Bespovratno će biti dodeljeno ukupno 50 miliona dinara zemljoradničkim zadrugama za kupovinu opreme i sistema za preciznu poljoprivredu kao i opreme za prerađivačke kapacitete. Vrednost opreme po projektu ne može biti niža od dva miliona dinara bez PDV-a, navodi se u uslovima konkursa.
Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu raspisao je konkurs preko koga će biti bespovratno dodeljeno ukupno 50 miliona dinara zemljoradničkim zadrugama za kupovinu opreme i sistema za preciznu poljoprivredu kao i opreme za prerađivačke kapacitete.Vrednost opreme po projektu ne može biti niža od dva miliona dinara bez PDV-a, navodi se u uslovima konkursa čiji je cilj unapređenje proizvodnih procesa i podizanje nivoa efikasnosti zadruga.Podrška pokrajinske vlasti se daje za nabavku sistema opreme za preciznu sadnju, setvu i žetvu, digitalne sisteme za navodnjavanje, robotizovane sistema za ishranu i mužu kao i opremu za pripremu proizvoda za tržište.

Bespovratni novac biće dodeljivan u iznosu od milion do pet miliona i ne može biti veći od 50 odsto vrednosti nabavke a prijave za ova sredstva mogu se podneti do 27. septembra.

Izvor:https://www.alo.rs/vesti/ekonomija/stize-bespovratni-novac-objavljeno-koji-uslov-treba-da-ispunite-da-biste-dobili-pet-miliona-dinara/251480/vest

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović sastao se danas sa zamenikom guvernera Narodne vlade kineske provincije Henan He Đinpingom, izrazivši zadovoljstvo što je učinjen prvi korak ka povezivanju i uspostavljanju saradnje AP Vojvodine sa ovom kineskom provincijom."Sagovornici su ocenili da je saradnja u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije u obostranom interesu. Posebno je iskazan interes za povezivanje kompanija u oblasti savremenih tehnologija, za kulturnu razmenu i saradnju u oblasti turizma", navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Mirović je kazao da Srbiju i Kinu veže veliko i iskreno prijateljtvo, te da je jedan od strateških ciljeva unapređenje privredne saradnje.

On je dodao da Pokrajinska vlada nastoji da kroz intenziviranje poseta i razmenu iskustava sa kineskim provincijama, saradnju koja je definisana na državnom nivou - sprovede u što konkretniju formu.

Đinping, koji predvodi delegaciju te provincije u poseti Srbiji, naglasio je da Henan "prepoznaje privredne i infrastrukturne potencijale Vojvodine".

Prema njegovim rečima, Henan se ekonomski razvija veoma brzo, a sa razvijenom transportnom mrežom može biti privlačna destinacija za srpske kompanije i privrednike.

Đinping je pozvao predsednika vojvođanske vlade Igora Mirovića da poseti Henan i sajam investicija koji se održava u aprilu, zaključuje se u saopštenju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/mirovic-prvi-korak-u-povezivanu-vojvodine-i-kineskog-henana-09-09-2019

Muhara (Amanita Muscaria) je svakako najlepša vrsta gljiva, vrsta koja se sreće na dečjijim crtežima ili na ilustracijama bajki. Neka vas ne zavede njen prelep izgled - reč je o otrovnoj vrsti koju prati mnogo interesantnih, bajkovitih priča. Ova gljiva je veoma često sastavni deo mističnih obreda pojedinih sekti i smatra se da je deo obreda pojedinih šamana sa severa Rusije i Sibira. U svakom slučaju uživajte u njenom izgledu, ali nemojte eksperimentisati
sa svojim zdravljem!
Opis vrste:
Šešir: prečnika 5-20 cm u početku zvonast, kasnije konveksan i na kraju sasvim otvoren ili plitko udubljen. Boja je crvena, karmin crvena, ponekad sa
narandžastim primesama. Kožica šešire prekrivena je belim bradavicama koje mogu da se otru (posebno kada je vreme kišno). Ivica šešira je blago narebrena.
Listići: gusti, široki, različite dužine, skoro da ne dodiruju stručak. Boja listića je bela. Spore su bele. O ovome posebno povesti računa.
Stručak: 5-15 cm visok, na dnu je gomoljsto zadebljan, pri dnu sa bradavičastim ostatcima ovoja.
Meso: belo, srednje debelo, miris i ukus nisu osobito izraženi. Ispod kožice šešira meso može biti žućkasto narandžasto.
Vreme i mesto rasta: raste od leta do jeseni, mada sam je, na jugu Srbije, nalazio uglavnom u jesen pa i veoma kasno, skoro do prvih snegova. Raste uz belogoricu (ja sam je nalazio uz brezu dok autori navode da raste uz bukvu i hrast) i crnogoricu, uglavnom bor. Nije retka vrsta, štaviše retke
su godine u kojima nisam na nju nailazio.

