"VAJATI“ su kompleks savremeno opremljenih apartmana sa 4 zvezdice… Nesvakidašnji spoj modernog i tradicionalnog, svakom gostu pruža utočište i daje priliku za istinski odmor. Na samo osam kilometara od Guče, u dragačevskom selu Gornja Kravarica, smešteni su „Vajati” – kompleks savremeno opremljenih apartmana sa četiri zvezdice, koji svakom gostu pružaju utočište i daju priliku za istinski odmor.
Svaki gost ponese nezaboravne utiske o gostoprimstvu domaćina, ali i o nenadmašnim ukusima tradicionalne srpske kuhinje. Prema receptima baka i pra-baka se u „Vajatima“ pripremaju pite, supe, hlepčici, slatko, palenta, popara , jelo od starog hleba sa sirom i kajmakom. Ovde se priprema hleb na starinski način i proja,
kao i čuvena srpska sarma , jelo od mlevenog mesa zavijenog u listove kiselog kupusa, srpski “svadbarski kupus”, izvanredno ukusan ajvar, razne vrste kuvanog
povrća, kolači sa orasima, tradicionalne sprske „vanilice“, kremaste torte i druge vrste slatkiša. Međutim, domaći sir i kajmak, dimljeno goveđe i svinjsko meso,
jagnjeće i praseće pečenje i druge vrste mesa, uz raznovrsne sveže salate ili turšije su jednostavno jela kojima ne možete odoleti.

Do vajata helikopterom!
Iz bilo kog kraja zemlje do „Vajata“ možete doći i helikopterom Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, što je svakako poseban doživljaj za svakog turistu. Domaćini „Vajata“ će svakom gostu rado izaći u susret i u njegovo ime organizovati ovu avanturu.
Iznajmljivanje helikoptera iznosi između 54.000 i 168.000 dinara po satu u zavisnosti od tipa, ali i posebnih želja ili potreba putnika – ako se izvode posebni manervi ili prevozi teret onda je usluga skuplja za 50 odsto. Ako se iznajmljuju helikopteri BELL 206B i SA-341G ta usluga se naplaćuje 54.000 dinara za sat vožnje, a jednočasovni zakup helikoptera BEL 206L potrebno je 60.000 dinara, dok je za AB-212 i SA-345N potrebno izdvojiti 120.000 dinara. Najskuplja vožnja je helikopterom tipa MI-17 i iznosi 168.000 dinara za jedan sat.

Izvor: Agrobiznis magazin

Beogradska kancelarija Italijanske agencije za spoljnu trgovinu (ITA) predstavila je program zajedničkog učešća oko 30 italijanskih kompanija na 86. Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Italija će, kao i 2016. biti zemlja partner, a predstaviće se renomirani proizvođači poljoprivredne opreme i mehanizacije, opreme za navodnjavanje, mašina za prehrambenu industriju i materijala za baštovanstvo. Ambasador Italije u Beogradu Karlo Lo Kašo izrazio je zadovoljstvo zbog učešća velikog broja preduzeća iz te zemlje, koja su spremna da sa srpskim preduzećima i privrednicima razmenjuju znanje i iskustvo.

"Italija je Srbiji ekonomsko strateški partner i to nije samo slogan. Prošle godine je Italija Srbiji bila drugi po veličini partner, a ekonomsko trgovinska razmena između dve zemlje premašila je četiri milijarde evra. Najnoviji podaci govore da preko 600 kompanija sa italijanskim kapitalom u Srbiji zapošljava između 25 i 30 hiljada ljudi", kaže.

Ministarstvo poljoprivrede pruža značajnu podršku sajmu i smatra ga veoma korisnim za stočare i poljoprivrednike, ističe Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Smatramo da je novosadski sajam odlična prilika da poljoprivrednici na jednom mestu upoznaju i vide sva ona najnovija svetska dostignuća u oblasti agrara", navodi.

"Preko 1.500 kompanija, koje će posredstvom učešća 32 države i čak 61 državnog predstavništva, od 11. do 17. maja učestvovati na sajmu, sjajan su most između istoka i zapada", kaže direktor Novosadskog sajma, Slobodan Cvetković.

"Dolaze iz Austrije, Hrvatske, Indije, Nemačke, Turske, Severne Makedonije, Španije i po prvi put imamo nastup proizvođača mašina i delova poljoprivrednih mašina iz Rusije", navodi.

Zemlja prijatelj sajma je Tunis. Ove godine premijerno izlažu Belorusija, Egipat i Tajvan.

