Svi danas patimo od toplotnog talasa, posebno krave, mlekare i njihove finansije. Prema podacima italijanskog udruženja poljoprivrednika Coldiretti, ovo neobično vruće leto, prouzrokovalo je mnoge troškove, poput dodatne vode za životinje i energije za provetravanje staja. Naravno, sve to utiče i na prihode, jer životinje zbog vrućine nemaju apetit, pa ne jedu dovoljno i proizvode manje mleka. To znači manje dobiti za poljoprivrednika. Leti je hranjenje krava kvalitetnom hranom važnije nego ikada.
Davideu Regineliju je šef obrazovne i eksperimentalne univerzitetske farme Angelo Menozzi – Landriano koja ima oko 100 krava muzara i on smatra da kada krava ima problema sa prehranom, na primer tokom leta, proizvodnja je manja, ali dragocena je vitaminska ishrana, koja treba da spreči ili ublaži smanjenje proizvodnje.
„Čista hrana koja nije zagađena kamenjem i zemljom, bogata proteinima i probavljivim vlaknima, obezbeđuje dobrobit životinja i poboljšava njene performanse. Poljoprivrednici znaju da je proizvodnja sena - posebno grabljenje od velike važnosti za seno vrhunskog kvaliteta. Danas postoje
mnoga rešenja za ovaj posao, a stručnjaci su u Italiji napravili nove grabulje sa dvostrukim točkovima. Ovakve grabulje našli smo kod italijanskog proizvođača
poljoprivrednih mašina Repossi. One su opremljene sa dve zvezde različitog prečnika. Veća nikada ne dodiruje stočnu hranu, ali aktivira drugu manju zvezdu koja pomera krmu tako da ne podiže kamenje i zemljište, odnosno grudve zemlje. Kao deo evropskog projekta „Horizon 2020“, istraživači sa Univerziteta u Milanu, obavili su nekoliko naučnih testova na stočnoj hrani sa ovakvim grabuljama i uporedili je sa onom prikupljenom rotacionom. Ovi testovi su otkrili da stočna hrana pripremana rotacionom mašinom predstavlja veći porast pepela u odnosu na novi model.
U stravi, novo rešenje grabulja umanjuje nečistoće u stočnoj hrani za 66 odsto u odnosu na ono koje dobijamo korišćenjem rotacione grabulje. Zbog razlike u
sadržaju nečistoća, stočna hrana dobijena rotacionom grabljenjem daje u proizvodnji mleka slabiji rezultat za 0,8 litara po kravi po danu. Sve to se dešava jer je manja količina unete hrane, odnosno njena vrednost za životinju koja je konzumira.
U stvari, prema Reginelli stručnjaku i farmeru, ako je hrana sa nutritivnog stanovišta bolja, a sadržaj proteina veći, mešavina je bogatija probavljivim vlaknima, pa krava reaguje boljim varenjem i proizvodi više mleka. U ekonomskom smislu ovo je značajan uticaj na produktivnost! Posledice su primetne: sve ostale stvari jednake, za stado od 50 krava, na kraju godine će ukupna proizvodnja biti veća za 14.600 litara mleka, tako da će farmer imati 511.000 dinara dodatnih prihoda.
Evo još nekoliko primera:
Farma krava ima 100 muzara, dodatni Leti se može više zaraditi na mleku, saznajte kako! Italijani pronašli bolji način za sakupljanje sena prihod je 1.022.000 dinara. Ako je cena mleka 40 dinara onda je dodatni prihod 1.168.000 dinara, ili izraženo u evrima 9.940 po kursu 117,50 dinara. Za farmu veličine 250 krava došli bi do povećanja od skoro 25.000 evra. Naravno, ekonomski uticaj je veći za veća gazdinstva, ali čak je i za malu farmu računica zanimljiva. Kako nema povećanja troškova na farmama, dodatni prihod koji se dobije prodajom više mleka samo znači i dodatni profit. Ova razmatranja potvrđuju pretpostavke koje su sačinjene na početku evropskog projekta Horizon 2020 i podstiče usvajanje ove inovativne mašine tako revolucionarne u svojoj jednostavnosti. Mašina koja sakuplja seno na nov način zove se Ra-Rake. Nju je proizvela italijanska firma Repossi Macchine Agricole koja već više od jednog veka dizajnira i proizvodi rašljaste i rotacione grabulje. Za najnoviji dodatak odnosno RA-Rake- dvostruku zvezdu za sakupljanje sena 2017. godine, dobila je prestižno finansiranje Horizon 2020, koje je pokrenula Evropska unija za promociju i podršku inovacijama, istraživanju i tehnološkom razvoju. Ova inovacijam je genijalna, ali jednostavna, omogućava vam da sprečite negativne posledice na stočnu hranu, a samim tim i da obezbedite kvalitet i bolju produktivnost životinja.
Prema istraživanju Univerziteta u Minesoti, klasične zvezda grabulje jesu u stvari najbrža i najjeftinija opcija, ali je i ona koja skuplja više kamenja i zemlje. Međutim,jedna zvezda, koju mehanički pokreće spojka sa zemljom, pomera seno, ali na taj način ga zagađuje velikom količinom prljavštine. Gabriele Repossi, izumitelj nove mašine, je osmislio grabulje da rade sa dve zvezde različitog prečnika: veća se nije dotakla stočne hrane, već je njen jedini zadatak da pome drugu manju zvezdu koja je sakupila seno bez zagađivanja kamenjem i zemljom. Pošto za ovaj izum nisu potrebni složeni i skupi mehanizmi za pomeranje manje zvezde, onda imamo koristi od smanjenih troškova (kupovina i održavanje) i naravno i dalje se radi velikom brzinom.

