Mušmula (lat. Mespilus germanica) je žbunasta biljka iz roda ruže. To je poslednje voće u sezoni i bere se od sredine oktobra do decembarskih mrazeva. Ova, danas nepravedno zapostavljena voćka, izuzetno je cenjena zbog svojih lekovitih svojstava. Nekada nije postojao voćnjak u Srbiji bez bar nekoliko stabala
mušmula, a danas se retko gaji uprkos dobroj ceni na pijacama. Mušmula se najčešće jede u sirovom stanju, veoma je zahvalna za preradu jer od samo jednog kilograma ovog voća može da se dobije čak 600 grama džema. Vinari tvrde da odlično ide sa svim vrstama vina, a gastronomi preporučuju mušmule pečene na puteru i sa karanfilićem uz jela od divljači.

Uzgaja se 3.000 godina
Mušmula raste kao listopadni žbun ili nisko drvo visine do šest metara. Potiče iz jugozapadne Azije, a u regiji Kaspijskog jezera, odnosno severnog Irana, uzgaja se već 3.000 godina. U Grčku je donesena oko 700. godine p. n. e. a 500 godina kasnije i u Rim. Zbog lekovitih svojstava rimski vojnici su je sadili u
svojim vojnim logorima, pa su je tako raširili širom Evrope. Mušmulu je prvi opisao grčki botaničar Teofrastus koji je svrstao u rod između kruške i gloga. Mušmula je bila sveto drvo kome su drevni narod druida pripisivali magijska svojstva. Pred polazak u bitku uzimali su plod mušmule i otvarali ga. Ako bi u
njemu našli neparan broj koštica, smatrali su da će biti uspešni, a ako bi našli paran broj bitka bi se odlagala za povoljnije vreme. Nije poznato ko i kada je doneo prvu mušmulu u Srbiju, koja se danas tek sporadično gaji mahom u Bačkoj i u okolini Smedereva. Ovo voće nije zahtevno za uzgoj, nije potrebno
prskanje, a zasadi su vrlo dugovečni. Vrlo je izdašna i u punoj rodnosti, nakon dvadesete godine starosti, mušmula kalemljena na dunju prosečno daje prinos od 60 do 80 kilograma, a kalemljena na beli glog i oskorušu daje prinos od 100 do 150 kilograma po stablu. Kako savetuju iskusni voćari da bi
mušmula dostigla vrhunski kvalitet dobro je da dočeka prvi mraz.
Mušmula nije probirljiva kada je u pitanju zemljište, listovi su prosti, široki i izduženi, retko nazubljeni sa zaliscima. Dužina lista je između šest i 12, a širine tri do pet santimetara. Cvetovi su pojedinačni, bele boje i krupni. Mušmula ima najduže razdoblje od vremena cvetanja do berbe odnosno od 180 do 190 dana.
Plodovi su vrlo ukusni, kiselkasto-slatkasti, sa semenkama.

Lekovita svojstva
Lekovita svojstva mušmule poznata su od davnina, a to potvrđuju i novija naučna istraživanja. Ova zdrava voćka ima svega 47 kalorija u 100 grama, nema masnoće, niti soli, pa se preporučuje pobornicima zdrave ishrane. Plod nije previše sladak, ali je bogat vitaminima C i B, kalijumom, kalcijumom, gvožđem i magnezijumom, kao i belančevinama, ugljenim hidratima, ima tanin, pektine, organske kiseline... Mušmule su bogate dijetetskim vlaknima i preporučuju se kao dijetetska ishrana. Kao nisko kalorično voće mogu da se koriste na razne načine, najčešće se konzumiraju sirove, a od njih može da se napravi vrlo ukusan džem. Mušmule se, verovali ili ne, koriste i za pravljenje likera.
U lekovite svrhe koriste se listovi, kora, cvetovi, semenke i zreo plod mušmule. Plodovi su odličan laksativ i diuretik, smiruje upalu sluzokože želuca. Pektin koji se nalazi u ovom voću pomaže u snižavanju holesterola, zaustavlja krvarenja, poboljšava vid i blagotvorno deluje na kožu i kosu. Nezrela mušmula koristi se za zaustavljanja krvarenja u usnoj duplji kod krvarenja zuba i desni, a ima i protivupalno dejstvo. U tom slučaju pravi se čaj od lista mušmule zato što je najbogatiji taninom. Kora sa drveta se skida u proleće ili u jesen, a veruje se da pomaže u lečenju malarije. Posebno lekovite su semenke koje se ostave u vodi da nabubre, pri čemu se stvara sluz koja se koristi kao oblog za razne povrede kože. Semenke sadrže manji procenat cijanovodične kiseline, pa treba pažljivo s njima rukovati i strogo se pridržavati recepta kako ne bi došlo do neželjenih dejstava.
List se u lekovite svrhe sakuplja u proleće, suši na promaji i kasnije priprema kao čaj. Cvet se bere u razdoblju od maja do juna, suši se na svetlom mestu i konzumira u obliku čaja najčešće za poboljšanje probave.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Uobičajeni način pripreme zemljišta za zimu je da se ono na jesen prerilja ili preore. Međutim, struka se u zadnje vreme protivi takvom principu, jer ovakva obrada narušava korisne organizme u zemljištu, ali i gornji, najplodniji deo čime se smanjuje njegova plodnost.

