Sezona pripreme ajvara za zimnicu otpočela je sa prvim naznakama jeseni. Porodica Radić iz Velike Plane danas proizvodi više od 6.000 tegli ajvara, a sezona pripreme ove zimnice kod njih kreće od sredine avgusta i traje do Svetog Nikole. Najbolja paprika za ajvar je slonovo uvo, a potrebno je da paprika u sebi ima više suvih materija, a manje vode kako bi ajvar bio što ukusniji.
Već sredinom avgusta po gazdinstvu porodice Radić u Velikoj Plani širi se miris pečene paprike. Slavica Radić, inženjer agronomije u penziji, pre deset godina odlučila je da se bavi proizvodnjom ajvara za prodaju i od par stotina tegli danas je stigla do cifre od oko 6.000 tegli godišnje.

"Priprema ajvara, ova prava što mi radimo, počinje negde oko 15. avgusta. Mi tada prve količine paprike kupimo i počnemo proizvodnju. Kada se jednom upali šporet i kada krene proizvodnja ajvara on se ne gasi ni subotom ni nedeljom i u ovom poslu nema neradnih subota i nedelja jer danas recimo mora da se jedan deo paprika peče, pa jedan da se čisti , pa zatim da se cede i upržavaju, onda isto tako kreće i sutradan i sve teče jedno za drugim. Od autobuske stanice, a ona je ovde jedno 400 metara udaljena oseća se miris", kaže Slavica Radić."Meni je pokojna majka bila velika kuvarica i ja sam mnogo kvalitetno jeo u vreme kada je bila proizvodnja da kažem kako treba. Znam šta znači ukus ajvara i paradajza i paprike tako da sam ja odmah tu uz nju. Probamo ajvar i ja kažem Slavice nije dobar moramo nešto da mu uradimo i ona može da prihvati a i ne mora uvek tako da smo zajedno rasli sa ovom teglom. Naš ajvar kad se uprži daje osećaj taj da jedeš papriku", kaže Tomislav Radić.

Pored porodice koja se uključila u proizvodnju i prodaju ajvara, za Radiće u pripremi paprika rade i žene iz njihovog komšiluka. Kreće se prvo sa čišćenjem, ceđenjem i pečenjem paprika, a sezona zbog velikog broja narudžbina potraje i do Svetog Nikole.

"Šporet smederevac se loži i pali se od sedam ujutru kada počinjemo sa radom. Radimo dnevno sedam tura a u jednoj turi ima 26 kilograma paprike. Ja znam priču kada smo radili 30 tegli i nije bilo ovako, ali poslednje tri, četiri godine je krenulo, a prošle i ove godine već ide posao i sada se već ozbiljno bavimo time. Trebalo bi da uvedemo i treću smenu i da smederevac radi i noću", kaže Nataša Žirović.Pripremljena paprika za ajvar zatim ide na mlevenje, a onda se ajvar kuva na jakoj vatri i tako proces proizvodnje u porodičnoj kući Radić nikad ne prestaje.

"Ručno se melje, sameljem to, onda prelijem vrelim uljem, onda sipam to u šerpu i 45 minuta na jakoj vatri se kuva i prži ajvar. Količina u šerpi ide od devet kilograma i nešto do deset kilograma samlevenih paprika. Morate da stojite pored šporeta stalno i da mešate kako ajvar ne bi zagoreo i kako bi imao onaj fini miris", kaže Ljiljana Marisavljević.

Radići nedeljom kupcima koji dođu da uzmu ajvar nude i besplatan doručak uz vruće lepinje, domaća jaja, sir i neizbežnu degustaciju, a kako sami kažu porudžbine najčešće stižu od ljudi koji žive u većim gradovima i nemaju uslova za pripremu ukusnog ajvara.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/pravljenje-ajvara-postao-veliki-porodicni-biznis_1164231.html

Porodica Pešić iz Bačke Palanke ovih dana ima pune ruke posla. Na površini od jednog hektara dozrevaju plodovi na 2.000 sadnica šipka. Pre nekoliko godina kada su odustali od povrtarske proizvodnje i zasadili sadnice ovog voća, verovali su da će imati mnogo više uspeha ako se bave nečim što ne raste baš na svakoj njivi ili bašti.

