Za blaženi čkalj, bodljikavu zeljastu biljku, žućkastih cvetova, većina ljudi u prvi mah pomisli da je beskorisni korov. Blaženi čkalj ima dugu tradiciju primene u lečenju. Ova biljka ima više različitih imena. U Italiji je zovu benedikta, božija plašt, papino zelje, biskupova brada, divlji Jerusalim...

Od blaženog čkalja se prave vlažne tople čajne obloge, koje su melem za čireve na koži, i rane koje teško zarastaju. Deluju i kod osipa, akni, opekotina, dezinfikuju mesta uboda insekata i ugrize od životinja.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec oktobar. 

 

Zašto je slatka paprat lekovita biljka?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zacinsko-i-lekovito-bilje/item/3167-zasto-je-slatka-paprat-lekovita-biljka

 

Svetski poznato preduzeće “BB Klekovača DOO” proizvodi rakiju klekovaču još od davne 1955. godine u Zemljoradničkoj zadruzi Bajina Bašta.

Zahvaljujući upotrebi prvobitnog recepta, posebnoj tehnologiji i ručnom obavljanju svih segmenata proizvodnje, osim punjenja i pakovanja, “BB Klekovača” ima veliki uspeh kako u Srbiji, tako i u svetu.

Kako je za Agrobiznis magazin istakao Vladan Todorović, predstavnik preduzeća “BB Klekovača”, rakija se proizvodi po posebnoj tehnologiji, gde je sama proizvodnja, punjenje i pakovanje automatizovano. Svakodnevno se ulaže u tehnologiju, a ono što ovu rakiju čini unikatnom je najkvalitetnije voće.

        

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec oktobar. 

 

Rakije koje ćete sigurno poželeti da probate

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3177-rakije-koje-cete-sigurno-pozeleti-da-probate

 

Ambasadorka Indije u Srbiji, NJ. E. Narinder Čauhan, u 12h je otvorila Diwali festival u TC AVIV na Zvezdari. Kako je u zvaničnom obraćanju istakla, nakon posete Indiji, predsednika Aleksandra Vučića u januaru mesecu, saradnja između Indije i Republike Srbije je u velikom usponu. 

Delegacija Ministarstva poljoprivrede Srbije i predstavnici zainteresovanih kompanija, učestvovaće na sajmu hrane u New Delhi-ju u prvoj nedelji novembra meseca. To će biti prilika da se postignu novi dogovori u oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije, rekla je Ambasadorka Narinder Čauhan, prilikom posete prvom Diwali festivalu u Srbiji, koji je organizovala Ambasada Indije u Srbiji, u saradnji sa AVIV PARK-om, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS. 

Pitali smo Ambasadorku Indije za utisak sa sajma: "Ovo je fantastično. Prikazane su prelepe boje Indije. Danas je "mali Diwali" a sutra će biti "veliki". Kod nas u Indiji, ovaj dan se slavi kao dan svetlosti. Na taj dan, mi se posećujemo, razmenjujemo poklone. Ovo je jedan od pet najznačajnijih dana u Indiji. Takođe, veruje se i da je dobar za sklapanje poslova i trgovinu. Ambasadorka očekuje još više investicija iz Indije, potencijal u saradnji vidi ne samo u poljoprivrednom i IT sektoru, već i u sektoru infrastrukture."

 

 

 

Kako da prepoznamo da li je proizvod koji kupujemo zaista organski?

"Svaki EKO, BIO i ORG proizvod mora da ima nacionalni znak, u suprotnom nije prošao proceduru i verifikaciju, objašnjava Nada Mišković, predsednik Nacionalne asocijacije za razvoj organske proizvodnje "Serbia organica" i predsednik Grupacije za organsku proizvodnju PKS. 

Ona je dodala i da onom ko prodaje "lažni" organski proizvod, preti kazna od 10.000 evra. 

Miškovićeva je, na predavanju o Organskoj i Vedskoj poljoprivredi, istakla i da sertifikat nije potreban onima koji žele da proizvode zdravu hranu za sebe i svoju porodicu. "Sertifikat je poprilično papirologije i kontrole, veoma zahtevna stvar", istakla je ona. 

Međutim, oni su istakli da je današnja "agrokultura otrovna", a da je izlaz u vedskoj poljoprivredi i načinu uzgoja.

