Šljivi i šljivarstvu se u Srbiji oduvek pridavao veliki značaj. Kažu da se nekada kuća gradila na mestu gde šljiva najbolje raste. Bez rakije šljivovice ne može da
prođe nijedna svečanost (ni svadba, ni slava, ni krštenje... ). Rakija je često spominjana u narodnim pesmama, pričama, predanjima...
Srbija je pogodno područje za voćarsku proizvodnju, posebno kad je šljiva u pitanju, jer raspolaže kvalitetnim resursima (zemljište, voda, vazduh) i iskusnim
proizvođačima. Proizvodnja šljive može biti ekonomski isplativa i, s obzirom na relativno nižu cenu, prihvatljiva za sve kategorije potrošača. Zato je od značaja
potencirati razvoj voćarske proizvodnje i primenu savremenih tehnologija, kako bi se ostavarili bolji ekonomski efekti.
Proizvodnja šljive je šansa za razvoj farmerskih gazdinstava u Republici Srbiji, posebno onih u brdsko planinskim predelima, koji se racionalno mogu organizovati baš za takvu proizvodnju. U mestu Noćaj, nedaleko od Sremske Mitrovice, prošle nedelje posetili smo jedan zasad šljive. O tome kakva je tehnologija gajenja u njemu zastupljena, koje se agrotehničke mere primenjuju, razgovarali smo sa Milinkom Tojićem.
Porodica Tojić se dugo godina bavi poljoprivredom. Proizvode kukuruz, suncokret, pšenicu, imaju 20 junadi koje kasnije prodaju. Za junad imaju subvencije,
i dobijaju ih na vreme. Po Milinkovim rečima, teško je živeti od poljoprivrede, nemaju platu, supruga Tatjana ni on nisu zaposleni, ali oni se bore, rade punom parom. Imaju šest muznih krava, i to im dosta znači, jer novac dobijaju na vreme, kada je u pitanju prodaja mleka. Mlečnost je oko 15 litra po grlu, tako da im to pomaže da školuju decu.
Što se tiče šljive to je pionirski poduhvat, imaju 80 ari, sa 450 stabala. Zasad je star četiri godine. Godinama su Tojići kupovali šljivu da bi pekli rakiju, i onda su došli na ideju da zasade voćnjak, da imaju za svoje potrebe, a kako nam kaže Milinko, nada se da će biti i za prodaju, kako svežu, tako možda
i rakiju. Savete dobija od prijatelja koji ima zasad šljive na 7 ha. On ga je posavetovao da posadi sortu stenlej, sa razmakom sadnje 4, 5 m između redova i 4 m u redu. Sadnice su kupili u Kruševcu. Ove godine su imali 4 prskanja, pa ih je zadesio grad i onda su morali da koriste kalcijum i signum. Ima ponegde posledica od grada. Očekuju dobru berbu.
Stanley spade u nove sorte šjive. Ima krupne plodove prosečne težine 35 do 41 grama. Šljive su eliptičnog oblika i tamnoplave boje sa izraženim šavom.
Meso ploda je žućkastozeleno, čvrsto, sočno i slatko sa krupnom košticom, što je bagi nedostatak. U prvim godinama posle sadnje bujno raste, brzo dostiže
punu rodnost dok cveta srednje kasno. Iako je samooplodna, preporučuje se da ima oprašivača. Sazreva od 25 avgusta do 1. septembra. Iako je sorta osetljiva na prolećne mrazeve, dobro podnosi niske temperature. Često joj se javljaju plodovi blizanci.
Milinko ima punu podršku porodice, osim supruge, koja je kako smo mogli videti vredna kao čirga, tu je i brat Borivoje, sa sinom Ninkom, koji su takođe vredni i radni imaju i svoje gazdinstvo. Preko puta zasada šljive nalazi se rezervat Zasavica, koji čine vodene površine kanala Jovače i Prekopca, kanalisani i prirodni
tok pritoke Batar, kao i reka Zasavica s kanalisanim i prirodnim tokom, ukupne dužine 33,1 kilometara. Površina „Zasavica“ je 1.128 hektara, od
čega je 704,9 hektara (62 odsto) u državnom, a 423,6 hektara (38 odsto) u privatnom vlasništvu, navedeno je u uredbi Vlade Srbije o proglašenju tog specijalnog rezervata prirode. Ako vas put nanese svratite u ovo lepo mesto u Mačvi, koje ima oko 2000 stanovnika, i gde se meštani trude da selo i dalje živi i da ne odlaze u gradove.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Preporučeni postupak ugovaranja bušenja arterskog bunara:

1. Prvo proverite da li u okruženju vaše lokacije imate plantaža koje se navodnjavaju, koji su kapaciteti tih bunara i dubine bušenja. Svakako i da li su investitori bili zadovoljni firmom koja je bušila bunar.

