Resor za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srpske, realizovalo je ogled sa kontrolom kruškine buve u zasadima krušaka uz pomoć kaolinske gline. Kruškina buva je inače najveća štetočina ove vrste voća.

Cilj ogleda je bio da se primenom gline smanji polaganje jaja kruškine buve, a time se smanji i upotreba insekticida tokom godine. U tri od četiri voćnjaka postignuti su dobri rezultati. Rađeno je od tri do pet tretmana glinom, i to u periodu od marta do juna 2018. Iako je godina bila teška sa aspekta zaštite i vremenskih prilika, zaključeno je da je kaolinska glina u tri voćnjaka odgodila primenu insekcitida protiv prve generacije kruškine buve, čime su proizvođači ostvarili značajnu uštedu u konačnom finansijskom zbiru, jer nisu tretirali voćke insekticidima.

Opširnije o upotrebi kaolinske gline u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Tokom letnjih meseci, naročito u vreme izuzetno visokih temperatura, neophodno je biti oprezan prilikom kupovine, načina čuvanja i obrade namirnica. Upotreba zdravstveno ispravnih i kvalitetnih namirnica obezbeđuje ne samo potreban energetski unos za svakodnevne aktivnosti, već i štiti zdravlje. S druge strane, zagađenom, pokvarenom ili neispravnom hranom se prenose mnoge bolesti. Zato bi o kontroli hrane svi trebalo da vodimo računa.

Lekari i inspektori aktivno upozoravaju građane da tokom leta otvore četvoro očiju prilikom kupvine namirnica koje mogu lako da se pokvare! Poseban oprez potreban je na pijacama, u kioscima brze hrane, ali i kada ne možemo da odolimo sladoledu na kugle. Pre svega, apeluju da se na pijacama van rashladnih vitrina nikako ne kupuje meso, mleko, jaja, mesne i mlečne prerađevine.

Opštirnije u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor:Agrobiznis magazin

Zabrana izvoza srpskih bresaka u Rusiju zbog pojave gljivica na tom voću trajaće od sedam do deset dana, izjavio je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je za RTS rekao da je iz Rusije stigao dopis vezan za rejonizaciju, da bi se utvrdili prostori u Srbiji u kojima se gljivica pojavljuje kako ne bi cela zemlja bila pod merama zabrane izvoza breskve. Očekuje da mera traje sedam do deset dana, što zavisi od rezultata analiza u Srbiji i Rusiji.

Gljivica je posledica kišne godine, a Nedimović objašnjava da ta breskva može da ide u upotrebu bez problema, ali da Rusi zahtevaju robu najvišeg kvaliteta.

Nedimović je kazao da je izvoz voća u Rusiju veoma dobar i da je od početka godine izvezeno 110.000 tona, što vredi oko 150 miliona evra.

Komentarišući otkrivanje i uništavanje pokvarenog mesa u Ćupriji, ministar je rekao da su se u nekim medijima pojavile dezinformacije.

Naveo je da je hladnjača zapečaćena, a država je uradila sve što trebalo, i to je dokaz postojanja principa pravne države.

"Pozivam Boška Obradovica i ove slične koji pozivaju na vojni puč i na rušenje institucija, da malo nauče šta su to pravo i pravna država", poručio je Nedimović.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/od-pocetka-godine-izvezeno-110000-tona-voca-u-rusiju-2018-08-15

 

 

Na području Jablaničkog okruga registrovano je 24 hiljada pčelinjih društava, a od toga 300 pripada petočlanoj porodici Stanić iz Šišinca, koji na godišnjem nivou proizvedu i do 10 tona meda.Glava porodice Dragan Stanić pčelarstvom se profesionalno bavi već 20 godina, a ljubav prema pčelama nasledio je od svojih predaka, koji su se ovom granom poljoprivrede bavili denecijama unazad.

„Mogu da vam kažem da je to čist, unosan posao, može da se živi normalno, da se izdržava cela porodica i da se zaradi. Bitno je da imamo volje i da volimo posao koji radimo, sa komšijama nemamo problema, svi mi izlaze u susret, jer svi od toga imamo koristi, i mi i voće“, priča nam Dragan Stanić kome je 2015. godine uručena nagrada za proizvođača godine.