Izvor: Agrobiznis magazin

Francuska je prva evropska država koja je zabranila upotrebu pet pesticida za koje naučnici smatraju da su štetni za pčele, piše britanski Telegraf.

Reč je o neonikotinoidima na koje su kao na potencijalne trovače pčela odavno ukazivali pčelari i pobornici zaštite životne sredine. Protiv ove zabrane bili su poljoprivrednici koji su tvrdili da će se bez ovih pesticida teško boriti protiv patogena koji napadaju njihove useve.

Pošto je Francuka otišla korak dalje u zabrani u odnosu na EU, francuski poljoprivrednici tvrde da će dodatno trpeti jer neće biti konkurentni. Naime, Francuska je zabranila upotrebu neonikotinoida na otvorenom polju ali i u staklenicima.

Neonikotinoidi se inače povezuju sa sindromom nestajanja pčela, problemom koji je aktuelan poslednjih godina u celom svetu. Osim pesticida neki od uzroka nestajanja pčela navode se i virusi, gljivice i grinje. U pojednim pčelinjacima širom sveta nestalo je i do 90% pčela.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2605428/francuska-prva-u-eu-zabranila-upotrebu-pesticida-stetnih-za-pcele

Smederevska vinarija Jeremić i vinarija Jović iz Potrkanja kod Knjaževca dogovorile su izvoz u Brazil. Priča je počela tako što je bivši ambasador Srbije u toj zemlji poneo pre nekoliko godina bocu vina Kanon 2015 Jeremić kao poklon prijatelju u Sao Paolo.

Nekoliko meseci kasnije, taj prijatelj je bocu poklonio vlasniku jedne ugledne vinske firme, koji povremeno organizuje interni skup sastavljen od somelijera, enologa i vinskih kritičara, gde se degustiraju i ocenjuju raritetna vina iz Francuske, Italije, Španije, Portugalije, Čilea.

Ovo vino našlo se na drugom mestu po kvalitetu u ovoj prestižnoj konkurenciji. Tako je privuklo pažnju uvoznika u otvorilo vrata srpskim vinima u Brazilu.

- Vina su kod njih u razvoju potrošnje, prisutni su svi svetski brendovi, a od sada će brazilska vinska karta biti pojačana smederevskim i knjaževačkim teroarom. I onda će samo vreme pokazati dalje pravce vinske saradnje - kaže Slavoljub Jeremić.

Osim Kanona, u Brazil će i Jovićeva Višnjica, za koju su u ovoj zemlji utvrdili da odlično ide uz čuveni njihov penušavac Pedrucci.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2605633/srpska-vina-i-na-trzistu-brazila-dogovoren-izvoz-kanona-i-visnjice

Slanina, čvarci i mast kod nas se i dalje smatraju sirotinjskom hranom, a ne delikatesom, ali sudeći po cenama, to je vrhunska hrana. Slanina i čvarci su do četiri ili pet puta skuplji od kilograma svinjskog mesa.

Kilogram slanine u prodavnicama kreće se od 800 do 2.700 dinara, čak je i ona što joj nekad u nedostatku bolje tepamo "sapunjara" u pojedinim prodavnicama po 1.000 dinara. Slično je i na pijačnim tezgama ili u mesarama."Cene su takve da se i slanina kupuje na 100 grama. Ako ti se baš jede, onda je kupiš. Čvarke jedem kao lubenice, po sezoni, kada im malo padne cena, kad krenu svinjokolji. Posle više ne. Kada se setim da naši stari na selu nisu znali šta će sa čvarcima, a mi danas biramo vreme kada ćemo ih jesti, deluje mi neverovatno", rekao je penzioner Slavko N. iz Novog Sada, prenosi Blic.

