Glavna tema razgovora predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljuba Živadinovića i šefa Odseka za stočarstvo Ministarstva poljoprivrede Nenada Terzića bile su subvencije za organsku proizvodnju u pčelarstvu.

Trenutno su na nivou 40% većem od standardnih subvencija. Zaključeno je da je takva subvencija možda primenljiva u nekim drugim granama poljoprivrede, ali je u pčelarstvu sasvim neprimenljiva i nestimulativna, jer su troškovi organskog pčelarenja ogromni, posebno u vreme klimatskih promena u kome živimo, navodi se na sajtu SPOS-a.

- Predlog SPOS-a je da se subvencija za organsko pčelarenje podigne tri puta u odnosu na standardnu subvenciju, koja će u 2020. iznositi 800 dinara po košnici, što znači da je naš predlog da subvencija po košnici u organskom pčelarstvu od 2020. iznosi 2400 dinara. Jer, minimalni troškovi po organskoj košnici u prosečnoj godini su upravo najmanje 20 EUR, a u lošim godinama dostižu i 35-40 EUR - navodi se na sajtu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2760769/spos-predlaze-da-subvencije-za-organsko-pcelarenje-budu-2400-dinara

Pomoćnik gradonačelnika Pirota za poljoprivredu i selo Goran Popović izjavio je za TV Pirot da do kraja aprila očekuje da se elaborat o zaštiti geografskog pokrela peglane kobasice završi kako bi u ovoj godini ovaj pirotski proizvod dobio oznaku geografskog porekla.

“Elaborat radi Institut za tehnologiju i higijenu mesa u Beogradu. Gradska uprava prošle godine započela je proces zaštite ovog brenda. Do sada su sa registrovanim i negeristrovanim proizvodjačima peglane stručnjaci ovog Instituta održali dva sastanka kako bi im pojasnili značaj brendiranja proizvoda i značaj bezbednosti proizvoda”, rekao je Popović za TV Pirot.

Prema njegovim rečima, Iz Fonda za poljoprivredu Grada biće izdvojeno 3 miliona dinara za kupovinu opreme za one proizvodjače koji se opredele za proizvodnju peglane u svom gazdinstvu.

Podsećamo da se peglana kobasica pravi jedino u Pirotu.Pravi se tokom zime i to od kozjeg, junećeg i ovčijeg mesa sa dosta belog luka i paprike, ali bez ikakvih aditiva, konzervansa i dodatnih masnoća. Suše se na promaji na tavanu i svaki dan peglaju flašom, zbog čega su i dobile naziv peglane kobasice.

Peglaju se flašom kako bi se isterao sav kiseonik i sprečilo kvarenje mesa.

Osmi Sajam pirostke peglane kobasice je narednig vikenda u hali Kej u Pirotu.

Posle zaštite geografskog porekla pirotskog ćilima 2002. i kačkavalja 2013. godine, ovo će biti treći pirotski brend sa oznakom geografskog porekla.

Ćilim i kačkavalj po kojima je Pirot poznat i van granice zemlje, su upisana i na listu nematerijalnog kulturnog nasledja Srbije kojima su dodeljeni serifikati, što je još jedno priznanje za njihovo očuvanje od izumiranja.

Mlekarska škola „Dr Obren Pejić“ u Pirotu 2017. godine postala je prvi ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla pirotskog kačkavalja od kravljeg mleka.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/uskoro-elaborat-o-zastiti-geografskog-porekla-peglane-kobasice/

Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žita i uljarica „Žita Srbije“ Vukosav Saković rekao je danas da uvoz iz Mađarske oko 30.000 tona kvalitetne pšenice za poboljšanje kvaliteta domaće pšenice i brašna po zahtevu konditora neće nanetiti štetu domaćim proizvođačima, već može da utiče na povećanje cene te kategorije žitarice.On je za Betu rekao da Srbija u normalnim klimatskim uslovima proizvodi najviše kvalitetne pšenice u regionu, ali da je njen kvalitet prošle godine pokvarila kiša u maju kada je ta žitarica cvetala.

Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dozvolilo je bescarinski uvoz 30.000 tona kvalitetne pšenice za oplemenjivanje domaće jer su to tražili konditori koji ne mogu da nađu kvalitetno brašno za proizvode koje izvoze.

„Prošle godine kvalitet pšenice u Srbiji je uništila kiša koja je padala u vreme cvetanja i omogućila da se razviju infekcije, a proizvođači nisu zbog raskvašenog terena mogli da uđu mehanizacijom u njive da bi je zaštitili odgovarajućim hemijskim preparatima“, rekao je Saković.

Dodao je da je zaštita efikasna samo ako se obavi nekoliko dana nakon razvoja infekcije.

Saković je rekao da je prošlogodišnja kiša nanela štete svim zemljama u regionu, ali ne podjednako, pa je na primer zahvatila samo deo Mađarske.

Pre dve godine kiše u julu su u Srbiji produžile žetvu i pšenica koja je ovršena posle toga je zbog vlage proklijala i zbog toga je bila slabog kvaliteta.

Dodatni problem Srbije je što još ne razvrstava ceo godišnji rod pšenice po kvalitetu jer nedostaje prostor, naročito u podnim skladištima, pa je kvalitetna izmešana sa manje kvalitetnom.

Oni proizvođači koji su, prema njegovim rečima, imali mogućnosti da klasiraju i sačuvaju pšenicu dobrog kvaliteta, a nisu želeli da je prodaju jer nisu zadovoljni trenutnom cenom od oko 20 dinara za kilogram mogu da imaju koristi kada se uveze pšenica iz Mađarske koja je 25 dinara po kilogramu jer i oni mogu da je ponude po toj ceni.

U godinama kada nema ekstremnih klimatskih poremećaja u Srbiji se, kako je rekao, proizvede oko 45 odsto kvalitetne pšenice i deset do 12 odsto za stočnu ishranu, ali da je teško proceniti koliko je kvalitetne pšenice proizvedeno prošle godine.

Saković je rekao da je prošle jeseni pšenicom zasejano oko 550.000 hektara i da je u boljem stanju nego 2019. godine u ovo vreme, ali da bi dobro došao sneg, ne samo da je pokrije i zaštiti od niskih temperatura, već i zbog potrebne vlage koja bi se obezbedila topljenjem snega.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sakovic-uvoz-kvalitetne-psenice-iz-madjarske-nece-ostetiti-domace-proizvodjace/

