Izložba fotografija fotoreportera Darka Dozeta, povodom 700 godina Manastira Krupe, biće otvorena 26. jula, u 19.00 časova u Kulturnom centru Novog Sada.

Prisutne će pozdraviti i poželeti dobrodošlicu Njegovo preosveštenstvo Episkop bački gospodin Irinej, a izložbu će prigodnom besedom otvoriti Njegovo preosveštenstvo Episkop dalmatinski Fotije. Izložbi će, osim autora prisustvovati i iguman Manastira Krupa arhimandrit Gavrilo Stevanović koji će okupljenim medijima detaljnije govoriti o samom životu i radu manastira.

Ukupno 40 umetničkih i dokumentarnih fotografija, nastalih prilikom nekoliko Dozetovih boravaka u ovom drevnom manastiru na međi Like i Dalmacije, biće predstavljeno na 27 panoa.

Manastir Krupa je, pre tačno sedam vekova, 1317. godine, kao zadužbinu podigao kralj Milutin, u istoimenom selu uz reku Krupu, tako da će centralna svečanost povodom ovog velikog jubileja, biti održana u samom manastiru, na slavu ove svetinje - Veliku Gospojinu, 28. avgusta ove godine.

Sam manastir je, kao i većina svetinja Srpske pravoslavne crkve, u svojoj dugoj istoriji, najveća stradanja pretrpeo u 20. veku. U Drugom svetskom ratu izgoreli su svi konaci, a manastirski inventar je uništen, kada su ga ustaše pretvorile u vojno uporište prema Italiji.


Sledeća tragedija usledila je 1995. kada je u akciji „Oluja“ manastir je pretreo manja oštećenja i krađe, ali su, sa srpskim narodom koji je tada napustio područje Hrvatske, otišli su i monasi ovog manastira pa je manastir bio pust do 2000. godine. Dolaskom na tron Episkopa dalmatinskog g. Fotija (Sladojevića) i postavljanjem ahimandrita Gavrila (Stevanovića) na mesto nastojatelja, za manastir počinju bolji dani.


Autor ove izložbe – Darko Dozet, sarađivao je sa najuglednijim svetskim novinskim agencijama, a fotografije su mu objavljivali gotovo svi svetski listovi i magazini. Njegove fotografije ilustrovale su više od 1.000 naslovnih strana najznačajnijih medija, prvenstveno „Večernjih novosti“, a samostalne izložbe imao je u više od pedest gradova Srbije i inostranstva. Autor je projekta „Koreni duše“ posvećenog Kosovu i Metohiji te koautor projekta „Svedoci trajanja“ koji prikazuje srpsku kulturnu baštinu u Republici Rumuniji.

Izložba je obogaćena i pratećim tekstovima Snježane Orlović, istoričara umetnosti, vrsnog poznavaoca manastira i crkava Eparhije dalmatinske i Eparhije gornjokarlovačke. Autor je četiri knjige - „Manastir Krupa“, „Manastir Dragović“, „Manastir Gomirje“, „Manastir Presvete Bogorodice Trojeručice“ a uskoro će biti objavljeno i obimno izdanje Šematizma i istorije Eparhije gornjokarlovačke, ali i monografija povodom velikog jubileja 700 godina manastira Krupe koju radi u koautorstvu sa teologom i istoričarom Radovanom Pilipovićem.


Organizaori izložbe su Kulturni centar Novog Sada i Foto asocijacija Vojvodine uz podršku Uprave za kulturu grada Novog Sada.

Predviđeno je da izložba posle Novog Sada bude prikazana u Gračanici, kako bi se i simbolično spojile dve zadužbine kralja Milutina. Posle Gračanice, izložbu će videti i stanovnici Beograda, Banja Luke...

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje nabavke opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda kao i za podizanje voćarskih i vinogradarskih zasada na teritoriji AP Vojvodine u 2017. godini.

Ovim konkursom predviđena je dodela sredstava u iznosu do 124. 776. 625 dinara, a sufinansira se do 60 odsto investicije bez PDV-a, odnosno, 70 odsto za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, lica mlađa od 40 godina i žene, prenosi "eKapija".

Sredstva se dodeljuju, pišu, za nabavku elemenata za protivgradnu zaštitu za voćarsku proizvodnju, za nabavku stubova za podizanje zasada, žica za ograđivanje parcela, stubova za ogradu i sistema protiv smrzavanja "anti-frost".

Kako navode, maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi je 10 miliona dinara, a konkurs je otvoren do utroška predviđenog iznosa, odnosno zaključno sa 15. septembrom 2017. godine.

Izvor: www.naslovi.net

U toplini svog doma, Vesna Matejić iz Lapova, baveći se dekupaž tehnikom, došla je na ideju da ručno izrađuje kutije za cveće ili takozvane „flower box” kutije. Sve je počelo sa simpatičnim srcem na štapiću, koje sadrži različite natpise, dok danas uspešno posluje sa cvećarama, ali i ulepšava domove sa svojim kreacijama. 

