Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio je poljoprivredna gazdinstva sa teritorije Srednjeg Banata, gde je sa proizvođačima razgovarao o aktuelnim pitanjima i konkursima.

Braća Bokić poljoprivredno gazdinstvo su nasledili od roditelja, a svojim radom se trude da unapređuju i šire poljoprivrednu proizvodnju. Trenutno obrađuju oko 600 hektara zemlje, a korisnici su i podsticajnih sredstava Ministarstva poljoprivrede.

Stefan Bokić, poljoprivrednik: "Tražili smo ove godine novac za navigaciju, za prskalicu i za malčer za voćnjak, a pre toga smo koristili za još dve sejalice, za još jednu prskalicu, tako da sve nam je bilo vraćeno i hvala im na tome. 

Cilj ministra poljoprivrede jeste da obiđe sva mesta u Srednjem Banatu, jer je ovde samo tokom 2018. godine Ministarstvo kroz razne subvencije uložilo oko 5 miliona evra, te ovi poljoprivrednici mogu poslužiti za primer kako iskoristiti državne subvencije".

 

Ratarima višegodišnji zakup državne zemlje

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: "Ono što je prvo pitanje svih pitanja to je višegodišnji zakup državnog poljoprivrednog zemljišta i neke od lokalnih samouprava su već iskoristile pravo desetogodišnjeg zakupa za stočare, Zrenjanin će to uraditi sledeće godine, ali imamo još jedan novitet, sledeće godine ćemo omogućiti i ratarima višegodišnji zakup na najmanje četiri godine".

Ministar poljoprivrede je u pratnji gradonačelnika Zrenjanina obišao više gazdinstva sa teritorije grada Zrenjanina, a kao glavna potreba izdvojila se obnova mehanizacije.

Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina: "Vidimo da poljoprivreda ima perspektivu na našoj teritoriji, pogotovo kad znamo za šta mi ulažemo, da pomognemo poljoprivrednicima sa teritorije grada Zrenjanina, znamo šta i Pokrajina i šta Republika ulažu u sve to, tako da sam veliki optimista i mislim da će sve više ovako mladih preduzetnika pre svega biti na našoj teritoriji". 

Sredstva koja su putem subvencija i podsticaja stigla u Zrenjanin i okolna mesta iz Ministarstva poljoprivrede bila su uglavnom namenjena za kupovinu mašina i opreme, dok je jedan deo uložen i u tovno i mlečno govedarstvo.

 

Izvor: www.rtv.rs 

Na sajmu u Kragujevcu sreli smo i predstavnike Gruže AGRAR-a koji su nam rekli da nema značajnije manifestacije, sajma ili savetovanja na kojima oni nisu prisutni. Trude se da prenesu znanja sa svih meridijana pa tako u često i u Rusiji, Italiji, Belorusiji, zemljama Evropske unije.

 

GRUŽA AGRAR pored sprovođenja različitih projekata ima i spostvene zasade. Nedavno smo bili na njihovom savetovanju voćara, jedan o dva događaja koji organizuju na sopstvenim imanjima. Uveliko je završena berba borovinica i nekatrine, a u toku je berba jabuka. Kakvi su rezultati?

“Što se tiče jabuke i nkctarine godina je bila dobra, imali smo manje oštećenje na nektarini. Nije bila loša cena za nektarine. Sa druge strane jabuka je dobro rodila, očekujemo bolju situaciju nego prošle godine jer je bilo mraza u Poljskoj što će uticati na ponudu jabuka na tržištu. Kada je u pitanju Ruska Federacija, poznato je da imamo nešto manje tražnje nego ranijih godina. Kada jeu pitanju borovnica, cena u početku je bila odlična zatim je pala, ali prosečna cena je bila oko 5,5 evra što je po meni idelan prosek.  U narednom period je plan da nparavimo hladnjaču za čuvanje voća i centar za pakovanje. Hlanjača će biti kapaciteta 600 tona. Borovnica je najviše prodata u Hloandiju, ali je dobro išla i u Veliku Britaniju i Rusku Federaciju. Naš sagovornik smatra da treba ići svuda po svetu istraživati tržište i nudity robu. Kako u Gruži kažu, “mora malo da se šnjura”.

Kada je u pitanuj širenje zasada iz Gruže najavljuju proširenja zasada jabuka i borovnice. Razmatra se nova sorta borovnice Aurora a što se tiče jabuka, planira se širenje crvenih sorti.

