Republička inspekcija za hranu Republike Srpske (RS) je u proteklih mesec dana zabranila uvoz više od tone mesnih prerađevina. Uvoz je sprečen jer je, u toku redovnog pregleda pošiljki hrane, utvrđeno da prerađevine ne ispunjavaju propisane uslove kvaliteta.

Iz Inspektorata RS saopštili su da je reč o proizvodu dimljeni pileći deluks file proizvođača "MIS Globus" Skoplje, Makedonija, kod kojeg je analizama utvrđen manji sadržaj ukupnih proteina od propisanog, te dve pošiljke zimske salame proizvođača "Pik Vrbovec", za koje je utvrđeno da ne ispunjavaju uslove u pogledu rN vrednosti, prenosi Srpska info.

"Navedene pošiljke nisu predstavljale rizik za zdravlje ljudi, ali svojim kvalitetom nisu ispunjavale propisane uslove za prometovanje na tržištu, te je nadležna inspekcija s ciljem zaštite prava potrošača i domaćeg tržišta zabranila uvoz spornih proizvoda. U avgustu je zabranjen uvoz još jedne pošiljke dimljenog pilećeg deluks filea proizvođača MIS Globus Skoplje u količini od 884 kilograma, takođe zbog smanjenog sadržaja ukupnih proteina, što ukupno čini četiri pošiljke u poslednja dva meseca. Zato će nadležne inspekcije, zbog identifikovanog rizika, pojačati kontrolu mesnih prerađevina", naglašavaju u Inspektoratu RS.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=11&dd=11&nav_id=1615728

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o izmenama pravilnika o kvalitetu jaja. One se, između ostalog, odnose na označavanje.

Pravilnik predviđa da se rok trajanja jaja u trenutku pakovanja stavlja na pakovanje jaja.

Kada se jaja dostavljaju objektu za pakovanje jaja u kontejnerima, sva jaja iz istog kontejnera, klasiraju se i pakuju bez prekida.

Datum roka trajanja jaja otiskuje se na pakovanje jaja za vreme postupka klasiranja ili odmah posle klasiranja.

U slučaju kada se jaja ne dostavljaju objektu za pakovanje jaja u kontejnerima i nisu sa sopstvenog gazdinstva koje je smešteno na istoj lokaciji, pakovanja jaja označavaju se datumom nošenja jaja na sam dan nošenja, odnosno na prvi radni dan koji sledi, ako su snesena na neradni dan, zajedno sa jajima koja su snesena na taj dan.

Pakovanja jaja koja se uvoze treba da ispunjavaju zahteve ovog pravilnika, naročito da vidljivo i čitljivo sadrže označene sledeće podatke: državu porekla; naziv uvoznika; naziv distributera; naziv proizvođača, odnosno objekta za pakovanje jaja; klasu jaja i težinsku grupu; datum pakovanja i rok trajanja; naziv i adresu pošiljaoca ako se radi o velikom pakovanju.

Jaja iz uvoza treba da budu označena proizvođačkim kodom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2686576/izmenjen-pravilnik-o-kvalitetu-jaja-kako-oznacavati-pakovanja

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja raspisala je konkurs za podnošenje prijava za ostvarivanje podsticaja za podršku mladim poljoprivrednicima u 2019. godini. U opštini Topola vlada veliko interesovanje za ovaj vid podrške, a pravo na konkurs imaju mladi poljoprivrednici starosti do 40 godina.

„Poljoprivrednici se dosta raspituju pre svega zbog modela finansiranja potencijalne investicije. Ukratko rečeno, model je taj da mladi poljoprivrednik konkuriše po predračunu, a ako Uprava za agrarna plaćanja donese rešenje o odobravanju onda uplaćuje 75 odsto od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, a mladi poljoprivrednik je dužan da uplati dobavljaču ostatak potrebnih sredstava po predračunu i realizuje investiciju. Pravo na podsticaj ima punoletni mladi poljoprivrednik starosti do 40 godina, nosilac komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu, ukoliko je kao nosilac poljoprivrednog gazdinstva prvi put upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava (RPG) počev od 1. januara 2018. godine i nalazi se u aktivnom statusu. Bitno je napomenuti da je jedan od uslova koji je prethodno bio propisan a to je da mladi poljoprivrednik nije bio član poljoprivrednog gazdinstva više nije uslov, tako da sada postoji veći broj potencijalnih mladih poljoprivrednika koji mogu konkurisati“, izjavio je za TopPres Milan Jokić, direktor Agencije za ruralni razvoj opštine Topola i dodao da je potrebno ispuniti i sledeće uslove prilikom podnošenja prijave:

