Prilikom prašenja vrlo često se događa da krmača usmrti tek rođeno prase, posebno noću kada uzgajivač nije uz životinju. Međutim, da bi se to izbeglo Marko Arsić iz Smedereva je osmislio specijalni kavez zahvaljujući kome je krmača onemogućena da ubije potomka. Sve je počelo kada je ovaj 22-godišnji zavarivač dobio otkaz u firmu u kojoj je radio. Njegov drug, inače uzgajivač svinja, požalio mu se da krmače uguše prasiće posle prašenja, pa je Marko smislio kako da mu pomogne.

- Smislio sam poseban kavez u koju se stavi životinja pred prašenje i koji onemogućavaju majku da uguši prase. Kavez je dužine 2,4 metra, širine 60 santimetara i visine do 1 metar. Može da se postavi u štali ili oboru bile gde, lak je za prenos, a može da se napravi i rasklopiva varijanta – objašnjava Marko.

Kapacitet je jedana krmača po kavezu koje već testirao i pokazali su se kao vrlo uspešni.

- Ulaganja nisu velika pa kavezi koštaju između 12.000 i 15.000 dinara po komadu. To je svakako jeftinije od štete koju napravi krmača kad ugnjavi prase – zaključuje naš sagovornik. On  inače svoje veštine u varenju koristi i za pravljenje drugih proizvoda namenjenih poljoprivrednoj proizvodnji. 

 

Poljoprivrednici u Vojvodini seju suncokret, a na pojedinim parcelama i kukuruz, iako temperatura zemljišta za kukuruz nije idealna, te se čeka toplije vreme, dok setva ide otežano i zbog vanrednog stanja i ograničenog kretanja.

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije, Jovica Jakšić, rekao je za agenciju Beta da su u očekivanju da se zemljište zagreje do deset-dvanaest stepeni poljoprivrednici počeli da seju suncokret pre roka, ali će prekinuti ako narednih dana bude toplo jer je vreme za setvu kukuruza.

- Nije dobro sejati suncokret ranije jer ga pojedu zečevi, ali pošto je zemlja hladna, ne ;valja sejati ni kukuruz, pa će se poslovi nagomilati - rekao je Jakšić.

On je rekao da poljoprivrednci poštuju policijski čas i da se iz njiva uglavnom vraćaju pre no što počne zabrana kretanja, a u traktorima su sami te poštuju i "socijalnu distancu".

Poljoprivrednike je, kako je rekao, strah da li će otkupljivači zbog štete koju je u ekonomiji napravila pandemija, imati novca za otkup, a država još nije ponudila konkretnu pomoć.

Predsednik Upravnog odbora udruženja Pančevački ratari Jovan Njegovan rekao je da poljoprivrednci u tom kraju seju suncokret i da zemljište ima vlage, a da čekaju veće temperature za setvu kukuruza.

- Moje gazdinstvo obrađuje 40 hektara i ove godine ćemo smanjiti površine zemljišta na kojima sejemo suncokret, a povećati za kukuruz jer imamo problema sa velikim otkupljivačima suncokreta koji su napravili kartel i diktiraju cene, pa ni manji trgovci ne smeju da ponude više cene od njih pošto nameću svoje uslove - rekao je Njegovan.

Dodao je da su više puta od države tražili da "razbije" taj kartel, "ali da ona to neće ili ne ume da uradi".

Kilogram suncokreta prerađivači, po njegovim rečima, otkupljuju za 30 dinara što ne pokriva troškove proizvodnje.

Proizlazi da "poljoprivrednci rade zato što moraju, a ne zato što imaju motiv da će zaraditi i tako lagano propadaju, a prihvatljivije je propadati uz rad nego sedeti i čekati kraj".

- Poljoprivreda je pre deset godina dobijala subvencije od 14.000 dinara po hektaru i povraćaj akcize na gorivo, a danas su subvencije po hektaru 4.000 dinara i za gorivo 1.200 dinara - rekao je Njegovan i naveo da je "EU subvencijama odbranila svoje tržište od konkurencije iz Amerike i Brazila".

