U Krčedinu na skrovitom mestu i površini od svega jedan hektar, Nikola Živanović je napravio stecište ali i odmorište za brojne goste, kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Na samom ulasku na imanje nalazi se velika kapija iza koje može ostaviti sve brige i probleme, buku i smog, te se posvetiti sebi i onima sa kojima ste došli. Kroz celo imanje nalazi se nekoliko staza a svaka od njih vodi do neke od magaza, kućica za odmor ili centralne kuće koja je i najveća
na imanju. Sve ovo je napravio mladi dizajner Nikola koji nam je rekao da ovo imanje ima status prenoćišta a prevashodno je namenjeno grupnim posetama.
„Bili su nam gosti iz Kine, Velike Britanije i Dubajija i oni čine polovinu naših gostiju, dok drugu polovinu čine domaći gosti, uglavnom mlađe generacije. Kod nas se uglavnom održavaju seminari i predavanja, bilo da je reč o muzici ili poslovnim savetovanjima. Možemo da prihvatimo grupe do 30 ljudi“.
Gosti koji ovde dolaze provode vreme u druženju i ređe napuštaju imanje. Kako se radi o muzičarima i poslovnom svetu uglavnom zajednički provode vreme a
povremeno dolaze u posetu obližnjim manastirima ili u šetnju do Dunava, na koji sa imanja ima prelep pogled. Kako to samo Nikola ume, od nekada vikendice
njegovog oca napravio je imanje na kojem je spojio duh i tradiciju čitavog Balkana.
Tri vajata koja se nalaze na imanju i koji služe za smeštaj gostiju doneti su iz Bosne i Hercegovine. Svaki od njih ima preko stotinu godina. „Da bismo preneli vajate morali smo dasku po dasku da skidamo i obeležimo jer su one ručno klesane i nije ih bilo moguće spojiti ukoliko ih ne bismo vratili na staro mesto“ kaže Nikola. Na Jandala imanju nalazi se i đakuzi koji je za razliku od svetskih primeraka napravljen od hrastovog drveta. Inače se uglavnom izrađuju od četinara. Zanimljivo je i to da nakon uživanja u ovakvom đakuziju koža postane elastičnija i glatka.
Na naše pitanje zbog čega nema više ovakvih đakuzija Nikola kaže: „Zato što tamo gde prave đakuzi hrast ne raste“. Imanje se sa dve strane uzdiže iznad litice koja čini obalu Dunava kod Krčedina. Kud god krenete možete pronaći mesto za odmor i odmarati se u potpunom miru i tišini. Ovde pravila nisu striktna
već ih određuje grupa koja je u gostima. Tako je i sa hranom, može biti organizovan ketering bilo koje vrste u zavisnosti od potreba. Nikola nam kaže da njegovi gosti nisu zahtevni i da on prihvata isključivo grupne posete, tako da nije moguće doći samostalno na ručak i slično. Materijali koji su korišćeni prilikom izradesu kamen i drvo a ono što doprinosi da se veliki broj gostiju opredeli za Jandalu jeste i to što se i na imanju nalazi sala koja može
biti prilagođena za vežbanje, ples, sastanke i slično. „Od drugara sam dobio veliku bačvu koju sam smestio upravo u ovu salu i iz nje puštamo muziku a po potrebi smestimo di džeja“ kaže Nikola za kraj.

