Ministarstvo poljoprivrede uputilo je Skupštini predlog Izmene zakona o bezbednosti hrane, a jedna od izmena biće kako sprečiti bacanje hrane, izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

"Imate mnogo ritejlova koji bacaju voće i povrće zbog jedne tačkice, a zbog svoje reputacije to moraju da sklone. Međutim, mi možemo tu hranu iskoristiti za neke druge svrhe, kao što su narodne kuhinje", rekao je Nedimović za TV Pink.

Ministar naglašava da se to ne odnosi na robu životinjskog porekla koja je lako kvarljiva, već na druge proizvode koji se mogu upotrebiti.

Govoreći o izvozu goveđeg mesa, Nedimović kaže da je Srbija kvotu od 5.000 tona goveđeg mesa za tursko tržište već ispunila, kao i da će ta kvota biti povećana na 7.000 tona.

"Nama je trend podizanja farmi goveda jako dobar. Zbog toga su i subvencije na tov junadi sledeće godine povećane sa 10.000 na 15.000 dinara, jer je i budžet za poljoprivredu veći nego ove godine", podvukao je Nedimović.

Poručuje da će Srbija goveđe meso osim u Tursku izvoziti i u Egipat, te naglasio da je nedavno imao sastanak sa predsednikom Unije poslodavaca iz Egipta sa kojim je dogovorio da 10. januara dođu u Srbiju i pregovaraju o izvozu goveđeg mesa za egipatsku vojsku.

"Dogovaramo i sa Libanom, krajem januara potpisujemo sporazum sa njima, sa UAE smo sve završili, sa Izraelom završavamo pregovore, a takođe jedna izraelska kompanija planira izgradnju klanice na prostoru Srbije", rekao je Nedimović.

Podseća da država daje subvencije poljoprivrednicima za kupovinu opreme, mehanizacije, skladišne kapacitete, ali i da ulaže u sisteme za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu.

Nedimović kaže da je Srbija ove godine uradila 14 projekata koja se tiču izgradnje sistema za navodnjavanje čime je 50.000 hektara zemlje obuhvaćeno navodnjavanjem, i najavio da je u planu sledeće godine uraditi još 28 takvih projekata čime će oko 100.000 hektara biti navodnjavano.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-hranu-treba-iskoristiti-ne-bacati-12-12-2018

U narednom periodu očekujemo modernizaciju oblasti maloprodaje kroz akvizicije i nove investicije, kaže Milan Ždrale šef agrosektora EBRD za Jugoistočnu Evropu. Za današnju "Politiku", Ždrale naglašava da se očekuju značajne investicije i konsolicadije.

"To je predvidivo jer se ovde više od 50 odsto male trgovine odvija kroz neformalni tradicionalni sektor. Razvoj moderne maloprodaje, uz poštovanje tržišnih standarda poslovanja, koji se primenjuju u razvijenim zemljama Evropske unije, može doneti benefite za kompletan vrednosni lanac u tom sektoru. Od dobavljača, primarne proizvodnje, preko logistike i prehrambene industrije", rekao je Ždrale.

On ističe da naznake o akvizicijama već postoje i da se očekuju ukrupnjavanja, ali da je "još rano da se o tome govori".

"Vidite i sami kako ozbiljno investicijama pristupaju Dele i Lidl", rekao je Ždrale i ocenio da će zbog toga rešavanje pitanja "Agrokora" na zapadnom Balkanu, a pogotovo u Srbiji, jer su ovde imali dominantne kompanije, biti pozitivan impuls za investitore.

Ždrale očekuje i ukrupnjavanja u u konditorskoj i mesnoj industriji i uljarstvu. U tim sektorima posluje mnogo kompanija što ih čini neefikasnim. Kako kaže, Evropske banke za obnovu i razvoj tu vidi prostor za investicije kao i u razvoj infrastrukture, zajedno sa državnom. Verovatno, kako je i nedavno najavljivano, i kroz kreiranje inovativnih proizvoda koje bi preko banaka, ukoliko bude bilo interesovanja, mogli da im ponude malim i srednjim preduzećima.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2018&mm=12&dd=12&nav_id=1481050

Osma manifestacija „Nova vina Potisja“ iznedrila je devet dobitnika zlatnih medalja u kategoriji belih, roze i crvenih vina, devet dobitnika srebrnih medalja, kao i devet dobitnika bronze. Na ocenjivanje su predata ukupno 34 uzorka, a komisija, koju su činili stručnjaci sa međunarodnim iskustvom Ljubica Radan, Nemanja Tomić i profesor Vladimir Puškaš, odabrala je najbolja vina sa Potiskog područja. Od 27 nagrađenih vina, najbolje su se pokazala crvena. Vinari koji su se takmičili došli su iz Mužlje, Bečeja, Čuruga, Temerina, Taraša i Melenaca.