2. Proverite sa firmom koja će vam raditi sistem navodnjavanja koji bi min kapacitet bunara bio poželjan.

3. Uporedite željeni kapacitet sa kapacitetima bunara iz okruženja i kapacitetom koji bunardžija obećava.

4. Preporuka je da se uvek uradi probna bušotina i karotaž (snimanje terena po vertikali (Foto: Ulrich Mueller/shutterstock.com)
da bi se videlo koji kapacitet može da se očekuje. Na osnovu karotaža donosimo odluku da li idemo na toj lokaciji u razbušivanje probne bušotine. Čuvajte se onih koji vas ubeđuju da je karotaža nepotreban, da oni na osnovu iskustva znaju da ima vode itd. Nije potreban karotaž ako je bunardžija u okruženju bušio nekoliko bunara. U suprotnom, ako neće da radi karotaž neka garantuje količinu vode ali ne 1l/s.

5. Ne isplaćujte 100% bunar dok ne dobijete izveštaj o ispitivanju bunara. On mora da sadrži:
A) statičku visinu;
B) dinamiku visinu;
C) kapacitet pri datoj dinamičko visini, insistirati da bunardžija ispita kapacitet pumpom protoka 2-3 l/s jer lako je prigušiti pumpu ako teren jednostavno ne dozvoljava veći kapacitet;
D) da li se može posle razrade bunara očekivati veći kapacitet i koliko;
E) dubinu postavljanja pumpe;
F) izveštaj o ispitivanju vode - mikrobiološki i izveštaj o ispitivanju kvaliteta vode SA STANOVIŠTA NAVODNJAVNJA!

Voda može biti pogodna za piće a da nije dobra za navodnjavanje.

Za sada izveštaj o pogodnosti vode za navodnjavanje rade samo poljoprivredni fakulteti u Beogradu i Novom Sadu, Institut za ratarstvo u Novom Sadu i Knjaz Miloš u Aranđelovcu. Izveštaj bilo koje druge institucije neće biti kompletan, a kada bunardžija izvadi test pumpu onda uzorak ne možemo uzeti dok ne ugradimo novu pumpu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3019813/kako-da-ugovorite-busenja-arterskog-bunara-za-navodnjavanje-a-da-ne-pogresite

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za RTS da su za američku razvojnu agenciju DFC spremna tri projekta koji će biti značajni za srpsku poljoprivredu. Naveo je da su prinosi pšenice veći u odnosu na prošlu godinu, a da se procenjuje i da će prinos kukuruza nadmašiti prošlu godinu koja je bila rekordna.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da postoji spremnost za predlaganje projekata, koji će za srpsku poljoprivredu značiti mnogo, američkoj razvojnoj agenciji DFC."Tri konkretna projekta smo pripremili. Jedan se tiče startap podrške mladim poljoprivrednicima, koji žele da rade, naročito u sektoru voćarstva, povrtarstva i stočarstva, jer su to najteže grane poljoprivredne proizvodnje", naveo je Branislav Nedimović tokom gostovanja u Jutarnjem dnevniku RTS-a.

Kako je naveo, program bi mlade poljoprivrednike uključio u sistem poljoprivredne proizvodnje uz bespovratne pozajmice od oko 15.000 evra.

"Drugi deo koji želimo da obuhvatimo jeste prehrambena industrija, koja je jako važna, pre svega zbog sirovine koja postoji u Srbiji, koja je u neverovatnim količinama, koja je svuda oko nas i da pokušamo da još više uzdignemo potencijal poljoprivrede", kazao je Nedimović.

Naveo je da će sledeća vlada morati da se bavi prehrambenom industrijom na još kvalitetniji i drugačiji način.

Ministar poljoprivrede je istakao da se treći projekat tiče ženskog preduzetništva u poljoprivredi.

