NOVI SAD, 21. oktobra 2018. (Beta) - Poljoprivrednici u Pančevu ostali su uskraćeni za najmanje 1.000 hektara državnog zemljišta jer je toliko, umesto njima, dato preduzeću Stari Tamiš, delu Sistema Almeks (Almex) koje je - kršeći zakon - gradskoj komisiji dostavilo netačne podatke o površinama koje ima u vlasništvu, piše danas Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Sistem Almeks je u većinskom vlasništvu Miroslava Alekse koji, kako navodi VOICE (www.voice.org.rs), obradjuje ukupno 18.000 hektara, što ga svrstava medju četiri najveća zemljoposednika u Srbiji. Prema navodima VOICE, prijavljujući netačne površine, Stari Tamiš je oštetio i poljoprivrednike koji su ostali bez državnih oranica, ali i gradski, pokrajinski i republički budžet, jer će za zakup hektara koji mu zapravo i ne pripadaju platiti manje nego što bi platili pančevački ratari. "Ovakvih slučajeva je na teritoriji Pančeva još. Ima pojedinaca, poljoprivrednika, koji su takodje prijavili manje površine da bi po osnovu prava prečeg zakupa stočarima dobili više hektara. Samo zbog Almeksa nama je na raspolaganju oko hiljadu hektara manje. Tražimo od Grada da obustavi licitaciju", kazali su za VOICE u Udruženju poljoprivrednih proizvodjača "Pančevac", koje je članica Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije. Ocenili su da su Stari Tamiš i ostali koji su davali neistinite podatke kršili zakon, ali da je pitanje i da li su u katastru zavedene sve površine koje obradjuju te firme i poljoprivrednici. "Namerno ili nenamerno prekršen je zakon. Lokalni čelnici obećali su da će se pozabaviti ovim problemom, a mi smo pokrenuli postupke pred nadležnim organima", kazali su u "Pančevcu". VOICE navodi da se u mnogim vojvodjanskim mestima primećuje da broj stočara i grla raste u poslednje vreme, ali ne zapravo već u papirima, jer je lanjska izmena pravilnika omogućila poljoprivrednicima da broj grla dokazuju i fakturama o kupovini, odnosno prodaji. "Na osnovu ovih faktura porasla su u papirima stada kod pojedinih stočara, koji su na osnovu toga imali pravo na zakup više državnog zemljišta nego pre izmene pravilnika, jer od veličine stočnog fonda zavisi i broj hektara koje će stočari po pravu prečeg dobiti u zakup u svojoj, pa i drugoj katastarskoj opštini", piše VOICE. U članku se dodaje da je i Ministarstvo poljoprivrede uvidelo da se pri izdavanju državnih njiva javljaju mahinacije pa je u više navrata ministar Branislav Nedimović najavljivao izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali do toga još nije došlo. VOICE piše da Almeks obradjuje i u vlasništvu ima oko 18.000 hektara zemljišta i treći je najveći gazda oranica u Srbiji, ako se uzme u obzir i ono što ima u vlasništvu i što iznajmljuje. Petar Matijević u vlasništvu i zakupu ima najviše – 30.000 hektara, sledi Miodrag Kostić, čija MK grupa iznajmljuje i gazduje sa oko 25.000 hektara, Al Dahra iz Iriga kupila je nedavno blizu 17.000 hektara zemljišta PKB-a, pa je, ako se gleda samo vlasništvo, odmah posle "Matijevića", navodi se u članku. VOICE navodi i da Grad Pančevo raspisuje konkurse za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta netransparentno i po nejasnim procedurama.

