Rezultati najnovijeg istraživanja DLG (Nemačko poljoprivredno društvo) pokazuju znake poverenja ne samo u trenutnoj ekonomskoj situaciji, ali i u pogledu očekivanja daljeg rasta poslovanja. A tu je i obnovljena spremnost da investiraju u poljoproprivrednu proizvodnju opšti je zaključak upravo objavljenog istraživanja.

Evropski farmeri konačno vide svetlo na kraju tunela, što ukazuje da je osećaj očajanja koja je vladao u 2016. godini prošao. Trenutna ekonomska klima i očekivanja poslovnog rasta se posmatraju u mnogo pozitivnijem svetlu nego u jesen 2016. Ovo su glavni rezultati istraživanja koje je sprovedeno među farmerima u kojima je učestvovalo po 700 nemačkih i francuskih poljoprivrednika kao i 500 poljskih i 350 britanskih poljoprivrednika.

Predstavljajući rezultate istraživanja, dr Ahim Šafner iz Nemačkog poljoprivrednog društva, objasnio je do poboljšanja došlo zbog bolje situacije na tržištu za žitarice, mleko i svinjetinu. Naime, prema njegovim podacima cene žitarica su ponovo veće posle krize u 2016. mada su i dalje na skromnom nivou u poređenju sa proteklim godinama. Nemački stručnjaci kroz ovo istraživanje ukazuju na nedostatak svinja u odnosu na prethodnu godinu, u međuvremenu, je nastavljena snažna potražnja za svinjama. Zaključak istraživanja je da poljoprivrednici širom EU mogu očekivati jake cene svinja uz to zarada u svinjarstvu je značajnije poboljšana. Ukupna profitabilnost proizvodnje svinja u EU raste jer je otkupna cena povoljna a praćena je padom troškova za proteinska hraniva i sa umerenim cenama žita.


Nemački istraživači konstatuju da se oporavlja tržište mleka što se ogleda kroz rast izvoza sira i maslaca. Međutim, treba imati u vidu da raste izvoz mleka sa Novog Zelanda i da su vodeće države u proizvodnji mleka bile ispod njihovog nivoa prodaje.

 

Francuzi ojačali zahvaljujući izvozu u Kinu

Dok se kod nas neki sa podsmehom odnose sa informacijama o potpsanim sporazumima o izvozu mesa u Kinu, francuski, poljski i britanski farmeri, baš kao i njihove nemačke kolege, imaju koristi od povoljnijeg ambijenta i trenutnu ekonomsku klimu vide u mnogo pozitivnom svetlu nego u jesen 2016. godine. U prilog ovome govori i činjenica da su francuski svinjari uspeli da značajno povećanju izvoz svinja u Kinu i to u vreme kada im se zalihe smanjuju, a rezultat takve situacije je da raste nivo cena što je stabilizovalo poslovnu situaciju poljoprivrednika u zemlji i dalo više optimizma. Poljoprivrednici u Francuskoj se takođe nadaju da će nedavno uvođenje obeležavanja porekla mleka i mesa povećti domaću prodaju. Takođe očekuju bolji rod žitarica nego prošle godine.

Poljoprivrednici u sve četiri zemlje gde se radilo istraživanje - Nemačke, Poljske, Francuske i Velike Britanije, imaju znatno više samopouzdanja kada je u pitanju poslovni rast u narednih 12 meseci.
Istraživači konstatuju da je i Međunarodni monetarni fond predvideo uzlazni trend u globalnoj ekonomskoj proizvodnji, što će biti od posebne koristi za zemlje u razvoju.