„Podnosilac prijave treba da ispunjava uslov, da nije do sada koristio podsticaje za mlade poljoprivrednike po Javnim pozivima Uprave za agrarna plaćanja, određeni broj hektara biljne proizvodnje odnosno određeni broj stočnog fonda upisan u Upravi za trezor, izmirene dospele obaveze po osnovu javnih prihoda (Lokalna poreska uprava i Uprava prihoda) i ostale propisane Javnim pozivom“.

Pred poljoprivrednicima je obiman posao što se papirologije tiče, svaki dokument je podjednako važan za prijavu na konkurs.„U zavisnosti od tipa poljoprivredne proizvodnje mladi poljoprivrednik mora uskladiti potencijalnu investiciju u skladu sa tabelom prihvatljivih investicija odnosno sa svojom poljoprivrednom delatnošću kojom se bavi ili planira. Potom od dobavljača se uzima predračun za predmet invesiticije koji je u skladu sa pomenutom tabelom i izjava da može da isporuči predmet investicije u roku od 150 dana od izdavanja predračuna. Takođe je potrebno uzeti potvrde o izmirenim javnim prihodima (Lokalna poreska uprava i Uprava prihoda), orginal izvoda iz matične knjige rođenih podnosica zahteva, kao i potvrdu odeljenja za poljoprivredu opštine Topola da za predmet investicije nije koristio lokalne podsticaje. Dokumenta za rangiranje su ukoliko poseduje srednju odnosno višu/visoku stručnu spremu iz oblasti poljoprivrede overena kopija diplome, ukoliko je oženjen/udata i ima decu popunjava se izjava i prilažu se fotokopije izvoda iz matične knjige rođenih za članove uže porodice. To se sve sakuplja i popunjava se obrazac prijave sa biznis planom. Tu je još potrebno da se navedu podatci kada je osnovano gazdinstvo, broj namenskog računa“, ističe Jokić.

Obrazac se može popuniti u Agenciji za ruralni razvoj opštine Topola ili odeljenju za poljoprivredu opštine Topola.

Iz Agencije za ruralni razvoj opštine Topola napominju da je Javni poziv obiman i preporučuju potencijalnim kandidatima koji razmišljaju o konkurisanju da se najpre jave u odeljenje za poljoprivredu opštine Topola ili u pomenutu Agenciju za dodatno informisanje i pomoć.

Inače, za sada postoji veliko interesovanje mladih poljoprivrednika sa teritorije opštine Topola koji ispunjavaju uslove. Uglavnom se opredeljuju za mehanizaciju u zaštiti bilja, obradu zemljišta, nabavku stočnog fonda, plasteniču proizvodnju, protivgradne mreže, berače višanja.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest674381.html

Prinosi kukuruza i pšenice pokazuju jasan trend porasta u Srbiji. Prosečni prinosi ovih žitarica porasli su za 26 i 18 odsto i dostigli 4,4 tone po hektaru za pšenicu i 5,6 tona za kukuruz. Ukoliko se ti prinosi uporede sa onima u EU, istraživanje Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO je pokazalo da bi oni mogli biti veći za 20 odsto.Ovako, za "Novosti", trenutno stanje u ratarstvu ocenjuje Dmitrij Prihotko, ekonomista FAO. Kako ističe, ne predviđa se da će se domaća potražnja znatno povećati u nekom narednom periodu, pa bi to moglo predstavljati višak za izvoz od milion tona kukuruza i 500.000 tona pšenice. To bi bio prihod od više od 200 miliona dolara, po trenutnim cenama na svetskom tržištu. A da bi se to ostvarilo, situacija nesumnjivo zahteva ulaganja u skladištenje žitarica i logistiku.- Naša procena je da su potrebe za skladištenjem oko 8,4 miliona tona, u godinama sa maksimalnim prinosima, što je, recimo, bila 2016. - ističe Prihotko.