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2841458/poljoprivrednci-poceli-setvu-suncokreta-i-kukuruza

Tržište u Srbiji se stabilizovalo posle potrošačkog stampeda nepotrebnog gomilanja zaliha brašna i kvasca. Nakon poboljšanja situacije sa taksama i transportom, na Kosovo i Metohiju su otišli i prvi kamioni natovareni brašnom, tako da će dovoljne količine ove namirnice imati i Srbi koji žive u našoj južnoj pokrajini, pišu "Novosti".

Vlada je juče odobrila izvoz kvasca u Republiku Srpsku, u cilju borbe protiv kovida 19, dok je plasiranje ove namirnice na druga tržišta zabranjeno. Međutim, proizvođači i trgovci smatraju da je stanje sada stabilno i nadaju se da će i tu zabranu država uskoro povući.Brašno i kvasac beleže najveći porast u prodaji u kategoriji hrane zbog situacije izazvane virusom korona. Tokom treće nedelje marta kupljeno je čak 482 odsto više brašna, a za vreme četvrte sedmice 282 procenta više u odnosu na prošlu godinu.

Prodaja kvasca je skočila za 224,4 odsto, odnosno 152,9 procenata u ovom periodu, pokazuju rezultati istraživanja agencije "Nilsen". Strah od nestašice ovih proizvoda je potpuno nerealan. Država je na određeno vreme zabranila plasiranje brašna na druga tržišta samo zbog psihološkog efekta, da bi otklonila nepotrebnu paniku kod građana. Srbija je, inače, izvoznik i brašna i pšenice. Zalihe te žitarice su nam ove godine posebno velike.

"Proizvodimo 2,5 do tri miliona tona pšenice godišnje, a u proseku trošimo od jedan do 1,2 miliona tona za sve što nam treba, uključujući i proizvodnju brašna", rekao je Aleksandar Bogunović iz PKS i dodao da tako Srbija uvek ima oko 1,5 miliona tona pšenice viška, i to ide u izvoz.

Sada imamo mnogo zaliha te žitarice, kako ističe, jer se u prethodnom periodu slabije trgovalo, a za dva i po meseca već stiže novi rod. On objašnjava da je zbog vanrednog stanja porasla potražnja za brašnom i da smo došli u situaciju da mlinovi fizički ne mogu da napune trgovinske lance tempom kojim se oni prazne. Veoma je važno, kako navodi, što se tržište stabilizovalo i da je počeo izvoz."Prvi kamioni natovareni brašnom su već otišli na Kosovo i Metohiju", navodi Bogunović. Taj proizvod najviše plasiramo u zemlje CEFTA. Što se tiče pšenice, najveći izvoz ide brodovima i kreće tek od juna.

Povećana je i kupovina pekarskih proizvoda. Industrijske pekare beleže i za 20 odsto veću potražnju za rezanim upakovanim hlebom u odnosu na vreme pre uvođenja vanrednog stanja, dok je sveži hleb znatno manje tražen u poređenju sa istim periodom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/posle-potrosacke-navale-trziste-stabilno-brasna-i-kvasca-imamo-i-za-izvoz/hgb6csk

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će tim stručnjaka pokušati da do kraja nedelje stavi u funkciju "elektronsku pijacu Srbije", odnosno sistem koji će povezati prodavce, kupce i one koji su spremni da dostave robu, koja sada nije dostupna jer su pijace zatvorene zbog epidemije koronavirusa.Branislav Nedimović je rekao, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se pravi elektronska pijaca za celu Srbiju, gde će povrtari i voćari moći da ponude ono što je na tržištu."Tu ćemo uvezati i one koji žele da kupe, one koji žele da prodaju, ali i one koji će otpremati tu robu od tačke A do tačke B", objašnjava Nedimović.

Ministar poljoprivrede napominje da kretanje robe nije zabranjeno.

"Ako proizvođač ima nešto u ponudi, on će to da prijavi elektronski. S druge strane, imate tražnju. Imamo i dodatnu kategoriju, a to su lica koja su spremna to da prevezu. Imamo i dosta skladištara koji imaju slobodne prostore", ističe Nedimović.

Najavljuje da će elektronska pijaca pred kraj nedelje biti potpuno stavljena u funkciju.

"To će biti jedna osnovna verzija, dosta IT stručnjaka radi na ovome. Mi nismo izmišljali toplu vodu, takve platforme postoje", napominje ministar. Nedimović je istakao, što se tiče ponašanja poljoprivrednika tokom vanrednog stanja, da su oni ozbiljni heroji našeg vremena i da su dosta disciplinovani.

