„Voždove jagode“ u Stojniku se proizvode na imanjima Snežane Birčanin i Aleksandra Bendića. Nadzor proizvodnje poveren je dipl.inž.master Goranu Đakoviću. Zahvaljujući inovativnim rešenjima upotreba pesticida je svedena na minimum a proizvodnja strogo kontrolisana. Na oko pet hektara zasađene su rane sortejagode. Jedno od imanje nalazi se u Šundića sokaku odakle se pruža pogled na Orašac i novoizgrađeni hram Srpske pravoslavne crkve posvećen Svetom Jovanu. Zahvaljujući podršci Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na imanju se uspostavlja plastenička proizvodnja rane jagode, primenjuje se navodnjavanje sistemom kap po kap a sve zasade osigurava DUNAV OSIGURANJE što takođe subvencioniše država.Berba jagoda radi se isključivo ručno u ranim jutarnjim satima ili popodne u danima kada nema kiše. Za berbu jednog hektara potrebno je 15 do 20 berača, a svaki od njih prosečno ubere oko 100 kilograma jagoda. Da bi plodovi bili svrstani u ekstra klasu treba da budu teži od 20 grama ili veći od 30 milimetara u prečniku. Za prvu klasu plodovi su između 10 do 20 grama odnosno 15 do 25 milimetara u prečniku. Maksimalna tolerancija primesa plodova niže klase je do 10 odsto. Tokom plodonošenja jagoda se bere šest do deset puta. Plodovi koji su namenjeni upotrebi u svežem stanju treba da sadrže i čašične listiće sa jednim santimetrom dela peteljke. Na pakovanjima se nalazi informacija o proizvođaču, proizvodnom području i kvalitetu. U objektima Merkatora VOŽDOVE JAGODE su u ekstra klasi i već privlače pažnju potrošača. Prema nalazima ovlašćene laboratorije utvrđeno je da nema ostataka pesticida niti teškoh metala što potvrđuje kvalitet jagoda iz srca Srbije.

Najveći svetski prozvođači jagoda su SAD, Japan, Poljska, Italija, Meksiko i Španija koja proizvodi više od 50 odsto jagoda koje se potroše na teritoriji Evrope. Od šezdesetih godine prošlog veka u Srbiji dolazi do ekspanzije proizvodnje jagode. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji u zavisnosti od intenzivnosti proizvodnje prinosi se kreću od pet do 45 tona po hektaru. Prema podacima instituta za voćarstvo u Čačku, jagoda se u Srbiji prostire na oko 7. 000 hekta.

Izvor: Agtobiznis magazin 

Ovim pravilnikom bliže se propisuju vrste podsticaja za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja kroz razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju (u daljem tekstu: podsticaji), uslovi, način ostvarivanja prava na podsticaje, kao i maksimalni iznosi podsticaja po korisniku i po vrsti pojedine mere.
Podsticaji obuhvataju:
1. Podsticaje za sprovođenje tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju
Pravo na ove podsticaje ima pravno lice upisano u Registar naučnoistraživačkih organizacija, istraživačko razvojni centar, inovacioni centar upisan u Registar inovacionih delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost, akreditovani fakultet, preduzetnik i pravno lice koji ispunjavaju uslove za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi, kao i pravno lice ovlašćeno za obuku i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača, u skladu sa zakonom koji uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.

Podsticaji se raspodeljuju konkursom koji za svaku kalendarsku godinu raspisuje ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede.
Ostvaruje se pravo na korišćenje sredstava u iznosu do 20 miliona dinara po korisniku podsticaja.
2. Podsticaje koji se odnose na razvoj prognozno-izveštajnih poslova u oblasti zaštite bilja

Pravo na podsticaje ima preduzetnik i pravno lice koji ispunjavaju uslove za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi, kao i pravno lice ovlašćeno za obuku i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača, u skladu sa zakonom koji uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi i lice koje obavlja prognozno-izveštajne poslove.

 

Podsticaji se ostvaruju se na osnovu zahteva koji se podnosi Upravi za agrarna plaćanja od 1. do 10. februara tekuće kalendarske godine.

Ostvaruje se pravo na korišćenje sredstava: a) sredstava u iznosu od 40.000 dinara mesečno po jednom angažovanom inženjeru, na koji se obračunavaju i plaćaju pripadajući porezi i doprinosi u skladu sa zakonom; b) sredstava za pokriće troškova nastalih realizacijom projekta u iznosu do 8.000 dinara po jednom angažovanom inženjeru mesečno.

