Nov program subvencionisanja mladih poljoprivrednika, koji je najavio ministar Branislav Nedimović, stupio je na snagu, 27. marta, objavljivanjem u Službenom glasniku. Po ovom dokumentu na podsticaje mogu da računaju punoletni mladi poljoprivrednici - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva i mladi preduzetnici koji na dan podnošenja prijave na konkurs imaju navršenih 18, a najviše 40 godina. Oni koji ispune uslove, od države će dobiti do 1.200.000 dinara. Kako se navodi, podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti realizovane investicije u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine davaće novac za podršku investicijama za razvoj i unapređenje primarne biljne proizvodnje i pripreme poljoprivrednih proizvoda za tržište na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika. Takođe, za podršku investicijama za razvoj i unapređenje primarne stočarske proizvodnje na poljoprivrednim gazdinstvima, kao i za podršku investicijama za razvoj i unapređenje prerade mleka, povrća i voća na poljoprivrednim gazdinstvima mladih poljoprivrednika. Prednost prilikom rangiranja podnetih prijava će imati investicije koje se odnose na pripremu za prodaju ili preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda u svrhu ostvarivanja dodatne vrednosti poljoprivrednih proizvoda, posebno ako dolaze iz nerazvijenih područja sa otežanim uslovima za bavljenje poljoprivredom. Takođe, u povlašćenom položaju su mlade poljoprivrednice, kao i oni koji imaju odgovarajuće obrazovanje iz oblasti poljoprivrede, ili čija preduzeća posluju sa pozitivnim bilansom. Najpre zainteresovani treba da se jave na konkurs, koji raspisuje Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine – Uprava za agrarna plaćanja za svaku kalendarsku godinu. Podnosi se samo jednu prijavu za korišćenje podsticaja u kalendarskoj godini, za jednu ili više investicija. Uz Zahtev za odobravanje prava na podsticaje podnosilac zahteva, pored ostalog dostavlja predračun za nabavku investicija ne stariji od 30 dana i izjavu dobavljača da može isporučiti predmet investicije u roku od šest meseci od dana izdavanja predračuna. Uprava za agrarna plaćanja potom će razmatriti prijave na konkurs i utvrditi ispunjenost uslova za dodelu podsticaja kao i rang listu podnosilaca prijava na konkurs.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije podsticaće organsku proizvodnju koja sada zauzima svega 0,44% ukupnih obradivih površina, odnosno 15.800 hektara, a od koje se na izvozu zaradi oko 20 miliona evra, rekao je resorni ministar Branislav Nedimović. Srbija organsku hranu najviše izvozi u Nemačku, ali i na tržišta SAD, Japana i skandinavskih zemalja. Nedimović je novinarima u Privrednoj komori Srbije rekao da je cilj da se Srbija u proizvodnji organske hrane takmiči sa Slovenijom i Austrijom. "Austrija od izvoza organske hrane godišnje zaradi milijadu evra i Srbija želi da se ugleda na takve zemlje jer nema problema u plasmanu robe, tržište postoji", rekao je Nedimović. Proizvodnja organske hrane u Srbiji ima trend rasta i treba je podsticati i to u najtežem periodu kada se sa konvencionalne prelazi na organsku proizvodnju, a to je period od oko tri godine. "Subvencije za organsku proizvodnju su 70% veće od subvencija za intenzivnu proizvodnju i one će se prilagođavati zahtevima proizvođača. U ovom tenutku se skoro celokupna proizvodnja voća izvozi, a povrće se prodaje samo u Srbiji, pa tu proizvodnju treba podstaći da bi se obezbedile količine i za izvoz", rekao je Nedimović. Dodao je da je veoma važna obuka potencijalnih proizvođača i promocija organske hrane kako bi potrošači bili upoznati s prednostima tih proizvoda. Srbija najveći deo organske hrane proda na nemačkom tržištu, a izvozi i u SAD, Japan i skandinavske zemlje. On je rekao da će uskoro biti završen Akcioni plan za razvoj organske proizvodnje koji se pravi od 2009. godine, od kada se promenilo sedam ministara poljoprivrede. Uskoro bi, kako je naveo, trebalo i da se formira Savet za bezbednost hrane koji će, uz konsultacije sa stručnjacima, doneti stav o tome kakve su posledice proizvodnje i upotrebe genetski modifikovane soje, kako bi se odlučilo da li će biti dozvoljena ta proizvodnja i u Srbiji, što je uslov za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Rukovodilac Centra za organsku proizvodnju u Privrednoj komori Srbije Veljko Jovanović rekao je da je PKS prošle godine formirala centar koji će pomoći u edukaciji i koordinirati aktivnosti da bi se napravili inkubatori u lokalnim zajednicama koji bi koristili neobrađenu državnu zemlju. "Razgovaraćemo i sa bankarima kako bi se napravio adekvatan finansijski proizvod za finansiranje organske proizvodnje", rekao je Jovanović. Generalni sekretar udruženja Serbia organika Ivana Simić istakla je da u Srbiji za sada ima 2.200 sertifikovanih proizvođača organske hrane i da se ona uzgaja na parcelama u proseku od dva hektara, ali da ima i proizvođača koji je proizvode na 100 hektara. "Srbija izvozi organske maline, kupine, jabuke i voćne kaše. Ti proizvodi su u svetu skuplji za 20 do 30%, a u Srbiji tri-četiri puta više od hrane koja je proizvedena na konvencionalni način", rekla je Simić. Izvor: Beta