Istakao je da se poljoprivrednici mogu informisati na sajtu Ministarstva, kao i u kol-centru gde su ljudi dostupni 24 časa.Ministar Nedimović ističe značaj koji naučnoveterinarski instituti širom Srbije imaju u borbi protiv epidemije koronavirusa, pošto se u njima obavlja uzorkovanje.

Naveo je da u institutu u Batajnici može da se uradi do 800 do 1.000 uzoraka tokom dana, u Nišu 200, u Kraljevu između 180 i 210, u Novom Sadu 200, u Šapcu će moći 150.

Naučnoveterinarski institut u Šapcu bi trebalo da počne da radi sutra, najavio je ministar poljoprivrede.Nedimović je rekao da je u poslednjih 10 dana bilo 2,27 miliona ulaza na sajt Ministarstva poljoprivrede.

"Ako neko pita odakle nama toliko poljoprivrednika, očigledno je da je to bio pokušaj napada preko nekih mašina, a sajt je dva puta i padao", rekao je ministar.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3148/zivot-u-vreme-pandemije/3913067/pijace-elektronska-voce-povrce-poljoprivednici.html

Povodom presude koja kruži internetom gde se navodi da je poljoprivrednik na trkatoru uhvaćen da se kreće kada je vreme policijskog časa raspitali smo se kod nadležnih organa da li su upoznati sa ovim slučajem. Imajući u vidu da je vikend dobili smo nezvaničnu informaciju da se radi o čoveku koji je četiri puta prethodno upozoren da ne može traktorom da se voza po selu te da je moguće samo koristiti traktor tokom radova ili transporta od njive do kuće i obratno.

Ovakvi postupci nesavesnih poljoprivrednika su za svaku osudu jer dovode u sumnju i sve ostale korektne i poštene poljoprivrednike koji vredno rade u poljima rekao je za Agropress Goran Đaković predsednik Udruženja.

Konrektan primer poljoprivrednika daje za pravo državnim organima da detaljno proveravaju da li se zaista radi o proizvođaču ili maniipulantima zbog toga je usporen sistem izdavanja dozvola naglasio je Đaković.

Molimo vas da sve nesavesne građane prijavite MUP-u ili Ministarstvu poljoprivrede.

AGROPRESS poziva Ministarstvo poljoprivrede da sve one koji su zlouptrebili položaj i naneli štetu svim poljoprivrednicima kazni stavljanjem gazdinstva u pasivan status, a da vredne ipoštene ljude zaštiti u ovim teškim vremenima za sve.

Inače kazna koja je data je blaža nego što je mogla biti. Kako se iz presude može videti iznos je 50.000 dinara što je najniža moguća kazna jer je propisano da ta kazna bude do 150.000 dinara pa i zavtvorska.

Nemačka će dozvoliti stranim radnicima da uđu radi pomoći u berbi voća i povrća na farmama, saopštila je Vlada nakon ublažavanja zabrana uvedenih radi borbe protiv širenja virusa korona.

Nemačko Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su postigli dogovor sa Ministarstvom unutrašnjih poslova da se dozvoli ulazak za 40.000 sezonskih radnika u aprilu i još 40.000 u maju.

- Radnici treba da doputuju avionom pre nego autobusom kako bi se zaštitili od pretnje virusa korona - ističe se u saopštenju nemačkog Ministarstva poljoprivrede.

Dodatni niz uslova obuhvata i to da sezonski radnici moraju proći medicinski pregled i držati odstojanje jedan od drugog tokom posla.

Brojne članice EU, uključujući Nemačku, uvele su granične kontrole radi usporavanja širenja virusa, ali nuspojava je da radnici nisu mogli do svojih radnih mesta.

Nemački poljoprivrednici i prerađivači voća upozorili su da bi slične zabrane mogle da spreče više hiljada sezonskih radnika iz istočne Evrope da dođu u pomoć prikupljanju žetve i berbe, što bi moglo dovesti do nestašice voća i povrća ali i povećanja cena.

Većina sezonskih radnika dolazi sa istoka EU, uključujući Poljsku, Rumuniju i Bugarsku.