Istorija meda tesno je isprepletana sa ljudskom istorijom. Prvi zapisi o korišćenju meda javljaju se u sumerskim i vavilonskim tekstovima pisanim klinastim pismom, spominje se u Bibliji, Kuranu, a u Antičkoj Grčkoj se darivao bogovima i dušama umrlih. Med je mešavina više od 70 komponenti koje zavise od cveća s kog su skupljale nektar medonosne pčele. Ali, pored meda pčele proizvode i druge važne i zdrave sastojke kao što su propolis, perga
i polen koji su neizostavni deo u tradicionalnoj, ali i savremenoj medicini.
Šta je polen?
Polen je cvetni prah sa prašnika biljaka kog pčele sakupljaju i donose u košnicu. Često ga zovu i izvor života, jer je izuzetno važan za prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva. Pčele ga sakupljaju zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Svako zrno polena ima drugačiji biohemijski sastav što zavisi od podneblja na kojem raste biljka s koje su pčele skupljale cvetni prah. Pčelari postavljaju skupljače
polena koji ga skidaju sa nožica pčela prilikom uleta u košnicu. Tako skupljen prah se suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno. Za jedan kilogram polena potreban je rad više od 10.000 pčela.
Po obliku i veličini polenovih zrnaca se određuje vrsta meda, odnosno od kojih biljaka potiče. Naučno je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu
ljudi, ubrzava oporavak posle bolesti, deluje kod bronhitisa, kožnih oboljenja, uvećane prostate, anemije, slabosti, preranog starenja, suzbija nervozu i stvara
fizičku otpornost organizma. Verovali ili ne, polen se koristi i za lečenje alkoholizma, što dokazuju i brojne stručne studije. U ljudskoj ishrani ili za lečenje polen se koristi u kombinaciji sa medom i to 200 grama polena na kilogram meda. I jedan savet, dobro je zrnca samleti u mašini za mlevenje kafe kako bi se lakše i brže pomešao sa medom.
Perga kao lek
Perga je nepravedno zapostavljena i malo ljudi zna šta je to uopšte. U pitanju je fermetirani polen, odnosno proizvod koji nastaje tako što pčele prerade cvetni prah koji su unele u košnicu dodajući mu produkte koji nastaju lučenjem njihovih žlezda. Pri preradi polena pčele koriste preko 200 mikroorganizama, inicirajući pri tome veoma složen proces fermentacije polena koji smeštaju u ćelije saća i zalivaju ga medom. Tako obrađeni polen je deset puta hranljiviji od običnog. Perga je bogata brojnim aminokiselinama, fermentima, raznim kvascima, bakterijama, mlečnom kiselinom…
Zanimljivo je da uprkos razvoju nauke i tehnologije nikome nije pošlo za rukom da proizvede pergu u laboratoriju onako kako ga prave pčele. Čak i kada bi uspeo da razgraniči sve sastojke čovek ne bi znao kojim redosledom da ih pomeša i u kojoj razmeri, tako da perga ostaje isključivo pčeljini proizvod. Sadrži kompletno sve što je potrebno za razvoj pčelinjih društava i bez perge ne bi bilo ni pčela, jer je osnovni izvor belančevina za razvoj legla.
Perga je više puta vrednija od polena i kao takva ona je pravo bogatstvo za čovekov organizam. U pergi je utvrđeno prisustvo većih količina vitamina A koji posebno doprinosi jačanju zidova krvnih sudova, pri čemu zidovi kapilara postaju čvršći. Lekovitost perge uočena je kod određenih kardio -
vaskularnih oboljenja, bolesti sluzokože želuca i creva, kod površinskih oštećenja kože, kod osoba sa uništenom ili obolelom crevnom florom… Perga sazreva oko 15 dana u saću, vadi se posebnim vadilicama i odlaže u bočicama koje se čuvaju u zamrzivaču daleko od sunčeve svetlosti.
Ima je izuzetno malo pa je pčelari nerado vade iz košnice, a o njenog vrednosti najbolje svedoči cena – 1 gram perge košta 1 evro. U kombinaciji sa medom, perga je konzervisana i može dugo da stoji i ne izgubi svoja vredna svojstva. Može da se jede kao slatkiš u izvornom stanju, ali ne više od pola kafene kašičice za odrasle, ne žvaće se već se lagano otapa u ustima.
Pored meda, može da se koristi i u kombinaciji sa matičnim mlečom i propolisom.

Propolis – prirodni antibiotik

Propolis je prirodni antibiotik koji se u tradicionalnoj medici koristi već više od 2.000 godina. U pitanju je mešavina smolastih materija koje pčele sakupljaju
sa lisnih pupoljaka drvenastih biljaka i prirodnog pčelinjeg voska. Ima prijatan aromatični miris, a pčele ga prikupljaju najviše pred nastupajuću jesen i zimu najčešće sa topole, vrbe, kestena… Propolisom oblažu tavanicu košnice, popunjavaju pukotine i na taj način je dezinfikuju.
Pčelar ga skida sa ramova samo u julu, jer je kasnije potreban pčelama kako bi zaštitile košnicu. Propolis sadrži više od 300 različitih supstanci, od čega je 55 odsto smola i balzam, 30 posto vosak, deset posto su eterična ulja i pet posto polena. Sadrži sve poznate vitamine osim vitamina K, ima 15 minerala koji su neophodni ljudskom telu da bi moglo da funkcioniše, a ima bakteriološko, antivirusno, biostimulativno i anestetičko. Rastvara se u alkoholu i etru, pa se najčešće koristi u vidu kapi, odnosno tinkture u ginekologiji, stomatologiji, dermatologiji, kozmetici…
Nezamenljive su kod upale grla i krajnika, lečenja sluzokože tankih i debelih creva, kod čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pomažu pri varenju i obezbeđuju miran san, smiruje napetost živaca i obezbeđuju dobar rad srca, pomaže u bržem zalečenju rana kod opekotina i posekotina. Dokazano je da je propolis čist prirodan antibiotik koji ne izaziva rezinstenciju, niti štetne reakcije u organizmu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