Kilogram duvan čvaraka u velikim marketima košta od 1.500 dinara do 1.800 dinara, a obični su od 1.100 do 1.300 dinara za kilogram. Za manje od "crvene" može se pazariti na akciji u mesarama kilogram barene slanine, obično za oko 600 dinara. Inače, ako uđete u prodavnicu na ćošku i posegne za frižiderom, 100 grama obične pančete platićete neverovatnih 200 dinara. Domaća svinjska mast prosečno po kilogramu košta 150 do 250 dinara. Topljena mast mangulica je za 100 do 150 dinara skuplja.

Predrag Avramović, izvršni direktor Industrije mesa "Štrand" iz Novog Sada, kaže da su čvarci i slanina delikates proizvodi i da nikada nisu bili jeftini. Kako objašnjava, od jednog svinjčeta od 100 kilograma ostaje vam 10 odsto masti koju možete da istopite u čvarke. Računica je jasna, buta i plećke na takvoj svinji imate 20, ali slanine samo 10 kila.

Čvarci i slanina su deficitarni proizvodi i to je jedan od razloga što imaju takvu cenu. Nekad se jela samo ona bela slanina, danas su skoro sve prošarane i meni je ona lično ukusnija od šunke. U ishrani opet može da se koristi na razne načine. Znam i da čvarci uz vino koje ovde pijemo idu kao alva, ali realno ne bi trebalo pojesti kilogram čvaraka za obrok. To se jede umereno i pomalo. Jednostavno, masti na svinjčetu nema koliko mesa, ako tome dodate energiju koji treba da utrošite da proizvedete čvarke i slaninu, dobijete skup delikates", rekao je Avramović.

Proizvođači kažu da cenu diktira koliko je neki proizvod popularan. Činjenica je, dodaju, da su slanina i čvarci proizvodi koji se danas veoma traže, dok mast, s druge strane, sve više zamenjuje ulje u gradskim tiganjima.

"Na selu su vam cene domaćih čvaraka i slanine oko 1.000 dinara za kilogram, koliko vam je otprilike i dimljena suva kobasica. Proizvodnja slanine i čvaraka je proces i zato su oni dosta skuplji od običnog mesa. Treba da prođe dosta vremena, a sve se to radi ručno. Nemam mašinu da sečem čvarke ili pravim slaninu", priča mesar Dejan Dubroja iz Futoga.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=20&nav_id=1579976

Zbog pojave afričke svinjske kuge u jednom delu Srbije, iz preventivnih razloga, otkazana je izložba svinja na 16. Šumadijskom sajmu poljoprivrede koji će biti održan u Kragujevcu od 5. do 8. septembra. Direktor Šumadija sajma Zoran Nedeljković je rekao za agenciju Beta da je organizator postupio u skladu sa preporukama nadležnih iz Ministarstva poljoprivrede.

Afrička svinjska kuga je registrovana prošle sedmice na četiri farme iz tri sela nedaleko od Beograda, u mestu Rabrovac kraj Mladenovca, u Velikoj Krsni i u Kusatku.

Najveća jesenja smotra agrara u Srbiji, 16. međunarodni Sajam poljoprivrede u Kragujevcu okupiće ove godine oko 300 izlagača iz zemlje i inostranstva koji će se predstaviti na oko 5.000 kvadrata u hali i platou ispred Sajmišta.

Pored domaćih učestvovaće i izlagači iz Belorusije, Turske i Bosne i Hercegovine.

Predstaviće se vodeći proizvođači poljoprivredne mehanizacije, opreme i agrotehničkih sredstava, proizvođači voća i povrća, vinari, pčelari, domaća radinost.

Biće organizovane i tradicionalne izložbe krava, konja, koza, ovaca, ovnova i sitnih životinja.

Posetioci će moći da vide i izložbu starih poljoprivrednih mašina - oldtajmera, među kojima će biti i traktori stari više od 50 godina.