Ključ vedske poljoprivrede je, kako kaže, meditacija jer smo tada u direktnom kontaktu sa zakonom prirode, a tada farmer i baštovan neće uzrokovati probleme, ističe Piter Svon sa Maharišijevog Evropskog Istraživačkog Univerziteta i Instituta za Vedsku Poljoprivredu, Vlodrop, Holandija. 

On smatra da farmeri najviše vremena provedu u rešavanju problema koje su prethodno sami napravili, a upravo vedska poljoprivreda sprečava nastajanje tih problema. 

"Uništeno čak 94 odsto zemljištaa problemi su krenuli još od naših predaka", naglasio je Svon. 

Svon je podsetio na jedan bizaran standard u Nemačkoj, da farmer mora da pređe osam puta polje mašinom, što izaziva velike probleme, jer se na površini zemlje pravi tvrdi sloj, što sprečava usev da raste. 

Zbog ovoga se, kako kaže, gube stotine dolara po hektru zemlje, a to se dešava svake godine, jer se svake godine zemlja ore. 

"Takve biljke pate, a one koje pate privlače i bolesti", kaže on, preporučujući novu metodu gde posebna mašina seče zemlju i direktno ubacuje seme i zatvara je, umesto oranja. 

Ratari koji se bave poljoprivredom kroz veštačka đubriva i pesticide, kojim se trude da poboljšaju boju i ukus proizvoda, prenose preko 110.000 jedinjenja, od kojih 90.000 nije prošlo labaratorijska ispitivanja i samim tim nisu bezbedna. 

Mišković je podsetila da u Srbiji ima 50.000 napuštenih domova bez vlasnika, a isto toliko sa vlasnicima koji ne obrađuju svoju zemlju, podsećajući da će mladi bračni parovi u Srbiji moći besplatno da dobiju 10 hektara zemlje, što je kako kaže idealna prilika.

U Srbiji 2.500 proizvođača uzgaja organske proizvode na 16.000 hektara, što je svega 0,4 odsto teritorije. Zahtevi Evropske unije su minimum 3 odsto, dakle potrebna nam je proizvodnja na 150.000 hektara. Prvi zakoni iz ove oblasti kod nas su doneti 2002., 2009. i 2011. godine, dodajući da je zadnji skoro sasvim usklađen sa Evropskom unijom.

 

Izvor: www.b92.net

 

Šta treba da znate pre zasnivanja organske proizvodnje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3181-sta-treba-da-znate-pre-zasnivanja-organske-proizvodnje

 

 

Povodom predstavljanja novog na tržištu "Moja Kravica Junior mleka", jedinstvenog zahvaljujući Optivita kompleksu, koji blagotvorno utiče na pravilan rast i razvoj dece, Imlek je organizovao konferenciju za medije na kojoj se veliki broj predstavnika medija upoznao sa novim proizvodom. 

"Junior mleko" obogaćeno je Optivita kompleksom - kompleksom vitamina B grupe i vitaminima A, D3 i E, koji se najbolje apsorbuju u organizmu ukoliko se konzumiraju sa mlekom. Ovo mleko posebno je kreirano za decu, i namenjeno je njihovom pravilnom rastu i razvoju.

Zahvaljujući svojim sastojcima, Optivita kompleks pospešuje rast zuba i jača kosti, osnažuje imuni sistem, potpomaže razvoj i funkcionisanje nervnog sistema i povoljno utiče na vid i zdravlje kose i kože. "Junior mleko" namenjeno je prvenstveno mališanima, ali i svima onima koji žele da ojačaju svoj imuni sistem i pruže mu vitamine i ostale sastojke koji doprinose normalnom funkcionisanju organizma.

„U samo jednoj šolji mleka nalazi se 30 odsto dnevnih potreba za kalcijumom, koji je esencijalan za formiranje kostiju kod dece i tinejdžera. "Junior mleko" obogaćeno je Optivita kompleksom vitamina, koji u kombinaciji sa kalcijumom iz mleka, dostižu pun efekat po organizam i obezbeđuju pravilan razvoj dece. Mleko je obavezno u ishrani dece kako bi osnažili organizam i snabdeli ga neophodnim sastojcima“, istakla je Dr Mirjana Mićović, pedijatar.

„Zahvaljujući temeljnim istrživanjima koja redovno sprovodimo, prateći svetske trendove i osluškujući potrošače, odlučili smo se da roditeljima ponudimo posebno mleko obogaćeno sastojcima, koji obezbeđuju pravilan rast i razvoj dece. Ponosni smo na ovaj proizvod i verujemo da će postati omiljen, kako kod dece, tako i kod svih onih koji žele da ojačaju imuni sistem i povedu računa o zdravoj ishrani“, izjavio je Slobodan Srećković, regionalni direktor marketinga "Imleka".