Cena pojedinačne ulaznice je 600, kolektivne 400, a a za najmlađe 200 dinara.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/veliki-broj-italijanskih-preduzeca-na-poljoprivrednom-sajmu_1011613.html

Srbija ni ove, ni prošle godine nije izvezla nijedno jaje, ali je zato uvezla više od 12 miliona komada.

Za prva dva meseca ove godine u Srbiju je uvezeno 1,2 miliona jaja. To je ukupno 90,6 tona (jedno jaje ima 75 grama) ili vrednosno 292.800 američkih dolara, navode u Privrdenoj komori za "Blic". Prošle godine uvezli smo 11 miliona jaja u vrednosti od 1,4 milion dolara. Još interesantnije je to da su na srpske trpeze stizala jaja sa svih strana, najviše iz Bosne i Hercegovine, Mađarske, Češke, Hrvatske, Nemačke, Poljske i Slovačke, pokazuju zvanični podaci. Srbija istovremeno na farmama proizvede blizu 1,5 milijardi komada jaja godišnje.Agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da podaci o uvozu nikako ne treba da brinu jer je tržište Srbije otvoreno potpisivanjem mnogih sporazuma o trgovini, pa je, kako kaže, logično da će poveća i uvoz hrane.

"Većina stranih trgovinskih lanaca koji su došli u Srbiju imaju svoje dobavljače koji su im možda povoljniji, pa nabavljaju jaja iz drugih zemalja, ali nije to ništa strašno. Mnogi drugi uvozi bi trebalo da nas brinu", kaže Prostran.Kako ističe, inače se ne troši mnogo jaja u Srbiji i potrošnja je uglavnom veća oko praznika.

"Srbija može da proizvede dovoljno jaja za naše tržište, ima i kapacitete i proizvodnju. To što se toliko uvozi je sudbina male zemlje koja je potpisala mnogo sporazuma o spoljnoj trgovini i nema mogućnosti da zatvara tržište, već jedino da povećava produktivnost i da postane konkurentnija", ocenjuje Prostran.

Kako je naveo, Srbija godišnje uveze više od dve milijarde dolara vrednosti hrane, što je više od milijardu dolara nego pre deset godina, a to je rezultat otvorenog tržišta. Izvoz jaja iz Hrvatske porastao je u prošloj godini za gotovo 133 odsto u odnosu na 2017, dok je uvoz bio manji za 28 odsto nego 2017. godine. Hrvatska je, naime, u 2017. izvezla 13,6 miliona jaja čija je vrednost 900.000 evra, a u prošloj godini izvezla je 24,4 miliona jaja za 2,1 milion evra.Srbija bi, kako navodi, protiv te količine uvoza jedino "mogla da se bori nekim sistemima monitoringa i kvaliteta koji bi sama odredila".

Prostran ističe da treba promovisati kupovinu domaćih proizvoda iz različitih razloga.

"Najpre možete da kontrolišete kvalitet do detalja, jer kada se nešto uveze iz EU, ne može se previše kontrolisati. Takođe, na taj način ćete i podržati domaće proizvode i hranićete se zdravije", objašnjava Prostran.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/srbija-uvezla-12-miliona-jaja-na-uskrsnje-trpeze-nam-stizu-iz-cak-sedam-zemalja-sveta/80e3mbg

Direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević izjavio je za Sputnjik da je Srbija nadomak da joj se ukine zabrana izvoza koštunjavog voća u Rusiju, kao i da su sve mere preduzete da se takva zabrana više ne uvede domaćim proizvođačima i izvoznicima.Kako je pojasnio, na poslednjem sastanku sa predstavnicima Ruske službe za fitosanitarni nadzor „Roseljhoznadzor“ predstavljen je program upravljanja štetnim organizmom „monilinija frutikola“, zbog koje je zabrana i uvedena, te se u narednih nekoliko dana očekuje poseta ruskih inspektora Srbiji, kako bi se uverili da su te mere zaista uvedene.

Milosavljević je precizirao da se poseta ruskih fitosanitarnih inspektora očekuje od 24. do 26. aprila, nakon čega bi trebalo da stigne i zvanično odobrenje za izvoz koštunjavog voća u Rusiju i to najkasnije početkom maja, odnosno nakon praznika.

Tokom njihovog boravka se očekuje da će obići srpske izvozne kapacitete, kao i pojedine proizvođače koštunjavog voća, a najpre nektarina i bresaka i trešanja, pojašnjava Milosavljević.