Enolog i somelijer LJubica Radan održala je predavanje „Tehnologija prerade vinskih sorti Potisja“, da bi usledila panel diskusija na temu „Postavljanje nove turističke rute Put meda i sira“, koju su vodili stručna konsultantkinja za održivi razvoj turizma Jasmina Beljan Iskrin, predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu Mladen Petković i direktorka Turističke organizacije Žabalj Marija Čupić. Izložbeni deo manifestacije, osim vinara, okupio je i proizvođače tipičnih proizvoda Potiskog kraja, kao što su sirevi, mesne prerađevine i slatke đakonije.

Direktorka Turističke organizacije opštine Žabalj i organizatorka manifestacije Marija Čupić naglasila je da je ove godine bilo nešto manje prijavljenih uzoraka, ali su vina bila mnogo bolja.

- Kvalitetnija vina su pokazatelj toga da sva naša stručna predavanja iz proteklih godina nisu bila uzaludna, a manja količina uzoraka posledica je izmrzavanja vinograda u Potisju, pa su se tako neki vinari snašli i kupili grožđe, a neki su, pak, odustali od takmičenja – rekla je Marija Čupić.

Jedan od domaćina na manifestaciji i dobitnik zlatne medalje u kategoriji roze vina i bronze u kategoriji belih vina Gavra Botić iz Čuruga naglasio je da je ljubav glavni preduslov za bavljenje vinogradarstvom i vinarstvom.Bečejac Tomislav Varečka sa vinima iz porodične vinarije „Vinartos“ osvojio je zlatnu i srebrnu medalju u kategoriji roze vina, kao i dve bronze za belo vino. On je sa porodicom istraživao o istoriji Bečeja, kada su otkrili da je jedan potez do pedesetih godina prošlog veka imao mnogo vinograda.

- Obezbedili smo zemlju i podigli prve vinograde na tom potezu koji se s razlogom zove Medena duž, a trenutno obrađujemo oko dva hektara, što belih, što crvenih sorti. Ta bečejska lokacija može da pruži ono što druge ne mogu, tako što nam daje mogućnost da bogate mirise pretočimo u bocu vina - kazao je Varečka, izdvajajući svoju kupažu šardonea i rajnskog rizlinga „Lenka“.

- Mnogo je sorti grožđa i vina, kao i načina gajenja u vinogradu, a najlepše je kad vino dođe u podrum… Onda možeš da biraš da li želiš tanje ili deblje, mirisnije ili manje mirisno, svetlije ili tamnije, ma to je priča za sebe. Ja uživam u pravljenju vina mnogo godina, zato mladima poručujem da odaberu posao koji vole, da ceo život ne moraju da rade - kroz smeh poručuje Čuružanin.

Srednje Potisje je poznato od davnina kao pogodno za uzgajanje vinove loze, a naročito Biserno ostrvo, sa kojeg potiče jedno od najkvalitetnijih vina, legendarni Krokan, vrhunsko suvo belo vino. Vinari sa tog područja neguju uglavnom zapadnoevropske sorte kao što su beli sovinjon, šardone, rajnski rizling, a u poslednje vreme i belu tamjaniku. To zemljište i geografski položaj ovog područja najpogodniji su za proizvodnju belih i roze vina, što ne isključuje činjenicu da potiski proizvođači prave i vrhunska crvena vina, što su i pokazali rezultati ovog takmičenja.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/vinari-potisja-predstavili-svoja-vina-u-zablu-11-12-2018

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović bio je u radnoj poseti u selu Rtari i tom prilikom obišao farmu muznih krava i tovnih grla porodice Mirković. On je tom prilikom u razgovoru sa domaćinima i kooperantima predstavio planove ministarstva za sledeću godinu koji se odnose pre svega na povećanje subvencija za tov junadi, akreditaciju laboratorije za kontrolu kvaliteta mleka na koju se čekalo 20 godina, kao i o subvencijama za muzna grla.

