Danas se na većini farmi sa intenzivnom proizvodnjom vrši veštačko osemenjavanje (VO) krmača i nazimica. U nekim zemljama se veštački osemenjava i preko tri četvrtine od ukupnog broja plotkinja. Međutim, uspeh veštačkog osemenjavanja, meren vrednošću (%) postignutog prašenja i veličinom legla, značajno varira. Opšti je zaključak da je ovo posledica, pre svega, nepravilno izvedene tehnologije VO.

Prednosti primene veštačkog osemenjavanja:

Brže razmnožavanje (dobijanje većeg broja potomaka) jednog genetski superiornog priplodnjaka

Sprečavanje širenja zaraznih bolesti

Mogućnost dugotrajnog čuvanja semena određenog priplodnjaka

Jednostavniji i jeftiniji transport semena na veće udaljenosti

Isključen rizik transporta, adaptacije, aklimatizacije i karantiniranja priplodnjaka

Znatno bolja evidencija porekla potomaka

Ekonomske uštede u proizvodnji, zbog potrebe znatno manjeg broja priplodnjaka

Mogućnost prodaje doza semena i ekonomske koristi od toga

Mogućnost definisanja pola potomaka, putem seksinga (sexing) spermatozoida

Postizanjem puberteta, nazimica uspostavlja estrusni ciklus, koji se karakteriše specifičnim morfološkim i funkcionalnim promenama na svim polnim organima. Ove promene se događaju precizno određenim redosledom, a kontrolisane su delovanjem ženskim polnim hormonima.

Estrusni ciklus je period između pojave dva estrusa, tj. polnog žara. Prosečno kod svinja traje 21 dan sa granicama između 18 i 24 dana.

Ceo estrusni ciklus deli se na četiri faze:

-proestrus

-estrus

-metestrus

-diestrus

Estrus je period estrusnog ciklusa u kome ženka ispoljava vrlo markantne spoljašnje znake, koji su relativno lako uočljivi. Spoljašnji polni organi su, usled pojačane cirkulacije i dejstva polnih hormona, otečeni i crveni. Životinja ispoljava karakterističan refleks stajanja, što je jedini siguran znak da je životinja spremna za osemenjavanje. Plotkinja u ovom periodu skače na druge životinje i dozvoljava da bude zaskočena, nemirna je i ima izrazito smanjen apetit. U ovom stadijumu dozvoljava celokupni akt kopulacije i samo u ovom periodu je sposobna za uspešnu oplodnju, tj. fertilnu oplodnju.

Pravovremena identifikacija estrusa kod priplodnih ženki, jedna je od ključnih tačaka za profitabilnost svinjarske proizvodnje. Identifikacijom prvog estrusa nakon zalučenja, značajno se smanjuje broj „praznih” dana na farmi, a ujedno se povećava indeks prašenja, tj. povećava se broj odgajenih prasadi po krmači godišnje, samim tim i veći broj tovljenika. To, ujedno, podrazumeva i manje troškove po krmači i, konačno, veći profit.

Naime, period bremenitosti je konstantan i (uz dozvoljena odstupanja) traje 114 dana, laktacija je takođe konstantna (oko 28 dana) i zavisi od primenjene tehnologije na farmi, i ostaje period između zalučenja i novog estrusa. Treba težiti da ovaj period IZE bude što kraći.

Na osnovo svega navedenog uviđa se veliki značaj pravovremenog zapažanja estrusa. Prostije, ako se propusti prvi estrus nakon zalučenja, proći će još 21 dan do pojave narednog estrusa. Znači, plotkinja će trošiti hranu više od 25 dana, a neće ničemu doprinositi. Kada se 25 dana pomnoži sa količinom hrane koju dnevno pojede, a svaki kilogram hrane sa cenom koštanja, pa sve to sa brojem krmača, uviđaju se veliki troškovi koji su posledica neblagovremenog otkrivanja estrusa. Uz to, smanjuje se i indeks prašenja, što iziskuje povećanje broja krmača, a samim tim i povećanje troškova smeštaja i ishrane, kako bi se ostvario željeni broj tovljenika na farmi u jednoj godini.

