Da li hobi može da bude dobar biznis ili je pak samo veliki trošak mišljenja su podeljena. Oni koji se nekim hobijem bave verovatno bi na njega sav svoj
zarađeni novac i potrošili. Tako lovce mame puške, ribolovce štapovi, filateliste retka marka a našeg mladog domaćina i poljoprivrednika Predraga Ćulibrka zanimaju domaće životinje poput kokošaka i gusaka. On je na imanju svojih predaka iskoristio postojeće stare objekte i u njima smestio nekoliko različitih rasa živine.

„Prvo sam počeo da gajim sve tipove kokoške rasa italijanka. Imao sam ih u puno različitih boja, zatim sam počeo da nabavljam patke kojih sada imam oko šezdeset a na proleće ih bude stotine pre nego ih isporučim njihovim budućim vlasnicima. Ako me pitate da li se isplati rekao bih da jer imam mogućnost da proizvodim sopstvenu hranu za životinje, siguran plasmana a što je najvažnije radim ono što volim“.
Predrag za Agrobiznis magazin kaže da je Khaki Kampbell kupio u Mađarskoj i Sloveniji i to tri linije.
„Sa njima sam prezadovoljan, to su patke koje nose od 160 do 260 jaja godišnje. One nisu majke ali zato nose jako puno jaja, a što je najbitnije jako je otporna rasa i lako se odgaja. U ovoj godini sve što su snele, sva jaja su prodata kupcima. Doneli smo kvalitetne jedinke a hobisti i ljubitelji plovaka su to prepoznali pa su sva jaja otišla odgajivačima plovne živine“.
Ruansku patku Predrag je doneo iz Rumunije. To su teške, srednje stasne plovke. Pokazale su se jako dobro, krupne su i veoma otporne što je najbitnije. Nisu velike nosilje ali to opravdava njihov izgled i veličina. Kod njih je oplodnja jaja oko 50 posto i obavezna je voda gde mogu da se oplode. To je zato sto su te patke jako velike pa im nije lako da se gaze.
„Moram reći da smo mi zadovoljni njima i sa takvom oplodnjom jer smo napravili lep rezultat na izložbi i tako planiramo da i dalje radimo na kvalitetu. To su patke koje mogu da daju i 1,5 kg masti po jedinci što je takođe jedan kvalitet koji se traži kod pataka“.Krivokljune patke su stigle u Karađorđevo iz Rumunije, ženke su poreklom iz Nemačke ta nije iz Lajpciga, a mužjaci koje su pušteni sa ženkama su iz Belgije tako da su vrhunsog kvaliteta.

„Imamo ih u više boja, a što je najbitnije one su laka rasa i lake su za odgoj. Kod njih je bitno kada se izlegu mladi pačići noge im budu dosta visoke pa samim tim od starta ubacujemo kalcijum u ishraniu“- objašnjava nam Ćulibrk.
Ove patke inače nisu probirači u ishrani i jako su aktivne tako da same mogu naći hranu ako im ispunite uslove držanja. Nose oko 80 jaja godišnje. Boja jaja je bela do svetlo zelene. One su jedne od najčudnijih pataka to jest čudnog izgleda. Vrat im je labudast a kljun se povija na dole pa su postale jako popularne kod mnogih odgajivača i hobista u inostranstvu.
„I Frankonske guske smo doneli iz Rumunije. To je guska sa jako izraženim instinktom to jest odlične su majke i same izvode svoje guščiće. One su plave
boje i teže od pet kg. Obavezna im je voda odnosno bazen da bi se oplodile u rano proleće. Nose od osamnaest do dvadeset jaja u proleće ,njihovo meso je jedno od cenjenijih jer je jako mekano i ukusno, a najpribližnije je ukusu divlje guske. Najpopularnije su u Nemačkoj gde ima dosta odgajivača ovih gusaka. Predrag nam objašnjava da je ove guske nabavio da bi ih izlagao po izložbama. Ajzburška je najveća patka od svih pataka.