“Budžet je najviše okrenut stočarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, onim granama poljoprivrede koje nose veću dodatnu vrednost. Ljudi su zainteresovani ali potrebna je dodatna sinergija između ministarstva i opštine, a to znači da zahteve više neće morati da podnose u Beogradu, već će moći to da urade ovde u opštini Lučani. To će biti završeno iduće godine, radi se softver koji bi podržao takvu mogućnost, nešto poput elektronskih građevinskih dozvola. U svakom trenutku poljoprivrednici će moći da vide svoj predmet, šta se sa njim dešava i sve će biti transparentno”, najavio je Nedimović.

On je istakao da će povećanje budžeta za poljoprivredu biti veoma značajno a najviše ulaganja biće u centralnu Srbiju, jer su to prostori koji nisu bili obuhvaćeni atraktivnim merama u poslednjih 10 godina.

“Nije prirodno da na prostoru Vojvodine imate pravo i na poljoprivredno zemljište po povlašćenoj ceni i subvenciju, a da ovi ljudi nemaju ništa od toga”, rekao je ministar poljoprivrede.

On je podsetio da ministarstvo daje grantove za mlade ljude do 40 godina, naročito za stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo.

“Oni dobiju grant od 1, 5 miliona dinara da realizuju svoju poslovnu ideju, dakle dobiju pare unapred da mogu da nabave opremu, podignu zasad ili kupe stočna grla. Za taj iznos može da se kupi nekoliko junica, plastenik od 600 kvadrata, da se podigne zasad od tri hektara oblačinske višnje ili dva hektara pod lešnikom sa kompletnim sistemom za navodnjavanje, da se nabavi oko 40 ovaca. Dakle mnogo opcija a suština je da su sredstva bespovratna”, istakao je ministar Nedimović.

Predsednica opštine Lučani Vesna Stambolić je podsetila da je ministar po treći put u Dragačevu i da posvećuje veliku pažnju problemima poljoprivrednih proizvođača.

“Što se tiče lokalnog budžeta u planu je da se za poljoprivredu izdvoji oko 20 miliona dinara kroz subvencije a plan i program pravi se na osnovu tražnji i zahteva naših poljoprivrednih proizvođača”, kazala je Stambolić.

Ona je naglasila da je ovom posetom, ministar pojasnio poljoprivrednim proizvođačima da je moguće ostvariti pravo na subvenciju i iz republičkog i iz lokalnog budžeta za pojedine mere koje su značajne kako državi tako i opštini.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest976356.html

Beograd, 11.12.2018.

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS uz  podršku Zadružnog saveza Srbije prigodnom svečanošću upriličenom u Centru  Sava, uz prisustvo brojnih članova i prijatelja, obeležilo je 14.  godina  postojanja i aktivnog rada. Tom prilikom prisutni su mogli da se upoznaju sa dostignućima AGROPRESS-a u prethodnom periodu i projektom „500 zadruga u 500 sela“. Na skupu je bilo prisutno 300 zadugara, novinara, profesora među kojima su bili dr Zoran Keserović,  dr Vlade Zarić, dr Brana Radenković, dr Natalija Bogdanov i brojni drugi stručnjaci. U ime inistra Krkobabića govorio je dr Siniša Perić. Sponzori proslave i nagrada su bili kompanije JTI i NLB Bank-a.

Goran Đaković, predsednik UO AGROPRESS-a

Predsednik Udruženja AGROPRESS Goran Đaković  u ime članova pozdravio je prisutne i izrazio zadovoljstvo što je ove godine AGROPRESS okupio svoje prijatelje, saradnike i partnere u još većem broju, ističući uspehe AGROPRESS-a na domaćem i međunarodnom planu. On se zahvalio i kompaniji DUNAV OSIGURANJE koja je najznačajniji  sponzor Udruženja koje sprovodi projekat Preduzetnice u agrobiznisu uz podršku Ministarstva poljoprivrede.

Goran Pekez obratio se u ime kompanije JTI

Informacije i zadugarstvo ključ razvoja poljoprivrede

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović istakao je da je, kroz Nacrt zakona o podsticajima agraru, stvorena pravna osnova da zadruge mogu biti korisnici subvencija. Lokalne samouprave  državno poljoprivredno zemljište sve više trebaju da tretiraju kao instrument za razvoj, naglasio je Mahmutović i dodao da je to šansa za privlačenje investicija, kako domaćih tako i inostranih.