Upotrebljivost: OTROVNA!

Sadrži muskarin (koji je i po njoj nazvan), ali i još nekoliko drugih otrova (ibotenična kiselina, muscimol, muskazon). Postoje podaci da je jedu u nekim delovima Italije i Rusije uz vrlo komplikovanu pripremu koja se sastoji u guljenju kožice (ona i sadrži najveću količinu otrova), te kuvanju, ispiranju, pa nakon toga soljenju. S obzirom na to da u isto vreme raste veliki broj jestivih, pa i veoma kvalitetnih gljiva, ne preporučujem eksperimente ove vrste.
Zamena bi, eventualno, bila moguća sa jajčarom (blagvom, A. Cesarea) ukoliko se ne vodi računa o mestu i vremenu rasta, te boji listića, koji su kod jestive jajčare žućkasti. Na jugu Srbije zamena je praktično nemoguća jer se jajčara javlja samo uz hrast i kesten, leti, veoma retko rano u jesen i nikad iznad 1.000 metara nadmorske visine, dok se muhara uz hrast ne javlja (ili je bar ja nikada nisam uz hrast našao) i nikada ispod 1.000 m nadmorske visine.

Izvor: Agrobiznis magazin

U pitomoj Šumadiji na Oplencu nedaleko od Topole ušuškao se Kraljevski kompleks, koga zovu i srpski Versaj. Na vrhu brda je crkva – mauzolej
kralja Petra I Karađorđevića „Sveti Đorđe“ u čijoj kripti je sahranjeno 28 članova kraljevske porodice. U okviru kompleksa nalazi se muzej, vile kralja
Aleksandra (Kraljeva vila) i kraljice Marije, kraljevska vinarija, vinogradi, Karađorđev konak i kasarna, hotel…
Kompleks se prostire na 142 hektara, a kao svoju zadužbinu kralj Petar I Karađorđević je testamentom ostavio srpskom narodu. Deo kompleksa je
otvoren za javnost i godišnje ga poseti više od 80.000 turista mahom iz Rusije i Kine.
U Petrovoj kući pet godina je živeo kralj Petar I Karađorđević lično nadgledajući gradnju crkve Svetog Đorđa. Građena je po projektu arhitekte Koste J. Jovanovića koji je projektovao i crkvu, a sagrađena je u šumadijskom stilu. Iako je građena kao privremeni objekat vremenom je pretvorena je u Muzej venaca i relikvija u kome se čuva deo blaga kraljevske porodice. Tokom svoje vladavine Karađorđevići su dobijali vredne poklone iz Jerusalima,
sa Svete Gore, iz carske Rusije, ali je malo toga sačuvano.
Svetogorske ikone, zlatna dijadema, Zlatni Faberžeov ram sa fotografijom kraljice Marije sa sinovima Tomislavom i Andrejom, sablja dimiskija od srebra i zlata
izrađena u Beču, maršalska palica, kao i mnoge druge crkvene i lične relikvije kraljevske porodice samo su neki od izuzetno vrednih eksponata koji se čuvaju u ovom muzeju. O blagu Karađorđevića decenijama su se ispredale legende i mitovi. Nakon aprilskog sloma 1941. jedva punoletni kralj Petar II Karađorđević sklonio se u Veliku Britaniju. Legenda kaže da je sa sobom odneo ogromno blago iz kraljevskog trezora. Međutim, istorija je pokazala da je istina ipak bila nešto drugačija.
Naime, od 204 vreća sa zlatom, srebrom i neprocenjivim umetničkim delima samo 16 je stiglo u London. Najveći deo su zaplenili Nemci, nešto Italijani, a deo je završio u rukama ustaša. Najvrednije crkvene relikvije čuvane su u manastiru Ostrog gde su sedam godina posle Drugog svetskog rata pored zlata nađene