„Kupili smo prvi par u Rumyniji i prve godine nismo uspeli da ih razležemo u većem broju jer su te patke jako krupne i teže su i od ruanskih pataka. Kod njih je obavezna dijeta u proleće da bi mužjaci mogli da oplode svoje ženke. Mi smo merili mužjaka i on je imao oko 7kg ali u proleće se mora izbalansirati ishrana i ubacivati što svežija hrana. Najbolje je davati salate, kupusa i seckane jabuke. Meso ove rase je jedno od boljih. Svetle boje, jako mekano i ukusno.
Za kraj na farmi kod Predraga Ćulibrka videli smo i Saxoni patke koje je nabavio u Srbiji i to jedan par. Te patke su jako lepe boje i mogu lepu kilažu da dostignu, nisu dobre majke pa se njihova jaja legu u inkubatoru. Dobre su nosilje i nisu probirači u ishrani. Dosta su lake za odgoj i umaju ukusno meso.
Kada je u pitanju kvalitet mesa, razlika između divljeg i od pitome patke je to što je meso pitome patke mekše i sadrži nešto manje proteina (19,7 grama) dok 22,7 grama ima divlja u sto grama mesa. Sa druge strane, domaća patka u sto grama ima 18,8 grama masti što je pet puta više od divljih. I na kraju kalorijska vrednost u sto grama domaće pačetine je 248 kcal dok je divlje 120 kcal. Kad su u pitanju hranljiva svojstva od velikog značaja je pačija
mast koja je antikancerogena, pomaže u regulaciji metabolizma a značajna je i za kozmetičku industriju. Zbog sadržaja značajnih količina vitamina
A korišćenje mesa patke u ishrani može poboljšati vid ali i stanje kože.
Neke analize pokazuju da pačije meso doprinosi jačanju imuniteta, a zbog veće količine aminokiselina i retinola može pojačati polnu funkciju kod muškaraca. Međutim, postoje opasna svojstva mesa ako preterate, naročito ako ste gojazna osoba i imate povišen holesterol. Takođe, treba imati na umu da pačije meso nije lako svarljivo zbog svoje krutosti što može otežavati probavu. Masti patke mogu narušiti procese u krvnim sudovima tako da treba imati uvek u vidu da je umerena ishrana najbolja ishrana. Za one koji ne bi da jedu meso svakako ostaje da uživaju u njihovom društvu kao dvorišnog ljubimca.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Uzgoj industrijske konoplje dozvoljen je i na parcelama u Srpskoj, ali pod strogo kontrolisanim uslovima, te se pažljivo prati svaki korak proizvodnje, a ona nije dozvoljena licima koja su osuđivana zbog zloupotrebe droge.

U nedavno donesenom Pravilniku o uslovima za uzgoj industrijske konoplje detaljno je opisano koja se sva pravila moraju ispuniti za ovu proizvodnju.

Propisano je i koliko THC-a (psihoaktivne supstance) maksimalno može imati ova konoplja, a koja je proizvođačima interesantna, recimo, za proizvodnju vlakana, peleta i slično.

- Industrijska konoplja je konoplja (Cannabis sativa L.) čiji sadržaj tetrahidrokanabinola (THC) u suvoj materiji biljke ne prelazi 0,2% i čija sorta je upisana u sortnu listu u skladu s propisima o sjemenu poljoprivrednog bilja - navedeno je u pravilniku koji je donijelo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srpske.

Put do dobijanja dozvole za uzgoj ove konoplje je relativno lak. Industrijska konoplja, kako se navodi, može se uzgajati samo na osnovu odobrenja koje izdaje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS. Odobrenje se izdaje za površinu od minimalno jednog hektara i važi jednu sjetvenu sezonu.

Zahtjev za izdavanje odobrenja mogu podnijeti pravna lica, fizička lica i preduzetnici upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava. Dakle, uzgajivači podnose Ministarstvu zahtjev najkasnije do 31. marta tekuće godine.

Fizičko lice koje se želi baviti uzgojem industrijske konoplje, uz popunjen zahtjev, treba da dostavi još dokumenata, uključujući i dokaz da podnosilac zahtjeva nije osuđivan za zloupotrebu droga. Takav dokaz treba da priloži i zainteresovani preduzetnik ili odgovorno lice u pravnom licu.

Međutim, to nije kompletna procedura. Kada Ministarstvo da zeleno svjetlo za uzgoj industrijske konoplje, a prije zasnivanja proizvodnje, uzgajivač mora imati račun o kupovini sjemena industrijske konoplje. Neophodno mu je i uvjerenje o zdravstvenom stanju sjemena itd. Uzgajivač mora imati i originalnu ambalažu u kojoj je sjeme industrijske konoplje bilo upakovano te etiketu s pakovanja.