Veštačko osemenjavanje ima veliki broj prednosti u odnosu na prirodni pripust, pa se zbog toga, na velikim industrijskim farmama, proizvodnja svinja ne može zamisliti bez primene veštačkog osemenjavanja. Ovo je veoma važno i za male farme, gde je krajnje nerantabilno držati neraste za mali broj krmača i gde nije moguće raditi ozbiljnu selekciju. Upravo, prirodni pripust sa nerastima sumnjivog kvaliteta i doveo je proizvodnju u svinjarstvu na ovaj nivo, sa blagom tendencijom pada.

Ako se sve navedeno uzme u obzir, mog u se ostvariti dobri rezultati u domenu reprodukcije svinja: visoka koncepcija, visoki procenat prašenja, veliki broj vitalnih prasadi u leglu, visoki indeksi prašenja, veliki broj tovljenika po krmači godišnje, favorizovanje superiornih krmača, mogućnost dobre selekcije. Sveobuhvatno, uz ispunjenje i ostalih grana proizvodnje (ishrane, smeštaja, nege i menadžmenta) izvesno je dobro poslovanje i dobar priliv profita.

 

Aleksandar Repček

PSSS Vrbas

 

Koliko hrane je potrebno za jednu svinju?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/svinjarstvo/item/3172-koliko-hrane-je-potrebno-za-jednu-svinju

 

Srbija ima odlične uslove za proizvodnju oraha i u prvih je 15 proizvođača na svetu. Ipak, mi to voće uvozimo, a mnogi propuštaju šansu za vrlo unosan biznis.

Slično je i sa lešnicima, koji bi takođe mogli gajiti masovnije, a čija je proizvodnja trenutno toliko mala da se radi o svega 1.000 hektara zasada leske, biljke koja rađa lešnik. To znači da čak 90 odsto potrebnih lešnika uvozimo.

Godišnje se u Srbiju proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agreološke uslove za proizvodnju tog voća.

Rade Miletić, naučni savetnik za voćarstvo u Čačku, kaže da je u Srbiji, prema poslednjim dostupnim podacima, orah bio zasađen na skoro 4.800 hektara.

- Između dva rata Srbija je bila izvoznik oraha. Danas smo samo uvoznici. Dugo se radila proizvodnja sa stablima slabog kvaliteta i neodgovarajuće rodnosti i nismo mogli da održimo nivo proizvodnje - kaže Miletić za "Blic".

Međutim, danas su nam dostupne moderne sorte visoke rodnosti, a glavni razlog zašto nemamo više proizvođača je dug period čekanja da se investicija isplati.

- Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu potrebno je čekati deset godina - navodi Miletić.

Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 evra po hektaru zasada.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Saveti: Nega mladog zasada leske 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3417-saveti-nega-mladog-zasada-leske

 

Država provlači proizvođače rakija kroz gusto sito. Prema izmenama Pravilnika o sadržini, vrsti podataka i načinu vođenja registra proizvođača alkoholnih pića, Poreska uprava traži od proizvođača da daju podatke o kapacitetima za proizvodnju na šestomesečnom nivou.

Kako su shvatili da taj podatak ne mogu ni tehnolozi da im daju, jer u preradi rakije prvih pola godine nema prerade a u drugih šest meseci ima, doneto je prelazno rešenje da proizvođači moraju do 30. novembra da pošalju spisak sudova i zapreminske kapacitete. Posle tog roka poreznici sa lokala obilaze registrovane proizvođače, provere to što su oni prijavili, i tek posle toga, kada povratna informacija stigne do Ministarstva finansija, proizvođači rakija mogu da kupe akcizne markice.

Mnogi od njih su sada u problemu, jer je ovo period godine kada se roba najviše traži, a od 1. decembra niko od njih ne može do akciznih markica jer prve inspektore mogu da očekuju tek polovinom meseca.

- To što je Poreska uprava tražila nije bilo realno, pa smo na sastanku s njima dogovorili neko prelazno rešenje, da im se pošalju zapremina sudova i kapaciteti proizvođača - kaže Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača rakije. - A, te podatke već ima Ministarstvo poljoprivrede, jer oni vode evidenciju o nama, što je Poreskoj upravi nadohvat ruke i mogli su od njih da traže podatke.

