NA zapadu Bačke, pre svega u Kljajićevu, proizvođači meda preživljavaju pravu dramu zbog uginuća velikog broja pčela. Ratko Bradić iz ovog mesta kod Sombora, pre nekoliko dana se šokirao kad je ugledao uginule pčele. Ostao je bez 130 košnica! Trovanja je bilo i ranijih godina, ali ne u ovolikoj razmeri, a razlog je najverovatnije nekontrolisana upotreba pesticida.

Da bi se koliko-toliko ublažila šteta, Bradiću je u pomoć priteklo udruženje čiji je on član.

- Ovo je veliko trovanje pčela i velika šteta za sve pčelare. Godinama neću moći da se oporavim. Nažalost, i dalje nalazim uginule pčele. Pčelinja društva su bila u najvećem razvoju posle cvetanja uljane repice i bagrema, spremnih za razrojavanje i prodaju paketnih rojeva. Ali sve je sada uništeno - jadikuje Bradić.

- Košnice su smeštene između Kljajićeva i Malog Stapara, pored Bačkog kanala. Pčelarstvom se bavim punih20 godina, ali ovako nešto ne pamtim. Istina, 2011. godine imao sam manju štetu na pčelinjaku kod Apatina. Svake godine se dogodi trovanje pčela, ali nikad nije bilo ovakvih razmera. Kako je počelo prskanje useva jakim pesticidima, i ljude će otrovati - kaže Bradić.

Izgleda da su uzaludna upozorenja stručnjakana oprez prilikom upotrebe pesticida. Zasada se ne zna kako je došlo do ovog masovnog pomora pčela, ali se pretpostavlja da su glavni krivci pesticidi kojima su prskane okolne parcele. Materijalna šteta je velika. Na teren je izašla policija i snimila mesto pomora pčela, a fitosanitarna inspekcija je uzela uzorke kako bi ustanovila uzroke.

Članovi Udruženja pčelara "Dunav" iz Apatina skupili su četrdesetak rojeva i uručili ih Ratku Bradiću kao prvu kolegijalnu pomoć. Rade Stevanović iz ovog udruženja, čije je član i Bradić, kaže da jedini u Srbiji imaju u rezervi rojeve pčela kojima mogu da priskoče u pomoć svojim članovima kako bi ublažili nastalu štetu. Dodaje da mnogi pčelari osiguravaju pčele od nepogoda, ali ne mogu i od trovanja. 

PRAVDANjA

- BAVIMO se poljoprivredom i od nje živimo. Da protiv korova ne prskamo voćnjake, kukuruz i soju, kao i bašte od raznih insekata, ne bi ništa rodilo. Od čega bismo ondaživeli i kako bismo se prehranili - pitaju se žitelji ovog sela. - Mnogo smo uložili u ovogodišnju setvu. Nije nam jasno kako je došlo do uginuća pčela, mada se zna da one mogu daleko lete.

STIGLI LEKOVI

OPŠTINA Bela Crkva, u kojoj ima oko 3.500 košnica, isporučila je pčelarima besplatne lekove protiv varoe, koje je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu. Ta donacija predstavlja svega 40 odsto potrebne količine tog leka, ali su pčelari i na tome zahvalni s obzirom na to da za jedno tretiranje izdvajaju oko 500 dinara po košnici, a godišnje je potrebno to uraditi do sedam puta.

Zahvalni su i lokalnoj samoupravi što je, u vreme prskanja voća u cvatu, naložila poljočuvarima da intenzivnije kontrolišu voćare, kako taj posao ne bi radili po danu kada su pčele aktivne.

J. J. B.

http://www.novosti.rs 

Španske kompanije ove godine su po treći put nastupaile na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, što je velika potvrda za sve bolju saradnju sa Srbijom. Zahvaljujući Trgovinsko-ekonomskom odeljenju Ambasade Španije u Beogradu i Španskoj agenciji za promociju izvoza i investicija (ICEX), srpski privrednici su razmenili iskustva sa šest kompanija koje su eksperti u oblasti tehnologije i opreme u poljoprivredi.