Britansiki seljaci očekuju da će im biti bolje bez EU birokratije

Uprkos istupanju iz EU poljoprivrednici u Velikoj Britaniji su takođe optimisti i očekuju poslovni rast u narednih 12 meseci. Oni se nadaju da će izlazak iz EU smanjiti birokratiju i dati kompanijama veću slobodu u odlučivanju te očekuju da bi to moglo da ojača konkurentnost proizvođača. Pored ovih srednjoročnih očekivanja, povoljniji finansijski uslov i slaba futa mogu se dodati u set povoljnih uslova za britansku poljoprivredu. U svetlu povoljnijeg privrednog ambijenta, britanski farmeri se pripremaju za njihov izlazak iz EU i jačanje konkurentnosti kroz investicije.


Kada su u pitanju investicije, u Nemačkoj, 42 odsto poljoprivrednika planira da investira u narednih 12 meseci (to je +10 procentnih poena u odnosu na jesen 2016), 45 procenata u Poljskoj (+7 procentnih poena), 50 posto u Velikoj Britaniji (+16 procentnih poena) i 22 posto u Francuskoj (+8 procentnih poena). Međutim, uprkos trenutnom rastu, spremnost da ulažu u Nemačkoj, Poljskoj i Francuskoj ostaje ispod prosečnog nivoa za poslednjih 10 godina. Nasuprot tome, spremnost da investira u Velikoj Britaniji je sada na istom nivou kao periodu od 2010. do 2014. godine.

 

Žalfija je biljka koja je u zvaničnoj i narodnoj medicini poznata još od starih Grka. Deluje antibakterijski, antivirusno i antifugicidno. Najviše se koristi kao čaj za dezinfekciju usta i grla, a i za smanjenje znojenja i zaustavljanje krvarenja. Eterična ulja žalfije imaju pored lekovitih i začinsku ulogu, pa se koriste u kozmetici  kao dodatak pastama za zube i vodicama za usta i sapunima, famaciji i u prehrambenoj industriji zbog njenih antioksidativnih sastojaka.  Potražnja za proizvodima žalfije stalno raste tako da je uvek aktuelno pitanje kako se proizvodi i kako do nje doći na svojoj parceli. Još kada se ovoj potražnji doda i opšti trend za „zdravstveno bezbednom hranom“ možda je pametno razmisliti o žalfiji  i njenim proizvodima kao bar dopunskom izvoru prihoda.

Uglavnom za čaj se koristi list, za začin i etarska ulja nadzemni deo biljke, za dobijanje meda cvet. Sadrži od  1.5-2.5% etarskog ulja.

Žalfija kao medonosna biljka u našem području je zastupljena sporadično i to dokazuje tako što nema ponude meda od žalfije na veliko. A ne treba tako da bude. Med od žalfije je uvek skuplji i brzo se proda. Poseban je po svom mirisu i ukusu, a boja je tamnija zelena ili žuta. Lekovit je i i to pokazuje najviše na disajnim organima, a smiruje i prehladu. Pospešuje izbacivanje sluzi i sekreta iz bronhija i dušnika, deluje antibakterijski i pojačava imunitet. Primenjuje se i u kozmetici. Mogu ga koristiti i deca i odrasli, naročito dobro deluje preventivno.

Više o ovoj temi možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

 

Objekti za smeštaj stoke pre svega moraju da budu namenski građeni za vrste i kategorije životinja koje će da žive u njima pod stalnim stručnim nadzorom. Moraju zadovoljavati određene standarde o  izboru materijala za izgradnju objekata , količine prostora za svaku životinju, visine plafona,  veličinu i broju  prozora, ventilacione sisteme , kanale za odvođenje osoke i izđubravanje. Štale moraju da se grade na oceditom terenu  sa otvorima prema jugu da imaju što više sunca i svetlosti  uz adekvatne infrastrukturne i putne  uslove, voda,  struja i prilaz stočarskim objektima. Sve vrsta štale moraju  da zadovolje kriterijum jasno propisan i definisan za vrstu životinja koje  ce živeti i dati svoj proizvodni maksimum. Sa stanovišta zaštite  zdravlja životinja objekti tako moraju zadovoljiti sledeći standard: dovoljnu kvadraturu predviđenu za pojedine kategorije i grla pojedinačno, dovoljnu količinu svežeg vazduha i pravilnu izmenu vazduha u štali, suv ležaj, adekvatnu temperature i temperaturni režim u štalskim prostorijama, zaštitu od vetrova i od promaje,  porodilište mora da zadovolji sve zoohigijenske standard.