Sa rastom standarda stanovništva i otvaranjem izvoznih šansi za naše proizvode nije retko da se neki mlad čovek odluči da život u gradu zameni onim na selu, barem povremeno. Takav primer smo videli i u životu mladog proizvođača Dušana Tašović koji je na svojoj dedovini u Rakoviću kod Knića proširio proizvodnju ljute paprika odnosno kako bi u Americi i drugim zemljama rekli čili papričica. Uz domaći recept za kišeljenje više sorti papričica i prošlogodišnju test proizvodnju došlo se do ovogodišnje ozbiljnije količine proizvoda pod nazivom “problem”. Pa kako u životu tako i kod Tašovića, veličina teglice određuje jačinu ljutine al ii papričice koja će u nju biti upakovana.

 

Proizvodnja ovih papričica započela je iz hobija pre šest godina jer svi u porodici vole ljute a i drugari. “Video sam da ovo može da bude interesantan proizvod, kupovao sam nove teglice u koje smo pakovali paprika. Od 2018. godine smo počeli da planiramo veću proizvodnju tako da danas imamo proizvodnju papričice u dva plastenika i na otvorenom polju. Za sada u proizvodnji imamo trideset sorti koje se razlikuju po boji, obliku i naravno ljutini” kaže Dušan. On za Agrobiznis magazin da se odlučio za plasteničku proizvodnju jer se na manjoj površini ostvaruju veći prinosi, lakše se kontroliše proizvodnja a i ljute papričice imaju veću otpornost na štetočine i bolesti.. Iz godine u godinu su sakupljali semena ljutih papričica da bi ove godine uz pomoć grada Kragujevca otvorio firmu sa kojom planira ovaj agrobiznis. “ U ponudi imamo proizvode poput mali problem, srednji problem, naravno tu je i veliki problem i problem iks koji predstavlja skup više sorti različitog oblika, boje i ljutine. Najviše imamo papričica umerene ljutine gde je vrednost skovila između pedeset i osamdeset hiljada jedinica” objašnjava mladi proizvođač i dodaje da se sve ručno pakuje. Njemu u poslu pomažu baka, brat, roditelji i buduća supruga.

Berba ljutih papričica počinje sredinom avgusta, rod je izuzetno dobar, imale su dobre uslove za rast i razvoj i kako smo saznali nije potrebna neka posebna nega, čak je i lakše nego obična paprika. Prošlogodišnja proizvodnja je bila premala da bi išla u prodaju, tako da je Tašović 500 teglica poklonio. “Dobio sam podsticajna sredstva od grada Kragujevca-biznis inovativnog centra u iznosu od trista hiljada dinara, imao sam sreće da im se svidela ideja tako das am u konkurenciji od petnaest projekata uspeo da ubedim komisiju da sam im dao dobru biznis ideju”.

Imali smo priliku da vidimo i najljuću papričicu na svetu koja ima oko dva miliona skovila i ne preporučuje se za jelo. Ova papričica može izazvati zdravstvene problem. Naravno, što se ostalih papričica tiče, njihov značaj se i ogleda što daju prijatnu aromu i poboljšavaju ukus.

“Berba je u toku, rano se bere, kad nije vruće i sve količine po berbi se prerađuju tako da je potrebno uložiti sredstva u proizvodnju i marketing i nadamo se da će se posao isplatiti a imamo i najavu da ćemo biti podržani od opštine Knić gde se četvrtina sredstava iz budžeta izdvaja upravo za poljoprivredu” kaže Dušan.

Ako bi smo posmtrali ljute papričice iz ugla biologije odnosno botanike može se reći da nema razlika između naših ljutih papričica i feferona odnosno čilija, kako glasi engleski naziv za samonikle i uzgajane biljke koje potiču uglavnom iz Južne Amerike. 

Ono što svi znamo jeste da postoji veliki broj formi, boje, oblika feferona odnosno ljutih papričica i čilija. One su svaka za sebe interesantne kako po boji tako i po obliku, ali pre svega njihova ljutina je ono što im određuje značaj u upotrebi posebno u kulinarstvu.

Da biste razumeli šta je od čega ljuće stručnjaci su napravili tabelu ljutine koja se meri u SKOVILIMA, a zapravo predstavlja vrednosti prisustva kapsicina u paprici što je zapravo značajno za ljutinu ploda!