„Ukus fest“ dvodnevni festival domaće hrane i pića, biće održan u subotu 25. i u nedelju 26. januara 2020. u Shopping centru „Stadion“ od 10 do 22 sata.

Na manifestaciji će biti predstavljeno preko 1000 proizvoda izlagača iz cele Srbije i regiona.

Posetioci će moći da probaju nezaboravne arome i da uživaju u degustacijama najukusnijih sireva, suvomesnatih proizvoda pršute, domaćih kobasica, kulena. U zalogajima će biti i nadaleko poznati domaći ajvari, ljutenice, paprike sa sirom. Očekuju nas brojna iznenađenja za sve sladokusce ukusa, koja će se svi imati prilike da probaju. Moći će da se okusi i pravi, prirodni nektar koji nam dolazi iz voćnih sokova, likera, domaćih vina.

Proizvođači slatkiša pripremaju nova iznenađenja, pa će se mnogi zasladiti čuvenim tradicionalnim džemovima, medom i domaćim kolačima.

Prvi put Ukus fest u Shopping centru „Stadion“ će biti jedinstvena prilika da se zagolica mašta razigranih ukusa od pravih poslastica, kao i domaćih specijaliteta poput starih zaboravljenih jela, koja nas prosto pozivaju da ih probamo.

Ulaz je besplatan za sve posetioce.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Gruža Agrar poziva sve zainteresovane da posete deveto savetovanje voćara "Gruža 2020", koje će se održati u subotu, 1. februara 2020. godine u Ravnom Gaju (svečana sala Siljevac) sa početkom u 10 sati. Događaj predstavlja najveći susret proizvođača u Centralnoj Srbiji.

Predavači koji će učestvovati na ovom savetovanju iskusni su stručnjaci iz Srbije i inostranstva, iz oblasti savremene voćarske proizvodnje, navodnjavanja, prihrane voća i voćarske mehanizacije, opreme i sredstava za zaštitu, berbu, čuvanje, klasiranje i pakovanje voća.

Učesnici skupa imaće priliku da čuju o praktičnim iskustvima proizvodnje jabuke, borovnice, šljive i višnje u Srbiji i regionu, tehničkim osnovama primene pesticida u integralnoj zaštiti voća i najbitnijim aspektima najsavremenije voćarske tehnologije, mehanizacije i opreme.

I ove godine organizovan je sadržajni izložbeni prostor. Gruža agrar okuplja struku i praksu na jednom mestu, a iznad svega prijatelje iz regiona, sa 600 učesnika.

Glavni cilj skupa biće edukacija i razmena informacija iz savremene voćarske proizvodnje u Srbiji i regionu, kao i doprinos u zajedničkom radu i radu na podizanju kvaliteta voćarske proizvodnje, prateći savremene trendove, na domaćem ali i međunarodnom tržištu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2759357/gruza-2020-deveto-savetovanje-vocara-bice-odrzano-1-februara-2020

Poljoprivrednici koji ispunjavaju uslove mogu da podnesu zahtev za korišćenje podsticajnih mera u stočarstvu, a koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede.

Zahteve mogu da popune od 1. februara, a za ove namene iz državne kase biće izdvojeno od 250 do 600 miliona dinara.

