Nosilje zahtevaju sasvim uravnotežen i dobro izbalansiran obrok da bi održavale maksimalnu proizvodnju jaja. Nedovoljni ili prekomerni nivo energije u obroku će prouzrokovati veću ili manju konzumaciju hrane, ukoliko se živina ne hrani obročno, što dovodi do smanjenog ili preteranog unosa drugih gradijenata i kroz jedan duži period do problema koji organizam kokoške ne može da reši.

Prekomerno ili nedovoljno unošenje proteina, u prvom redu esencijalnih aminokiselina, ili kalcijuma može prouzrokovati smanjivanje proizvodnje. Preporuke su da smeše za nosilje sadrže 16-18% proteina i adekvatnu količinu energije, kalcijuma, fosfora i čitav niz mikroelemenata i vitamina.

Neadekvatna ishrana prouzrokuje smanjenu nosivost u prvom redu, ali i loš kvalitet jaja, posebno loš kvalitet ljuske. Česti su i prolapsusi usled nošenja krupnih jaja, gubljenje i kljucanje perja, pa čak i hranjenje uginulom kokoškom.

Voda je ta na koju kokoške skoro trenutno reaguju. Količinu i kvalitet vode treba stalno proveravati. Često se dešava, posebno u kaveznom sistemu držanja, da se zapuše pojedine pojilice ili segmenti sistema za napajanje i da to ostane za jedan određeni period neprimećeno. Higijenska ispravnost vode je primarna, ne samo po zdravlje kokošaka nego i ljudi koji konzumiraju ta jaja. Previše hladna ili topla voda značajno utiče na njenu konzumaciju, a time direktno na nosivost. Ukoliko kokoške ostanu jedan dan bez hrane, neće doći do drastičnog pada nosivosti. Ukoliko ostanu jedan dan bez vode, posebno u vreme toplih dana, značajno smanjenje nosivosti je neizbežno, ili pak ako nemaju dovoljno vode samo tri dana, počeće da mitare i u potpunosti će prestati da nose.

Dužina dana ili nedovoljan intenzitet svetla

Kokoši zahtevaju 14-15 sati dužine dana da bi održavale proizvodnju jaja. Ukoliko se kokoškama dužina dana smanji ispod 12 sati u trajanju od dva do tri dana one će vrlo brzo smanjiti nosivost, pa čak i potpuno prestati nositi i početi da mitare. Kokoške reaguju na obdanicu, pa ukoliko se kombinuje prirodno i veštačko svetlo, već od kraja jula treba da im se produžava dužina dana primenom veštačkog osvetljenja.

Pored striktnog sprovođenja preventivne zaštite i maksimalne brige odgajivača bolest može da zahvati jato živine. Postoji niz mera kojih se svaki živinar mora pridržavati da bi njegova živina bila zdrava.

Prva stvar je kupiti zdravu živinu i biti siguran da je zdrava, uveriti se da je ona propisno zaštićena od uobičajenih bolesti.

Drugi uslov je zaštita živine na sopstvenoj farmi. Ona se mora izolovati od kontakta sa drugom živinom, drugim vrstama stoke i zaštititi od ljudi (nepotrebnih poseta).

Treća stvar je besprekorno održavanje higijene u objektu i oko njega.

Sledeći važan momenat je neškodljivo uklanjanje uginule živine.

Momentu starenja jata živinari malo posvećuju pažnje. Biološki kokoške dobro nose dva proizvodna ciklusa. U prvom ciklusu intenzitet nosivosti je najveći, kokoške vrlo brzo dostignu maksimum nosivosti (za 4-6 nedelja), isto tako i odgovarajuću masu jaja.

Bilo koji stres kao, na primer, premeštanje kokošaka, druge manipulacije kokoškama, promene u uslovima ambijenta ili izazivanje panike među kokoškama, može doprineti da kokoške smanje nosivost ili potpuno prestanu da nose. Najčešće stresne situacije su:

nagla promena temperature u objektu (zahlađenje ili otopljenje),

premeštanje i manipulacija,

paraziti (spoljašni i unutrašnji često mogu biti uzrok stresa),

grabljivice (sove, mačke, psi, pacovi itd).