Stanići sebe nazivaju selećim pčelarima, jer košnice imaju na više lokacija u Jablaničkom okrugu, uglavnom na Radan planini i Vlasini, a novac od proizvodnje i prodaje svih vrsta meda od bagremovog, šumskog i livadskog jedini je izvor prihoda za ovu porodicu.

"Med prodajemo na veliko , naš glavni kupac je „Medino“ , ali i svako ko dođe i izrazi želju da kupi kod nas može to da učini , a da vam kažem često se desi i da poklonimo med. Imamo sve proizvode od mlečnjaka, propolisa, meda u saću i matice“, objašnjava Stanić i dodaje da svakom ko izrazi želju da čuva pčele stoje na usluzi.

Veliku zahvalnost duguju i lokalnoj samopravi koja pomaže i podstiče njihov posao, a Dragan kaže da i sama dodela pčelarske opreme mnogo znači mladim pčelarima početnicima.

„Ceo naš okrug ima lepu prirodu, možemo mnogo toga da učinimo da se što više razvije pčelarstvo. Ima perspektive za mlade ljude koji hoće da radi, a ja im stojim na usluzi, da im poklonim rojeve i da im dam savete“, kazao je Stanić.

Ova delatnost koja ima poseban privredni i ekološki značaj, zahteva dosta učenja, strpljenja i ulaganja, ali potencijali za bavljenje pčelarstvom u Jablaničkom okrugu još uvek su nedovoljno iskorišćeni.Kako to ne bi ostalo tako, lokalna samouprava je ove godine za poljoprivredu izdvojila oko 90 miliona dinara, dok će za subvencije biti izdvojeno oko 25 miliona dinara.

"Porodica Stanić je već bila korisnik subvencija, a evo ja ih pozivam da se ponovo prijave na konkurs i dodatno unaprede svoju proizvodnju“, poručio je danas gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović koji je sa svojim saradnicima posetio ovu porodicu na jednoj od lokacija gde čuvaju košnice, u selu Vina.

Razlog njegove posete je kako kaže, promocija pčelarstva koje jeste teška i zahtevna delatnost, ali na primeru Stanića može se videti da je to veoma unosan posao.

„Praksa obilaska naših privrednika postoji sa ciljem upoznavanja njihovog poslovanja, potreba i eventualnih problema. Mi ih na ovaj način upoznajemo i pružamo im podršku da nastave sa dobrim radom“, kazao je Cvetanović.

Draganu i njegovoj porodici poželeo je uspešnu godinu i da im posao neprestano raste, kako bi im se ostvario njihov cilj da jednog dana brenduju svoj med.

Predsednik udruženja pčelara Leskovac i savetodavac poljporivredne stručne službe Nenad Stefanović kazao je da se za razliku od prethodnih godina za ovu 2018., može reći da je što se tiče prinosa srednja godina, i da se prinos kreće od 15 do 18 kilograma u zavisnosti da li je to seleći ili stacionirani pčelar.

Izvor: http://jugmedia.rs/cela-porodica-zivi-od-proizvodnje-meda/

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da su, posle zaplenjene 23 tone mesa sa isteklim rokom trajanja, policija i inspekcija uradile svoj deo posla a da je sada na potezu tužilaštvo.

On je za TV Pink rekao da će uvek postojati ljudi koji su spremni da se bave takvom nedozvoljenom radnjom, a da je na državi da ih u tome spreči.

„Činjenica je da pojedinci šverc često pokušavaju da rade iz pravca koji kontroliše Priština. Meso sa isteklim rokom trajanja nije ušlo na tržište, jer to je količina koja je mogla da napravio ozbiljan problem”, naglasio je Nedimović.