Jasmina Nikitović Stojičić i Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije,  je ovom prilikom  istakao da su u ovoj godini izdvojena veoma značajna podsticajna sredstva koja kroz projekat „500 zadruga u 500 sela“ sprovodi Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća Milana  Krkobabića u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave. Novac je namenjen za kupovinu opreme za zadruge kako bi sa finalnim proizvodom izašle na tržište objasnio je Mihailović i podsetio na to da je Vlada Srbije izdvojila 825 miliona dinara u ovoj godini za pomoć pri osnivanju novih zadruga.

Vladimr Čaprić, NLB i Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Vladimir Čaprić, izvršni direktor sektora za upravljanje prodajom NLB Bank-e primio je priznanje AGROPRESS-a za doprinos razvoju agrobizni sektora uz obrazloženje da je ova banka, pojedinčno isplatila najviše subvencionisanih kredita. Ovom prilikom on je istakao da NLB Bank-a odobrava poljoprivrednicima kredite iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kao finansijska institucija opredeljena je za podršku razvoju poljoprivrede. „To je jedan od strateških prioriteta u poslovanju“ istakao je Čaprić koji je ovom prilikom uručio nagrade najboljim novinarima.

Dr Luka Radoja i Jasmina Nikitović Stojičić

Dobitnici nagrada su:  Svetlana Kovačević, glavni i odgovorni urednik portala Domaćinska kuća,  Ljiljana Vasić, novinarka emisije Znanje Imanje, dok je  za 45 godina postojanja plaketa dodeljena emisiji ZNANJE IMANJE kao i emisiji OTKOS za 18 godina rada. Nagrade su primili urednici Jasmina Nikitović i Slaviša Dabižljević. Dobitnicima su uručeni i prigodni pokloni kompanije JTI koju je predstavljao Goran Pekez direktor korporativnih poslova.

Ovo je bila prilika da se predstave i prve dve složene zadruge iz Starog Slankamena i Arilja.

Prisutno je bilo više od 300 zvanica.

Opširnije u narednom izdanju.

 

 

- Zadrugarstvo u Vojvodini je danas u velikoj ekspanziji, na temelju duge tradicije od 172 godine, jer konačno imamo tu situaciju da je država stala iza zadružnog sektora.

To nisu samo ovi podsticaji iz državne kase od resornog ministarstva za regionalni razvoj, nego i podrška Pokrajinske vlade i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, pa svaki dan doživljavamo da iza zadruga imamo predstavnike države i pokrajinske administracije – istakao je u razgovoru za naš list predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov.

To je prema uveravanju Jovanova jako bitno, jer su državna i pokrajinska administracija prepoznali da su zadruge glavni organizatori proizvodnje u malim i ruralnim sredinama, odnosno da su zadruge glavna pokretačka snaga života i razvoja u selima.

- Naša sela su na izdisaju i zadruge u njima neguju socijalni karakter, što je izuzetno bitno za ljude u malim sredinama. Zadruge jedino još zapošljavaju mlade stručne ljude u malim sredinama, jer svedoci smo da velike kompanije nemaju taj interes, nego barataju velikim brojkama. Gde postoji kvalitetna zadruga, tamo nemaju problema ni paori, ni crkva, ni kuluturno umetnička drušva, ni sportski klubovi...– ukazuje Jovanov.

U Vojvodini postoji 406 aktivnih zadruga, pri čemu nisu baš sva područja ravnomerno pokrivena.

- U skoroj prošlosti smo imali situaciju da zadružni sektor nije bio dovoljno cenjen i nismo bili ravnopravni takmac sa ostalim privrednim subjektima – ukazuje Jovanov. - 2015. godine smo dobili kvalitetan Zakon o zadrugama kojim je definisan status zadrugarstva i zadruga i konačno je rešen status zadružne imovine. Zadruge sada mogu, kao i svi drugi pravni subjekti da se zadužuju jer imaju šta da založe kod poslovnih banaka i partnera, što je bitno da bi išle putem razvoja.

Jovanov konstatuje da je ispoštovan dogovor od strane Pokrajinske vlade i resornog sekretarijata za poljoprivredu da je od ove godine u svih 12 poljoprivrednih škola u Vojvodini zadrugarstvo uvedeno kao predmet.

