Poljoprivreda je dala važan doprinos za BDP

Konferencija Agro Belgrade 2021 održana je danas na Beogradskom sajmu uz učešće ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića i beogradskog sekretara za poljoprivredu Milinka Veličkovića. Ministar Nedimović je izrazio zadovoljstvo zbog održavanja ovog skupa uprkos pandemiji, dodavši da poljioprivreda svojim rezultatima zaslužuje pažnju. "Mi smo 2020. napravili rekorde i u pogledu spoljotrgovinske razmene, imali smo 4,13 milijardi dolara izvoza, što nismo imali nikad, napravili smo suficit u agrobiznisu za državu od 1,8 milijardi dolara i to je bila jako važna stvar za BDP. Podsetiću vas samo da je pre pet godina taj izvoiz bio negde 2,5 milijarde, tako da je došlo do rasta od preko 60-70 odsto srpskih poljoprivrednih proizvoda i srpske prehrambene industrije", istakao je ministar.
Dodao je da su ove manifestacije samo još jedan način da se pokaže šta to srpski poljoprivredni proizvođač imogu. U stručnom delu kjonferencije razgovarano je o perspektivama izvoznih tržišta voća i povrća, potencijalu jabučastog i koštičavog voća i sadnog matarijala, modelima finansiranja agrobiznisa u Srbiji u 2021. i naprednim tehnologijama u voćarstvu i povrtarstvu. (Izvor: TANJUG)


Na linku se nalazi video sa konferencije koji možete preuzeti:
https://www.dropbox.com/s/3xdhsdevjalxe8o/AGROBELGRADE%20OTVARANJE.mp4?dl=0 (Izvor Ministarstvo poljoprivrede, AGRO BELGRADE)

 

O isplati subvencija 

Ispunićemo obavezu o isplati subvencije od 4.000 dinara po hektaru i u narednih 15 dana biće isplaćeno skoro 70 miliona evra na račune poljoprivrednih gazdinstava, izjavio je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović uoči konferencije Agro Belgrade 2021. Odgovarajući na tvrdnje nekih udruženja poljoprivrednika da je došlo do smanjenja subvencije, Nedimović je ocenio da je "neko nešto pomešao" i da je 2019. godine isplaćena jednokratna subvencija od 1.200 dinara po hektaru, zato što je tada litar dizela bio 169 dinara. "Prošle godine smo isto isplatili uoči izbijanja pandemije, pošto nismo znali kakva će biti situacija na tržištu energenata, ali došlo je do dramatičnog pada cene dizela od 30 do 40 dinara po litri", rekao je Nedimović i najavio isplatu subvencije od 4.000 dinara po hektaru. Naglasio je da za tu subvenciju ne mora niko da se prijavi i da svi automatski sve dobijaju, u skladu sa registrom poljoprivrednih gazdinstava. (Izvor FONET)

Poljoprivreda i pandemija

„Povezivanje sa najboljim i najzahtevnijim tržištima je ključno za naše firme. To donosi unapređenje kvaliteta proizvoda, stabilnije i predvidljivije poslovanje, pa samim tim i investicije u naprednu preradu i nove tehnologije. To se pokazalo vrlo važnim i u prethodnoj godini, punoj izazova zbog COVID-a, gde su prilike na tržištima, nastale usled sloma dobavljačkih lanaca u svetu, iskoristili upravo oni koji su mogli da odgovore standardima. Inicijativa kao što je AgroBelgrade, gde se obrađuju teme koje su budućnost industrije voća i povrća, time ima još veći značaj“, izjavio je direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, Aleksandar Pavlović.

 

 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije, prvi privatni centar za istraživanje agrara u Srbiji. Domaćini skupa bili su potpredsednik MK Group Aleksandar Kostić, direktor IRC dr Nenad Trkulja i direktor kompanije Sunoko Slobodan Košutić, navodi se u saopštenju.
Ministar Branislav Nedimović je ovom prilikom rekao da istraživački centri doprinose unapređenju ukupne proizvodnje i konkurentnosti poljoprivrede Srbije.
"Primena savremenih naučnih dostignuća i iskustava nema alternativu, imajući u vidu da Srbija ima ogroman potencijal kojim treba da unapredi sve vidove proizvodnje, od njive do trpeze. Očigledno je da mi moramo ulagati u ovakve institucije, bilo da je reč o privatnom ili javnom sektoru" naglasio je Nedimović.