Izvor: www.novosti.rs

 

Kakva je situacija na tržištu mleka?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/item/3143-kakva-je-situacija-na-trzistu-mleka

 

Ambasada Indije u Republici Srbiji povodom Diwali festivala, danas organizuje mini sajam, u saradnji sa AVIV PARKOM na Zvezdari ul. Živka Davidovića 86, a uz podršku Udruženja novinara za poljoprivredu AGROPRESS.

U 12 časova NJ. E. Narinder Čauhan, Ambasadorka Indije u Srbiji, posetiće učesnike i obratiti se u holu TC AVIV (ulaz kod hipermarketa).

Radno vreme sajma je od 10 do 20h, ulaz je besplatan, a posetioci će moći da degustiraju specijalitete Indije.

Divali je petodnevni festival svetlosti, koji tradicionalno slave hindusi, Siki i Jains, i jedan je od najznačajnijih festivala u indijskoj kulturi. Reč Divali znači “red upaljenih lampi” i označava festival svetla, jer se tada kuće i radnje ukrašavaju šarenim svetlima. Ovaj čin pokazuje pobedu svetlosti nad tamom i dobra nad zlom.

Dođite da se družimo!

Adenijum je biljka koje se razlikuje od ostalog cveća. U pustinji raste bez ikakve nege, dok u kućnim uslovima traži ljubav vlasnika. Traži dosta svetla i vazduha. Sporo raste, po izgledu dosta podseća na lijander.

Najpopularnije vrste su obesum, arabikum i sokotranum. Mala biljka adenijum, najlepša je u kombinaciji sa kaktusima, zasađena u dubljoj saksiji. Velike biljke, preporučeno je saditi u plitkoj većoj saksiji.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec oktobar. 

 

Najlepše vrste jesenjeg drveća

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/3157-najlepse-vrste-jesenjeg-drveca

 

Trend rasta količine otpada koja se spaljuje potkopava napore Evrope usmerene na recikliranje, jer otpad odlazi u spalionice, umesto da se ponovo koristi ili reciklira. To je suprotno i evropskoj direktivi o minimiziranju otpada. Prema planovima EU za obnovljivu energiju za period posle 2020, spaljivanje otpada moći će da se subvencioniše. U međuvremenu tržište buja i kontinentom kruže kontejneri sa otpadom a članice, često zaobilazeći propise, nastoje da izvuku što više subvencija.

Evropska komisija je 2015. pokrenula inicijativu za cirkularnu ekonomiju, sa ciljem da se otpad svede na najmanju moguću meru, i što je moguće više produži vrednost proizvoda i resursa.

Napravljena je "hijerarhija" po kojoj se otpad smanjuje, ponovo koristi i recklira, a spaljivanje se smatra poslednjim izborom. Drugim rečima, ništa što može da se reciklira ili kompostira, ne ide na spaljivanje.

To je u skladu i sa ciljevima EU u procesu reciklaže dogovorenim 2008. - recikliranje 50 % komunalnog otpada do 2020.

Međutim, otpad može i da se spaljuje kako bi se proizvela toplotna ili električna energija, što je proces poznat kao otpad za energiju (WtE). Pošto se otpad smatra obnovljivim izvorom, Komisija je biomasu kao "napredno biogorivo" uključila u energetske planove u obnovljivom sektoru za period posle 2020, čime je postala prihvatljiva za subvencije članicama EU.

 

Nestašica

Time su ohrabrene investicije u postrojenja za spaljivanje. Prema izveštaju Evropske agencije za prirodnu sredinu (EEA) za 2017, neke članice EU, uključujući Dansku, Estoniju i Švedsku, raspolažu prevelikim kapacitetima za spaljivanje, odnosno nedostaje im otpad.

U idealnim uslovima gde se 65 % otpada reciklira, Francuska, Nemačka, Austrija i zemlje Beneluksa proizvode manje otpada nego što im je potrebno.

Preveliki kapaciteti spalionica limitiraju reciklažu i jedno istraživanje pokazuje da je Britanija 2011. mogla da reciklira i 77 % svog otpada da nije išao na spaljivanje.

Izgradnja novih kapaciteta dovela je do paradoksalne situacije - ako bi se svi koristili, 2030. bi reciklaža bila ograničena na 63 % jer jednostavno ne bi bilo dovoljno otpada. Takav scenario spaljivanja onoga što bi moglo da se reciklira i ponovo koristi predviđa se u Francuskoj, Nemačkoj i Poljskoj.