„Imanje sam dizajnirao i izgradio u saradnji sa brojnim umetnicima, od kojih bih izdvojio slikarku prof. Kiki Klimt. Na samom početku imanje je bilo moj poligon na kom sam učio i usavršavao svoje znanje, a vremenom je ono dobilo svoju današnju namenu. Imanje je polako stvarano, petnaestak godina, i zato je drugačije
i jedinstveno. Sve je izgrađeno od prirodnih materijala, ručnim radom. Iako sam izgradio sve na tradicionalan način sa raznim zanatlijama, smernice arhitekturalnog uređenja nisu zašle u smer popularnih etno sela po celoj Srbiji. Plan imanja i dalje nije konačan i svakim danom se nešto menja - iz dana u dan rastemo -“ kaže Nikola Živanović vlasnik i diplomirani dizajner enterijera.
Gosti na imanje dolaze uglavnom preko preporuke, a društvene mreže i sajt im služe da bi videli šta mogu da očekuju od sadržaja na imanju i kave, se usluge
nude. Između ostalog imanje raspolaže smeštajnim kapacitetom od 30 osoba po drvenim kućama i glamping šatorima (sa drvenim podom, krevetima i strujom). Sala površine 140m2 se može koristiti u različite svrhe - kao konferencijska sala, sala za vežbe, bioskopska sala i sl. Na centralnom delu imanja nalaze se sauna koja se zagreva na drva, letnji tuš, kao i hot tubna otvorenom, koji mogu da se koriste u svim vremenskim uslovima. Za više informacija posetite: https://jandala.org

Izvor: Agrobiznis magazin 

U Hrvatskoj je svinjetina poskupela zbog afričke svinjske kuge koja je pogodila stočare u Kini, koja je najveći proizvođač svinja i ujedno i najveći potrošač te vrste mesa.Pretpostavlja se da će u Hrvatskoj, kao članici EU, cena svinjetine i dalje ići naviše jer izvoz za Kinu iz zemalja EU ide u velikim količinama. A čim raste potražnja, skaču i cene proizvoda.

Dešavanja na tržištima susednih država obično se vremenom odraze i na domaće prilike, a kako i kada, ostaje da vidimo. Vlasnik Industrije mesa „Đurđević” Milenko Đurđević kaže da je u Sremu kilogram žive vage svinja trenutno 170 dinara, što je, kako navodi, 20 odsto više nego u ranijem perodu. Paralelno s poskupljenjem živih svinja, i meso je u maloprodaji skuplje, što je, kako naglašava Đurđević, dovelo do pada prometa od deset odsto.

Po njegovim rečima, rastu cena svinja doprinela je afrička svinjska kuga u Kini, gde sada idu ogromne količine svinjetine iz EU, koja, srazmerno potražnji, diže cene svinjskog mesa.

– Videćemo u narednom periodu kakve će biti cene na domaćem tržištu jer se ukida vakcinisanje svinja protiv klasične svinjske kuge i treba da krene izvoz naše svinjetine Kinezima, pošto je naša zemlja nedavno potpisala sporazum o tome. Do sada je naša zemlja imala prolaznost u okolnim zemljama koje nisu članice EU – kaže Đurđević.U Industiriji mesa „Matijević” ističu da je domaća svinjetina jeftinija 15 odsto nego u EU, ali direktor „Agrara Matijević” Zoran Matijević naglašava da se to poskupljenja neće značajnije odraziti na domaće tržište jer su cene, gledajući decembar 2018. i decembar 2019, već više deset do 15 odsto. Kilogram žive vage svinja othranjenih na farmi sada košta oko 165 dinara, dok kilogram svinje utovljene u poljoprivrednim domaćinstvima staje 150 dinara.

– Domaći stočari se nadaju da će tokom decembra svinje biti skuplje, ali se to neće desiti, već će u januaru biti i jeftiniji – smatra Zoran Matijević.

Agrarni analitičar Milan Prostran navodi da se na domaćem tržištu već godinama pojavljuju ciklusi u pogledu cena svinja, kada kilogram žive vage svinja varira od 110 do 190 dinara.– Jedino bi izvoz mogao pogurati skok cena domaće svinjetine, ali do trgovanja na drugim tržištima pa i kineskom, treba da prođe vremena jer Kinezi treba da kod nas urade proveru domaće klanične industrije, izdaju sertifikate pa da tek onda naše svinje krenu za Kinu – objašnjava Porstran.