Šta nam je onda činiti?
Na to pitanje nema jednostavnog odgovora, naglasio nam je stručnjak za povrtarstvo Nada Parađiković.

Oranje je i dalje najčešći način obrade zemljišta jer se u kratkom vremenu mogu obraditi velike površine, visok je stepen provetrenosti, a i moguće su njegove kombinacije, na primer sa unošenjem đubriva.

Treba orati početkom rane jeseni, ali to zavisi od optimalne vlage zemljišta. Pre njega površine treba očistiti od grubih biljnih ostataka. Takođe, važno je proveriti da li su u zemlji prisutne gliste i drugi korisni organizmi."To se radi tako da se napravi presek zemlje, odnosno da se iskopa rupa dubine do 35 cm i pregleda prisutnost navedenih organizama", pojašnjava Parađikovićeva i dodaje da što je površinski sloj bogatiji njima, poruka je povrtaru da dubina oranja treba biti plića.Prema literaturi, u plodnom povrtnom zemljištu bi trebalo da živi oko 200 do 300 kišnih glisti po m2, a one prerade do 1.5 kg zemlje u humus.Riljanje zavisi od tipa tla pa bi tako zbijena i teška trebalo prevrtati svake jeseni. To su ona glinena, a za njih struka preporučuje da se u ranu jesen prekopaju, preriljaju ašovom, motikom ili koriste vile kopačice. Na humusnim i onim rastresitim, priprema se obavlja trozubim ručnim kultivatorom kojim se zemlja rasitni, a krupne grude se usitne grabuljama i poravnaju."Pri tome se u njega može ukopati kompost, organsko đubrivo, masa za zelenišno đubrenje koje se pomeša sa njim i popravlja njegova hemijska i fizička svojstva u obradivom sloju", savetuje naša sagovornica.Malčiranje zemljišta poboljšava i čuva njegovu strukturu, a ujedno se njime hrane korisne jedinke poput glista koje tu masu prerađuju u najbolje povrtno đubrivo. Stoga je ono dobra alternativa ranije spomenutim metodama.

"Jesenje malčiranje je važno jer usporava hlađenje zemljišta i tako produžuje razdoblje aktivnosti mikroorganizama u njemu."

Pojašnjava da je za malč idealna mešavina pokošene trave, naseckanih zelenih otpadaka i opalog lišća (sve osim lišća oraha, hrasta, bukve, jasena, javora, graba, lipe, bele topole, vrbe, jablana, jarebike, obične leske, platane i drugo) i slame.

Malč od usitnjene kore uglavnom se koristi na gredicama u parkovima, ali ga sada sve više koriste i povrtari amateri na svojim okućnicama.

"Usitnjena kora sprečava rast korova, štiti zemlju od isušivanja i erozije i ujednačuje temperaturne razlike. Međutim, ne podnose sve biljke malč od kore zato što sadrži tanine“, otkriva naša sagovornica.

U poslednje vreme je pod lupom javnosti zbog otkrivenih povišenih vrednosti teškog metala kadmijuma.