Da podsetimo, policija iz Jagodine je, u saradnji sa Upravom carine, zaplenila 23 tone švercovanog junećeg mesa sa isteklim rokom trajanja iz Brazila koje je preko Kosova prošvercovano u Srbiju, a bilo namenjeno jednom preduzeću u Ćupriji. Reč je o jednoj od najvećih zaplena mesa u poslednjih deset godina, nije imalo nikakvu deklaraciju, ni dokaze o ispravnosti. Kao nebezbedno ovo meso je uništeno je u kafileriji u Ćupriji. Uhapšeni vlasnik firme za preradu i distribuciju mesa u Paraćinu je, kako se pretpostavlja, nameravao da goveđe meso proda lancu marketa u Ćupriji.

Kako su za „Politiku” rekli u Upravi za veterinu, veterinarska inspekcija je uništila više od 23 tone zaplenjenih odrezaka junećeg mesa, koje se inače koristi za izradu proizvoda od mesa.

" Na određenim pakovanjima uočene su deklaracije objekata iz Brazila, od kojih su neka pakovanja još uvek bila u roku trajanja, a nekima je istekao i više od šest meseci", rekli su u Upravi za veterinu.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/409239/Inspekcija-odradila-svoj-deo-posla-na-potezu-tuzilastvo

 http://www.politika.rs/sr/clanak/409206/Zaplenjene-23-tone-svercovanog-mesa-iz-Brazila

Srpski voćari koji proizvode i izvoze breskve nektarine u Rusiju ponovo su u problemu zbog zabrane uvoza ovog srpskog voća u Rusiju. Prema pisanju ruskih medija, uvoz koštunjavog voća, pre svega kajsija i breskvi iz Srbije privremeno je zabranjen, saopštila je ruska služba za fitosanitarni nadzor „Roseljhoznadzor". Oni su saopštili da je zabrana uvoza doneta zbog pojave gljivice monilinije u voću.
"U stalnom smo kontaktu sa ruskim kolegama kao i do sada i očekujemo da će izvoz biti nastavljen po okončanju analiza svih spornih pošiljaka i njihovog stavljanja pod kontrolu", rekao je srpski ministar poljoprivrede Branislav Nedimović povodom najava da bi Rusija mogla da uvede privremenu zabranu uvoza pojedinog voća iz Srbije.

„Radi se o situaciji koja je u neku ruku očekivana, a odnosi se konkretno na pojavu gljivica u breskvama, odnosno nektarinama koje se stvaraju zbog velike količine vlage u tom voću", objasnio je ministar.

On je pojasnio da su breskve i kajsije, pored maline i kupine najviše podložne kvarenju usled kiša, a, kako kaže, protiv prirode nekad ne možete. Napominje i da transport nektarina do hladnjača dodatno pogoršava proces.

„Ja verujem da će ovaj problem brzo biti rešen i da će na srednji rok sve biti u redu. Mi smo do sada izvezli oko 90 odsto ove vrste voća, i očekujemo da će izvoz biti nastavljen po okončanju analiza svih spornih pošiljaka i njihovog stavljanja pod kontrolu", naveo je Nedimović.

 

Izvor:http://rs.seebiz.eu/zbog-gljivica-zaustavljen-izvoz-breskvi-iz-srbije-u-rusiju/ar-179910/

Kukuruz u okolini Leskovca, čija je setva bila na početku meseca aprila, nalazi se u fazi svilanja i oplodnje. Svila je u potpunosti izbila iz ovijnih listova, metlica otpušta polenova zrna. Razvoj listova je završen, kaže savetodavac za ratarstvo
u Poljoprivrednoj stručnoj službi Boban Stanković, diplomirani inženjer poljoprivrede .

“Kiša koja je padala ovih dana pogodovaće prolećnim usevima, odnosno kukuruzu, suncokretu i soji, ali bi mogla loše uticati na žetvu pšenice. Potrebe kukuruza za vodom u svim periodima rasta i razvića nisu iste.

Najviše vode se utroši od cvetanja do završetka oplodnje, 28-30 % od ukupne količine.