 

 

 

 

Jagode se mogu gajiti kako na otvorenom tako i u zaštićenom prostoru. Mogu se saditi kao čista kultura ili kao uzrodnica. U našim uslovima jagoda se može gajiti kao višegodišnja kultura (4. godine), ali su jednogodišnji zasadi mnogo bolji od višegodišnjih jer se dobija veći prinos, krupniji plodovi i olakšana je borba protiv korova i bolesti.

Izbor lokacije i priprema zemljišta

Veoma bitna stavka u proizvodnji jagode je izbor lokacije i kvalitetna priprema zemljišta. Prilikom izbora lokacije za podizanje zasada treba voditi računa o ekspoziciji i nagibu terena, kao i o tipu zemljišta na kojima se podiže. Najbolji lokaliteti jesu oni koji su na ravnom terenu, ili sa blagim nagibom, koji su na osunčanim stranama na lakšim strukturnim i dreniranim zemljištima. Nakon izbora lokacije pristupa se pripremi zemljišta. Ako je zemljište zakorovljeno višegodišnjim korovskim biljkama kao što su pirevina, palamida i druge treba ih uništiti pa tek onda saditi jagode. Najefikasniji način za uništavanje korova je unakrasno oranje i primena herbicida. Pre oranja treba rasturiti stajnjak, fosforna i kalijumova đubriva u zavisnosti od hemijske analize zemljišta i samog stanja zemljišta ta količina stajnjaka se kreće od 20-40 t/ha i 200-400 kg/ha mineralnog đubriva. Nakon toga se vrši površinska priprema zemljišta kako bi se ono dovelo u stanje optimalno za sadnju. Kako jagoda ima plitak korenov sistem, zemljište se u površinskom sloju prvo iscrpi i njega treba dovesti u optimalno stanje plodnosti pre sadnje. Jagoda je osetljiva na mnoge bolesti i štetočine tako da se mora voditi računa o predkulturi. Najbolje predkulture su leguminoze, a najnepovoljnije su krompir i paradajz.

Najzastupljeniji vid sadnje danas je na bankovima sa dvorednom ili jednorednom folijom ispod koje se nalazi traka koja služi za navodnjavanje. Folije se postavljaju na unapred utvrđenim redovima. Bankovi su obično široki od 80-100 cm, a unutar njih na foliji se nalaze perforirane rupe na razmacima 20-40 cm. U plastenicima je najčešće dvoredna folija zbog ekonomskih aspekata. Prednosti gajenja jagode u plastenicima su skraćeno vreme sazrevanja plodova i ostvarivanje veće ekonomske koristi kao  i olakšana zaštita. Dimenzije plastenika se kreću od 4-5 m širine, 15-20 m dužine i 1,5-2 m visine.

Sistem gajenja na bankovima

S obzirom na porast tražnje za svežim plodovima jagode tokom cele godine i sve štetnijim uticajem klimatskih faktora (velike količine padavina, pozni prolećni mrazevi i jako sunčevo zračenje), raste i interes proizvođača za pronalažanje uspešnih sistema uzgoja jagode u zaštićenom prostoru

Nega zasada nakon sadnje

Nakon sadnje jagoda nega se sastoji u regulaciji rodnosti, sprečavanju pojave korova, navodnjavanju, ishrani i zaštiti od bolesti i štetočina. Rodnost jagoda se reguliše skidanjem cvetova u prvoj godini i uklanjaju se stolon sa živićima. Ova mera se vrši u više navrata i dokazano je da jagode bez stolona i živića daju veći prinos za 50 %. Sprečavanje pojave korova se vrši primenom herbicida rano u proleće korišćenjem totalnih herbicida između podignutih bankova, uz vođenje računa da ne dođe do zanošenja herbicida na biljku. Kasnije u toku vegetacije se vrši mehaničko uklanjanje korova, plevljenjem.