Dok se to ne dogodi, on kaže da će tokom decembra kupovina svinjetine opasti zbog sviljokonja te da će taj pad prodaje svinjskog mesa potrajati do marta, pa je realno očekivati da cene svinjetine na domaćem tržištu do tada miruje.U mesarama cena svinjskog mesa je razičita. Kilogram svinjskog buta može se kupiti za 509 dinara, ali može i za 569. Svinjski kare košta od 409 dinara, pa i do stotinu više – 509. Svinjski vrat s kostima staje 479 dinara, ali ima mesara koje ga nude kupcima i za 519.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/naslovi/svinetina-malo-poskupela-tu-ce-i-stati-07-12-2019

Insekti, posebno larve crnih vojničkih muva, mogu da budu alternativa soji i to zbog njihove velike hranjive vrednosti i jer je potreban veoma mali prostor za njihov uzgoj.

Ove larve su odličan izvor energije i proteina (37% do 65% proteina), a utvrđeno je da je njihov profil aminokiselina pogodniji za živinu (Barragan-Fonseca i sur., 2017; Schiavone i sur., 2017). Međutim, u istraživanju je takođe utvrđeno da te larve sadrže hitin, koji može negativno da utiče na varenje proteina i, samim tim, u određenim količinama može biti štetan za performanse životinja, piše holandski sajt Allaboutfeed, a prenosi Agromedia.

Dabbou i njegove kolege sproveli su istraživanje 2018. godine, kako bi utvrdili na koji način ove larve utiču na rast brojlera, a merili su krvne parametre i gledali crevnu morfologiju. Rezultati ovog istraživanja sugerisali su da uključivanje dijetalnog obroka larvi do 10% povećava težinu brojlera i povećava unos hrane, međutim, samo u početnom periodu (prvi dan do 10. dan). Pretpostavljeno je da sadržaj hitina u obrocima sa 15% larvi negativno utiče na varenje proteina kod živine (Dabbou i sur., 2018).

Altmann i njegove kolege analizirali su 2018. godine promenu kvaliteta i ukusa mesa pilećeg filea pakovanog u skladu sa trenutnim industrijskim pravilima. Pileći file pilića koji su dobijali odmašćene larve za obrok kao zamenu za 50% soje (ukupno uključivanje larvi u obrok pilića u početnom periodu je bio 19,5%, a tokom perioda uzgoja 16%) činilo se da ima intenzivniji ukus od pilića koji nisu bili hranjeni larvama. Međutim, intenzitet ukusa smanjio se tri dana nakon pakovanja, a zatim sedam dana nakon pakovanja još malo i došao gotovo do nivoa ukusa filea od pilića koji nisu hranjeni larvama.

Sa druge strane, intenzitet ukusa filea grudi kontrolne grupe (koja nije hranjena larvama) se takođe smanjio za tri dana nakon pakovanja, ali, otkriveno je da se ponovo povećao nakon sedam dana.

Daljom analizom utvrđene su stabilniji nivoi pH u pilećim fileima iz grupe koja je hranjenja obrocima sa larvama, na osnovu čega se zaključilo da uključivanje larvi u ishranu brojlera može da produži svežinu pilećeg mesa dok stoji u prodavnicama.

Uključivanje larvi u ishranu takođe ima uticaj na proizvodnju jaja. Rezultati su pokazali da je 7,5% larvi u obrocima dalo sličnu proizvodnju jaja, prosečnu masu jaja i prosečan kvalitet u poređenju sa jajima kontrolne grupe koja nije hranjena larvama. Međutim, 5% larvi u obroku je imalo kao rezultat nižu proizvodnju jaja. Masa i kvalitet jaja su takođe bili znatno niži nego kod jaja kokošaka koje nisu konzumirale larve.

Takođe, istraživanja su pokazala da su se boja žumanceta, čvrstoća i debljina ljuske značajno povećali kod grupa koje su hranjene larvama.