U Sremskoj Mitrovici je držan prvi Sremski sajam poljoprivrede Agrosirm. Brojnim zvanicama na otvaranju obratili su se Vladimir Sanader gradonačelnik Sremske Mitrovice, Nada Kovačević direktor glavne filijale Dunav osiguranja u Sremskoj Mitrovici, Saša Stefanović pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu i Branislav Nedimović ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji je obišao štand Dunav osiguranje u okviru sajamske izložbe i dao svoj i osvrt Vlade Srbije na situaciju u osiguranju poljoprivrede.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije ovom prilikom  najavio je novine u oblasti osigurana poljoprivrede: "Imaćemo novi pravilnik vezano za osiguranje poljoprivrednih proizvoda iz prostog razloga zato što želimo da povećamo procenat poljoprivrede koji se osigurava jer 11% je malo za čitavu državu. Primetili smo neke nelogičnosti u prethodnom periodu i neke anomalije koje smo imali u sistemu. Treba to da bude na korist poljoprivrednih proizvođača, a ono što mogu reći da će biti veći procenata povrata premije osiguranja za one prostore koji su naročito izloženi udarima grada. Tu pre svega mislim na prostor koji se nalazi uz Drinu, zbog nepostojanja zajedničke intervencije kada dođu gradonosni oblaci. Tako da ćemo izdvojiti dodatni novac za to sledeće godine, a planiramo da donesemo do kraja godine i treba da povećamo ako stignemo do 17-18% sledeće godine napravili smo dobru stvar. Meni su važne sve osiguravajuće kuće ali mi isto tako važno da budu prisutni na terenu i da izađu jako brzo na teren kada se desi neka šteta, a ne da se pojave posle 15-20 dana. Ja cenim napore kompanije poput Dunav osiguranje koji to rade u kratkom vremenskom intervalu, ali moramo da ih pristojimo sve i zato ćemo doneti nov pravilnik. Dobiće novac od države i podršku samo onaj ko postupa po pravilima koji idu na korist poljoprivrednim proizvođačima, a ne da se pojavi neko posle 15 ili 20 dana kada više ne znate šta se desilo.

Prema poslovnim podacima kompanija Dunav osiguranje ne ostvaruje profit u osiguranju poljoprivrede ali ipak nastavljaju da rade na ovoj vrsti osiguranja jer kao državna kompanija poljoprivredu smatraju strateškom granom domaće privrede. Ciljevi Dunava su da se poveća korisna površina privredna površina koja se osigurava, a tima i premija osiguranja. Dunav osiguranje konstantno radi na edukaciji, ukazujući na značaj osiguranja i zato su podržali Sajam poljoprivrede Agrosirm. Nada Kovačević, direktorka glavne filijale Sremska Mitrovica Dunav osiguranje: "Dunav osiguranje kao nacionalna osiguravajuća kuća prepoznala je značaj i podržala održavanje prvog Sremskog poljoprivrednog sajma Argosirm. Naša kompanija posebnu pažnju posvećuje osiguranju poljoprivredne proizvodnje kao strateške grane privrede. Poljoprivreda je industrija pod vedrim nebom i koliko god da poljoprivredni proizvođači ulaže volje, znanja, truda u poljoprivrednu proizvodnju može da se desi da usled samo jedne vremenske nepogode ostanu bez očekivanih proizvoda i prihoda. Upravo zbog toga Dunav kao lider u osiguranju tržišta posebno vodi računa o razvoju svesti o značaju osiguranja u poljoprivrednoj proizvodnji. Srem i njegovi domaćini svakako zaslužuju da se upravo ovde u Sremskoj Mitrovici i centru Srema ustanovi poljoprivredni sajam mi kao kompanija podržali smo u manifestaciju sa zeljem da ona preraste u tradicionalnu. Danas na sajmu Dunav osiguranje će predstaviti preko 90 usluga iz svoje palete proizvoda"

Izvor: Studio B

Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije organizuju nastup 27 domaćih kompanija, u okviru nacionalnog štanda, na predstojećem Međunarodnom sajmu prehrambene industrije „SIAL“ koji će se održati u Parizu od 21. do 25. oktobra 2018. godine.
Na ovogodišnjem sajmu „SIAL 2018“ 27 kompanija iz Srbije predstaviće svoje proizvodne programe na dva nacionalna štanda i to u Hali predviđenoj za nacionalne paviljone i u Hali za zamrznute proizvode na nacionalnom štandu površine 108 m².

U Hali predviđenoj za nacionalne paviljone na štandu površine 101 m² predstaviće se „PIP“ - Novi Sad, „SD“ - Martonoš, „Interfood 60“ – Čačak, „HAPPY HONEY“ – Beograd, „NECTAR“ - Bačka Palanka, „Basket Zdravija Hrana Made By Hand“ – Golubinci, „POSLOVNI SISTEM GLOBAL SEED“ – Čurug, „Agranela“ – Valjevo, „VENAC“ – Stara Pazova, „DTD RIBARSTVO“ o – Bački Jarak, „PIONIR“ – Beograd, „BIBLI“ – Ugrinovci, „Koncern Bambi“ – Požarevac.