Izjava ekonomskog i trgovinskog savetnika: Sektor poljoprivrede i stočarstva igra značajnu ulogu u Španiji, dok su za nju još značajniji prehrambeni sektor i sektor proizvodnje poljoprivredne mehanizacije i tehnologije, gde je Španija svetski lider u različitim segmentima. Prirodni resursi severa Španije su dozvolili razvoj određenih kultura, ali sušne regije juga su ovaj zadatak otežale. Međutim, inovacije i tehnološki razvoj su omogućili da se Španija pozicionira među vodećim zemljama u proizvodnji voća i povrća, a takođe i gotovih prehrambenih proizvoda (maslinovo ulje i konzervirana hrana) ili vina.

Našim prisustvom na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu želimo da podelimo ovo iskustvo Španije, za koje smatramo da je moguće primeniti i u Srbiji. Zapravo, od kada smo počeli da učestvujemo pre tri godine, uočili smo jasan porast interesovanja za špansku tehnologiju i saradnju sa španskim kompanijama, udruženjima, zadrugama i javnim institucijama iz oblasti agrara. Nadamo se da će ovaj pozitivan trend nastaviti da raste i u narednim godinama, a posebno sa napretkom Srbije u pridruživanju Evropskoj Uniji.

Kompanije Agrator, Caudal, Invernaderos Ima, RKD Irigation, Tradecorp i Jympa predstavljaju inovacije u najvažnijim aspektima za poljoprivrednu proizvodnju kao što su plastenici, proizvodnja raznih vrsta creva i cevi za navodnjavanje, kao i mašina za navodnjavanje, proizvodnja đubriva i preparata za ishranu biljaka i mašine za pripremu zemljišta.

Trgovinsko-ekonomsko odeljenje ima u planu da nastavi da informiše španske kompanije o mogućnostima poslovanja u Srbiji, pogotovo o saobraćajnoj infrastrukturi, upravljanju otpadom i vodama, energetikom, automobilskom industrijom, modom, kao i da približi Srbiji znanja Španije u svim pomenutim segmentima. Takođe, Trgovinsko-ekonomsko odeljenje u saradnji sa Španskom agencijom za promociju izvoza i investicija (ICEX) planira da organizuje Poslovni forum Španija-Srbija 22-24. oktobra u Beogradu, tokom kojeg se očekuje prisustvo velikog broja španskih kompanija.

Španska agencija za promociju izvoza i investicija ICEX je državna institucija koja promoviše saradnju španskih kompanija sa međunarodnim partnerima. ICEX nudi savetovanje o prikupljanju sredstava za kupovinu španske opreme i usluga, i poseduje opširan katalog usluga namenjenih zainteresovanima za moguću saradnju sa španskim kompanijama. 

Španski nacionalni paviljon predstavio je najpoznatije aspekte poljoprivredne proizvodnje – plastenike, sisteme za navodnjavanje, agro-hemijske proizvode i poljoprivredne mašine.

 

AGRATOR jedan od vodećih španskih proizvođača rotacionih poljoprivrednih mašina koje pokreće kardansko vratilo traktora. Firma je specijalizovana za freze, tarupe i rotodrljače. Od 1960. godine, značajno je razvila svoju ponudu, ali je zadržala svoje osnovne principe u proizvodnom programu koje i danas može da ponudi: izdržljive, moćne mašine, sposobne da se prilagode različitim tipovima terena, sa robusnim delovima.

 

CAUDAL je specijalizovan za proizvodnju polietilenskih cevi koje se koriste za snabdevanje pijećom vodom i vodom za navodnjavanje. Ove cevi imaju integrisane kapljače namenjene kako profesionalnom navodnjavanju tako i vrtlarstvu. Ono što posebno ističe ovu kompaniju u odnosu na njene konkurente, jeste razvoj inovativnih proizvoda. Caudal nudi širok spektar prozvoda lakih za izvoz, čiji su troškovi transporta svedeni na minimum, a prisutni su na skoro svim kontinentima i glavna tržišta  su Francuska, Italija, Portugalija, ali i Maroko, Alžir i Senegal.

