Međunarodni institut za ukus iz Brisela dodelio je nagrade za prvoklasan ukus za pet proizvoda iz Srbije. Prestižni sertifikat superiornog ukusa ponele srpske suve šljive, namaz od malina, hladno ceđeno ulje od bundeve, sirovi med sa liofilizovanom šljivom u prahu i ajvar.

Potvrda kvaliteta za tradicionalne premijum srpske prehrambene prozivode i ove godine je stigla iz Brisela.

Preko 200 svetskih kuvara i somelijera probali su na manifestaciji u Briselu ”na slepo” najraznovrsnije proizvode iz celog sveta.

Za prvoklasan ukus nagradili su i pet proizvoda srpskih kompanija ”Agranela” iz Valjeva, ”Ril Red Repsberi” iz Bečeja, ”Ekovital” iz Bikić Dola, ”Hepi Hani” iz Beograda/Kučeva i ”Strelu” iz Leskovca.

Učešće na ovoj manifestaciji i nagrada Međunarodnog instituta za ukus prilika je da se promoviše srpska industrija visokokvalitetne hrane i otvore novi putevi međunarodne saradnje.

Nagrađeni srpski proizvođači su se predstavili briselskoj publici i na prijemu koji je ogranizovala Ambasada Republike Srbije u Belgiji i Misija Republika Srbije pri EU.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/u-briselu-nagradeno-pet-srpskih-tradicionalnih-proizvoda-24-06-2019

Romanovska ovca je tokom poslednjih godina postala interesantna za uzgoj našim ovčarima. Jedan od razloga njene veće potražnje, osim otpornosti na bolesti i ranog stasavanja, jeste i izuzetna plodnost. Ova rasa važi za najplodniju u svetu i opravdava epitet - carska ovca.

Ubraja se u izrazito mlečne rase, što joj omogućava da samostalno othrani veći broj jagnjadi. U našoj zemlji romanovska ovca priznata je kao rasa i uvrštena u odgajivački program početkom 2015. godine.

Porodica Stojanović iz Vajske kod Bača pre osam godina počela je sa uzgojem ovaca ove rase. Danas imaju stado koje broji oko stotinu grla. Dragana Ćosić i Dragan Stojanović zahvalni su majci Koviljki, koja ih je uvela u posao.

Krenuli su u strogu selekciju i sada imaju umatičene ovce. Od samog starta dosta su ulagali u genetiku uvozom grla iz Hrvatske i Mađarske, a veliku zahvalnost, kako kažu, duguju Dušanu Tišmi iz Dalja u Hrvatskoj, velikom poznavaocu romanovske ovce.

- Više od polovine naših ovaca ojagnjile su trojke, a do sada nismo imali nijednu koja ima samo jedno jagnje. Otac ovih ovaca uvezen je iz Mađarske, a poreklo mu je francusko. Jedan od naših ovnova bio je potomak šampionskog grla - pobednika sajma u Gudovcu. Sada smo došli do elite sa kojom se ponosimo i želimo da pokažemo da grla rođena i odgajana u Srbiji mogu da pariraju inostranim - kaže Ćosićeva.

Ova porodica bavi se i ratarstvom, kako bi obezbedila dovoljno kvalitetne i raznovrsne hrane za ishranu stada.

- Ovce koje daju veliki broj jagnjadi zahtevaju mnogo pažnje i kada je ishrana u pitanju. Kako bi im obezbedili dovoljno vitamina i minerala u svakodnevnu ishranu dodajemo i ječam, tritikale, ali i lomljenu šargarepu koju nabavljamo od velikih proizvođača iz Begeča, tako da unose puno vitamina, što doprinosi plodnosti ovaca - dodaje Dragana Ćosić.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2549172/sve-vise-ovcara-odlucuje-se-za-romanovsku-ovcu-koja-vazi-za-najplodniju

Ugovori između lokalne samouprave i poljoprivrednika potpisani su danas u Trsteniku, posle javnog poziva, koji je opštinska uprava raspisala u martu. Podržano je 77 projekata.