"Sloj treba da bude tanak, a prilikom kupovine treba obratiti pažnju na izvor kore i robu koja ispunjava zakonske i druge relevantne kriterijume", napominje.Savetuje i koji su sve mogući izbori organskog malča zavisno od vrste povrća. Tako tvrdi da je za kupusnjače dobro dodati organsko đubrivo, kompost i slamu. Luk treba malčirati slamom, senom i piljevinom, plodonosno povrće slamom i pokošenom travom, zatim tikvenjače slamom, a lisnato povrće piljevinom. Dok će mahunarke dobro rasti pod pokošenom travom, senom i strugotinama drveta."Kod malčiranja korenastog povrća treba biti oprezan jer je ono podložno truleži usled vlage koju može da stvori", pojašnjava stručnjak i dodaje da je njega dobro malčirati peskom, strugotinama, sitnom slamom, ali i sušenom usitnjenom koprivom.

Osim toga, u jesen se preporučuje zajedno sa malčem dodati peletirano organsko đubrivo, fermentisano stajsko đubrivo ili kvalitetan kompost.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/kako-pripremiti-zemljiste-za-zimu-i-malcirati-u-zavisnosti-od-vrste-povrca/63811/

Cene se menjaju, stopa inflacije raste, ali raste i promet robe u maloprodaji - ovako bi se najkraće mogla opisati situacija u kojoj se nalaze kupci u Srbiji.Naime, uprkos epidemiološkoj situaciji i preduzetim merama, navike potrošača tokom prve polovine godine slične su onima iz istog perioda prošle godine, ali ono što pravi razliku jesu skokovi i padovi u cenama pojedinih proizvoda. Evo šta pokazuje zvanična statistika.Prema aktuelnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o prometu robe u trgovini na malo, a koji su obuhvatili prvu polovinu ove godine rezultati su sledeći:

- Posmatrano u odnosu na prosek 2019. godine, zabeležen je značajan pad prometa u aprilu, praćen boljim rezultatima u naredna dva meseca. Ipak, dugoročni trend je u toku prve polovine ove godine blago rastući i bio je čak iznad prošlogodišnjeg proseka. Beleži se porast za 4,9 odsto u tekućim, odnosno 5,6 odsto u stalnim cenama.

- Drugi kvartal 2020. godine, kao i oni pre njega, pokazuje da su najzastupljeniji bili prehrambeni proizvodi i alkoholna pića (38 odsto), zatim slede gorivo (14,1 odsto), te ostali neprehrambeni proizvodi. Nakon toga nižu se: proizvodi za domaćinstvo, farmaceutski, kozmetički i toaletni proizvodi, duvan, informaciono-komunikacijska oprema, dok su proizvodi za kulturu i rekreaciju na samom kraju liste.Ako posmatramo kretanje cena iz meseca u mesec i poredimo ih sa istim periodima prethodne godine, podaci RZS pokazuju da je godišnja stopa inflacije bila najviše početkom godine - za januar je ona iznosila 2 odsto. Padala je do aprila kada je iznosila 0,6 odsto, da bi počela ponovo da raste i u junu dostigla vrednost od 1,6. Najveći doprinos dao je rast cena hrane, bezalkoholnih pića i duvana, kao i stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva.

U ukupnoj ceni hrane, cena povrća tokom drugog kvartala bila je jedini deflatorni element, a u strukturi pada cena najveće učešće imala je cena krompira, crnog luka i kupusa. Sa druge strane, rast cene voća ostao je najinflatorniji element, a najveći uticaj na rast cena voća imale su jabuke, limun i pomorandže. Uz to, poskupelo je i svinjsko meso, potom sušeno, dimljeno, usoljeno i druge vrste mesa, sem goveđeg, za koje su cene pale. Tome treba dodati i poskupljenje duvana koje je iznosilo 7,3 odsto.Kada je u pitanju promet robe u trgovini na malo, prognoza RZS je da će prva tri kvartala ove godine zbirno doneti povećanje od 5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, s njim rašće i stopa inflacije - treći kvartal bi očekivano mogao da zabeleži porast od 1,8 odsto, a četvrti za 2,8 odsto u odnosu na iste periode lane.Podsetimo, kako smo nedavno preneli, u Srbiji se za godinu dana proda čak 80.000 tona odeće, odnosno svaki građanin u proseku kupi oko 12 kilograma garderobe. Najviše se troši na čarape i veš.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=10&dd=20&nav_id=1750060

U preduzeću za razvoj poljoprivrede Zlatiborski Eko agrar u toku je raspodela 35 miliona dinara kroz javne pozive za ulaganja poljopljivrednika za 2020. godinu. Novi direktor Eko agrara Marko Marić veruje da će sa svojim iskustvom biti od koristi proizvođačima kroz buduće aktivnosti preduzeća.