 

INVERNADEROS IMA je firma specijalizovana za proizvodnju i montažu svih vrsta visokokvalitetnih poljoprivrednih konstrukcija koje su primenjive na različite biljne kulture i klime, kao što su višebrodni plastenici, tuneli, mreže za zasenjivanje, tuneli, magacini itd. Svaki projekat se započinje studijom kako bi se u potpunosti odgovorilo na potrebe klijenta. Sve obradive površine se analiziraju a savetnici su prisutni od početka do kraja projekta kako bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje sistema. Plastenici mogu biti opremljeni svim dodacima i opremom (različitim krovnim ventilacijama, folijama, sistemima za navodnjavanje, itd) kao i pomoćnim elementima kao što su stolovi za presađivanje, sistemima za automatsku kontrolu useva, grejanjem i hlađenjem.

 

RKD IRRIGATION ima iskustvo u oblasti navodnjavanja koje datira još od 1962. godine, a raspolaže sa tehničarima i menadžerima koji se bave istraživanjem, projektovanjem i instaliranjem najpogodnijih sistema za navodnjavanje useva koji variraju od reljefa, klime, vrste zemljišta i potrebe biljnih kultura. RKD IRRIGATION  je firma sertifikovana ISO 9001-2000 standardom od 2003. godine izdatim od strane BVQI i UKAS. Iskustvo od nekoliko decenija omogućava kompaniji da projektuje najveće mašine na tržištu koje su efikasne ali i jednostavne za rukovanje. Konstantne inovacije su firmi RKD IRRIGATION omogućile da bude na čelu proizvođača sistema za navodnjavanje u Evropi. Firmu RKD IRRIGATION u Srbiji predstavlja firma INGEL AGRO (http://ingel.co.rs/). Ove dve kompaniju su zajedno osvojile drugo mesto za najbolju tehnološku invaciju u 2017. godini u Srbiji.

 

TRADECORP je firma koja posluje od 1985. godine i specijalizovana je u oblasti ishrane biljaka, a posebno u segmentu mikronutrijenata, specijalnih đubriva i biostimulatora. Ovi proizvodi pomažu u povećanju produktivnosti i prinosa ali uz očuvanje prirodnog ekosistema. Tradecorp u svojoj ponudi ima helate, huminske kiseline, biostimultore (tradicionalne i na bazi morskih, hladno ceđenih algi), folijarna i NPK đubriva, startere, specijalne korektore itd.  Tradecorp zauzima značajno mesto među proizvođačima agrohemije u Španiji i posluje u više od 54 zemalje. Firmu Tradecorp u Srbiji predstavlja firma Tradeagro (www.tradeagro.rs).

 

Firma JYMPA će se na sajmu da predstaviti preko svog distrubutera za Srbiju, firme MILUROVIĆ KOMERC (http://www.milurovickomerc.com/). JYMPA je španska kompanija koja je specijalizovana za proizvodnju i prodaju poljoprivrednih mašina kojima se postiže visoka efikasnost u pripremi tla. Proizvodni program se sastoji od mašina za vađenje i skupljanje kamenja, podrivača, kultivatora, klinastih plugova, tanjirača, i kombinovanih mašina.

U Srbiji postoje znatne mogućnosti za razvoj organske proizvodnje, iz godine u godinu, sve je više individualnih proizvođača koji se bave ovom delatnošću, ali je i dalje tek 0,4 odsto zemljišta zasađeno organskim proizvodima, za razliku od evropskog proseka od pet, šest odsto. Uz podršku PKS i GIZ-a ostvareni su kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a kompanije uskoro očekuju i konkretne ugovore.