Do nedavno šipak se uglavnom brao kao divlji plod, ali kako ga je teško brati, a mnogi ga vole kao ukusan džem ili pekmez. Pešići su prepoznati njegov značaj, uvereni da se uvek može prodati kao sirovina ali su računali i na mogućnost prerade.Prošle godine prinos je bio skroman, porodica iz Bačke Palanke ubrala je oko 100 kilograma, ali ove treće godine sa jednog žbuna uberu oko 1,5kg lepog zdravog ploda."Počeli smo berbu sredinom septembra, ne beremo ručno jer to je komplikovano i teško već to obavljamo mašinski, kombajnom koji se koristi za berbu malina. Proces berbe je tako mnogo jednostavniji, pune gajbe sin donosi kući, ali to je samo početak jednog velikog i zahtevnog posla oko pripreme pekmeza. Rešili smo da šipak ne prodajemo kao sirovinu tako da ga kuvamo i pravimo pekmez ili ga prodajemo kao gotovu kašu-poluproizvod", kaže Jelena Pešić (70) dodajući da ovo nije ni malo jednostavno, a taj posao porodica je poverila upravo njoj uzdajući se u njeno iskustvo kada je u pitanju priprema zimnice.Naša sagovornica objašnjava da je to zahtevan posao za koji je potrebno vreme i iskustvo, ali zato je rezultat neprocenjiv ukus i miris šipka u svakoj tegli bez ikakvih aditiva ili konzervansa, upravo onako kako su ga pre mnogo godina pravile naše bake.

Napominje da pekmez uvek priprema od 25 kilograma plodova šipka koje predhodno dobro opere i očisti. U velikoj oraniji šipak kuva oko dva i po sata povremeno mešajući, nakon čega počinje znatno teži posao. Skuvanu masu potrebno je tako vrelu ispasirati i u tom delu posla u pomoć obično pritekne snaja Mirjana i unuk Radovan.

"Vrelu masu pasiramo i to je veoma teško i naporno, u početku smo radili ručno, ali smo morali nabaviti pasirku. Tako isceđenu kašu sipamo u šerpu i nastavljamo kuvanje još najmanje dva i po sata. Naravno dodajem i šećer. Kada sam napravila prvu turu podelila sam komšijama kako bih čula njihove ocene tako da sad pekmez pripremam da ne bude ni kiseo ni presladak. Znači pet sati samo kuvanja i mešanja, ali trud se isplati, pekmez od šipka je jedan od najlepših i najukusnijih."Kad nakon celodnevne pripreme pekmez konačno završi u teglicama, onda kako kaže Jelena Pešić može malo da se predahne i namaže koje parče kako bi se ocenio ukus i aroma. Iako su tek počeli sa preradom šipka zadovoljni su interesovanjem kupaca. Nekoliko puta pekmez su prodavali na pijaci, ali ima i onih koji hoće sami po svom ukusu da pripremaju zimnicu pa za njih skuvanu i pasiranu šipkovu kašu sipaju u plastične balone od pet litara."Ovaj šipkov poluproizvod prodajemo po 700 dinara - jedan balon, dok je tegla pekmeza 500, a manja 250 dinara. Mnogo je posla oko pripreme pa ovaj pekmez ne može biti jeftiniji", rekla nam je naša sagovornica, dodajući da će ovako raditi sve dok bude imala kome da proda, a sve što ne bude stigla da skuva i stavi u tegle isporučiće kao sirovinu jednoj firmi u Svilajncu sa kojom je njen sin već postigao dogovor.