3. Podsticaje koji se odnose na razvoj primenjenog projekta za unapređenje kvaliteta mleka u oblasti stočarstva

Pravo na podsticaje ima preduzetnik i pravno lice koji ispunjavaju uslove za obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi, kao i pravno lice ovlašćeno za obuku i usavršavanje poljoprivrednih savetodavaca i poljoprivrednih proizvođača, u skladu sa zakonom koji uređuje obavljanje savetodavnih i stručnih poslova u poljoprivredi.

Podsticaji se ostvaruje se na osnovu zahteva koji se podnosi Upravi za agrarna plaćanjaod 3. do 10. januara tekuće kalendarske godine.

Izuzetno u 2020. godini, zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se Upravi od 25. maja do 3. juna 2020. godine. U slučaju da se za područja na kojima se obavljaju savetodavni poslovi u poljoprivredi u skladu sa Godišnjim programom ne podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje to se može učiniti od 12. do 18. juna 2020. godine.

Ostvaruje se pravo na korišćenje sredstava u iznosu do 5.235 dinara za svako registrovano poljoprivredno gazdinstvo koje ostvaruje premiju za mleko.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o podsticajima za unapređenje sistema kreiranja i prenosa znanja kroz razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovativnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS“, broj 94/17), osim odredaba kojima se uređuju podsticaji koji se odnose na razvoj prognozno-izveštajnih poslova u oblasti zaštite bilja, koje prestaju da važe 31. decembra 2020. godine.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/24/najave/novi-podsticaji-u-poljoprivredi/

Fejsbuk grupa "Mali proizvođači hrane u Srbiji" već nekoliko meseci izaziva veliku pažnju... I pomaže da domaći proizvodi stignu do kupaca širom zemlje.Lenka Dmitrović je iz Beograda i ima 28 godina.

Ana Karanović je iz sela Rudnica kod Kopaonika i ima 30 godina.

Njih dve su odrasle u drugačijim okolnostima, imaju različita interesovanja i nimalo slična zanimanja, ali univerzum ih je nedavno spojio.

Na koji način? Pa, preko sira.

Dobro, preko sira i Fejsbuk grupe Mali proizvođači hrane u Srbiji."Valjda kako sam starija imam više osećaja za ljude oko sebe, pa volim da podržim lokalno i koliko god je to moguće izbegavam markete", kaže Lenka za BBC na srpskom.

"Poručila sam sir od Ane i veoma smo zadovoljni i ja i dečko i porodica. A još se vežem i za ljude, priču…

"Devojka sama sve radi, a živi sa roditeljima blizu Kopaonika, u delu Srbije koji i nije baš toliko razvijen kao Beograd i gde je za sve potrebno mnogo više truda i rada, što treba podržati", dodaje.

Fejsbuk grupa Mali proizvođači hrane u Srbiji je za kratko vreme okupila više od 35.000 članova i mnogi sad nabavljaju domaće namirnice direktno od onih koji ih gaje i prave.

Ana je završila biologiju i nema posao, tako da preko interneta prodaje Ukuse Kopaonika.

"Na početku sam pravila i prodavala kilogram sira dnevno, a sada napravim i desetak… Ne mogu da postignem koliko ljudi traže i žele da kupe", navodi uz osmeh.

Jer ko može da odoli domaćem siru? A tek slaninici…Grupu su na jesen 2019. godine pokrenuli Ana i Veljko Nešić.

"Internet pijaca, to jest platforma na kojoj se mogu poručivati domaći proizvodi je na neki način moja životna želja, dugo sam razmišljao kako da spojim male proizvođače i kupce", kaže Veljko za BBC na srpskom.

Kako navodi, sve funkcioniše na obostranu korist - proizvođači dobiju tržište na koje mogu da plasiraju proizvode, a kupci "proverenog čoveka sa sela".Na njihovoj internet pijaci se tako svakodnevno kupuje i prodaje sve i svašta, ali samo domaće - sir, rakija, vino, kolači, med, ajvar, sokovi, voće, povrće, jaja…

U trgovini učestvuju ljudi iz cele Srbije - pa i dijaspore - postoji baza od (trenutno) 280 proizvođača i svi proizvodi kupcima stižu na kućnu adresu.

