Tokom prve nedelje života jarad se hrani samo kolostrumom i mlekom majke, a posle toga može da dobije seno kao i koncentrovanu hranu.

Graviditet koza traje okvirno 150 dana. Koze jare u proseku dva jareta. Sam proces jarenja nije komplikovan i uglavnom koze uspeju same da se ojare, ali uvek treba biti na oprezu i ispratiti ceo proces. Koze obično ojare dva jareta, ali se varijacije kreću od jednog do tri jareta, dok su četvorke i petorke znatno ređe.

Nakon jarenja kozi treba ponuditi svežu vodu za piće, a ishrana u narednih 24 sata treba da je lakša. Daje se i mlaki napoj od mekinja razmućenih u toploj vodi, koji deluje laksativno. Ako je jarenje proteklo normalno, koza u roku od dva-tri sata nakon jarenja treba da izbaci posteljicu.Neposredno posle jarenja, koza počinje da liže svoje jare i na taj način skida ostatke plodovih ovojnica sa njega. Lizanje obično počinje od glave kako bi se otklonila sluz sa nosnica i time sprečilo eventualno gušenje jareta. Odgajivač, ukoliko to koza ne učini, treba sunđerima slame da nežno protrlja jare da bi se lakše osušilo i da bi mu se pojačala cirkulacija krvi, savetuje stručnjak za stočarstvo Poljoprivredne stručne službe Kosovska Mitrovica Kosovka Jakšić.Ukoliko se pupčana vrpca ne prekine sama, treba je preseći čistim dezinfikovanim makazama u dužini od tri do četiri centimetra od pupka i dezinfikovati rastvorom joda. Neposredno posle jarenja koza počinje da luči kolostrum koji jarad treba obavezno da posisaju.

Pre nego što jare prvi put posisa majku, prve mlazeve mleka treba izmusti u poseban sud, a vime oprati toplom vodom i dobro osušiti. Ovim postupkom se izbegavaju različita crevna oboljenja jaradi. Tokom prvog dana života jarad sisa i do 15 puta, a kasnije se taj broj smanjuje na pet do šest puta dnevno.Tokom prve nedelje života jarad se hrani samo kolostrumom i mlekom majke, a posle toga može da dobije seno kao i koncentrovanu hranu. Veoma je važno da jare posisa kolostrum što pre nakon jarenja, jer on sadrži znatne količine hranljivih materija, a obezbeđuje i imunoglobuline koji u prvim danima štiti novorođenu jarad od infekcija, objašnjava stručnjak za stočarstvo.Usvajanje ovih zaštitnih materija iz kolostruma najviše se obavlja u toku prva 24 časa nakon jarenja. Kasnije davanje kolostruma nema efekta. U slučaju da jarad ne posisa kolostrum na vreme, ili ga uopšte ne dobije, dolazi do smanjenja njihovog prirasta, a može doći i do velikog procenta uginuća, čak i u svim normalnim uslovima odgajivanja. U slučaju nedostatka kolostruma majke, jarićima treba dati kolostrum drugih koza (svež ili zamrznut).

Zamrznut kolostrum daja se jarićima zagrejan na temperaturi prirodnog majčinog mleka pri sisanju (oko 38 stepeni). Veoma je važno da koza i jare ostanu zajedno nekoliko dana u nekom ograđenom prostoru. Ako koza ne luči dovoljne količine mleka ili je ojarila blizance ili trojke, ovakvu jarad treba podmetnuti pod drugu kozu koja se ojarila u približno isto vreme, a ostala je bez jareta.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/zasto-je-prvo-majcino-mleko-vazno-za-jarice/60037/

Srpske sadnice iz Kule su među najtraženijima na svetskom tržištu, a to potvrđuje izvoz od sedam miliona sadnica godišnje u zemlje širom sveta, što ih svrstava u sam vrh proizvođača sadnog materijala u Evropi. Uzgajaju se na plantažama kompanije Seveplant iz Kule, koja posluje u okviru holandske kompanije Verbek.

