Iako se na području Republike Srpske poljoprivreda uglavnom vezuje za muškarce, Vinka Savić, Nikolina Šteković, Suada Obradović i Milijana Mlađenović su dokaz da u ovoj oblasti uspešne mogu biti i žene.


- Vozim traktor, a imam skoro sve poljoprivredne mašine: četiri traktora, dva kombajna, šilo kombajn, kao i sve prateće mašine - kaže Vinka Savić iz Verića, kod Banjaluke, koja se bavi proizvodnjom mlijeka.

Trenutno ima oko 75 krava od kojih, kako pojašnjava, 40 muznih i 35 junica.

- Imam oko pet-šest teladi, svinje, ovce i još nešto sitne stoke, a sijem i obrađujem oko 60-70 hektara zemlje na kojoj gajim kukuruz, pšenicu, trožito, trave, travne smese, grašak, grahoricu i druge kulture koje koristim za prehranu stoke - priča Savićeva.

Ustaje, kaže, uglavnom, oko šest sati, a kada je radnica koja joj pomaže u poslu slobodna, onda joj dan počinje i sat vremena ranije.

Na počinak se ide, priča Savićeva, kada se svi poslovi završe, pa je to zimi nešto ranije, a leti kasnije.

- Nedavno sam kupila jedan veliki traktor od 95.000 KM, a za koji sam dobila podsticaj od Fonda za razvoj sela 20.000 KM i od Ministarstva poljoprivrede RS 30.000 KM, a ostalo sam sama nadoknadila - naglasila je Savićeva.

Biti žena u poljoprivredi, kaže, nije lako, ali uz pomoć mehanizacije mnogo je lakše nego u neka prošla vremena.

- Da li je u poljoprivredi lakše ženama ili muškarcima, to je isto kao i u školi, neko uči dobro, a neko loše, tako da sve zavisi kako ko shvata svoje obaveze. Smatram da sam odličan učenik u oblasti poljoprivrede - ističe Savićeva.

A bavljenje poljoprivredom je opredjeljenje i Nikoline Šteković (30), mlade majke iz Kršlja, kod Novog Grada, koja, kako kaže, sebe vidi isključivo u ovom poslu.

- Imam dva sina i kada ustanem ujutro prvo se bavim decom, nakon čega idem u štalu i muzem krave, koje dnevno daju oko 140 litara mleka - istakla je Štekovićeva.

Kaže da trenutno ima 14 krava, ali da to nije kraj jer u ovom domaćinstvu planiraju i proširenje.

- Ubacićemo više grla i povećati proizvodnju mleka, tako da svakako planiramo proširenje, jer kada su svi složni, onda se nije teško baviti poljoprivredom. Želimo postići što bolji kvalitet - priča Štekovićeva.

Život na selu se isplati, tvrdi ova tridesetogodišnjakinja, koja najviše voli raditi sa životinjama.

- Sejemo kukuruz, zob, pšenicu, 20 dunuma deteline, silažu takođe naveliko radimo i na taj način pripremamo hranu za zimu - ističe Štekovićeva.

Suada Obradović (51) iz sela Kravice, kod Bratunca, bavi se uzgojem bobičastog voća.

- Imam četiri dunuma maline i dva dunuma kupine, a od jednog dela vršim preradu tako što proizvodimo kupinovo domaće vino, džemove, pa idemo i na sajmove i već smo stekli mušterije - rekla je Obradovićeva.

Radni dan joj, priča, leti započinje u pet sati i traje uveče do devet ili deset časova, u zavisnosti od obaveza.

- Kada dođe zima, onda imamo vremena i da odmorimo, da se družimo i izađemo - kaže Obradovićeva.

Njena sugrađanka Milijana Mlađenović (41) bavi se uzgojem malina, kupina i šljiva.

- Imam troje dece, a pored uzgoja bobičastog voća, imam i stoku, tako da, kada ustanem, u rano jutro prvo idem da namirim stoku i da svima pripremim doručak - kaže Mlađenovićeva.

Zasad ima na zemljištu pri kući, kako kaže, četiri dunuma pod malinom i jedan dunum pod kupinom, a malo dalje, poseduje još jednu manju parcelu, gde takođe, kako kaže, uzgaja bobičasto voće.