"Fantastično je to što se najviše kupuje ono u čemu je trenutno sezona, baš kako i treba da bude", ističe Ana Nešić, inače autorka portala Ručak za 200 dinara.

"Sireva, vina i slatkog ima uvek, ali sok od zove treba da pijemo u maju, a paradajz da jedemo u avgustu".

U poslednjih nekoliko meseci grupa je naročito aktivna. Razlog je jednostavan - korona virus.

"Kada je proglašeno vanredno stanje, moram da priznam da sam mislio da će svi pohrliti u supermarkete i da se neće mnogo brinuti o tome od koga kupuju. Međutim, desilo se upravo suprotno - grupa je buknula", navodi Veljko.Ana dodaje da je kriza oko korona virusa naterala ljude da promene neke životne navike.

"Nisu mogli više da uživaju u čarima udobne, lake i jednostavne kupovine u supermarketima - umesto da samo uđu, izađu i gotovo, sad mora da se čeka u redovima, nema hrane na rafovima, a pijace zatvorene.

"I onda se pojavljuju mali proizvođači sa svežim sirom, pršutom, salatama, rumenim rotkvicama, zlatnim medom i ljudi odluče da batale sve one konzerve koje su nagomilali i kažu deder daj taj kajmak da zamezimo ko ljudi", dodaje uz osmehAna iz Ukusa Kopaonika ne prestaje da pravi sir.

Specijalitet su joj, kaže, dimljeni kačkavalj od kravljeg mleka sa začinima i to nekoliko kombinacija - ljuta tucana paprika i beli luk, bosiljak i beli luk, origano, susam i kačkavalj bez dodataka.

A grupu je ušla potpuno slučajno, kaže.

"Kada sam videla šta se dešava i ja sam počela da proizvodim sir. Do tada sam prodavala samo domaće pečurke.

"Gajim šitaku pečurke i bukovaču. A i skupljam samonikle… Kod mene je sve to sasvim prirodno, nema veštačkih uslova", dodaje uz osmeh.

I kako ide? Može li da se preživi?"Još sam na početku, pa imam velika ulaganja… Znate kako je, ako nemate budžet, a krećete od nule, onda nije lako.

"Sve što zaradim, moram da uložim. Dobro je, skromno, nadam se da ću uskoro početi da više zarađujem", ističe ona.

Ipak, ona ističe da se ljudi sve više okreću domaćoj hrani.

"Vidimo i sami kakva je situacija - možda je nešto u radnji lepo zapakovano, ali kada kupujemo domaće znamo šta je to i znamo koliko je u to uloženo truda", ističe.Tako što je Ana Nešić, kako kaže, imala neprijatno iskustvo prilikom kupovine mesa u jednom beogradskom marketu.

Evo šta se dogodilo:

Znaš kako ima onih nekih marketa gde uđeš i sve je štrokavo, ali iznova i iznova iskuliraš i kažeš sebi - nema veze, siromašna smo zemlja, rade ljudi za 30.000 dinara, a i sve je to upakovano u plastiku, skuvaću ga na 100 stepeni…

I onda se dogodi da kap prelije čašu, da ti se baš creva prevrnu jer na svoje oči vidiš kako radnica prljavim rukama gacka piletinu pre nego što je izmeri, a oko nje krvave daske, krvavi noževi…Sve štrokavo, pa i onaj papir na kojem piše "operite ruke pre nego što uslužite mušteriju".

Tako nešto se meni desilo, i toliko sam bila zbunjena da sam zaboravila da reagujem. Uzela sam to meso od tete koja ga je ispipala i nisam ništa rekla, jer sam sebi u glavi smišljala razloge zbog kojih ne treba da me brine to što sam videla.

Onda sam i platila, i izašla napolje. Pozvala sam mamu, koja je biotehnolog, i bavila se kvalitetom hrane celog života.

"Mama, šta da radim ja sad s ovim mesom", pitala sam je. Mislim, znam za tih 100 stepeni, ali meni je gadno…

"Sine, 'leba ti, baci to pored nekog kontejnera, možda se neko kuče ovajdi", odgovorila je.

Ispostavilo se da je to nešto prilično često, a da je zapravo mnogo gore ono što se dešava dok ne gledamo taj štrokavi pult sa svežim-smrduckavim mesom.