Konstantna ulaganja u proizvodnju sadnog materijala i proširenje kapaciteta po strogim uslovima proizvodnje sertifikovanih sadnica odobrenih od instituta iz Holandije sa kojim sarađuju, svrstalo je kompaniju Seveplant iz Kule među tri najkvalitetnija rasadnika u Evropi. Oni su najveći izvoznici iz Srbije visokokvalitetnih sorti jabuka, krušaka, šljiva i trešanja sa plasmanom od preko sedam miliona sadnica godišnje.

- Krenuli smo sa proizvodnjom od 350.000 sadnica da bi došli do bi došli do brojke između sedam i osam miliona sadnica godišnje. Oko 40% sadnica izvozimo u Evropsku uniju, a 40 u Rusiju, dok oko 20% ostaje za domaće tržište. Naši planovi se ne menjaju, oni ostaju kao što su bili prethodnih šest godina, a proizvodnju povećavamo - rekao je Nenad Purić, zamenik direktora Seveplant Kula.

Rasadnik se zakupom zemlje godinama širio. Sadnice se čuvaju u hladnjači, gde se sortiraju i kaleme.

- Mi smo primenili metode proizvodnje koje se primenjuju u matičnoj firmi u Holandiji. Ono što je provereno to se pokazalo ovde još bolje. Srbija je zemlja koja je idealna za proizvodnju sadnog materijala. Imamo malo duži vegetativni period nego Holandija, a to nam daje mogućnost da proizvodimo za nijansu bolje sadnice nego Holandija - dodao je Purić.

Od početka godine zabeležili su trostruko uvećanje izvoza sadnog materijala, kažu u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

- Ove godine zabeležen je izvoz sadnog materijala sa uvećanjem od čak 355%, a kompanija iz Kule je reprezentativan primer, što je ove godine i te kako primetno - rekao je Zoran Bulatović, direktor Regionalne privredne komore Sombor.

Seveplant je izvozno orijentisan, a njihove sadnice nalaze na plantažama širom sveta. Od mera koje su date privredi kao pomoć tokom pandemije, iskoristili su mogućnost od 30.000 dinara po zaposlenom, a ranije su koristili i državne subvencije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2887729/sadnice-voca-iz-kule-medju-najtrazenijima-u-evropi

Dok komisije procenjuju konačnu štetu od poslednjeg nevremena koje je zadesilo pojedine krajeve Srbije, već sada je jasno da je za jedan deo poljoprivrednika ovogodišnja berba već sada završena.

Kako prenose lokalni mediji, grad veličine oraha uništio je povrće, maline, kupine, šljive... Najviše su stradali područja Sjenice, Peštera, Raške, Kruševca, Aleksandrovac, Trstenika, okolina Kraljeva i Kosovsko Pomoravlje.

Na nadoknadu štete moći će da računaju samo oni poljoprivrednici s polisom osiguranja. A to je i dalje mali broj njih u odnosu na prosek EU od 50 procenata.

Profesor Nebojša Žarković, stručnjak u oblasti osiguranja, kaže za „Politiku” da je, prema poslednjim podacima, osigurano svega 12 odsto ukupnih poljoprivrednih površina koje se obrađuju. Ova informacija potvrđena nam je i u Udruženju osiguravača Srbije.

„To je malo, trebalo bi da bude više od 50 procenata jer bi u tom slučaju, uz veću obuhvaćenost, i premije mogle da budu niže”, smatra on. Država je prošle godine podigla podsticaje, to jest učešće u osiguranju u poljoprivredi u najugroženijim krajevima sa 40 i 45 odsto na 70 procenata. Ova mera dala je neke, ali još ne i značajnije rezultate. Većina opština iz lokalnih budžeta takođe dodatno podstiče poljoprivrednike da se osiguraju. Otpor proizvođača i dalje postoji iako je trošak osiguranja, prema analizi stručnjaka, minimalan – od 1,5 do tri odsto od ukupnih troškova koje proizvođači imaju.

„Taj trošak je zaista beznačajan u odnosu na ono šta se gubi ako dođe do grada ili oluje. Trošak je srazmerno mali”, ističe Žarković.