-Svedoci smo da država od prošle godine bespovratnim sredstvima podstiče razvoj zadruga. Na konkursima koji su raspisivani, prošle godine iz Vojvodine su bespovratna sredstva iskoristile četiri i ove godine 19 zadruga, odnosno jedna složena zadruga. Za ove dve godine naše vojvođanske zadruge su dobile značajnu podršku od oko tri miliona evra bespovratnih sredstava. Po nama u Zadružnom savezu Vojvodine bitnije je da pored tih novčanih sredstava neko počeo da veruje zadrugama, da konačno zadruge prepoznate kao nosioci razvoja na selu.

Zadruge koje dobijaju podršku, pa i prva složena zadruga osnovana u Novom Slankamenu, koja je prva tog tipa u Vojvodini pa i regionu, imaju budućnost, smatra Jovanov. - Za zadrugarstvo u Vojvodini još je bitno i to potenciramo, da se osnivaju specijalizovane zadruge u voćarstvu, povrtarstvu, vinogradarstvu, stočartsvu i drugim oblastima. Zadruge se moraju preorijentisati da se ne bave samo klasičnim ratarstvom, jer posedi većine poljoprivrednih gazdinstava su usitnjeni, pa se od klasičnog ratarenja ne može adekvatno živeti – kaže Jovanov i dodaje da se i postojeće zadruge koje već imaju dugu i uspešnu tradiciju, moraju menjati i ići ka specijalizaciji.

-Imamo mnogo primera da se zadruge u hodu transformišu, što je jako dobro i to ne samo za zadruge već i za organizaciju poljoprivredne proizvodnje u malim sredinama jer sve što rade zadruge prenosi se na njihove zadrugare i kooperante sa kojima sarađuju – kaže Jovanov.

Bez tranformacije i dobre koordinacije rad zadruga, smatra Jovanov, nema napretka za ljude u selima, koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom i nemaju drugi izbor, jer oni ostaju da žive u selima, pa je jedini način da ih usmeravaju zadruge.

- Mala gazdinstva su najugroženija i njima su zadruge najpotrebnije. Zadruge trebaju onima koji drže nekoliko krava, imaju da ponude nekoliko tovljenika ili manje količine povrća, voća i druge robe. Njima te viškove treba neko da otkupi i plasira, obezbedi repromaterijal, za šta ima dobrih primera, ali bilo je i loših... Zbog toga nam je drago što su nas prepoznali državna i pokrajinska administracija, pa konačno zadruge mogu da budu učesnici svih konkursnih linija koje raspisuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu – naglašava Radislav Jovanov.

Suština je zaokružen sistem
Dobar primer uspešnog poslovanja, kakvih nažalost nema mnogo u Vojvodini je ZZ „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju, koja pored bavljenja ratarstvom ima sopstvenu pekaru, klanicu, mrežu prodavnica na području Banata, moderne ugostiteljske kapacitete, pa i salon lepote u Srpskom Itebeju.

- Dobar primer je i „Novoseljanka“ iz Banatskog Novog Sela, a ono što ovakve zadruge rade je i suština. Zadruge i zemljoradnici sve mogu da proizvedu, ali je suština da se dođe do finalnih proizvoda, da narodski rečeno, kajmak ne skida neko drugi, nego da su svi zaokruženi ciklusom od njive do trpeze. Veoma bi dobro bilo da zadruge, tamo gde se može, imaju svoje prerađivačke pogone, a sve to sinhronizovano treba osmišljavati na lokalnom i regionalnom nivou, uz podršku Zadružnog saveza, lokalnih samouprava i resornih državnih i pokrajinskih institucija. Samo treba primenjivati ono što je neko već uradio, a potencijala za to imamo, dobru i plodnu zemlju i dobre kapacitete zadružnog sektora koji ni blizu nisu iskorišćeni – smatra Radislav Jovanov.

Milorad Mitrović

Izvor:

https://www.dnevnik.rs 

Mamci se ne smeju postavljati na površini zemlje,  već se postavljaju isključivo u aktivne rupe,  ili u specijalnim kutijama koje su namenjene za te svrhe, kako bi smo izbegli trovanje kako domaćih tako divljih i korisnih životinja, a i ptica.

Kako su dani zahladneli,  tako se pojavljuju problemi  sa grupom štetočina  - glodarima, odnosno miševima, pacovima, skoči miševima, poljskim voluharicama.... Tokom zimskog  perioda, kada u prirodi ima manje hrane, glodari se u poljima hrane semenom posejanih kultura. Veoma je bitno da se suzbijanje ovih štetočina obavi pravovremeno.

