Od kada je Evropa zatvorila svoje granice kako bi sprečila dalje širenje koronavirusa, farmeri širom Starog kontinenta ostaju bez radnika od kojih zavise, jer dolaze iz drugih zemalja. Tako u Velikoj Britaniji nema ko da obere maline i izvuče krompir iz zemlje, dok u Nemačkoj, kako piše Njujork Tajms, bele špargle trunu u zemlji.

Evropske vlade su snabdevanje hranom proglasile pitanjem nacionalne bezbednosti, ali zatvaranje granica onemogućilo je dolazak sezonskih radnika iz istočne Evrope i severne Afrike, koji rade na poljima od Španije pa sve do Švedske. „Moramo proizvoditi da bi mogli nahraniti svoje građane“, upozorio je francuski ministar poljoprivrede Didije Gijom. Činjenica je da Evropa neće ostati bez hrane. Kamioni puni testenine, pirinča, pasiranog paradajza i ostalih resursa prelazi ne samo državne granice, nego i s kontinenta na kontinent. Ali, bez jeftine radne snage iz istočnoevropskih država one bogatije zemlje rizikuju gubitak žetve. Voće i povrće brzo truli i uglavnom mora biti brano ručno. Jagode i špargle već trunu u Španiji, Italiji i južnoj Francuskoj.

Nemačka zavisi od 300.000 sezonskih radnika koji tokom proleća i leta rade u polju, a sezona počinje krajem aprila. Budući da njihov dolazak nije moguć, hiljade Nemaca prijavilo se za taj posao za koji satnica iznosi 9,35 evra, jednako kao minimalna satnica u Nemačkoj. Preciznije, prijavilo se 16.000 građana, što je daleko manje od potrebnog. Gradovima će uskoro početi da nedostaje svežeg voća i povrća, smatra jedan francuski poljoprivrednik.

U Francuskoj se 40.000 ljudi prijavilo za rad na farmama, a francuski trgovački lanci kupuju hranu isključivo s francuskih farmi. Međutim, budući da im treba čak 200.000 radnika, 40.000 ljudi od kojih većina nikad nije radila takav posao, teško da će uspeti dovoljno brzo da pobere svu žetvu i pomuze sve krave, a da pritom ne načine neku štetu, smatraju u Njujork Tajmsu.

Španska regija Huelva, inače najveći proizvođač borovnica u Evropi, ostala je bez čak 9.000 sezonskih radnika iz Maroka. „Loša žetva može se nadoknaditi, ali kada imam 80 posto proizvoda spremnih da se obere, a nikog da to učini, osećam se potpuno bespomoćno, kaže za Blumberg jedan vlasnik polja jagoda i borovnica u Huelvi.

Ipak, najgore je prošla Italija, evropski epicentar pandemije. Otprilike četvrtinu italijanske hrane pobere oko 370.000 sezonskih radnika koji uglavnom dolaze iz istočne Evrope. Oni sada neće doći, a svega 2.000 ljudi javilo se da ih zameni. „Pre šest nedelja niko nije razmišljao o tome odakle dolazi hrana koju jedemo, a sada samo o tome pričamo“, naglasio je predsednik industrijske grupacije British Growers Džek Vard.

Izvor: Novac.hr i https://www.bizlife.rs/ 

Poljoprivredni proizvođači koji žive od prodaje na pijacama, najviše su pogođeni njihovim zatvarajem. Da li se može preživeti dostavom i prodajom na kućnom pragu? Odgovor je potržio Predrag Ćurčija novinar Radio Novi Sad.

Porodica Živkov iz Deronja decenijama je prisutna na odžačkoj pijaci, ali i na drugim pijacama u opštini. Njihovim zatvaranjem prodaja sira je zamrla. Sredom i subotom nekolicini redovnih kupaca sir dostave na kućnu adresu, ali sve je to malo da bi gazdinstvo opstalo ukoliko pijace budu zatvorene, kaže Nada Živkov.

