mlade i bračne parove, jer nam je želja da ih zadržimo na selu. Investicije u fizičku imovinu kroz podršku mladima iznose 4.000.000,00 dinara. Maksimalan iznos po jednom zahtevu 400.000,00 dinara, a podnošenje zahteva je do 10.12.2019 – kaže naša sagovornica.
Na teritoriji opštine Knić ima registrovano oko 3.000 poljoprivrednih domaćinstava, ali je poslednjih godinu dana sve više mladih koji podstaknuti subvencijama vide budućnost na selu.

- S ponosom mogu da kažem da je sve više mladih koji dolaze iz gradova na svoju dedovinu sa željom da pokrenu poljoprivrednu proizvodnju. Samo u poslednjih godinu dana doselilo se 15 mladih ljudi sa željom da u Kniću ostanu i bave se poljoprivredom. Mi smo tu da im pomognemo oko prve registracije gazdinstva, oko subvencija i učinimo sve da im olakšamo započinjanje proizvodnje od koje mogu da žive i oni i njihove porodice.
A mladi kao mladi, radoznali po prirodi raspitaju se o svemu, ali su spremni i da zasuču rukave i ozbiljno rade.
- Sve je mladih poljoprivrednika zainteresovanih za proizvodnju borovnice. Baš smo pre neki dan imali mladića od 25 godina koji planira da na površini od jednog hektara podigne plantažu borovnice – kaže gospođa Pavlović.
Ovaj deo Šumadije inače prirodno podeljen na donju Gruža, koja je tradicionalno voćarski kraj, Gornja Gruža je više okrenuta ka stočarstvu, dok je oko samog
Gružanskog jezera najviše je zastupljeno povrtarstvo.
- Zanimljivo je da su mladi domaćini sve više interesuju i za plasteničku proizvodnju, pa dolaze i pitaju kako da pokrenu posao kroz naše konkurse i subvencije. Osim tradicionalnih povrtarskih kultura koje bi gajili u plastenicima zanima ih, na naše iznenađenje, i uzgoj cveća u plastenicima – otkriva naša sagovornica.
U Kniću ne zapostavljaju ni žene, koje kao nosioci gazdinstava, imaju prednost na bodovnoj listi bez obzira na godine. To se nije baš dopalo nekim muškarcima, ali u ovoj opštini smatraju da žene treba da dobiju zasluženo mesto, pa makar u poljoprivredi. Kako rezultat toga, ističe Mirjana,
samo prošle godine imali su 140 žena na listi za subvencije.
- Danas nije dovoljno samo da se bavite jednom granom poljoprivrede, već da zaokružite kompletan proces na svom imanju. Nije dovoljno da samo imate
krave i da posle ne znate šta ćete sa mlekom. Ali, ako na svom imanju imate njivu na kojoj uzgajate hranu za životinje, a od mleka pravite sir, kajmak i druge mlečne proizvode, e to je onda već ozbiljan korak, ali i najveća zarada. To se odnosi i na voće i povrće, pa se sve više Gružanki uspešno
bavi proizvodnjom zimnice po tradicionalnim receptima naših baka koja je cenjena i tražena. Kao stanovnik Knića Mirjana kaže da se
poslednjih godinu dana može zapaziti boljitak na svakom koraku.
- Od trenutka kada je na čelo opštine došao Miroslav Nikolić vidi se koliko smo napredovali, ne samo kada je u pitanju poljoprivreda već i infrastruktura,
uopšte uslovi života u našoj opštini. Kada je domaćin u kući neko ko vuče konce i zna kako treba raditi onda je lako takvog čoveka pratiti i napredovati – kaže Mirjana. Ona s ponosom ističe da ih sve češće zovu i iz drugih srpskih opština i pitaju za savet oko subvencija, jer žele da budu uspešni kao i Knić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Završni sastanak projekta Uvođenje i održavanje sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) u pilot opštinama Republike Srbije, kome su prisustvovali predstavnici Delegacije Eropske unije, NIRAS, Uprave za agrarna plaćanja i eksperti na Projektu, održan je prošle nedelje u Upravi za agrarna plaćanja.

- Uprava je uspešno i u predviđenom roku, završila projekat, koji predstavlja početak uspostavljanja Sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) u Srbiji. Na projektu koji je trajao deset meseci, pored zaposlenih u Upravi za agrarna plaćanja, učestvovali su i eksperti iz Slovenije i Češke, a projekat je finansirala Evropska unija - navodi se na sajtu Uprave za agrarna plaćanja.