On kaže i da ovde nije reč o nekoj standardnoj regulativi obnove dozvole na određeni period, već da se radi o pojedinačnom slučaju do kojeg je došlo jer je „Roseljhoznadzor“ uočio ogroman broj pošiljki iz Srbije zaraženih ovim štetnim organizmom.

„Ovde nije reč ni o čemu neuobičajenom. Međutim, s obzirom da je štetni organizam uočen u većem broju pošiljki iz Srbije, Rusija je pri kraju izvozne sezone donela tu meru kako bi Srbija preduzela sve što je potrebno da se tako nešto ne ponovi. Na Rusiji je sada da napravi uvid u to da je Srbija sve to sprovela u delo“, zaključio je Milosavljević.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/201904231119555418-srbija-nadomak-ukidanja-zabrane-izvoza-kostunjavog-voca-u-rusiju/

Otkako je posle Nove godine počela isplata sredstava iz Evropskog IPARD fonda koji je namenjen poljoprivredi, svega deset poljoprivrednih proizvođača dobilo je novac. Do kraja godine najavljuju četiri nova poziva za konkurisanje.Jon Suru iz okoline Vršca, višnje će ubuduće više da trese, nego da bere. Kupuje tresač vredan 31.000 evra, zahvaljujući IPARD-u."Čekao sam oko devet meseci da dobijem rešenje, i sad sam u zakonskoj obavezi da za deset dana ostvarim investiciju, to jest da kupim mašinu. Tražio sam kredit od banke jer ne mogu od sopstvenih sredstava to da pokrijem", kaže Jon Suru i ističe da taj tresač za višnje na dnevnom nivou zameni 100 radnika.

Procedura je komplikovana, još se država i poljoprivrednici uhodavaju, ali strpljen-spasen, savetuje resorno Ministarstvo.

"Mi i dalje imamo 100 odsto nepotpunih podnetih zahteva. Dakle moraju da se vraćaju na dopunu i to dodatno opet usporava proces obrade", istakla je šefica IPARD-ovog upravljačkog tela Jasmina Miljković.

U prvoj godini korišćenja sredstava iz Ipard fondova 738 poljoprivrednika je konkurisalo, 180 zahteva je odobreno, njih 35 spremno je za isplatu, a 10 korisnika dobilo je novac.

IPARD pokriva i usluge konsultantskih kuća, čiju pomoć poljoprivredni proizvođači sve češće traže.

"Utisak je da nisu dovoljno informisani i da su, mogu da kažem čak i uplašeni malo, plaše se cele te procedure, plaše se da je to jako komplikovano, da oni to ne mogu. IPARD nije bauk, to je jednostavna procedura i što je najvažnije to je transparentna procedura", objašnjava direktorka Smart IPARD-a Slađana Gluščević.

I dalje je najviše zahteva za nov traktor, iako novac iz IPARDa može i bolje da se potroši. Proizvođači vina i jaja tražili su da koriste ovaj fond.

"Mi ubrzano radimo i komuniciramo sada sa Evropskom komisijom na tome kako i na koji način da uvedemo ova dva sektora u IPARD 2 program i pod kojim uslovima, i ja se nadam da ćemo 14. maja kada budemo imali IPARD Odbor za praćenje, usvojiti te izmene", rekla je Jasmina Miljković.

Korist od IPARD-a uskoro bi mogli da osete i oni koji se bave seoskim turizmom. U pripremi su akreditacije za dve nove mere kako bi poljoprivrednici uz posao na njivi, mogli da iznajmljuju i smeštaj. Povraćaj je 65 odsto.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3500230/poljoprivrednike-plasi-ipard-procedura.html

