Žene koje se bave poljoprivredom na području opštine Mionica, njih oko 20, mogu da računaju na stručnu, savetodavnu pomoć, kao i logističku podršku. Za njih će biti organizovane besplatne obuke za izradu projekata, biznis planova, strateško planiranje, te studijska putovanja.Predsednik Opštine Mionica Boban Janković, naime, potpisao je Memorandum o saradnji sa Ženskim udruženjem Kolubarskog okruga, koje će na području ove lokalne samouprave do avgusta naredne godine realizovati projekat "Ekonomsko osnaživanje žena u poljoprivredi", naročito pomaganje vlasnicama poljoprivrednih gazdinstava u mioničkoj opštini.

- Ovo je prava prilika da se poljoprivrednice osamostale na tržištu, sertifikuju svoju proizvodnju, brendiraju proizvode i bolje se marketinški profilišu - kaže predsednik Opštine Mionica Boban Janković.

- Samim tim, poboljšaće svoj položaj ne samo u porodici, već i u društvu, jer će postati ekonomski pokretači razvoja sela.

U Kolubarskom okrugu ovaj projekat će biti realizovan u Valjevu, Lajkovcu, Ljigu, Osečini i Ubu. Podržan je od Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji u okviru projekta "Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti", koji finansira Evropska unija.- Istraživanje je pokazalo da se 27 odsto stanovništva Kolubarskog okruga direktno ili posredno bavi poljoprivredom i na neki način od nje živi - kaže koordinatorka projekta Jelena Ružić. - Utvrđeno je da su od tog procenta čak 42 odsto žene. Zato je Kolubarski okrug i izabran za realizaciju ovog programa.

UPRAVO zato što su tokom istraživanja žene navele da su glavni problemi zastarela mehanizacija, neznanje u vezi s pisanjem projekata i biznis planova, kao i činjenica da one ne donose odluke šta će proizvoditi u okviru svojih domaćinstava, već to čine drugi članovi porodica, odlučili smo da počnemo realizaciju ovog projekta - kaže Jelena Ružić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:816802-Mionica-Obuka-za-gazdarice

Američka kompanija "Džon Dir", najpoznatiji proizvođač traktora u svetu, stigla je u Sremsku Mitrovicu, gde će u drugoj polovini naredne godine sagraditi distributivno-prodajni centar i centar za edukaciju, potvrdio je Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

 Američki traktori dolaze u našu zemlju posredstvom mađarske kompanije "Kite", koja je zvanični zastupnik "Džon Dir" traktora i kombajna za Mađarsku i Srbiju, piše Politika.Šandor Čanji, vlasnik ove mađarske kompanije iz oblasti agrobiznisa, suvlasnik je i OTP banke i Vojvođanske banke, navodi beogradski list.

"Vrednost investicije je između pet i šest miliona evra, a oni planiraju da u Srbiji sagrade šest ovakvih distributivnih centara, između ostalog u Bačkoj Topoli, Novom Sadu...", kaže Nedimović i dodaje da će se osim traktora proizvoditi i semenska roba, kao i da će sve biti uvezano s kreditnim linijama.

 Kako list piše, ova američka korporacija, koja se bavi pre svega proizvodnjom poljoprivredne, građevinske i šumarske mehanizacije, sa sedištem u Ilinoisu i godišnjim prihodom od preko 37 milijardi dolara, postala je nedavno vlasnik zemljišta u Sremskoj Mitrovici.

Na pitanje da li će američki traktori, koji inače važe za skupe, biti direktna konkurencija traktorima proizvedenim u Srbiji, Nedimović kaže da svaka roba ima svog kupca.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3317093/nedimovic-potvrdio-najpoznatiji-proizvodjac-traktora-u-svetu-stigao-u-srem-evo-sta-ce-tamo-sve-da-gradi

AGROPRESS je u saradnji sa Kompanijom „Dunav osiguranje“ a uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na Šumadijskom sajmu poljoprivrede u Kragujevcu organizovao radionici za proizvođače i preduzetnike Kongresnom centru Sajma. Pored značaja osiguranja i zaštiti proizvodnje bilo je reči i o ulozi lokalnih samouprava u razvoju poljoprivrede, ali i udurživanju poljoprivredne proizvodnje. Na radionici je govorio Miloš Milosavljević, direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu, a iskustva u s aspekta učesnicima radionice podelili su  Jelena Obradović, zamenica predsednika opštine Knić, Miladin Milić, zamenik predsednika opštine Rača i Goran Đaković, predsednik Udruženja novinara koji prate poljoprivredu.  