U Hali za zamrznute proizvode na nacionalnom štandu površine 108 m² svoju ponudu predstaviće: „FRIGO-PAUN“ – Požega, „Jugprom“ – Leskovac, „Pik Bečej“ – Bečej, „MIRAX AGRAR“ – Beograd, „HIBRID“ – Beograd, „Master Fruits“ – Beograd, „STRELA“ – Leskovac, „LAKI“ – Arilje, „EURO FRIGO“ – Požega, „ITN Group“ – Beograd, „ALL BERRIES“ – Ivanjica, „MUNDORAMA“ – Beograd, „FRIGLO“ Sečanj – Sutjeska, „FRIGOLAND“ – Beograd.

Nastup na međunarodnom sajmu omogućava izlagačima da predstave svoje proizvode i plasiraju ih na nova tržišta, kao i da pospeše postojeće i steknu nove poslovne kontakte. Tradicionalno učešće srpskih kompanija na jednoj od najuglednijih međunarodnih izložbi prehrambenih proizvoda u svetu, direktno doprinosi kvalitetnijem pozicioniranju srpskih brendova i ukupnom izvozu.

„SIAL“(www.sialparis.com) je vodeći međunarodni sajam koji se održava svake druge godine, iz oblasti prehrambene industrije na tržištu Francuske i Evropske unije. U 2016. sajam je posetilo 155.700 specijalizovanih kupaca i distributera iz 194 zemlje, od kojih su 71 odsto donosioci odluka koji su tokom pet dana trajanja sajma imali cilj da nađu nove dobavljače.

Ove godine na sajmu će svoje proizvode predstaviti više od 7.020 izlagača iz 109 zemalja. Sajam se održava od 1964. godine i čini ga nekoliko tematskih celina odvojenih po paviljonima (nacionalni paviljoni i regije sveta, voće i povrće, alkohol i vino, zamrznuti proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, meso i riba, konditorski proizvodi, dugotrajni proizvodi, prerađena hrana), a pokazao se kao idealan za potpisivanje ugovora, promociju proizvoda i istraživanje tržišta, i kao takav ima dugogodišnju uspešnu tradiciju pri realizaciji izvoznih poslova.

Francuska tržište od oko 67 miliona stanovnika za srpske privrednike predstavlja i svojevrstan prozor i iskorak u zemlje Severne Afrike. Bivše francuske kolonije, zemlje Magreba (Alžir, Tunis, Maroko) i dalje su tradicionalno okrenute jezikom, blizinom i trgovačkim vezama francuskom tržištu.
Tržište Francuske je potpuno otvoreno ali sa izuzetno visokom tržišnim zahtevima zbog najšire moguće ponude i visoke konkurencije pa su ulaz na tržište, trajno prisustvo i razvoj uslovljeni ne samo kvalitetom proizvoda ili usluge, već i dobrim poznavanjem privrednog ambijenta i poslovne kulture.
Od srpskih proizvoda, trenutno najbolji plasman u Francuskoj imaju povrće i voće, pre svega smrznuto, i to malina, kupina i višnja. Malina učestvuje sa 13,4 odsto u izvozu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna robna razmena Srbije i Francuske u 2017. godine iznosila je 995,2 miliona evra, što je za 12 odsto više u odnosu na 2016. godinu. Izvoz Srbije se u 2017. povećao se za 17 odsto u odnosu na 2016. godinu i iznosio je 438,3 miliona evra.

Sajam SIAL predstavlja drugi najznačajniji sajam u EU i mesto za ostvarivanje mnogobrojnih poslovnih kontakata među kojima i sa predstavnicima trgovinskih lanaca u Francuskoj i dobavljačkih lanaca velikih svetskih kompanija. Ove godine je iskazan najveći interes srpskih kompanija za učešće na pomenutom sajmu.

Poljoprivredna inspekcija je pojačala mere nadzora zbog učestalih pojava spaljivanja ostataka posle žetve useva na poljoprivrednom zemljištu, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Angažovani su svi poljoprivredni inspektori zaduženi za ovu oblast na celoj teritoriji Srbije, a Sektor poljoprivredne inspekcije upozorava i apeluje da građani ne spaljuju ostatke posle žetve useva, prenosi POLITIKA-a. Pojačane kontrole se sprovode i nastaviće se u saradnji sa drugim organima što podrazumeva nadzor i van radnog vremena i neradnim danima, ističe se u saopštenju. Od juče inspekcija sa pripadnicima MUP-a radi obuhvatnijeg i delotvornijeg inspekcijskog nadzora sprovodi zajedničke mere pregleda zemljišta na kojem se vrši spaljivanje organskih ostataka i identifikovanja lica koja vrše to spaljivanje. Za parcele na kojima je utvrđeno spaljivanje proveravaju se podaci o vlasništvu, površini radi podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Ako je parcela upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava dodatno se podnosi inicijativa Upravi za trezor koja određuje pasivan status poljoprivrednom gazdinstvu. Tokom trajanja perioda pasivnog statusa, poljoprivredno gazdinstvo ne može da ostvaruje podsticajna sredstva na koja bi imalo pravo po posebnim propisima. Činjenica je da je spaljivanje većeg obima i da vremenske prilike pogoduju širenju požara te da se izaziva opasnost ne samo za imovinu većeg obima već i živote ljudi. Takvo paljenje predstavlja krivično delo protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine i to je razlog što su organizovane koordinirane kontrole sa drugim državnim organima. Za spaljivanje organskih ostataka posle žetve useva odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu zaprećena je novčana kazna u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara za fizičko lice, od 25.000 do 250.000 dinara za preduzetnika i od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice.