Direktor Ekoagrara Marko Marić kaže da ovo opštinsko preduzeće nesmetano funkcioniše. U toku je isplata subvencija, koja će po svim zahtevima viti realizovana do kraja godine. Iz opštinskog budžeta namenjeno je 35 miliona dinara za poljoprivredu, a od toga je 18 miliona utrošeno za investicije u fizičku imovinu gazdinstva po 230 zahteva, dok je za uvećanje stada iz sopstvenog zapata stiglo 175 zahteva za sedam miliona dinara. U toku je javni poziv za kreditnu podršku za šta je namenjeno dva miliona dinara, a do kraja godine planirani su i javni pozivi za organsku proizvodnju i podršku preradi na gazdinstvu.

„Finansijska sredstva su raspoređena po kategorijama, konkursi su na nekim mestima još uvek otvoreni. U svakom slučaju najviše je bilo investcija u fizičku imovinu, to je mehanizacija, sve vrste sa nekim pod-tipovima. To je ono što je najaktuelnije ljudima i 18 miliona je ove godine isplaćeno za tu meru.“

kaže Marić koji na mesto direktora dolazi kao poljoprivredni proizvođač sa velikim iskustvom ali i kao član opštinskog veća za poljoprivredu.

„U principu, moj je plan da budem što korisniji pre svega proizvođačima, a onda sve što je u opisu ove pozicije, odnosno ovog radnog mesta. Mislim da je dobra pogodnost što sam ja upravo iz te priče i da neće biti bez značaja moje razumevanje problematike.“

S obzirom da postoji mogućnost pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji, za poljoprivrednike se mogu javiti problemi i sa plasmanom proizvoda, kako se desilo minulog proleća u prvom talasu.

„Vrlo je realna bojazan od toga. Konkretan model i rešenje ne postoje. Razmišljati u tom pravcu i planirati neku akciju, to je ono što mi sada možemo. Niko od nas ne može da zna u kojoj meri će to stati, kada i na koliko.“

Nekoliko poljoprivrednih proizvođača iz opštine Čajetina uz podršku Eko agrara početkom septembra je učestvovalo na Festivalu dobre hrane i vina na Savskoj promenadi u Beogradu.

„Dobar momenat je bio što je epidemija bila u opadanju. Festival je bio na otvorenom tako da smo imali pogodnost i sa te strane. Što se tiče samog marketinga, naravno da je to vrlo bitna stavka i učešće na takvim festivalima doprinosi i našoj firmi, i renomeu opštine, a pre svega proizvođačima koji su se za tu priliku nama odazvali i ja im se i ovaj put zahvaljujem.“

Krajem oktobra predstaviće se projekti i proizvođači kojima su odobrena sredstva iz zajedničkog fonda Eko agrara i fondacije Ana i Vlade Divac. Pored ostalih poslova, do kraja 2020. godine Eko agrar planira da uloži sredstva u proširenje proizvodnog kapaciteta mlekare Naša Zlatka u Krivoj Reci.

Izvor:https://www.uziceoglasnatabla.com/zlatiborski-eko-agrar-do-kraja-godine-isplacuje-35-miliona-dinara-poljoprivrednicima-video/

Pogon "Naš med" nastavlja isplatu i preuzimanje šumskog meda, navodi se na zvaničnom sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

"Sredinom nedelje očekujemo prvu isporuku meda stranom kupcu, a odmah zatim krećemo sa plasmanom bagremovog meda", ističu.Podsetimo, Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a kreće da unapred plaća pčelarima med i da ga preuzima najmanje jedan dan nakon uplate. Kako se navodi u Ugovoru o uzorkovanju i otkupu meda proizvođač pristaje da se uzorkuje med koji je prethodno prijavio za plasman preko Pogona, a pod uslovima i proceduri predviđenoj od strane Pogona.