Brendiranje poljoprivrednih proizvoda, posebno na osnovu oznake geografskog porekla, veoma je važan segment u većini razvijenih zemalja. Nažalost, prosečan srpski seljak o ovome zna vrlo malo ili gotovo ništa. Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja ističe za Agrobiznis magazin, da je Regionalna agencija na čijem je on čelu u prethodnom periodu prepoznala značaj zaštite geografskog porekla i pokrenula ovaj proces kao deo jedne šire inicijative. Cilj je razvoj teritorijalnog identiteta regije Šumadija u ključnim sektorima ruralne ekonomije, vinogradarstvu
i proizvodnji vina, voćarstvu i tradicionalnim zanatima.
Da li možete da nam pojasnite kolika je važnost brendiranja srpskih proizvoda i kakvu korist poljoprivrednici mogu da imaju od toga?
„Kvalitet, tehnologija proizvodnje, tradicija u proizvodnji i geografsko područje sa koga potiče proizvod su ključni motivi koji usmeravaju kupca pri kupovini proizvoda. Sve ove navedene karakteristike sadržane su u proizvodu koji ima zaštićeno geografsko poreklo. Ciljevi proizvođača proizvoda sa geografskim poreklom su da imaju jedinstven i kvalitetan proizvod sa stvorenom dodatom vrednošću, diferenciran i sa znatnim komparativnim prednostima u odnosu na ostale proizvode masovne proizvodnje koji se nalaze na tržištu. Jedan od ključnih motiva je stvaranje veće ekonomske dobiti što u značajnoj meri može
poboljšati finansijsko stanje proizvođača i obezbediti dugoročno održivu proizvodnju“, kaže za Agrobiznis magazin Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.
U sektoru voćarstva fokus je postavljen na rakiju šljivovicu, koja ima dugogodišnju tradiciju proizvodnje na području Šumadije i predstavlja tradicionalnu i široko prepoznatljivu kategoriju jakih alkoholnih pića.“ Prema podacima iz pisanih dokumenata od početka XIX veka u Šumadiji skoro svako domaćinstvo je imalo svoje kazane za pečenje rakije i proizvodilo šljivovicu od sopstvenih sirovina, pre svega od autohtonih sorti šljive, kao što su požegača i crvena ranka.Popović kaže da se na osnovu analize potencijala i resursa u sektoru voćarstva, koja je izrađena u okviru Regionalne agencije, došlo do podataka da se u Šumadiji u proseku na 6.650 ha, godišnje proizvede od 55.000 – 60.000 tona šljive, od čega se od 10.000 – 15.000 tona, odnosno 20 – 25% proda kao sveža ili sušena šljiva, dok se preostala šljiva preradi u rakiju šljivovicu.
„Na osnovu karakteristika tehnološkog procesa za proizvodnju rakije znamo da je potrebno od 8 do 10 kg šljive, za litar prepečenice sa 45 % vol. alkohola. To
znači da se na teritoriji Šumadije godišnje proizvede između četiri i pet miliona litara na godišnjem nivou. Ovo je količina koja Šumadiji daje veliki potencijal kao proizvođača šljivovice. Prosečna izvozna cena voćnih rakija iznosi pet do šest evra za litar, što ukazuje da potencijalna vrednost proizvedene šljivovice koja bi se izvozila iznosi od 20 do 30 miliona evra na godišnjem nivou“.
Ukupna tržišna vrednost proizvedene rakije šljivovice, kako objašnjava Popović, je znatno veća ukoliko ima i zaštićeno geografsko poreklo.
„Na nivo EU razlika u ceni između konvencionalnih proizvoda i proizvoda sa geografskim poreklom je prosečno između 30 i 50%. Imajući u vidu proizvodni i izvozni potencijal rakije šljivovice kao i značaj zaštite geografskog porekla za tržišno pozicioniranje, tokom prethodne dve godine kroz projekat „Šumadijska
šljiva“ pokrenute su aktivnosti na zaštiti geografskog porekla „Šumadijske šljivovice“. Projekat se realizovao u okviru „Programa podrške ruralnom i regionalnom razvoju u Republici Srbiji“, a koji je finansiran od strane Vlade Švajcarske“, kaže Popović.
Proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom osim značaja za proizvođače imaju i širi značaj za teritoriju u oblasti razvoja i promocije teritorijalnog identiteta regije u kojoj se proizvodi, unapređenje turističke ponude i razvoj novih usluga i proizvoda. Time se stvaraju preduslovi za širenje u različitim pravcima, ali i
pokretanje novih ekonomskih aktivnosti u okviru malih ruralnih gazdinstva, pre svega u sektoru ruralnog turizma, proizvodnje lokalnih tipičnih proizvoda i razvoja novih usluga.
Šta je brendiranje proizvoda prema geografskom poreklu i zašto je to važno?
„Brendiranje proizvoda sa geo poreklom je proces koji jasno definiše specifičnosti proizvoda koji je proizveden od sirovine koja je sa specifične lokacije koja ima uticaj na kvalitet samog proizvoda. Na taj način se kupcu ističe dodatni zagarantovan nivo kvaliteta a proizvodi sa geografskim poreklom se razlikuju i izdvajaju od ostalih sličnih proizvoda – kaže Popović i ističe da je kod ovih proizvoda važno da kvalitet uvek bude na zagarantovanom visokom nivou.
„Samim isticanjem postojanja zaštite geografskog porekla i specifičnih tehnoloških procesa potrošaču se garantuje da kupuje proizvod visokog kvaliteta.
Kada je u pitanju “Šumadijska šljivovica” kroz projekat “Šumadijska šljiva” sproveden je niz aktivnosti na podršci registrovanim proizvođačima koji će proizvoditi rakiju sa zaštićenim geografskim poreklom. Podrška je uključila nabavku opreme za proizvodnju, pakovanje i skladištenje, edukativne aktivnosti vezane za proizvodnju rakije i angažovanje tehnologa, koji je pružio stručnu podršku destilerijama u pripremi tehnološkog procesa. Cilj je dostizanje visokog kvaliteta rakije šljivovice iz Šumadije, kvalitet kakav potrošač i očekuje od proizvoda koji ima zaštićenu oznaku geografskog porekla.
Koliko je proizvoda Srbija zaštitila kao brend na osnovu geografskog porekla?
„U Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije registrovano je ukupno 57 oznaka geografskog porekla sa domaćim proizvodima. Zaštita geografskog porekla za „Šumadijsku šljivovicu“ biće prva oznaka geografskog porekla za rakiju na teritoriji Republike Srbije.
Opština Knić je podnela zahtev za brendiranje rakije na osnovu geografskog porekla, kako taj proces izgleda u praksi?
„Kada govorimo o opštini Knić treba istaći da je u pitanju destilerija „Aleksić prvi“ iz sela Guberevac, jedna od destilerija članica Regionalne asocijacije proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ koja je osnovana u avgustu 2017. godine na inicijativu i uz podršku Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja. Imala je osam osnivača, dok je danas ukupno 18 destilerija članica ove asocijacije“, kaže Popović i ističe:
„Regionalna asocijacija proizvođača rakije „Šumadijska rakija“ podnela je Zahtev za zaštitu geografskog porekla „Šumadijske šljivovice“ Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Uz Zahtev priložen je i Elaborat o tehnološko ekonomskom istraživanju za zaštitu geografskog porekla rakije „Šumadijska šljivovica“ i dokaz da je jako alkoholno piće usaglašeno sa glavnim specifikacijama tehničke dokumentacije za geografsku oznaku. Trenutno je Zahtev u proceduri u nadležnom ministarstvu i ako sve bude u skladu sa uslovima propisanim zakonom, nadležno ministarstvo će glavne specifikacije tehničke dokumentacije objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Po pravnosnažnosti rešenja o priznavanju geografske porekla, sprovodi se registracija u Registru geografskih oznaka.“