Ni to nije sve - uzgajivač kojem je Ministarstvo izdalo odobrenje prijavljuje zasnovanu proizvodnju najkasnije 15 dana od dana sjetve konoplje. Prijavu podnosi resornom ministarstvu, Republičkoj upravi za inspekcijske poslove te MUP-u RS.

- Uzgajivač je odgovoran za uzgoj industrijske konoplje, a ukoliko se pojave okolnosti koje ukazuju da su biljke ili dijelovi biljke upotrijebljeni ili bi mogli biti upotrijebljeni za nedozvoljenu proizvodnju droga, uzgajivač je dužan da o tome obavijesti nadležni organ unutrašnjih poslova i inspekcije - ističe se u pravilniku.

Utvrđivanje sadržaja THC-a i drugih supstanci od kojih se može proizvesti droga u uzorcima industrijske konoplje vrši se u hemijskoj laboratoriji organizacione jedinice nadležne za poslove vještačenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova RS.

Saša Lalić, načelnik Odjeljenja za biljnu proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, ističe da je u Evropi industrijska konoplja skinuta s liste biljaka iz kojih se može dobiti droga. Ni u Srpskoj nema smetnji za njenu proizvodnju, ko za to uspostavi uslove.

- Onaj ko želi da uzgaja industrijsku konoplju, to jeste ko je dobio rješenje odnosno odobrenje Ministarstva, te ko ispunjava ostale uslove koji su propisani pravilnikom, on bez ikakve bojazni odnosno nesigurnosti može to da radi. Tu biljku može da plasira gdje on želi, da li će od nje da pravi vlakna ili pelet, ili će da je izveze, to je na tom proizvođaču - rekao je Lalić za "Nezavisne".

Srpska je i ranije imala pravilnik koji reguliše ovu oblast, ali je bio nešto drugačiji, te je stvarao nejasnoće i uzgajivačima i nadležnim institucijama.

Po podacima resornog ministarstva, interesovanja za uzgoj industrijske konoplje ima. Recimo, prošle godine izdato je 11 takvih odobrenja na osnovu ranijeg pravilnika. Međutim, pandemija je zainteresovane uzgajivače spriječila da nabave sjeme, tako da nije došlo do realizacije tog plana, odnosno podizanja zasada.

- Imamo veliki broj zainteresovanih subjekata kada je ta proizvodnja u pitanju i veliki broj upita, tako da je donesen takav pravilnik - pojasnio je Lalić.

Inače, industrijska konoplja (Cannabis Sativa L.) i marihuana (Cannabis Indica) potiču od iste biljke, a to je kanabis (Cannabis) ili konoplja. Ona, dakle, ima svoje dvije podvrste, a to su industrijska konoplja i indijska konoplja tzv. marihuana. Osnovna razlika im je količina psihoaktivne supstance (THC).

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3144976/pod-kojim-uslovima-je-dozvoljen-uzgoj-industrijske-konoplje-u-rs

Kukuruz je u Srbiji od početka ove godine skuplji 12 odsto nego na kraju 2020. godine i kilogram košta od 19,5 dinara do 22 dinara.Poskupeo je jer su finansijski fondovi počeli da ulažu novac kupujući na svetskim berzama poljoprivredne proizvode, pre svega taj proizvod, rekao je danas predstavnik Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica "Žita Srbije" Vukosav Saković.

On je za Betu rekao da su investicioni fondovi počeli da ulažu u poljoprivredne proizvode zbog recesije izazvane zdravstvenom krizom."Zbog krize u privredi, kao posledice pandemije virusa korona, smanjene su mogućnosti za ulaganja, pa su se finansijski fondovi okrenuli poljoprivrednim proizvodima", rekao je Saković.

Dodao je da se svaka promena cene na svetskom tržištu reflektuje i na domaće cene.

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu prošle nedelje su zaključeni ugovori o kupoprodaji kukuruza po ceni od 19,50 do 21,80 dinara po kilogramu bez poreza na dodatu vrednost (PDV), a najviša dostignuta cena tog proizvoda, dovezena kupcu, iznosila je 22,20 dinara po kilogramu.