Iako su rezultati delimično nedosledni, moglo bi se reći da uključivanje odmašćenih larvi u obroke u količini od 10% do 16% kao zamena soje ne utiče negativno na živu težinu i dnevni unos hrane muških brojlera barem tokom početnog perioda razvoja. Tokom perioda rasta i završetka preporučuju se niže količine. Zdravstveno stanje živine, utvrđeno analizom krvnih markera, ne zaključuje štetno delovanje larvi na njihovo zdravlje.

Za proizvodnju jaja, 7,5% brašna od odmašćenih larvi, kao zamena za soju može biti razumna odluka, koja će za rezultat imati ujednačena jaja sa taminijim žumancetom i jaja koja su otpornija na fizička oštećenja, što kao rezultat ima manje gubitke tokom lanca proizvodnje i snadbevanja krajnjih potrošača.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2714752/larve-crnih-vojnickih-muva-mogu-da-budu-alternativa-soji-u-ishrani-zivine

U Srbiji se sve manje piju vina koja se mešaju sa kiselom vodom. Sve je više potrošača koji pazare domaća vina srednje i visoke klase. Mali vinari planiraju da iskoriste pomoć države i podignu nove zasade kako bi povećali proizvodnju.


Dragana Janjić iz vinarije "Aleksić" kaže da 95 odsto proizvodnje prodaju na domaćem tržištu. "Možda od ove godine, kada smo otvorili azijsko tržište, tačnije Kinu, verovatno će rasti izvoz kako raste i potržanja kod njih", navodi Janjićeva.

Budući da Kinezi traže velike količine vina najboljeg kvaliteta, proizvođači će, umesto uvoza sirovine iz Makedonije i Crne Gore, morati da podignu vinograde.

"Tvrdim da je jako teško kupiti kvalitet grožđa koje možemo da proizvedemo sami, tako da vinari iz sopstvenih zasada prave i najkvalitetnija vina", kaže Siniša Popov iz vinarije "Kiš".

O kvalitetu se posebno vodi računa u manastirima, gde se proizvode neka od najtraženijih boca.

"To je neka mistika, nešto što ljude ipak privlači, a hvala Bogu, kao što smo već rekli, vina su sve kvalitetnija i kvalitetnija. Profit nije prioritet, ali konkretno u našem slučaju manastir u većoj meri živi od proizvodnje vina", kaže iguman Kozma iz manastira Bukovo kod Negotina.

Osamdeset odsto domaćeg vina proda se u restoranima i vinotekama. Naše sajmove obilaze i menadžeri i somelijeri iz inostranstva.

"Imate vrlo jedinstvene sorte: prokupac i tamjaniku, interesantan način proizvodnje koji je odličan za građenje vinskog identiteta. Ako mene pitate, previše su jeftina, dobijete odličan kvalitet za nisku cenu", kaže vinski ekspert Stjuart Pigot.

Na Beogradski salon vina stigao je i vinar iz Italije, čija se porodica tom proizvodnjom bavi već 35 generacija. Ima titulu barona, zamak i godišnju proizvodnju od nekoliko miliona boca. Sa kupcima lično komunicira i kaže da je to jedna od tajni posla.

"Morate biti kreativni i dinamični. Moj posao je da putujem po svetu, da razumem kako potrošači reaguju na različite ukuse, kvalitet", kaže Frančesko di Kasoli, proizvođač vina iz Italije.

Paralelno sa potrošnjom vina, u Srbiji raste i vinska kultura. Sve više pijemo stare, domaće sorte. Imamo 360 registrovanih vinarija, dva i po puta više nego pre deset godina.