"Nemojte zaboraviti da je stub svakog sela, svake kuće, svakog domaćinstva uvek bila žena", kazao je Nedimović.Ministar poljoprivrede je naveo kako je nekoliko puta rekao da u ovom trenutku Srbija ima dovoljno hrane za naredne dve godine.

Dodao je da je prinos pšenice za 17,6 odsto veći nego prošle godine, kao i da će prema procenama prinos kukuruza biti veći za 9,8 odsto u odnosu na prošlu godinu koja je, kako je rekao, bila rekordna.

"Izvozićemo bar dva miliona tona pšenice i bar tri i po miliona tona kukuruza. To je ozbiljan novac koji će ova država da prihoduje", naglasio je Branislav Nedimović.

Kada je reč o formiranju nove vlade, Nedimović, koji je i funkcioner SNS-a, rekao je da je ustavni rok za to do 3. ili 4. novembra, kao i da će predsednik države imenovati mandatara, a da će organi stranke delovati u skladu sa tim.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4091556/branislav-nedimovic-poljoprivreda-projekti-kukuruz-psenica.html

Upotreba deklarisanog semena umesto onog s tavana u setvi pšenice je investicija, a ne trošak, poručili su stručnjaci za ratarstvo i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Početak setve pšenice i ječma se preporučuje za 10. oktobar, a do tada poljoprivrednicima će biti slate poruke struke da upotrebom deklarisanog semena dolaze do boljih prinosa i kvalitetnije pšenice.

U Srbiji je poslednjih godina primećen porast upotrebe nedeklarisanog semena pšenice, koje, umesto nekadašnjih 40 procenata od ukupno posejanog, sada iznosi 60 odsto. Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević rekao je juče na predstavljanju kampanje da je Ministarstvo krenulo u akciju da bi se poljoprivrednicima dodatno objasnilo da u setvi pšenice koriste deklarisano seme, što će doprineti i kvalitetu i prinosu.

– Ministarstvo, u saradnji s relevantnim institucijama, želi da ukaže na probleme i ponudi rešenja da bi se poljoprivredni proizvođači mogli osloniti i na Ministarstvo, i na institucije, i na poljoprivredne stručne službe i savetodavce, da dođu do pravog odgovora i ne prave greške – jer su one u poljoprivredi veoma skupe – rekao je on.Dodao je da su takvi saveti i znanje potpuno besplatni, a njihovim korišćenjem poljoprivrednici mogu smanjiti troškove i povećati prinose.

Pomoćnica direktora Instituta za primenu nauke u poljoprivredi profesorka Snežana Janković naglasila je da je cilj kampanje da kroz edukaciju podigne svest poljoprivrednika da bi se povećala setva deklarisanog semena a smanjila upotreba onog s tavana.

– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pomenutu kampanju vodiće i preko pripremljenih flajera i plakata koji će biti distribuirani poljoprivrednicima, odnosno aktivnosti savetodavaca iz 34 centra poljoprivredne savetodavne stručne službe – rekla je prof. Janković, i ocenila da upotreba deklarisanog semena nije trošak već investicija.

Stručnjak za ratarstvo profesor Miroslav Malešević rekao je da u Srbiji, uz pomoć stručnjaka koje imamo mora da bude promenjena situacija u kojoj prinosi pšenice i njen kvalitet imaju veliku varijabilnost od njive do njive. Dodao je da je izbor sorte koja se seje jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera, a da kod nas dominiraju sorte koje imaju potencijal za prinos, ali ne i za kvalitet. Kako je kazao, na cenu na tržištu, osim ponude i potražnje, bitno utiče i kvalitet pšenice, a s boljim kvalitetom i cena će biti bolja.Profesor Radivoj Jeftić s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ekspert za patogene strnih žita, apelovao je da se koristi deklarisano seme, i skrenuo pažnju na opasnosti kućne dorade semena, što je u Srbiji sve češća pojava.

– Procenat setve nedeklarisanog semena je počeo drastično da se povećava: nekad je bio 40 odsto, a poslednjih godina dostigao je i 60 procenata – rekao je on, i dodao da su problem takozvane divlje dorade semena, što rade sami poljoprivrednici.

Istakao je da poljoprivrednici to najčešće rade napamet, a onda se dešava da zaprašuju neodgovarajućom aktivnom materijom pa problem ostaje.