Prvobitna želja Poreske uprave da dođe do podatka o kapacitetima za šestomesečnu proizvodnju nije bila ostvariva, jer je teško to predvideti, zato što zavisi od samog voća, šta će se preraditi i kako.

- Uredba sada predviđa da poreski inspektori imaju 60 dana da dođu do proizvođača i utvrde verodostojnost izjave koja je data pod punom krivičnom odgovornošću. Ono što je najgore jeste da sami prizvođači nisu ni znali da od 1. decembra neće moći da kupe akcizne markice, sve dok se ta kontrola ne završi. Mnogi od njih sada ne mogu da puštaju robu u promet, jer ih je država zakočila. Sledeće nedelje imamo sastanak sa nadležnima u PKS i oni su najavili da će uputiti protesnu notu - ističe Urošević.

BLOKADA U SEZONI

Proizvođači se pitaju zbog čega je to baš sada urađeno, jer je "puna" sezona, pa može doći do prestanka prodaje domaće rakije.

- Ovu situaciju koriste uvoznici stranog alkoholnog pića - kaže naš sagovornik. - Nama je onemogućeno da legalno prodajemo i legalno kupimo akcizne markice, što direktno ide na štetu države i domaćih proizvođača. Zna se da je proizvodnja rakije u Srbiji najvećim delom u sivoj zoni, stimuliše se ilegalna prodaja rakije iz kućne radinosti, koja nije oporezovana i nije plaćena akciza. A onaj ko izvršava sve obaveze ne može da nabavi akcizu i državi plati što joj sleduje.

Izvor: www.novosti.rs

 

Proizvodnja kvalitetne šljivovice - saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3368-proizvodnja-kvalitetne-sljivovice-saveti

 

Tehnologija proizvodnje rakije od jagodastog voća - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3321-tehnologija-proizvodnje-rakije-od-jagodastog-voca-saveti

 

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 04. 12. DO 10. 12. 2017. GODINE.

 

DUPLO VEĆI PROMET POMORANDŽI

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 969 tona robe.     

Najviše se trgovalo: kupusom (170 t), jabukom (153 t), pomorandžom (114 t), šargarepom (103 t), crnim lukom (102 t), krompirom (58 t), mandarinom (35 t), paprikom (27 t), prazilukom (25 t) i paradajzom (21 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: pomorandže (55 t → 114 t), šargarepe (76 t → 103 t), crnog luka (101 t → 102 t) i praziluka (16 t → 25 t), dok je promet: kupusa (212 t → 170 t), jabuke (169 t → 153 t), krompira (60 t → 58 t), mandarine (83 t → 35 t), paprike (36 t → 27 t) i paradajza (41 t → 21 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     25 - 90 din.

praziluk                      40 - 50 din.

paprika                       30 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 70 din.

pomorandža               60 - 120 din.

mandarina                  70 - 120 din.

banana                       80 - 90 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Počinje zagrevanje za predstojeće novogodišnje praznike!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3420-pocinje-zagrevanje-za-predstojece-novogodisnje-praznike

 

U protekloj godini u oblasti poljoprivrede ostvareni su vredni rezultati, i stvoreni su uslovi koji ulivaju optimizam da se može ostvariti još više. Vredni domaćini i preduzetnici mogu očekivati još izdašniju podršku Vlade i ministarstva, naših međunarodnih partnera, uz podršku i sa lokalnog nivoa, i uz učešće stručne i naučne zajednice i civilnog sektora.

Ovo je u ponedeljak kazao potpredsednik Vlade Crne Gore i ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Milutin Simović, govoreći na otvaranju Konferencije o poljoprivredi i ruralnom razvoju koja se, u organizaciji Mreže za ruralni razvoj Crne Gore, održava u Nikšiću.

Rezultatima i iskoracima koje zajedničkim naporima ostvarujemo, poljoprivreda i ruralni razvoj će biti sve važniji i biće predmet sve izdašnije brige i podrške i sa lokalnog i državnog nivoa, uz sve veću podršku pristupnih fondova EU.