Zatim, proizvođač garantuje pod punom moralnom, materijalnom i krivičnom odgovornošću da je med i količine koje je prijavio, proizveo u okviru sopstvene proizvodnje i garantuje za njegov kvalitet, u smislu da je preduzeo sve mere koje su neophodne da očuva izvorni kvalitet meda, ali i prodaju meda u skladu sa svim važećim propisima Republike Srbije.S druge strane, ovim ugovorom, Pogon se obavezuje da proizvođaču isplati ugovorenu garantovanu cenu meda od:

* 5,5 evra za kilogram;
* 5,5275 evra za kilogram za pčelare vlasnike zlatne kartice lojalnosti SPOS-u;
* 5,533 evra za kilogram za pčelare vlasnike dijamantske kartice lojalnosti SPOS-u;
* 5,588 evra za kilogram za pčelare vlasnike platinaste kartice lojalnosti SPOS-u.
Isplata se vrši u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Na navedenu cenu meda Pogon će Proizvođaču obračunati i isplatiti PDV nadoknadu u iznosu od osam odsto.Kako smo ranije pisali, SPOS je isplatio pčelarima ukupno 58.041 evro za šumski med do početka ovog meseca. Najmanja količina po osobi bila je 90 kg, a najveća 2.700 kg.

Izvor:https://www.agroklub.rs/pcelarstvo/spos-nastavak-isplate-i-preuzimanja-sumskog-meda/63798/

Kompleks Veletržnice Beograd u Bloku 53 uskoro bi trebalo da dobije nove sadžaje na većoj površini. Kako se navodi u izmenama PDR-a koje su na javnom uvidu, planira se proširenje postojećeg kompleksa Veletržnice, uz izgradnju neophodnih logističkih sadržaja, kao i saobraćajnica i komunalne infrastrukture.

Područje privredne zone Auto-put u Novom Beogradu, Zemunu i Surčinu za blokove 42 i 48 u okviru Bloka 53 je zona atraktivna za sadržaje komercijalnog i komercijalno‐skladišnog karaktera. Širenje ove zone duž auto-puta zahteva dodatno uređenje i opremanje komunalnom infrastrukturom, izgradnju denivelisanih pristupa auto-putu, izgradnju paralelnih saobraćajnica i poprečnih veza, uz ograničenja nastala funkcionisanjem aerodroma i radiofara.

Planom je predviđeno da se Veletržnica sa postojećih 177.805,97 m2 proširi na 518.118,01 m2. Takođe, u planu je i povećanje površine za privredne zone sa sadašnjih 54.737,72 m2 na 137.574,16 m2.

U skladu sa planom razvoja i mreža saobraćajnica, koja sada zauzima 14.590,02 m2, biće proširena na 50.152,57 m2.
Kako se navodi, Ulica Prekonoška (saobraćajnica 1‐1) ostaje u rangu ulice drugog reda. Planira se njeno produženje do planirane Ulice IX, koja se povezuje na postojeću petlju Grmeč. Ova petlja predviđena je važećim Planom za rekonstrukciju koja će omogućiti kvalitetnije povezivanje predmetne zone na Autoput Beograd–Šid.

U južnom delu planirana je saobraćajnica 2a‐2a, koja predstavlja produžetak Ulice Marka Čelebonovića i povezuje predmetni prostor sa Bežanijskom kosom na jednoj, odnosno sa planiranom privrednom zonom uz autoput, na drugoj strani. Ova saobraćajnica ima rang ulice prvog reda. Saobraćajnica T6, koja tangira predmetni prostor sa istočne strane, dobija rang magistrale.

Nosilac izrade plana je Urbanistički Centar doo, a rani javni uvid traje do do 2. novembra 2020. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3042515/beogradska-veletrznica-dobija-nove-sadrzaje-u-planu-sirenje-kompleksa-gradnja-saobracajnica-i

Devetorica mladih, vrednih, uglavnom veterinara, agroinženjera i inženjera stočarstva, domaćina iz devet mesta od Kragujevca, Despotovca, Jagodine, preko Kruševca i Smedereva do Čačka, pokrenuli su ozbiljne farme ovaca i ujedinili se u zajedničku zadrugu.
Ovi domaćini odlučili su da svoje porodice i budućnost grade na selu i, uprkos očekivanjima, ne pobegnu u grad ili inostranstvo. Zahvaljujući njima i njihovom primeru i srpska sela sve više počinju da budu pod konac. Krase ih uređene farme, krcate hale, i hangari, automatske čistilice, hranilice, mašine, traktori, ali i nove ideje i nova energija.

Da sve više mladih, obrazovanih, odlučuje da se vrati u svoja rodna mesta i da žive od poljoprivrede, svedoči baš ova stočarska zadruga u zadružnom "Savezu Šumadije i Pomoravlja, Jagodina".

Mihailo Pantić (16) iz sela Brzan kod Batočine ne razmišlja da "beži" iz rodnog sela i porodične farme ovaca, koja broji 200 grla. Roditelji Nenad i Danijela su njemu i trinaestogodišnjoj sestri Marijani izgradili oslonac i sigurnost, a posao koji su započeli planira da nastavi.