RODENTICIDI , su  grupa hemijskih sredstava za suzbijanje štetnih glodara.  Rodenticide možemo podeliti na sporodelujuće i brzodelujuće. Sporodelujući su sa aspekta toksikologije mnogo bezbedniji i prihvatljiviji iz dva razloga. Prvi je da je potrebna veća količina otrova u odnosu na masu glodara,  i drugi je da njihovim sporim delovanjem omogućavaju preživljavanje, tj. postoje protivotrovi i imamo vremena za njihovo davanje. 

Kod primene brzodelujućih rodenticida, gde je potrebno jednokratno unošenje,  postoje oni gde letalni efekat nastupa u vrmenu od nekoliko minuta, gde spadaju  natrijumfluoroacetat, cijanovodonik, fosforvodonik, ugljendisulfid. Pored ovih postoje i brzodelujući,  gde je od jednokratnog unošenja do smrti potrebno od 2 do 4 dana,  tu spadaju cinkfosfid, norbormid, brometalin, gofacid...

Kod primene sporodelujućih potrebno je višekratno unošenje, a letalni period – period do uginuća, iznosi 4 do 8 dana za sivog pacova, odnosno, 4 do 12 dana za crnog pacova, kućnog miša, voluharice. U sporodelujuće spadaju antikoagulanti, koji su derivati hidroksikumarina ( varfarin, difenilkum, kumatetralil, difetialon ) i indandiona ( difacinon, hlorofacinon ).

Antikoagulanti su u kompeticiji sa vitaminom K ( zauzimaju njegovo mesto u organizmu ),  sprečavajući  koagulaciju krvi, tako da životinja umire od postepenog unutrašnjeg krvarenja. Protivotrov kod antikoagulanata je davanje injekcije vitamina K, intramuskularno.

Kod praktične primene rodenticidi se primenjuju u vidu: suvih rastresitih ili kompaktnih ( parafinisanih ili briketiranih ) mamaka sa hranljivom podlogom,  tečnih mamaka spravljenih od odgovarajućeg tečnog nosača ( voda, mleko, ulje ),  kojima se vrši prskanje površina gde se nalaze štetočine, praškastih rodenticida za posipanje puteva,  odnosno staza kretanja glodara, gasovi za fumigaciju prostorija ili tunela i hodnika miševa.  Izbor navedenih metoda  zavisi od vrste štetočine, od njigove gustine populacije – brojnost, mesta primene, lokaliteta, vremenskih prilika...

Nastavak pročitajte u Agrobiznis magazinu koji izlazi 15.decembra 2018. godine

Pretplata na 0692211049

Među brojnim izlagačima bilo je dosta mladih proizvođača što daje nadu da će srpska sela ponovo oživeti jer je sve više onih koji se po završetku studija vraćaju u selo kako bi se bavili poljoprivrednom proizvodnjom.  Jedan od njih je i Darko Branković iz sela Busur

- Voćnjak smo zasadili pre otprilike pet godina, a ideju sam dobio jednog jutra dok sam sedeo na terasi, pio kafu i razmišljao šta bi smo mogli da posadimo na praznoj parceli nadomak kuće. Pogled mi je pao na dve aronije u našem vrtu i odluka je pala. Sada imamo 712 sadnica na pola hektara, ali imamo nameru da proširimo voćnjak – priča Darko. Svoje znanje stečeno na studijama elektrotehnike primenio je i u agrobiznisu.

- Imamo automatizovano merenje vlažnosti zemljišta koje mogu da proveravam putem kompjutera čak iz Graca.  Aronija je vrlo rezistentna biljka što se tiče bolesti i jedino je važno da ima dovoljno vode posebno leti u vreme suše. Od dobijene organske aronije pravimo sok, liker i džem sa šećerom i stevijom za dijabetičare.  Maksimalno se trudim da sve što može bude ručno od branja, pranja aronije do flaširanja, etiketiranja... Mašinu koristimo jedino kod presovanja aronije, tako da svaki proizvod prođe bar četiri – pet puta kroz moje ruke, pa mogu da garantujem kvalitet naših proizvoda – ističe Darko, koji je imao prilike da poseti i voćnjake aronije u Štajerskoj i razmeni iskustva sa autrijskim voćarima.

 

Video prilog: https://www.youtube.com/watch?v=a8W82ruJxpU 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31