Inače, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS je promovisalo projekat rodno odgovornog budžetiranja.

- Cilj projekta je da se skrene pažnja na udruženja žena sa sela kao i na njihove proizvode i aktivnosti - istakli su u Ministarstvu."

 

izvor : https://www.blic.rs 

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović kaže da će ove godine biti rešen problem zapošljavanja radnika u poljoprivredi i najavio donošenje zakona o sezonskim radnicima.

On je na konferenciji "Izlaz iz sive ekonomije" rekao da je zapošljavanje sezonskih radnika u poljoprivredi veliki problem i da se novi zakon priprema zajedno sa Ministarstvom rada. Po rečima ministra potrebno je doneti celovit propis koji će regulisati status poljoprivednih gazdinstava.

"Problem su i kapaciteti inspekcija, naročito u Upravi za zaštitu bilja, Upravi za veterinu i Poljoprivrednoj inspekciji", rekao je Nedimović i dodao da će i to biti rešeno ove godine.

Najavio je i izmene Zakona o bezbednosti hrane čije se usvajanje očekuje u prvoj polovini ove godine.

Ministar za rad Zoran Đorđević rekao je da su izmene Zakona o radu koje su usvojene krajem prošle godine obezbedile da radnik mora da bude prijavljen i pre nego što počne da radi, što je, kako je ocenio, dobro i za poslodavce i za zaposlene.

On je kazao da su od 1. januara ove godine uvedene rigorozne kontrole rada na crno i da inspekcija radi 24 sata dnevno.

 

izvor : http://rs.n1info.com 

Peršun (Petroselinum hortense) je dvogodišnja biljka koja potiče sa područja Mediterana. Ova povrtarska biljka se još u doba starog Rima koristila kao začin i u lekovite svrhe. Za širenje rasada i upotrebu peršuna po celoj Evropi najzaslužniji su stari Rimljani, dok su ga prvi kolonisti preneli u Ameriku, gde je takođe dobro prihvaćen. Koren i list peršuna imaju karakterističan miris ali su veoma lekoviti.

Upotreba i lekovita svojstva peršuna

Peršun se uzgaja zbog zadebljalog korena (var. tuberosum) i listova (var. foliosum) karakterističnog, prijatnog mirisa i ukusa. Zadebljali koren je bogat belančevinama, vitaminima, flavonoidima, dok su listovi bogat izvor provitamina A i vitamina C. Sadržaj vitamina C u listu peršuna iznosi 133.0 mg/100g, znatno više od njegovog sadržaja u listu celera, kupusa i salate. Od minerala, kojih u 100 g lista ima 1.630 mg, najviše sadrži kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe i fosfor. Sveže i osušeno lišće, koren, plod i seme ove biljke koristi se u farmaceutskoj, kozmetičkoj i prehrambenoj industriji za proizvodnju začina i eteričnih ulja. U ishrani se peršun upotrebljava najviše kao dodatak jelima. Koren je čest dodatak supama i sosevima jer podstiče apetit, dok se svež list dodaje na kraju pripreme kuvanog jela kako bi se sačuvao miris, aroma i ostali korisni sastojci. Svež list peršuna se koristi za dekoraciju raznih jela i sendviča. Peršun se takođe upotrebljava za ispiranje urinarnog trakta, kao i za prevenciju i lečenje kamena u bubregu. Koristan je i u ishrani dijabetičara.

Uslovi za gajenje peršuna

Osnovni uslov za postizanje visokih, stabilnih i kvalitetnih prinosa peršuna jeste zemljište. Zemljište za peršun mora biti srednje lako, duboko, plodno i rastresito. Traži optimalnu reakciju zemljišta od 6 do 8 pH vrednosti. Seme peršuna niče na temperaturi od 2°C, a optimalna temperature za rast listova i korena iznosi 18°C. Mlade biljke mogu da podnesu mrazeve i do -10°C. Uspešno prezimljava jer u fazi obrazovanog zadebljalog korena može da izdrži mraz do -20°C. Ima povećane potrebe za svetlošću, te se pri nedostatku svetlosti smanjuje sadržaj eteričnog ulja. Najviše vode peršun zahteva u fazi nicanja i intenzivnog rasta lisne rozete. Precizne norme đubriva mogu da se odrede tek na osnovu rezultata hemijske analize zemljišta. Nakon rasturanja mineralnog đubriva zemljište se ore.