- Proširenje kapaciteta od 400.000 tona, u savremenim silosima, zahteva ulaganja od 60 do 70 miliona dolara. Uz potencijalno dugoročno povećanje produktivnosti, međutim, možda će biti potrebna dodatna ulaganja i u lučku i železničku infrastrukturu, ali i u modernizaciju rečne flote. Tako bi srpski poljoprivrednici mogli da iskoriste svoj proizvodni i trgovinski potencijal.

Svakako, ni Srbija nije pošteđena uticaja klimatskih promena. One se, kako ističe naš sagovornik, već uveliko dešavaju. Doći će do daljeg povećanja temperature i promeni u količini i obliku padavina.

- Prosečna količina padavina u Vojvodini, u periodu od 1981. do 2019. godine, bila je 637 mililitara godišnje - objašnjava Dmitrij Prihotko. - Procena je da će se smanjiti na 593 mililitra 2041-2060. godine. Prosečna godišnja temperatura će se povećati sa 12,3 na 15 celzijusa. Zimski i letnji usevi, u svim regionima, biće dodatno pogođeni promenom vrsta štetočina koje ih napadaju. Pojaviće se i nove biljne bolesti, usled zagrevanja.Očekuje se da će klimatske promene produžiti vegetacijski period i pomeriti sezonu sazrevanja unapred, smatra Dmitrij Prihotko. Suva razdoblja uzrokovaće smanjenje prinosa prolećnih kultura. A to se upravo Srbiji dogodilo 2012. i 2017. godine, kada je kukuruz bio najviše pogođen u poređenju sa ozimom pšenicom.

- Intenzivna i češća pojava toplotnih talasa povećaće proizvodni rizik i smanjiti sveukupnu poljoprivrednu proizvodnju - govori Dmitrij Prihotko. - Uz to, očekuje se da će se i deficit vode dodatno povećati, što zahteva pojačana ulaganja u navodnjavanje i promene u poljoprivrednoj praksi.

Najbolja sezona za izvoz pšenice u Srbiji bila je 2018-2019. Naša zemlja je izvezla 860.000 tona pšenice. Od toga, 100.000 tona je otišlo u Italiju, što je rekord u novijoj istoriji Srbije, kaže Prihotko.

- Srbija je trenutno na 18. mestu u svetu i na trećem mestu u jugoistočnoj Evropi, po izvozu pšenice - naglašava Dmitrij Prihotko. - Ovo je bila dobra godina i za izvoz kukuruza, sa 2,4 miliona tona izvezene robe. Izvoz žitarica i uljarica je bio 800 miliona dolara, što je oko 25 odsto celokupnog poljoprivrednog izvoza u Srbiji. Ekvivalentno je 1,5 odsto PDP Srbije za 2019. godinu.

Poslednje dve godine FAO i EBRD podržavaju Vladu Srbije i Udruženje "Žita Srbije" u njihovim naporima da ekonomski ojačaju položaj naše zemlje, kao velikog proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica na globalnoj sceni. Prema rečima Prihotka, oni su sarađivali na pitanjima domaće infrastrukture i luka, kvaliteta zrna, trgovine i izvoza, uključujući fitosanitarne zahteve za izvoz pšenice u Egipat.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829421-Rastu-prinosi-zitarica-ali-ne-koristimo-pun-potencijal-Strucnjak-otkriva-kako-mogu-biti-20-odsto-veci

Srbija je poslednja zemlja u Evropi po količini ribe koju pojedemo. Zvanično, svega 2,4 kilograma (nezvanično četiri kilograma), dok u razvijenim državama ljudi jedu 14,5 kilograma godišnje.