Podelila sam tu priču na Ručku za 200 dinara, blogu na kojem me prati skoro 40.000 ljudi i dobila još mnogo, mnogo priča od kojih se želudac prevrće.

Zato danas ćevape ne kupujem više u supermarketu.

Ubrzo se stvorio impuls da se napravi grupa, iako sam ja planirala da platformu Mali proizvođači pravim malo duže, malo detaljnije i natenane.

Kad sam je napravila, ušlo je u nju odmah nekih hiljadu-dve ljudi i sve se zarolalo.Ana i Veljko rođeni su 1991. godine, u razmaku od samo nekoliko dana - on u Beogradu, ona u Kraljevu.

Prošle godine su se venčali, a oduvek se znalo šta od hrane valja.

"Nedeljom sam se kao studentkinja vraćala u Beograd sa crvenom kariranom torbom u koju su spakovane namirnice koje su proizveli moji u baštici", kaže Ana uz osmeh.

"Ili mi je poslao ujka Pero iz Rtiju, ili teta Milanka iz Viče, ili je kupljeno od komšije koji ima svoje piliće, a moja baba Rosa iz Dragačeva je imala ruke otekle, potamnele i očvrsnule od rada, da bi proizvela sir, maline i krompir, i da bi ih prodala budzašto, da zaradi koji dinar.

"Domaća hrana je nešto na čemu sam odrasla, i što sam naučila da bezrezervno cenim", dodaje ona.Kada si student, onda ti je i jogurt na akciji pred istek roka kao nektar bogova, kaže, ali kada su ona i Veljko počeli da zarađuju, malo po malo su birali domaće proizvode.

"Danas ozbiljan deo namirnica poručujemo od malih proizvođača. Pre svega zbog kvaliteta proizvoda, ali i pomoći malom poljoprivredniku", kaže Veljko.

Ana dodaje da je sve mnogo lakše kad si u paru sa nekim ko razmišlja kao i ti.

"Međusobno smo se gurali da da izađemo iz zone komfora, to jest, supermarketa", priseća se.

"Budemo pored marketa i ja kažem 'joj nemamo jaja, aj da kupimo ovde, nema veze', a onda Veljko kaže 'evo idem ja - do prodavnice koja nikako nije usput - koja ima domaća jaja, nije mi teško'".Koliko u svemu ima i patriotizma?

"Pa ja mislim da je ovo prilično patriotski akt", kaže Veljko.

"Ako uspemo da za jedan pedalj pomognemo ljudima sa sela da ponude neki dobar proizvod i da od toga mogu da žive i izdržavaju porodice, uradili smo veliku stvar. To bi mi bilo veoma, veoma drago.

"Naravno, sva zasluga za to ide proizvođačima, jer bi bez onoga što oni nude sve ovo bilo samo trubljenje po društvenim mrežama".Pa, voće se bere, domaći sir se maže na hleb, a ajvari nestrpljivo čekaju njihov red na jesen.

"Ukusi Kopaonika su jedini koje sam naručila za sada, ali pravim listu šta je sledeće - čekam platu, korona me sprečila", kaže Lenka uz osmeh.

"Svakako mi je plan da u budućnosti, kada budem imala svoju porodicu, napravim malu mrežu ljudi kod kojih bih kupovala sve te domaće stvari. Porodično smo takvi, imamo našu slaninu, buđolu, kobasice, a jaja od strine uzimamo", dodaje.

Ana i Veljko za to vreme šire njihovu priču.

"Dostava je ozbiljan izazov za proizvođače - jer se mi kao administratori grupe ne bavimo time - i nadam se da bi ovo pitanje moglo biti rešeno na neki način u budućnosti", kaže Veljko.

"Postoji prostor na tržištu dostave hrane iz sela u grad i nadam se da će ga neko popuniti", ističe.

A koliko je moguće promeniti svest ljudi kada je hrana z pitanju?

"Ljudskim bićima je kroz evoluciju prioritet bila i ostala ušteda energije", kaže Ana."Zbog toga ne možemo da kažemo da su bezosećajni, nezainteresovani, glupi ili ludi jer se odlučuju za kupovinu u supermarketima, iako možemo da nabrojimo mnogo razloga zbog kojih bi trebalo prioritet dati malim proizvođačima.

"Ljudi su samo ljudi, biraju ono što im je lakše i za šta im treba manje truda", ističe.