 Tokom posete razmenjena su mišljenja o najnovijim trendovima, preporukama i problemima u oblasti proizvodnje šećerne repe. „Zadovoljstvo nam je što smo ugostili ministra Nedimovića, koji razume značaj Istraživačkog centra u oblasti optimalne tehnologije proizvodnje šećerne repe, što nam daje dodatni vetar u leđa za naredne projekte.

Centar će, kao i do sada, nastavljati da radi na još boljem kvalitetu finalnog proizvoda, što je od izuzetnog značaja za proizvodnju bezbedne hrane, ali i za celokupnu domaću prehrambenu industriju“, rekao je tim povodom dr Nenad Trkulja, direktor Istraživačko-razvojnog centra Sunoko.
Kompanija Sunoko uložila je million evra u istraživačko razvojni centar, koji je otvoren u decembru prošle godine, sa ciljem da identifikuje potencijalne probleme u proizvodnji šećerne repe i adekvatno odgovori svim potrebama. Do sada je urađeno više hiljada analiza.

Sunoko Istraživački centar organizuje i stručna predavanja za sve proizvođače šećerne repe u Srbiji, konstantno deleći znanja i iskustva za efikasniju proizvodnju ove kulture, u skladu sa najnovijim naučnim istraživanjima i smernicama dobre poljoprivredne prakse, navodi se u saopštenju.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/nedimovic-posetio-istrazivacko-razvojni-centar-kompanije-sunoko_1214865.html

Pšenica je prethodne jeseni u Srbiji zasejana na oko 600.000 hektara. Sve do sredine februara pšenica je dobro izgledala, ali je zbog naglog pada temperature praćene jakim jutarnjim mrazevima požutela. Da li će i kako to uticati na prinose?

Kako bi bar delimično umanjio pričinjenu štetu od mraza na pšeničnim poljima, Milan Stajić, poljoprivrednik iz Zrenjanina ovih dana je krenuo sa valjanjem iznikle pšenice koja je pretrpela značajna oštećenja od izmrzavanja"Bavim se jedno pedeset godina otprilike, godina manje ili više, ali ovako nisam zapamtio, ova golomrazica, ovaj mraz koji je bio u februaru jako je oštetio pšenicu i to koja je posejana u optimalnom roku i sada ga ja valjam namerno, da malo iskidam te suve. To je trava praktično, i tu pšenicu koja je opaljena takoreći od mraza da uništim i ono što je mraz izdigao i napravio vazdušni prostor u korenu da složim", objašnjava Milan Stajić.

U poljoprivrednoj stručnoj službi u Zrenjaninu smatraju da je još rano govoriti o umanjenju ovogodišnjeg roda.

"Situacija se zaista promenila samo u nekoliko hladnih dana u regionu Srednjeg Banata polja pšenicem i ječma su se zažutela, došlo je do izmrzavanja nadzemnog dela. Hladan period koji smo imali u februaru u periodu od 12. do 17. naneo je velika oštećenja kada je u pitanju lisna masa, pre svega pšenici i ječmu. Skoro da ne postoji njiva u ataru koja nije pretrpela oštećenja. Temperature koje imamo ovih dana nešto su više, i to pogoduje rastu i razvoju pšenice, i očekujemo da će se veoma brzo polja pod pšenicom i ječmom ponovo zazeleneti", napominje Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

I dok poljoprivredni proizvođači ovih dana muku muče sa pšenicom, prva polovina marta namenjena je početku prolećne setve koja je na području pet opština Srednjeg Banata planirana na 200.000 hektara.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4279630/psenica-zima-hladnoca-prinos.html

U Crnoj Gori je prodata prva krava koja je plaćena bitkoinima, objavio je crnogorski portal Seljak.me i naveo da je krava, kojoj je zbog valute kojom je plaćena nadenuto ime Bitkoinka, prodata za oko 0,03 bitkoina što, kako se navodi, iznosi oko 1.350 evra.

Na sajtu poljoprivredne zadruge Seljak.me navodi se da je ovo prvo digitalno selo koje je u Crnoj Gori povezalo kupce i prodavce poljoprivrednih proizvoda i uvelo senzor teljenja i pametnu ogrlicu sada otišlo i korak dalje, i organizovalo kupoprodaju krave i to pomoću bitkoina.Navodi se takođe da će se potencijali bitkoina tek ispoljiti u bliskoj budućnosti i da je transakcija uspešno realizovana zahvaljujući agentu za kriptovalute, Novaku Svrkoti.

Anđela Bojić koja je kupila Bitkoinku rekla je za Seljak.me da se razlozi za ovakav potez nalaze u spoju poljoprivrede i modernih tehnologija.