Obuhvaćeno je jedanaest jedinica lokalne samouprave (Novi Kneževac, Sečanj, Sremska Mitrovica, Irig, Gornji Milanovac, Požarevac, Veliko Gradište, Golubac, Boljevac, Leskovac i Vlasotince), dok je u šest jedinica lokalne samouprave vršena digitalizacija sva četiri tipa referentne parcele. Veliki doprinos uspešnoj realizaciji projekta dali su predstavnici lokalnih samouprava, a pre svega odabrani poljoprivrednici, koji su shvatili značaj projekta, i u izuzetno visokom procentu (81%) se odazvali da doborovoljno učestvuju u njemu.

Najznačajniji rezultati projekta su: Izrada tehničke specifikacije softvera za LPIS i zemljišni pokrivač, Izrada metodologije za LPIS i stečeno znanje zaposlenih u Upravi za agrarna plaćanja i predstavnika lokalne samouprave na uspostavljanju LPIS. Takođe, napravljena je analiza o prednostima i nedostacima sva četiri tipa referentne parcele, a na osnovu koje je preporučeno da je za područje Republike Srbije najpogodniji tip referentne parcele fizički blok ili poljoprivredna parcela.

U narednom periodu se očekuje druga faza pilot projekta, a zatim i uspostavljanje LPIS na celoj teritoriji Srbije.

Sistem identifikacije zemljišnih parcela je jedan od najzačajnijih registara u Integrisanom administrativnom i kontrolnom sistemu (IACS) koji služi za dodelu, kontrolu i praćenje podsticaja u poljoprivredi (sva direktna plaćanja i plaćanja iz ruralnog razvoja koja su vezana za površinu poljoprivrednog zemljišta).

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2707582/uspesno-zavrsen-projekat-uvodjenje-i-odrzavanje-sistema-identifikacije-zemljisnih-parcela-u-11

Degustacija mladih vina priređena je u Banji Kanjiža, a ljubiteljima je ponuđeno da probaju 16 vrsta iz podruma malih vinara Horgoša i Čoke.Vitez Banatskog vinskog reda „Sveti Teodor” iz Vršca, majstor podruma enolog Goran Adžić iz Čoke, koji se bavi vinarstvom tridecenije, najviše pažnje posvetivši malim proizvođačima vina, pa je i sam postao proizvođač.

- Mada je jesen bila malo toplija nego što treba, pogotovo za uslove u malim podrumima, uspeli smo da proizvedemo mlada vina koja obećavaju. Vrlo je retka prilika da se probaju ovako mlada vina, sveže otočena, nebistrena i nefiltrirana, s veoma lepim mirisima - rekao je enolog Goran Adžić.

Područje Subotičko-horgoške peščare poznato je po vinima sa peska. Svoja vina predstavili su još vitezovi reda „Sveti Orban”. Pored svetski poznatih sorti bilo je tu i vina od autohtonih - kevidinke, kadarke, ezerjo i drugih. Na degustaciji se potvrdilo da mlada vina iz ovogodišnje berbe obećavaju dobar kvalitet.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/degustacija-mladih-vina-u-bani-kanizi-30-11-2019

Izvoz domaćeg meda na tržište pojedinih država Evropske unije ugrožen je zbog toga što pčelari u Srbiji koriste jedan insekticid koje inostrani kupci ne žele ni u najmanjim količinama u pčelinjim proizvodima. Na ovo je upozorilo preduzeće „Medino” d. o. o. iz Krnjeva, koje se bavi otkupom i plasmanom oko polovine srpskog meda u EU.

U saopštenju objavljenom na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) navodi se da je zbog upotrebe amitraza, široko korišćenog insekticida kod domaćih pčelara, ugroženo 40 odsto srpskog plasmana meda.