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/sipurak-najbolji-pekmez-ali-zahtevnog-nacina-pravljenja/63218/

Vlada Srbije usvojila je izmene i dopune Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini koje se odnose na IPARD podsticaje. Tim izmenama, korisnicima sredstava, biće omogućeno da ostvare prava na isplatu u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u propisanom roku.Za tekuću i naredne dve godine, novac će biti upotrebljen za programe koji se odnose na unapređenje konkurentnosti, investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (podsticanje podizanja novih višegodišnjih proizvodnih zasada, unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje), navodi se u saopštenju Vlade.Zatim, tu su investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i proizvoda ribarstva (podrška unapređenja vina i rakije, kontrolne markice za poljoprivredno-prehrambene proizvode i evidencione markice za vino, nabavka opreme u sektoru mesa, mleka i piva) i upravljanje rizicima.

Na sednici je usvojena izmenjena i dopunjena Uredba o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije kovid 19.

Poljoprivrednom proizvođaču tovne junadi za svako prodato grlo u periodu od 5. septembra do 30. oktobra, biće isplaćena subvencija u iznosu od 20.000 dinara.

Članovi vlade usvojili su Pravce razvoja Naučno-tehnološkog parka doo Niš za potrebe ubrzanog tehnološkog razvoja Republike Srbije i Program razvoja NTP doo Niš za period 2020-2025. godine.

Inovacije su prepoznate kao ključni faktor konkurentnosti ekonomije i razvoja zemlje, a tehnološki parkovi kao organizacioni oblik sa velikim uticajem na razvoj ekonomije.

Program NTP Niš predviđa privlačenje domaćih i stranih inovativnih tehnološko-razvojnih kompanija i stvaranje uslova za njihov razvoj kroz povezivanje sa naučno-istraživačkim i visokoškolskim organizacijama, zapošljavanje mladih obrazovanih kadrova i stvaranje uslova za povratak stručnjaka iz inostranstva.

Ciljevi su usmereni na pružanje infrastrukturne podrške i stručnih usluga privrednim društvima i naučno-istraživačkim i inovacionim organizacijama radi njihovog povezivanja i bržeg plasmana novih proizvoda na tržištu.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4090045/vlada-poljoprivrednici-pomoc-iprd-sredstva.html

U prvih osam meseci ove godine ostvarena je proizvodnja pšenice od oko 2,9 miliona tona, što je za 17,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.
Prema prethodnim rezultatima, sa stanjem na dan 5. septembra, ostvarena proizvodnja malina je veća za 7,4 odsto, a višanja za 70,9 odsto, objavio je Republički zavod za stastistiku (RZS).
Očekivana proizvodnja kukuruza je oko osam miliona tona, što je za 9,6 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.
U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja soje (15,1 odsto, a manja suncokreta (8,8 odsto) i šećerne repe (10,5 procenata).
U odnosu na desetogodišnji prosek (2010-2019), proizvodnja pšenice je veća za 17,8 odsto, kukuruza za 29,4, suncokreta za 26,3 odsto, soje za 60,3 procenata, dok je proizvodnja šećerne repe manja za 25,7 odsto.
U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se veća proizvodnja šljiva, za 4,2 odsto, a manja jabuka, i to za dva odsto.
RZS navodi da se u odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje povećanje proizvodnje jabuka za 21,3 odsto i šljiva za 37,3 procenata. Očekivana proizvodnja grožđa u Srbiji manja je za dva odsto od prošlogodišnje, a to je za 1,8 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek.
Konačni podaci o proizvodnji useva, voća i grožđa u ovoj godini biće objavljeni u toku marta naredne godine, navodi se na sajtu RZS.

Izvor: Tanjug

Brojna naučna istraživanja su pokazala da medonosne pčele imaju vitalnu ulogu u oprašivanju biljaka u voćarstvu i povrtarstvu. U procesu prirodne selekcije razvile su gotovo fascinantne prilagođenosti a sve u cilju što efikasnijeg oprašivanja prilikom prikupljanja nektara za potomstvo. Osim što je vrlo prilagodljiva vrsta tolerantna prema različitim klimatskim područjima, čovek je ovladao tehnologijom njenog gajenja, ali i direktnog dobijanja pčelinjih proizvoda kao što su med, vosak, polen, perga, propolis… Zanimljivo je da svako zrno polena ima drugačiji biohemijski sastav što zavisi od podneblja na kojem raste biljka s koje su pčele skupljale cvetni prah, dok je pergu nemoguće napraviti u laboratoriji bez obzira na napredak čoveka u nauči i tehnici.