"Kao mlada osoba koja je aktivno uključena u poljoprivredu smatram da budućnost poljoprivrede leži u zdravom spoju poljoprivrede i tehnologije",“ rekla je ona.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/u-crnoj-gori-prodata-prva-krava-placena-bitkoinom/jpbfxyp

Ministarstvo poljoprivrede reagovalo je na vesti u medijima o problemima domaćih proizvođača krompira koji ne mogu da prodaju prošlogodišnji rod, pa je posredovalo između proizvođača i kupaca da otkupe određene količine ove robe, potvrđeno je danas Tanjugu u ministarstvu.Ovih dana u dvorište porodice Gujaničić u selu Akmačići kod Nove Varoši koja ima čak 500 tona krompira na lageru stigao je šleper u koji je utpovareno privih 30 tona ovok povrća, prenosi Regionalna informativna novinska agencija (RINA).

"Svesni smo da je ova proizvodnja jako promenljiva i da sve zavisi od godine do godine, ali sada je došlo do kulminacije. Bili smo potpuno bespomoćni kad je prodaja u pitanju, ali sada vidimo to svetlo na kraju tunela. Danas je otisao deo robe, a očekujemo da će uskoro biti prodat i još deo prošlogodišnjeg krompira. Ne moramo nešto mnogo da zaradimo, važno je da ne budemo u velikom gubitku kako bi mogli da se spremamo za novu, ovogodišnju setvu", rekao je za RINU proizvođač Radoš Gujaničić.

Problem u plasmanu srpskog krompira nastao je, kako je navedeno, zbog velikih količina robe i vrlo male potražnje, jer su i Evropa i region preplavljeni ovim povrćem, ali je rešenje pronađeno u tome da domaći marketi otkupe robu od srpskih poljoprivrednika.

Dodaje da je u planu da do 15. marta Lidl i grupacija Delez otkupe još oko 15 šlepera, što je oko 250 tona krompira, a moguća je i saradnja sa pojedinim kompanijama koje se bave preradom ovog povrća.

Prema ovim navodima, određene količine krompiora bi na taj način bile otkupljene od proizvođača iz Gornjeg Milanovca, Ivanjice, Nove Varoši i Prijepolja, jer su to područja gde ima najkvalitetnije robe koja ispunjava stroge kriterijume kupaca.

"NJegova proizvodnja je potpuno prirodna, ne prska se i ne sadrži nikakve hemikalije. Dobili smo obećanje da neće propasti, pa se nadamo da će tako i biti ", rekao je Branko Gujaničić iz Akmačića.

Deo roda krompira prethodnih dana otkupljen je i od proizvođača iz sela gornjomilanivačkog kraja, kao i iz Ivanjice.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/ministarstvo-dogovorilo-da-marketi-otkupe-viskove-krompira-04-03-2021

Kobasicijada u Turiji, 37. po redu, održana je ove godine bez brojnih gostiju zbog kojih se i organizuje, ali ovaj put manifestacija je obeležena gestom vrhunske humanosti i solidarnosti. To će joj obezbediti da bude zapamćena među više desetina manifestacija, i ne samo turijskih, nego i mnogih drugih, ističu organizatori.

- Drago nam je što smo uspeli da očuvamo tradiciju i da po 37. put napravimo najdužu kobasicu na svetu, Ginisovu kobasicu, koja će biti podeljena u humanitarne svrhe, upravo onim ljudima kojima je pomoć u ovakvim situacijama potrebna. Kobasica je otišla na više od 20 adresa širom Vojvodine- rekao je predsednik opštine Srbobran Radivoj Debeljački, svečano otvarajući ovogodišnju Kobasicijadu.

Poslednjeg vikenda u februaru nisu turijske ulice bile zakrčene, nije ni dim sa stotina roštilja prekrio selo u srcu Bačke, ali nije bilo i da nema onoga po čemu celi svet zna za Turiju - vredni majstori i ove godine napravili su rekordno dugu kobasicu, 2.037 metara, za koju je utrošeno oko dve tone mesa, dvadeset kilograma slatke paprike i pet kilograma ljute, po šest kilograma bibera i belog luka, 40 kilograma soli.

- Podelićemo je u humanitarne svrhe, dok smo ranijih godina gostovali po gradovima, pozivali ljude na našu manifestaciju i delili kobasice, a ove godine smo odlučili da celu kobasicu podelimo - rekao je predsednik Udruženja Kobasicijada Branislav Stankov.