Saković je rekao da finansijski fondovi sada poseduju rekordne količine poljoprivrednih proizvoda i da velike količine kukuruza kupuje Kina.

Tražnja kukuruza je, prema njegovim rečima, povećana uprkos prognozama da proizvodnja kukuruza u narednoj godini neće biti smanjena.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=01&dd=19&nav_id=1797651

Vinogradarski i Vinarski registar

Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS“, br. 41/09 i 93/12) propisana je obaveza vođenja Vinogradarskog registra i Vinarskog registra i postoji definisana osnova izvora podataka neophodnih za adekvatno sagledavanja sektora. U skladu sa Zakonom o vinu, svaki proizvođač grožđa (fizičko lice, preduzetnik, pravno lice) koji u svom vlasništvu, zakupu ili koperaciji ima najmanje 0,1 ha vinograda ili manje od 0,1 ha vinograda ukoliko grožđe stavlja u promet, ima obavezu upisa u Vinogradarski registar, a svaki proizvođač vina (pravno lice, preduzetnik) ima obavezu upisa u Vinarski registar.
Vođenje Vinogradarskog registra i Vinarskog registra sa ažurnim podacima je od izuzetnog značaja i sa aspekta ispunjenja obaveza proisteklih iz usklađivanja sa propisima Evropske unije, imajući u vidu da je vođenje ovih registara obavezno u EU i da se finansiranje vinogradarsko - vinskog sektora u EU vrši finansijskim sredstvima čiji iznos zavisi od površina pod vinogradima upisanih u Vinogradarski registar.
Vođenje Vinogradarskog i Vinarskog registra je značajno kako bi se na adekvatan način mogle planirati mere podrške daljem razvoju sektora vinogradarstva i vinarstva, kao i raspolagati podacima o postojećoj proizvodnji grožđa i vina.
Uzimajući u obzir sve napred izneto, podsticajne mere u Srbiji koje su namenjene investicijama u vinogradarskom i vinarskom sektoru uslovljene su upisom u Vinogradarski registar i Vinarski registar, pa je upis svakog gazdinstva u ove registre značajan i iz aspekta njihove mogućnosti korišćenja finansijskih sredstava koje država izdvaja za ove namene.
Upis proizvođača grožđa u Vinogradarski registar i proizvođača vina u Vinarski registar se odvija konstatno i nije vremenski ograničen.
Proizvođači grožđa informacije vezane za upis u Vinogradarski registar mogu naći na sajtu MPŠV-a, http://www.minpolj.gov.rs/vinogradarski-registar/http://www.minpolj.gov.rs/vinogradarski-registar/
Proizvođači vina informacije vezane za upis u Vinarski registar mogu naći na sajtu MPŠV-a,http://www.minpolj.gov.rs/vinarski-registar/

Izvor: Agrobiznis magazin

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu (FAO) u 2016. godini oko 37 posto zemljine kopnene mase upotrebljeno je za poljoprivredu. Širenje urbanih sredina, upozoravaju naučnici, dovelo je do smanjenja plodne zemlju na planeti čak za trećinu u  poslednjih 40 godina. Kada se tome dodaju klimatske promene koje neminovno utiču na proizvodnju, kao i prekomerna upotreba pesticida poslednjih decenija dolazimo do poražavajućih činjenica – obradivih površinina biće sve manje, a potreba za hranom sve veća.

U potrazi za novim načinima proizvodnje hrane sve više zemalja se okreće alternativnim rešenjima. Jedan od, kako se već pokazalo vrlo perspektivnih modela, je vertikalni uzgoj voća i povrća. Iako je Amerika bila prva zemlja koja je krenula sa ovakvim oblikom proizvodnje, najviše ovakvih, kako ih zovu, fabrika hrane čak 200 ima u Japanu, dok Kinezi imaju oko 80. Nedavno im se priključila i Danska koja je u okolini Kopenhagena otvorila najveću evropsku baštu za vertikalni uzgoj povrća.

Kako je počelo?