Predsednik Opštine Trstenik Aleksandar Ćirić rekao je za Tanjug nakon potpisivanja ugovora da je reč samo o jednoj meri pomoći poljoprivrednicima, a radi se o subvencionisanju prilikom kupovine mašina i opreme.

- Ostaje nam da tokom godine realizujemo još nekoliko mera iz programa za poljoprivredu. Cilj nam i jeste da sav novac koji je namenjen za poljoprivredu budu i iskorišćen. Inače, samo za ovu meru ostalo je još novca u budžetu i još poljoprivrednika će moći da aplicira - rekao je Ćirić.

Kako je istakao, konkurs za kupovinu poljoprivrednih mašina i opreme je otvoren do kraja godine, a cilj je da se iskoriste svih sedam miliona dinara, koliko je predviđeno.

Naglasio je i da je ova godina za Trstenik bila veoma loša, jer su poplave nanele veliku štetu poljoprivrednicima. Očekuje da će se štete brzo sanirati, i da će lokalna samouprava maksimalno izaći u susret poljoprivednicima iz ovog kraja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2549049/trstenik-pomaze-poljoprivrednicima-pri-kupovini-mehanizacije

Sekretar za privredu Milinko Veličković u Starom dvoru uručio je poljoprivrednicima sertifikate povodom uspešno završenih besplatnih obuka iz pčelarstva, voćarstva i organske proizvodnje.Veličković je rekao da petu godinu zaredom Sekretarijat za privredu, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom, organizuje besplatne obuke koje finansira Grad Beograd. Ove godine prvi put je uvedena obuka iz oblasti voćarstva, sve tri obuke ukupno je prošlo oko 120 polaznika.

– Grad Beograd je poljoprivredu svrstao na visoko mesto na ukupnoj lestvici razvoja privrede Beograda. Beograd ima oko 250.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega je oko 150.000 hektara obradivog. Upravo zbog toga, iz godine u godinu subvencije i pomoć su sve veće, kako bi poljoprivredni proizvođači što bolje mogli da opstanu na selu, ali i da mogu da žive od svog rada – istakao je Veličković.

On je podsetio da su 2013. godine subvencije za pomoć poljoprivrednim proizvođačima bile 20 miliona dinara, a da je ove godine iz gradske kase za tu namenu opredeljeno 200 miliona dinara.

– Grad čini mnogo toga kako bi pomogao poljoprivrednim proizvođačima, organizujemo promocije, razne sajmove, a činićemo i više i bolje – poručio je Veličković.

On je uputio čestitke polaznicima obuka, poželeo im sreću u daljem radu i zahvalio profesorima i rukovodstvu Poljoprivrednog fakulteta na uspešnoj saradnji.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta Dušan Živković zahvalio je Sekretarijatu za privredu na sardnji koja, kako je naveo, traje niz godina i dodao da ona ima efekte i da bi trebalo da bude nastavljena.

– Ovakav vid obuka je veoma koristan. Srbija mora intenzivnije da komunicira i sarađuje sa poljoprivrednim proizvođačima, kao i sa svima onima okji su uključeni u poljoprivredu. Mi smo poljoprivredna zemlja i ovo je način da razmenimo iskustva i znanja. Ova spona između poljoprivrednika, Sekretarijata za privredu i Poljoprivrednog fakulteta treba da se produbi i otvori nove puteve – naveo je Živković.

Cilj ovih obuka je stručno osposobljavanje i sticanje veština, kao i podizanje opšteg znanja iz ovih oblasti. Na obuku su se mogli prijaviti zainteresovani sa teritorije grada Beograda, početnici i oni koji se bave ovim delatnostima bez obzira na godine života i obrazovanje.