Tokom sajamske manifestacije biće održani i stručni skupovi i predavanja.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/436096/Sumadijski-sajam-poljoprivrede-u-Kragujevcu-prvi-put-bez-izlozbe-svinja

Međunarodni sajam poljoprivrede Agrilevante održava se u izložbenom centru Bari od 10. do 13. oktobra 2019. godine a prema najavama organizatora, posetioce očekuje veoma bogat program jer će se predstaviti 330 izlagača sa specifičnim tehnologijama za glavne poljoprivredne kategorije. Izlozložbeni prostor ovog međunarodnog sajma čini 55 hiljada kvadratnih metara izložbi sa preko 5 hiljada vozila i opreme: Sajam je prethodni put 2017. godine posetilo 70.700 profesionalaca, od čega je bilo 3.200 stranih delegacija iz 30 zemalja. Ovu sajamsku manifestaciju organizuje FederUnacoma - Federacija koja
predstavlja italijanske proizvođače mašina za poljoprivredu, baštovanstvo i srodne komponente - u saradnji sa Nuova Fiera del Levante. Jedan od glavnih ciljeva ovog šestog izdanja sajma je dodavanje dela rezervisanog za stočarstvo, koji upotpunjuje spektar zastupljenih sektora (sektori žita, voća i povrća, vina, maslinovog ulja i bioenergije, kao i tehnologije za hortikulturu. Sa preko 500 odabranih goveda, konja, ovaca i koza očekuje se dobra prezentacija stočarstva. Organizovana u saradnji sa AIA (Udruženje italijanskih uzgajivača) i UmbriaFiere, nova sekcija sajma će zauzeti ukupnu površinu od 6 hiljada kvadratnih metara i obuhvatiće izložbeni prostor rezervisan za kompanije čija je proizvodnja usko povezana sa sektorom, kao što su hrana za životinje i oprema.
„Prostor biomase“, koji je organizovala Itabia u saradnji sa FederUnacoma, vraća se u Agrilevante, sa dinamičnom izložbom glavnih mašina koje se koriste za
žetvu, kondicioniranje i rukovanje biomasom poljoprivrednog i šumarskog porekla za proizvodnju energije. Na paviljonu 20 biće prikazan i mali izložbeni deo
posvećen sektoru biomase. Pored sajam predviđen je i veliki broj seminara koje je možete pratiti u Konferencijskom centru 5, posvećenom prilikama i kritičnim
pitanjima inovativnih poljoprivredno-industrijskih sektora u mediteranskom području. „Zeleni“ prostor debituje u paviljonu 20, koji će ove godine biti posvećen
i mašinama i opremi za baštovanstvo i uređenje prostora.
Sajam Agrilevante se oslanja na aktivnu saradnju ICE Agenzia, italijanskog instituta za spoljnu trgovinu, koji promoviše tehničku i komercijalnu saradnju između
Italije i zemalja koje imaju za cilj dosledan tehnološki razvoj poljoprivrede. U Bariju će, stoga, biti mnogo delegacija ekonomskih predstavnika iz Severne Afrike i
iz Mediteranske Evrope, koje će organizovati ICE i FederUnacoma, a predviđen je veliki broj B2B sastanaka. Ulaz na ovaj događaj je besplatan, uz on line registraciju na sajtu www.agrilevante.eu. Ceremonija otvaranja događaja zakazana je za 9:30 u četvrtak 10. oktobra.
Vidimo se u Bariju!

 

Izvor: Agrobiznis magazin

Lila i Čaba Holo iz Kanjiže proizvode stotinak sorti povrća, a neguju i sezonsko začinsko, aromatično i lekovito bilje u saksijama. Sve je u postupku sertifikacije organske proizvodnje.

Poljoprivredno gazdinstvo zasnovali su pre 12 godina i imaju 1.200 m2 pod plastenicima i 7.000 m2 na otvorenom. Lila je inženjer hortikulture, i njoj je vođenje gazdinstva osnovno zanimanje, dok se Čaba, po struci informatičar, povrtarstvom bavi po završetku obaveza u firmi.

- Prvo smo počeli sa proizvodnjom začinskog i lekovitog bilja u saksijama, ali posle izvesnog vremena mušterije i poznanici su se sve više interesovali da li proizvodimo i povrće, pa smo odlučili da proširimo proizvodnju. Začinsko i lekovito bilje i dalje proizvodimo i sezonski isporučujemo od kraja aprila pa do septembra iz manjeg plastenika u dvorištu, uglavnom na veliko u prodavnice. Povrćem snabdevamo više restorana i prodavnica u okolini, ali i sve veći broj mušterija kojima po porudžbini robu isporučujemo direktno na kućnom pragu - kaže Lila Holo.

Povrtarsku sezonu počinju zelenom salatom. Sade je u novembru, a isporučuju od februara i marta, na veliko. Uzgajaju i šargarepu i peršun, kelerabu, razne kupusnjače, sedam sorti paradajza, tri sorte krastavaca, ali i hokaido tikvice, rukolu.