Veljko dodaje da ljudi danas ipak sve više žele da znaju šta jedu i od koga kupuju.

"Živimo u skladu sa onim što nam je dostupno, a realno nam je dostupno to da 24/7 možemo vrlo širok spektar proizvoda da pronađemo u krugu od 200 metara od kuće", navodi on.

"Zato je cilj naše grupe da i domaće proizvode učini što dostupnijim kupcima, u skladu sa onim što moderan način života omogućava i podrazumeva".

A na nama je samo da seckamo i mažemo.

Jer ko može da odoli domaćem siru?

Izvor:https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-52762767

"Jagodinsko pivo", brend star 168 godina, sačuvaće Valjevska pivara. Njeni vlasnici kupili su i Jagodinsku pivaru, pa u Valjevu sada prave piva na tradicionalan srpski način.

Nasmejani čiča sa etikete, u nekadašnjoj prestonici srpskog pivarstva, obeležio je jedno vreme Jagodinaca.Jagodinci kažu da nekada nisu ni znali za drugo pivo, osim "Jagodinskog", ali da je to brend koju su prepustili i koji je lagano otišao.

Čiča se preselio u Valjevsku pivaru. Njeni vlasnici kupili su i pivaru u Jagodini. Kompletnu liniju za otakanje piva, koja je već bila ugašena, premestili su u grad na Kolubari.

Mališa Milošević, stručni konsultant, kaže da Valjevska pivara proizvodi i puni "Jagodinsko pivo" po originalnoj tehnologiji i recepturi.

"Zahvaljujući Valjevskoj pivari sačuvan je brend od 168 godina proizvodnje Jagodinskog piva", ističe Milošević.

I Valjevci se drže tradicije srpskog pivarstva već 160 godina. Za svoja piva pored četiri vrste hmelja, koriste izvorsku vodu, domaći slad i kvasac koji obnavljaju više od tri decenije.

Ivana Nikolić, tehnolog iz sektora Kontrole kvaliteta, navodi da su sva tri proizvoda Valjevske pivare dobijena u tradicionalnom postupku vrenja, uz primenu savremene tehnologije. "Dakle, radi se o hladnom vrenju, o dugotrajnom hladnom odležavanju", dodaje Nikolićeva.

Valjevska pivara, koja zapošljava 200 radnika, primer je uspešne privatizacije.

Lane su povećali proizvodnju i prodaju, a ove godine imaju osvojena nova tržišta. Duplirali su proizvodne kapacitete pa sada pune 50.000 boca u jednom satu.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3961451/jagodinsko-pivo-valjevska-pivara-kupovn.html

Tokom prve nedelje života jarad se hrani samo kolostrumom i mlekom majke, a posle toga može da dobije seno kao i koncentrovanu hranu.

Graviditet koza traje okvirno 150 dana. Koze jare u proseku dva jareta. Sam proces jarenja nije komplikovan i uglavnom koze uspeju same da se ojare, ali uvek treba biti na oprezu i ispratiti ceo proces. Koze obično ojare dva jareta, ali se varijacije kreću od jednog do tri jareta, dok su četvorke i petorke znatno ređe.

Nakon jarenja kozi treba ponuditi svežu vodu za piće, a ishrana u narednih 24 sata treba da je lakša. Daje se i mlaki napoj od mekinja razmućenih u toploj vodi, koji deluje laksativno. Ako je jarenje proteklo normalno, koza u roku od dva-tri sata nakon jarenja treba da izbaci posteljicu.Neposredno posle jarenja, koza počinje da liže svoje jare i na taj način skida ostatke plodovih ovojnica sa njega. Lizanje obično počinje od glave kako bi se otklonila sluz sa nosnica i time sprečilo eventualno gušenje jareta. Odgajivač, ukoliko to koza ne učini, treba sunđerima slame da nežno protrlja jare da bi se lakše osušilo i da bi mu se pojačala cirkulacija krvi, savetuje stručnjak za stočarstvo Poljoprivredne stručne službe Kosovska Mitrovica Kosovka Jakšić.Ukoliko se pupčana vrpca ne prekine sama, treba je preseći čistim dezinfikovanim makazama u dužini od tri do četiri centimetra od pupka i dezinfikovati rastvorom joda. Neposredno posle jarenja koza počinje da luči kolostrum koji jarad treba obavezno da posisaju.