Kutije su pravljene od lakih materijala, stirodura i stiropora, a ukrasni detalji od krep papira i raznih ukrasnih traka. Namenjene su pravljenju aranžmana od cveća ili kao obloge za saksije sa cvećem.

Pored kutija, Vesna izrađuje natpise i imena od stiropora, za različite svečane prilike, pre svega za rođendane i venčanja. Svaki proizvod se može uraditi po želji i u dogovoru sa kupcem.

Maštovita Vesna za dekoracije koristi sve što nađe u svom okruženju i trudi se da bude drugačija i estetski originalna. Za sve informacije i usluge, možete je pronaći na facebook i instagram stranici pod nazivom “Vesnina fabrikica”.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul. 

 

Kako da gajite kadificu? Koje vrste kadifice postoje? Koje su njene lekovitosti? Možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/hortikultura/item/2724-da-li-ste-probali-salatu-od-kadifice

 

U podnorudničkim selima Vojkovci i Jarmenovci počinje berba prvih plodova kupine, čiji je rod dobar, ali se proizvođači žale na nisku otkupnu cenu.

Bojan Mijailović iz sela Vojkovci pod kupinom ima 15 ari, sorte čačanska bestrna, koja je u punom rodu i kaze da baš nikada do sada nije imao toliko plodova, ali podseća da kad je visok prinos onda je cena niska.

"Na otkupu za ovu voćnu vrstu plaća se 40 dinara po kilogramu što je jako malo", kaže Mijailović. 

Ista situacija je i u susednom selu Jarmenovci. Domaćin Saša Savić ima zasad od 25 ari već pomenute sorte. 

"Iako je ova godina dosta problematična, kupina je ponela veliku količinu izuzetno kvalitetnih plodova," izjavio je Savić. 

On se, međutim, nada da će tokom berbe koja traje skoro mesec dana cena skočiti, jer se sa trenutnom cenom, kako kaže, ne uklapaju. 

"Nije lako odnegovati kupinu, iako nemamo velike površine ipak treba dosta ulaganja, đubrivo, hemija, navodnjavanje a cena nikakva,"dodao je Savić. 

Kupine iz ovih sela putuju za Čačak odakle i vodi poreklo ova sorta, poljoprivrednici imaju ugovoren otkup sa hladnjačom koja dalje plasira plodove na englesko tržište.

Izvor: www.b92.net

Ova godina bila je pogubna za srpsku malinu. Nepovoljni klimatski uslovi, ekstremno hladne zime, vrela leta, grad i sneg prepolovili su rod crvenog zlata, a niska otkupna cena isprazniće džepove proizvođača koji tvrde da sa 135 dinara za kilogram ne mogu pokriti troškove proizvodnje i angažovanja radnika.

Stiče se utisak da glavni profit ostvaruju hladnjačari, no oni kažu da još uvek nema jasnih ugovora sa inostranim otkupljivačima pa bi viša cena bila i ogroman rizik za njih.

Činjenica je da je srpska malina doživela vrhunac u otkupu od 2008. do 2011. godine kada je za kilogram plaćano od 2,20 do 2,80 evra.

- Tada su prvi inostrani kupci došli direktno u Srbiju i mi smo prvi put dobili merodavnu cenu za našu malinu. Onda je ponovo krenuo manji pad cene, prošle godine plaćalo se od 230 do 250 dinara za kilogram, a ovo sada je totalno poniženje za svakog proizvođača malina u Srbiji - kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović.

Ako se uzme u obzir da je prošle godine proizvedeno 83.000 tona malina u Srbiji, a ove godine rod neće biti preko 55.000 tona, postavlja se pitanje šta je uslovilo pad cena u otkupu. Malinari tvrde da je u pitanju uvoz koji ne samo da obara cenu već i kvalitet srpskih sorti vilamet i miker, koje po kvalitetu prednjače na svetskom tržištu.

- Uvozila se malina koja nije ni približnog kvaliteta kao naša i onda se mešala, recimo, polka sa našim sortama tako da smo izgubili na kvalitetu. Sada, verovatno, niskom cenom hladnjačari pokušavaju da opet postanu konkurentni na svetskom tržištu, da vrate poverenje otkupljivača koje su izgubili, a sve puca po leđima proizvođača - kaže Radović.

On je dodao da tržištem u Srbiji vladaju monopolisti, a najbolji dokaz je poređenje sa Evropom gde cena može da varira do pola procenta, a kod nas i do pedeset odsto.

Radović je istakao da “oko četiri miliona ljudi u Srbiji živi direktno ili indirektno od proizvodnje malina tako da će na ovu cenu mnogi gladni dočekati zimu”.