HLADAN TUŠ:  Lidl ugovorio saradnju sa svega 25 domaćih poljoprivrednika, police prepune strane robe

Uprkos brojnim najavama, očekivanjima i fami koja se digla oko dolaska nemačke trgovačke kuće Lidl, nakon otvaranja prvih objekata i gomile negativnih komentara na račun kampanje u kojoj se vređaju žene,u ovoj kući su odbili da odgovre na pitanja o utiscima sa početka njihovog rada u Srbiji.

Na brojna pitanja Agrobiznis magazina, iz kompanije Lidl dobili smo odgovore samo na ona koja su se očigledo njima dopala, dok na većinu nismo dobili odgovor, a nakon naknadnog dopisa koji smo im uputili sve je postalo poslovna tajna. Jedino nekoliko pitanja o kojima se već govorilo u javnosti u Lidlu su želeli da odgovore. Oni su svoje opravdanje za ovakvo ponašanje, koje se slobodno može nazvati bahato našli u strategiji komunikacije u njihovoj kompaniji. Da pojasnim na prost način, to je isto kao kada bi novinar došao kod domaćina i pitao čime ste tretirali usev, kome prodajete robu, ima li kupaca, a domaćin kaže nije po našoj strategiji komunikacije da o tome govorimo.

Dakle gospoda iz Lidla su se očigledno “malo zanela” i zaboravila da je Srbija demokratski uređena država gde je sloboda medija ipak prisutna, te neće moći kupovinom naslovnih strana dnevnih novina da ućutkaju istraživačko novinarstvo kao i stručno i objektivno informisanje javnosti.

Kako smo iz odgovora koji nije imao potpis konkretne osobe već samo kompanije saznali LIDL je uspostavo saradnju sa svega 50 kompanija iz Srbija i 25 poljoprivrednika. Imajući u vidu da u Srbjiji ima više od 350.000 poljoprivrednih gazdinstava ovo se može nazvati i statističkom greškom. Koliko je to malo možda vam govori i činjenica da naš časopis, Agrobiznis magazin, dnevno kontaktira sa bar 25 poljoprivrednika. Očigledno je da ukoliko se odlučite za kupovinu u Lidlu nećete baš imati veliku ponudu domaćih proizvoda već je ovaj lanac klasičan uvoznik strane robe koja našim potrošačima i nije poznata. Takođe iz kompanije Lidl su izbegli da nam odogovore da li će neki proizvod iz Srbije biti na njihovim policama u inostranstvu. Izgleda da je i to poslovna tajna kompanije, a naša pretpostavka može biti samo da ih neće biti jer nema razloga da se takva informacija podvodi pod poslovnu tajnu. Jer sigurno to neće izazvati Delhaize i Merkator na primer da oni pojačaju distribuciju srpske robe u Belgiji i Sloveniji ili nekoj drugoj zemlji.

Bilo kako bilo, u Lidlu se izgleda vode onom i loša reklama je reklama. Tako da im mi na tome čestitamo i od srca žeilimo da onako kako rade tako i zarade u Srbiji.  

Rekorder u poljoprivredi Radiša Radisvljević za Agrobinis magazin kaže da je on šokiran i razočaran ovom informacijom. Takođe i Siniša Mali prizvođač iz Kucure smatra da je 25 poljoprivrednika malo a da zahtevanje strožijih uslova od onoga što je Zakonom propisano favorizuje uvoznički lob i velika gazdinstva. Nemanja Pavlović koji je po struci veterinarski tehničar smatra da ovakvo ponašanje nije korektno i da bi država trebala bolje da štiti domaće proizvođače. Nadam se da će Ministarstvo trgovine reagovati i naložiti LIDL-u da omogući fer nastup na tržištu svima kao i jednake uslove koje propisuje zakon. On se pita da li je to LIDL iznad zakona i da li nam je onda on uopšte potreban?