Pre nego što jare prvi put posisa majku, prve mlazeve mleka treba izmusti u poseban sud, a vime oprati toplom vodom i dobro osušiti. Ovim postupkom se izbegavaju različita crevna oboljenja jaradi. Tokom prvog dana života jarad sisa i do 15 puta, a kasnije se taj broj smanjuje na pet do šest puta dnevno.Tokom prve nedelje života jarad se hrani samo kolostrumom i mlekom majke, a posle toga može da dobije seno kao i koncentrovanu hranu. Veoma je važno da jare posisa kolostrum što pre nakon jarenja, jer on sadrži znatne količine hranljivih materija, a obezbeđuje i imunoglobuline koji u prvim danima štiti novorođenu jarad od infekcija, objašnjava stručnjak za stočarstvo.Usvajanje ovih zaštitnih materija iz kolostruma najviše se obavlja u toku prva 24 časa nakon jarenja. Kasnije davanje kolostruma nema efekta. U slučaju da jarad ne posisa kolostrum na vreme, ili ga uopšte ne dobije, dolazi do smanjenja njihovog prirasta, a može doći i do velikog procenta uginuća, čak i u svim normalnim uslovima odgajivanja. U slučaju nedostatka kolostruma majke, jarićima treba dati kolostrum drugih koza (svež ili zamrznut).

Zamrznut kolostrum daja se jarićima zagrejan na temperaturi prirodnog majčinog mleka pri sisanju (oko 38 stepeni). Veoma je važno da koza i jare ostanu zajedno nekoliko dana u nekom ograđenom prostoru. Ako koza ne luči dovoljne količine mleka ili je ojarila blizance ili trojke, ovakvu jarad treba podmetnuti pod drugu kozu koja se ojarila u približno isto vreme, a ostala je bez jareta.

Izvor:https://www.agroklub.rs/stocarstvo/zasto-je-prvo-majcino-mleko-vazno-za-jarice/60037/

Srpske sadnice iz Kule su među najtraženijima na svetskom tržištu, a to potvrđuje izvoz od sedam miliona sadnica godišnje u zemlje širom sveta, što ih svrstava u sam vrh proizvođača sadnog materijala u Evropi. Uzgajaju se na plantažama kompanije Seveplant iz Kule, koja posluje u okviru holandske kompanije Verbek.

Konstantna ulaganja u proizvodnju sadnog materijala i proširenje kapaciteta po strogim uslovima proizvodnje sertifikovanih sadnica odobrenih od instituta iz Holandije sa kojim sarađuju, svrstalo je kompaniju Seveplant iz Kule među tri najkvalitetnija rasadnika u Evropi. Oni su najveći izvoznici iz Srbije visokokvalitetnih sorti jabuka, krušaka, šljiva i trešanja sa plasmanom od preko sedam miliona sadnica godišnje.

- Krenuli smo sa proizvodnjom od 350.000 sadnica da bi došli do bi došli do brojke između sedam i osam miliona sadnica godišnje. Oko 40% sadnica izvozimo u Evropsku uniju, a 40 u Rusiju, dok oko 20% ostaje za domaće tržište. Naši planovi se ne menjaju, oni ostaju kao što su bili prethodnih šest godina, a proizvodnju povećavamo - rekao je Nenad Purić, zamenik direktora Seveplant Kula.

Rasadnik se zakupom zemlje godinama širio. Sadnice se čuvaju u hladnjači, gde se sortiraju i kaleme.

- Mi smo primenili metode proizvodnje koje se primenjuju u matičnoj firmi u Holandiji. Ono što je provereno to se pokazalo ovde još bolje. Srbija je zemlja koja je idealna za proizvodnju sadnog materijala. Imamo malo duži vegetativni period nego Holandija, a to nam daje mogućnost da proizvodimo za nijansu bolje sadnice nego Holandija - dodao je Purić.

Od početka godine zabeležili su trostruko uvećanje izvoza sadnog materijala, kažu u Regionalnoj privrednoj komori Sombor.

- Ove godine zabeležen je izvoz sadnog materijala sa uvećanjem od čak 355%, a kompanija iz Kule je reprezentativan primer, što je ove godine i te kako primetno - rekao je Zoran Bulatović, direktor Regionalne privredne komore Sombor.