Stale za smeštaj mlečnih krava  moraju da imaju dovoljno svetlosti, adekvatan procenat vlažnosti i  temperaturu  konstantnu  na  kojoj se životinje osećaju aklimatizovano. Sunčeva svetlost je vrlo važna   tako da se veličina prozora    izračunava  po kubnom prostoru  i veličini objekta. Prozori se zimi mogu zatvoriti balama slame  koja  bi sluzila kao izolator u proleće se sa prvim toplim danima sklanjaju. Ispred svake stale poželjno je da ima ispust da se životinje mogu i prošetati ispod nadstrešnice. Podovi u starim štalama su uglavnom izgrađeni od betona  zbog održavanja ali  danas u savremenom stočarstvu se koriste  gumene  podne obloge različitih oblika da se amortizuje dodir i kontakt papaka životinja sa podlogom. Nikako ne sme da bude klizav.  Mora da postoji centralni kanal za dovoz hrane i izđubravanje. Stalski pribor se redovno mehanički čisti   sanitarno opera i dezinfikuje  kao i sav ostali materijal koji se nalazi u štali pribor za mužu   se  pere i dezinfikuje posebno propisanim načinom. Izđubravanje je neophodno svakodnevno da se količina amonijaka ne popne iznad dozvoljenog limita. Timarenje svake životinje pregled papaka, dlačnog pokrivača je obavezno kao i proba  na mastitis i higijena mlečne žlezde. Svi se ovo podaci  uredno unose i beleže u bazu podataka za svaku životinju pojedinačno   koja ima svoj Matični list  u sistemu matičnog knjigovodstva svaka životinja je evidentirana i obeležena sa usnim markicama.

Za čuvanje zdravlja životinja u štalama i stočarskim objektima  potrebno je svakodnevno provoditi čišćenje, sanitarno pranje i dezinfekcione postupke. Za uništavanje parazita na pašnjacima i njihovi larvenih oblika  koristimo: pregonsko napasanje, izmenu vrste životinja, drenažu  na terena, oranje, drljanje. Bakar-sulfat ili fero-sulfat 500 kg/ha. Potrebno je redovno u toku letnjeg perioda provoditi i  sistematsko uništavanje insekata  insekticidima na bazi piretrina, DDT i malationa. Staje treba dva puta godišnje okrečiti. Za uništavanje  larvi i  muva  važno je održavanje čistoće stale. Za uništavanje glodara postavljaju se otrovni mamci na njihov put kretanja uz obaveštavanje ljudstva.

 

Dragana Crnomarković

www.agrobiznnis.rs 

Transport u poljoprivredi uglavnom zavisi od specifičnih svojstava tereta koji se prenosi. Poznato je da je u saobraćaju, veliki procenat nesreća izazvan od strane traktorista, koji se u vreme sezone ubiranja plodova kreću na putevima u sprezi sa prikolicama.

Zbog specifičnih uslova proizvodnje u poljoprivredi, teret se transportuje po različitim terenima, od asvaltiranih puteva do neuređenih atarskih puteva, koji su vrlo često i sa nepovoljnim nagibima.

Transport tereta je posebno opasan na nekategorisanim putevima, u polju i šumi gde je rukovalac mašina u velikoj meri ugrožen.

U saobraćajnim nesrećama u Srbiji, procenat smrtnih ishoda nesreća u kome učestvuju poljoprivrednici je oko 17,2%.

Prema novom zakonu o bezbednosti saobraćaja, vozači traktora pored postojeće saobraćajne signalizacije, moraju da imaju i specijalna rotaciona svetla.