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/08/07/stocarstvo/kako-povecati-nosivost-jaja/

Pored dominatnih i tradicionalnih rakija, sve više do izražaja dolaze fine, aromatične i lepe rakije među kojima je i dunjevača. Od sorti zastupljenih kod nas za delikatesnu rakiju vrhunskog kvaliteta preporučuju se Leskovačka i Vranjska, navodi stručnjak prehrambene tehnologije Poljoprivredno stručne službe Požarevac Ana Đorđević.

Proizvodnja dunjevače počinje berbom plodova u tehnološkoj zrelosti. Plodovi bi trebalo da su pravilnog oblika, sa što manje neravnina i manjim sadržajem skeletnih ćelija. Potrebno je dezintegrisati plodove uz odvajanje semene lože. Radi tečljivosti, većeg radmana i sprečavanja zagorevanja, prevrelom kljuku dodaje se oko 20 odsto vode. Ukoliko se dodaje šećer njegova količina treba da bude u granicama pet do 10 odsto.Jedno ceđenje komine nije dovoljno za postizanje zadovoljavajućeg radmana, već je potrebno dodatno ekstrahovanje vodom, a mogu se koristiti i pektolitički enzimi. Dunja je veoma podložna oksidaciji, pri čemu kljuk i sok dobijaju žutu boju i gube aromu, te je potrebno da se prerada obavi što brže i bez zastoja.Ukoliko se koriste dunjci treba dodatno obratiti pažnju na usitnjenost plodova, jer naši proizvođači uglavnom nemaju adekvatnu opremu za ovu tehnološku operaciju, a plodovi su veoma tvrdi i imaju mnogo kamenih ćelija u mezokarpu. Ukoliko se ne usitne dovoljno šećer će teže prelaziti u sok, a i ceđenje je znatno otežano u tom slučaju.Kako bi kvasci lakše mogli da pristupe hrani - šećerima, potrebno je dodati 20 do 30 odsto ključale vode, ili da se čak jedan deo mase nakon dodavanja vode zagreje do 50 stepeni. Masa se ostavi da odstoji nekih pet, šest sati, pri čemu dolazi do potpunijeg oslobađanja aromatičnih materija. Kljuk se hladi na oko 25 stepeni i poželjno je dodati selekcioni kvasac, alkoholno vrenje se obavlja na 18 stepeni i tu radnu temperaturu potrebno je održavati do kraja procesa. Završetak vrenja utvrđuje se ručnim refraktometrom, kada procenat neprevrelog šećera bude četiri do čest odsto, naglašava Đorđevićeva.

Kada se koriste jednostavniji aparati, potrebno je obaviti dve uzastopne destilacije, a kod obe neophodno je izdvojiti sporedne frakcije. Koncentracija etanola kod srednje frakcije trebalo bi da je 60 do 65 odsto v/v. Za preticanje meke rakije treba obezbediti oko 10 odsto sveže samlevene dunje koja u njoj odležava najmanje nedelju dana, kako bi se rakiji obezbedila prepoznatljiva aroma.Dunjevača je uglavnom bezbojna do zlatno žute boje, ali za degustaciju je spremna nakon šest meseci odležavanja, kako bi se harmonizovali svi sastojci. Veoma je pogodna za sazrevanje u drvenim sudovima, jer su sastojci dunjevače kompatibilni sa sastojcima koji se ekstrahuju iz hrastovih duga.Kako smo ranije pisali, nakon dužeg odležavanja u kvalitetnim drvenim buradima ili u novije vreme sve češće u staklenim, snižavanja jačine rakije na 42-43 odsto alkohola i odležavanja od najmanje 90 dana, rakija je spremna za konzumiranje.

Najoptimalnija koncentarcija dunjevače je 45 odsto v/v, jer bi jača koncentracija maskirala aromatične sastojke, a slabija bi joj dala bljutav i tup ukus. Rakija dunjevača je puna, teška, impresivna na mirisu i ukusu sa specifičnim aromatičnim svojstvima.

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/kako-ispeci-dobru-rakiju-od-dunje/61989/

U proteklih deset dana nevreme je dva puta zahvatilo selo Veliko Trnjane kod Leskovca.Grad, a potom i jak vetar sa obilnom kišom, uništili su mnoge zasade voća koji se prostiru na stotinu hektara.