On je spomenuo da neki patogeni ulaze u Srbiju i kroz nekontrolisani uvoz određenih sorti semena, i ocenio da sejanje nedeklarisanog semena može biti veliki problem. Jeftić je podsetio i na to da propisi EU omogućavaju setvu „farmerovog semena”, naglasio da postoje ozbiljni proizvođači u Srbiji koji bi to mogli raditi bez rizika i založio se da se ta mogućnost i kod nas uvede u legalne tokove a ti semenski usevi kontrolišu.On se založio da se, u saradnji s naukom, stvori dobra poljoprivredna praksa koja će obuhvatiti osnovne agroteničke mere, što već postoji u zapadnim zemljama.– Srpska pšenica je počela da gubi na kvalitetu i to mora da bude promenjeno, što neće biti teško uz angažovanje svih snaga koje ima država – rekao je Malešević.

On je ocenio da bi se prosečan prinos pšenice po hektaru u Srbiji lako i bez dodatnih ulaganja mogao povećati na pet tona ako bi se samo od početka do kraja proizvodnje sprovelo ono što struka preporučuje.

– Da eliminišemo ono da je tako radio deda, ili otac, ili komšija, nego da se radi po onome što kažu savetodavna služba i struka – kazao je on, i dodao da taj prvi korak ne mora mnogo da košta ni državu ni proizvođače, koji će imati iste troškove kao i do sada.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenicu-ne-sejati-semenom-s-tavana-26-09-2020

Sezona pripreme ajvara za zimnicu otpočela je sa prvim naznakama jeseni. Porodica Radić iz Velike Plane danas proizvodi više od 6.000 tegli ajvara, a sezona pripreme ove zimnice kod njih kreće od sredine avgusta i traje do Svetog Nikole. Najbolja paprika za ajvar je slonovo uvo, a potrebno je da paprika u sebi ima više suvih materija, a manje vode kako bi ajvar bio što ukusniji.
Već sredinom avgusta po gazdinstvu porodice Radić u Velikoj Plani širi se miris pečene paprike. Slavica Radić, inženjer agronomije u penziji, pre deset godina odlučila je da se bavi proizvodnjom ajvara za prodaju i od par stotina tegli danas je stigla do cifre od oko 6.000 tegli godišnje.

"Priprema ajvara, ova prava što mi radimo, počinje negde oko 15. avgusta. Mi tada prve količine paprike kupimo i počnemo proizvodnju. Kada se jednom upali šporet i kada krene proizvodnja ajvara on se ne gasi ni subotom ni nedeljom i u ovom poslu nema neradnih subota i nedelja jer danas recimo mora da se jedan deo paprika peče, pa jedan da se čisti , pa zatim da se cede i upržavaju, onda isto tako kreće i sutradan i sve teče jedno za drugim. Od autobuske stanice, a ona je ovde jedno 400 metara udaljena oseća se miris", kaže Slavica Radić."Meni je pokojna majka bila velika kuvarica i ja sam mnogo kvalitetno jeo u vreme kada je bila proizvodnja da kažem kako treba. Znam šta znači ukus ajvara i paradajza i paprike tako da sam ja odmah tu uz nju. Probamo ajvar i ja kažem Slavice nije dobar moramo nešto da mu uradimo i ona može da prihvati a i ne mora uvek tako da smo zajedno rasli sa ovom teglom. Naš ajvar kad se uprži daje osećaj taj da jedeš papriku", kaže Tomislav Radić.

Pored porodice koja se uključila u proizvodnju i prodaju ajvara, za Radiće u pripremi paprika rade i žene iz njihovog komšiluka. Kreće se prvo sa čišćenjem, ceđenjem i pečenjem paprika, a sezona zbog velikog broja narudžbina potraje i do Svetog Nikole.

"Šporet smederevac se loži i pali se od sedam ujutru kada počinjemo sa radom. Radimo dnevno sedam tura a u jednoj turi ima 26 kilograma paprike. Ja znam priču kada smo radili 30 tegli i nije bilo ovako, ali poslednje tri, četiri godine je krenulo, a prošle i ove godine već ide posao i sada se već ozbiljno bavimo time. Trebalo bi da uvedemo i treću smenu i da smederevac radi i noću", kaže Nataša Žirović.Pripremljena paprika za ajvar zatim ide na mlevenje, a onda se ajvar kuva na jakoj vatri i tako proces proizvodnje u porodičnoj kući Radić nikad ne prestaje.