Evropska komisije je početkom sedmice, takođe zatražila od članica EU da dozvole ulazak za više stotina hiljada sezonskih radnika koji vrše sadnji ili berbu preko granica uprkos nacionalnim merama za sprečavanje širenja virusa.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2841473/nemacka-ce-dozvoliti-ulazak-sezonskim-radnicima-u-aprilu-i-maju

Njive su sve gotove da se krene u posao ali dok se zemlja ne ugreje poljoprivrednici vode brigu, da li će se moći kretati i posle 17 časova.

Malo je njih tačno upućeno u to, da se uz radnu dozvolu i dokaz da su aktivno registrovano gazdinstvo može kretati do 20 časova, pa i danas kada je zabranjeno kretanje od 13 časova do ponedeljka u 5 časova izjutra, piše Dnevnik. Zemljoradnici zahteve o dozvoli kretanja treba da upute E-poštom Ministarstvu poljoprivrede i popune obazac sa navednim ličnim podacima, kao i da napišu broj gazdinstva, ističe iz Agrarnog savaza Srbije Nenad Manić.

"Nakon toga ministarstvo zahtev prosleđuje mesnoj staniici policije koja izdaje dozvolu za kretanje posle 17 časova", navodi Manić i skreće pažnju da na to, da na dozvolu ne treba dugo čekati. Isto pravilo, kaže, važi i za radnu snagu potrebnu na njivama. I za njih nosilac gazdinstva od policije dobija odobrenje.

Poljoprivrednik iz Gospođinca Dušan Petrović kazao je da je tek nedavno saznao za tu mogćnost.

"Treba da posejem luk na 30 hektara, pošto tako veliki posao ne mogu da uradim sam , čuo sam i proverio da treba da se javim Ministarstvu poljprivrede . Pošto su mi se ćerka i zet vratili iz inostranstva i hoće da se sa mnom bave povrtarstvom umesto mene su ispunii obrazac na kompjuteru, jer se ja ne snalazim u tome", naveo je Petrović i kazao da je tražio dozvole i za 30 sezonskih radnika, pa je sada u iščkivanju da uzme radnu dozvolu za kretanje i posle 17 časova, za njega i radnike.Na sajtu Mnistarstva poljoprivrede objavljeno je obaveštenje namenjemo i za voćare, povrtare i stočare, da za kretanje danas posle 13 časova do 5 sati u ponedeljak odnosno od 17 časova do 5 časova, treba da podnesu zahteve Sektoru za poljoprivrede inspkcije odnosno Upravi za zaštitu bilja.

Skrenuta je pažnja na to, da obavezno popune sva polja u obrazcu. Isto važi i za pčelare.

Po rečima poljoprivrednika iz Кovina Jadrana Anđelkovića , ratari su imali sastanak sa predstanicima opštine kada im je saopšteno da ih policija neće kažnjavati ako ih zatekne napolju do 20 časova i imaju kod sebe uvrernje da su aktivno poljoprivredno gazdinstvo "Ali samo do 20 časova , pod uslovom da smo u traktorima, ali za vožnju u putničkim automobilima neće imati obzira", naglasio je Anđelković.

Po njegovim rečima u ozbiljnim problemima mogu da se nađu poljoprivrednici stariji od 65 i 70 godina, ukoliko nemaju mlađe članove porodice koji znaju da obave setvu. "Moj otac je kod kuće nigde ne izlazi, ali sam ja tu da odem na njivu i uradim posao", kaže on."Bilo je reči, pre nedelju dana, da ćemo moći ostajati duže na njivama ali se o tome sada ne priča, već poljoprivrednicima sugeršie da se drže dozvole kretanja kao što to važi i za druge građane", kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Кiš.

"Uglavnom idemo letnjim putevima, i ne vidimo ljude,već u daljini trakotre,pa nema međusobnih kontakata, osim što na putevima susrećemo srne, zečeve i fazane", kaže Кiš i dodaje da nije čuo da su, bar za sada, zemljoradnici imali problema ako su se duže zadržavali od 17 časova na oranicama.

Ali, Кiš ističe, da je tako bilo, da sada predstoji pravi posao, kada će oranice biti punije poljoprivrednika.