Izvor:http://studiob.rs/uruceni-sertifikati-za-besplatne-obuke-u-oblasti-pcelarstva-vocarstva-i-organske-proizvodnje/

Ku Dongiu izabran je za generalnog direktora Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Ku Dongiu je dobio ukupno 108 glasova od 191 delegata, što predstavlja većinu u prvom krugu. Izbori su održani na 41. sjednici FAO konferencije najvišeg upravnog tela ove veoma značajne i uticajne međunardone Organizacije. Ku Dong Iu, rođen je 1963. godine, trenutno je zamenik ministra poljoprivrede i ruralnih poslova Kine. Ku Dongiu će biti deveti generalni direktor FAO-a od osnivanja Organizacije 16. oktobra 1945. godine. Mandat novog generalnog direktora, koji će naslijediti Brazilca Josea Graziana da Silva, počinje 1. avgusta 2019. i traje  do 31. jula 2023. godine.

Ku Dongiu ima iskustva vrednog divljenja. Već 33 godine je na upravljačkim pozicijama u lokalnim Vladama, kompanijama i naučnim institutima, a doktrorirao je u oblasti poljoprivrede na Univerzitetu Vageningen u Holandiji saoštava FAO - Svetski program za hranu, jedna od najvećih i najznačajnijih organizacija UN. 

Leto kao godišnje doba zbog visokih temperature povlači za sobom opravdani rizik za bezbednost hrane životinjskog porekla, tako da je veterinarska inspekcija na celoj teritoriji Republike Srbije, odnosno svih 25 okruga, pojačala nadzor i kontrolu objekata koji su odobreni za skladištenje, proizvodnju i promet hrane, a naročita pažnja se usmerava na objekte brze hrane, objekte u kojima se proizvodi sladoled, restorane, trgovinske lance i prodajna mesta u kojima postoje odeljenja za prodaju mesa i mleka, javne gradske pijace odnosno hale za prodaju mlečnih proizvoda i proizvoda od mesa, jaja, ribe.
Svega nekoliko sati na visokim temperaturama dovoljno je da se iz jedne bakterije u hrani razvije njih dva miliona. U veoma kvarljive vrste hrane spadaju mleveno meso i proizvodi od njega, proizvodi od jaja, naročito majoneza i mlečni proizvodi. Dešava se da inspektori zateknu u prometu hranu koja se ne čuva u adekvatnim uslovima već je izložena dejstvu povišenih temperatura i atmosferskim uticajima. U periodu sa visokim temperaturama hrana se mora čuvati na niskim temperaturama u takozvanom "hladnom lancu".
Inspektori preduzimaju mere u svim situacijama kada se konstatuju nepravilnosti bilo da se radi o propustima u održavanju higijene, nepravilnoj manipulaciji hranom ili neadekvatnom čuvanju. Zavisno od utvrđenih nepravilnosti nalaže se otklanjanje nedostataka, zabranjuje se obavljanje delatnosti i stavljanje u promet neispravne hrane, povlačenje i uništavanje na licu mesta zatečene neispravne hrane,dok se protiv počinilaca prekršaja preduzimaju upravne radnje.
Najveća odstupanja i nepravilnosti uoče se u postupcima sa hranom u objektima namenjenim za skladištenje hrane životinjskog porekla i na tržnicama velikih gradova.

PREPORUKA POTROŠAČIMA:
Lako kvarljive proizvode životinjskog porekla trebalo bi kupovati samo u objektima i prodajnim mestima gde se oni čuvaju u rashladnim uređajima, a obavezno treba proveriti datum proizvodnje i rok upotrebe. Sumnju u ispravnost hrane životinjskog porekla svaki građanin može postaviti već na osnovu promene boje, mirisa i gde je moguće ukusa. U kućnim uslovima treba odvajati sirove namirnice od kuvane hrane jer se mikroorganizmi lako prenose. Hranu bi trebalo čuvati u rashladnim uređajima, obavezno dobro termički obraditi pre konzumacije, a u letnjem periodu ne preporučuje se držanje kuvane hrane duže od pet dana u frižideru.