"Iz ove kuće se sir porizvodi 65 godina. Nikad nije bila teža situacija, nego sad. Sad se pojavila ova strašna i opaka bolest gde ne idemo nigde"kaže  Nada.

Dnevnu proizvodnju od 250 litara mleka više ne mogu da pretvore u sir, jer nema kupaca. Pa, su do sad pojili telad, a neke krave su zasušili.

"Juče smo zasušili 4 krave, isto koje nismo morali. Ali smo ih zasušili. Bolje da ih zasušimo nego da imamo problema sa sirom koji ne može da stoji. On može koliko može. Ovaj sitni švapski pravimo i stavljamo u kantice u zamrzivač. Doći će vreme"

Baba Kajka u 84. godini više ne može na pijacu, ali je zato njena bašta najpoznatija u Deronjama. Svakog dana ova krepka starica vodi računa o cvetnim lejama. U toku je sadnja.

"Muškatli, pelceri. I onda ja to napravim crvene, a u sredini će biti beli. Tako da ja to, spavam i onda se probudim i mislim šta ću raditi rekla je za Novosadski radi Baba Kajka.

Baba Kajka zna šta će raditi, ali njeni potomci ne znaju. Jer bez odlaska na pijacu nemaju tržište. Trenutno čekaju odgovor od Mlekare iz Bačke Palanke o preuzimanju određene količine mleka. Dok se to ne dogodi, sir će prodavati od kuće. Nije kao nekad, ali nadaju se nekom rešenju. (Izvor: Radio Novi Sad)

Sa druge strane puste ulice u Sakulama i Barandi sinoć su tokom zabrane kretanja remetili samo farmeri - odgajivači krava koji su večernju mužu nosili u otkupne stanice mleka. Mleko se nosi dva puta na dan, ujutru i uveče, a farmeri sa teritorije Opštine Opovo zahvaljujući ažurnosti lokalne samouprave nisu imali prekide ni nakon iznenadnog produžavanja policijskog casa. U saradnji lokalne samouprave, Policijske uprave Pančevo i Policijske stanice Opovo, svi proizvodjaci mleka su istog dana dobili dozvole tako da se distribucija mleka odvijala nesmetano. 

Prema rečima predsednika opštine dr Zorana Tasića bilo je jako važno da se odmah reaguje, kako ne bi propala veća količina mleka i zato je lokalna samouprava zajedno sa policijom uspela da pronađe rešenje i sprovede redovnu distribuciju.Uspostavljena je saradnja sa poljoprivrednim proizvođačima koji se bave proizvodnjom mleka u Sakulama, Barandi i Opovu i za jednu noc predato je 3.000 litara mleka, zakljucio je predsednik Opstine Opovo Tasić. Izvor: www.pink.rs  

Keserović je podsetio da je upozoravao proizvođače da vode računa kada podižu zasade trešnje na gizeli 5 koja ima jako razgranat, plitak korenov sistem i brzo reaguje na visoke temperature i pupoljci su puni vode. “Najosetljiviji je deo semenog pupoljka unutra koji nakupi vode i na osnovu analize koje smo uradili na Rimskim Šančevima,  koje se nalazi negde na 90 m nadmorske visine  izmrzla je preko 85%”.

Dakle, ovde se pokazalo da nije samo sorta od presudnog uticaja na otpornost već i podloga. Naš ugledni stručnjak za voćarstvo savetuje da se kombinuju i sorta i podloga. On je naveo primer sorte Regine kod koje je 60% do 70% potencijalnog roda ostalo. Dakle, toliko je ostalo zdravih pupoljaka, znači ona će normalno da rodi.