Sanel Dizdarević iz Prijepolja uzgaja maline na površini od pet hektara i kaže da je ulaganje oko 140 dinara po kilogramu, tako da se sa trenutnom cenom ni troškovi ne mogu pokriti.

- Ova godina je katastrofalna, vremenske nepogode uslovljavaju veće angažovanje oko malina, a samim tim i veća ulaganja. U normalnim uslovima, recimo, maline se prskaju tri, četiri puta, a sada da bismo je zaštitili tretirali smo je i do sedam, osam puta. Na sva ta ulaganja dodate i koštanje radnika, i vidite gde je proizvođač u ovoj priči.

Izvor: www.naslovi.net

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.585 tona robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (941 t), krastavcem (239 t), dinjom (233 t), paradajzom (149 t), breskvom (148 t), tikvicom (141 t), paprikom (134 t), krompirom (126 t), kupusom (95 t), crnim lukom (85 t), šargarepom (79 t), kukuruzom (41 t), jabukom (39 t) i šljivom (25 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: dinje (197 t → 233 t), paradajza (140 t → 149 t), krompira (115 t → 126 t), crnog luka (80 t → 85 t), šargarepe (64 t → 79 t), kukuruza (28 t → 41 t), jabuke (31 t → 39 t) i šljive (17 t → 25 t), dok je promet: lubenice (1.016 t → 941 t), krastavca (259 t → 239 t), breskve (181 t → 148 t), tikvice (169 t → 141 t), paprike (153 t → 134 t) i kupusa (121 t → 95 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     20 - 60 din; prošle nedelje 35 - 70 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 100 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       40 - 60 din; prošle nedelje 60 - 70 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      25 - 80 din.

lubenica                     8 - 17 din; prošle nedelje 13 - 18 din.

dinja                           12 - 25 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 49 odsto građana Srbije glasalo bi za, njih 27 odsto bi glasalo protiv, 13 odsto ne bi glasalo uopšte, dok 11 odsto ne zna šta bi odgovorilo na ovo pitanje, rezultat je istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“ koje je krajem juna sprovelo Ministarstvo za evropske integracije. Anketa u kojoj je učestvovalo 1.064 ispitanika starijih od 18 godina rađena je prema standardu Evrobarometra.
Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka. Od ukupnog broja ispitanika njih 66 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije.
Reformu zdravstvenog sistema (16 odsto), borbu protiv korupcije (15 odsto), reformu pravosuđa (15 odsto), reformu poljoprivrede (11 odsto) i reformu obrazovnog sistema (11 odsto) građani prepoznaju kao najznačajnije i koje najviše utiču na njihov svakodnevni život. Sledeća po važnosti je reforma zaštite potrošača (9 odsto), slede reforma zaštite životne sredine (7 odsto) i bolja zaštita ljudskih prava (7 odsto).
Najveći procenat građana, njih 59 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Republike Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se dijalogom dođe do održivih rešenja.
Za najveći broj građana, njih 17 odsto, članstvo u EU predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje, put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (16 odsto), mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (14 odsto), kao i mogućnost da se uredi stanje u našoj državi (12 odsto).
Kad govorimo o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. do danas 23 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator našoj zemlji u poslednjih 16 godina, 22 procenta misli da je reč o Rusiji, za Kinu se izjasnio 21 procenat građana, dok je na četvrtom mestu Japan sa 11 procenata. Zvanični podaci govore da, u periodu od 2000. do 2015. godine, Evropska unija i njene države članice, sa oko 2,7 milijardi evra doniranih sredstava predstavljaju najveće donatore, čime su značajno doprineli razvoju Srbije.

Izgradnja četiri magistralna sistema za navodnjavanje od 11, koliko je zaključeno ugovorom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, počeće u avgustu.

To je najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, koji je kazao da će, kada se završi izgradnja svih 11 magistralnih sistema, Srbija imati novih 25.000 do 30.000 hektara zemljišta koji se navodnjava.

"Pralelno sa tim mi subvencionišemo mikrosisteme za navodnjavanje bušenjem bunara, koji se najčešće koriste u voćarstvu i povrtarstvu. Definitivno da klimatske promene čine svoje, moramo učiniti dodatni napor da što više poljoprivrednih površina stavimo pod sistem za zalivanje", rekao je Nedimović za RTS. 

On je podsetio da je u Srbiji do tri odsto obradivih površina pod sistemom zalivanja, a da se teži da to bude bar 10 odsto. 

"Sistemi za navodnjavanje su važni naročito na onim prostorima koji su usmereni na voćarstvo i povrtarstvo. Tu se mogu isplatiti sistemi za navodnjavanja, zbog toga su važni predeli oko Beograda, Mladenovac, Smederevo, Leskovac", zaključio je ministar.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31