Pitanje: Koliko radnih mesta je otvoreno u kompaniji Lidl Srbija i koliko se planira da ih bude do kraja godine odnosno otvaranja najavljenih objekata u drugom delu investicije?

Odogovor:  Kompanija Lidl Srbija ima više od 1.500 zaposlenih, a dve trećine od tog broja čine zaposleni u prodavnicama. Na konkursu koji je bio početkom marta ove godine zaposlili smo kolege za rad u prodavnicama u 18 gradova širom zemlje, čime je pokriven i naredni ciklus otvaranja prodavnica.

Pored kolega u prodavnicama u više gradova Srbije, jak sistem podrške čine kolege u našoj Upravnoj zgradi na korporativnim funkcijama i kolege zaposlene u Logističkom centru.

Pitanje: Koliko se ocekuje da ce biti prosecna zarada u kompaniji?

Odogovor:  U skladu sa politikom poslovanja, pojedine informacije, poput broja potrošača nismo u mogućnosti da podelimo sa javnošću, za šta se nadamo da razumete.

 Da li je ostvarena saradnja sa domacim poljoprivrednim gazdinstvima. Ako jeste sa koliko njih? Sta ce se od njih kupovati? Da li mozete nesto da kazete od osnovnih uslova za saradnju sa Lidlom?

Domaći dobavljači su u asortimanu Lidl Srbija zastupljeni sa više od 350 proizvoda, što kroz lokalno poznate marke, što kroz proizvode koji se prodaju pod Lidl brendovima. Sarađujemo sa oko 50 domaćih dobavljača, a na ovaj broj treba dodati i njih oko 25 od kojih svakodnevno nabavljamo sveže voće i povrće.

Jedan od osnovnih uslova za saradnju sa Lidlom je osiguravanje visokog kvaliteta i svežine proizvoda i tome posvećujemo punu pažnju pri izboru dobavljača. Na primer, u proizvodnji voća i povrća, Lidl svojim dobavljačima pored toga što traži IFS i Global Gap sertifikat, dozvoljava prisustvo najviše 1/3 od zakonski propisane količine pesticida. Postavljanjem viših ciljeva u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda od zakonski propisanih, pružamo potrošačima sigurnost i ulivamo poverenje.

Lidl je kompanija koja je veoma zainteresovana ne samo za saradnju sa domaćim dobavljačima, već i za zajednički rast i razvoj. U skladu sa tim, nadamo se da će neki od naših dobavljača, nakon zadovoljenih standarda i potvrde kapaciteta proizvodnje, imati priliku da prošire mrežu poslovanja.

Pitanje: Koji su to proizvodi koji dominiraju kada je rec o uvoznim artiklima, a koji kada je rec o domacim?

Odogovor: Domaći dobavljači su u asortimanu Lidl Srbija zastupljeni sa više od 350 proizvoda, što kroz lokalno poznate marke, što kroz proizvode koji se prodaju pod Lidl brendovima. Sarađujemo sa oko 50 domaćih dobavljača, a na ovaj broj treba dodati i njih oko 25 od kojih svakodnevno nabavljamo sveže voće i povrće.

Jedan od osnovnih uslova za saradnju sa Lidlom je osiguravanje visokog kvaliteta i svežine proizvoda i tome posvećujemo punu pažnju pri izboru dobavljača. Na primer, u proizvodnji voća i povrća, Lidl svojim dobavljačima pored toga što traži IFS i Global Gap sertifikat, dozvoljava prisustvo najviše 1/3 od zakonski propisane količine pesticida. Postavljanjem viših ciljeva u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda od zakonski propisanih, pružamo potrošačima sigurnost i ulivamo poverenje.

Lidl je kompanija koja je veoma zainteresovana ne samo za saradnju sa domaćim dobavljačima, već i za zajednički rast i razvoj. U skladu sa tim, nadamo se da će neki od naših dobavljača, nakon zadovoljenih standarda i potvrde kapaciteta proizvodnje, imati priliku da prošire mrežu poslovanja.

Pitanje: Da li ce se u nekoj Lidlovoj prodavnici van Srbije naci proizvodi iz Srbije, ako je odogovor potvrdan koji, kada ?

Odogovor: U skladu sa politikom poslovanja, pojedine informacije, poput broja potrošača nismo u mogućnosti da podelimo sa javnošću, za šta se nadamo da razumete.