– Amitraz je detektovan u apsolutno svim vrstama meda koje se otkupljuju u Srbiji. Njegova koncentracija je u skladu sa regulativom, ali i najmanja pronađena količina označava med koji nije potpuno čist – naglašava ovaj distributer. U pismu se ističe da mnogi preparati koji se koriste na domaćem tržištu sadrže amitraz, koji pčelari koriste za suzbijanje parazita varoa koji ugrožava pčele. Smatra se je amitraz nestabilan i da se brzo razgrađuje u košnici. Međutim, njegovom razgradnjom nastaje niz metabolita, od kojih su neki toksičniji od drugih i za ljude i za pčele. Istraživanja su pokazala da je u pčelinjem vosku amitraz gotovo potpuno razgrađen u roku od jednog dana, a u medu za deset. Međutim, otkriveno je da DMF (kao glavni proizvod razgradnje) ostaje i u vosku i u medu. Smatra se da je njegova toksičnost veća nego kod amitraza.

Kako se navodi, od januara 2018. godine laboratorije u EU primenjuje nove metode za kontrolu amitraza. Analizama se sada utvrđuju značajno veće vrednosti jer se ispituju i pojedinačne vrednosti za tri njegova metabolita.

– Pojedini inostrani kupci traže da nivo amitraza bude i deset puta niži od važeće zakonske regulative. To znači da pored zakonski regulisanog sadržaja amitraza sada proveravaju i njegove ostatke nakon razgradnje – navodi se u saopštenju ove firme iz Krnjeva.

Kako ističu, amitraz je zakonski regulisan u EU sa maksimalnim nivoom ostataka (MRL) od 200 ppb (200 delova na milijardu delova meda).

– Iako je naš med u okviru zakonske regulative, strani kupci iz Italije, Francuske, Japana i Nemačke ne žele ovaj pesticid ni u tragovima. Praktično, da uopšte ne bude detektovan, odnosno da njegova vrednost bude manja od 10 ppb. Ovo znači da u medu ne sme biti ni amitraza, a ni produkata njegove razgradnje – upozorava ovaj distributer i dodaje da je vrednost amitraza u medu u tekućoj sezoni u Srbiji bila između 10 ppb i 60 ppb. Takav med, kažu, ne može se prodati u ovim zemljama. Srbija je u 2018. izvezla 2.745 tona meda, od toga 717 tona u Italiju, 360 u Nemačku i 23 tone u Francusku. Prema tvrdnji predstavnika „Medina”, to znači da je zbog upotrebe preparata ugroženo oko 40 odsto izvoznog tržišta iz prošle godine.

U Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kažu da su kupci meda sve probirljiviji, iako ovakva probirljivost kad je reč o reziduu amitraza nema stručno opravdanje, jer su to minimalne doze. Međutim, ipak je reč o protivzakonitoj primeni amitraza, jer u Srbiji nema nijednog leka koji je registrovan, a da je na bazi ovog sastojka.

„Dok je SPOS imao potpisane ugovore sa firmama za plasman meda, imali smo uvid u pristigle analize. Samo dva puta za više godina se desilo da u uzorcima meda nađemo amitraz, jednom 20 ppb (20 delova amitraza na milijardu delova meda) a drugi put 40 ppb. Inače, propisima je dozvoljeno 200 ppb, što znači da nikad nismo našli prekomerne doze, niti su do danas ikada nađene u srpskom medu”, navodi se u saopštenju SPOS-a.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/443042/Ugrozen-izvoz-srpskog-meda-u-EU

 