Sve je počelo 1999. kada je profesor ekologije i javnog zdravlja na Kolumbija univerzitetu Dikson Despomier dizajnirao prvu baštu za vertikalni uzgoj hrane. Ovaj pionirski poduhvat dočekan je sa dosta opreza, ali se u naredne dve decenije pokazao kao vrlo uspešan i održiv. Farme sa povrćem i manjim, mahom jagodičastim voćem poput jagoda, koje se gaje na ovaj način počele su da niču širom sveta.

Danas u svetu postoji približno oko 74 hektara operativnog vertikalnog poljoprivrednog zemljišta. Ovakav vid proizvodnje često uključuje kontrolisane uslove za rast i razvoj biljaka, kao i tehnike uzgoja bez zemlje kao što su hidroponika, akvaponika i aeroponika. Ovakve bašte mogu se smestiti u zgradama, brodskim kontejnerima, tunelima, fabričkim halama i napuštenim rudarskim oknima. Na ovakav način povrće se uzgaja u strogo kontrolisanim uslovima, sunčevu svetlost zamenjuju LED lampe, a prinos je i do deset puta veći nego na otvorenom. Kako ističu stručnjaci glavna prednost tehnologije vertikalne poljoprivrede je uvećani prinos sa manjom jedinicom površine zemlje. Osim toga, povećana je mogućnost gajenja raznolikih biljnih vrsta koje ne dele isto parče zemlje. Kako su ove fabrike hrane smeštene u zatvorenom, nema bojazni da će doći do ugrožavanja prinosa zbog vremenskih neprilika.

 Kako to rade Danci?

Danci su preuredili staru halu površine 7.000 kvadrata gde će na 14 etaža koje se pružaju od poda do plafona uzgajati salatu, začinsko bilje i kelj. Ova farma je nastala kao plod saradnje Nordic Harvesta i tajvanske grupe YesHealth, a plan je da imaju 15 berbi godišnje i da samo u ovoj hali proizvedu 1.000 tona povrća za godinu dana.

- Nudimo održivi način proizvodnje hrane tokom cele godine, lokalno, bez narušavanja prirode - rekao je osnivač Nordic Harvesta, Anders Riman.

Uzgoj je u potpunosti zasnovan na principu hidroponije, veštačke metode gajenja biljaka kod koje se koristi pesak umesto zemlje, u kombinaciji sa vodom kojoj se dodaju odgovarajući hranljivi sastojci, dok svetlost obezbeđuju posebne LED lampe. Ceo proces ne zahteva upotrebu pesticida, dok električnu energija za celu farmu obezbeđuju savremeni vetrogeneratori.

- U našem slučaju koristimo 100 posto energiju iz vetrenjača, nema dodatnog zagađenja vazduha i što je naš doprinos očuvanju životne sredine – naglasio je Riman.

Za setvu povrća, nadgledanje i kontrolu useva zaduženi su automatizovani roboti. Ovakav sistem zauzima manje prostora u odnosu na tradicionalni uzgoj na otvorenom ili čak u plastenicima i staklenicima. Kako povrće raste u kontrolisanim uslovima i mogućnost izbijanja biljnih bolesti svedena je na minimum. Danci su pedantno izračunali da bi 20 vertikalnih farmi veličine fudbalskog terena mogle da proizvedu dovoljno hrane za celu zemlju.

Ovakav način proizvodnje hrane nije naišao na podršku danskih farmera koji smatraju da je ovim dovedena u pitanje njihova sposobnost da nahrane zemlju.  Farmeri su posebno ukazali na veliku potrošnju električne energije potrebne za takav uzgoj.

Međutim, Riman naglašava da ovakav način uzgoja hrane ima samo prednosti. Povrće se gaji u blizini potrošača što znači da neće izgubiti ništa od svoje svežine što je ranije bilo neminovno zbog transporta proizvoda od farme do potrošača. Kada je u pitanju upotreba energije, on ističe, da se za proizvodnju koristi isključivo zelena energija, a povrće proizvodi bez upotrebe pesticida što je dodatni plus kada je u pitanju zdravlje kupaca.