Briselski portal Euraktiv piše da to nije samo hipotetički scenario. Naime, podaci Eurostata pokazuju da se u nekim zemljama već pravi kompromis između reciklaže i spaljivanja otpada. Komisija je ranije pozvala članice da postepeno izbace subvencije za WtE kako bi izbegle mogućnost da ne ispune ciljeve za recikliranje.

Uprkos padu WtE u EU, za 3,2 % u 2015. u odnosu na 2014, u brojnim istočnim članicama, uključujući Sloveniju, Bugarsku, Litvaniju, Poljsku, Estoniju i Slovačku, ali i u Britaniji, Austriji i Švedskoj, stopa spaljivanja raste.

Kako se navodi, još više zabrinjava to što je u nekim slučajevima trend recikliranja preokrenut, kao u Bugarskoj (pad za 15,4 % u 2015. u odnosu na 2014.) i Estoniji (6,4 %) ili stagnira, kao u Švedskoj ili Britaniji. Sve četiri zemlje istovremeno su povećale stopu spaljivanja otpada.

 

Tržište

A gde ima tražnje, ima i ponude. Otpad je postao roba - uvoz otpada je upetostručen od uvođenja subvencija za otpad za energiju 2009.

To tržište ruši vlastiti "princip blizine" Evropske unije - član 16 Direktive o upravljanju otpadom po kojem otpad treba da se odlaže najbliže moguće mestu na kojem se proizvodi.

Najveći uvoznici otpada za gorivo i proizvodnju energije su Velika Britanija, Nemačka, Švedska, Belgija, Danska i Austrija, zemlje koje su dostigle ili gotovo dostigle maksimum kapaciteta za spaljivanje i moraju da uvoze otpad da bi kapaciteti funkcionisali.

S obzirom da je otpad roba kojom se trguje, ne postoje barijere za tu trgovinu. Tržište određuje cene i otpad ide ka zemljama sa relativno velikim kapacitetima gde se u pogonima koji se suvencionišu spaljuje.

 

Prevare

Prema direktivi EU o obnovljivoj energiji, samo određeni deo otpada smatra se prihvatljivim za subvencije za obovljivu energiju a to je biomasa. To je kuhinjski i baštenski otpad koji završava u mešanom otpadu jer trenutno ne postoji obavezujuće pravilo EU o prikupljanju organskog otpada, iako neke članice sprovode svoje inicijative na tom planu.

Na članicama je da odluče koji deo njihovog mešanog otpada je od biomase i jedinstveno pravilo ne postoji. Većina zemalja odlučila je da je to 50 % (Francuska, Italija, Britanija). Druge, poput Litvanije, ne objavljuju takav podatak i smatraju ga "tajnim".

Nevladina organizacija Evropska mreža za kompostiranje smatra da je taj udeo bliži 40%, iako to zavisi od sezonskih i geografskih faktora.

Bez obzira na to, prema procenama NVO Nula otpada Evropa, brojne spalionice širom Evrope dobijaju subvencije za otpad koji spaljuju a ne samo za obnovljive komponente - plastiku, papir i karton koji mogu da se recikliraju i koji imaju veći negativni efekat na prirodnu sredinu i zdravlje.

Bugarska nije precizirala koji procenat spaljenog otpada se računa ka organski, pa time prihvatljiv za subvencije, ali svejedno potražuje oko 0,20 evra po kilovat satu proizvedenom spaljivanjem mešanog otpada.

Spalionica u Sofiji dobila je 43 miliona evra iz fondova EU. Smanjivanjem investicionih troškova zahvaljujući grantovima EU i subvencionišući spaljivanje mešanog otpada, cena splaljivanja niža je nego cena reciklaže.

Bugarska međutim nije jedina. Spalionica u Bilbau odgovorna je za prevaru sa subvencijama, kaže profesor sa Baskijskog univerziteta Gorka Bueno Mendieta.

"Iako je manje od 20 % proizvedene struje iz obnovljivih izvora, svaki megavat iz te spalionice nagrađen je 'fid-in' tarifom kao da sva struja dolazi iz otpada", obrazložio je on i dodao da je "takav slučaj poznat u EU i osuđen".

 

Izvor: EURACTIV.com

 

Energija budućnosti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekologija-i-zastita-zivotne-sredine/obnovljivi-izvori-energije-oie/item/3007-energija-buducnosti

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31