Niz je opravdanja koje poljoprivrednici navode kada govore zbog čega ne žele da plaćaju osiguranje. Neki su imali loše iskustvo sa osiguravajućim kućama, ali je činjenica da u našem agraru preovlađuju mala gazdinstva sa posedima do dva hektara. Kao takva, navode stručnjaci, ona su teško održiva i ne mogu da budu konkurentna sa cenama, što utiče i na njihove prihode. To ima i direktan uticaj na manju tražnju za ovim vidom osiguranja. Šta su osnovni razlozi?

„Najpre je to neznanje, jer mnogi ne znaju šta se iz osiguranja može dobiti. Neki od početka imaju odbojan stav prema osiguranju. Ima i dosta nezadovoljnih poljoprivrednika kada se rešavaju štete. Ali tu ne treba kriviti samo društva za osiguranje, jer često poljoprivrednici zaključe polisu, a ne znaju pod kojim uslovima”, smatra Žarković i dodaje da je treći važan razlog to što se državni podsticaji za osiguranje daju samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.

„Mnogi ljudi, uz svoj posao, proizvode i hranu, a da nisu prijavljeni. Zašto se i njima ne da pomoć. To bi sigurno povećalo nivo zaštite”, smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, godinama se u Srbiji iznose predlozi za uvođenje obaveznog poljoprivrednog osiguranja, ali ne za male proizvođače, već one koji imaju prijavljena gazdinstva i koji rade na veliko i dobijaju pomoć od države. Ako ti država pomaže, ističe, onda se moraš osigurati. Ovo pitanje je šaroliko rešeno u EU, ali u našem okruženju ima zemalja gde osiguranje jeste uslov za dobijanje subvencija. Različita su rešenja, a u Srbiji bi, prema njegovom mišljenju, moglo da bude uvedeno neko poluobavezno osiguranje.

U osiguravajućim kućama koje posluju u Srbiji poljoprivrednici imaju mogućnost da osiguraju praktično svaku vrstu proizvodnje i to od gotovo svih najčešćih rizika. Gubitak prinosa može biti osiguran od više različitih rizika. Osnovnim se smatraju – požar, udar groma i grad i za ovu vrstu osiguranja odlučuje oko 95 odsto proizvođača. Poplave, jesenji i prolećni mraz ili oluja su dopunski rizici i za to se odlučuje minimalan broj poljoprivrednika jer uvećavaju krajnji iznos premija. Visina premija zavisi od biljne vrste, lokacije zasada, odabranog pokrića, prinosa i cene roda. Poljoprivrednici ipak često ističu da osiguravači ne daju dovoljno paketa osiguranja.

Profesor Nebojša Žarković, međutim, kaže da su osiguravajuće kuće poslednjih godina dale neke novine. Recimo, ponuđeno je i osiguranje od suše. Prema njegovoj oceni, ponuda je u Srbiji dosta dobra.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/454662/Poljoprivrednici-i-dalje-izbegavaju-da-placaju-osiguranje

 

Kada je krenula cela situacija sa korona virusom, bili smo prilično zabrinuti i niko se nije nadao dobrom ishodu. Mnogi cvećari su uložili velike pare u svoj posao, a početak aprila je nama vreme za početak sezone i najveću prodaju. Ipak, ispostavilo se da smo dobili kontra efekat i da je prodaja u protekla dva meseca bila čak i tri puta veća nego prošle godine u ovom periodu, kaže za "Blic Biznis" Radoslav Petrović iz sela Jabučje kod Lajkovca.

On se već više od 15 godina bavi cvećarstvom i kaže da ga je uvođenje vanrednog stanja i početak cele krize zbog pandemije u početku prilično uplašio. Sa kolegama uzgajivačima cveća je redovno pratio vesti i nije im bilo nimalo prijatno da gledaju kako Holanđani uništavaju velike količine raznog cveća."Kod nas je vanredno stanje uvedeno taman kad smo se spremali da pokrenemo sezonu i počnemo prodaju. Naš glavni strah je zapravo bio da ne bude uveden 24-časovni karantin, jer onda nikako ne bismo mogli da plasiramo svoje proizvode, ali ovako su kupci ipak dolazili", podseća Petrović i napominje da se, kako je vreme prolazilo, situacija potpuno preokrenula.