Pitanje: Koliko potrosaca je proslo kroz vase objekte (ostvarilo kupovinu) prvog dana kada su objekti otvoreni? Da li je to vise ili manje od ocekivanog? Da li je to na nivou ostalih zemalja u regionu gde ste prisutni ili vise odnosno manje? 

Odogovor: U skladu sa politikom poslovanja, pojedine informacije, poput broja potrošača nismo u mogućnosti da podelimo sa javnošću, za šta se nadamo da razumete.

Pitanje: Sta su planovi za narednu godinu?

Odogovor:  U skladu sa politikom poslovanja, pojedine informacije, poput broja potrošača nismo u mogućnosti da podelimo sa javnošću, za šta se nadamo da razumete.

 

 

Iz Lidla je za kraj saopšteno da do kraja godine ih čeka otvaranje prodavnica na Adi u Beogradu, u Vršcu, Inđiji, Jagodini, Kikindi, Kruševcu i Pančevu, a nastavićemo da širimo mrežu i u godinama koje dolaze.

Kako je ranije prošle godine saopšteno na sastanku u Privrednoj komori Srbije gde se razgovaalo sa dobavljačima, Lidl je deo Schwarz grupe sa sedištem u Nekarsulmu (Nemačka) i najveći je diskontni trgovinski lanac u Evropi sa tendencijom dinamičnog rasta. Lidl postoji u 30, a operativan je u 27 zemalja Evrope i u Sjedinjenim Američkim Državama. Tomprilikom citiran je i predstavnik ove kompanije: "Kako bismo osigurali visok kvalitet i svežinu proizvoda u svakoj kategoriji, pa tako i kod voća i povrća, puno pažnje posvećujemo izboru dobavljača. Zbog toga nam je izuzetno važno što smo danas dobili priliku da započnemo direktnu komunikaciju sa domaćim dobavljačima koji će biti naši potencijalni partneri“, istakao je Daniel Petrovečki, direktor nabavke Lidl Srbija.

Ostaje da se vidi kako će regovati konkurecija poput DIS-a, GOMEXA, EUROPROMA, UNIVEREXPORT-a i drugih koji su prednost dali domaćim proizvođačima. Takođe treba videti da li će ikakav uticaj biti na Merkator, Ideu, Rodu,  Delhaize (Maxi, Tempo) ili će kao i nakon rodaje MAXI-ja sve ostati po starom ili gore.

 

Da li je LIDL zloupotrebio Svetsku banku i zašto nije na dobrom glasu kod poljoprivrednika?

 

Da poljoprivrednici u Lidlu vide problem a ne poslovnog partenra prethodnih godina se pisalo kako u Nemačkim tako i u medijima u Hrvatskoj i Rumuniji.

Nemački novinari su na primeru Rumunije pokazali kako Lidl „sahranjuje” seljake u zemljama u kojima posluje i postavljaju pitanje na koji način Lidl dobija kredite za „mala i srednja preduzeća” BERLIN - I za Hrvatsku je nemački trgovački koncern Lidl dobio kredit ogranka Svetske banke "za pomoć tamošnjoj poljoprivredi". Umesto toga se na primeru Rumunije vidi da bi tamošnjim seljacima bilo bolje bez te "pomoći", prenosi sajt si.seebiz.eu. U reportaži političkog magazina Monitor nemačke stanice ARD emitovanoj 13.avgusta, novinari su posetili jednu pijacu u Bukureštu. Tezge su prepune svežeg voća i povrća, prvoklasni paradajz se prodaje po nevelikoj ceni, ali kupaca jedva da ima. Mnogi štandovi su prazni jer su seljaci prestali da dolaze. Ne isplati se. Nedaleko je trgovački centar i tamo je još jeftinije. Niko ne pita odakle je to voće i povrće i kakvog je ukusa.

„Prokleti Lidl“, kaže jedna prodavačica. U Rumuniju je stiglo čitavo mnoštvo trgovinskih lanaca, ali Lidl i Kaufland nemačkog Schwarz Dienstleistung KG je uspeo da "osvoji" tu zemlju. Širom zemlje je otvoreno 186 trgovina i što je pravi skandal, upozoravaju nemački novinari, to je ostvareno i uz kredit International Finance Corporation IFC, zapravo finansijskog servisa Svetske banke za pomoć u razvoju.