-U Srbiji je registrovano više od 630.000 poljoprivrednih gazdinstava, a osigurava se oko 12% korišćene polјoprivredne površine. Razlozi nedovoljnog nivoa osiguranja poljoprivredne proizvodnje jesu nedovoljna informisanost, kao i nemogućnost poljoprivrednika da procene prednost osiguranja useva i plodova. To su bili neki od razloga zbog kojih je Kompanija  pre osam godina započela realizuaciju edukativnih radionica koje se tematski bave  osiguranjem polјoprivredne proizvodnje u Srbiji.

Rezultati projekta i ne bi bili  toliko vidljivi da i nadležno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede strateškim potezima, koji se pre svega odnose na povećanje  subvencija, tj. učešće u premiji osiguranja, sa 40 na 70 odsto za registrovana poljoprivredna gazdinstva na području Šumadijskog okruga. Ova mera dala je značajan impuls našim naporima, pojasnio je na početku izlaganja Miloš Milosavljević, direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu.

-Svi napori koje činimo da povećamo osigurane površine pod poljoprivrednim kulturama i stoke daju efekte. Kompanija „Dunav“ u 2018. godini u segmentu osiguranja useva  beleži  tržišno učešće od 37,54 odsto, dok jer učešće Kompanije na tržištu osiguranja životinja – 27,63 odsto. Ažurnost u rešavanju šteta je 96,67 odsto. Visina premije u prvih šest meseci ove godine dostigla iznos viši od 1,1 milijarde dinara, na nivou Kompanije, dok  Glavna filijala „Dunav osiguranja“ Kragujevac u prvih šest meseci ove godine beleži trend rasta premije osiguranja više od 60 odsto u odnosu na isti perod lane. Povećanje broja osiguranih površina i grla pruža mogućnost u budućem periodu i za smanjenje visine premije, zaključio je Miloš Milosavljević.

Zamenica predsednika opštine Knić Jelena Obradović rekla je da ta opština i Kompanija "Dunav" sarađuju na polju osiguranja zaposlenih, dece u školama, ali da je cilj da u narednom periodu poboljšaju program osiguranja u poljoprivredi.

- Knić je poljoprivredna opština. Većinsko stanovništvo bavi se poljoprivredom i bitno nam je da programe osiguranja poljoprivrednih proizvoda sprovedemo kod nas. U junu je 1.200 hektara plodne zemlje bilo pod vodom, ističe Obradović i pojašnjava da je četvrtina opštinskog budžeta namenjena upravo poljoprivredi i prevenciji od šteta. Ona je ovom prilikom istakla da je Knić iz svog budžeta za poljoprivredu izdvojio čak četvrtinu sredstava od ukupno raspoloživog novca što svrstava opštinu u rekordere po ovim izdvajanjima.

Zamenik predsednika opštine Rača Miladin Milić istakao je daje ta opština u prethodne dve godine prepoznala mogućnost opstanka mladih na selu kroz mere subvencionisanja poljoprivrede i ističe:

- Opština je uz pomoć nadležnog Ministarstva uložila 45 miliona dinara u razvoj pčelarstva i voćarstva, ali uz uslov poljoprivrednicima da zasadi voća budu adekvatno uređeni i osigurani u prve tri godine, kako bi podstakli ozbiljnu proizvodnju. Osiguranje je jedini način da zaštite poljoprivredne  proizvode i na tome ćemo raditi i u narednom periodu, rekao je Milić.

Osiguranici zahvaljujući svim ovim aktivnostima sve više prepoznaju značaj osiguranja. Tome, nažalost, značajno doprinose i klimatske promene, ali i štete koje su one donele poljoprivrednim proizvođačima.

Poljoprivrednik Aleksandar Glišić iz sela Šume kod Topole kaže da je ove godine prvi put osigurao svoje imanje kod Kompanije "Dunav" i da mu se to osiguranje isplatilo, s obzirom na to da je nedavno pretrpeo štetu.

-Kompanija je uradila procenu i blagovremeno isplatila štetu. Preporučio bih svima da koriste usluge „Dunav osiguranja“, jer je to veliko olakšanje kada se desi nesreća a pre svega tokom cele godine ne moram da mislim šta će biti sa rodom", rekao je Glišić.