U plastenicima je ograničena upotreba herbicida, pa se tako koristi samo mehaničko uklanjanje. Intezivna proizvodnja u novije vreme je nezamisliva bez navodnjavanja. Jagoda ima velike zahteve prema vodi, naročito pri velikim prinosima. Ono se vrši preko sistema za zalivanje koji su postavljenji pre sadnje zajedno sa folijom. Ako je izvršeno kvalitetno osnovno đubrenje pre sadnje onda se ishrana svodi na prihranivanje azotnim, fosfornim i kalijumovim đubrivima i to putem fertirigacije – kroz sistem za navodnjavanje i folijarno. Da bi se biljka pravilno razvijala, potrebno je precizno doziranje vode i hraniva u skladu sa fenofazama biljke i sa proizvodnim karakteristikama.

Folijarna prihrana - koja se izvodi preko lista pogona je zato što se može primeniti zajedno sa sredstvima za zaštitu. Ovakva ishrana pomaže brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata i povoljna je zbog brzog dejstva kada pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode.

Pri definisanju orijentacionog programa đubrenja treba prvenstveno imati u vidu potrebe jagode za pojedinim mineralnim elementima u različitim fazama razvoja. Neposredno posle sadnje ili na početku vegetacije treba upotrebljavati đubriva sa naglašenim fosforom zbog stimulisanja ukorenjavanja i obnavljanja aktivnosti korenovog sistema. Preporučuje se primena do 2 puta na 7-10 dana u količini od 1 gr po biljci vodotopivog đubriva.

 

U fazi intenzivnog porasta (formiranje novih listova i pojave cvetnih pupoljaka) u redovnoj ishrani jagode treba koristiti kompleksna mineralna đubriva sa nešto većim sadržajem azota, kao stimulans vegetativnog prirasta. Orijentacioni broj primene đubriva je 2-3 puta u intervalima od 5-7 dana u količini od 1,5 gr po biljci.

 

 

U fenofazi cvetanja, zametanja plodova i intenzivnog rasta plodova povećana je potreba za kalijumom, koji doprinosi boljem kvalitetu plodova u smislu povećanog sadržaja suve materije i šećera ali i intenzivnije obojenosti ploda. U ovoj fenofazi potrebno je koristiti đubrivo sa naglašenim kalijumom koje utiče na ravnomerno nalivanje i zrenje plodova.

Kako bi biljka dostigla pun prinos i rast potrebni su joj makroelementi kao što su kalcijum (Ca) i magnezijum (Mg). U savremenoj proizvodnji gde se vrši intenzivna fertigacija đubrivima treba primenjivati prirodni biostimulator koji sadrži huminske kiseline. Obično su ova sredstva oplemenjivač zemljišta, koji povećava sadržaj humusa, obezbeđuje da blokirani hranljivi elementi iz zemljišta postanu dostupni biljkama, stimulišu razvoj mikroorganizama u zemljištu i pozitivno utiču na razvoj korena. Najbolje je da se primeni jednom do dva puta tokom sezone, prvi put pre ili zajedno sa prvom fertigacijom, a drugi put oko fenofaze promene boje prvih plodova.

 

U narednom broju detaljnije o bolestima jagode.

Izvor: Agrobiznis magazin, pretplata 0692211049, cena za 12 izdanja (godinu dana 1800 dinara). Postarina je ukljucena u cenu!

Rubrika: Voćarstvo

Autor: dipl. inž master Nedeljko Racić

 