neprocenjive relikvije koje su Malteški vitezovi poverili na čuvanje kralju Aleksandru posle propasti Romanovih. To su tri najveće hrišćanske relikvije - ruka Jovana Krstitelja, ikona svetog Luke i krst optočen dragim kamenjem koji je napravljen od časnog krsta na kome je razapet Isus Hrist. Ove relikvije se danas čuvaju u manastiru Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju.
Ikona u sedefu
Najdragoceni eksponat u muzeju na Oplencu je ikona „Tajna večera” izrađena u sedefu po motivima istoimenog čuvenog Mikelanđelovog dela. Ovu ikonu
je jerusalimski patrijarh poklonio kralju Aleksandru 1924. godine u znak zahvalnosti za pomoć Jevrejima. Posle atentata u Marseju na sahranu kralja Aleksandra kao Hitlerov izaslanik došao je Herman Gering. On je bio opčinjen ikonom u sedefu koju je video na Oplencu, pa je nakon okupacije završila u njegovim rukama. Sve do kraja rata zauzimala je počasno mesto u njegovoj spavaćoj sobi. Vraćena je u Srbiju, preko Međunarodnog suda pravde
1947. godine. Zasluge pripadaju i tadašnjoj tajnoj službi Ozna, a posebno jednom čoveku - Slobodanu Krstiću Uči rodom iz okoline Topole. Obučen za specijalne operacije on je uspeo da uđe u trag ovoj dragocenosti i omogući njen povratak u zemlju. Osim ikone u sedefu na Oplencu se čuva još nekoliko vrednih svetogorskih ikona od kojih je najpoznatija ona sa likovima Svetog Save i Svetog Simeona. Nju je kralj Petar I dobio od svetogorskog bratstva kao poklon povodom stupanja na presto 1904. Veruje se da je čudotvorna, jer je blago koje se u najdramatičnijim trenucima nalazilo u njenoj blizini ostalo je sačuvano do današnjih dana.
Pažnju posetilaca muzeja privlači i duborez u maslinovom drvetu grčkog monaha Grigorija koja je rađena 60 godina, tu je i ikonostas, poklon ruskog cara Nikolaja koji je kralj Petar nosio kroz Albaniju kao priručni oltar, dijadema kraljice Marije sa pramenom kose, venčani prsten kralja Aleksandra i kraljice Marije sa grbovima dve kraljevske kuće, sablja poklon od kozaka, naočari po kojima je Aleksandar Karađorđević bio poznat, ratne beleške, dnevnik kralja Petra Prvog, pisma, fotografije kraljice Marije... Mnogi smatraju da u kolekciji oplenačkog blaga nedostaje kruna kralja Petra I Karađorđevića, jedina
sačuvana kruna nekog srpskog vladara. Izlivena je od bronze sa ručke Karađorđevog topa zaplenjenog od Turaka u Prvom srpskom ustanku. Osim bronze, kruna ima pozlatu, emajl i sintetičko drago kamenje.
Tokom povlačenja ka Albaniji za vreme Prvog svetskog rata kralj je odlučio da ovu relikviju ostavi u Srbiji. U gluvo doba noći uklonjene su podne daske u zgradi Prizrenske bogoslovije, iskopana je rupa i nju položena kraljevska kruna. Tokom Drugog svetskog rata čuvana je u manastiru Žiča, potom se selila od muzeja do muzeja da bi 2005. završila u Istorijskom muzeju Srbije iako bi bilo prirodno da se nalazi u muzeju na Oplencu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Na kragujevačkom Šumadija sajmu danas je uručenjem nagrada zatvorena najveća jesenja smotra agrara – 16. Šumadijski sajam poljoprivrede.

Na oko 5000 kvadrata sajamskog prostora, tokom četiri dana sajma, predstavilo se više od 200 izlagača i proizvođača biljne i stočarske proizvodnje.