Kako je istaknuto na konferenciji Organska proizvodnja u Srbiji – iz prirode s ljubavlju, koju je organizovala Privredna komora Srbije uz podršku Nemačko-srpske razvojne saradnje (GIZ), najviše mogućnosti domaći proizvođači imaju na tržištu EU zbog blizine, Sporazuma o slobodnoj trgovini, kao i potreba evropskog potrošača. Ipak izvoz organskih proizvoda više je nego skroman i iznosi oko 20 miliona evra godišnje.
Veljko Jovanović, direktor sektora poljoprivrede PKS ocenio je da organsko tržište u Srbiji nije povoljno za domaće proizvođače zbog velike razlike u ceni između konvencionalnih i organskih proizvoda, ali i male kupovne moći stanovništva. Ukazao je da se domaći proizvođači i dalje bave primarnom biljnom proizvodnjom, najviše žitaricama. „To znači da smo ipak sirovinska baza, a trebalo bi da raste onaj deo koji se odnosi na potencijalnu preradu“, rekao je Jovanović.
Kako je istakao, dobro je što svaki domaći proizvođač može da nađe tržište za sebe i sve je više individualnih proizvođača u Srbiji koji se bave organskom proizvodnjom. Jovanović je podsetio da su kroz program koji PKS sprovodi uz podršku GIZ nedavno ostvareni kontakti domaćih proizvođača sa kupcima iz Nemačke, a da domaće kompanije očekuju i konkretne ugovore.
Naveo je da je tržište organskih proizvoda u svetu tržište koje najbrže raste i beleži konstantan i stabilan rast, a njegova vrednost u Nemačkoj iznosi devet milijardi evra, što je više nego u SAD, dok je u pojedinim zemljama Evrope između 20 i 30 odsto površina pod organskom proizvodnjom.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević naveo je da organskoj proizvodnji u Srbiji pogoduju klimatski i zemljišni uslovi, i da velika domaća gazdinstva obrađuju sve veće površine, a farmeri uzgajaju sve veći broj stoke.
„Napredovali smo, ali daleko smo od onoga gde možemo da budemo s obzirom na potencijal“, rekao je Stanojević.
Tomislav Knežević iz GIZ-a podseća da je pre osam godina u Srbiji pod organskom proizvodnjom bilo oko 6.000 hektara, dok je danas više od 15.000 hektara, a da je broj proizvođača u tom periodu sa 1.000 povećan na više od 3.500. Knežević je naveo da je fokus u poslednje dve godine na konkretnoj saradnji sa proizvođačima i podršci izvozu, kao i povezivanju srpskih i nemačkih kompanija.

Kada je reč o digitalizaciji poljoprivrede u Srbiji, Knežević kaže i da je prošle godine razvijen softver za praćenje organske proizvodnje, te da je na šest lokacija u Srbiji više od 1.000 proizvođača preuzelo aplikaciju na mobilnom telefonu.
Naveo je da je Nemačka najveći bilateralni donator Srbije sa razvojnom pomoći od 1,8 milijardi evra od 2000. godine, da je prepoznala globalne trendove i potencijal Srbije i radila na kreiranju uslova za organsku proizvodnju u Srbiji.

Izvršna direktorka IFOAM-a Luis Lutiholt ocenila je da je dobro što je PKS počela da organizuje konferencije koje okupljaju organske proizvođače. Kako je ocenila organska poljoprivredna povoljna je za razvoj seoskih područja Srbije, ali i turizma.
Vladimir Babić iz kompanije Ekoagri Srbija, koja se organskom proizvodnjom bavi od 2012. i to danas na 2.000 hektara kaže da 95 odsto proizvoda - žitarica i uljarica, izvozi kao sirovinu uglavnom na tržište zapadne Evrope, mahom u Švajcarsku, a očekuje i izvoz na rusko tržište do kraja godine.

"Organska proizvodnja je veliko iskušenje za proizvođače i bez ozbiljne podrške države zaista nije realna", smatra Babić.
Dvodnevna konferencija o organskoj proizvodnji okupila je u Beogradu predstavnike najvažnijih svetskih i evropskih institucija u ovoj oblasti, stručnjake, predstavnike sertifikacionih organizacija, proizvođače, izvoznike, trgovinske lance, finansijske institucije. Cilj skupa je da se domaća iskustva uporede sa praksom i iskustvom u regionu i Evropskoj Uniji i da se organska proizvodnja razvija na dobrim i zdravim temeljima. Glavne teme su: zakonska regulativa, mehanizmi podrške tržištu organskih proizvoda, sertifikacija i standardi u organskoj proizvodnji, pristup finansijama.