Systiva – inovacija naučnika iz BASF-a, zaštitiće domaće useve u narednoj poljoprivrednoj sezoni Prvi put u istoriji zaštite bilja, naučnici nemačkog BASF-a razvili su fungicid kojim se tretira seme, a štiti list Na ovaj način, rana prolećna zaštita bilja će mnogo manje zavisiti od vremenskih uslova, čime se u značajnoj meri smanjuje rizik i obezbeđuje sigurnija zaštita pšenice i ječma Pojačana otpornost biljke značajna je za države koje svoju privredu, dobrim delom, baziraju na poljoprivrednoj proizvodnji, kao što je Srbija Novi Sad, 10. septembar 2019. godine - Stručnjaci najveće nemačke hemijske kompanije BASF predstavili su, u Novom Sadu, pred više od 200 domaćih poljoprivrednika najsavremeniju tehnologiju zaštite strnih žita - Systiva fungicid. Iz BASF-a kažu da je ovaj način zaštite pšenice i ječma, kao pionir u svojoj kategoriji, inovacija koja predstavlja pravi progres u nauci. „U pitanju je inovativno rešenje koje tretira seme, a štiti list, što će zaštitu strnih žita učiniti jednostavnijom i sigurnijom za poljoprivredne proizvođače. Systiva se iz semena kreće u nadzemne delove biljke i obezbeđuje višemesečnu zaštitu pšenice i ječma. Na taj način, usev je zaštićen od samog početka i od pojedinih bolesti koje se prenose semenom i zemljištem. Jedna od glavnih prednosti ove tehnologije je što, u optimalnim godinama, sa uobičajenim pritiskom bolesti, može zameniti prve prolećne tretmane, a ne treba zaboraviti ni činjenicu da, vrlo često, u rano proleće, vremenski uslovi ne dozvoljavaju blagovremeni ulazak u njivu, što u značajnoj meri otežava zaštituˮ, objašnjava Andrija Lilić iz BASF-a. Systiva je značajna i zato što štiti useve od različitih bolesti koje su do sad napadale useve u Srbiji, a kao što su rđa, siva i smeđa pegavost pšenice, kao i mrežasta i sočivasta pegavost kod ječma. Lilić ističe da su mnogobrojni ogledi pokazali da je seme tretirano sa Systiva inovacijom zdravije, i da osim zaštite, Systiva podstiče biljku da razvije zdrav i snažan korenov sistem, što samim tim dovodi do boljeg usvajanja vode i hranljivih materija iz zemljišta: „Pokazalo se da gajena biljka lakše i sigurnije prezimljava, intenzivnije bokori i da je, samim tim, otpornija na nepovoljne uslove kao što su visoke ili niske temperature, duži sušni period i drugi stresni faktori.” Todor Evtimov iz BASF-a Bugarska je predstavio rezultate višegodisnjih istraživanja na području našeg regiona, a Andrija Lilić je zaključio da poboljšana otpornost biljke utiče na povećanje broja poniklih biljaka u uslovima hladnog vremena što je posebno značajno za države koje privredu, dobrim delom, zasnivanju na poljoprivrednoj proizvodnji kao što je Srbija. Nemački BASF je istakao i značaj partnerskih odnosa sa semenskim kucama koje su, takođe, učestvovale na ovom skupu. Ova vrsta partnerstva podrazumeva zajedničke aktivnosti na postizanju maksimalnog kvaliteta dorade i tretiranja semena. Predstavnici semenskih kompanija su poljoprivrednicima predstavili svoje planove i asortiman koji će biti zaštićen fungicidom Systiva, dok su poljoprivredni stručnjaci iz inostranstva podelili svoja iskustva u primeni ovog fungicida.

Ruski Krstur u opštini Kula prestonica je paprike crvene roge, koja se koristi za kuvanje ajvara ili se peče kao prilog uz jelo. Berba sa 350 hektara je u toku, a osim pomenute sorte, tu su i nove, babura i paradajz-paprika.

Te dve sorte zauzele su svega desetak hektara u ataru, ali su njihov rod proizvođači unapred prodali. Za crvenu rogu poljoprivrednici u Ruskom Кrsturu nemaju ugovore sa kupcima, već trgovci na veliko dolaze na sedam-osam otkupnih mesta u selu, plaćaju i utovaraju rod, koji posle prodaju u Srbiji, ali i van nje.

Ove godine rod je poranio zbog velikih vrućina, ali se povrtari ne žale, jer je paprika krupna i mesnata. U prvim danima bebre imala je i dobru otkupnu cenu, kilogram je na veliko koštao 90 dinara. Sada se po toj ceni kilogram paprike prodaje na malo na najprometnijoj novosadaskoj Futoškoj pijaci, dok otkupljivači plaćaju na veliko 65 dinara.

Još se pouzdano ne zna koliki će biti prinosi po hektaru, ali se procenjuje da ne bi trebalo da bude ispod 50 tona. Više od 80% roda biće prve klase.

Željko Oros je povrtar koji tek četvrtu godinu gaji papiriku. Kaže da u jutro paprike (oko pola hektara) treba uložiti 2.500 EUR. Za zalivne sisteme dobio podsticaje od Pokrajine. Sledeće godine planira da stavi i folije za senčenje radi zaštite od sunca.

Branje paprike će se odužiti do prvog mraza.