Udruženje je podelilo ovogodišnju rekorderku među 22 organizacije, društva i ustanove: Narodna kuhinja Srbobran - 200 metara, Udruženje za pomoć MNRO Biser - 20 metara, Crveni krst Alibunar - 40 metara, Crveni krst Bačka Topola - 100 metara, Crveni krst Čoka - 60 metara, Crveni krst Kikinda - 100 metara, Crveni krst Kovin - 80 metara, Crveni krst Mali Iđoš - 40 metara, Crveni krst Novi Sad - 60 metara, Crveni krst Ruma - 120 metara, Crveni krst Šid - 60 metara, Crveni krst Sremski Karlovci - 20 metara, Crveni krst Stara Pazova - 180 metara, Crveni krst Vršac - 160 metara, Gerontolološki centar Kikinda - 60 metara, Dom za decu Veternik - 100 metara, Dečije selo Sremska Kamenica - 100 metara, Gerontolološki centar Novi Sad - 100 metara, Gerontolološki centar Sombor - 100 metara, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine Zvečanska - 100 metara, Dom za decu Mika Antić Sombor - 100 metara i Bogoslovija Sveti Arsenije Sremac Sremski Karlovci - 80 metara.

Zmajevački tamburaši – mesari

Uz prikazivanje najduže kobasice na svetu bilo je i organizovano takmičenje u pravljenju domaće kobasice i izbor najbolje suve kobasice. Učestvovale su samo domaće ekipe iz Turije, baš onako kako je to bilo na samom početku održavanja manifestacije pre skoro četiri decenije.

Prvo mesto u kategoriji suve kobasice osvojio je Nemanja Balint, drugi je bio Stefan Balint, a treći Ljuban Jocić. Najbolju svežu kobasicu napravili su Zmajevački tamburaši, iza njih su bili momci iz OŽ Turija, a do trećeg mesta je stigla ekipa Sremska kobasicijada i svinjokolj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3190362/najduza-kobasica-na-svetu-iz-turije-stize-na-adrese-22-ustanove