"Ljudi su se navikli na nove okolnosti, a ispostavilo se da zbog svih uvedenih mera mnogi imaju i nešto manje troškove. Ne putuje se, deca ne idu u školu, ne ide se u tržne centre... Ostao im je neki novac viška, a nije bilo druge zanimacije osim sedenja kod kuće. Zato su mnogi krenuli da sade cveće i bašte, sređuju svoja dvorišta, čak i oni koji nikada ranije to nisu radili", objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, nije to bio slučaj samo sa cvećem, mnogi su sadili i povrće, računavši da tako mogu pametno da utroše vreme, a da im nešto i ostane iz bašte, ako bude bilo kakvih problema sa snabdevanjem."Nama je prodaja išla mnogo jačim tempom nego prošlih godina. Imali smo čak tri puta veću prodaju u proteklih mesec i po-dva, u odnosu na isti period lani. Sada se na tržištu oseća čak i mala nestašica cveća, jer je većina cvećara prodala prvu turu, a mnogi su odustali od druge pošto nisu smeli da ulažu dok ne vide kako će se razvijati cela situacija sa epidemijom", objašnjava Petrović.

On kaže da situaciju u protekla dva meseca možda najbolje opisuje izjava jednog kolege uzgajivača koji je na pitanje kako ide posao odgovorio - "ovakvu sezonu čekam 20 godina".

Inače, da podsetimo, uzgajivači cveća u Holandiji, gde su lale nacionalni simbol, nalaze se u veoma nezavidnoj situaciji. Zbog pandemije korona virusa koja je smanjila potražnju bili su prinuđeni da uništavaju ogromne količine cvetova dnevno, a prema nekim procenama, u ovoj zemlji će ove godine biti uništeno oko 80 odsto proizvodnje cveća.Кopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić poručio je nedavno povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo, pogotovo što Srbija ima pogodne prirodne uslove.Krkobabić je rekao da je primetan sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru porodičnih domaćinstava, kao i da obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

"U 2019. godini Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra", naveo je Krkobabić i doda da je industrija cveća u svetu grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ovakvu-sezonu-cekam-20-godina-holandani-zbog-korone-unistavaju-lale-a-srpski-cvecari/6k753jc

Zbog pandemije virusa korona koja je zatekla ceo svet i prodaja traktora beleži pad. Prema poslednjim podacima, u Srbiji je zabeležen rast broja traktora, pa ih je u 2018. godini bilo 451.985, što je rast od 10 odsto u odnosu na 2012. Međutim, čak 83 odsto njih starije je od dve decenije.Iako zbog ekonomske krize koja nas očekuje, poljoprivrednici strahuju od ulaganja u nove mašine, neki su primorani da kupuju nove traktore jer su oni osnovna sredstva za proizvodnju.

Danas tržište poljoprivredne mehanizacije kupcima pruža velike mogućnosti izbora. Odabir "pravog" traktora je posao koji zahteva mnogo istraživanja i razmatranja. Pre nego što se odlučite za kupovinu i potrošite veću svotu novca, važno je da znate odgovore na neka pitanja i utvrdite šta vam je tačno potrebno.Važno je odabrati traktor prema potrebama. Trebalo bi da odlučite za koje namene vam je potreban. Da li su to poljoprivredeni ili građevinski radovi ili je u pitanju prevoz?

Iako imaju mogućnost obavljanja više vrsta poslova, ako kupujete mašinu za višestruku upotrebu, važno je odlučiti koji zadatak je na listi prioriteta, piše myfarmlife. Izaberite onaj sa pogonom na sva četiri točka ili sa zadnjom vučom, u zavisnosti od potreba.