- Berače imamo iz Кrstura i okolnih sela, ali su to mahom srednjoškolci ili penzioneri. Malo je sezonskih radnika u punoj radnoj snazi, onih u srednjim godinama, pa strepimo šta će biti kasnije. Omladina polazi u školu, a za starije ljude rad na njivi po suncu, a kasnije sortiranje paprike stojeći uz prikolicu, nije lak posao, treba biti izdržljiv i zdrav - naglašava Oros i dodaje da sat nadnice košta 250 dinara i da uz to ide i plaćen prevoz.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2623322/za-pola-hektara-paprike-roge-potrebno-2500-eur-otkupna-cena-ove-godine

Postupak registracija objekata za pakovanje meda na poljoprivrednom gazdinstvu se liberalizuje u skladu sa propisima u Evropskoj uniji, čime je ostvarena dugogodišnja težnja Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Borba SPOS-a da se ovaj problem reši, kako se navodi na sajtu krovne pčelarske organizacije, počela je još 2007. godine, i trajala je celih 12 godina. Nakon prve 4 godine ukinut je stari Pravilnik, nakon čega je registracija bila dosta olakšana. Međutim, donošenjem najnovijeg Pravilnika rešeni su apsolutno svi problemi, a registracija prostorija u domaćinstvu drastično je pojednostavljena, ali i obavezna.

Time je svakom pčelaru omogućeno da legalno nastupa na tržištu, bez ikakvih bojazni, navodi se na sajtu SPOS.

Od sada će svaki pčelar dobiti "RS broj" i biti praktično tržišno izjednačen sa zajedničkom fabrikom za plasman meda, ili bilo kojom drugom fabrikom, i to bez dodatnih troškova.

SPOS je omogućio da svaki pčelar član SPOS-a može da koristi teglu SPOS-a na gazdinstvu i da sam plasira svoj med, a Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" doo, nastupaće na tržištu Srbije i inostranstva sa istom tom teglom, ali će med u nju biti pakovan u Pogonu, a ne na gazdinstvu pčelara, u skladu sa propisima, i kao takav će ići u trgovine.

Novim Pravilnikom je najpre definisano šta se podrazumeva pod objektom za primarnu proizvodnju meda: "Objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela jeste registrovani objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet".

Pravilnik sada pravi razliku između registrovanih i odobrenih objekata. Do sada su svi bilo isključivo "odobravani", što je podrazumevalo izlazak posebne Komisije Ministarstva poljoprivrede na teren, kako za firme i preduzetničke radnje, tako i za pčelare primarne proizvođače.

Pčelar na svom poljoprivrednom gazdinstvu registruje objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela na osnovu prava svojine, odnosno drugog osnova korišćenja objekta.

Da bi to uradio, pčelar mora biti upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava, tj. imati RPG (Registrovano poljoprivredno gazdinstvo), koje je inače preduslov i za dobijanje subvencija.

On podnosi zahtev Ministarstvu koje proverava da li je pravilno popunjen i isključivo na osnovu uredno podnetog zahteva automatski uje objekat u Registar objekata i određuje "registarski broj", koji je jedinstven za taj objekat, i sa kojim se nastupa na tržištu (mora biti upisan na etiketu tegle, recimo).

Taj registarski broj imaće isti status kao dosadašnji RS broj (odobrenim objektima koje registruju preduzetnici i firme, za koje je postupak znatno komplikovaniji jer izlazi Komisija Ministarstva na teren da se prethodno uveri u stanje, dodeljuje se "veterinarski kontrolni broj", do sada popularno poznat kao RS broj). I registarski broj i veterinarski kontrolni broj na tržištu imaju potpuno isti status.

Najkasnije u roku od tri meseca od dana automatskog upisa u Registar registrovanih objekata, obaviće se službena kontrola radi provere ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.

Med se može vrcati na primer u kuhinji, naravno u periodu kada se ne sprema hrana. Može se skladištiti u ambalaži koja je namenjena za med (naravno da ne može u kanti od polikolora, već u ambalaži koja je namenjena za prehrambene namirnice: prohrom, prehrambena plastika i drugo).

Prostorija u kojoj se skladište med mora biti uredna i čista, ne sme imati glodare i slično (naravno da se med ne može čuvati u iole neuslovnim prostorijama kao što su nadstrešnice ili neuslovne garaže i slično). Ne mora da postoji poseban sanitarni čvor, jer u kući već imate toalet koji ispunjava sve uslove.

Prema tome, ne mora se investirati u bilo kakve nove prostorije.