Za dvadesetak minuta uništen je Slađanov petnaestogodišnji rad i trud. Jak vetar iščupao je 400 stabala jabuka pune roda. Polomljeni su stubovi, žice, pokidani sistemi za navodnjavanje. Veliki gubitak pred berbu koja počinje za mesec dana, piše RTS."Nevreme ne pamtim ovakvo. Olujni vetar je bio katastrofa. Na ovoj parceli negde oko 10 tona jabuka ove godine rodilo. Od toga zavisimo, od toga živimo", kaže Slađan Nikolić.

S nevericom obilaze zasade i Stankovići koji jabuke gaje na jednom hektaru. Na ovoj parceli šteta je stopostotna. Savremenom voćarskom proizvodnjom bave se pola veka. Imaju i hladnjaču.

"Naredna berba ovakva kao što bi sada bila posle 10 godina možemo da očekujemo. Znači devet godina ima da radimo badava", kaže Slobodan Stanković, voćar iz Velikog Trnjana.

Parcele su mi osigurane od grada, udara groma i požara, ali u to osuguranje ne ulazi i oluja. "Tako da faktički ja sad ostajem kratkih rukava što se tiče ove štete", kaže Ivan Stanković, Slobodanov sin.

U Velikom Trnjanu štetu su pretrpeli i proizvođači šljiva. Obrao ih je vetar. Mnoga stabla su oborena. Bojan Stojčić je očekivao pet tona roda.

"Nešto što smo sagrađivali i negovali sedam godina skoro oboreno je za pola sata u potpunosti", kaže Bojan.

Posledice nevremena vidljive su i u centru sela koje ima 250 domova. Na sve strane polomljeno drveće i crepovi koje je vetar nosio. Meštani Velikog Trnjana još nisu sanirali ovu štetu, a već strahuju od novih padavina i nevolja. Očekuju i pomoć nadležnih.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=08&nav_id=1716694

Pčelari Srbije već su nekoliko šlepera meda prijavili za uzorkovanje, što je prvi korak ka izvozu preko pogona "Naš med" iza koga stoji Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).Predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović kaže da su šleperi težine 20 tona, a da uzorkovanje meda prijavljenog za izvoz počinje od ponedeljka."Posle uzorkovanja, uslediće analize, homogenizacija i plasman meda za izvoz. Cena meda je solidna, a na žalost meda ove godine nema dovoljno", rekao je Živadinović za Tanjug.

On kaže da je zahvaljujući pogonu Naš med u Rači, u koji je uloženo milion evra, sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda.

"Imamo pristojne cene. Kad smo ih javno ponudili bile su najbolje na tržištu, pa su se i pakerske firme prilagođavale. Sada pčelari mogu da vide koliko znači pogon Naš med jer zarade pakera meda idu na minimum, kao što i treba da bude", kaže on.Pčelari će med pogonu "Naš med" moći da prijavljuju tokom cele godine, a puna cena biće im isplaćivana pre nego što med izađe iz njihovih magacina.

Živadinović kaže da je godina zbog meteoroloških prilika izuzetno loša za pčelare."Ko god je izvrcao sav med morao je posle medom da prihranjuje pčele. Biljke su slabo medilo zbog prejakog sunčevog zračenja, pa je dnevna potrošnja meda po košnici za prihranu pčela bila povremeno i do jednog kilograma posle bagremove paše", rekao je on i dodao da su u tim prilikama dobro razvijena pčelinja društva pojela i do 30 kg meda tokom ovog leta.

Procena SPOS-a je da će prinos meda ove godine biti umanjen do 80 procenata u odnosu na neki prosek."Tržište je već odreagovalo, cene meda otišle su gore za stotinak, pa i do 200 dinara za kilogram", rekao je on.

Zbog manjeg prinosa on očekuje više falsifikovanog, i meda iz uvoza.

"Zbog centa razlike opet je neko spreman da žrtvuje svoju proizvodnju, svoje kooperante pčelare, zato smo i napravili ovaj pogon da se to ne bi dešavalo. Moramo da se borimo i protiv uvoza, i protiv falsifikata", rekao je Živadinović.Pogon "Naš med" ocenjuje kao rešenje problema jer pčelari sami plasiraju med koji su proizveli.

"Naš med na tržište stiže bez posrednika. A naš potrošač u Srbiji kada uskoro budemo počeli da punimo med u tegle, imaće punu kontrolu i uvid u to šta kupuje", rekao je on.