Njihova osnovna namena određivaće tehnološke i agrotehničke zahteve koje mora da ispunjava, jer određeni poslovi zahtevaju specifične priključke i snagu. Tako su karakteristike koje bi trebalo da ima traktor namenjen za oranje drugačije u odnosu na onaj namenjen za transport ili na one specijalnih namena (koji imaju gume većih dimenzija i mogućnost odvajanja točkova).

Ako se traktor koristi za setvu i međurednu kultivaciju, mora da ima uske gume i mogućnost podešavanja točkova. Kod onih koji su namenjeni za rad u voćnjacima i vinogradima, koji se nalaze na nagibima, zahteva se nisko težište i mali razmak između točkova zbog smanjenja rizika od prevrtanja i prolaska ispod krošnji.Traktori namenjeni za rad u povrtarstvu moraju da imaju veći broj stepena prenosa sa malim brzinama kretanja. Oni koji se intenzivno koriste u zaštiti bilja trebalo bi da su opremljeni kabinama kako bi se vozač zaštitio od hemijskih sredstava koja se primenjuju.Važna je veličina i konfiguracija zemljišta za koje vam je potreban traktor. Trebalo bi da razmislite o broju hektara koje obrađujete, nagibu terena, ali i o potrebama u budućnosti. Takođe je važno uzeti u obzir i svotu novca koju ste spremni da izdvojite za kupovinu. Traktor nije jeftin i to je jednokratna investicija. Ukoliko nemate dovoljno novca, prvo bi trebalo da popravite finansijsku situaciju, jer se isplati uložiti više u nešto što će vam stalno koristiti.

Često se ljudi dvoume da li da kupe novi ili polovan traktor i to najviše zavisi od finansijske situacije. Kako piše tractorjunction, ako kupujete traktor prvi put, najbolje je kupiti polovan.

Sa druge strane, treba biti vrlo oprezan pri kupovini polovnih traktora, posebno preko interneta. Vrlo često, o čemu pišemo i na Agroklubu, dogode se razne prevare u kojima poljoprivrednicima iz džepa bude 'uzeto' i više stotina hiljada dinara. Zato je najvažniji savet, ne plaćati nepoznatima ništa unapred! Isto važi za pravna i fizička lica. Poslujte sa firmama koje mogu da se provere i koje imaju dobre recenzije ranijih kupaca. Koristite tuđa iskustva, pitajte za preporuku. Ni ona nije apsolutna garancija, ali će pomoći u mnogim situacijama.Važno je prilikom kupovine proveriti dizajn, kapacitet goriva, kilometražu, tip upravljača i slične karakteristike, kao i to da li ispunjavaju vaše potrebe. Odlučite da li su vam potrebni grejanje ili klima. Kabine povećavaju troškove, ali takođe omogućavaju duži rad u bilo kojoj sezoni, uz naravno, više udobnosti.Što više opreme traktor ima, cena će mu biti veća, a na tržištu postoji mnogo marki. Ako se odlučite za traktor koji ste detaljno proučili i pogledali, trebalo bi obaviti i probnu vožnju.

Za kraj, trebalo bi naglasiti da kupljen traktor koji se ne koristi predstavlja samo teret poslovanja. Istovremeno, onaj koji nema dovoljno opreme neće biti efikasan. Stoga je važno uzeti dovoljno vremena za odluku kao i ranije navedene činjenice.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/kako-da-izaberete-pravi-traktor/60042/

Ove godine, kada je smanjena proizvodnja malina u svetu, u Srbiji se očekivao rod između 60.000 i 70.000 tona. Proteklih dana led je značajno smanjio rod. Negde je rod potpuno uništen, a na većini zasada do 30%.

- Sad učavamo da će ove godine biti veliki problem i kako i gde pronaći radnike da bi se rod obrao na vreme. To je posebno značajno zbog toga što mi imamo ugovore za izvoz čak 70% proizvodnje. Novo je to što sad neizvozimo samo sirovinu, već finalne proizvode od maline - kaže Božidar Joković, osnivač i direktor voćarske zadruge Agro eko voće.

Dodao je da zarada može da se ostvari tek ako prodajemo proizvode iz viših faza prerade, te da od maline može da se dobije čak 3.000 raznih artikala.