Registracija u domaćinstvu je obavezna, i krajnje jednostavna. Ako pčelar nema registarski broj, praktično neće moći da preda med ni na otkup otkupljivačima. Zato SPOS preporučuje da se što pre podnese zahtev. dok još nema gužve i dok Ministarstvo nije zatrpano zahtevima, kako posle ne biste imali operativnih.

Registar objekata vodi se u elektronskom obliku i povezan je sa informacionim sistemom Ministarstva.

U Registar objekata upisuju se promene podataka nastale u vezi sa podacima koji su upisani u registar.

Subjekt u poslovanju hranom podnosi Ministarstvu zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi upisa promene podataka u Registar objekata, i uz zahtev dostavlja sve potrebne dokaze za traženu promenu.

Na osnovu urednog zahteva unose se promene podataka u Registar objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla brišu se iz Registra objekata, na osnovu odluke o prestanku obavljanja delatnosti ili ako prestanu da ispunjavaju utvrđene uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji su do dana stupanja na snagu ovog pravilnika registrovani, odnosno odobreni postaju upisani u skladu sa ovim pravilnikom u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i zadržavaju dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2623648/svaki-pcelar-od-sada-lako-moze-da-registruje-objekat-za-proizvodnju-meda

Poljoprivredno gazdinstvo "Minić" iz Sekuriča, kod Rekovca, koje je 2012. godine uzgajalo 14 domaćih ovaca, danas ima 135 ovaca rase virtemberg, novu farmu 60 plus 60 grla sa središnjim delom za jagnjad i nov voćarsko-vinogradarski traktor sa dodatnom opremom. I to sve zahvaljujući podsticajnim sredstvima i subvencijama bez kojih, kako kaže vlasnik gazdinstva Mladen Minić (33), ne bi mogli da žive od poljoprivrede. Zato je pripremio dokumentaciju i čeka konkurs kako bi aplicirao za nove subvencije i farmu proširio umatičenim grlima.- Ishrana ovce tokom godine košta oko 8.000 dinara, a s troškovima nege i amortizacije farme prevazilazi 12.000 dinara. Uloženo nije moguće vratiti prodajom jagnjeta od 30 kilograma po ceni od 200 dinara po kilogramu. Prodaja kvalitetnih priplodnih grla već donosi zaradu, zbog čega planiramo izgradnju farme mnogo većeg kapaciteta - ocenjuje Minić.Poljoprivredom je počeo da se bavi sasvim slučajno. Pošto nije prošao na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Zemunu, upisao je Poljoprivredni fakultet, kao i njegov brat Miloš. Iako nije planirao da se vrati na selo, poljoprivreda je danas njegov izbor, a kao predsednik UO Udruženja mladih poljoprivrednika Srbije savetuje druge kako da pokrenu sopstveni biznis.

U selo su se 2009. godine najpre vratili njegova majka Nada i otac Nebojša, koji su ostali bez posla, a on im se pridružio tri godine kasnije.
- Bilo mi je mnogo teško. Selo smo samo čerupali, a ništa nismo ulagali. Ni vodu nismo imali, pa su se oni posle drva u šumi tuširali na stepeništu, a ja sam veš prala "na ruke". Isplačem se, pa nastavim da radim. Nikad se ne bih vratila u Jagodinu iako i dalje imamo stan - iskrena je Nada.

Njen suprug Nebojša potvrđuje da su krenuli od nule, ali da su uspeli da renoviraju kuću i žive od poljoprivrede. Ali, rade - šali se - 26 časova dnevno.
Minići već šest godina uzgajaju kupinu na 75 ari. Pošto je otkupna cena već dve godine niža od proizvodne, ovaj dovitljiv mladić počeo je da proizvodi kompot, kupinovo vino i sirće.

- U Levču je pod kupinama bilo 400 hektara, ali su zbog niske cene mnogi zasadi devastirani. Pokušavam da ujedinim nekoliko većih proizvođača kako bismo konkurisali za podsticajna sredstva kojima bismo unapredili proizvodnju i smanjili troškove. Prinosi bi po hektaru mogli da budu i do 20 tona - ocenjuje Mladen, i dodaje da planira da naprave hladnjaču za kupinare ovog kraja.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:817121-Kako-stici-od-nule-do-farme-umaticenih-ovaca

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30