Paradoksalno, uzgoj ribe u ribnjacima je poslednjih godina jedan od najprofitabilnijih poslova u Srbiji, gde se na uložen jedan zarađuje još jedan dinar, a ekspanzija ovog biznisa tek se očekuje.

- Prema podacima kojima raspolažemo, u Srbiji se godišnje pojede oko 32 miliona kilograma ribe, a domaći izlov i proizvodnja obezbeđuju po slobodnoj proceni oko 12 miliona kilograma. Tako nam nedostaje gotovo 20 miliona kilograma ribe, što znači da uvozimo blizu 65 odsto - kaže profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Zoran Marković.
* U Srbiji je trenutno pod toplovodnim šaranskim ribnjacima oko 11.000 hektara

* Pod hladnovodnim pastrmskim ribnjacima 12 do 15 hektara

* Dodaje da je ovaj posao izuzetno isplativ u kojem se uloženi novac vraća u roku od oko četiri godine

Šaranski ribnjaci proizvedu godišnje između četiri i pet miliona kilograma konzumnog šarana, a pastrmski oko dva miliona kilograma konzumne kalifornijske pastrmke.
- Da bi Srbija mogla sama da zadovolji sadašnje veoma male potrebe za ribom, trebalo bi da četiri puta poveća površinu pod ribnjacima, za ta postoje odgovarajući klimatski i zemljišni uslovi. Prema nekim drugima autorima, Srbija se nalazi na gotovo idealnom geografskom položaju za gajenje slatkovodne ribe, koju još imaju samo Kina i Izrael. Nalazimo se na 40 stepeni geografske širine, sa identičnom klimom kao Peking, gde se proizvodi najviše šarana na svetu i u njegovoj okolini postoje na hiljade najuređenijih šaranskih ribnjaka - navodi autor teksta Branislav Gulan.Dodaje da je ovaj posao izuzetno isplativ u kojem se uloženi novac vraća u roku od oko četiri godine. Prema sadašnjim uslovima potrebno je uložiti najmanje 5.000 evra za izgradnju jednog hektara toplovodnog šaranskog ribnjaka, a za hladnovodni pastrmski potrebno je najmanje 7.000 evra za jedan ar ribnjaka.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/biznis-koji-cveta-u-srbiji-zarada-ogromna-a-ulozen-novac-vam-se-visestruko-vraca-za-samo-par-godina/264607/vest

Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo podneo je Prijavu za finansiranje projekta pod nazivom „Inovativni pristup otkrivanju falsifikata meda“ kroz program Inovacionih vaučera kao jedne od servisnih linija u sklopu Programa transfera tehnologija (Programa TTF) koji implementira centralna Kancelarija za transfer tehnologije uspostavljena u okviru Fonda za inovacionu delatnost, i dobio je podršku, ovoga puta u visini od 400.000 dinara.
Podsećamo da je Pogon ranije već dobio podršku za prethodno realizovani projekat u visini od 800.000 dinara takođe kroz program Inovacionih vaučera.
Ulaganje Pogona je 103.700 dinara, a Fond za inovacionu delatnost uplatiće 400.000 dinara.
Uskoro će biti potpisan Ugovor sa Inovacionim centrom Hemijskog fakulteta u Beogradu, u okviru kog očekujemo dodatni benefit za Pogon „Naš med“ doo, o čemu će nakon potpisivanja Ugovora biti više reči.
Inače, svrha Inovacionih vaučera koje Fond za inovacionu delatnost dodeljuje privrednim društvima koja sarađuju sa naučnim institucijama, jeste da podstakne prenošenje rezultata javnog istrazivanja u privatni sektor kako bi se kreirali proizvodi i usluge kojima će se unaprediti privreda. Dizajn i procedure za implementaciju Programa su pripremljene u okviru projekta „Podrška istraživanju, inovacijama i transferu tehnologije“, koji se finansira iz Pretpristupnih fondova Evropske Unije (IPA 2013), a njime administrira Svetska banka, dok su sredstva za realizaciju Programa obezbeđena iz budžeta Republike Srbije sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kroz „Projekat za unapređenje konkurentnosti i zapošljavanja“ (sporazum o zajmu Republike Srbije sa Svetskom bankom).