Keserović je gostujući na HAPPY TV naveo dobre primere u praksi kao što su  Zemljoradnička Zadruga Agro Dunav,  i “Ćirić agrar” koji su pored antifrost sistema koristili velike bale koje su rasporedili na svakih 5m,  i oni su čim se temperatura spustila ispod 0 stepeni celzijusa upalili te bale koje su efikasne četiri sata. Ono što je bilo opasno u ovoj situaciji je to što je mraz  trajao čak 6 sati,  ali su oni uspeli da spasu rod trešnje. Bale je potrebno rasporediti tako da je na svakoj strani voćnjaka postavljeno nekoliko,  jer ne znate odakle će duvati vetar. 

O stanju zasada kajsije čitajte ovde: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/6142-keserovic-kajsija-je-stradala-ali-ne-sve-sorte-jednako 

Prof. dr Zoran Keserović

“Moja procena je da su sad štete negde oko 40 miliona eura, ako ostane kao što je sadašnje stanje. Ja očekujem rodnu godinu što se tiče voća, osim kod kajsija i delimično trešnje i ranih sorti breskvi, ali mi imamo takođe i prvu polovinu aprila meseca. Preporučujem proizvođačima da ostave još koju balu slame, ukoliko se pojave niske temperature, ali tada šljiva može da se nađe u precvetavanju, trešnje u precvetavanju, jabuka u početku cvetanja neke sorte i u cvetanju i to su osetljive faze, moraju se u narednom periodu pripremiti da spreče da ne bi došlo do izmrazavnja”.

Osvrćući se na na proizvodnju šljive Keserović je rekao da ima beznačajnih izmrzavanja uglavnom kod ranih sorti i naveo je primer na Rimskim Čančevima gde je bilo -5,1 Čačanska lepotica je izmrzla svega 15%, Čačanska rodna svega 10%, a potencijal je jako veliki.

Što se tiče jabuke najveće izmrzavanje je kod crvenog delišesa,  i kod njega se mora  voditi računa prilikom sadnje, da se biraju veće nadmorske visine. “Ono što smo primetili  kod jabuke da na dvogodišnjim granama pupoljci su slabije razvijeni i oni su manje osetljivi, zato rezidbom treba ostavljati nabojite rodne grančice koje su dosta otpornije na niske temperature” kaže dr Keserović i savetuje da kod hemijskog prerađivanja plodova proizvođači budu jako obazrivi.

Kada je reč o krušci ona je bila u fazi razmicanja cvetova u cvasti, tako da  temperatura od minus 5,5 nije nanela značajnije štete možda 15 do 20%, ali ukoliko su temperature bile niže do minus 7 tu mogu da se očekuju značajna izmrzavanja. Zbog toga i kod kruške moramo voditi računa o izboru sortimenta.

Ako se odlučite za zaštitu paljenjem bala slame treba ih rasporediti na 10 metara.

O stanju zasada kajsije čitajte ovde: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/6142-keserovic-kajsija-je-stradala-ali-ne-sve-sorte-jednako 

Prof. dr Zoran Keserović koji predaje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu smatra da  smo i ove godine imali visoke temperature. On je primetio da se ovaj trend dešava od 2012. godine . “I ove godine smo imali sredinom marta  temperature preko 20 stepeni. Te visoke temperature su uticale na brzo obrazovanje pupoljaka,  tako da su se zapravo neke fenofaze ranije  dešavale ove godine u odnosu na prethodne, pogotovo kod koštičavih voćnih vrsta koje rano cvetaju i koje su jako osetljive na niske temperature. Jedna od njih koja je zapravo najosetljivija je kajsija koja se nalazila u periodu precvetavanja, a tada je ona najosetljivija da čak mraz od 1,5 do minus 2 izazove oštećenja i utiče jako na prinose”.