Šuga predstavlja parazitnu bolest koja se obično javlja kod ovaca i izuzetno se brzo prenosi sa bolestnih na zdrava grla. Ovaj parazit se brzo razmnožava, tako za period od 5 – 7 dana razvije sitne larve, a posle 14 dana one postaju sposobne za dalje razmnožavanje. Štete, koje ova bolest u ovčarstvu može prouzrokavati su ogromne. Pored gubljenja na telesnoj masi, životinje gube znatne količine vune, ako se ne interveniše brzo i efikasno. Osnovno je preduzeti preventivne mere zaštite i sprečiti unošenje uzročnika u zdravo stado. To se može postići kontrolom životinja koje se uvode u stado, kao i nepuštanjem ovaca u druge prostorije, gde su registrovani slučajevi pojave šugavosti, pre nego prođe bar 6 – 8 nedelja, za koje vreme paraziti mogu uginuti. Najbolje je u stadima, gde je došlo do pojave šuge, odmah pristupiti lečenju insekticidima i to čitavog stada, bez obzira što nije čitavo obolelo. Najbolje je izvršiti kupanje celog stada. Sredstva koja daju najbolje rezultate u lečenju ove bolesti nazivaju se insekticidi i zasnovana su na bazi hlora,kao što su: Vetalin, gamcid i druga sredstva koja daju odlične rezultate u lečenju šugavosti, pa ih preporučujemo našim uzgajivačima ovaca. Kupanjem ovaca u rastvoru insekticida vrši se istovremeno i uspešna borba protiv drugih spoljnih parazita, a pre svega krpelja, koji su prenosioci oboljenja opasnih po život ovaca.