Radna grupa za malinu, koju je formirala Vlada Srbije, pripremila je i nadležnima uputili predloge mera, zahteve rešavanje ovih problema.

- Ne samo u ovo godini već za narednih pola veka. Država treba da nam pomogne, jer od izvoza malina lane je u zemlju stiglo čak 230 mil USD. Sve do nedavno maline su učestvovale u agrarnom izvozu čak sa 10% - rekao je Joković.Jedan od zahteva je obnavljanje zasada sa sertifikovanim sadnim materijalom sorti vilamet, koja je autohtona i vodeća za preradu maline u finalne proizvode i poluproizvode. Moraju se povećati zasadi maline u plastenicima sa kontrolisanim uslovima gajenja, a nužno je povećati površine sa zalivnim sistemima i protivgradnim mrežama zaštititi plantaže.

- Tako bismo dobili sezonu berbe od 120 dana u toku godine i imali bi prilagođene sorte vremenu berbe - navodi Joković.

Dodaje i da je zahtev da se mora pristupiti novom načinu tehnologije gajenja malina, sabiranju, skladištenju, a naročito u preradi "da se dobija proizvod sa dodatnom vrednošću u odnosu na prodaju sirovine koja je do sada bila zastupljena u velikom obimu u izvozu".

Navodi se i potreba za donošenjem zakona, kreditiranju i subvencijama.

- Jedan od načina dobrog rešenja je i osnivanje voćarske berze koja će kontrolisati uslove na tržišti i davati smernice, svojim učesnicima na svetskom tržištu, o količinama, kvalitetu, kontinuitetu, ceni maline prema ponudi i potražnji. Posebno učešće mora imati Nacionalna referentna laboratorija kao kontrolni organ i obavezujuću saradnju sa njom svih učesnika u malinarstvu. Treba uraditi kompletnu logistiku od prvog koraka i odluke o bavljenju malinarstvom do krajnjeg kupca - ističe Božidar Joković.

Četvrti zahtev je hitna izrad i implementacija naučne i stručne medicinske i tehnološke studije o značaju maline i njom organoleptičkom sastavu i ishrani stanovništva u gastronomiji i medicini.

- Poslednji zahtev je osnivanje marketinške agencije, koja će biti u službi maline, angažujući dizajenre, menadžere, i sve ostale kako bi se posao obavio, i pustio u svet - kaže Joković i dodaje da je potrebno organizovatii karnevale i manifestacije posvećene malini.

- Ako bismo sve ovo uradili i primenili i već od ove godine ozakonili poslove u malinarstvu i sve učesnike obavezali da se pridržavaju jasnih uputstava u lancu malinarstva za pet godina imali bi jedan jak sektor u državi koji bi bio primer kako napraviti jedan uspešan proizvod koji sa sobom, donosi sigurnost za sve učesnike u tom lancu - smatra Božidar Joković.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2886408/radna-grupa-za-malinu-ima-pet-zahteva-cijim-bi-ispunjenjem-srbija-dobila

Iz grada u selo, jer tamo je lepše. Marta i Branislav Dmitrović odlučili su da žive u Deliblatskoj peščari, jer smatraju da njihova deca treba da odrastaju u prirodi. Imaju sve što im je potrebno za bezbrižan život, a o povratku u grad ne razmišljaju.Stan na Karaburmi u Beogradu, Marta je zamenila širokim livadama i borovom šumom u Deliblatskoj peščari.Pre 10 godina ovde je došla kod bake, upoznala je Branislava koji se bavio ovčarstvom i zaljubila se u sve što je videla.

Uzgajaju 350 ovaca i 70 koza i to je sad njihovo najveće bogatstvo.

"Čak bih mogla da kažem da smo mnogo bogatiji od ljudi koji nemaju priliku da žive na ovakvom jednom mestu. Ova sloboda i beskrajno nebo koje vidimo i netaknuta priroda su nešto što je svakome dragoceno, ne samo nama zaljubljenicima", kaže Marta.