 Keserović je uradio analizu kajsija u ravničarskom delu na većim nadmorskim visinama,  i u mestima koji su vodeći po proizvodnji kajsije, to je podunavski region u Miokovcima kod Čačka i u Vojvodini. “Po mojoj proceni u ravničarskom delu između 85 do 90% kajsije je izmrzlo. Očekujem da će u Srbiji biti smanjen rod ove godine od 80 do 85%. Podignuto je jako dosta zasada kajsije,  i mislim da ako bi bila normalna godina da rod može da se ostvari čak i 35000 do 40.000 tona. Ja se plašim da smo  ove godine izgubili preko 25.000 tona. To je bio jedan frontalni hladan talas i niske temperature su iznosile od minus 3,  pa čak u pojedinim lokalitetima i do minus 7 stepeni celzijusovih” rekao je prof. dr Zoran Keserović koji je gostovao na Happy TV.  On je podsetio da svaka temperatura od minus 4 u fazi cvetanja i precvetavanja kod kajsije nanosi ogromne štete . On se ovom prilikom ogradio i rekao da je moguće  da na većim nadmorskim visinama, recimo na Fruškoj Gori, nešto ostalo, pogotovo kod onih sorti koje pokazuju veću otpornost. Od naših sorti koje su vodeće i ove godine je NS6 pokazala jednu od najvećih otpornosti na niske temperature. Pored kajsije imali smo značajno izmrzavanje kod trešnje,  i to ne samo ove godine, nego poslednje 3,4 godine.

Za više o drugim voćkama i kako da ih zaštitite pogledajte na linku: http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/6143-kako-je-mraz-uticao-na-jabuku-tresnju-i-krusku-sta-raditi-u-narednom-periodu

Budući da su novosadske pijace zbog koronavirusa zatvorile svoje kapije do daljeg, na „Fejsbuku” je od 22. marta otvorena grupa „Pijaca Novi Sad”, da bi se prodavci i kupci mogli povezati i nastaviti svoju dugogodišnju saradnju. Jedan od administratora grupe Zoran Nikolić rekao je za naš list da je ideja potekla onog trenutka kada je video vest da će pijace biti zatvorene zbog vanrednog stanja i zdravstvene bezbednosti građana.– Pošto nigde nije bilo navedeno do kada će trajati ta obustava, pomislio sam da bi trebalo iskoristiti mogućnosti interneta i povezati ljude – kaže Nikolić. – Potražio sam da li tako nešto već postoji i pošto u tom trenutku nisam našao ništa slično, pokrenuo sam grupu na „Fejsbuku”. Nekoliko prijatelja je učestvovalo sa svojim idejama kako bi to trebalo da izgleda, a zamisao je da se u grupi povežu proizvođači, odnosno prodavci, s krajnjim korisnicima – kupcima i, koliko vidimo, uspeli smo u toj nameri, jer u ovom trenutku grupa broji više od 8.000 članova.

Tako to biva u modernom svetu tehnologija da uz malo mašte, volje i želje, nastane virtuelna pijaca, koja predstavlja mesto trenutnog okupljanja i odabira potrebnih namirnica, a potrebe su različite. Kako je rekao Zoran, postoje sekcije za određenu kategoriju robe ili stvari, u kojima ljudi ostavljaju svoje ponude i kontakt.

– Trudimo se da ne širimo obim tih sekcija da bi sve bilo preglednije i pristupačnije – kaže naš sagovornik. – LJudi su odlično reagovali na ovu ideju i, iskreno, nisam očekivao toliki odziv. Zato sam za sada prezadovoljan, a mislim da su i članovi. Jedina zamerka je da dosta njih ne pročita pravila kojih se treba pridržavati, pa to može uneti konfuziju. Stoga molimo sve buduće članove da se upoznaju s pravilima i pokušaju da ih ispoštuju.

Zaista, kada malo „surfujete” grupom, reakcije ljudi su uglavnom pozitivne, jer se može poručiti bukvalno sve, i to direktno od proizvođača. Vidljivo je raspoređeno koji proizvod se može naći u određenom segmentu, od odeće i obuće, zimnice i sira, mleka i mlečnih proizvoda, preko yema, kolača, razne robe iz Mađarske, čokoladnih bombona i slatkiša, zatim zdrave hrane, meda, jaja i testinina, do voća i povrća. Moguće je naći sve za bebe i decu, cveće i zelenilo, peškire i posteljinu, kao i hranu za kućne ljubimce, kozmetiku i sanitarije, hobi pozamanteriju, ali i duvan, cigarete, pa čak i elektromaterijal, alate i rezervne delove. Osim toga, svaka pijaca ima svoj odeljak, u kojem se oglašavaju i jedni i drugi, od Satelitske i Riblje, preko Kvantaša do Najlona.