Poljoprivrednici koji imaju neumatičene krave, ovce, jagnjad i jarad, kao i oni koji planiraju da se bave tovom junadi imaju pravo na državne subvencije, kako bi se unapredila stočarska proizvodnja i uvećao stočni fond.

U Srbiji prema poslednjem popisu ima oko 950 hiljada krava od kojih je 450 hiljada muznih grla.

Kada je reč o desetogodišnjem preseku, ukupan broj goveda manji je za 6,2 odsto u odnosu na ranije godine.

Stočara je sve manje i u Šumadiji, pa je sada na evidenciji svega 18 hiljada grla u šumadijskim domaćinstvima.

Jedan od stočara koji se bavi tovom junadi je Aca Jovanović iz sela Čestin u opštini Knić. Kako kaže nikako da ostvari pozitivnu računicu u ovom poslu, već je godinama na gubitku.

Država je prepoznala probleme sa kojima se suočavaju stočari, pa je u cilju opstanka stočarstva i uvećanja stočnog fonda, donela Uredbu kojom se definišu podsticajne mere.

Za kvalitetne priplodne mlečne krave stočari dobijaju subvenciju u iznosu od 25 hiljada dinara godišnje, a za tovne krave i bikove mogu da ostvare i 40 hiljada po grlu za godinu dana.

Kada je reč o umatičenim stočnim grlima, subvenciju mogu da dobiju stočari koji imaju najmanje tri grla.

Podsticaje mogu da koriste i stočari koji imaju neumatičena stočna grla i to u iznosu od 20 hiljada godišnje, a uslov je da poseduju najmanje dva grla.

Za premiju za mleko iz državne kase izdvaja se tri milijarde dinara godišnje. Država premiju plađa sedam dinara po litru.

Za tov jagnjadi poljoprivrednici mogu da dobiju podsticajna sredstva u iznosu od dve hiljade dinara po jagnjetu.

Subvencije za biljnu proizvodnju su od ove godine uvećane i iznose 5.200 dinara po hektaru obradive površine.

Inače, za podsticajna sredstava mogu da konkurišu poljoprivrednici i to za uzgoj svinja, živine, kao i oni koji imaju košnice i ribnjake.