Gajenje peršuna u plastenicima

U zaštićenom prostoru peršun se može proizvoditi direktno setvom ili iz kontejnerskog rasada. Uspešniji, sigurniji i stabilniji prinos lisnatog peršuna jeste iz kontejnerskog rasada, odnosno rasada zaštićenog korena. Prvo se pristupa punjenju saća kontejnera odgovarajućim supstratom i oblikovanju površine supstrata. Nakon toga sledi setva. U svaku ćeliju saća treba posejati po dve do tri semenke, a nakon nicanja ostaviti po jednu najrazvijeniju biljku. U toku proizvodnje rasada peršuna potrebno je redovno provetravati i pravovremeno navodnjavati. Pred sadnju se prestaje sa navodnjavanjem radi lakšeg vađenja rasada sa supstratom. Prestanak navodnjavanja traje toliko dugo koliko je potrebno da se supstrat odvoji od saća. Setva kontejnerskog rasada u tunelima najčešće se obavlja u periodu od avgusta do septembra, a sadi se u periodu od oktobra do novembra da bi mogao da se bere u toku zime. Na prethodno pripremljeno zemljište odnegovani rasad se sadi na rastojanju 20x5 cm. Prinos je 1.400 do 1.900 vezica na 100 m2.

Gajenje peršuna na njivi

Koren peršuna proizvedenog na njivi potrebno je izvaditi krajem avgusta kada postigne masu 30-60 g. Izvađeni koren treba saditi u zemljište bogato organskom materijom na rastojanju 10-12x5-8 cm. Nakon sadnje potrebno je održavati temperaturu 10-15 stepeni C uz intenzivno provetravanje. Navodnjavanje treba da bude umereno i tom prilikom treba voditi računa da ne dođe do kvašenja nadzemne mase. Na račun rezervne materije korena brzo se formiraju listovi. Prvu berbu listova možemo obaviti već nakon 35-40 dana. Prinos listova je veći 5-20% od mase posađenog korena pri pospešivanju.

 

izvor : https://www.agromedia.rs 

Razvojna agencija Srbije i Privredna komora Srbije organizuju nastup srpskih privrednika u okviru nacionalnog štanda Srbije na predstojećem međunarodnom sajmu prehrambenih proizvoda „GULFOOD“ koji će se održati u Dubaiju, UAE, u periodu od 18. do 22. februara 2018. godine. „GULFOOD“ (www.gulfood.com) je jedna od najvećih i najznačajnijih specijalizovanih izložbi prehrambene industrije u UAE i regionu Golfa, u okviru koje se organizuju susreti proizvođača/izvoznika i distributeri i predstavnika vodećih maloprodajnih lanaca. Sajam se prostire na 100.000m², a godišnje ga poseti preko 95.000 posetilaca iz oko 100 zemalja koji imaju priliku da se upoznaju sa proizvodnim programom više od 5.000 izlagača u 8 sektora. Na sajmu „GULFOOD“ 2018. godine, Srbija će se prvi put predstaviti sa svojim proizvodima u jednoj od glavih hala Trade Centre Arena & Sheikh Saeed Halls, na nacionalnom štandu površine 60m2. Delegaciju Ministarstva poljoprivrede i Privredne komore Srbije na jednom od najznačajnijih prehrambenih sajmova u Ujedinjenim arapskim emiratima, Gulfood, predvodi državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović, pomoćnik ministra Nenad Katanič i ambasador Miloš Perišić. Senad Mahmutović se u Dubaiju sastao i sa direktorom državne organizacije za kvalitet, standardizaciju i akreditaciju nadležnim za priznanje i odobravanje halal sertifikata iz naše zemlje Abdulahom al Maeijem.Štand Srbije koja se prvi put predstavlja sa proizvodima u okviru nacionalnog štanda posetio je ministar finansija i vicepremijer šeik Humaid bin Rašid al Nuami. Tokom borava u Dubaiju Mahmutović je sa tamošnjim ministrom resorno zaduženim za poljoprivredu Taijem al Zayediem razgovarao o saradnji u oblasti poljoprivrede, a pokrenuta je i inicijativa za potpisivanje međudržavnog memoranduma o saradnji u toj oblasti. Njima je upućen poziv da posete Srbiju i ovdašnji Međunarodni poljoprivredni sajam koji će u Novom Sadu biti organizovan u maju. Podsećamo, da se pomenuti sajam prostire na 100.000 kvadratnih metara a poseti ga preko 95.000 ljudi iz oko 130 zemalja koji imaju priliku da se upoznaju sa proizvodnim programom preko 5.000 izlagača u 8 sektora. U okviru Nacionalnog štanda Srbije na sajmu „GULFOOD 2018“, u jednoj od glavih hala Trade Centre Arena & Sheikh Saeed Halls, nastupaju: YUMIS – Niš, JAFFA – Crvenka, BAHUS – Paraćin, AGRANELA – Valjevo, AGROPARTNER – Lučani, ITN GROUP i MASTER FRUITS – Beograd, JUGPROM – Leskovac, PIK BEČEJ – Bečej, Basket Zdravija Hrana Made By Hand – Golubinci. Osim izlagača, PKS organizovala je posetu Sajmu šest domaćih kompanija: FRUEKO, SENSA, ML FURIT FARM, ZLATIBORAC, ŽITOPRERADA i FRIKOM.