- I sve to, kao put do podrške, koju će nakon pristupanja Crne Gore EU naši proizvođači i naše ruralne sredine imati od evropskog budžeta. Da bismo taj put ubrzali moramo zajedno da radimo: Vlada, lokalne samouprave, poljoprivredni proizvođači i prerađivači, stručna i naučna zajednica i civilni sektor - kazao je Simović. 

BLIŽE EU

SIMOVIĆ je istakao da se državna politika u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja postepeno, pažljivo i odgovorno prilagođavala evropskoj poljoprivrednoj politici.

Izvor: www.novosti.rs

 

Konkurišite za subvencije na poljoprivrednu mehanizaciju!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3396-konkurisite-za-subvencije-na-poljoprivrednu-mehanizaciju

 

Beograd će i ove godine tokom praznika biti grad sa odličnom atmosferom i bogatim programom. Novogodišnji Beogradski Noćni Market (BNM), koji će se održati na pijaci „Skadarlija“ u petak, 22. decembra od 18 do 24 časa, učiniće Beograd još dinamičnijim i zanimljivijim mestom. Marketi koji su organizovani tokom ove godine, na Bajlonijevoj (Skadarlija), Kalenićevoj, Zemunskoj pijaci i pijaci u Bloku 44, vrlo brzo, postali su prepoznatljiva gradska manifestacija koja privlači veliki broj posetilaca – građana i turista.

Specijalno, novogodišnje izdanje Beogradskog noćnog marketa obeležiće praznična atmosfera, uz različite kreativne dizajnerske proizvode, idealne kao poklon za predstojeće praznike. Zimski specijaliteti šampiona pijaca – od suvog mesa, vrućih čvaraka, pršute, raznih vrsta sireva, zimnice, sezonskog voća i povrća do proizvoda beogradskih ugostitelja – pečenih kobasica, burgera i ukusnog peciva deo su gastronomske ponude marketa koja zadovoljava svačiji ukus. Na marketu će se služiti tradicionalna novogodišnja pića – kuvano vino i rakija, kao i čajevi, prirodni sokovi, pivo i drugi napici.

Do sada je tokom deset Beogradskih noćnih marketa kroz kapije gradskih pijaca prošlo oko 220.000 posetilaca svih generacija, kao i novinara i turista, a program su upotpunili nastupi poznatih sastava koji su svirali popularnu i klasičnu muziku, kao i nastupi DJ-eva.

Sneg koji se očekuje u narednim mesecima zabeleće planinske vrhove, koji će postati mesta okupljanja, uživanja i druženja. Na Novogodišnjem noćnom marketu predstaviće se Turistička organizacija Zlatibora sa bogatom i raznovrsnom ponudom. U goste nam dolazi i nekoliko izlagača sa Pijaca Pale, koje su ove godine organizovale dva noćna marketa po uzoru na beogradske, kao i Turistička organizacija Istočno Sarajevo sa ponudom opštine Pale i Jahorine. Na Novogodišnjem noćnom marketu očekuje se još veći broj starih i novih izlagača, kao i posetilaca koji će uživati u nastupu benda Bambolerosi, muzici DJ Brke i drugih.


Beogradski noćni market organizuju JKP „Gradske pijace“ i „Redesign“ d.o.o.

Nanotehnologija je nova grana nauke i privrede koja je u stanju da revolucionarno promeni pristup u medicini, poljoprivredi i stočarstvu. Nanotehnologija proučava upotrebu, manipulisanje, stvaranje materijala, uređaja i sistema u vrlo malim skalama a to znači na nivou molekula i atoma. U toj skali osnovna pravila fizike i hemije više ne važe i materijali u nano skali pokazuju iznenađujuće osobine koje se mogu  koristiti.