Po statistici, u poslednjih deset godina, u poljoprivrednoj proizvodnji godišnje pogine u Srbiji 75 osoba, u Sloveniji 35, u Finskoj 17 osoba. Iz ove statistike jasno se vidi da smo po broju tragičnih nesreća daleko ispred zemalja u EU. Svi pokazatelji jasno ukazuju da se posebno u periodu jesenjih radova mora povesti više računa o tehničkoj ispravnosti traktora i prikolica kao i adekvatnom odabiru transportnih sredstava prema specifičnostima tereta koji se prevozi.

Osnovna preporuka za prevoz tereta koji se kipuje da je najpouzdanije kipovanje na zadnju stranu. U sezoni jesenjih radova, kada traktoristi iz svojih njiva izlaze na asvaltirane saobraćajnice, obavezno moraju pre izlaska na javni put, u uslovima kiše i raskvašenog terena, lopatom da očiste blato sa traktora i priključnog uredjaja kako ne bi ugrozili bezbednost ostalih učesnika u saobraćaju.

Pre kretanja sa teretom u transport, obavezno proveriti funkcionisanje svetlosne signalizacije, kočnica i pneumatika. Proveriti da li je prikolica pravilno prikopčana, to je obavezna mera predostrožnosti da se u toku vožnje prikolica ne može otkačiti od automatske kuke. Upravo zbog otkačinjanja prikolice u kretanju na strmim terenima, mnogi traktoristi su izgubili život. Treba izbegavati utovar preko propisane težine i voditi računa o balansu tereta koji opterećuje pneumatike, i može dovesti do prevrtanja traktora i prikolice i mogućnosti gubitka života.

Zabranjen je prevoz lica na prikolicama sa teretom, jer je takav način prevoza izuzetno rizičan i opasan.

 

Po rečima pčelara, maj je najzanimljiviji mesec, kako za njih, tako i za pčele. Tokom ovog meseca dolazi do cvetanja bagrema i formiranja novih zajednica pčela, koje su u ovom vremenskom periodu najproduktivnije. Preporučeno je sprečiti rojenje ukoliko je to moguće. To se može postići povećanjem prostora u košnici, dodavanjem praznih medišta (nastavaka). Društva treba približiti glavnoj bagremovoj paši, kako bi se postigli veći prinosi meda. Ne bi trebalo izlagati ih suncu u periodu od 11 do 15 časova. Tokom ovog meseca potrebno je organizovati pripreme za ceđenje meda i sakupljanje prvih rezultata vrednog rada.

 

              

 

Seobu pčela trebalo bi obaviti krajem maja i početkom juna meseca. Ukoliko dođe do toga da bagremova paša ne daje povoljne rezultate, neophodno je prihranjivati pčele i održavati kondiciju radi radnog raspoloženja. Početkom juna može se pristupiti vađenju i ceđenju meda. Neophodno je pripremiti društva za livadsku pašu. Zbog visokih dnevnih temperatura potrebno je obezbediti dobru ventilaciju u košnici i vodu na pčelinjaku. Proizvodnja matica za potrebe pčelinjaka može se izvršiti tokom pomenutog meseca. To se može postići kupovinom pčelinjih društava, kupovinom i proizvodnjom matica, kao i formiranjem novih rojeva u pčelinjaku.

 

                     

Da je izrada jedinstvenog lisnatog sira po recepturi staroj i stotinu godina proslavila Mokrin i vredne Mokrinčanke, uverila nas je i majstorica Danica Terzić (57) koja je na 84. Međunarodnom sajmu Poljoprivrede u Novom Sadu osvojila prvo mesto za ovaj jedinstveni sir koji se pravi na severu Banatu.