 

 

Poznato je da biljke oprašuju insekti, neke druge životinje i vetar. Oko 80 odsto biljaka, oprašuju razne vrste  insekata. Među njima, najefikasniji oprašivač,  je dobro poznata  medonosna pčela - Apis mellifera. Takođe, postoje i brojne druge vrste tzv. solitarnih divljih pčela, zatim bumbari, mnogi leptiri, muve i druge vrste,  koje posećuju cvetove biljaka i vrše oprašivanje. Poslednjih nekoliko decenija,  sve je manje društava medonosne pčele, posebno posle unošenja iz Azije u Evropu  grinje - pčelinjeg krpelja,  (Varroa jacobsoni, ) koji je ubrzo potom praktično desetkovao broj pčelinjih društava. Pored toga,  ubrzana industrijalizacija što povećava aerozagađenje životne sredine, povećanje broja stanovnika i urbanih površina, intenzivna poljoprivreda, posebno zaštita poljoprovrednih useva,  od štetočina i bolesti primenom pesticida,  smanjenje prirodnih šumskih i stepskih površina,  uticali su,  a i danas utiču na smanjenje brojnosti insekata oprašivača biljaka.  Zbog smanjene brojnosti oprašivača, prinosi mnogih poljoprivrednih kultura, posebno voćaka su ispod očekivanih.

Rešenje ovog sadašnjeg problema je, pored  državne pomoći pčelarstvu u cilju povećanja broja društava medonosne pčele,  pronalaženje i  uključivanje nekih drugih insekata oprašivača, kao pomoć medonosnoj pčeli u njenoj korisnoj aktivnosti u oprašivanja biljaka. Jedno od uspešnih rešenja  je domestifikacija solitarnih pčela i njihovo unošenje u poljoprivredne useve,  u cilju povećanja broja oprašenih cvetova. U Srbiji je krajem prošlog veka intenzivno rađeno na domestifikaciji solitarnih pčela, a istraživanjima je rukovodio prof.dr Miloje Krunić,  sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rezultati ovih istraživanja su bili prvi u Evropi, naravno i na našim prostorima. Član istraživačkog tima je bio i autor ovog teksta. Jedan od   značajanijih rezultata ovih  istraživanja  je uspešna domestifikacija solitarne pčele   Osmia cornuta  za oprašivanje voćaka, te smo joj dali domaći naziv solitarna pčela voćnjaka. Napominjemo,  da ovu pčelu još nazivaju mason pčela ili pčela zidar jer od blata „zida“, gradi ćelije u gnezdu.