Berlinska katedrala koja privlači brojne turiste u glavnom gradu Nemačke postala je dom za oko 30.000 pčela zahvaljujući aktivizmu biologa

U podnožju kupole te neobarokne znamenitosti nalazi se košnica iz koje pčelar Uve Mart izvlači saće, a sličnih košnica ima u više od 15 poznatih berlinskih zgrada, navodi Asošiejted pres.

Reč je o inicijativi "Berlin zuji", koju je 2010. godine pokrenula biološkinja Korina Helcer s mužem.

Inspirisana pčelarom-amaterom koji je 80-ih godina formirao pčelinju koloniju na krovu pariske opere, Helcerova je želela da skrene pažnju na neprilike pčela i drugih insekata, stvaranjem njihovih kolonija na uočljivim mestima.

"Pčele su odlična referenca za objašnjenje svega drugog. Bez oprašivača, nemamo zdrav ekosisitem", kazala je.

Broj pčela i drugih oprašivača više od 10 godina je u padu, a stručnjaci za to krive više faktora - insekticide, parazite, bolesti, klimatske promene i nedostatak raznovrsne ishrane.

Danas se obeležava prvi Svetski dan pčela, pošto je Generalna skupština UN u decembru prihvatila taj predlog slovenačkih pčelara.

Nemačka kancelarka Angela Merkel u sredu je apelovala na građane da razmišljaju o raznolikosti živog sveta na planeti i da "učine nešto dobro za pčele", rekavši tokom godišnjeg govora o budžetu u Bundestagu da je to "nešto što možda deluje beznačajno nekim ljudima, ali je zapravo veoma veliko".

Aktivisti inicijativa "Berlin zuji" i "Nemačka zuji" napravili su košnice i "pčelinje hotele" na brojnim mestima u Berlinu, među kojima su gradsko pozorište, planetarijum, ministarstvo finansija i park u okviru rezidencije nemačkog predsednika.

Inicijativa je aktivna u 25 nemačkih gradova, u kojima između ostalog organizuje seminare o "baštovanstvu naklonjenom pčelama".

Med iz košnica u protestantskoj katedrali može da se kupi nekoliko spratova ispod, u prodavnici Berlinske katedrale.

 

http://www.novosti.rs 

Asocijacija malinara Srbije priprema protest zbog niskih otkupnih cena Proizvodjači malina u celoj Srbiji uskoro će započeti proteste ako se na sastanku za sedam-osam dana ne dogovore sa otkupljivačima o ceni maline, rekao je danas predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović. On je agenciji Beta rekao da proizvodjači traže prosečnu otkupnu cenu od 1,75 evra po kilogramu, koliko košta najlošija klasa maline. "Izvozne cene maline se kreću od 1,95 evra do 2,20 evra po kilogramu za 'rolen', najkvalitetniju vrstu", rekao je Radović. Od države se, kako je rekao, ne traži nikakav novac, već samo da svojim autoritetom utiče na otkupljivače da dodju na razgovore i kontroliše ih da se ne ponašaju monopolski prilikom utvrdjivanja cena, kao i da li plaćaju porez na dobit. Belgijska firma Krops je, prema njegovim rečima, ponudila akontnu (garantovanu) cenu u decembru prošle godine od 100 dinara za kilogram malina, a ovih dana je kompanija Sirogojno ponudila 120 dinara. Iskustva, kako je rekao, pokazuje da se na tu akontnu cenu kasnije, kada počne otkup maline i ponuda i potražnja iskristališu cene, malo doplati. "Otkupljivači, sasvim je očigledno, ucenjuju proizvodjače niskim cenama da bi što više zaradili, a koliki im je profit može se videti po tome kako su ovih meseci uredjivali dvorišta i zgrade oko hladnjača", rekao je Radović. Dodao je da je "vozni park otkupljvača veći i skuplji nego Vlade Srbije". "Otkupljivači se javno bahate, a proizvodjači ne mogu da prežive", rekao je Radović. On je procenio da će ove godine rod maline biti upola manji jer je suša prošle godine uništila zasade, pa će to smanjiti prinos za oko 30 odsto, a dvadesetak odsto će biti šteta ove godine zbog grada koji je "prošarao" skoro celom Srbijom. Radović je rekao da je problem i kako naći radnike koji uz hranu i smeštaj dnevno mogu da zarade od 1.800 do 2.500 dinara, zavisno od toga koliko naberu. "Ako ne dogovorimo bar minimalnu otkupnu cenu od 1,75 evra po kilogramu zapustićemo malinjake, neki već jesu zbog niskih otkupnih cena, pa neka otkupljivači razmisle od koga će kupovati maline", rekao je Radović.