U vezi sa skandalom s prodajom pokvarenog mesa brazilske vlasti saopštile su da je obustavljena proizvodnja u još jednom proizvodnom pogonu u toj zemlji, javlja Anadolija. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da je od 21 proizvodnog pogona koji je pod istragom zatvoren još jedan. Nakon velikog skandala s prodajom pokvarenog mesa u toj je zemlji dosad obustavljena prerada mesa u četiri proizvodna pogona. Ministarstvo poljoprivrede u petak je izdalo naredbu da s tržišta budu povučeni svi proizvodi tri zatvorena proizvodna pogona. Mito sanitarnim inspektorima Nakon ovog skandala, koji je privukao veliku pažnju u svetu, ali i na Balkanu, mnoge zemlje uvele su ograničenja na uvoz mesa iz Brazila. Evropska unija i još neke zemlje privremeno su obustavile uvoz mesa iz Brazila. Brazilska policija ranije je saopštila da su proizvođači mesa godinama podmićivali sanitarne inspektore kako bi odobrili prodaju pokvarenog mesa. Dosad je privedeno najmanje 30 ljudi u vezi sa skandalom. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su zatvoreni pogoni za preradu piletine multinacionalne kompanije BRF i dva pogona brazilske kompanije Peccin. Mesna industrija BRF odbacuje tvrdnje da su u proizvode od piletine dodavali karton. Izvoz u milijardama dolara Osim BRF-a, u čijem su vlasništvu poznati brendovi Sadia i Perdigao, pod istragom je još i JBS, najveći prodavač mesa u svetu i vlasnik brendova Big Frango, Seara Alimentos i Swift. Glavna tržišta za brazilsku mesnu industriju jesu Saudijska Arabija, Kina, Singapur, Japan, Rusija, Holandija i Italija. Brazil je prošle godine izvezao piletine u vrijednosti 5,9 milijardi dolara te govedine u vrednosti 4,3 milijarde dolara.

Izvor:Aljazeera Balkans

Novi Sad ostaje bez protivgradne zaštite, jer strelci koji ispaljuju rakete nisu dobili novac od grada. Kako piše "Blic", prošle godine u Novom Sadu nije radila polovina protivgradnih stanica. Od ove godine, kako je odlučeno na sastanku strelaca, neće raditi nijedna. Strelci navode da Grad Novi Sad nije uplaćivao honorare poslednjih pet godina. "Dobijali smo mesečno po 4.000 dinara, što su nam Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede isplaćivali, ali to nije dovoljno za osnovne troškove koje imamo. Strelci su na terenu kada je najveće nevreme. Do stanice odlaze o svom trošku, koristeći svoja vozila, jer stanice nisu blizu kuća. Pritom u drugim gradovima strelci redovno dobijaju po 12.000 dinara mesečno, a za nas nema ni dinara", poručuje strelac radarskog centra u Ledincima, Kuzman Alimpijević. Ove godine će deset protivgradnih stanica ostati bez strelaca: Rumenka, Irmovo kod Kisača, Futog, Kovilj, Šangaj, Ledinci, Bukovac, Stepanovićevo, Čenej i Budisava.

Izvor: 021

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Branislav Nedimović rekao je da je počela isplata subvencija poljoprivrednicima za setvu.On je dodao i da se ove sedmice sprema nova tranša od po 2.000 dinara po hektaru. On je novinarma u Privrednoj komori Srbije rekao da se subvencije ove godine dele pred početak setve, a ne kao ranije nekoliko meseci posle setve. "Istina je da finansijska podrška nije velika i da se daje za površine do 20 hektara", rekao je Nedimović. Dodao je da nema veće štete na pšenici od niskih zimskih temperatura, osim u severnoj Bačkoj i Banatu, gde nije bilo snega i zaštitnog pokrivača. "Najveće površine pod pšenicom su južnije u Vojvodini i centralnoj Srbiji, gde je sneg zaštitio pšenicu od oštećenja", rekao je Nedimović.