Levo ženka, desno je mužjak

Za razliku od medonosne pčele, koja je socijalni insekt i živi u društvima u kojima postoje:  matica (polno sposobna ženka), radilice (polno nesposobne ženke) i trutovi (polno sposobni mužjaci), pčela voćnjaka je solitana, odnosno matica je ujedno i radilica, a mužjaci, kao kod medonosne pčele, služe za oplodnju ženke.  Pčela voćnjaka se u našim uslovima javlja pred kraj zime i ranog proleća. Prvi topliji dani tokom marta, a nekada i krajem februara utiču na pojavu prvih pčela istovremeno sa pojavom prvih cvetova rano cvetajućih biljaka. To su od zeljastih biljaka jagorčevina, ljubičica, maslačak i sl, a od drvenastih vrba, badem, trnjina i dr. Najpre se pojavljuju mužjaci, a nekoliko dana i ženke.

Odmah po pojavi ženki dolazi do kopulacije, posle koje mužjaci žive još nekoliko dana i uginu. Oplođene ženke potom počinju sa osnivanjem potomstva. Svaka ženka se ponaša kao matica i kao radilica i svaka brine sama o svom potomstvu.  U tom cilju ona traži pogodno mesto, a to je neka šupljina u zidu nekog objekta, stabljika trske, napušten  hodnik u drvetu od nekog  drugog insekta,  rupa u drvetu od izvađenog većeg eksera i sl. U takvu šupljinu, na dubini  10 – 15 cm,  od ulaznog otvora ženka najpre donosi grudvice blata i od njih pravi  pregradu. Potom odlazi na obližnje cvetove biljaka sa kojih sakuplja polen i odnosi ga u šupljinu. Posle nekoliko „tovara polena“  ona na njega položi jedno jaje i ponovo od blata pravi pregradu i ceo postupak ponavlja,  sve dok ne ispuni celu šupljinu. Konačno na ulazu u hodnik pravi deblju pregradu od blata čime bolje štiti potomstvo od prirodnih neprijatelja i negativnih  vremenskih uslova. U zavisnosti od dužine tunela  ženka izgradi 6 – 10, a nekada i do 15 ćelija. 

Ćelije legla sa polenom  

U toku života jedna ženka  ispuni 3 – 4 šupljine, odnosno ostavi 20 – 30 potomaka i potom ugine. Iz jajeta se posle nekoliko dana (što zavisi od temperature) pili larva i odmah počinje da se hrani polenom. Kad potroši količinu polena koju joj je spremila ženka „majka“, larva gradi oko sebe čvrst kokon i u njemu prelazi u lutku , a posle 2 – 3 nedelje u kokonima su formirane nove jedinke pčele (ženke i mužjaci). Potomstvo ostaje u kokonima sve do pred kraj naredne zime ili ranog proleća.

Pčela voćnjaka je znatno efikasniji oprašivač voćaka od medonosne pčele.  Medonosna pčela posećuje cvetove prvenstveno radi sakupljanja nektara, a polen prikuplja povremeno i selektivno. Pčela voćnjaka takođe posećuje cvetove ali  prikuplja samo polen. Izračunato je da od  posećenih cvetova pčela voćnjaka opraši 95%, dok medonosna pčela svega 5 – 10%. Drugi vrlo značajan momenat je donji prag aktivnosti  pčela. Pčela voćnjaka je aktivna  već na +9˚C , a medonosna pčela na +13˚C.  Dakle, ako su voćke u cvetu, a temperatura je ispod +13˚C, medonosna pčela neće biti aktivna, odnosno neće oprašiti voćke. Za razliku od nje, pčela voćnjaka će u takvim uslovima biti aktivna i oprašiti voće.  Naime, često se događa da se danima u periodu cvetanja nekih voćaka održava temperatura ispod  +13˚C i tada voćari imaju znatno smanjen prinos voća. Dalje, izračunato je da je za kvalitetno oprašivanje 1 ha voćnjaka pod jabukama potrebno 3 – 5 košnica sa oko 60.000 do 100.000 radilica medonosne pčele. Istu tu površinu kvalitetno će oprašiti 300 ženki pčele voćnjaka. Naime, učinak jedne pčele voćnjaka jednak je učinku 120 medonosnih pčela. Još jedan momenat daje veliku prednost pčeli voćnjaka u odnosu na medonosnu pčelu. Aktivnost pčele voćnjaka  se poklapa sa cvetanjem voćaka. Posle prestanka cvetanja dunje (druga polovina maja) prestaje i njena aktivnost, odnosno ženke uginjavaju, a potomstvo je zaštićeno od negativnih uticaja sredine. Dakle, posle prestanka aktivnosti ženki, voćnjak je moguće prskati pesticidima, bez opasnosti po potomstvo pčele voćnjaka. Sa druge strane, medonosna pčela je aktivna tokom celog perioda vegetacije, te bi posle prestanka cvetanja voćaka košnice morale biti izmeštene iz voćnjaka.  Naravno, u poređenju sa pčelom voćnjaka, medonosna pčela ima i veliku prednost, a to je da ona pored oprašivanja,  čoveku daje dragocene druge produkte (med, mleč,  propolis, vosak, pčelinji otrov i dr).