Izvor:http://rtk.co.rs/podsticajne-mere-u-stocarstvu/

Digitalna tehnologija svakim danom ima sve veći uticaj na poljoprivredu u svim segmentima. Od same proizvodnje na njivama do plasmana robe. Zato ne čudi što IT stručnjaci žele da se aktivno uključe u ovaj sektor privrede koji je u Srbiji u velikom usponu poslednjih godina.
Poziv preko Agrobiznis magazina Intervju sa Petrom Popovićem, full stack programerom koji je objavljen u Agrobiznis magazinu izazvao je pažnju, pa su našoj redakciji počeli su da se javljaju i drugi IT stručnjaci sa željom da pomognu srpskim domaćinima. Podsećamo Popović, koji je rođen je i odrastao u Novoj Pazovi, ponudio je besplatnu pomoć srpskim domaćinima i dao nekoliko dragocenih saveta kako da uz pomoć internet platformi brže i lakše svoje proizvode plasiraju na tržište. Nakon ovog intervjua i poziva IT zajednici da pomogne poljoprivrednicima, redakciji Agrobiznis magazina javio se i Milan Nićetin CMO iz IT tima Limundo Grada sa željom da i oni pomognu.
Limindo je jedan od prvih internet platformi u Srbiji nastao 2005. sa idejom prodaje robe široke potrošnje preko interneta. U međuvremenu izrastao je u ozbiljno preduzeće u kome rade brojni IT profesionalci, dok im je poverenje poklonilo više miliona prodavaca i kupaca koji su preko njihove platforme prodali ili kupili ono što i je u tom trenutku trebalo. Asortiman robe je vrlo šarolik, što bi naš narod rekao od „igle do lokomotive“, a cene vrlo pristupačne. I ne samo to. Umesto da obijate noge i obilazite radnje po gradu vi lepo iz svoje fotelje kupujete sve što vam treba bez obzira gde živite i da li je proizvod koji vas zanima uopšte moguće kupiti u vašem mestu.
- Video sam na vašem portalu članke sa pozivom da IT zajednica pomogne poljoprivrednicima. Mi iz Limundo Grada bismo želeli da pomognemo u vidu
poklanjanja cele platforme gde bi poljoprivrednici mogli besplatno da oglase svoje proizvode i na taj način dođu do krajnjih kupaca – ponudio je Milan Nićetin CMO iz IT tima Limundo Grada i objasnio kako su došli na ideju da naprave jednu ovakvu platformu.
- Nakon objavljenog intervjua sa Petrom Popovićem developera u Agrobiznis magazinu u kom je pozvao IT zajednicu da na neki način pomogne našim poljoprivrednicima, razmišljali smo šta LimundoGrand može da uradi po tom pitanju. Došli smo na ideju da im ustupimo svoju postojeću platformu - Oglasindo.rs. Na taj način bi naši domaćini mogli svoje proizvode mogli da plasiraju krajnjim kupcima – kaže naš sagovornik i objašnjava kakve sve
mogućnosti pruža platforma Oglasindo.rs.
On posebno naglašava da bi sve, što se njih tiče, bilo bez ikakve naknade. - Mogućnosti koje platforma pruža su velike. Osnovna svrha bi bila prodaja proizvoda i usluga na našem ili inostranom tržištu. Na koji način će se iskoristiti njen pun potencijal, to bismo prepustili poljoprivrednicima, jer oni to sigurno znaju bolje od nas – kaže Nićetin i ističe:
- Važno je naglasiti da ustupanje platforme podrazumeva sam sajt i šemu baze. Ovim nisu obuhvaćeni bilo koji postojeći podaci ili domen (naziv sajta), jer je specifičan za naše platforme.
Na pitanje koje uslove treba da ispune oni koji su zainteresovani za preuzimanje ove platforme naš sagovornik kaže da bi voleli da im se javi neka zajednica poljoprivrednika koja bi to organizovala i pronašla volontere koji bi im održavali sajt u skladu sa njihovim potrebama. On veruje da bi im neka IT škola ili kompanija rado pomogla.
- Programeri bi mogli da im pomognu besplatnim održavanjem sajta i radom na izmenama i dodavanju novih funkcionalnosti koje bi poljoprivrednicima bile
od značaja. Prostora za unapređenja ima dovoljno, samo je bitno da se prethodno definišu zahtevi prema potrebama poljoprivrednika. Programeri će sigurno imati dobre ideje koje će doprineti razvoju projekta u pravom smeru – kaže Nićetin
i dodaje:
- Idealno bi bilo da okupimo poljoprivrednike i IT-jevce u jednu zajednicu koja bi se bavila ovim i razvijala dalje platformu u smeru koji bi zaista pomogao da se poljoprivrednicima olakša pre svega plasman njihove robe.
Ova platforma bi se, kako objašnjava naš sagovornik, razlikovala od postojećih, sličnih platforni kao Yugro, odnosno Fejbuk stranica preko koje može da se prodaje srpsko voće i povrće.
- Nova platforma bi omogućila poljoprivrednicima da ponude svoje proizvode bez obzira na obim potražnje, odnosno da li je u pitanju maloprodaja i veleprodaja. Pored toga, ono što bi sajt izdvojilo od svih drugih je što ne bi kompanija upravljala njim sa ciljem da ostvari profit, već
bi odluke potpuno bile u rukama onih koji svoju robu treba da plasiraju. To daje mogućnost apsolutnog prilagođavanja poljoprivrednicima i njihovim potrebama, bez opterećenja da posrednik treba da zaradi novac, bilo direktno, bilo od prodaje oglasnog prostora – zaključuje Milan
Nićetin CMO iz IT tima LimundoGrada. Zainteresovani poljoprivrednici i IT-jevci mogu da nam se jave na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. za realizaciju saradnje.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31