Seveplant je izvozno orijentisan, a njihove sadnice nalaze na plantažama širom sveta. Od mera koje su date privredi kao pomoć tokom pandemije, iskoristili su mogućnost od 30.000 dinara po zaposlenom, a ranije su koristili i državne subvencije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2887729/sadnice-voca-iz-kule-medju-najtrazenijima-u-evropi

Dok komisije procenjuju konačnu štetu od poslednjeg nevremena koje je zadesilo pojedine krajeve Srbije, već sada je jasno da je za jedan deo poljoprivrednika ovogodišnja berba već sada završena.

Kako prenose lokalni mediji, grad veličine oraha uništio je povrće, maline, kupine, šljive... Najviše su stradali područja Sjenice, Peštera, Raške, Kruševca, Aleksandrovac, Trstenika, okolina Kraljeva i Kosovsko Pomoravlje.

Na nadoknadu štete moći će da računaju samo oni poljoprivrednici s polisom osiguranja. A to je i dalje mali broj njih u odnosu na prosek EU od 50 procenata.

Profesor Nebojša Žarković, stručnjak u oblasti osiguranja, kaže za „Politiku” da je, prema poslednjim podacima, osigurano svega 12 odsto ukupnih poljoprivrednih površina koje se obrađuju. Ova informacija potvrđena nam je i u Udruženju osiguravača Srbije.

„To je malo, trebalo bi da bude više od 50 procenata jer bi u tom slučaju, uz veću obuhvaćenost, i premije mogle da budu niže”, smatra on. Država je prošle godine podigla podsticaje, to jest učešće u osiguranju u poljoprivredi u najugroženijim krajevima sa 40 i 45 odsto na 70 procenata. Ova mera dala je neke, ali još ne i značajnije rezultate. Većina opština iz lokalnih budžeta takođe dodatno podstiče poljoprivrednike da se osiguraju. Otpor proizvođača i dalje postoji iako je trošak osiguranja, prema analizi stručnjaka, minimalan – od 1,5 do tri odsto od ukupnih troškova koje proizvođači imaju.

„Taj trošak je zaista beznačajan u odnosu na ono šta se gubi ako dođe do grada ili oluje. Trošak je srazmerno mali”, ističe Žarković.

Niz je opravdanja koje poljoprivrednici navode kada govore zbog čega ne žele da plaćaju osiguranje. Neki su imali loše iskustvo sa osiguravajućim kućama, ali je činjenica da u našem agraru preovlađuju mala gazdinstva sa posedima do dva hektara. Kao takva, navode stručnjaci, ona su teško održiva i ne mogu da budu konkurentna sa cenama, što utiče i na njihove prihode. To ima i direktan uticaj na manju tražnju za ovim vidom osiguranja. Šta su osnovni razlozi?

„Najpre je to neznanje, jer mnogi ne znaju šta se iz osiguranja može dobiti. Neki od početka imaju odbojan stav prema osiguranju. Ima i dosta nezadovoljnih poljoprivrednika kada se rešavaju štete. Ali tu ne treba kriviti samo društva za osiguranje, jer često poljoprivrednici zaključe polisu, a ne znaju pod kojim uslovima”, smatra Žarković i dodaje da je treći važan razlog to što se državni podsticaji za osiguranje daju samo registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima.

„Mnogi ljudi, uz svoj posao, proizvode i hranu, a da nisu prijavljeni. Zašto se i njima ne da pomoć. To bi sigurno povećalo nivo zaštite”, smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, godinama se u Srbiji iznose predlozi za uvođenje obaveznog poljoprivrednog osiguranja, ali ne za male proizvođače, već one koji imaju prijavljena gazdinstva i koji rade na veliko i dobijaju pomoć od države. Ako ti država pomaže, ističe, onda se moraš osigurati. Ovo pitanje je šaroliko rešeno u EU, ali u našem okruženju ima zemalja gde osiguranje jeste uslov za dobijanje subvencija. Različita su rešenja, a u Srbiji bi, prema njegovom mišljenju, moglo da bude uvedeno neko poluobavezno osiguranje.