 Akutna i hronična paraliza

Ali, kao i sva živa bića i pčele su podložne bolestima, a poznavanje osnovnih simptoma bolesti omogućava pčelaru da u što ranijoj fazi uoči bolest i preduzme mere za ozdravljenje društva. Osim bolesti pčelinjeg legla koje veštiji pčelar može da uoči tokom pregleda košnica, postoje i bolesti pčela koje mogu da nanesu ozbiljnu štetu pčelinjem društvu.

Kako piše u Praktikumu iz pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu paraliza pčela su virusna oboljenja koja može biti akutna ili hronična u zavisnosti od vrste virusa koje napadaju pčele.

Virus akutne paralize pčela nalazi se u naizgled zdravim odraslim

pčelama, naročito u toku leta. Ova bolest se dugo nije smatrala za posebno opasnu bolest po pčele. Međutim, prema evropskim i američkim istraživanjima došlo se do zaključka sojevi virusa akutne paralize udruženi sa invazijom Varoe mogu da dovedu do uginuća velikog broja pčela što može da nanese ozbiljnu štetu društvu. Varooa je, smatraju stručnjaci, zapravo faktor koji dovodi do multiplikacije virusa. Povećani udeo virusa akutne pčelinje paralize na pčelinjim društvima u jesenjem periodu u direktno utiče na loše prezimljavanje pčelinjih zajednica što se neminovno odražava i društvo tokom narednog proleća.

 Uzroci i simptomi

Uzročnik aktuelne paralize pčela je virus iz roda Enterovirusa, a razmnožavanje se vrši unutar samog pčelinjeg društva najčešće tokom zime i ranog proleća. Ova bolest najviše se rasprostranjena u Evropi i Americi, a otkrili su je Bailey i saradnici 1963. kao laboratorijsku pojavu prilikom istraživanja hronične paralize.  Virus se među pčele unosi polenom inficiranim sekretom iz pljuvačnih žlezdi inficiranih pčela. Virus se aktivira kada dođe u dodir sa varoom koja ga oslobađa iz tkiva tokom svog prodiranja u organizam pčela. Istovremeno predstavlja i vektor ovog oboljenja šireći ga na druge odrasle pčele i lutke. Problem je što se bolest teško uočava, a u slučaju akutne paralize do brze smrti obolele jedinke dolazi čim se pojavi klinička manifestacija bolesti.

Za razliku od virusa akutne paralize pčela koji je najviše aktivan tokom zime i s početka proleća, hroničnu paralizu pčela izaziva

RNK virus, a bolest se javlja u proleće i leto a prestaje u jesen.

Razmnožava se i širi unutar pčelinjeg društva, a bolest je prisutna širom sveta. Obolele pčele virus izlučuju iz svojih žlezdi u tečnost koja ulazi u medne kesice gde je i najveća koncentraciju virusa koji potom inficira prikupljeni polen. Do zaražavanja dolazi tokom ishrane inficiranim polenom, a aktivira ga varroa destructor. Simptomi bolesti se javljaju u dva oblika – drhtanje krila i abdomena i kao pojava crnih pčela, pišu u Praktikumu iz pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prvi oblik karakteriše podrhtavanje raširenih krila, nogu, antena i abdomena koji je povećan usled proširenog mednog mehura. Pčele ne mogu da polete već se skupljaju u gornjem delu košnice iznad saća. Zaražene pčele gube moć letenja, puze ispred košnica i zadržavaju se na vlatima trave u grupicama i pojedinačno dok ne uginu. Abdomen im je izdužen i proširen, napunjen vodnjikavim sadržajem. Od pojave simptoma do uginuća prođe nekoliko dana.

Ako se pčelinje društvo posmatra kao celina, dužina života pčela radilica se skraćuje za polovinu, tako da pčelinje društvo brzo slabi dok se ne svede na šaku mladih, tek izleglih pčela, i maticu.