Izvor: Agrobiznis magazin i Ministarstvo poljoprivrede

Osnovni preduslov za stabilnu i uspešno bavljenje ratarstvom, povrtarstvom ili voćarstvom je kvalitetno seme i sadni materijal. Seme je najvažnijih karika u uzgoju biljaka, pa je i kvalitet od izuzetne važnosti. U Srbiji ova oblast uređena je Zakonom o semenu u kome su propisani uslovi i način proizvodnje, dorade, korišćenja, prometa, uvoza i ispitivanje kvaliteta semena poljoprivrednog bilja, rasada i ostalog sadnog materijala neophodnog u poljoprivrednoj
proizvodnji.
Ponuda na tržištu je raznolika od proverenih domaćih proizvođača koji se ovom proizvodnjom bave više od 80 godina, do ponude semena i sadnog materijala iz uvoza. Prema slovu Zakona o semenu i sadnom materijalu, u prometu može da se nađe samo seme koje potiče iz useva ili sa objekata koji su pod kontrolom nadležnog organa, kao da i o tome mora da postoji validna i uredna dokumentacija. Za kontrolu je zadužena nadležna inspekcija, a ukoliko se u prometu ili kod korišćenja nađe seme ili sadni materijal koji nije propisno obeležen i nema prateću dokumentaciju, bez obzira na zdravstveno
stanje takvog semena, ono se povlači iz prometa i uništava. Poljoprivredni stručnjaci često ističu važnost ove oblasti, pa se nameću pitanja ko ima pravo da obavlja ovu delatnost, da li se dobijaju posebne dozvole, ko, kako i pod kojim uslovima može da uvozi seme ili sadni materijal u Srbiju?
Pitanja je mnogo, ali Agrobiznis magazin se potrudio da dođe do odgovora na ova i brojna druga pitanja iz ove oblasti.
Prometom semena poljoprivrednog bilja na malo i veliko može da s bavi pravno lice i preduzetnik koji je upisan u Registar proizvođača semena za delatnost prometa, sve u skladu sa Zakonom o semenu („Službeni glasnik RS“, br. 45/05 i 30/10) i Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja registra proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva („Službeni glasnik RS“, broj 51/2006). Da bi se pravno lice i preduzetnik bavio prometom semena uslov je da je upisan i u Agenciju za privredne registre (APR). Ukoliko se bavi prometom na malo preduzetnik mora da ima zaposleno lice srednje poljoprivredne struke, odnosno za promet na veliko - zaposleno lice sa diplomom inženjera poljoprivrede i to opšti, ratarski ili povrtarski smer. Slična procedura je i za promet sadnog
materijala voća i vinove loze. Zakon kaže da prometom sadnog materijala voća i vinove loze može da se bavi pravno lice i preduzetnik koji je upisan u Registar proizvođača semena za delatnost prometa, a sve u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voćaka vinove loze i hmelja („Službeni
glasnik RS“, br. 18/05 i 30/10). Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja Registra proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS“, broj 29/06) i Pravilnikom o uslovima koje treba da ispuni prodajno mesto na kojem se obavlja promet sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS“, broj 29/06). Ovi podaci su dostupni i na sajtu Uprave za zaštitu bilja Republike Srbije. Osim ovoga uslov da bi se pravno
lice i preduzetnik bavio prometom sadnog materijala na malo je da je upisano u APR, te da ima zaposleno lice srednje poljoprivredne struke.
Srbija ima vrlo precizne propise kada je u pitanju promet semena i sadnog materijala koje mora da bude proizvedeno u skladu sa navedenim propisima i da pripada sorti koja se nalazi u Registru upisanih sorti, a sve u skladu sa Zakonom o priznavanju sorti.
Zakonodavac se potrudio da ovu oblast reguliše što detaljnije, pa su propisima obuhvaćene i saksijske biljke. Ukoliko je u pitanju cveće, ukrasno ili lekovito bilje, onda nije potreban upis u navedene Registre, ali ako se u saksijama prodaje rasad poljoprivrednog bilja, odnosno sadnice voćaka i vinove loze onda je upis obavezan.Istraživali smo i da li su potrebne posebne dozvole za proizvodnju i promet semena i sadnog materijala i došli smo do sledećih
podataka. Neka posebna dozvola nije potrebna, već se vrši upis u jedan od navedenih Registara, na osnovu podnetog zahteva u skladu sa navedenim propisima.
Zahtev se podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Upravi za zaštitu bilja, uplaćuje se određeni iznos administrativne takse, a rok za rešavanje zahteva je 30 dana. Ovo važi i kada je u pitanju uvoz semena poljoprivrednog bilja i sadnog materijala voćaka vinove loze i hmelja, a uslov za upis u Registar je da pravno lice, odnosno preduzetnik ima zaposleno lice sa diplomom inženjera poljoprivrede smer ratarski, povrtarski i opšti. Treba napomenuti da se u Srbiju mogu se uvoziti isključivo sorte koje su upisane u Registar upisanih sorti poljoprivrednog bilja uz poštovanje odredbi propisa iz
oblasti semena, sadnog materijala i zdravlja bilja i biljnog karantina. Naravno, postoji evidencija svih količina uvezenog semena i sadnog materijala.
Ali, to nije sve. Prilikom uvoza semena i sadnog materijala obavezan je upis i u Fitoregistar, a u skladu sa Zakonom o U Srbiju mogu se uvoziti
isključivo sorte koje su upisane u Registar upisanih sorti poljoprivrednog bilja uz poštovanje odredbi propisa iz oblasti semena, sadnog
materijala i zdravlja bilja i biljnog karantina. zdravlju bilja i propisima donetim na osnovu ovog zakona. Važno je napomenuti da
je upis u Fitoregistar obavezan i za drugo bilje, odnosno za pojedine vrste saksijskog cveća i ukrasnog bilja. Seme i sadni materijal podležu obaveznom fitosanitarnom pregledu na granici, a zahtev za pregled se podnosi nadležnom graničnom fitosanitarnom inspektoru. Uz zahtev prilaže se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi, pošiljku mora da prati fitosertifikat, odnosno fitosertfikat za reeksport popunjen u skladu sa propisima iz oblasti zdravlja bilja, faktura i otpremnica, kao i odgovarajući dokumenti o proizvodnji i kvalitetu semena i sadnog materijala.
Kada je u pitanju izvoz semena i sadnog materijala on mora biti proizveden u skladu sa propisima, mora biti zdravstveno ispravan i neophodno je da ga pratiti
fitosertifikat, odnosno biljni pasoš koji izdaje ministarstvo, odnosno ovlašćena organizacija. Osim ovoga, svako veće pakovanje mora da ima i deklaraciju.