– Nemam uvid u to koliko je tačno prodavaca u grupi, čak dosta ljudi misli da sam ja jedan od prodavaca, pa mi šalju upite za raznu robu – kaže Nikolić. – Nisam radio na povezivanju pijaca, već sam se trudio da na zahtev članova sve lepo organizujem i napravim sekcije, a proizvođači i prodavci ostavljaju svoju ponudu i kontakt. Kupci potom kontaktiraju s njima i dogovaraju se kako će preuzeti i platiti robu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/novi-sad/fejsbuk-otvorio-virtuelne-pijacne-tezge-29-03-2020

Pošto je bilo sve teže bilo naći dobru i kvalitetnu ljutu rakiju, Goran i Jasna Marković, prijatelji Miroslav i Brana Ilić zajedno sa Natašom Petrović upustili su se u avanturu, krenuli da ostvaruju san i proizvode ovaj srpski napitak vrhunskog kvaliteta za sebe i svoje prijatelje.

- Iskustvo, želja, san, ljubav, entuzijasti koji pomeraju granice i kreću u realizaciju zactranog cilja - odluka da pokrenu sopstvenu prizvodnju rakije za svoje prijatelje i prijatelje naših prijatelja realizovana je pre četiri godine. Od pripreme do realizacije svaki korak precizno odrađen, u sve to utkano puno rada i ljubavi i kao krajnji proizvod dobijena rakija vrhunskog kvaliteta - ponosno priča Goran.

Ranije se nisu bavili poljoprivredom, nemaju sopstveno imanje, imali su želju, cilj i uspeli da ostvare sve svojim radom, organizovanošću i zalaganjem. Organizovanost prijatelja sa istom vizijom na svakom koraku bio je pun podrške, zajedničkog zalaganja i kao krajnji rezulatat dobijena je rakija koja osvaja svojom aromom, mirisom i opoja ukusom.

Na placu svog oca podno Rudnika, u selu Majdan, podigli su objekat, kupili novu opremu i dugo razmišljali o imenu rakije, kako Goran kaže, ime se samo nametnulo, želeli su da ispričaju svoju priču i rakija je dobila ime "Priča iz Majdana".

Okupljeni prijatelji prave rakiju pošteno, čisto, bez dodavanja šećera, bez veštačkih dodataka, posvećeni sa puno pažnje i ljubavi. O svakom koraku vode računa, nabavka voća, previranje, pečenje, dozrevanje i ostalo. Količinski ne prave puno, ali to što proizvedu je vrhunskog kvaliteta.

- Ponosni smo na svoje rakije - kaže Goran.

Rakija od kajsije je višestroko nagrađivana specifičnog ukusa, aromatičnog mirisa, ljuta kapljica koja osvaja izbirljive i znatiželjne ljubitelje.

Prijatelji su pitali da napravimo rakiju od kruške, a da ne bude viljamovka i tako smo proizveli od kruške kaluđerke. Rakija od kruška kaluđerke, posebne arome, prepoznatljivog i specifičnog ukusa potpuno je jedinstvena.

- Rakiju od šljive pravimo za prijatelje od prvorazrednih sorti šljiva koje daju harmoniju i aromu kraljice među rakijama. Pravimo kupažne rakije o dve ili tri vrste šljiva.

Kako nastaje 'prijateljska rakija'? Rakiju ostavljaju da odleži u inoks buradima, staklenim balonima i drvenim buradima.