- Farmu ovaca francuske rase il de frans smo osnovali 2012. godine, ali teško i odricanjem, malo-pomalo, jer nam ništa nije bilo servirano na tacni - priča glava porodice Nenad (42). - U šali kažem da je za uspeh na samom početku bila važna trojna vlada - zemlja se vodi na majku, gazdinstvo na suprugu, a ovce na mene, pa smo svi međusobno povezani i uslovljeni jedni drugima.

Nenad ne zaboravlja kako je starim, poluraspalim "kecom" išao u Suboticu po ovna, čistokrvne rase. Sa setom i ponosom u isto vreme, seća se da je "otac" stada Gabrijel bio skuplji nego auto kojim ga je dovezao na farmu. I koliko su se odricali da bi tih 700 evra, tada ogromnih, platili za početak sna. Danas je ovaj ovan u zasluženoj penziji, ljubimac i maskota farme Pantić. A sve ovce "francuskinje" imaju uredne papire i potvrdu o pedigreu. Jagnje se tri puta u dve godine, a prosek im je 1,8 jaganjaca po ovci. Ova rasa se gaji pre svega zbog ukusnog mesa, ali se zarađuje i od prodaje rasnih grla.

- Žao mi je što moj otac nije dočekao da vidi kakvu smo farmu napravili, jer sve vreme dok sam išao napred, pratile su me očeve reči i bodrenja - s knedlom u grlu govori Nenad. - A isto to sada govorim svojoj deci. Da budu uporni, da se strpe, jer svaki rad i trud na kraju budu nagrađeni. Oni su i odlični đaci i imaju mnogo obaveza na farmi. Govorim im da zapnemo kada treba, a da će i za odmor i uživanje biti vremena. Volimo da putujemo, naši vikendi i letnji i zimski predasi su nam neprocenjivi.
Pantići su samo jedna karika u lancu ujedinjenih domaćina Šumadije i Pomoravlja. Sedište Zadruge je kod Senića u Sečnju kod Čačka, porodice sa troje male dece. Ideja je potekla od Mladena Minića (36), mladog inženjera stočarstva koji je svoje roditelje nagovorio da se iz Jagodine gde su živeli presele na dedovinu, selo Sekurič i pokrenu farmu umatičenih ovaca austrijske rase virtemberg.- Imamo zasada 200 grla na našem gazdinstvu, ali imam velike planove sa zadrugom - kaže ambiciozni Mladen. - Nameravamo da naša priča bude stub razvoja i doprinosa stočarstvu. Čistokrvne ovnove rase virtemberg ćemo nabaviti u Austriji, iako koštaju od 600 do 1.500 evra. U Sečnju će biti sedište, otkup, prodaja i farma sa kvalitetnom genetikom. Za početak ćemo imati 50 grla, ali ćemo vremenom proširivati stado.Mladen i njegova devojka Marina (27) svoju i budućnost svoje dece vide baš ovde, okruženi pašnjacima, pšeničnim poljima, svojim stadom... Ovo dvoje mladih i vrednih uskoro će postati roditelji, a nisu ni stigli da se pozabave venčanjem. Mladen je odlučio da svoju buduću suprugu zvanično zaprosi pred objektivom našeg foto-reportera. Naravno da je odgovor bio - "Da"!MLADEN ima i voćnjak od 75 ari pod kupinom, ali i devet hektara livada i oranica pod kukuruzom, ječmom, detelinom. Počeo je sa manje od 100 grla, ali je ulagao pametno i duplirao je stado. Dok je o tome pričao na poznatoj televizijskoj poljoprivrednoj emisiji "Znanje i imanje", Marina ga je spazila i zaljubila se na prvi pogled. Lako ga je, veli, pronašla preko društvene mreže. S druge strane, Mladen je presrećan što ga je pronašla "bolja polovina" sa istim interesovanjima i pogledom na svet.