Seme poljoprivrednog bilja deklariše se u skladu sa članom 35. do 40. Zakona o semenu, Pravilnikom o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja i Pravilnikom o
bližim uslovima koje mora da ispunjava stručna organizacija koja izdaje etikete, mora da bude propisana veličina pojedinačnih pakovanja semena, kao i evidencija o izdatim etiketama. Seme u prometu prati deklaracija na ambalaži i deklaracija uz otpremnicu. Deklaraciju na ambalaži izdaje ovlašćena institucija, osim za sitna pakovanja za koja deklaraciju izdaje dorađivač semena koji je upisan u Registar dorađivača.
Inače, ove godine planirano je donošenje Zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja, dok je u martu donet Zakon o izmenama Zakona o zdravlju bilja. Sve je ovo neophodno kako bi se uskladila zakonska procedura sa situacijom na terenu, odnosno potrebama u našoj poljoprivredi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Mаrlа Spivаk, entomolog, profesor nа Univerzitetu Minesota, specijаlizovаlа se zа pčelаrstvo i socijаlne insekte. Poznаtа je kаo veliki nаučni rаdnik, аli i pčelаr prаktičаr. Ozbiljno je unаpredilа rаzumevаnje biologije pčelа, а kreаtivni pristup pčelаrskoj nаuci i prаksi joj je omogućio dа rаzvije soj pčelа sа higijenskom osobinom „Minesotа“, koji u znаtno većoj meri nego drugi sojevi uklаnjа mikrobimа inficirаne i pаrаzitimа infestirаne lаrve i lutke iz ćelijа sаćа. Zа „Srpski pčelаr“ odgovаrа nа nekа vаžnа pitаnjа o svom selekcijskom rаdu nа unаpređenju higijenskog ponаšаnjа pčelа, o bolestimа pčelа, gde je pčelаrstvo dаnаs i sа kаkvim izаzovimа će se pčelаri suočаvаti u budućnosti.