 INOVATIVNI PRISTUP OTKRIVANJU FALSIFIKATA MEDA

Zbog svoje nutritivne vrednosti i blagotvornog dejstva na zdravlje, med od davnina predstavlja veoma cenjenu namirnicu. Posebno su cenjeni sortni medovi definisanog botaničkog i geografskog porekla koji imaju i veću komercijalnu vrednost. Nažalost, ta visoka cena koju su potrošači spremni da plate za autentičan med je jedan od razloga njegovog falsifikovanja ili dodatkom različitih šećernih sirupa u med ili hranjenjem pčela industrijskim šećerom. Falsifikovani „med“ nema očekivanu nutritivnu vrednost i
pozitivne efekte na zdravlje, a može imati i štetne posledice. Falsifikovanjem meda se nanosi šteta potrošačima ali i pčelarima koji ulažu ogroman trud u dobijanje proizvoda tačno definisanog kvaliteta.

Zbog toga Internacionalna komisija za med i Svetska pčelarska federacija Apimondija (čija je SPOS članica) podstiču usavršavanje postojećih i razvoj novih analitičkih metoda za proveru kvaliteta meda, utvrđivanje njegovog porekla i otkrivanje falsifikata.
Ne postoji jednostavna procedura za utvrđivanje falsifikovanog meda već se najbolji rezultati postižu kombinacijom sofisticiranih analitičkih metoda. U poslednje vreme se pored metoda za određivanje profila šećera i odnosa stabilnih izotopa ugljenika C-13 i C-12 kontroliše i prisustvo određenih enzima. Za sada se ova poslednja analiza izvodi isključivo u inostranim laboratorijama. Zbog toga je usluga koju zahtevamo od Inovacionog centra Hemijskog fakulteta u Beogradu razvoj metode za određivanje beta- fruktofuranozidaze u medu.
Kao rezultat pružene usluge dobićemo:
– Izveštaj o razvoju i validaciji metode za određivanje sadržaja beta-fruktofuranozidaze u medu;
– Definisanu analitičku proceduru za procenu autentičnosti najznačajnijih botaničkih vrsta meda, odnosno otkrivanja falsifikata na osnovu kombinovanja rezultata sistematske analize fizičko-hemijskih parametara, sadržaja pojedinačnih šećera u medu i njihovih karakterističnih odnosa, odnosa stabilnih izotopa ugljenika i sadržaja beta-fruktofuranozidaze u medu.
Pouzdana kontrola autentičnosti meda u domaćim laboratorijama će doprineti suzbijanju pojave falsifikata meda na tržištu, odnosno plasmanu kvalitetnog meda na domaće i inostrano tržište, zaštiti interesa i potrošača i proizvođača kao i promociji kvaliteta autentičnog srpskog meda što će imati za cilj dalji razvoj pčelarstva u Srbiji, povećanje proizvodnje i izvoza našeg meda koji zadovoljava internacionalne standarde kvaliteta.

Izvor:http://spos.info/novih-400-000-dinara-za-projekat-inovativni-pristup-otkrivanju-falsifikata-meda-od-fonda-za-inovacionu-delatnost/

Udruženje Agroprofit, koje okuplja najveći broj proizvođača tovne junadi, planira da uvede standard "srpska junetina", što je jedini način da se domaći proizvođači kvalitetom izbore sa niskim cenama na tržištu.

Neki od uslova za dobijanje ovog žiga biće da u ishrano životinja ne može da bude upotrebljena GM soja, da meso može da bude proizvedeno samo od domaćeg teleta i da bude uzgajano slobodno.Udruženje je takođe predložilo ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću da se godišnji aranžman za Kinu poveća na 200.000 junadi, ali prerađenih u meso.

"Domaći proizvođači koji žele da izvoze meso, moraju da se prilagode tržišnim prilikama, odnosno da proizvodnju junećeg mesa podese na cenu od dva, do najviše 2,15 evra po kilogramu", navodi za "Politiku" agrarni analitičar Čedomir Keco.