Zaklon u voćnjaku 

Danas smo svedoci da se podižu sve veće površine pod  zasadima voćaka, a  da  je sve manje insekata oprašivača tih voćnjaka.  Zato voćari povremeno imaju znatno umanjene prinose voćnih plodova, što je najčešće posledica  ne oprašenih cvetova koji neće dati plod.  Da bi rešili ovaj problem, voćari angažuju pčelare da unesu svoje košnice u voćnjake, što pčelari ne čine uvek rado. Naime, medonosna pčela je jako osetljiva na primenu pesticida  koji se koriste za zaštitu voćaka od štetočina i bolesti. Takođe, unošenje košnica u voćnjak  i njihovo iznošenje posle precvetavanja voćaka skopčano je sa materijalnim troškovima, što se pčelarima ne isplati, a posebno što često postoji rizik od trovanja pčela i propadanja pčelinjih društava.  Zato je, po našem mišljenju, za voćare idealan oprašivač  voćaka solitarna pčela Osmia cornuta – pčela voćnjaka.  Između medonosne pčele i pčele voćnjaka nema  nikakve kompeticije. Praktično, svaka od njih obavlja svoj posao. Medonosna pčela prvenstveno posećuje cvetove u cilju sakupljanja nektara, dok pčela voćnjaka to čini zbog prikupljanja cvetnog praha (polena). Pčela voćaka prikuplja polen sa donje strane trbuha,  tako što ga zakači na fine guste čekinje, dok medonosna pčela tovar polena nosi u specijalnim udubljenjima na zadnjim nogama.

Dakle, kad pčela voćnjaka sleti na cvet,  trbuhom sa polenom, obavezno mora da dodirne tučak i opraši cvet, dok se polen kod medonosne pčele nalazi na dlačicama njenog tela i češće ne opraši nego što opraši cvet (ona cvet uglavnom posećuje zbog nektara).

        U cilju primene pčele voćnjaka za oprašivanje potrebno je uraditi sledeće:

  1. Formirati početnu, što brojniju populaciju pčele voćnjaka;
  2. Kokone sa formiranim pčelama čuvati u laboratorijskim uslovima do njihovog iznošenja u prirodu;
  3. U voćnjaku postaviti nastrešnice za niše (specijalne košnice ili snopove trske) u kojima će pčela voćnjaka osnivati potomstvo;
  4. U blizini nastrešnica napraviti površinu sa stalnim blatom, kako bi pčele mogle doći do  materijala za izgradnju gnezda (dovoljna je površina blata 1m h 1m);
  5. Sa pojavom prvih cvetova na voćkama, kokone sa pčelama treba izneti u voćnjak i ostaviti ih ispod nastrešnica u posebnim posudama;
  6. Početkom avgusta treba uneti niše sa gnezdima pčela u laboratoriju, izvaditi kokone i izvršiti njihovu dezinfekciju i dezinsekciju, odnosno odstranjivanje prirodnih neprijatelja koji su nekada dosta brojni. Kokone čuvati do sledeće sezone cvetanja voćaka.