Crna bolest

Drugi simptom je pojava crnih masnosjajnih pčela ogoljenih od dlačica. Ta ogoljenost je rezultat ponašanja zdravih pčela koje na neki način prepoznaju obolele jedinke, grickaju ih i tako ih ostave bez dlačica na toraksu i abdomenu. Takve pčele, jedno vreme mogu leteti, ali gube orijentaciju, pa pokušavaju da uđu u druge košnice. U Evropi se zbog ovakvog izgleda obolelih pčela samo oboljenje naziva i crna bolest. Nekoliko dana posle infekcije i kod njih se javlja drhtanje, gube moć letenja i umiru.

Tačna dijagnoza obe vrste paralize uspostavlja se histološkim i virusološkim pregledom obolelih pčela. Specifična terapija ne postoji. Stručnjaci preporučuju primenu mera sa ciljem sprečavanja širenja bolesti koje podrazumevaju pčela šećernim sirupom uz dodatak vitamina, nikotinske kiseline, oligoelemenata i proteina i, naravno, maksimalnu redukciju krpelja varroe u pčelinjoj zajednici.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U Srbiji organska proizvodnja raste već pet godina, sve je više hektara pod organskom hranom i sve više organskih proizvođača, a vrednost izvoza dostigla je 30 miliona evra, kažu stručnjaci. Najbolji proizvođači organske hrane i ove godine tradicionalno su dobili nagrade od NLB banke.Ukupno milion i po dinara dobili su najbolji projekti organske proizvodnje. Nikolaj Hristov iz Bosilegrada bavi se stočarstvom i sa svojom porodicom drži stado od 80 ovaca."Uglavnom čuvamo ovce i želimo sa ovom nagradom da unapredimo proizvodnju organskog sira, tako što ćemo da napravimo objekat u kome ćemo da pravimo taj sir", rekao je Hristov.

Purić Jekoslav iz Nove Varoši na 7,5 hektara uzgaja organsku heljdu i speltu.

"Organska proizvodnja u Srbiji, to je jedna svetla budućnost. Nadamo se. Mi koji smo danas ovde dobili nagrade smatramo da smo pioniri tog posla, da će se na nas ugledati mlađi ljudi u svim krajevima Srbije da počne organska proizvodnja", istakao je Purić.

Ove godine konkurisala su 73 organska gazdinstva i veoma teško je bilo izabrati najbolje, kažu u komisiji.

Snežana Oljača, predsednik komisije, navodi da postoji nekoliko kriterijuma koje slede. "To je da imaju perspektivu, da su ljudi posvećeni organskoj proizvodnji, da imaju mlađe članove porodica, da je obezbeđena perspektiva", kaže Oljača.Da organska proizvodnja u Srbiji ima budućnost potvrđuju i sve veće investicije u taj sektor.

Saša Gujanica iz poljoprivrednog sektora NLB banke navodi da su u odnosu na prethodne godine, isplatili nepune tri milijarde dinara iz programa subvencionisanih kredita, što je u odnosu na period prethodne godine za 50 odsto više.

Od početka organskog konkursa, pre devet godina, prijavilo se više od 500 proizvođača.

Ove godine, najviše projekata je stiglo iz centralne Srbije. Od toga 36 projekata čini biljna proizvodnja, 29 projekata stočarska i pčelarska gazdinstva, a osam projekata podnela su gazdinstva koja se bave biljnom i stočarskom proizvodnjom.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4089095/organska-proizvodnja-ekonomija-nagrade.html

Dragan Andrejević je inženjer telekomunikacija. Studirao je i radio u Americi i Švedskoj, ali je ipak odlučio pre sedam godina da se vrati u svoje rodno mesto Crepaju i od tada se uspešno bavi poljoprivredom.
Posle završene srednje škole u Beogradu gde je bio đak generacije, Dragan Andrejević upisao je fakultet za telekomunikacije i nakon par godina otišao u Ameriku da nastavi studije.Plan mu je bio da tamo ostane ali se ubrzo predomislio, došao u Srbiju i diplomirao sa prosečnom ocenom 9. Pokušao je još jednom da ode na rad u inostranstvo, ovoga puta u Švedsku. I odatle se vratio posle pola godine u svoje rodno mesto Crepaju gde se sada uspešno bavi poljoprivredom.