Kukuruz je naročito osetljiv na sušu počevši sa periodom 10 dana pre metličenja i završavajući 20 dana iza početka cvetanja. Ovaj period je nazvan ,,kritičnim periodom“ i nedostatak vode u ovom periodu u značajnoj meri se odražava na visinu prinosa i taj nedostatak ne može se nadoknaditi u kasnijim fazama razvoja.
Na našim oglednim poljima kukuruz je u dobrom stanju. Lisna površina je očuvana, što znači da je fotosintetski aktivan. Ukoliko padne još jedna kiša proces nalivanja zrna završio bi kako treba, tako da se može očekivati dobar rezultat.
Prosečan prinos kukuruza na području Jablaničkog okruga, poslednjih desetak godina je između 3-5 t/ha. Uz samo malo veći napor i ulaganje u agrotehniku, prosečan prinos može se podići i na 7 t/ha.

Trenutno stanje kukuruza na leskovačkim poljima obećava više nego dobar rod u odnosu na prošlu godinu”, dodao je Stanković.

Izvor: https://jugpress.com/stanje-kukuruza-obecava-dobar-rod/

Rumunija se već mesecima bori sa zaraznom smrtonosnom bolešću koja napada svinje! Od početka godine u ovoj zemlji zbog afričke kuge morali su da ubiju 50.000 zaraženih životinja. Zbog rizika od širenja bolesti Ministarstvo poljoprivrede Srbije oformilo je Nacionalni krizni centar, a preko granice više ne može da se unese ni sendvič!

Rizik od unošenja afričke svinjske kuge u Srbiju sve je veći jer se virus u Rumuniji iz severozapadnih delova zemlje sada proširio i na zapadni i jugoistočni deo. Temišvarski region udaljen svega 100 kilometara od graničnog prelaza sa Srbijom sada se tretira kao rizičan pojas.

- Sa podacima od 8. avgusta ima tačno 635 žarišta kod domaćih svinja i 30 slučajeva kod divljih svinja. Ono što je za nas posebno bitno jeste da su ta žarišta obuhvatila ugroženo područje koje je blizu naše zemlje, područje Arada, tako da je jedan uzan pojas pogranični prema Rumuniji slobodan od afričke kuge - kaže Saša Ostojić iz Nacionalnog kriznog štaba Uprave za veterinu.

Carinici su prva linija odbrane od unošenja virusa. U Srbiju iz Rumunije više ne može da se unese ni sendvič sa mesom.

- Ništa što je na bazi mesnih proizvoda nije dozvoljeno, primera radi nije dozvoljeno unošenje sendviča u kojima se nalaze suhomesnati proizvodi, nije dozvoljeno unošenje svežeg mesa, mesnih prerađevina, imali smo pre nekoliko dana slučaj da nismo dozvolili unošenje dve table slanine - objašnjava koordinator poslova na Carinarnici Vršac Jovica Nikolajev.

U našoj zemlji nije zabeležen nijedan slučaj svinjske kuge, ali su stočari zabrinuti.

- Svako se plaši, čim ulažeš novac, svi se mi plašimo što se tiče tih bolesti, što se tiče afričke kuge, crvenog vetra, svega što napada našu stoku - kaže uzgajivač svinja Goran Mitrovanov.

Ministarstvo poljoprivrede i uprava veterine oformili su četiri regionalna krizna centra.

Uzgajivači svinja su pozvani da neovlašćenim licima i nezaposlenima ne dozvole ulazak na farme i da, ako nađu uginulu životinju, obaveste nadležne.

- Ne prilaziti tim leševima, već obavestiti ili nadležnu lovočuvarsku službu ili veterinarsku službu, koja će na adekvatan način zbrinuti taj leš da ne predstavlja potencijalnu opasnost - naglašava Zoran Ivanović iz Nacionalnog kriznog štaba Uprave za veterinu.

Ipak, najveći rizik od unošenja zaraze iz Rumunije u Srbiju predstavljaju divlje svinje, zbog čega su u pomoć pozvana i lovačka društva.

 

Izvor: https://www.srbijadanas.com/vesti/drustvo/kuga-stigla-pred-vrata-srbije-preko-granice-ne-moze-ni-sendvic-da-se-unese-2018-08-14

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31