      Kada pčela voćnjaka odabere pogodnu šupljinu za izgradnju gnezda, a to je šupljina okruglog preseka optimalnih dimenzija 6 – 10 mm, odmah počinje sa osnivanjem potomstva.  U potrazi za nektarom medonosna pčela leti od košnice na udaljenost od 3 km, a nekada i dalje. Pčela voćnjaka  odlazi od gnezda znatno kraće, svega  do 250 m. Zato se preporučuje za voćnjake na većim površinama postavljanje nastrešnica sa specijalnim košnicama ili snopovima trske na svakih 200 m udanjenosti jedna od druge.  Ispod svake nastrešnice treba postaviti 3 – 5 specijalnih košnica ili 10 snopova sa po 50 trski i uneti oko 500 kokona pčele voćnjaka iz kojih će sigurno izaći oko 300 ženki.  Za male voćnjake do 10 a u vikend naseljima dovoljna je jedna specijalna košnica ili jedan snop od 50 komada trski i oko 50 kokona pčele voćnjaka iz kojih će se razviti oko 30 ženki. U godinama kada su uslovi za aktivnost medonosne pčele nepovoljni, uz pomoć pčele voćnjaka prinosi mogu biti dvostruko, nekad i trostruko uvećani.

Okvir:

      Firma VISAN iz Beograda, Jerneja Kopitara 11080 Zemun,  raspolaže velikom količinom kokona pčele voćnjaka, kao i dovoljnim brojem specijalnih košnica ili snopova trski. Zainteresovani proizvođači voća, koji žele kvalitetno oprašivanje svojih voćnih  zasada korišćenjem pčele voćnjaka, a u cilju povećanja prinosa,  mogu se za sve dodatne informacije obratiti telefonom na broj:  011 316-11-55 i 319-24-94.

Prof. dr Ljubodrag Mihajlović

stručni konsultant DOO „ VISAN“

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 670 tona robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (145 t), pomorandžom (98 t), šargarepom (87 t), jabukom (83 t), crnim lukom (83 t) i krompirom (52 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (76 t → 83 t) i krompira (40 t → 52 t), dok je promet: kupusa (151 t → 145 t), pomorandže (151 t → 98 t), šargarepe (94 t → 87 t) i jabuke (97 t → 83 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         20 - 65 din.

pomorandža               40 - 120 din.

banana                       100 - 130 din.

limun                          60 - 120 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina.  Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina. 
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd. 

Vrste vina 
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina. Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je kako su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa. 



Kada je vino napravljeno na način da pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid onda se radi o penušavom vinu. Penušavo vino koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne je ono vino koga svi znamo kao šampanjac. Ova vina mogu i dalje biti kategorizovana kao slatka i suva, što se obično meri po lestvici: od 00 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka). 

Dakle, prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je - suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.

Sadržaj Tanina u vinu 
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i razlučiti samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina. 

Kiselost vina 
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo..., je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti. 



Sadržaj alkohola u vinu 
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu "punoće" vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% - 10.5% lako telo
10.5% - 12.5% srednje puno telo
12.5% i više - puno telo (vrlo visok procenat alkohola) 



Čitanje vinske etikete 
Budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta... Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova. 

Godište vina 

Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus. Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino. Vrlo je važno kupovati vino kod trgovaca koji vode brigu dostojnu vrhunskoga vina, ili ga kupovati izravno od vinarija. Visoke i niske tempretaure, izloženost suncu, značajna tempreaturna odstupanja nisu dobri za vino. Pre no što kupite, uverite se kako je vino napunjeno do grlića boce, da čep ne nastoji izaći van i da nema znakova curenja. Postoje brojne značajke koje utiču na odabir vina i ove navedene su samo neke od njih. Upućenost u osnove vinskih sorti, odležavanja i ukusa će svakako dodati novu dimenziju vašem vinskom doživljaju.

http://vinarija.com

 

Organska poljoprivredna proizvodnja je prozvodnja koja se zasniva na plodoredu, upotrebi zelenišnog đubriva i biološke kontrole insekata, izboru otpornih sorti, vremenu setve/ sadnje, blagovremene obade zemljišta. Isključena je primena sredstava hemisko-sintetičkog porekla I mineralnih đubriva, a dozvoljena primena bioloških preparata I stajskog đubriva.  Zdravlje i sigurnost su osnovni razlozi za uvođenje organske proizvodnje I za nju   bi trebalo što manje materijalnih sredstava, a velika ulaganja u znanje i organizaciju proizvodnje.