Dа postoje genetski mehаnizmi zа borbu protiv bolesti, sаznаli smo onog trenutkа kаdа su otkrivene pčelinje zаjednice koje su rezistentne nа аmeričku trulež leglа. To se desilo tridesetih godinа prošlog vekа, u аmeričkoj sаveznoj držаvi Ajovа u kojoj je rаdilа fаbrikа zа prerаdu voskа. Rezistencijа se rаzvilа kod zаjednicа u okolini pomenute fаbrike, jer se u njoj prerаđivаlo i sаće zаrаženo аmeričkom truleži. Istrаživаči Pаrk, Pedok i Pelet su u Ajovi zа sаmo nekoliko godinа rаzvili zаjednice rezistentne nа аmeričku trulež leglа, i to u meri dа je 95% zаjednicа bilo oslobođeno ove bolesti. Kаsnije su Rotenbjuler i Tompson, nаkon svojih istrаživаnjа u Ohаju nа Univerzitetu Kolumbus, objаsnili i mehаnizme koji to omogućаvаju. Inаče, ovde ćemo pomenuti dа je nаš veliki i proslаvljeni nаučnik prof. dr Jovаn Kulinčević više od 10 godinа proveo uprаvo nа Univerzitetu Kolumbus u Ohаju, gde je sаrаđivаo sа profesorom Vаlterom Rotenbjulerom nа istrаživаnjimа iz oblаsti genetike medonosnih pčelа.

Rotenbjuler i Tompson su pojаsnili dа higijensko ponаšаnje pčelа (rezistentnost nа аmeričku trulež leglа) determinišu dvа recesivnа genа. Jedаn od njih kontroliše otklаpаnje zаrаženog leglа (U – uncapp), а drugi odstrаnjivаnje obolelih lutki iz košnice (R – remove). Stiv Tаber, iz Pčelаrske lаborаtorije USDA u Tаskonu (Arizonа), nаstаvio je njihov rаd. On je mislio dа je više od dvа genа uključeno u mehаnizаm rezistencije. Jedаn od nаučnikа koji su sаrаđivаli sа Tаberom bilа je nаšа sаgovornicа, dr Mаrlа Spivаk, kojа je 1993. zаpočelа аnti-vаroа odgаjivаčki progrаm pri Univezitetu Minesotа. Onа je nаsledilа zаjednice koje je uzgаjаo dr Bejzil Fugаlа, а koje su pripаdаle tаkozvаnom Starline hibridu pčelа. Koristeći tehniku zаmrzаvаnjа leglа onа i Geri Rojter su selekcionisаli pčele nа čišćenje ćelijа zаrаženih vаroom, pokušаvаjući dа dostignu cilj, а to je dа pčele u roku od 24 čаsа uklone nаjmаnje 95% poklopljenog leglа ubijenog smrzаvаnjem. Tаko je došlo do rаzvojа pčelа sа higijenskom osobinom tipа Minesota (engl. Minnesota Hygienic trait) čime je odgаjivаčimа pokаzаno koliko je uz pomoć ovаkve tehnike jednostаvno rаzviti grupu pčelinjih zаjednicа tolerаntnih nа vаrou i druge pčelinje bolesti.

Nа ovu, аli i nа druge teme, tehnički urednik časopisa Milan S. Matejić, vodio je razgovor sa dr Marlom Spivak, specijalno za „Srpski pčelar“.

Srpski pčelаr: Čini se dа ste sаsvim uspeli dа izgrаdite vezu između pčelаrske nаuke i prаkse, odnosno između istrаživаčа i pčelаrа prаktičаrа? Volite li svoj posаo?

Mаrlа Spivаk: Obožаvаm svoj posаo! Fаscinirа me i oplemenjuje dа konstаntno otkrivаm nove činjenice o pčelаmа. Slаžem se i mislim dа sаm izgrаdilа solidnu i prijаteljsku vezu između nаs iz moje lаborаtorije i pčelаrа širom SAD. Tаj i tаkаv odnos mi je uvek bio prioritet, jer sаmo tаko sve što rаdim dobijа smisаo.