Izvor: B92

Ove godine su za podršku poljoprivredi u budžetu Čačka opredeljena sredstva u iznosu od 72,2 miliona dinara, pri čemu je 41 milion predviđen za direktne subvencije proizvođačima - dvostruko više nego lane i ubedljivo najviše dosad. Zamenik gradonačelnika resorno zadužen za poljoprivredu prof. dr Radoš Pavlović kaže da će ove godine zainteresovani moći da konkurišu za sredstva tokom šest meseci, te da će povraćaji biti isplaćivani na mesečnom nivou, kako bi ih poljoprivrednici mogli ulagati u naredne cikluse proizvodnje. Iznos povraćaja je 50 odsto investicije - maksimalno 500.000 dinara. "Naše opredeljenje je da pospešimo tehnološki razvoj poljoprivredne proizvodnje i doprinesemo tržišnoj orijentaciji i njenom osavremenjavanju", istakao je Pavlović. U tom pravcu su izdvojene ključne mere ciljanih subvencija, gde je maksimalni iznos podignut na 600.000 dinara i poljoprivrednici ih mogu koristiti svake godine. Te mere su sistemi navodnjavanja, protivgradne mreže, oprema za skladišne kapacitete, sušare za biljni materijal, sistemi zagrevanja zaštićenih prostora vrućom vodom i kupovina obradivog poljoprivrednog zemljišta (minimalno jedan hektar) u cilju ukrupnjavanja poseda, po čemu je Čačak jedinstven u Srbiji. Profesor Pavlović dodaje da grad svesrdno podržava najavu Vlade Srbije o tome da će uskoro biti rešen radno-pravni status sezonskih radnika, jer ih je mnogo baš na području Čačka. Takođe, lokalna samouprava će pružiti svu logističku podršku proizvođačima prilikom konkurisanja za podsticajna sredstva koja daje Ministarstvo poljoprivrede, a u planu je i prezentacija IPARD fondova EU. Nadalje, Čačak je ove godine usvojio Program korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta - uz saglasnost resornog ministarstva, što je osnovni uslov za korišćenje sredstava namenjenih za sređivanje nekategorisanih atarskih puteva, za šta je iz gradske kase opredeljeno osam miliona dinara. Od Republike se očekuje da - prvi put posle tri godine, učestvuje sa dodatnih 12 miliona. U cilju što bolje i efikasnije odbrane od grada, lokalna samouprava kraj Morave je - u odnosu na prethodnu godinu, kada je izdvojeno dva miliona dinara - ove godine za nabavku protivgradnih raketa opredelila pet i po miliona dinara, pa će svaka od 25 stanica sezonu dočekati s najmanje 20 projektila. Pored 24.000 dinara, koliko za protivgradne strelce obezbeđuje država posredstvom RHMZ, Čačak će im iz svog budžeta dodeliti nagradu u iznosu od po 55.000 dinara. Modernija odbrana U saradnji sa kruševačkim "Trajalom", grad će modernizovati postojeće protivgradne stanice i razmotri mogućnost uvođenja automatskih sistema protivgradne zaštite. Takođe, srediće prilazne puteve i obaviti manje popravke, a povećana je i naknada strelcima za gorivo koje će potrošiti za dolazak do punktova za dejstvovanje. Novosti/V. Ilić

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.154 tone robe. Najviše se trgovalo: jabukom (282 t), kupusom (218 t), crnim lukom (137 t), krompirom (120 t), šargarepom (97 t), spanaćem (34 t), cveklom (33 t), pomorandžom (33 t), zelenom salatom (22 t), bananom (20 t) i paradajzom (20 t). U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (73 t → 137 t), krompira (88 t → 120 t), spanaća (24 t → 34 t), zelene salate (18 t → 22 t), banane (18 t → 20 t) i paradajza (8 t → 20 t), dok je promet: jabuke (316 t → 282 t), kupusa (276 t → 218 t), šargarepe (166 t → 97 t), cvekle (33 t → 33 t) i pomorandže (66 t → 33 t) bio manji. Cene (po kilogramu): krompir 20 - 30 din. kupus 20 - 30 din. crni luk 15 - 20 din. šargarepa 15 - 45 din. spanać 55 - 75 din; prošle nedelje 50 - 90 din. cvekla 20 - 30 din. zelena salata 150 - 250 din. paradajz 80 - 100 din. pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje) jabuka 15 - 50 din. pomorandža 35 - 85 din. banana 90 - 100 din. limun 50 - 90 din.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31