Uprkos zahtevimatržišta i dalje je organska proizvodnja ograničena na male povšine. Ona je zakonski regulisana i uključuje kontrolu i sertifikaciju proizvodnje i proizvoda. Smernice ove proizvodnje određuje država, a kontrolu vrše ovlašćene sertifikacione kuće. Proizvođač koji planira uzgoj organske hrane neophono je da sarađuje sa ovlašćenom organizacijom koja ima dozvolu od strane Ministarstva poljoprivrede za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje za 2018 godinu. Neke od njih su:  ECOCERT BALKAN D.O.O, CENTAR ZA ISPITIVANJE NAMINICA (CIN), ECOVIVENDI D.O.O., ORGANIC CONTROL SYSTEM D.O.O. Proizvođač mora ispuniti određene uslove. Mora prikazati šta je gajio na svojim parcelama protekle četiri godine i šta je primenjivao. Nakon upotrebe insekticida i herbicida sa jakim perzistetnim dejstom, treba sačekati par godina, a  napuštene  površine se odmah mogu uključiti u ovu proizvodnju. Površine pored puteva sa prometnim saobraćajem nisu pogodne , kao ni one pored višegodišnjih zasada. Proizvođač se obavezuje da će zbog plodoreda gajiti veći broj kultura. Treba da prihvati uslove one oganizacije kojoj je pristupio, da se slaže sa kontrolom nad celokupnom proizvodnjom, I na povremenu analizu proizvedenih namirnica.

 

Ilustracija: Moljac krompira

Za sprovođenje zaštite u ovakvoj proizvodnji neophodno je dobro poznavanje biologije štetnih organizama,  uslova i načina njihove pojave, praćenje praga štetnosti. Uključuju se sva saznanja iz oblasti poljoprivrede: primena pesticida biološkog porekla, biološka borba, primena alternativnih sredstava, selekcija, stvaranje otpornih sorti,  kalemljenje na otporne podloge.

Biološka redukcija biljnih štetočina sastoji se od primene regulatora rasta insekata, feromona, repelenata, atraktanata, predatora parazita. Dozvoljena je primena insekticida na bazi Baccilus thuringiensis koji  zajedno sa primenom preventivnih mera daju dobre rezultate. Primenom lovnih posuda sa melasom može se uloviti veliki broj odraslih insekata.

Od fungicida dozvoljena je samo primena onih koji se nalaze na listi dozvoljenih u organskoj proizvodnji, između ostalog sumpor I bordovska čorba, kao izvandredan baktericid I fungicid.

Fitopreparati koji se koriste u zaštiti bilja u organskoj proizvodnji mogu se napraviti i u sopstvenoj režiji. U organskoj proizvodnji ti preparati mogu biti u obliku:

  1. Čorbe-oparak ( odgovarajuće biljke se usitne I preliju vodom, nakon čega se kuvaju), spravlja se oparak od nadzemnih delova krompira, crnog luka, kamilice, maslačka.
  2. Fermentisani ekstrkt ( suvi ili sveži delovi biljaka se potope vodom, u toku par dana se povremeno mešaju, čeka se vrenje). Fermentacija je zavšena kada se biljni ostaci istalože a tečnost se izbistri. Koristimo razređen ekstrakt.

Macerat ( biljnu masu prelijemo kišnicom I procedimo nakon 24 h). Za  spravljanje macerata pogodna je kopriva, ljute papriice-feferone, duvan, rastavić, beli luk, bosiljak i dr.aromatične biljke.

Dipl.ing. Slađana Gavrilović

Savetodavac za zaštitu bilja

PSSS Valjevo

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28