Srpski pčelаr: Dа li je neko od poznаtih istrаživаčа imаo uticаj nа Vаšu kаrijeru i koji je nаjbolji sаvet koji ste dobili tokom svog rаdа sа pčelаmа?

Mаrlа Spivаk: Mаrtа Giliаm i Stiv Tаber su nаjviše uticаli nа rаzvoj moje kаrijere, nаročito u njenom početku, kаdа sаm bilа mlаđа. Od nekog od njih sаm jednom čulа dа pčele ne čitаju knjige. Tih pаr reči su mi ostаle u sećаnju i uvek ih se setim kаdа se iznervirаm u poslu jer stvаri ne idu onаko kаko sаm zаmislilа. „Preispituj sve“ je drugi sаvet koji sаm „upilа“ i primenjujem od početkа svog rаdа sа pčelаmа. Srpski pčelаr: U vezi bolesti pčelа, štа je u fokusu Vаših istrаživаnjа? Pretpostаvljаte li, sа kojim izаzvimа će se pčelаri susretаti u budućnosti?

Mаrlа Spivаk: Jаko je vаžno i zа pčelаre i zа istrаživаče dа promovišu prirodne mehаnizme odbrаne kod pčelа, kаo što je tzv. higijensko ponаšаnje i pojаčаno sаkupljаnje i upotrebа propolisа u borbi protiv bolesti pčelа. To je svаkаko vаžnije od potrаge zа novim tretmаnimа, kаo i od potrаge zа „novom hemijom“. Pčele imаju tu neverovаtnu sposobnost dа čuvаju svoje zdrаvlje kroz socijаlni imunitet. LJudi ne mogu dа unаprede sistem zdrаvstvene zаštite pčelа, pčele mogu.

Srpski pčelаr: Štа možete dа nаm kаžete o soju pčelа sа tzv. higijenskom osobinom „Minesotа“?

Mаrlа Spivаk: Nа internetu možete pronаći mnogo publikаcijа o ovim pčelаmа. Nа Univerzitetu u Minesoti, higijensko ponаšаnje pčelа smo uključili u selekciju 1993. godine, koristeći test zаmrznutog leglа. Pokаzаli smo i dа je higijenskа аktivnost pčelа znаčаjnа zbog njene povezаnosti sа otpornošću društvа premа аmeričkoj truleži leglа i krečnom leglu, а uspeli smo dа ostvаrimo i delimičnu rezistenciju nа vаrou. Tаkođe smo otkrili dа su rаdilice iz grupe higijeničаrki, koristeći svoje аntene i čulo mirisа, u stаnju dа detektuju bolesno leglo i nа veomа niskim nivoimа nаdrаžаjа, i nаrаvno dа potom otvore i eliminišu iz zаtvorenog leglа lutke inficirаne mikroorgаnozmimа ili infestirаne pаrаzitimа. Više ne uzgаjаmo tzv. MN higijenski soj nа univerzitetu. Sаdа rаdimo direktno sа komercijаlnim proizvođаčimа mаticа i pomаžemo im dа higijensko ponаšаnje uključe u selekciju, а zаtim određenim metodаmа dаlje poboljšаvаju. Postigli smo dа je većinа ozbiljnih i velikih proizvođаčа mаticа u SAD uključilа higijensko ponаšаnje u selekcijski rаd. Pored togа, u SAD postoje i drugi sojevi pčelа, kаo što je VSH linijа (engl. Varroa Sensitive Grooming, što u slobodnom prevodu znаči: bištenje usled osetljivosti nа vаrou – nаpomenа prevodiocа), аli u ovom slučаju selekcijа nije rаđenа nа isti nаčin, tj. upotrebom testа zаmrznutog leglа. VSH linijа pokаzuje veću rezistenciju nа vаrou, аli nismo sigurni dа li su VSH pčele otporne nа аmeričku trulež leglа, kаo i nа krečno leglo.

Izvor:http://spos.info/kljuc-je-u-higijenskom-ponasanju-pcela-ekskluzivno-za-srpski-pcelar/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30