"Kada sam video kako izgleda život u inostranstvu, rad i odnos prema ljudima koji su došli odavde, shvatio sam da sam ipak ovde svoj na svome. Iako ponekad nije lako, smatram da poljoprivreda ima budućnost, pogotovo ovde kod nas", rekao je Dragan Andrejević.

Dragan se već sedam godina bavi ratarskom proizvodnjom, gaji uglavnom šećernu repu, kukuruz i soju. Ima i povrće u plastenicima. Plasira ga na veliko, a prodaje i na Palilulskoj pijaci u Beogradu. O poljoprivredi je učio od starijih, dosta je čitao, svakodnevno se edukovao i tražio savete stručnjaka. To je dovelo do dobrih rezultata koje sada postiže. U poslu mu pomaže supruga Antonela koja takođe ima fakultetsku diplomu, završila je DIF.

"Nadam se da ćemo za 5 do 10 godina povećati površine, obnoviti mehanizaciju, a što se tiče plastenika nadam se da ćemo duplirati površine pod plastenicima i automatizovati što je više moguće. Da navodnjavanje bude automatizovano, zatvaranje vrata na plastenicima i da uvodimo nove tehnologije", dodao je Andrejević.

Dragan kaže da mu ni jednog trenutka nije žao što se ne bavi telekomunikacijama, jer radi ono što voli. Sebe vidi u poljoprivredi i smatra da uz odgovarajući trud i strpljenje njegova porodica može sasvim lepo da živi od ovog posla.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/djak-generacije-pa-inzenjer-telekomunikacija-ali-rodnu-crepaju-ne-da-ni-za-svedsku-ni-za-ameriku_1164001.html

Kao oblasti u koje će DFC uložiti pomenuti su i poljoprivreda i agro-turizam.O tome je za Televiziju Prva govorio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

"Mi smo DFC-u ponudili konretno tri projekta, jedan se tiče tzv. startapova za mlade poljoproivrednike, drugi je o ženama u poljoprivredi, treći je priča o prehrambenoj industriji, koja predstavlja nadgradnju svega što već radimo. Ovaj program DFC se uklapa u ono što Vlada Srbije svakako planira. Džon Jovanović neće moći da spava od naših predloga", rekao je on.Kada je reč o agro-turizmu, Nedimović kaže da mi već imamo dva projekta kroz koje se razvija agro-turizam.

"Mi trenutno dajemo 20.000 evra za one koji žele da se bave time. Definitivno je to stvar oko koje ćemo moći da se okupimo u budućnosti. Turizam sam po sebi ne znači ništa ukoliko neko ne popije i ne pojede ništa, a mi, hvala bogu, toga imamo dosta. Kada imate jedan turistički kapacitet, za njega neko mora da proizvede sir, da ispeče hleb, napravi nešto slatko."

Kako kaže, spremno očekujemo ovu priču sa finansijama.

"Potpuno sam siguran da u godinama koje su pred nama neće biti više reč samo o beogradskom i novosadskom turizmu", rekao je Nedimović.

"Dosta trgujemo u sektoru voćarstva, imamo prostora mnogo toga da uradimo. Što više tržišta imate na raspolaganju - imate više šansi. Ministarstvo poljoprivrede insistira na diversifikaciji tržišta."

Kada je reč o otkupnim cenama poljoprivrednih dobara, Nedimović navodi da je cena soje 43 dinara, suncokreta 37 dinara...

"Ova godina je za BDP u poljoprivredi odlična. Ove godine ćemo mnogo novca zaraditi od kukuruza, pšenice. Činjenica je da će Srbija ove godine imati dobre prinose i cene. Iako su neki analitičari požurili da kažu da će biti problema, to se samo odnosi na nekoliko sela u kojima nije bilo kiše, U globalu gledano, situacija je dobra", zaključio je Nedimović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=24&nav_id=1737284

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30