Dodaje da će srpski potrošač koji želi da jede pravi med biti po prvi put zaštićen.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/losa-godina-za-pcelare-cena-meda-solidna-ali-je-prinos-znatno-manji/w8m4btv

 

Zbog dobrog ukusa i kombinovanja slanih i slatkih nadeva pita je već vekovima jedno od najomiljenijih jela u Srbiji. Sama reč pita vodi poreklo od tursko-grčke reči i predstavlja jelo od manje ili više istanjenog testa u koje se mota nadev. Razne vrste pita prave se širom sveta, a prvi poznati zabeleženi recept za pileću pitu potiče iz Mesopotamije. Pronađen je na sumerskim glinenim pločicama i smatra se da je nastao oko 2000. godine pre nove ere. Na Balkan i u Srbiju pite su doneli turski osvajači, a jelo se uz manje ili više modifikacija zadržalo do danas.

 Po tradicionalnim receptima

I dok se nekada nedeljni ručak nije mogao zamisliti bez ručno pravljenih pita koje bi zamirisale celu kuhinju tokom pečenja, savremene domaćice nemaju više vremena da se bave razvlačenjem kora. Ali, pite i dalje svi vole, pa domaćice danas uglavnom kupuju već gotove pite koje se samo ispeku. U rafovima supermarketa široka je ponuda raznih vrsta, oblika i ukusa, ali postoje jedne koje se izdvajaju od svih ostalih. U pitanju su „Domaće kosmajske pite“ iz Mladenovca koje su sačuvale dobro poznat ukus ovog jela baš onako kako su nekada to pravile naše bake.

Kako za Agrobiznis magazin priča Milan Nešić, vlasnik ovog preduzeća pre šest godina je došao na ideju da u Mladenovcu otvori objekat za proizvodnju i prodaju pita ispod sača, kao i gotovih jela za poneti koja se prave po proverenim, tradicionalnim receptima srpske kuhinje.

- Pite koje se mi proizvodimo su isključivo domaće od ručno razvijenih kora, različitih ukusa. Od drugih sličnih proizvođača razlikujemo se pre svega po vrhunskom kvalitetu, kao i činjenici da u našim proizvodima nema ni trunke aditiva, konzervansa niti bilo kakvih sličnih dodataka. Sve potrebne namirnice od brašna do sira kupujemo svakodnevno, jer mora biti sveže i od proverenih proizvođača iz Mladenovca i okoline – priča Milan ne krijući ponos što se za njegove proizvode nadaleko čulo.

S obzirom na to da nisu svi u mogućnosti da dođu do Mladenovca i kupe sveže, mirisne i tek ispečene tople pite, pre oko godinu dana došao je na ideju da započne sa proizvodnjom i prodajom smrznutih pita. Ovaj potez pokazao se kao pun pogodak.

- Kao najtraženije pokazale su se pite sa sirom i mesom, dok je od slatkih najprodavanija pita sa višnjama. Kako nam je dobro išlo rešili smo da proširimo asortiman na proizvodnju domaćih lazanja i gibanice.

 Kako se pravi pita?

Pravljenje pite, reći će vam svaka domaćica, ima svoje male tajne. Milan je rešio da čitaocima Agrobiznis magazina otkrije tajnu pravljenja svojih pita.

- Sam proces pravljenja započinje mešenjem testa u specijalnom mikseru. Testo se sastoji od pšeničnog brašna, vode i soli. Kad se testo umesi deli se na jufke od kojih se potom ručno razvlače kore na starinski način. Potom sledi filovanje nadevom. Ukoliko je u pitanju pita sir u njoj pored testa ima samo domaćeg sira, jaja, kisele vode i ulja, nadev sa mesom je od mlevenog mesa uz dodatak domaćeg luka, ulja i začina, dok za pitu sa višnjama koristimo isključivo pravu, domaću višnju, malo običnog i vanilin šećera radi boljeg ukusa. Pita se pakuje kao savijača u aluminijumsku ambalažu i zamrzava u komori – otkriva Milan i ističe da se na sličan način prave i lazanje, kao i domaće gibanice.

Ako se koristi meso, onda je to pravo mleveno bez ikakvih dodataka i zamena, jer mu je kvalitet proizvoda na prvom mestu.