"Ručno se melje, sameljem to, onda prelijem vrelim uljem, onda sipam to u šerpu i 45 minuta na jakoj vatri se kuva i prži ajvar. Količina u šerpi ide od devet kilograma i nešto do deset kilograma samlevenih paprika. Morate da stojite pored šporeta stalno i da mešate kako ajvar ne bi zagoreo i kako bi imao onaj fini miris", kaže Ljiljana Marisavljević.

Radići nedeljom kupcima koji dođu da uzmu ajvar nude i besplatan doručak uz vruće lepinje, domaća jaja, sir i neizbežnu degustaciju, a kako sami kažu porudžbine najčešće stižu od ljudi koji žive u većim gradovima i nemaju uslova za pripremu ukusnog ajvara.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/pravljenje-ajvara-postao-veliki-porodicni-biznis_1164231.html

Porodica Pešić iz Bačke Palanke ovih dana ima pune ruke posla. Na površini od jednog hektara dozrevaju plodovi na 2.000 sadnica šipka. Pre nekoliko godina kada su odustali od povrtarske proizvodnje i zasadili sadnice ovog voća, verovali su da će imati mnogo više uspeha ako se bave nečim što ne raste baš na svakoj njivi ili bašti.

Do nedavno šipak se uglavnom brao kao divlji plod, ali kako ga je teško brati, a mnogi ga vole kao ukusan džem ili pekmez. Pešići su prepoznati njegov značaj, uvereni da se uvek može prodati kao sirovina ali su računali i na mogućnost prerade.Prošle godine prinos je bio skroman, porodica iz Bačke Palanke ubrala je oko 100 kilograma, ali ove treće godine sa jednog žbuna uberu oko 1,5kg lepog zdravog ploda."Počeli smo berbu sredinom septembra, ne beremo ručno jer to je komplikovano i teško već to obavljamo mašinski, kombajnom koji se koristi za berbu malina. Proces berbe je tako mnogo jednostavniji, pune gajbe sin donosi kući, ali to je samo početak jednog velikog i zahtevnog posla oko pripreme pekmeza. Rešili smo da šipak ne prodajemo kao sirovinu tako da ga kuvamo i pravimo pekmez ili ga prodajemo kao gotovu kašu-poluproizvod", kaže Jelena Pešić (70) dodajući da ovo nije ni malo jednostavno, a taj posao porodica je poverila upravo njoj uzdajući se u njeno iskustvo kada je u pitanju priprema zimnice.Naša sagovornica objašnjava da je to zahtevan posao za koji je potrebno vreme i iskustvo, ali zato je rezultat neprocenjiv ukus i miris šipka u svakoj tegli bez ikakvih aditiva ili konzervansa, upravo onako kako su ga pre mnogo godina pravile naše bake.

Napominje da pekmez uvek priprema od 25 kilograma plodova šipka koje predhodno dobro opere i očisti. U velikoj oraniji šipak kuva oko dva i po sata povremeno mešajući, nakon čega počinje znatno teži posao. Skuvanu masu potrebno je tako vrelu ispasirati i u tom delu posla u pomoć obično pritekne snaja Mirjana i unuk Radovan.

"Vrelu masu pasiramo i to je veoma teško i naporno, u početku smo radili ručno, ali smo morali nabaviti pasirku. Tako isceđenu kašu sipamo u šerpu i nastavljamo kuvanje još najmanje dva i po sata. Naravno dodajem i šećer. Kada sam napravila prvu turu podelila sam komšijama kako bih čula njihove ocene tako da sad pekmez pripremam da ne bude ni kiseo ni presladak. Znači pet sati samo kuvanja i mešanja, ali trud se isplati, pekmez od šipka je jedan od najlepših i najukusnijih."Kad nakon celodnevne pripreme pekmez konačno završi u teglicama, onda kako kaže Jelena Pešić može malo da se predahne i namaže koje parče kako bi se ocenio ukus i aroma. Iako su tek počeli sa preradom šipka zadovoljni su interesovanjem kupaca. Nekoliko puta pekmez su prodavali na pijaci, ali ima i onih koji hoće sami po svom ukusu da pripremaju zimnicu pa za njih skuvanu i pasiranu šipkovu kašu sipaju u plastične balone od pet litara."Ovaj šipkov poluproizvod prodajemo po 700 dinara - jedan balon, dok je tegla pekmeza 500, a manja 250 dinara. Mnogo je posla oko pripreme pa ovaj pekmez ne može biti jeftiniji", rekla nam je naša sagovornica, dodajući da će ovako raditi sve dok bude imala kome da proda, a sve što ne bude stigla da skuva i stavi u tegle isporučiće kao sirovinu jednoj firmi u Svilajncu sa kojom je njen sin već postigao dogovor.