www.beta.rs 

Malo ko može da se pohvali brojnošću stoke, kao što su to opštine na Pešteru, poput Novog Pazara, Sjenice i Tutina. Ovde je stočarstvo najrazvijeniji sektor poljoprivrede, a značajne količine hrane se upravo prerade ovde u prelepim krajevima Srbije, gde ovce i krave možete videti na svakom koraku. Posetili smo nekoliko farmi i videli sa koliko ljubavi i pažnje ovde gaje životinje.

Naši domaćini su bili Rajko iz Štavlja koji proizvodi sjenički sir i član je Udruženja koje je izvršilo zašitu geografskog porekla ovog specijaliteta, zatim gospodin Turković, koji je svima dobro poznat kao vlasnik klanice, gde se proizvode specijaliteti od mesa, poput sjeničkog pršuta, sudžuka, i naravno mlečnim proizvodima.

Posetili smo i mlekaru, koja će prva staviti markice zaštite geografskog kvaliteta na sjenički sir. Dočekao nas je Nikola, vlasnik mlekare Beni Komerc u Sjenici, a bili smo i kod Sulejmana, koji pravi ograničene količine mesnih specijaliteta ovog kraja, namenjenih onima koji vole dobar zalogaj. Sve ovo ne bi bilo moguće bez prirode kakva je na Pešteru, vazduh čist, voda čista, ljudi vredni, a pomogla je i država, ističe većina naših sagovornika.

 

Jedni ističu da pored Ministarstva poljoprivrede, koje daje subvencije, kako za ovce tako i za krave, značajnu ulogu ima i Ministarstvo trgovine, kojim rukovodi ministar Rasim Ljajić, turizam na Pešteru dobija na zamahu. Sve to potvrđuje i činjenica, da zaista ovo mesto postaje značajna turistička destinacija. Možda ćete i pogoditi da ovde Vojvođani najviše dolaze, ali

nećete siguran sam, znati da su po brojnosti, Poljaci na drugom mestu. O svemu ovome u narednim redovima, ali počnimo od početka, odnosno farme.

Mesari iz ovog kraja ističu, da kupuju stoku legalno od seljaka, kolju i nose u hladnjaču. Meso i prerađevine su sa svim deklaracijama, jer ih svuda i traže. A što se tiče kapaciteta, on može svaki dan u Novom Pazaru da proizvodi, međutim zbog problema sa švercerima on proizvede samo 5 do 6 bikova mesečno. Za sada razmišlja da se proširi na još prostorija, kako bi unapredio svoj biznis, na ćevape. Ovim poslom se bavi već 15 godina. Sa približavanjem EU i novim propisima moramo da ispunjavamo mnogo više uslova iz godine u godinu, ističe naš sagovornik. Požalio nam se da ne može da počne da proizvodi ćevape za kojima ima potražnje, jer prema propisima se traži, da za taj vid proizvodnje ima 19 prostorija, što on ima, ali traže novu prostoriju jer se navodno ne mogu u istoj prostoriji proizvoditi i ćevapi i sudžuk.