- Težina pite je 800 grama, gibanice do 750 grama, dok su lazanje nešto teže oko jednog kilograma. Rok trajanja je šest meseci i važi pravilo kao i za sve slične proizvode – nakon odmrzavanja ne smeju se ponovo zamrzavati. Nakon što se izvade iz zamrzivača pite se ostave na sobnoj temperaturi 10 do 15 minuta, a potom se peku u već ugrejanoj pećnici sa sve posudom od 35 do 40 minuta – priča naš sagovornik.

Kako svaki proizvod ima svoju aluminijumsku posudu koja se baca posle upotrebe eto manje posla za domaćicu, jer ima manje sudova za pranje.

- Naš cilj je zadržimo vrhunski kvalitet i povoljnost cena po čemu smo već prepoznati na tržištu. Imamo radnice koje su kroz posao već stekle rutinu u razvlačenju kora i samom pravljenju pita. Gotovi proizvodi plasiraju se na domaće tržište u maloprodajne objekte koji se nalaze u Mladenovcu, Beogradu, Novom Sadu, Aranđelovcu, Petrovcu na Mlavi i drugim gradovima širom Srbije. Najveća nagrada za nas su zadovoljne mušterije i sve veća potražnja za našim proizvodima. Cilj nam je da kroz odgovarajući marketing proširimo tržište i u skorije vreme ubacimo nove pite  sa novim ukusima – zaključuje Milan Nešić iz Mladenovca.

A ukus? To prosudite sami, ali jedno je sigurno – ko jednom proba domaće kosmajske pite uvek će ih kupovati.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Više od petine žena zaposlenih u poljoprivredi Srbije radi kao „pomažući član” poljoprivrednog gazdinstva. Samo u 15 odsto slučajeva žene se javljaju u ulozi upravnika. Više od polovine njih starije su od 65 godina, navodi se u nedavno objavljenom informatoru „Ipard na dlanu”.

Podršku u jačanju položaja žena u poljoprivredi pruža evropski pretpristupni fond Ipard, kroz tri akreditovane mere u Srbiji.

Kao korisnice mere jedan (Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava), žene mogu da ostvare bespovratnu podršku u iznosu od 60 odsto investicije. U određenim slučajeva konkurisanja za podsticaje imaju prednost.

Recimo, kada je vrednost podnetih zahteva veća od vrednosti opredeljenog novca žene – nosioci poljoprivrednog gazdinstva ili preduzetnice – pri bodovanju i rangiranju dobijaju dodatne bodove. Na taj način mogu da osiguraju bolje pozicije na rang-listi. Inače, u okviru ove mere mogu da konkurišu za različite tipove investicija u sektorima proizvodnje mleka, mesa, jaja, grožđa, voća i povrća i ostalih useva.

U okviru mere tri (Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva) žene mogu da ostvare podršku u iznosu od 50 odsto za investicije u oblasti prerade mleka, mesa, voća i povrća i jaja, kao i u sektoru proizvodnje vina.

Kao potencijalne korisnice Ipard novca, u sve popularnijem ruralnom turizmu, one mogu da konkurišu kroz takozvanu meru sedam. Taj novac može biti uložen u različite vrste investicija – od izgradnje, rekonstrukcije i opremanja objekata za smeštaj, preko nabavke opreme za rekreaciju i uređenja igrališta za decu, do nabavke opreme za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

U ovoj meri dodatne bodove pri rangiranju zahteva dobijaju žene – podnosioci zahteva ili ona preduzeća koja u strukturi zaposlenih imaju najmanje 30 procenata žena.

Do sada su žene, na pet objavljenih poziva za meru jedan, podnele 279 zahteva, a najveće interesovanje iskazale su za kupovinu novih traktora. Pored toga, investirale su i u linije za sortiranje i kalibriranje voća, opremu za hladnjače, kao i u izgradnju farmi ovaca. Odobreno im je više od 393 miliona dinara za realizaciju investicija, a isplaćeno 165,5 miliona dinara.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/459947/Zene-investirale-u-traktore-i-farme-ovaca

Bez zakupca ove godine je oko 175.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, za tri godine prve zakupce je dobilo više od 5.000 hektara, a uprkos restituciji, taj fond državnog zemljišta se ne umanjuje jer se identifikuju nove parcele, kažu u Upravi za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede.Direktor te uprave Branko Lakić ističe da je zemljište koje je bez zakupca uglavnom lošeg kvaliteta, da se, uglavnom, nalazi na lokacijama koje klimatski nisu najpogodnije za različite vrste poljoprivredne proizvodnje, i da je najčešće reč o trsticima, močvarama i pašnjacima u brdskim ili visokim planinskim predelima. Cilj države je da se što više poljoprivrednog zemljišta obrađuje jer to donosi nove vrednosti.