Kako kaže vredna Danica, nisu samo Mokrinčani poznati po Gusanijadi i Vaskršnjim svečanostima, u Mokrinu postoji i tradicija izrade isnatog, rolovanog sira koji je postao sinonim za ukus, izgled i jedinstvenost.

Lisanti sir se pravio u Mokrinu od davnina. Pravila ga je moja baka, majka i moja svekrva. To je više tradicija kod nas u selu, zanat sam naučila od njih,a onda sam vremenom sama usavršila njegovu izradu, dodala mu nove ukuse i dobila potpuno novu vrstu lisnatog sira.

Danica objašnjava da spremanje lisantog sira liči na razvlačenje pite, pa mnogi ostanu u čudu kada vide da se umesto testa na stolu razvlači sir:

-Najpre se podlije mleko, obično uzimam jutarnje i večernje mleko, dobro ga ocedim, otklonim surutku i tada ga ostavim da odmori.

– Nakon toga sir se kuva i kada dobijemo određenu masu koja nalikuje testu, sir razvlačimo po stolu, filujemo raznim nadevima i rolujemo. Dobijamo rolovane sireve koje sečemo na kriške i poslužujemo – priča nam ova vredna Mokrinčanka.

Pravim sir i sa ljutom paprikom, biberom, probala sam i sa ruskom salatom, priča nam Danica. Lisnati sir sa ukusom višanja otišao i u Afriku.

Suprug, deca i komšije bili su degustatori sira sa višnjama, nekima se dopalo, nekima ne,ali sam dok god nisam napravila savršen ukus nisam odustajala od ove vrste.

Izvor: www.telegraf.rs

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine saopštila je danas da je počela isplata subvencija za regresirano đubrivo.

Prva isplata za 28.680 poljoprivrednika koji su ostvarili pravo na subvencije na osnovu Pravilnika o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na regres za đubrivo, izvršena je 22. maja, u iznosu od 549.338.883 dinara.

Druga tranša u iznosu od 510.229.655 dinara za 36.367 korisnika, biće isplaćena 30. maja.

Isplatom druge tranše, biće realizovano ukupno 1.059.568.538,40 dinara za 65.047 korisnika.

Preostalih 7.774 korisnika sa zahtevima u vrednosti od 106.199.087 dinara, kao i svi oni korisnici koji zahtev podnesu do 31. maja tekuće godine, biće isplaćeni u trećoj tranši do 8. juna.

Podnošenje zahteva za regresiranje đubriva počelo je 3. maja, i do danas podneto je 72.821 zahteva u ukupnoj vrednosti od 1.165.767.625,40 dinara.

Isplata regresa nastaviće se nedeljnom dinamikom do zaključenja roka za podnošenje zahteva, odnosno do 30. septembra.

Izvor: www.naslov.net

Uzgajanje lekovitog bilja na našim prostorima postaje jedan od osnovnih izvora zarade na poljoprivrednom gazdinstvu. Pretežno se uzgaja u zaštićenom prostoru u saksijama. Mnogobrojna istraživanja kažu da je isplativije uzgajati lekovito bilje od drugih poljoprivrednih kultura. Prihod, koji se ostvari, može biti čak tri puta veći od investiranih sredstava. Najveća novčana sredstva se mogu ostvariti prilikom uzgoja matičnjaka, koji raste i razvija se oko deset godina i svake godine donosi prihod uz minimalna ulaganja.

 

                                     

 

Može se izdvojiti beli slez i žalfija, kao začinsko bilje sa kojim može da se ostvari visok prinos i profit po hektaru. Sa druge strane, kamilica je jednogodišnja biljka, u koju svake godine mora da se investira. Naša zemlja je veoma pogodna za intenzivno gajenje lekovitog bilja. Smatra se da će ova grana tek ostvariti bolji položaj u odnosu na druge grane poljoprivrede. Vekovna tradicija u sakupljanju lekovitog i aromatičnog bilja pospešuje samu proizvodnju i potražnju na tržištu.

 

      

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31