Agroprofit je predložio i veće podsticaje za proizvođače koji uvoze kvalitetna priplodna grla.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/borba-sa-niskim-cenama-proizvodaci-tovne-junadi-planiraju-da-uvedu-standard-srpska/lkdvh3s

Sportsko-turistički centar kao ustanova na teritoriji opštine Dimitrovgrad zadužena je za razvoj turizma, kao i za stvaranje uslova za uspešnu valorizaciju prirodnih i kulturno-istorijskih vrednosti na teritoriji opštine.Kako je jedan od značajnijih potencijala ruralni turizam tokom proteklih godina urađeno je dosta na tom planu, kaže za Danas direktor ove ustanove Vasil Andrejev, odgovarajući na naše pitanje kakva je sinergija poljoprivrede i turizma kao razvojne šanse.

Prema njegovim rečima, formiranjem Fonda za razvoj turizma mnoga seoska turistička domaćinstva dobila su priliku da određenim bespovratnim sredstvima unaprede svoje turističke kapacitete i poboljšaju kvalitet smeštaja.

– Takođe, kontinuirano se radi na razvoju i unapređenju infrastrukture u selima. Ove godine se završava asfaltiranje puta Dimitrovgrad- Željuša-Planinica-Poganovo. Deonica koja će umnogome poboljšati pristup selu Poganovo u kome postoji najviše kategorisanih seoskih turističkih domaćinstava. Takođe, naša opština na svojoj teritoriji ima proglašen park Agrobiodiverziteta i trudimo se da na najbolji način promovišemo i privučemo raznim manifestacijama turiste, pre svega iz susedne Bugarske – kaže Andrejev i naglašava: – Godinama smo organizovali Sajam Balkanskog agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa na kome su posetioci mogli da vide sve one autohtone rase domaćih životinja koje postoje na teritoriji naše opštine.

Kao objašnjava, u protekle dve godine Sajam je prerastao u turističko informativnu turu.

– Ovo je tura za predstavnike medija, novinare, blogere, influensere koji u dva dana obilaze teritoriju opštine i sve farme autohtonih rasa i u njihovom prirodnom okruženju imaju prilike da se upoznaju sa životinjama i da od farmera saznaju šta je to što ove životinje čini posebnim. Turistička info-tura organizovana je i prošle godine u sklopu proslave Dana opštine. Pored info- ture u okviru proslave Dana opštine Sportsko-turistički centar je organizovao i Ulicu starih zanata, svojevrstan bazar na kome su zanatlije, poljoprivredna gazdinstva i zemljoradničke zadruge imali priliku da predstave i prodaju svoje proizvode velikom broju posetilaca koji su tog vikenda bili u našem gradu – kaže sagovornik Danasa.
– Pred nama je naša najveća manifestacija “Dani caribrodske šušenice”, koja se ove godine održava 16. i 17. novembra. Ova manifestacija iz godine u godinu sve više raste po broju posetilaca i po broju izlagača, što je još jedan podstrek razvoju poljoprivrede i turizma – kaže Andrejev.

Prošle godine više od 10.000 posetilaca degistiralo je na 350 štandova dimljeno svinjsko meso i druge tradicionalne mesne delakatese juga Srbije.Turiste koji dolaze u Dimitrovgrad najviše privlače prirodni potencijali Stara planina, Kanjon reke Jerme, Petrlaška pećina, Smilovska jezera…

Pored prirode tu je i zdrava hrana, bogata gastronomska ponuda u restoranima i kafanama i u smeštajnim objektima na selu.

Nezaobilazne su i kulturne znamenitosti, pre svega, Manastir Sveti Jovan Bogoslov u Poganovu. Pored prirodnih i kulturnih vrednosti, turiste, naročito one iz susedne Bugarske najviše interesuju manifestacije koje se organizuju tokom čitave godine, kao što su Sajam agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa, Dani caribrodske šušenice, Turnir u malom fudbalu…

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/ozivljavanje-seoskog-turizma/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30