Pripremila Marija Miladinović Lisov

Izvor: www.rts.rs 

Već generacijama poljoprivrednici širom Severne Dakote tradicionalno su angažovali sezonske radnike kako bi im pomogli u sadnji, žetvi i drugim poslovima. Sa digitalizacijom poljoprivrede i primenom savremene tehnologije poljoprivreda se transformiše tako da umesto vrednih ruku radnika traže se IT inženjeri,
tehnolozi, a nije retkost da se angažuju i naučnici koji će se baviti različitim analzama kako bi poboljšali produktivnost.
Sve ovo se radi naravno da bi zadovoljili potrebe za hranom, povećali prinose radi povećanja profitabilnosti, očuvali životnu sredinu i poboljšali bezbednost pre svega na radu ali i samih proizvoda. Prema konsultantskoj firmi Accenture manje od 20 procenata površina danas upravlja digitalnom agrarnom tehnikom. Zapažanje je da se prečesto te ideje realizuju bez poljoprivrednika, rančera i generalno ljudi iz agrobiznisa koje bi tehnologija trebalo da pomogne. Vlada Severne Dakote i Microsoft uložiće 1,5 miliona dolara u istraživanja koja treba da pomognu poljoprivredu kroz kompijuterska ili popularno
rečeno IT rešenja.
Naša ambicija je da udružimo Microsoftovu tehnologiju, tehnologe i IT naučnike sa poljoprivrednicima i preduzetnicima iz Severne Dakote kako bi izgradili vodeći svetski poljoprivredni inovacioni centar koji predstavlja „farmu budućnosti“ izjavili su zvaničnici na potpisivanju Ugovora o saradnji.
Šta je to FarmBeats sistem?
FarmBeats poljoprivrednicima pruža precizne informacije o temperaturi zemljišta kao i vlažnosti tako da tačno znaju kada je najbolje vreme za sadnju, zalivanje i đubrenje, kao i o preciznoj količini potrebne vode i đubriva. Kako se klima menja ovi podaci postaju još važniji. Vreme i promene sezona sadnje su stalno novi i manje predvidljivi. FarmBeats poljoprivrednicima pruža lakši način za poboljšanje svojih poljoprivrednih prinosa, smanjenje ukupnih troškova i smanjenje uticaja poljoprivrede na životnu sredinu. Ruralna širokopojasna mreža U SAD-u više od 19 miliona ljudi živi u selima gde nemaju pristup širokopojasnom internetu. Tako da oni nisu u mogućnosti da koriste podatke koji su mnogima dostupni. Farma budućnosti zahteva upravo
širokopojasnu vezu u selima. Smatra se da je ovo nacionalni problem koji se može i mora rešiti hitno. Kako je saopšteno 2017. godine dogovoreno je da se do 4. jula 2022. godine ovaj problem mora biti rešen. Sve to biće moguće zahvaljujući velikim investicijama kako privatnog sektora tako i Vlade.
Hrana je biznis budućnosti zajedno sa IT sekotorom
Procenjuje se da će svetska potražnja za hranom do 2050. godine povećati za neverovatnih 70% u odnosu na nivo iz 2010. godine. Postizanje ovog povećanja proizvodnje hrane postalo je teže jer resursi na koje se oslanjamo počinju smanjivati. Na primer, vodostaji se smanjuju – sve manje imamo dostupne vode za proizvodnju širom sveta. Površine sa obradivom zemljom se smanjuju, a klimatske promene su postale sve jače i drastično utiču na proizvodnju (ove godine nezapamćena vrućina u Francuskoj, prošle godine u Holandiji, Belgiji i pojedinim delovima Nemačke).