Takođe ih koči švercovana nekvalitetna roba, i smatraju da treba unaprediti Zakon o stočarstvu, jer nema nijedan član koji se odnosi na trgovanje stokom. Dozvoljen je promet stoke seljacima preko stočne pijace, ali ne i švercerima. Stočna pijaca je trenutno zatvorena, jer nema ko da dođe sa legalnom robom, da bi mogao da je proda. U Novom Pazaru imaju kapacitete mesečno 2 t i 800kg, ali to se ne može prodati. Pijaca je puna robe bez deklaracije, trgovci bez tezge, koji su konkurencija i koju niko ne kontroliše. Trenutno ima tri prijavljena radnika i porodicu koja mu pomaže, sam je finansirao uvođenje HACCAP standarda.

 

Trenutna cena sudžuka je 580 dinara. Inače, postupak proizvodnje je takav da se od 100 kg mesa sušenjem 40% mase izgubi, dakle od ove količine dobije 60 kilograma vrhunskih specijaliteta koji ovde prave, a to su goveđa pršuta i sudžuk kaže za naš list, Nizir Fijuljanin vlasnik sjeničke proizvodnje mesa SZR Mesoprodukt. Za pršutu pored mesa, dodaje se još samo začin, potrebno je da odleži u salamuri do 25 dana, a potom se suši 7-10 dana, što znači da je ceo proces proizvodnje 30- 35 dana. Međutim, oni nemaju svaki dan proizvodnju, što i, otežava poslovanje.

Opširnije u...

Agrobiznis magazinu, maj 2018.

www.agrobiznis.rs 

Milan Krkobabić obišao je danas zadrugu "Agro Eko voće" u Arilju kojoj je prošle godine dodeljeno 12,5 miliona dinara bespovratnih sredstava, u okviru Programa podrške ravnomernog regionalnog razvoja Srbije.

Toj zemljoradničkoj zadruzi, u Zlatiborskom upravnom okrugu, novac je dodeljen za sadnice maline i poljoprivrednu mehanizaciju. Novac je dodeljen u okviru Programa podrške sprovodjenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Srbije, učešćem države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za osnivanje novih zadruga i investicione projekte postojećih u 2017. godini.Krkobabić je novinarima rekao da je to "pravi primer kako jedna zadruga može i treba da funkcioniše". "Ovde je uloženo 12,5 miliona dinara, što su i velike pare za ovu zemlju, ali i male pare ako želimo da nam se istinski mnogo vrati", ocenio je on. Prema njegovim rečima, o malini treba da brinu i da je strateški pozicioniraju ljudi koji se time bave. "Na rodu maline Srbija ostvari 10 odsto od ukupnog proizvoda u poljoprivredi, što je ogromna svota. Tu je Srbiji razvojna šansa a ovim ulaganjem pokrenuli smo jedan pionirski poduhvat", istakao je Krkobabić. On je ocenio da je izvoz svežeg proizvoda "prava ideja koja treba da bude podržana, ali sa prethodnim udruživanjem". Kako je dodao, to je "pravo mesto za formiranje prvih pravih složenih zadruga, koje će da objedinjavaju takve zadruge i da se bave proizvodnjom, plasmanom, kontrolom kvaliteta proizvoda ali i daljim razvojem". "Otvaramo novu stranicu, 240 zadruga je formirano za godinu dana, Vlada je pomogla 22, dok će u ovoj godini pomoći izmedju 60 i 70 zadruga", istakao je Krkobabić. On je dodao se da uložen "dinar u malinu vraća dvostruko, i da je to pravi primer kako jedna zadruga može da funkcioniše".