Dansko-tajvanska kompanija koja stoji iza najveće vertikalne farme za uzgoj povrća u Evropi već je najavila da će 2021. otvoriti još ovakvih bašta u Evropi, ali i u Singapuru, na Filipinima, u Dubai, Saudijskoj Arabiji i Južnoj Africi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

SRBIJA očekuje da najkasnije do kraja godine, a možda i ranije, dobije dozvolu za izvoz jaja i živinskog mesa u Evropsku uniju.
U pripremi je dokumentacija za odobravanje Nacionalnog plana kontrole koka nosilja na salmonelu, za koju su nam bili potrebni podaci o tačnom broju jata i rezultatima ispitivanja na ovu bakteriju. Tek kada Brisel bude aminovao naš monitoring na salmonelu, put našim proizvodima ka evropskim zemljama biće otvoren.

Prema rečima Emine Milakare, v. d. direktora Uprave za veterinu, država je trenutno angažovana na pripremi dokumentacije za stavljanje na listu zemalja za izvoz živinskog mesa u EU. Očekuje se da će Evropska komisija uskoro dostaviti upitnik. To podrazumeva da sumiramo sve što smo dosad uradili, a kada Uprava za veterinu završi administrativne postupke, sledi slanje dokumentacije.

- Sve što treba uradili smo - ispričala je za "Novosti" Milakara. - Pravilnici su usaglašeni sa Evropskom komisijom, ukinuto je lečenje salmonele, jer je i to bila prepreka za izvoz, evidentirana su sva jata... Napravljena je i aplikacija u koju se unose podaci, sprovodi se vakcinacija protiv salmonele, iako nije obavezna, a deo se refundira iz budžeta.Kada je reč o monitoringu na salmonelu, kako objašnjava Milakara, mi treba da im kažemo koja je naša trenutna prevalenca i za koliko ćemo to da smanjimo u narednih godinu dana. Potom im šaljemo rezultate. Neke zemlje, čak u prvom momentu taj procenat obolevanja podignu, kako bi ga lakše i brže "smanjile".

- Očekujem da ćemo mnogo pre kraja godine da dobijemo dozvolu za izvoz živinskog mesa i jaja na tržište EU - ističe Milakara. - Interesovanje za živinsko meso je trenutno veće nego za jaja, ali to je zato što je Evropa zahvaćena avijarnom influencom, za razliku od nas. Od 2018. godine napravljena je elektronska baza podataka kao posebna aplikacija kroz koju se radi evidencija svakog jata živine.

Krajem prošle godine, Privredna komora Srbije objavila je da je do 2023. godine produžen rok za zamenu kaveza, za koke nosilje proizvođača konzumnih jaja. Da bi se sve živinarske farme u našoj zemlji prilagodile novim uslovima, potrebno je između 50 i 60 miliona evra ulaganja. Živinari kažu da im je to ogromna stavka, naročito jer su mnogi od njih na ivici opstanka. Jedan od razloga je i niska otkupna cena jaja. Da bi kavezi bili sređeni po EU standardima, potrebno je uložiti oko 10 evra po koki nosilji.U Srbiji ima oko 900 registrovanih živinarskih farmi za proizvodnju jaja. I tu ima oko četiri miliona koka. Polovina koki nosilja je u vlasništvu nekih 15 komapnija. Najveći uvoznici jaja iz Srbije su Makedonija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

 SKUPA STOČNA HRANA

DOBRA cena žitarica na tržištu prošle godine, soje, suncokreta i kukuruza, dovela je i do skoka vrednosti stočne hrane. To samo poskupljuje proizvodnju, dok je otkupna cena jaja i dalje vrlo niska, smatraju živinari. Da bi mogli da ulože u svoje farme, uzgajivači koka nosilja smatraju da bi jaje trebalo da bude bar 1,5 dinara skuplje u otkupu nego sad.

itarica na tržištu prošle godine, soje, suncokreta i kukuruza, dovela je i do skoka vrednosti stočne hrane. To samo poskupljuje proizvodnju, dok je otkupna cena jaja i dalje vrlo niska, smatraju živinari. Da bi mogli da ulože u svoje farme, uzgajivači koka nosilja smatraju da bi jaje trebalo da bude bar 1,5 dinara skuplje u otkupu nego sad.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/955698/jaja-srbije-policama-najkasnije-kraja-godine-stize-dozvola-izvoz-zivinskog-mesa-zemlje-evropske-unije