U osiguravajućim kućama koje posluju u Srbiji poljoprivrednici imaju mogućnost da osiguraju praktično svaku vrstu proizvodnje i to od gotovo svih najčešćih rizika. Gubitak prinosa može biti osiguran od više različitih rizika. Osnovnim se smatraju – požar, udar groma i grad i za ovu vrstu osiguranja odlučuje oko 95 odsto proizvođača. Poplave, jesenji i prolećni mraz ili oluja su dopunski rizici i za to se odlučuje minimalan broj poljoprivrednika jer uvećavaju krajnji iznos premija. Visina premija zavisi od biljne vrste, lokacije zasada, odabranog pokrića, prinosa i cene roda. Poljoprivrednici ipak često ističu da osiguravači ne daju dovoljno paketa osiguranja.

Profesor Nebojša Žarković, međutim, kaže da su osiguravajuće kuće poslednjih godina dale neke novine. Recimo, ponuđeno je i osiguranje od suše. Prema njegovoj oceni, ponuda je u Srbiji dosta dobra.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/454662/Poljoprivrednici-i-dalje-izbegavaju-da-placaju-osiguranje

 

Kada je krenula cela situacija sa korona virusom, bili smo prilično zabrinuti i niko se nije nadao dobrom ishodu. Mnogi cvećari su uložili velike pare u svoj posao, a početak aprila je nama vreme za početak sezone i najveću prodaju. Ipak, ispostavilo se da smo dobili kontra efekat i da je prodaja u protekla dva meseca bila čak i tri puta veća nego prošle godine u ovom periodu, kaže za "Blic Biznis" Radoslav Petrović iz sela Jabučje kod Lajkovca.

On se već više od 15 godina bavi cvećarstvom i kaže da ga je uvođenje vanrednog stanja i početak cele krize zbog pandemije u početku prilično uplašio. Sa kolegama uzgajivačima cveća je redovno pratio vesti i nije im bilo nimalo prijatno da gledaju kako Holanđani uništavaju velike količine raznog cveća."Kod nas je vanredno stanje uvedeno taman kad smo se spremali da pokrenemo sezonu i počnemo prodaju. Naš glavni strah je zapravo bio da ne bude uveden 24-časovni karantin, jer onda nikako ne bismo mogli da plasiramo svoje proizvode, ali ovako su kupci ipak dolazili", podseća Petrović i napominje da se, kako je vreme prolazilo, situacija potpuno preokrenula.

"Ljudi su se navikli na nove okolnosti, a ispostavilo se da zbog svih uvedenih mera mnogi imaju i nešto manje troškove. Ne putuje se, deca ne idu u školu, ne ide se u tržne centre... Ostao im je neki novac viška, a nije bilo druge zanimacije osim sedenja kod kuće. Zato su mnogi krenuli da sade cveće i bašte, sređuju svoja dvorišta, čak i oni koji nikada ranije to nisu radili", objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, nije to bio slučaj samo sa cvećem, mnogi su sadili i povrće, računavši da tako mogu pametno da utroše vreme, a da im nešto i ostane iz bašte, ako bude bilo kakvih problema sa snabdevanjem."Nama je prodaja išla mnogo jačim tempom nego prošlih godina. Imali smo čak tri puta veću prodaju u proteklih mesec i po-dva, u odnosu na isti period lani. Sada se na tržištu oseća čak i mala nestašica cveća, jer je većina cvećara prodala prvu turu, a mnogi su odustali od druge pošto nisu smeli da ulažu dok ne vide kako će se razvijati cela situacija sa epidemijom", objašnjava Petrović.

On kaže da situaciju u protekla dva meseca možda najbolje opisuje izjava jednog kolege uzgajivača koji je na pitanje kako ide posao odgovorio - "ovakvu sezonu čekam 20 godina".

Inače, da podsetimo, uzgajivači cveća u Holandiji, gde su lale nacionalni simbol, nalaze se u veoma nezavidnoj situaciji. Zbog pandemije korona virusa koja je smanjila potražnju bili su prinuđeni da uništavaju ogromne količine cvetova dnevno, a prema nekim procenama, u ovoj zemlji će ove godine biti uništeno oko 80 odsto proizvodnje cveća.Кopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić poručio je nedavno povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo, pogotovo što Srbija ima pogodne prirodne uslove.Krkobabić je rekao da je primetan sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru porodičnih domaćinstava, kao i da obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

"U 2019. godini Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra", naveo je Krkobabić i doda da je industrija cveća u svetu grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ovakvu-sezonu-cekam-20-godina-holandani-zbog-korone-unistavaju-lale-a-srpski-cvecari/6k753jc

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31