Kako se menjaju potrebe poljoprivrednika tako se prilagođavaju i mašine koje se koriste u proizvodnji. Međutim primetno je da se sve češće inovacije barem kada je reč o mehanizaciji i đubrenju vezuju za potrebe prilagođavanja Zakonskim propisima. Tako je za ovogodišnju Agritehniku prijavljeno najviše inovacija u oblasti tehnologije đubrenja i tu najviše dominiraju registracije koje se tiču rasturanja đubriva na imanjima. Zahtevi da se đubrivo širi u određenoj količini i što bližim površinama u odnosu na farmu sa koje potiču ako su u pitanju organska đubriva, poput stajnjaka i osoke. Kada su u pitanju rasturači
mineralnih đubriva sve više se prijavljuju nova rešenja rasturača koja omogućavaju ravnomernu raspodelu đubriva na površini. Posebno su zanimljiva rešenja koja se odnose na brdovite površine gde se ugao pod kojim đubrivo iz rasturača menja, što utiče na čestinu đubrenja po takvoj površini. Uz dobre uređaje za
mapiranje terena izgleda da se i ovom problem nazire rešenje. Naime širenje đubriva na nagibu dovodi do problema zbog činjenice da se menjaju izlazna tačka i rastojanje razbacivanja granula đubriva. Ovo ne samo da pomera obrazac spreja dole, već ga i izobličava.
Mala visina pada između doziranog i diska za raspršivanje, prisilno navođenje đubriva na disk za raspršivanje ili radarski podržani merni sistem za određivanje
uzorka raspršivanja na diskovima za rasipanje pomažu u smanjenju ili ispravljanju promene izlazne tačke. Možda vam ovo deluje kao teška nauka, ali oni koji su razbacivali đubrivo po neravnoj površini i bez ovako formulisanog problema znaju da se radi o neravnomernoj raspodeli đubriva. Stručnjaci iz Raucha su napravili sistem pod imenom „HillControl“. U kombinaciji sa senzorima nagiba, softver odnosno računar poboljšava tačnost raspodele diskosnih rasipača prilikom razbacivanja đubriva po brdovitom terenu promenom izlazne tačke, brzine diska i količine doziranja. Prekomerno i nedovoljno doziranje tokom vožnje preko nagiba i kroz udubljenje se dodatno smanjuje. Uprošćeno rečeno primenjeno je to da računar podešava sve tako da imamo ravnomernu raspodelu đubriva po površini koja nije ravna. Pored ovog sistem ista fabrika predlaže i inovaciju pod nazivom „MultiRat sistem“ za doziranje pneumatskih rasipača đubriva. Uređaji za doziranje svakog pojedinačnog otvora za đubrivo su pokretani nezavisno jedan od drugog i stalno se podešavaju. Sa naponom od 48 V, električni pogon omogućava da za veoma kratko vreme rasipač bude podešen za određenu količinu đubriva čak i u pravcu kretanja. Suprotno od smera kretanja, količina đubriva može se menjati u trakama širine 1,2 m, što dovodi do znatno veće prostorne rezolucije u poređenju s prethodnim rešenjima.
Nuklearna magnetna rezonanca našla je primenu i u poljoprivredi Kako Agrobiznis magazin saznaje, kompanija Samson počela je koristi senzor
zasnovan na NMR tehnologiji (nuklearna magnetna rezonanca) umesto poznatih infracrvenih senzora (NIRS) za određivanje azota, fosfora i kalijuma u tečnom stajnjaku. To omogućava analizu sadržaja tečnog stajskog đubriva bez potrebe za kalibracijom i stoga obećava smanjenje grešaka u analizi tečnog stajskog đubriva. Početne poređenja u laboratoriji već pokazuju dobro podudaranje između laboratorijskih vrednosti i NMR senzorskih sistema. U kombinaciji sa sistemom za kontrolu odseka Isobus i sistemom za kontrolu varijabilne količine VRA, Samson takođe nudi lanac zatvorenog kruga
za primenu precizne poljoprivrede za rasturanje tečnog stajskog gnoja. Tečni stajsko đubrivo odnosno osoka, sve se više mora širiti blizu zemlje ili ubrizgavati u zemljište, to je propis koji važi već u nekim zemljama. Sa radnim širinama od 6 i 9 metara, kombinovani ubrizgavajući mulj „Tribus“ kompanije „Evers“ može
se koristiti u žitaricama, na strnjištima i na travnjacima. Sastoji se od prvog reda priključka sa velikim, zadnjim diskovima koji seku zemlju i omogućavaju da se tečni stajski infiltrira - ubrizga. Disk drljača i valjak šipke su postavljeni iza. Priključak ima tri reda diskova i oni se zajedno koriste na
strnjištu dok se na travnjacima ili u žitaricama, drugi i treći red mogu hidraulički podići tako da samo diskovi prvog reda režu zemlju i sipaju osoku.
Neke inovacije su ipak one koje život čine prijatnijim, u ovom slučaju naročito za vozače traktora koji rastura stajnjak ili osoku. BRIRI, na primer
predstavlja kompaktor (sabijač) koji se automatski podešava u zavisnosti od udaljenosti koju prelazi podni strugač.
Na ovaj način se sprečava bacanje stajskog đubriva ka vozačkoj kabinu, što se često može dogoditi naročito kada je prikolica pred kraj pražnjena.
Do sada, vozač je to mogao da uradi ručno, ili je zaštita realizovana u obliku „rešetki za hvatanje“, što ometa vidljivost. Ovo je rešenje koje ne iziskuje dodatno
angažovanje radnika.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31