Poljoprivredna stručna služba Šabac i Savez živinara Srbije, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, pokrenuli su projekat očuvanja autohtonih rasa koka. Jedna od njih je banatski gološijan, koja ne zahteva posebne uslove za gajenje, a ukoliko je umatiči, proizvođač ima pravo i na državne podsticaje namenjene očuvanju genetičkih resursa.Nije svako golovrato pile banatski gološijan, kaže odgajivač Zoran Demić iz Kikinde, koji ima matično jato. To je krupna, izrazito mesnata domaća živina, otporna na bolesti, visoke i niske temperature. Koka može da snese i 160 jaja godišnje. Nastala je ukrštanjem erdeljskog gološijana i domaće živine.Erdeljski gološijan je jedno, koji se razlikuje od banatskog samo po pufnici, koju erdeljski nema, a banatski ima. Danas, na primer, u Francuskoj imate velike farme fri renč, koje gaje banatskog gološijana kao francuskog gološijana, za meso“, objašnjava Demić, odgajivač banatskog gološijana.

Da bi promovisao banatskog gološijana, Demić je osnovao i farmu u selu Braljine u opštini Ražanj.

Ova rasa je nastala u okolini Kikinde ili u Mokrinu, gde se i danas na neiskorišćenim prostorima na kraju sela gaji živina, što posebno prija banatskom gološijanu.

„Pojavile su se i te komercijalne varijante da su bili zainteresovani čak i restorani da kupuju tu domaću živinu, a i jaja koja su otprilike dva puta skuplja od onih standardnih“, priča Goran Dumitrov iz Mokrina.

Uz banatskog gološijana, Savez živinara Srbije i Poljoprivredna stručna služba Šabac pokrenuli su akciju očuvanja i somborske kaporke i sandžačkog pevača.

„Mi smo kroz projekat zamislili da u Republici Srbiji podelimo 33.000 pilića starosti od sedam do 14 dana, koji će obavezno biti vakcinisani, na nekih 250 do 300 poljoprivrednih proizvođača“, precizirao je Zoran Beljić iz šabačke Poljoprivredne stručne službe.

Prijave mogu podneti registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja će najmanje dve godine razvijati ovu rasu i, ukoliko žele, nakon toga mogu da ih umatiče.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/2953/priroda/4225382/autohtone-sorte-ocuvanje-banatski-golosijan-.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović sastao se danas sa ambasadorom Izraela u Republici Srbiji Jahelom Vilanom sa kojim je razgovarao o daljem unapređenju saradnje u oblasti poljoprivrede, pre svega u oblasti veterine.

Jedna od tema bila je i usaglašavanje međunarodnih veterinarskih sertifikata u cilju pospešivanja i olakšavanja trgovine između dve zemlje.

Imajući u vidu da Ministarstvo poljoprivrede ulaže velike napore i u navodnjavanje poljoprivrednih površina, na sastanku je razgovarano o saradnji sa Izraelom i u toj oblasti, posebno na temu opreme za navodnjavanje, s obzirom da su izraelske kompanije vodeće u toj oblasti.

U periodu januar-novembar 2020. godine u Izrael je izvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od blizu 20,1 miliona evra, dok je uvoz bio na nivou od oko 840 hiljada evra. Ukupna razmena za jedanaest meseci 2020. godine na nivou je od blizu 21 milion evra, uz ostvaren suficit u razmeni na strani Republike Srbije od 19,2 miliona evra.
Za jedanaest meseci 2020. godine najviše su se izvozili sledeći proizvodi: cigarete; hrana za pse i mačke; jagnjad; voda, sa dodatkom šećera; brašno i griz od soje; smrznute maline; ostalo voće kuvano ili ne bez šećera; koncentrati belančevina bez mlečnih masnoća; smrznute borovnice; Smrznute jagode; neteljene junice mase do 300 kilograma; kuvano tropsko voće; smrznute kupine; smrznute višnje; čokolada itd.
U istom periodu najviše su se uvozili: avokado; soko od pomorandže, smrznuti; preparati bezalkoholni za proizvodnju pića; guava, mango i mangusta; seme povrća; razni prehrambeni proizvodi; slatki krompir; proizvodi (ekstrudirani, ekspandirani), začinjeni, slani; urme sveže ili suve itd.

U 2019. godini je na strani Srbije takođe ostvaren pozitivan spoljnotrgovinski bilans u vrednosti od 12,7 miliona evra.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31