Proces edukacije svakako nije brz ali je svaki novi regrutovani osiguranik uspeh.

 Mladi poljoprivrednik iz Knića Marko Brković slušao je predavanje o osiguranju i zainteresovala ga je ponuda Kompanije „Dunav“ o osiguranju životinja, jer se, kako kaže, njegova porodica bavi proizvodnjom jaja.

  • Osiguranje bi mnogo značilo mojoj porodici i osiguralo naš biznis", rekao je Brković 

 Autor: Tanjug, Goran Đaković

Foto: Aleksandar Mijatovic

Stečajni upravnik Fabrike hleba i mleka doo iz Vranja oglasio je prodaju nepokretne i pokretne imovine ovog preduzeća metodom javnog nadmetanja.

Imovina je podeljena u više delova, a najvredniju celinu čine industrijska pekara, mlekara, dva magacina, laboratorija sa garažom, magacin gotovih proizvoda, dve kotlarnice, portirnica i prodavnica. Pokretnu imovinu čine i četiri kioska i oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije. Početna cena ovog dela imovine iznosi 86 miliona dinara.

Po ceni od 34 miliona dinara prodaju se i građevinski objekti - benzinska pumpa i nadstrešnica zgrade benzinske stanice, kao i pokretna imovina koju čine oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije.

Pravo učešća na tenderu imaju sva pravna i fizička lica koja ispune tražene uslove. Javno nadmetanje biće održano 11. oktobra 2019. godine u 13 časova u Vladičinom Hanu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622266/prodaje-se-imovina-fabrike-hleba-i-mleka-iz-vranja

Održiva i savremena poljoprivreda mora da odgovori na mnoge globalne i lokalne izazove, a na Bayerovim njivama budućnosti (ForwardFarms) demonstriraju se i testiraju održiva rešenja neophodna da bi se to postiglo.

Bayer je u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom školom Holabrun iz Donje Austrije nedavno formirao prvu njivu budućnosti u toj državi. Ovaj projekat je 14. ove vrste u svetu, ali ipak nešto drugačiji.

Ova saradnja u prvi plan ističe ciljeve kao što su podizanje svesti, pružanje informacija i predstavljanje ovog koncepta u praksi, piše Poljosfera.

- U Holabrunu možemo da testiramo praktičnu vrednost modernih rešenja. Sa odgovornim ljudima škole povezuje nas sličan, a neretko i isti pogled na mnoge teme - naglašava Karl Nojbauer, direktor divizije Crop Science u Austriji.

Osim u Austriji, ForwardFarm-e osnovane su u Francuskoj, Belgiji, Italiji, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, SAD, Argentini, Čileu i Brazilu.

ForwardFarming je globalna platforma znanja pomoću koje se ispituju i demonstriraju mogućnosti sprovođenja koncepta održive poljoprivrede u praksi.

U Holabrunu nije u prvom planu samo isplativost, već i efikasnost savremenih rešenja. Cilj je da se u praksi proveri usklađenost inovacija i održive poljoprivrede sa ekološkom i društvenom odgovornošću. Jedan od primera jeste Phytobac, koji je razvio Bayer.

Ovaj biološki sistem namenjen je zaštiti voda. Njegovom primenom sprečava se da zagađivači koji se mogu osloboditi tokom punjenja i pranja uređaja za zaštitu bilja dospeju u postrojenja za prečišćavanje i okolne vode.

Prema podacima UN, potrebno je udvostručiti proizvodnju hrane između 2009. i 2050. da bismo prehranili rastuću svetsku populaciju.

- Ključno je pitanje koliko moderna mora biti poljoprivreda kako bismo izašli na kraj sa zahtevnim izazovima koji su pred nama - kaže Karl Nojbauer.

Peter R. Miler, generalni direktor divizije Crop Science u Nemačkoj i rukovodilac klastera Crop Science Nemačka - Austrija, konkretizuje:

- Održivost podrazumeva zaštitu zemljišta, biološku raznolikost, nisku potrošnju vode i pitanje okvira u kojima je moguće proizvesti kvalitetnu hranu na ograničenoj površini. Inovativna poljoprivreda uključuje visokokvalitetno seme, zaštitu zemljišta, integralnu zaštitu bilja, digitalna rešenja i savremene strategije đubrenja. Na kraju, cilj ovih mera je uspostavljanje poljoprivredne proizvodnje koja štedi resurse, npr. kroz smanjenu potrošnju vode, preciznu zaštitu bilja i očuvanje biodiverziteta.