Nanotehnologija može da obezbedi nove alate za molekularnu i celularnu biologiju, nove materijale za detekciju patogena i nove, manje agresivne metode lečenja i aplikacije lekova. Budući da je područje nanotehnologije relativno novo i u većem svom delu predstavlja sivu zonu našega znanja biti će potrebna vrlo široka istraživanja da bi se iz toga područja moglo izvući što više korisnih saznanja za dobrobit životinja, čovečanstva i naše planete. Pri tome se misli u prvom redu na nanomaterijale i nanotehnologiju koji imaju potencijale da struku unaprede do neslućenih razmera.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

Poljoprivredna stručna služba Valjevo pokriva grad Valjevo i pet opština – Mionicu, Ljig, Osečinu, Ub i Lajkovac, što čini kolubarski okrug. Površine pod voćem variraju i iznose oko 15.000 hektara, malo više nego što ima cela Češka. Najviše je zasada pod šljivom, oko 12.000 ha, od čega je polovina mladih zasada.

Maline su zastupljene na oko 1.200 - 1.400 hektara. Sorta Polka se u poslednje vreme nekontrolisano širi i za sada ne postoje pravi podaci koliko je posadjeno ali, prema proceni Jovana Milinkovića, savetodavca za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj stručnoj službi Valjevo, maline ima na oko 600 hektara. Ove jeseni, opalo je interesovanje za ovu kulturu, jer cena nije opravdala očekivanja i sve više se proizvodjači okreću jednorodnim sortama – Vilametu i Mikeru. Površina pod jednorodnom malinom je oko 1000 ha, pod dvorodnom oko 600, a pod kupinom oko 1000 ha.

Proizvodjači nemaju rashladne kapacitete i sva malina ode na stranu, van njihovog okruga. Problem je od kada je “Srbijanka” prestala da radi, pa sada ovo voće nema gde da se skladišti.

Kako je istakao Milinković, sa šljivom je drugačija situacija. U poslednjih nekoliko godina, veliki broj zasada je obnovljen, grad Valjevo je dosta pomogao poljoprivrednim proizvođačima, a zakon je bio takav pa su kupili najjeftinije sadnice, tako da i sada, posle nekoliko godina, imaju problema. Ono što je jeftino, prema njegovim rečima, u ovom slučaju sadnice, u startu je problem. Postoje zasadi koji moraju da se iskrče. Pokrenuta je proizvodnja suve šljive. Veći proizvođači  izvoze oko 2.500 tona, a mali oko 500, 600 tona. Prema njegovim rečima, šljiva u ovom kraju ima svetlu budućnost.

Valjevski kraj nije poznat po gajenju vinove loze. Postojali su mali vinogradi, međutim poslednjih deset godina, došlo je do porasta ovih površina i sada ovaj kraj raspolaže sa tri vinarije i površinom pod vinovom  lozom od oko 170 hektara. U pitanju su poznate svetske sorte - Sovinjon beli, Šardone, Traminac, Merlo... a tu je i sorta Morava, koja je stvorena u Novom Sadu i 2003. godine odlično se pokazala. Udruženje vinogradara i vinara “Gradina” okuplja sedam članova i oko 20 hektara površine pod lozom i, prema rečima Milinkovića, polako postižu sve bolje rezultate i za sada mogu da podmire lokalne potrebe, a jedan deo odlazi i u Beograd.

Poljoprivredna stručna služba, koliko god je u mogućnosti, pomaže poljoprivrednicima i uvek je tu da da stručne savete poljoprivrednicima. Po njihovim rečima nije dobro što je jedan savetodavac samo tri godine na jednom gazdinstvu.

- Republika Češka, iako zemlja u kojoj voćarstvo nije osnovna grana poljoprivrede, prepoznala je da je ono veoma važno. Uloženo je dosta novca i napora da se stvori jedan moćan Institut sa savremenom opremom, gde se poseban akcenat stavlja na stvaranje novih sorti. Kao što smo mogli i da vidimo, izuzetno su u tome uspešni, a posebno je važno to što stvaraju sorte koje su otporne na bolesti. Na taj način se smanjuje upotreba hemijskih sredstava u proizvodnji, naglasio je Jovan Milinković. - Ovo putovanje je od velikog značaja, dosta smo naučili i videli. Jabuke su drugačijeg ukusa nego voće iz naših krajeva, ali su lepo upakovane.

 

Utisci valjevaca sa stručnog putovanja u Češkoj

http://www.agropress.org.rs/lat/zadrugarstvo/item/3411-utisci-valjevaca-sa-strucnog-putovanja-u-ceskoj

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31