Od prodaje jagnjadi, jarećeg mesa i kozjeg mleka može lepo da se živi, kažu Dmitrovići, ali da mora mnogo i da se radi. Njihove ovce su čitave godine na pašnjacima Deliblatske peščare i zahtevaju mnogo pažnje, ali Marta i Branislav kažu da su svoj posao pretvorili u zadovoljstvo.

"Mislim da je najlepše kad čovek živi tamo gde voli i gde mu odgovara. Te davne godine mogao sam ići gde god, ali kad sam video samo 10 odsto Peščare odmah sam se odlučio da tu ostanem i živim", ističe Branislav.

Dmitrovići kažu da su veoma srećni što zajedno sa decom svakog dana imaju neposredan kontakt sa prirodom koja je ovde veoma izdašna, ali da nisu uskraćeni ni za dešavnja u gradu.

"Mi smo na devet kilometara od sela i mesta koja više nisu ruralna sredina, jedan auto i malo benzina i vi ste na korak od pozorišne predstave i od svakog kulturnog sadržaja, ali opet ovo mesto mi vraća energiju koju dajem u svom poslu i svojoj porodici", napominje Marta.

Marta i Branislav često uzjašu i svoje konje i tek onda je obilazak peščare pravo uživanje, a veliki hobi im je i skupljanje klepetuša i bronzi. Imaju ih više od 400 i svaka drugačija zvuči.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3962147/deliblatska-pescara-marta-branislav-zivot.html

Pileće meso za srpsko tržište "Perutnina Ptuj" u celosti se proizvodi u Srbiji, pa nema bojazni za potrošače da bi se proizvodi koji se povlače sa rafova u Hrvatskoj mogli naći u našoj zemlji, potvrđeno je za Nova.rs u ovoj kompaniji.

Hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da se zbog salmonele iz prodaje povlače odreske pilećeg filea od prsa od 400 grama, “Perutnine Ptuj”, koje je na tržište stavio Lidl.

Reč je o proizvodu LOT broja L 200514, s rokom upotrebe do 23. maja 2020. godine, u kojem je utvrđena bakterija salmonella ser. Enteritidis. Iz prodaje se povlači isključivo proizvod sa ovim podacima.

Kompanija “Perutnina Ptuj” u Srbiji ima fabriku “Perutnina Ptuj Topiko” i ceo proizvodni proces je, kako navode, zaokružen u našoj zemlji. Spornih proizvoda nema na tržištu Srbije, a ni “Lidl” u Srbiji u ponudi nema ovog proizvođača.

“Perutnina Ptuj pileće meso za srpsko tržište proizvodi u svojoj fabrici u Bačkoj Topoli. Proizvodnja u Srbiji se odvija u okviru vertikalno integrisanog ciklusa gde svi procesi počinju, odvijaju se i završavaju u Srbiji. Kompanija Perutnina Ptuj Topiko garantuje potpunu bezbednost i kvalitet svojih proizvoda. Kompanija Pertunina Ptuj Topiko pileće meso ne uvozi iz Hrvatske niti se takva vrsta uvoza planira. Isto tako Pertunina Ptuj Topiko nije dobavljač Lidla pilećim mesom”, potvrđeno je za Nova.rs u sedištu kompanije “Perutnina Ptuj” u Sloveniji.

U kompaniji “Lidl Srbija” za Nova.rs kažu da, kada je u pitanju sveže pileće meso, sarađuju sa domaćim dobavljačima.

“Nijedan od njih nije Perutnina Ptuj, tako da u asortimanu Lidl Srbija nema pomenutog proizvoda”, potvrđuju u ovoj kompaniji, dodajuči da u asortimanu, pod svojom robnom markom, “Lidl Srbija” ima isključivo proizvode od dobavljača koji su sertifikovani po najvišim međunarodnim standardima kvaliteta i bezbednosti proizvoda iz grupe GFSI standarda (kao npr. IFS Food).

Izvor:https://nova.rs/biznis/perutnina-ptuj-u-srbiji-nema-proizvoda-zarazenih-salmonelom/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31