Upravo se sve dešavalo na delovima teritorija država gde je poljoprivreda i najzastupljenija. Bilo ili ne zanimljivo teoretičarima zavera, ali Microsoft je počeo da ulaže značajna sredstva u razvijanje programa koji bi trebalo da olakšaju poljoprivrednicima proizvodnju. Kao što je to slučaj u mnogim zemljama u Americi se sve više poljoprivrednicima nude servisi koji raspolažu podacima koji mogu pomoći u proizvodnji naročito u agrotehničkim merama kao što su navodnjavanje i đubrenje. Konkretno, studije su pokazale da korišćenjem precizne tehnike navodnjavanja uz pomoć analiza podataka i softverskih rešenja mogu povećati prinose za 45%, uz istovremeno smanjenje korišćenja vode za 37% . Prosto i jednostavno rečeno zaliva se kada treba i samo koliko treba.
Ovakvi načini rada se proširuju i na ostale precizne poljoprivredne tehnike kao što je to đubrenje. Međutim, otežavajuća okolnost jesu skupe tehnike prikupljanja podataka, a uz to i sama mehanizacija naročito na našem podneblju.Ali kao što su nekada mobilni telefoni bili preskupi a danas ih imamo po nekoliko u svom posedu tako će i u budućnosti biti dostupni i sistemi kao što je to „FarmBeats“ Šta je FarmBeats sistem? To je kompleksno rešenje koje koristi podatke prikupljene preko senzora, dronova, različitih vidova snimanja iz satelita i slično. Ovi prikupljeni podaci se obrađuju i predstavljaju
jasnu sliku šta bi recimo trebalo preduzeti na nekom posedu bilo da je reč o početku proizvodnje ili tokom sezone. Da bi se omogućila poljoprivreda zasnovana na podacima, potreban je neometani sistem za prikupljanje podataka. Dakle treba nam stalno dostupan internet, senzori i energija za uređaje. Solarna rešenja jesu dobra za napajanje ali se nameće pitanje šta učiniti ako predugo nema sunčevog zračenja pa se baterije potroše?
Još jedan veliki izazov jeste cena koštanja sistema. Pojedinačni senzor može koštati 350 USD uz naknadu koja se mora redovno platiti. S obzirom na to da širom sveta postoji preko 500 miliona malih poljoprivrednika, to je praktično za većinu nezamislivo da se izdvoji toliko novca i da to bude rentabilno. Kako bi se ovaj jaz prevazišao smatra se da bi bilo najbolje da svi imaju dostupne ove podatke a ne samo pojednici koji mogu to da priušte. Do sada je sistem FarmBeats raspoređen širom sveta, uključujući lokacije u Sjedinjenim Državama, Indiji, Africi i Kini. FarmBeats se koristi za razne poljoprivredne aplikacije kao što su nadzor skladištenja, generisanje preciznih senzorskih mapa polja useva, nadgledanje životinja i još mnogo toga. Da bismo bolje razumeli šta sve
FarmBeats obuhvata objašnjavamo glavne komponente sistema i pružamo studiju slučaja razmeštanja FarmBeats-a na farmi Nelson u Spokaneu, SAD. Senzori za zemljiište, biljke i praćenje vremenskih prilika povezani su na hardver za prikupljanje podataka koji se naziva senzorski čvor. Senzorski čvor podržava i analogne i digitalne senzore industrijske klase. Ovi senzori su robusni protiv vremenskih prilika. Pored toga, senzorski čvor podržava senzore koji