Sve u svemu, nemački trgovački koncern je dobio kredit od ukupno 393 miliona dolara za proširenje svog poslovanja u Hrvatskoj, Srbiji, Poljskoj, Bugarskoj i naravno Rumuniji. Samo za Rumuniju je dobio 67 miliona američkih dolara. Komercijalni uslovi tog kredita nisu naročito povoljni, pogotovo ne u ovo doba izuzetno niskih kamata.

Ali je izuzetno važno nekoj firmi da dobije kredit IFC-a iz drugog razloga: to je garancija privatnim ulagačima da su taj projekt proverili stručnjaci Svetske banke i odobrili njegovo sprovođenje. A ko će od državnih službenika zemlje za koju je odobren taj kredit posumnjati u efikasnost Svetske banke i njene sestrinske organizacije, Međunarodnog monetarnog fonda? Zato im je bolje da izdaju sve potrebne dozvole što pre i ne postavljaju suvišna pitanja.

Po statutima IFC-a, izdavanje kredita je zato striktno povezano i sa uslovima koje takav projekat mora da ispuni. On mora da nudi proizvod pristupačan i siromašnom stanovništvu, mora da poveća broj lokalnih proizvođača i kao treće; da otvori nove puteve distribucije za regionalne proizvođače hrane. O ovoj temi postavljali smo pitanja kompaniji Lidl u Srbiji.

 

Kako stoje stvari sa trgovinom u Srbiji?

Podsećamo vas, prosečna plata u Srbiji je 418 evra. U trgovini prodavac prosečno ima 32700 dinara.  Prema podacima Zavoda za statistiku, u Srbiji, u 2016. godini promet u maloprodajama obavljen je u 61.185 objekata i to je za 1,3 odsto manje  u  odnosu na 2015. godinu. U istoj godini,  (2016.) ostvaren je rast ukupnog prometa prehrambenih proizvoda u odnosu na prethodnu godinu, za 18 odsto. U odnosu na veličinu poslovnih subjekata u 2015. godini je bilo 2.544 mikro preduzeća, 549 malih preduzeća, 211 srednjih preduzeća i 59 velikih preduzeća. U navedenom periodu u tim preduzećima bilo je zaposleno 92.359 radnika, dok je u 2016. godini u prerađivačkoj industriji, u proizvodnji prehrambenih proizvoda pića i duvanskih proizvoda bilo je 901.579 zaposlenih.

U 2016. godini u trgovini na malo, prehrambenim proizvodima, uključujući alkoholna pića i duvanske proizvode, ostvaren je ukupan promet 560.858.000,00 dinara (4,67 miliona evra). Od toga na voće i povrće (sveže i prerađeno) potrošeno je 44.466.000,00 dinara (370.550 evra), zatim na hleb i pecivo 61.793.000,00 dinara (514.941 evra), mleko i mlečni proizvodi i jaja 53.311.000,00 dinara (444.258 evra), za kafu, čaj i začine potrošeno je 28.919.000,00 dinara (240.991 evra).

Kada je reč o trgovini na veliko, u 2016. godini ostvaren je ukupan promet od 1,17 milijardi dinara (9,78 miliona evra). Od toga na voće i povrće 35.898.000,00 dinara (299.150 evra), na mleko i mlečne prozivode i jaja 35.335.000,00 dinara(294.458 evra), na kafu i čajeve 53.284.000,00 (444.033 evra).

Pored kolega u prodavnicama u više gradova Srbije, jak sistem podrške čine kolege u našoj Upravnoj zgradi na korporativnim funkcijama i kolege zaposlene u Logističkom centru.

Odabrali smo jedinstveni asortiman za domaće potrošače. Ovaj pažljivo probran asortiman proizvoda karakteriše i najbolji odnos cene i kvaliteta, po čemu je Lidl prepoznat u svetu. Domaći dobavljači su u asortimanu Lidl Srbija zastupljeni sa više od 350 proizvoda, što kroz lokalno poznate marke, što kroz proizvode koji se prodaju pod Lidl brendovima. Sarađujemo sa oko 50 domaćih dobavljača, a na ovaj broj treba dodati i njih oko 25 od kojih svakodnevno nabavljamo sveže voće i povrće.

Jedan od osnovnih uslova za saradnju sa Lidlom je osiguravanje visokog kvaliteta i svežine proizvoda i tome posvećujemo punu pažnju pri izboru dobavljača. Na primer, u proizvodnji voća i povrća, Lidl svojim dobavljačima pored toga što traži IFS i Global Gap sertifikat, dozvoljava prisustvo najviše 1/3 od zakonski propisane količine pesticida. Postavljanjem viših ciljeva u pogledu zdravstvene bezbednosti proizvoda od zakonski propisanih, pružamo potrošačima sigurnost i ulivamo poverenje.