Uz nove tehnologije, smanjenu količinu sredstava za zaštitu bilja i njihovu preciznu primenu, Bayer namerava da smanji uticaj na životnu sredinu za 30% do 2030. godine. Na veb stranici posvećenoj transparentnosti (https://cropscience-transparency.bayer.com), svi zainteresovani mogu da pronađu rezultate brojnih studija o proizvodima kompanije Bayer, koje su tokom procesa registracija proizvoda podnete regulatornim telima, kao i sveobuhvatne informacije o poljoprivredi i zaštiti bilja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622264/bayerove-njive-buducnosti-testiraju-odrziva-resenja-u-poljoprivredi

Ukupni promet na Produktnoj berzi za ovu nedelju je iznosio 50 tona robe, čija je finansijska vrednost iznosila 1,6 miliona dinara, navodi se u izveštaju berze.U izveštaju se dodaje da je količinski promet bio manji za više od 98 procenata, a finansijski 97 odsto u odnosu na prethodnu nedelju.

Kako se navodi, neuobičajeno slab promet je obeležio proteklu sedmicu."Žetva suncokreta i soje koja se obavlja gotovo istovremeno na terenu zadaje probleme proizvođačima sa manjkom skladišnog prostora", saopšteno je iz Produktne berze, a dodaje da su slab izvoz i slaba tražnja mlinara rezultirali slabom potražnjom za pšenicom.

"Na međunarodnim tržištima takođe je slaba tražnja za ovom žitaricom, jer kupci ne žure koristeći trend snižavanja cena koji i dalje traje", navodi se u saopštenju.

Kukuruz je ove nedelje nuđen po cenama od 14,5 do 14,7 dinara po kilogramu a tražnja je bila po ceni od 14 dinara pa berzanskih ugovora nije bilo.

"Cenovni raspon, očekivanje žetve, očekivani rekordni prinosi na domaćem tržištu, a i u Ukrajini, ukazuju na negativne trendove cene žutog zrna", saopštila je Produktna berza.

Soja se zadržala na prošlonedeljnom cenovnom nivou kako starog roda 2018. tako i novog roda 2019. godine, a suncokret je trgovan po jedinstvenoj ceni od 30,80 din/kg bez PDV-a.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=06&nav_id=1587504

Nakon što su rezultati analiza referentne laboratorije iz Madrida potvrdili da se u Srbiji pojavila afrička kuga svinja, Ministarstvo poljoprivrede donelo je rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca, a nadležne službe preduzele su sve preventivne mere. Na sreću, širenja zaraze za sada nema, ali uz pojačane mere opreze i preventive kako ne bi došlo do širenja tog virusa.
Sve neophodne preventivne mere na snazi su i na severu Banata, posebno imajući u vidu blizinu granice sa Rumunijom i Mađarskom i veći rizik širenja tog virusa. U to se prilikom nedavne posete Kikindi uverio i ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović.

"Mi se borimo već dve i po godine sa afričkom kugom svinja koja je u našem okruženju, nama okruženje gori. Rumunija, Bugarska, ne znate gde je situacija gora. Preventivne mere i slušanje nauke, to je jedini lek da se od ove pošasti spasimo", kaže Nedimović. Iako je zbog niskih otkupnih cena uzgajivača svinja u Kikindi i okolini sve manje, malobrojna domaćinstva odlučuju se za tov do 20-tak komada. Da razloga za poseban oprez ima, potvrdio nam je Milan Matović, uzgajivač svinja iz Kikinde.

"Ima razloga za brigu. Nivo bezbednosti smo podigli na najviši nivo, nema tolerancije. Postoje dezo-barijere na ulazima u objekte, kada ulazimo u objekte obavezno se presvlačimo, ne puštamo druge da ulaze u objekte", objašnjava Matović.

Formiranje Regionalnog centra za praćenje afrička kuga svinja, kao i obaveze jedinica lokalnih samouprava u preduzimanju svih preventivnih mera u cilju sprečavanja širenja ove opasne bolesti bile su teme razgovora na sednici Saveta Severnobanatskog Upravnog okruga. Na području srednjeg i severnog Banata nema prijavljenih slučajeva čak ni sumnje na afričku kugu svinja.