- Praktikujemo direktnu prodaju kupcima na kućnu adresu, tako što svake nedelje imamo različitu ponudu povrća u našoj korpi. Uz ono što kupci poruče besplatno ponudimo nešto od povrća iz naše proizvodnje, koje oni verovatno ne bi probali ako treba da ga posebno poruče ili kupe na pijaci, jer nisu upoznati sa tim vrstama povrća koje se kod nas ne koriste svakodnevno. Ovako, malo ga stavljamo gratis u našu povrtarsku korpu i ako se mušterijama dopadne, bude i porudžbina. Tako je počelo sa rukolom i sada je ona kao salata pravi hit - objašnjava Čaba Holo.

Ponuda u povrtarskoj korpi porodice Holo se tempira tako da je dovoljna za jednu porodicu za nedelju dana i da nije skuplja od 500 dinara, a za taj iznos važi i besplatna dostava. Kupaca ima iz Kanjiže, ali najviše isporuka imaju u Senti i Adi.

- Ponudu svake nedelje reklamiramo preko interneta, obavezno sa fotografijama povrća i detaljnim obrazloženjem ponude i cena, tako da zainteresovani mogu da prave i sopstvene kombinacije. Ovakav način prodaje je praktičniji za nas jer ne moramo da stojimo za pijačnom tezgom, a kupci uvek dobijaju sveže povrće, ubrano svega nekoliko sati pre isporuke - kaže ovaj par.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2604588/od-interneta-do-kucne-adrese-lila-i-caba-holo-prodaju-sveze-povrce

Borivoje Bora Milenković (68) iz Ćuprije dokazuje da sakupljanje lekovitog bilja i šumskih plodova može da bude unosan posao na kučajskim planinama kod Despotovca.

Ovaj domaćin se već 50 godina bavi poljoprivrednom proizvodnjom, nekada duvanom, sada ratarstvom, povrtarstvom i pčelarstvom.

Poslednjih godina se preorijentisao na sakupljanje lekovitog bilja i šumskih plodova što je, kako kaže, veoma profitabilno. Lekovito bilje prodaje preduzećima u Gornjoj Mutnici kod Paraćina i Žitkovcu kod Aleksinca, koji ga dalje prerađuju i izvoze u inostranstvo, gde je veoma na ceni.

Neke biljke sam suši, a neke predaje otkupljivačima u svežem stanju, poput sremuša, koji mora da se preda istog dana, jer već sutradan počinje da žuti.

- Najviše skupljam sremuš, cvet lipe, hajdučku travu, koprivu, kantarion, divlji origano, bokvicu, šipurak, zovu, lipu, glog, egzotično bilje kao što je milogled i lazarkinja. Biljke uglavnom skupljamo na kučajskim planinama, a cvet zove pored Morave. Lekovito bilje se sakuplja skoro cele godine, od februara, kada beremo bršljen, pa dok ne padne sneg, kada beremo plod gloga - kaže Milenković.

Ovih dana planira put u Žitkovac, kako bi predao 50 kilograma izuzetno tražene suve vranilove trave ili divljeg origana.

- Takođe, za isporuku imamo 400 kg suvog belog pelina, više od 200 kg suvog kantariona, 150 kg semena koprive. Ove godine sam predao 700 kg hajdučke trave, a prošle smo sakupili oko dve tone cveta lipe. Prošle godine sam samo ja za 14 dana sakupio dve tone gloga - napominje Milenković.

Poslednjih godina aktuelan je sremuš i na kučajskim planinama postoje velike prirodne plantaže ove biljke.

- Sremuš se bere krajem marta, početkom aprila. Ove godine sam sa oko 15 berača nabrao 60 tona sremuša. Taj veliki posao smo uradili za oko 20 dana. Berači dnevno mogu da naberu od 150 do 400 kilograma i da zarade nekoliko hiljada dinara, jer sam im kilogram ove godine plaćao 18 dinara. Čuo sam da u Švajcarskoj kilogram sušenog sremuša u prodavnicama košta 400 franaka. Osim mene i mojih radnika, tu sremuš beru i berači iz Paraćina, Bora i okolnih gradova - kaže Milenković i napominje da ima sve potrebne dozvole iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Smatra da je naša zemlja bogata lekovitim biljkama, ali i pored toga što se dobro plaća, nema dovoljno ljudi koji bi sakupljali bilje:

- Mnogi ljudi kažu da se poljoprivreda ne ispati, ja tvrdim suprotno. Ali, mora da se radi! Ovaj posao može da donese zaradu od 50.000 dinara mesečno. Takođe smatram da naša zemlja mora da proizvodi finalne proizvode, a ne da izvozi sirovinu.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2604681/sakupljanje-lekovitog-bilja-moze-da-donese-zaradu-od-50000-dinara-mesecno

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31