U protekla četiri dana, u okviru pratećeg programa, organizovane su brojne stočarske izložbe, stručne tribine i predavanja, ali i izuzetno bogat kulturno- umetnički program.

Među izlagačima su ove godine bili gosti iz Belorusije i Turske.

Organizatori ocenjuju da Šumadijsi sajam poljoprivrede nije samo najvažnija jesenja smotra agrara južno od Save i Dunava, već i najveća sajamska manifestacija Šumadija sajma.

Pored vodećih brendova u ovoj oblasti, na sajmu su se predstavile i manje kompanije koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i prodajom poljoprivredne i priključne mehanizacije.

Sajam poljoprivrede i ove godine tradicionalno je organizovao Šumadija sajam, pod pokroviteljstvom lokalne samouprave.

Izvor:http://rtk.co.rs/urucenjem-nagrada-zatvorena-najveca-jesenja-smotra-agrara/

SVILAJNAC, 8. septembra (Tanjug) - Tradicionalni 56. međunarodni Resavski poljoprivredni sajam junica i krava simentalske pasmine u Svilajncu neće biti održan 11. septembra "zbog visokog rizika za prenošenje afričke kuge svinja" i odlaže se na neodređeno vreme. Takvu odluku Skupština opštine Svilajnac, organizator sajma, donela je "na osnovu mišljenja Regionalnog centra za sperečavanje pojave, praćenja i kretanja i kontrole zarazne bolesti afrička kuga svinja za epiziootološko područje Veterinarskog instituta u Jagodini", rečeno je danas Tanjugu u opštini Svilajnac. Sajam se poslednjih godina održava na prostoru ekonomije Poljoprivredno veterinarske škole u Svilajncu, gde su u "neposrednoj blizini objekti u kojima se drže svinje". Ovaj sajam, pre dve godine nije održan zbog bolesti nodularni dermatitis (kvrgava koža) goveda u Srbiji. Resavski međunarodni sajam, ima veliki ugled i reputaciju među stočarima Resave i ovog dela Srbije, i na njemu bude izloženo najmanje 120 grla junica, prvotelki i krava simentalske pasmine, kaže za Tanjug pomoćnik predsednika opštine Svilajnac za poljoprivredu Goran Despotović. Selekciju za izložbu, koja je veoma stroga, vrše stručnjaci za stočarstvo i veterinarstvo opštine sa kolegaa fakulteta i instituta za ovu oblast. Organizator sajma, Skupština opštine, nagrađuje svako izloženo grlo, a šampionke sajma u sve tri kategorije dobijaju i posebne nagrade opštine koje iznose do 50.000 dinara. Na Resavskom sajmu, uz krave i junice, budu izložene i ovce, poljoprivredna mehanizacija, proizvodi od meda i pribor za pčelarstvo, stočna hrana, seme, sredstva za zaštitu bilja. . . Sajam u Svilajncu je uvršten 1998. godine u kalendar Evropskih i svetskih izložbi i sajmova simentalske rase goveda odlukom Evropskomg udruženja odgajivača goveda simentalske rase čije je sedište u gradu Colikofenu u Švajcarskoj. Prve krave simentalske rase u Resavu su dovedene 1885. godine, zapisali su hroničari, a danas populacija tih goveda je preko 5. 000 grla. Prosečna godišnja mlečnost je oko 7. 000 litara. Pre pet godina opština Svilajnac, koja ulaže značajna sredstva u stočarstvo i poljoprivredu, je iz Austrije uvezla 250 rasplodnih junica ove rase i raspodelila ih stočarima. Stočari Svilajnca, su nekoliko poslednjih godina, iz godine u godinu, i apsolutni pobednici i šampioni Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu.