"Sve maksimalne mere su na snazi. S obzirom da su karakteristike bolesti, klinički simptomi prilično nespecifični, koristim i ovu priliku za apel svim držaocima svinja da u slučaju da se svinje razbole, obavezno o tome obaveste veterinarsku službu", naglašava Đorđe Janku iz Veterinarskog specijalističkog instituta Zrenjanin.

Kako se i očekivalo, privremene mera zabrane uvoza svinjskog mesa iz Srbije već su relaksirane, a resorno Ministarstvo radi na uvođenju principa regionalizacije.

Pravovremene informacije, jasna uputstva za uzgajivače svinja, lovce, kao i obaveštenja na graničnim prelazima upućeni su na sve adrese. Nadležni još jednom apeluju da se svaki slučaj ili sumnja na pojavu virusa afričke kuge svinja prijavi veterinaru ili veterinarskom inspektoru.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/ostrije-mere-opreza-za-sprecavanje-sirenja-africke-kuge-svinja_1046137.html

Sajam poljoprivrede u Kragujevcu, najvećaje i najznačajnija smotra agrara južno od Save i Dunava. Sve ono najlepše, čime Srbija ovih dana obilato rađa, ovde predstavlja oko dve stotine izlagača iz zemlje i gosti iz Turske i Belorusije, pa Sajam ima međunarodni karakter.Najvažniji poslovi u poljoprivredi su završeni, pšenica požnjevena, ubrano voće i povrće, tako da je ovo prilika i da proizvođači predahnu, da sumiraju postignute rezultate, ali i da saznaju šta je to novo u agrarnoj politici.Mirisno grožđe, jabuke i šljive iz Topolskog kraja, med sa Rudničkih planina, ovce i konji sa šumadijskih pašnjaka - na već tradicionalnom okupljanju nauke i prakse u Kragujevcu. Dobar recept za opstanak na tržištu - udruživanje i zajednički nastup na štandu "Zlatne ruke Šumadije".

"Da li je u pitanju prerada voća i povrća, da li su ručni radovi, da li su stari zanati... apsolutno sve što se proizvodi na selu", ističe dr Zorica Jestrović, direktorka Centra za ruralni razvoj.

Violeta Lazarević kaže da je došla da pogleda narodnu nošnju i poljoprivredne mašine.

"Neki poljoprivedni proizvod da može da se proda, pa da računaš na to da se razdužiš", kaže Borivoje Brković iz Vrnjačke Banje. "Al’ nema sile da može da se na poljoprivredi zaradi, da može da kupi mašinu. To je vrlo teško."

Da bi se to promenilo, iz državne kase za subvencije i podsticaje u poljoprivredi, izdvojeno je 37 milijardi dinara. I grad Kragujevac, povećao je agrarni budžet sa prošlogodišnjih 12 na 20 miliona dinara.

Subvencionišu se mnogobrojni programi, koji daju rezultate. Šumadija i Pomoravlje u oblasti agrara, zabeležili su spoljniotrgovinski suficit veći od 20 miliona evra.

"Priključna mehanizacija na 50 posto sufinansiranja, kupovina nove priključne opreme, tu su voćarska proizvodnja, voćarski zasad , osigaranje za koje takodje vraćamo doprinose do 50 posto sufinansiranja i vraćamo sufinansiranje kamata za kratkoročne i dugoročne kredite", rekao je Nikola Paunović, iz Odeljenja za poljoprivredu Kragujevca.

"Beležimo takođe i povećanje izvoza u određenim segmentima kao što su mlečni proizvodi, kao što su mesne prerađevine za preko 50 procenata u odnosu na prethodni period i kada govorimo o izvozu vina", ističe Predrag Lučić, direktor RPK Kragujevac.

Rešenjem ministarstva poljoprivrede, rakija "šumadijska šljivovica", dobila je oznaku geografsog porekla, što je preduslov za povećanje proizvodnje, izvoza i brendiranja Šumadije.

Oko 20 odsto stanovnika Srbije živi od poljoprivrede, najviše u Šumadiji i zapadnoj Srbiji. Značajan deo bruto društvenog proizvoda upravo potiče iz agrara. Za pojedine opštine, kao što su recimo, Topola ili Rekovac, od izvoza voća, ostvari se 80 do 85 odsto ukupnih prihoda.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3652026/najlepse-iz-srbije-na-kragujevackom-sajmu.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30