Pre zadruge osnovao sam Udruženje mladih poljoprivrednika Srbije, koje sada broji oko 500 članova, gde sam stekao uvid ko je zainteresovan da se ozbiljno bavi ovim poslom - kaže Mladen Minić. - Pokrenuo sam ga zbog novih ideja, i da bih mladima olakšao da se upuste u ovaj posao, kao stub za doprinos i razvoj stočarstva u našoj zemlji. Uz našu pomoć mogu da registruju gazdinstvo, izrade biznis plana, povoljno nabave poljoprivredne mašine, repromaterijal, saznaju na šta sve imaju pravo kao pomoć države. Primer je da za svako umatičeno grlo država daje po 7.000 dinara godišnje.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/reportaze/926310/zive-srpski-san-zemlji-predaka-mladi-uzgajivaci-ovaca-kragujevca-cacka-odlucili-udruze-snage-osnuju-zadrugu

Urednik "Agrobiznis magazina" i stručnjak za poljoprivredu Goran Đaković kaže za RTS da su se poljoprivrednici veoma brzo prilagodili poslovanju u vreme epidemije, a da će naredna godina biti najbolja za njih, jer će na raspolaganju biti najviše sredstava za investicije.Goran Đaković podseća da je na popčetku epidemije, već u aprilu, formirana elektronska platforma na kojoj su registrovana poljoprivredna gazdinstva mogla da daju svoju ponudu."Pošto sam proizvođač jagoda, imam iskustvo da sve što smo imali proletos, prodali smo bukvalno sa kućnog praga. Da smo imali, prodali bismo i pet puta više. Kako se situacija razvijala, tržište se relaksiralo i rešavao se problem plasmana proizvoda", ističe Đaković.

Smatra da poljoprivredni proizvođači danas sasvim solidno i lepo plasiraju svoje proizvode.

"Bilo je problema oko organizacije proizvodnje. Morali su da dobiju dozvolu da bi se kretali. Kada je u pitanju povrtarstvo, problem su bile zatvorene pijace, ali posle je sve to živnulo", kaže Đaković.

Ističe da je veoma dobro što se u ovom periodu izgradio odnos između potrošača i proizvođača. Savetuje da se potrošači raspitaju za dobre poljoprivredne proizvođače i uspostave direktan kontakt.U toku je berba jabuka, a Goran Đaković kaže da Srbija 80 odsto svojih jabuka izvozi u Rusiju.

"To jeste dobro, ali nije dobro imati samo jednog kupca. Treba nam više tržišta. Sada otvaramo tržište Indije. Prva količina jabuka je otišla u Indiju", priča Đaković.

Naglašava da je Indija veliki svetski proizvođač jabuka, ali da je uvozi, kao što radi i Srbija.

"Jabuka ne može da bude sveža cele godine. Možemo da je čuvamo od septembra i oktobra, kada je beremo, sve do aprila, ali imamo period od aprila do juna kada nemamo svoje jabuke. Ne možemo ih večno čuvati", objašnjava Đaković.

Kaže da se još čekaju rezultati izvoza u Indiju, jer su jabuka tek negde na pola puta do odredišta.

"Prošle godine smo imali nešto nižu cenu i probleme sa izvozom u Rusiju jer je bila smanjena potražnja. Ove godine je mnogo bolja situacija i mnogo je bolja cena. Nadamo se da će tako i ostati", navodi Đaković.Mladima koji žele da se bave poljoprivredom, Goran Đaković preporučuje da prvo iznajme kuću na selu, ako nemaju svoju.

"Živite tamo tri, četiri meseca, što kažu pojedite kilogram soli sa svojom porodicom i vidite da li ste za takav život. Od poslovnih ideja, voćarstvo je interesantno - jabuka, ali ako imate više novca i borovnica. Ako imate malo vremena da radite, a višak novca - to je lešnik, ako nemate uopšte vremena, onda orah", savetuje Đaković.

Ističe da je ratarstvo namenjeno za one koji imaju veće površine za proizvodnju, a da se u povrtarstvu pokazalo da se u poslednjih pet godina najviše isplati proizvodnja paprike i paradajza, a najmanje lubenice i kupusa.

Đaković očekuje da će naredna godina biti najbolja za poljoprivrednike, jer će na raspolaganju biti najviše sredstava za investicije u poljoprivredi.

"Dolazi nam 50 miliona dolara od Svetske banke. Negde na proleće treba da počne taj projekat, gde će i mali i veliki poljoprivrednici avansno dobijati novac. Bespovratno i avansno će dobiti 50 odsto investicije, 40 odsto će finansirati banka, a 10 je njihovo učešće. Mislim da nikad nije bilo moguće dobiti povoljnije uslove", kaže Goran Đaković.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4117123/goran-djakovic-poljoprivreda-investicije-najbolja-godina.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31