- Voće stiže u gajbicama direktno iz voćnjaka, kod šljive i kajsije vadimo koštice, kljuk ide u kace, meri se pH vrednost, kace se poklapaju da nemaju dodira sa vazduhom. Čim kljuk završi vrenje, palimo 'veselu mašinu'. Prva destilacija, motor mešalice radi non-stop (posedujemo i agragat ako nestane struje) i dobijamo meku rakiju. Zatim radimo prepek. Jaku rakiju smeštamo na odležavanje - priča Goran.Planovi za budućnost okupljenih prijatelja su proširenje proizvodnje, registacija destilerija i povećanje količine kao i novi ukusi ljute kapljice za prijatelje sa istančanim ukusom.

- Savet za početnike je da se dobro preračunaju pre ulaska u ovu investiciju, kupe kvalitetan kazan i dobro edukuju kako bi proizvodili rakije koje će na tržištu biti prepoznatljive i cenjene - zaključuje Goran.

Rakija za prijatelje "Priča iz Majdana" učestvovala je na Festivalu rakije i rakijaši u Pančevu, 2019. godine i za svoju rakiju od kajsije, šljive i kruške osvojili Srebrno rakijsko pismo, dok je učešćem na 22. Šumadijskoj kapljici u Gornjoj Trepči, 2019. godine u kategoriji najbolja srpska prepečenica, njihova rakija od šljive osvojila je srebrnu plakatu.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2835436/prica-iz-majdana-kako-ispeci-kvalitetnu-vocnu-rakiju

Ukoliko vas i ne dohvati koronavirus zahvaljujući merama koje uvode mnoge vlade u svetu, te mere mogle bi vas ostaviti bez sveže hrane, voća i povrća, piše RT.

Kada su ljudi pojurili da naprave zalihe toalet papira i drugih potrepština zbog izbijanja epidemije koronavirusa, neke zemlje odlučile su da uvedu protekcionističke mere, uključujući i zabrane izvoza određenih proizvoda, kako bi zadovoljile povećanu domaću potražnju."Najgore što može da se dogodi je da vlade ograničavaju protok hrane", kazao je za "Gardijan" Maksimo Torero, glavni ekonomista Organizacije za hranu i poljoprivredu UN, dodajući da bismo se ubrzo mogli suočiti sa posledicama takvih poteza, prenosi B92.

Na primer, Rusija je zabranila izvoz heljde i drugih žitarica na 10 dana počevši od 20 marta. Susedni Kazahstan uveo je ograničenja na isporuke pšeničnog brašna, heljde, šećera, nekoliko vrsta povrća i ulja od suncokreta.

Zvaničnik UN upozorava da protekcionističke mere i trgovinske barijere samo pogoršavaju situaciju, stvarajući "ekstremnu volatilnost".Poseban je problem to što nekim zemljama sada nedostaje radna snaga za žetvu zbog zatvaranja državnih granica i ograničavanja kretanja usled karantina. Dok koronavirus hara Evropom, farmeri u Francuskoj, Španiji i Italiji upozoravaju da će voće i povrće brzo sazreti i istruliti ako se situacija ne promeni, piše "Blumberg".

Uzgajivači jagoda i špargle već su sprečeni da oberu svoje plodove, dok bi sledeće u tom nizu moglo biti bilo šta, od zelene salate i paradajza do luka i graška."Logistički problemi izazvani koronavirusom postaju veoma značajni", kazao je Torero za "Gardijan".