Izvor: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=04&nav_id=1672454

A, evo i kako do dozvole za kretanje:

U slučaju obavljanja neophodnih poslova iz oblasti stočarstva tokom perioda zabrane kretanja (radnim danima od 17:00-05:00 časova, vikendom – od subote u 13:00 časova do ponedeljka u 05:00 časova), svaki poljoprivredni proizvođač je dužan da podnese zahtev za odobrenje kretanja Sektoru za poljoprivrednu inspekciju.

Internet adresa za podnošenje elektronskog zahteva za odobrenje kretanja za poljoprivredne proizvođače iz oblasti stočarstva je : http://stocarstvo.registar-uzb.rs/

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je omogućilo poljoprivrednicima da sa bilo kog računara ili prenosivog uređaja podnesu zahtev za odobrenje kretanja. Dozvola kretanja će važiti samo za navedeni dan u periodu od 17:00 do 05:00 časova, odnosno vikendom – od subote u 13:00 časova do ponedeljka u 05:00 časova. Rok za odgovor na podneti zahtev je do 48 časova od prijema poruke.

U navedenoj elektronskoj prijavi, neophodno je popuniti sva obavezna polja u cilju dobijanja dozvole za kretanje sa ciljem sprovođenja poslova u stočarstvu (muža domaćih životinja i radovi na pčelinjaku).

Svako lice koje bude dobilo dozvolu za rad tokom zabrane kretanja biće obavezno da tokom kretanja sa sobom ima i potvrdu, čiji obrazac možete preuzeti – ovde.

Spisak telefona na koje se možete dodatno informisati: 064/80-55-782, 064/81-88-767, 064/81-88-795, 064/81-88-778, 065/41-55-906, 064/82-35-675, 064/81-88-794, 011/260-79-60 i 011/260-79-61

Izvor:http://www.minpolj.gov.rs/kako-do-dozvole-za-kretanje-uputstvo-za-vlasnike-stoke-i-pcelare/

Cveće je veoma tražena roba u ovo doba godine kada svi žele da ukrase bašte i balkone. Tako je u redovnim okolnostima. Situacija je sada malo drugačija, jer je zatvaranje pijaca pogodilo i uzgajivače cveća koji su svoju robu uglavnom tu plasirali. Posetili smo jednu porodicu u opštini Blace koji ima tri plastenika i u kojima uzgaja cveće.

Porodica Antić iz sela Stubal kod Blaca cvećarstvom se bavi dve decenije. U posao su pored novca utkali ljubav što im je omogućilo da budu prepoznatljivi i steknu stalne mušterije. Dragana Antić iz sela Stubal kod Blaca: “Interesovanje je veliko, jeste veliki trud, rad, puno odricanja, puno uloga, ali ljubav prema cveću je nešto što bi nas vezalo”

Zatvaranje pijaca gde su Antići uglavnom plasirali svoju robu otežavajuća je okolnost zbog koje bi celokupan ovogodišnji trud mogao da im se ne isplati. Oni koji ih poznaju dolaze kod njih da kupe cveće, ali je to nedovoljno.

Dragana Antić iz sela Stubal kod Blaca: “Komšije kupuju cveće, kupuju i ostale mušterije, jer znaju nas godinama, tako da računam da ćemo bar da prepolovimo ili bar da trećinu ostvarimo nekog prihoda. Inače, ako se nastavi ovako, ne znam koliko ćemo da imamo računa uopšte u tome”.

Nebojša Antić iz sela Stubal kod Blaca: “Računao sam da će ove godine biti bolje, ne nadajući se ovom problemu, pa smo malo i povećali proizvodnju. Međutim, ovaj virus iznenada koji verovatno niko nije očekivao, on nas je, zatečen sam, tako da imaću znači, kažem, problema sa prodajom gde će to mene kao jednog malog proizvođača puno zaustaviti”.

Za Antiće radni dan u novonastaloj situaciji od 5 ujutru do 5 sati po podne je kratak jer imaju i voćnjake u kojima sada dosta toga treba obaviti. Priroda, kažu, ne zna za vremenska ograničenja i probleme sa kojima se susreću oni koji žive od njenih plodova i kojima je više nego ikad potrebna podrška države. Najvažnija u svemu je ljubav, a za ovu blačku porodicu to su prelepi cvetovi koje su svojim zalaganjem i dugogodišnjim iskustvom proizveli.

 

Izvor: RTS 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30