Izvori lekovite mineralne vode, prelepa priroda, čist vazduh i bistri planinski potoci samo su neki od potencijala seoskog turizma dragačevskog kraja. Porodica Pavlović iz dragačevskog sela Kotraža otišla je i nekoliko koraka dalje, jer sve što proizvedu na svom imanju postave gostima na bogatoj trpezi.
"Sasvim slučajno smo došli na ideju da se bavimo seoskim turizmom. Mi ovde radimo poljoprivredu, hektar krompira i hektar maline. Sezonske radnike imamo svake godine i zbog potreba za smeštajem prvenstveno smo podizali objekte. Kada se završi berba maline, radnici odlaze i smeštaji su nam slobodni, a sa druge strane organsku hranu koju proizvodimo imamo u dovoljnim količinama kao i zlatne ruke domaćice Dane, moje majke, koja je decenijama radila u ugostiteljstvu kao kuvarica i sada ima priliku da gostima predstavi svoje kulinarske veštine“, kaže Miloš Pavlović.
„ Bavimo se tovom junadi. Imamo svoje meso, sopstvenu proizvodnju sira i kajmaka. Domaće kokoške i jaja, bukvalno sve što proizvedemo hrane to se preradi i završi u kuhinji. Voće prerađujemo u slatku zimnicu i rakiju, povrće u slanu zimnicu, kompletno smo zaokružili proizvodnju ,kaže Pavlović.
Pandemija korone mnoge je vratila selu, pa se pored onih koji potiču iz dragačevskog kraja, gosti iz Beograda i Novog Sada odlučuju da odmor provedu u Pavlovića konacima.
„ Dolaze porodice sa decom iz svih krajeva Srbije, ali ono što me iznenađuje jeste da među njima ima i dosta stranaca koji su radi da odmor provedu na selu. Mnogi su već bili ovde pa žele da ponovo budu naši gosti, a znatno više je onih koji dolaze po preporuci, poput gostiju iz Rusije, Češke i Poljske. Već su naveliko počeli da rezervišu za ovu letnju sezonu, a među njima ima i onih koji bi učestvovali u berbi maline. Iako im kažem da već imam ugovorene sezonske radnike, oni su zainteresovani da boravak u Kotraži iskoriste da nauče da beru maline, da muzu krave i da ono što uberu u našoj bašti zajedno sa Danom koja je kuvarica spreme sebi za obrok. Sve je više takvih gostiju , kaže Miloš i dodaje :
„ Bili su prošle godine bračni par iz Beograda, žena je poreklom iz Meksika i drže u prestonici restoran meksičke hrane. Oni nisu verovali koliko kukuruza i koliko sorti proizvedemo ,a oni muku muče kako bi nabavlili kukuruz za svoj restoran. Više su vremena proveli u štali nego u šetnji. Sviđa im se život na selu sa svim obavezama koje srpski seljak ima i verujete da će i to biti deo turističke ponude jer to gosti koji dolaze na selo traže“, dodaje Miloš.
Gosti se sve češće odlučuju da seoski odmor provedu radno , ono što je nama rad, izgleda da oni doživljavaju kao razonodu. Mi se često našalimo da je to seoska teretana. Prošle godine nije bilo gosta koji nije tražio da samelje kukuruz, a žene koje su dolazile više su vremena provele u kuhinji kuvajući sarme i slatko, nego što su šetale“, kaže Miloš.
Poed domaće hrane , ono što Pavloviće izdvaja kao domaćine jesu smeštajni kapaciteti prilagođeni potrebama svakog gosta.
Trenutni smeštajni kapaciteti su za dvadesetak gostiju. Imamo tri apartmana i tri zasebne brvnare. U toku je izgradnja i nove dve brvnare tako da se nadam da će do letnje sezone sve kompletno biti završeno. Svaki apartman poseduje zasebno kupatilo, tv, lap top i internet. Etno domaćinstvo ima mogućnost organizovanja manjih proslava, krštenja, rođendana, venčanja, do 70 gostiju. Vožnja kvadovima uz razgledanje obližnje pećine u susednom selu Rti svakako je doživljaj za pamćenje, a u samom centru sela nalazi se i lekovita mineralna voda.
U etno domaćinstvu Pavlovića konaci imate priliku da probate čuveni dragačevski doručak.Kako domaćica Dana kaže, to su neizostavna jela na trpezi kojima ni domaći ni strani gosti nisu odoleli.
„Sir i kajmak sa našom pršutom obavezan je na stolu. Slana zimnica poput ajvara kao i sezonske salate uvek su prisutne, kao i gibanica koja se isključivo pravi od domaćih kora, domaćih jaja, sira i kajmaka.Uštipci, proja i kačamak, sve je to ono što predstavnja tradiciju našeg kraja i što je vezano za naše podneblje. Meso sami proizvodimo tako da ga uvek ima u svim oblicima. Tu su džemovi od našeg voća, sokovi i rakija koju ovde proizvedemo za naše potrebe. Dragačevski doručak vole i domaći i strani gosti i nikada se nisu pobunili, zaista su svi oduševljeni, mada Rusima obavezno mora biti krompir na stolu, u bilo kakvom obliku“, kaže Dana Pavlović.
Poslednjih godinu dana, usled pandemije kovida, sela su oživela. Strah od egzistencije ili izolacije mnoge je navela da raskrče svoja imanja i poseju za svoje potrebe neke od povrtarskih kultura.Dragačevski kraj ima ogromne potencijale za razvoj seoskog turizma. Potrebe naših građana smo prepoznali i ubrzano se radi na asfaltiranju seoskih putnih pravaca jer su oni žila kucavica svakog kraja. U planu je asfaltiranje deset kilometara novih puteva. Podrška onima koji su odlučni u nameri da se bave seoskim turizmom neće izostati ni od strane opštine Lučani,kaže zamenik predsednika opštine Miloš Jovičić.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest325102.html

Konferencija Agro Belgrade 2021 na BG sajmu 5. marta BEOGRAD, 3. marta (Tanjug) - Konferencija Agro Belgrade 2021 biće održana 5. marta na Beogradskom sajmu, a skup će otvoriti ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Govoriće i direktorka USAID Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj Šenli Pinčoti, gradski sekretar za privredu Milinko Veličković i drugi, najavili su organizatori. Na konferenciji će vodeći stručnjaci diskutovati o perspektivama izvoznih tržišta voća i povrća, potencijalu jabučastog i koštičavog voća i sadnog matarijala u Srbiji, modelima finansiranja agrobiznisa u Srbiji u 2021. i naprednim tehnologijama u voćarstvu i povrtarstvu. Sa 4,1 milijardom dolara izvoza i rastom većim od 14 odsto Srbija se potvrdila kao regionalni lider i u sektoru poljoprivrede, saopštio je Agro Belgrade. Glavni partneri konferencije su Ministarstvo poljoprivrede, Sekretarijat za privredu grada Beograda, USAID Projekat za konkurentnu privredu i Ambasada Holandije. Konferencija će biti održana u velikoj konferencijskoj sali hale 4 Beogradskog sajma.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31