Kako joj ne bi propale tone plodova, Nemačka, kojoj nedostaje oko 300.000 sezonskih radnika, pokrenula je poseban veb-sajt kako bi se farmeri u problemu povezali sa onima koji mogu da pomognu, studentima, onima čiji su poslovi ugašeni zbog mera protiv epidemije, naročito radnika iz uslužnog sektora.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/un-upozorava-svetu-preti-nestasica-hrane-zbog-protekcionistickih-mera/hqf1g08

BEOGRAD, 28. marta (Tanjug) - Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je večeras da u Srbiji ima dovoljno brašna, kvasca i ostalih životnih namirnica za kojima je tražnja porasla tokom pojave korona virusa. Nedimović je kazao da samo tri najveća proizvođača brašna u Srbiji zadovoljavaju potrebe cele zemlje i da naša zemlja ima određenu količnu brašna i za izvoz u zemlje regiona. Podsetio je da je proteklih dana bila velika tražnja i za kvascem, koji se, kaže Nedimović, uglavnom uvozio iz Mađarske i Hrvatske i nije bilo proizvođača u našoj zemlji, te je zbog toga pokrenuta proizvodnja u Senti gde je za sedam dana, ističe, proizvedeno 240 tona kvasca. “U sredu je kvasca bilo u 1.000 pekara, onda je krenula distribucija u trgovinskim lancima širom zemlje i u Prijepolju, Leskovcu, Pirotu Valjevu… Ovim smo pokazali da ono što je bio uvozni proizvod, sada postaje proizvod koji ćemo moća da izvozimo”, rekao je Nedimović za TV Pink. Ocenjuje da su ova vremena pokazala da je hrana najvažniji resurs Srbije, dodajući da možda nemamo naftu, more ili zlato, ali da imamo hrane za ceo region. Nedimović je podsetio da je u vreme korone pokrenuta još jedna važna proizvodnja, a to je natrijum hipohlorida u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici, za koji je Svetska zdravstvena organizacija rekla da je najbolje dezinfekciono sredstvo portiv virusa korona, dodajući da se to sredstvo doprema u kliničke centre u Srbiji. Osim toga, dodao je, u Župi u Aleksandrovcu je počela i proizvodnja 75 procentnog alkohola gde je juče proizvedeno 10.000 litara, a danas isto toliko, i koja se, takođe, dostavlju zdravstvenim ustanovama. Govoreći o setvi, Nedimović je rekao da poljoprivrednici imaju dovoljno semena, nafte i đubriva i napomenuo da će država imati razumevanje za poljoprivrednike koji ne stignu da se vrate sa njiva baš do početka policijskog časa. Ipak, ministar je apelovao na poljoprivrednike da pokušaju sve svoje obaveze da završe na vreme, jer je, ističe, sada najvažnije da brinemo o ljudskim životima. Nedavne snežne padavine i minusne temperature su, kaže Nedimović, bile loše za jedan deo voćarstva, pre svega za kajsiju i nektarinu. “Tu ćemo imati malo problema i tu ćemo da reagujemo kada dođe vreme, što se ostalih voćarskih kultura tiče, one su u punom zamahu i nikako na njih nije uticalo vreme koje je bilo ovih dana. Što se se tiče pakovanja jabuka za Rusiju to se odvija po planu”, rekao je ministar. Upitan o stanju u bolnicima u Sremskoj Mitrovici s obzirom da je kod dva epidemiologa iz tog grada potvređeno da su zaraženi novim virusom, Nedimović je naglasio da se virus nije “uvukao” u bolnice, dodajući da su svi ostali radnici koji su bili u kontaktu sa njima negativni. “Virusa nema u bolnici, ova dva epidemiologa su radnici Zavoda za javno zdravlje koji pokriva ceo prostor Srema. Nemojte da zaboravite da se na prostoru Srema nalaze granični prelazi Batrovci i Sremska Rača. Sve što je od onih lica ulazilo iz inostranstva, ulazilo je, da tako kažem, preko njihovih ruku i sanitarnih inspekotra. Tako da, mene ovo ne iznenađuju, s obzirom koliki je broj ljudi prošao”, rekao je Nedimović. Dodao je da su epidemilozi u dobrom stanju, da imaju lakše simptome, kao i da su bolnica u Sremskoj Mitrovici i Zavod za javno zdravlje u tom gradu pod kontrolom. Nedimović je rekao i da je u Sremu ukupno zaraženo sedam osoba novim korona virusom.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30