Lidl je kompanija koja je veoma zainteresovana ne samo za saradnju sa domaćim dobavljačima, već i za zajednički rast i razvoj. U skladu sa tim, nadamo se da će neki od naših dobavljača, nakon zadovoljenih standarda i potvrde kapaciteta proizvodnje, imati priliku da prošire mrežu poslovanja.

Od novembra, a do kraja godine, čeka nas otvaranje prodavnica na Adi u Beogradu, u Vršcu, Inđiji, Jagodini, Kikindi, Kruševcu i Pančevu, a nastavićemo da širimo mrežu i u godinama koje dolaze.

U medijima se danas i juče provukla priča o tome kako će za nekoliko decenija pivo da poskupi! Evo samo što nije… ne zna se baš za koliko decenija, ali je jedan naučnik u Kini utvrdio da će se sve to desiti zbog klimatskih promena. Ostaje nejasno da li treba da pravimo zalihe ječma ili piva? Da li da krenemo da to radimo  odmah ili za koji dan, možda za koju deceniju? Ili da jednostavno prekinimo sa konzumacijom piva?

Izgleda da je svet medija toliko posustao ili ostao bez kvalitetnih informacija koje zaista mogu da budu od korsiti savremenom čoveku. Umesto da se bavimo tekućim problemima i rešavamo ih na kvalitetan način, mi se bavimo pričama šta bi bilo kad bi bilo. Tako je ova tema zauzela prostor u medijima, umesto recimo one da je u toku setva pšenice, te saveta koje sorte i kako sejati. Takođe ni reči nema o stanju na tržištu jabuke, da li će izraelske kompanije početi svoje investivcije u poljoprivredu i kada.

Kada smo već kod ove teme, kako Agrobiznis magazin saznaje, prvi investitori očekuju se na proleće da počnu sa realizacijom projekata. Resorni ministar Branislav Nedimović najavio je da se radi o sektorima proizvodnje voća, cveća i mesa. Dakle to je ono što nam omogućava bolji i kvalitetniji život. Naravno da je očuvanje životne sredine važno i da će uticati na sve pa i na proizvodnju ječma. Sada se nameće pitanje, da li treba da čuvamo životnu sredinu da bi nam bila na korist i očuvana ili da ne poskupi pivo?

Što rekao Dragan Marković Palma 2000 za naučnika i 3000 za kolege koje su prenele ovu bizarnu vest. Niko se nije čak ni setio da će možda neki naučnik selekcionisati sortu otporniju na sušu, rodniju, kvalitetniju. Neki su to već uradili prethodnih decenija, njima nije bilo mesta ni u vodećeim svetskim medijima a ni domaćim jer je to dobra i pozitivna stvar. Danas je očigledno negativnost ono što ima prednost. Videćemo dokle!

Pčelarstvo je vrlo specifična grana poljoprivrede, a za bavljenje ovim poslom neophodna je velika ljubav, ali i znanje. Postoji oko 20.000 vrsta pčela koje nastanjuju sve kontinente na planeti osim Antartika. "Kako pčele pripremiš za zimu, tako ćeš vrcati med sledeće godine", jedno je od najvažnijih pravila u pčelarstvu. Svaki pčelar će vam reći da je priprema pčela i košnica za zimu najvazniji posao u godini, jer od toga zavisi njihov opstanak, obnavljanje pčelinje zajednice, i prinos meda u narednoj sezoni. Pčele koje su dobro zimovale tokom sezone sakupe i do 50 odsto više meda i ostalih pčelinjih proizvoda, nego one koje su iz zime izašle oslabljenje. Pčele u jesen nepovoljno reaguju na uznemiravanja, zato treba raditi pažljivo i nastojati da košnice budu što kraće otvorene.

Da li zimi treba skidati sneg sa košnica? Da li pčele zimi treba prehranjivati šećernim sirupom, šta kažu stručnjaci, a šta pčelari? Odgovor na ova, ali i mnoga druga pitanja možete pronaći u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti sa hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovno znanje o vrstama vina, o načinu procene i ocene, tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina. Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina. Vrsta grožđa od kojeg se pravi vino, kod nas poznata kao "sorta" je najznačajnijih faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacija grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina. 

Koje vino se služi kao aperitiv, koje uz predjela, pihtije i namaze, a koje uz pršutu i suhomesnate proizvode ili ribu pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31