imaju dužinu kabla do 500m što olakšava dužu pokrivenost jednim senzorskim čvorom. Sve ovo se prikuplja zajedno sa snimcima dronove koji na farmi služe za prikupljanje snimaka i podataka iz vazduha. Ova slika se koristi za posmatranje, a takođe i za kombinovanje podataka senzora o zemljištu sa vazdušnim snimcima. Posto i nešto što u IT sektoru zovu TV Vhite Spaces a koristi se kako bi se proširila Internet pokrivenost na nekoliko milja poljoprivredne površine. Skraćeno rečeno TVVS je neiskorišteni TV spektar koji se može iskoristiti za omogućavanje povezivanja poput Vi-Fi veze na velike udaljenosti. Upotreba TVVS-a je posebno upečatljiva za poljoprivredne regione, jer postoji mnogo neiskorištenih TV kanala u ruralnim područjima, u poređenju sa gradskim oblastima. Budući da TV signali rade u opsezima nižih frekvencija (UHF i VHF), oni mogu putovati kroz guste krošnje useva i na velike udaljenosti.
Farmi Nelson se prostire na oko 7.900 hektara. Ovo je jedna od mnogih lokacija za poljoprivredu koja koristi sistem FarmBeats. Na farmi Nelson vegetaciona
sezona traje od marta i jula. Uglavnomno su zastupljeni usevi kao što su pšenica, sočivo, grašak i druge leguminoze. TVVS bazna stanica povezuje se na Internet u kući farmera i proširuje pokrivenost. Svaku kutiju senzora napaja jedna baterija i potpomognuta je solarnom energijom, što omogućava održavanje baterije sasvim minimalnim. Senzorske kutije dizajnirane su da budu modularne u smislu da se mogu koristiti različite vrste senzora (analogni ili digitalni) i mogu se koristiti razne komunikacione šeme za prenos podataka.
Pošto bi trebalo mnogo senzora rešeno je da se dronovima iz vazduha obezbedi bolk apokrivenost a jeftinije je rešenje. Na Nelson farmi senzorske kutije komuniciraju koristeći LoRa, standardni IoT protokol, a takođe i TVVS u zavisnosti od rastojanja između senzorske kutije i najbližeg TVVS klijenta. Na primer, kutije senzora udaljene nekoliko milja oslanjale bi se na TVVS jer LoRa ima domet komunikacije do 2,5 milje. Svaka senzorska kutija, bilo da koristi TVVS ili LoRa, prenosi podatke koji stižu do Edge uređaja koji sedi u kući poljoprivrednika. Sada smo omogućili neprimetan sistem za prikupljanje podataka. Međutim, da bismo imali tačan prikaz vlažnosti tla, na primer, na celom polju trebalo bi da postavimo ogromnu količinu senzora. Umesto toga nam služe
dronovi koji takođe snimaju imanje i šalju podatke koje objedinjujemo i dobijamo precizne informacije o stanju na njivi. Naosnovu tih podataka donosi se i odluka koja je najoptimalnija za situaciju koja je na terenu.
Kakva su iskustva?
FarmBeats na Nelson farmi u primeni je već 11 meseci. Konkretno, primena najskupljih hemikalija smanjena je za 90%, a ušteda troškova porasla je za 15%. FarmBeats takođe predviđa mikroklimatske prognoze temperature i brzine vetra i pravca, što ima neposredan uticaj na useve. Mikro-klima na farmi Nelson može imati temperaturne razlike preko 10 stepeni. Kada temperatura padne ispod smrzavanja u roku od 24 sata, to može prouzrokovati pad prinosa do 50% i značajne gubitke u prihodima. Upravo je to bila situacija u probnom periodu. Nije bilo najavljeno u prognozi za taj region, ali na farmi koja se posmatra je došlo do naglog pada temperature. Zbog toga je blagovremeno aktiviran antifrost sistem u delovima imanja gde je bio problem al ii gde je
bilo razloga za intervenciju u zavisnosti od useva. Ono što je značajno je i bezbednost same opreme. Na primer, dronovi neće ulaziti u zone gde je prejak vetar ali će biti tamo gde je moguće da rade neometano i bez mogućnosti da budu oštećeni tokom rada.