 Direktor zadruge "Agro Eko voće" Božo Joković kazao je da je novac namenski utrošen za podizanje proizvodnje i prerade voća u finalni proizvod. "Po prvi put imamo dobijen finalni proizvod, od voća koje smo do sada radili i zamrzavali i to plasirali u zamrznutom stanju, što je bila greška", istakao je Joković i dodao da oni pokušavaju da vrate način na koji se nekada radilo u Srbiji. On je rekao da je "sledeći korak da kako su to uradili sa preradjenim voćem u finalni proizvod, da to urade sa svežim". Joković je istakao da ta zadruga "ima nekoliko regiona u saradnji", oko 150 zadrugara, više od 100 hektara maline, kao i da se "ta ideja širi i u druge regione". "Imamo svetski brend, jer Arilje ima zaštićeno geografsko poreklo maline", kazao je on. Prema njegovim rečima, "kupci sa strane hrle za voćem iz Srbije", koga nema u dovoljnom kontigentu, zato se mora raditi na sortimentu novog zasada, kao i na edukaciji proizvodjača. "U narednom periodu ćemo se fokusirati na saradnju medju regionima, da okupimo ljude kako bismo mogli da napravimo kontigent kojim ćemo moći na svetskom tržištu da budemo znajčajan faktor", dodao je Joković.

Branislav Gulan iz Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) je rekao da je ta zadruga "pravi primer kako ljudi treba da se udružuju u Srbiji i kako treba da se stvaraju zadruge". "Ovde imamo količinu, kvalitet i kvantitet maline. I to je prvi uslov da imamo proizvod iz više faze prerade", istakao je on. Gulan je kazao da u Srbiji danas ima 15.000 hektara pod malinom, a da se godišnje  proizvodi od 60 do 100 hiljada tona malina.

Izvor: Beta

U 2018. ugovoreno je izvođenje radova na rekonstrukciji i izgradnji objekata za navodnjavanje u okviru sistema "Mačva", vrednih oko 15,2 miliona evra, a što bi trebalo da obezbedi navodnjavanje oko 47.954 hektara dodatnih površina poljoprivrednog zemljišta, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Navode i da će se realizacija projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza", u okviru saradnje sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nastaviti i u ovoj godini, pa će se tako novi sistemi, za čiju je izgradnju počela priprema, raditi na ukupno 31 lokaciji u Srbiji. U Srbiji se trenutno pod sistemima za navodnjavanje nalazi od dva do tri odsto obradivih površina, a cilj je da se u narednom periodu dostigne šest ili sedam odsto, U Ministarstvu je Tanjugu rečeno da je prošla godina bila izuzetno bitna za srpsku poljoprivredu, s obzirom da je posle 30 godina započeta izgradnja velikih sistema za navodnjavanje. Realizacija projekta "Razvoj sistema za navodnjavanje - prva faza" nastaviće se i u 2019. godini, s tim što će ove godine biti realizovani ugovoreni radovi, ali i nastavak izvodenja radova na podsistemu "Mali Iđoš", čija realizacija se planira za 2018. i 2019. To će obezbediti navodnjavanje svih 11.500 hektara površina poljoprivrednog zemljišta ovog podsistema, a procenjena vrednost tih radova je oko 4,7 miliona evra, kažu u Ministarstvu. U Srbiji, kako navode u resornom ministarstvu, postoje kvalitetne firme koje mogu da obavljaju projektovanje i izvodenje infrastrukturnih projekata na sistemima za navodnjavanje. Na teritoriji AP Vojvodine u 2017. godini, nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki, započeti su radovi na pojačanom održavanju kanala - dvonamenskih sistema Recej, Meda, Itebej, Jankov most I i II, na izgradnji crpnih stanica Jegrička, Pesir i Kaloča, kao i na izvođenju radova na podsistemu Nova Crnja - Žitište, Tisa - Palić, Kikinda - CS Mokrinska II i Mali Iđoš. Saradnja u oblasti vodoprivrede između Srbije i UAE realizuje se kroz Ugovor o zajmu koji je stupio na snagu 24. jula 2014. godine, a cilj tog projekta je da se omogući stabilnost prinosa u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu bez obzira na nepovoljne klimatske uticaje u periodu velikih suša i poplava i da se obezbedi znatno povećanje obima poljoprivredne proizvodnje i konkurentnosti naših proizvoda na svetskom tržištu.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31