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/sipurak-najbolji-pekmez-ali-zahtevnog-nacina-pravljenja/63218/

Vlada Srbije usvojila je izmene i dopune Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini koje se odnose na IPARD podsticaje. Tim izmenama, korisnicima sredstava, biće omogućeno da ostvare prava na isplatu u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u propisanom roku.Za tekuću i naredne dve godine, novac će biti upotrebljen za programe koji se odnose na unapređenje konkurentnosti, investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (podsticanje podizanja novih višegodišnjih proizvodnih zasada, unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje), navodi se u saopštenju Vlade.Zatim, tu su investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva (podrška unapređenja vina i rakije, kontrolne markice za poljoprivredno-prehrambene proizvode i evidencione markice za vino, nabavka opreme u sektoru mesa, mleka i piva) i upravljanje rizicima.

Na sednici je usvojena izmenjena i dopunjena Uredba o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije kovid 19.

Poljoprivrednom proizvođaču tovne junadi za svako prodato grlo u periodu od 5. septembra do 30. oktobra, biće isplaćena subvencija u iznosu od 20.000 dinara.

Članovi vlade usvojili su Pravce razvoja Naučno-tehnološkog parka doo Niš za potrebe ubrzanog tehnološkog razvoja Republike Srbije i Program razvoja NTP doo Niš za period 2020-2025. godine.

Inovacije su prepoznate kao ključni faktor konkurentnosti ekonomije i razvoja zemlje, a tehnološki parkovi kao organizacioni oblik sa velikim uticajem na razvoj ekonomije.

Program NTP Niš predviđa privlačenje domaćih i stranih inovativnih tehnološko-razvojnih kompanija i stvaranje uslova za njihov razvoj kroz povezivanje sa naučno-istraživačkim i visokoškolskim organizacijama, zapošljavanje mladih obrazovanih kadrova i stvaranje uslova za povratak stručnjaka iz inostranstva.

Ciljevi su usmereni na pružanje infrastrukturne podrške i stručnih usluga privrednim društvima i naučno-istraživačkim i inovacionim organizacijama radi njihovog povezivanja i bržeg plasmana novih proizvoda na tržištu.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4090045/vlada-poljoprivrednici-pomoc-iprd-sredstva.html

U prvih osam meseci ove godine ostvarena je proizvodnja pšenice od oko 2,9 miliona tona, što je za 17,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.
Prema prethodnim rezultatima, sa stanjem na dan 5. septembra, ostvarena proizvodnja malina je veća za 7,4 odsto, a višanja za 70,9 odsto, objavio je Republički zavod za stastistiku (RZS).
Očekivana proizvodnja kukuruza je oko osam miliona tona, što je za 9,6 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.
U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja soje (15,1 odsto, a manja suncokreta (8,8 odsto) i šećerne repe (10,5 procenata).
U odnosu na desetogodišnji prosek (2010-2019), proizvodnja pšenice je veća za 17,8 odsto, kukuruza za 29,4, suncokreta za 26,3 odsto, soje za 60,3 procenata, dok je proizvodnja šećerne repe manja za 25,7 odsto.
U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se veća proizvodnja šljiva, za 4,2 odsto, a manja jabuka, i to za dva odsto.
RZS navodi da se u odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje povećanje proizvodnje jabuka za 21,3 odsto i šljiva za 37,3 procenata. Očekivana proizvodnja grožđa u Srbiji manja je za dva odsto od prošlogodišnje, a to je za 1,8 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek.
Konačni podaci o proizvodnji useva, voća i grožđa u ovoj godini biće objavljeni u toku marta naredne godine, navodi se na sajtu RZS.

Izvor: Tanjug

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30