Izvor: Agrobiznis magazin

Održana je licitacija za izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu na području kanjiške opštine, za koju u prvom krugu nije bilo većeg interesovanja.Od ponuđenih 2.127,8 hektara razvrstanih u 575 licitacionih jedinica, četiri poljoprivredna gazdinstva i jedno pravno lice pokazali su interes samo za parcele u šest licitacionih jedinica u atarima Oroma, Kanjiže i Horgoša. U tih šest licitacionih jedinica oni su u zakup uzeli tek nešto više od 26 hektara, tako da je za drugi krug preostalo nešto više od 2.100 hektara.

Samostalna stručna saradnica za poljoprivredu i ruralni razvoj Opštinske uprave Kanjiža Valerija Nemeš Salkai objašnjava da je interesovanje malo zbog toga što su prethodnih godina sklopljeni ugovori o dugogodišnjem zakupu za više od 1.500 hektara, pa su za prvi krug licitacije ostale parcele koje nisu bile interesantna ni onim stočarima koji su ove godine ostvarili pravo prečeg zakupa.

Ona napominje da je bilo 22 prijavljena stočara koji su ostvarili pravo prečeg zakupa, međutim, pod uslovima pod kojima se po novom pravilniku državna zemlja daje u zakup, nisu zainteresovani. Uglavnom su se javili govedari, koji mogu ostvariti po pravu prečeg prvenstva zakup na deset godina, pod uslovom da održavaju postojeći stočni fond do kraja perioda zakupa državnih njiva.

– U takvim ekonomskim i drugim prilikama, stočari kažu da uopšte nisu sigurni u opstanak delatnosti kojom se bave, pa su samo dvojica odlučila da uzmu državnu zemlju u zakup po tom osnovu – ukazala je Valerija Salkai Nemeš. – Ostali su rekli da im je bolje da, ukoliko im odgovara, učestvuju na licitaciji u prvom ili drugom krugu, kada nemaju obaveza u pogledu održavanja stočnog fonda. Interes za državne njive u prvom krugu licitacije bio je mali i zbog toga što su za izdavanje ostale parcele s nekvalitetnim zemljištem, jer je i ove godine u postupku restitucije vlasnicima vraćeno dosta parcela s kvalitetnijim oranicama na gornjoj terasi u atarima Oroma i Trešnjevca. Drugi razlog je ograničenje da u prvom krugu mogu učestvovati samo registrovana gazdinstva i pravna lica s teritorije katastarskih opština u kojima se ponuđeno zemljište nalazi. Javni poziv za drugi krug licitacije biće raspisan za decembar, kada se očekuje veća zainteresovanost poljoprivrednih gazdinstava.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/stocari-nece-rizik-i-nive-loseg-kvaliteta-07-12-2019

Rakija od šljive brenda "Ognjena", preduzeća "Braća Tomašević" iz Prijepolja apsolutni je pobednik velikog međunarodnog ocenjivanja kvaliteta rakija i likera na Sajmu poljoprivrede Kroagro u Zagrebu.

Prema rečima Vukosava Tomaševića "Ognjena", je dobila najviše ocene desetočlanog međunarodnog žirija koji je ocenjivao kvalitet 115 uzoraka rakija i likera iz 40 destilerije iz Hrvatske, Slovenije, BiH, Srbije i Crne Gore.

"’Ognjena’ je prepečenica stara devet godina, koja je po oceni međunarodnih eksperata nagrađena sa preko 19 poena, od ukupno 20 mogućih", kazao je Tomašević.

Pored šljivovice, velikom zlatnom medaljom nagrađena je i ’Ognjena’od maline.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest698017.html

Skupština Grada Prokuplja donela je Odluku da se porez na imovinu za poljoprivredno zemljište u četvrtoj zoni drastično umanji kako bi se podstakla poljoprivredna proizvodnja.

Tako će poljoprivrednici porez na poljoprivredno i šumsko zemljište plaćati samo simbolično, odnosno za hektar zemljišta plaćaće samo 13 dinara godišnje, rečeno je danas u lokalnoj samoupravi.

U Lokalnoj poreskoj administraciji su rekli da će se ubuduće na osnovu odluke mesne skupštine, za građevinsko zemljište u četvrtoj prokupačkoj zoni umesto dosadašnjih 800 dinara plaćati 600, za poljoprivredno zemljište umesto 200, plaćaće se 90 dinara, a za šumsko zemljište umesto 150, plaćaće se 80 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2713579/porez-na-poljoprivredno-zemljiste-u-prokuplju-simbolicnih-13-dinara-godisnje-podsticaj-za

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31