U novembru ove godine premijerno će biti prikazan video o poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima i tradicionalnim rukotvorinama iz Srbije sa geografskom oznakom koji imaju poseban značaj za prepoznatljivost jedne zemlje i njenih gradova i regiona jer jačaju imidž teritorije i lokalni identitet stanovništva i izvor su
ekonomske snage sredina u kojima nastaju.
Video snimaju NALED i Etno mreža uz podršku švajcarske razvojne saradnje, a pored 57 proizvoda zaštićenih u Srbiji geografskog oznakom kao što su leskovački ajvar, futoški kupus, ariljska malina, sjenički sir, pirotski ćilim, bezdanski damast, u filmu će se naći i autentične rukotvorine poput staparskog ćilima, knjaževačkih dvopređnih čarapa, tekeriškog peškira, banatske šare i dr.
Prvi kadrovi snimljeni su na završenoj IV međunarodnoj tkačkoj koloniji koju je u Dojkincima organizovala Etno mreža, u partnerstvu sa Pirotom i Somborom,
NALED-om i lokalnom zanatskom zadrugom „Damsko srce“ i uz podršku ambasada Kanade i SAD. Kolonija je jedinstven format za očuvanje i promociju ćilimarstva i tehnike tkanja kao jednog od istaknutih tradicionalnih zanata, a istovremeno i magnet za strance i turiste da dođu na Staru planinu po autentične proizvode poput ćilima, kačkavalja i peglane kobasice, koji u Beogradu nemaju svoje prodajno mesto.
Rukotvorine čine sastavni deo kulturne i turističke ponude, donose prihod ženama u unutrašnjosti i pomažu njihovoj društveno-ekonomskoj afirmaciji.
- Kao pokrovitelj ovogodišnje kolonije u Dojkincima animirala sam kolege diplomate da podržimo delovanje Etno mreže kroz učešće u koloniji i kupovinu
ćilima i rukotvorina žena na selu – izjavila je ambasadorka Kanade Kati Čaba.
Ona je posetila koloniju s kolegama iz ambasada SAD, Australije, Indije, Belgije, Brazila, Švajcarske, Švedske, Bugarske, Norveške i EU i zajedno su dodelili
priznanja deci iz pirotskog kraja za najbolje likovne radove s motivima sa ćilima i upoznali znamenitosti i lepote Stare planine.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Srbiji je ovoga proleća kukuruz zasejan na 970 hiljada hektara. Vremenske prilike odgovarale su njegovom razvoju, pa ratari očekuju daleko veći rod od prošlogodišnjeg. Međutim nisu zadovoljni trenutnom otkupnom cenom.

U čitavoj Srbiji površine pod kukuruzom su značajne, zauzimaju trećinu ukupnih površina. Poljoprivredni proizvođači a posebno imanja očekuju rod od osam tona, dok će taj prosek kod individualnih proizvođača biti manji što potvrđuje i Željko Kavlak iz Melenaca, koji je među prvim krenuo sa ovogodišnjom berbom.

- Tridesetak jutara sam posejao pod kukuruzom, rod je dobar, četiri tone po jutru u zrnu - kaže Kavlak.

Slično razmišljaju i ostali ratari. Darko Đurić navodi da je kukuruz posejao dvadeset hektara.

- Prinos je solidan, pet, šest tona po jutru - kaže Đurić i dodaje da je zadovoljan prinosom ali da ga brine cena.

- Još se ne zna, ali čujem da će biti 13-14 dinara što je jako malo - ističe Đurić i navodi da bi trebalo da bude 20 dinara po kilogramu.

U četiri šabačke opštine koje pokriva tamošnja poljoprivredna stručna služba ovoga proleća kukuruz je zasejan na površini od 65 hiljada hektara. Početkom naredne nedelje ovde će krenuti berba.

Darko Simić iz Poljoprivredne stručne službe iz Šapca ukazuje da je prinos na oglednim poljima očekivan, od sedam i po tona po hektaru.

- Prolazak kukuruza kroz feno-fazu bio gotovo idealan sve do nalivanja zrna. Mislim da će biti mnogo manji procenat od očekivanog, a to znači da će ta faza nalivanja zrna biti od 5-10% - navdi Simić.

I kao što je to slučaj sa pšenicom, većina proizvođača kukuruza u ovom trenutku nije zadovoljna otkupnom cenom. Poučeni iskustvom iz prethodnih godina cena tokom berbe najniža, većinu roda ostaviće u kotarkama čekajući bolju cenu, dok su jedino oni ratari koji nemaju novca za predstojeću jesenju setvu primorani da ga odmah prodaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622649/ratari-zadovoljni-rodom-ali-ne-i-otkupnom-cenom-kukuruza

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30