– Uprava je u prethodne tri godine dala na korišćenje više od 5.250 hektara zemljišta koje je do tada bilo zaparloženo – kaže Lakić. – Zakup se ne plaća, a radi se isključivo o zemljištu koje nije korišćeno i nije bilo u zakupu prethodne tri agroekonomske godine.

Iako finalna faza restitucije umanjuje fond državnog poljoprivrednog zemljišta, površine koje se nude u zakup ostaju iste jer se identifikuju nove državne parcele.

– Tendencija jeste da se smanji površina državnog poljoprivrednog zemljišta usled restitucije, ali pozitivan paradoks je to da se površine državnog zemljišta u vlasništvu države smanjuju, a površina u zakupu ostaje ista ili se, čak, u velikom broju lokalnih samouprava uvećava – kaže Lakić.

On ističe da je to rezultat rada Republičke uprave i lokalnih samouprava na identifikaciji državnog poljoprivrednog zemljišta korišćenjem najnovijih softverskih tehnologija u saradnji s Republičkim geodetskim zavodom.U Upravi kažu da je najbolji način da se kvalitet zemljišta poveća – obrada i zakup na duži period.

– Prošle godine smo vlasnicima preživara dali u zakup poljoprivredno zemljište na period od deset godina i imamo pozitivnu reakciju, pre svega, uzgajivača goveda. Trend je da će zakup na zemljištu biti ponuđen na više godina na javnim nadmetanjima, i to ne samo stočarima – kaže Lakić.

Dugoročni zakup na najmanje deset godina jedan je od uslova za korišćenje novca iz IPARD fonda, a Lakić ističe da je cilj da se stočarima i ratarima omogući kvalitetno planiranje proizvodnje, što bez dužeg perioda zakupa nije moguće.

Prihod od zakupa 60 odsto je državni, a 40 procenata koriste gradovi i opštine u kojima je zemljište, dok se u Vojvodini državni deo deli na jednake delove između Republike i Pokrajine.

– Novac se koristi za realizaciju godišnjeg programa za investicije, zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprvirednog zemljišta, a Uprava finansira postupke komasacije i uređenja zemljišta kroz finansiranje individualnih proizvođača koji kupuju opremu za navodnjavanje i rade iskop bunara. Lokalne samouprave pojedinačno donose odluke o tome šta finansiraju – kaže Lakić. U toku je izrada godišnjih programa za sledeću agroekonomsku godinu, koja počinje 1. novembra.

– Do sada je Uprava dala saglasnost na 108 godišnjih programa za zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta 145 jedinica lokalne samouprave. To je dinamičan proces, svakog dana donosimo nove programe, očekujemo da će do početka agroekonomske godine sve jedinice lokalne samouprave imati usvojene godišnje programe – naglasio je Branko Lakić.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/za-tri-godine-prvi-put-u-zakupu-vise-od-5000-hektara-08-08-2020

Ministar poljoporivrede Branislav Nedimović izjavio je da očekuje 1,9 do 2 miliona tona pšenice za izvoz, kada Srbija zadovolji svoje potrebe.

"Ove godine poljoprivreda će biti dobar generator rasta BDP-a i smanjenja posledica koronavirusa", rekao je Nedimović za tv Prva.

Prema njegovim rečima, kukuruz i soja čekaju žetvu, a žetva suncokreta je na nekoliko parcela Banata i Srema otpočela.Govoreći o protivgradnoj zaštiti, on je rekao da ne postoji nigde potpuna protivgradna zaštita već je ona na oko 50, 60 odsto. "Ne postoji zemlja na planeti, ni da imate ruski s-500, nikada ne postoji potpuna protivgradna zaštita", rekao je Nedimović.

Zato, kako je rekao, gradimo automatski protivgradni sistem, "koji je dosta precizniji".

Dodao je da se ne brani samo protivgradnim sistemom, već zajedno sa njim mora da ide sistem osiguranja.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=08&nav_id=1716604

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31