Kako objašnjava Popović posebno treba istaći da jako alkoholno piće sa geografskim poreklom podleže obaveznoj kontroli proizvodnje i kvaliteta koju vrši Ministarstvo. Kontrola se vrši u akreditovanoj laboratoriji, a utvrđuje se lokalitet sa kojeg je sirovina, sorta šljive koji se prerađuje i poštovanje postupka proizvodnje do finalizacije i punjenja.

Kakva je procedura za brendiranje srpskih proizvoda van granica naše zemlje, odnosno od strane EU?
„Nakon završetka zaštite geografskog porekla u Republici Srbiji, Ministarstvo poljoprivrede, podnosi službeni zahtev Evropskoj komisiji za zaštitu proizvoda
na teritoriji EU, kojim ujedno i dokazuje da je proces zaštite na nacionalnom nivou sproveden u skladu sa propisima. Uz Zahtev Evropskoj komisiji se dostavljaju i podaci o korisniku oznake geografskog porekla na teritoriji Republike Srbije, kao i specifikacija proizvoda koji je predmet zaštite. Proces zaštite na teritoriji EU je dosta složeniji i dugotrajniji, a može trajati i do godinu dana. Na nivou EU postoji više od 1300 registrovanih proizvoda sa zaštićenim oznakama geo porekla.“
Slovenija je svojevremeno pokušala da ajvar zaštiti kao svoj brend iako oni nikada nisu bili poznati po proizvodnji paprike, a kamoli ajvara. Kako se zaštiti od ovakvih situacija?
„Potrebno je pre svega unaprediti institucionalnu podršku na svim nivoima koja je usmerena ka lokalnim proizvođačima i ujedno razvijati ljudske resurse koji
mogu realizovati proces zaštite geografskog porekla. Kroz razmenu informacija između nacionalnog i lokalnog nivoa potrebno je ubrzati proces identifikacije
proizvoda koji mogu biti predmet zaštite geo porekla. Nakon identifikacije proizvoda od nacionalnog ili regionalnog značaja u saradnji i kroz angažovanje lokalnih kapaciteta i resursa potrebno je pokrenuti procese i procedure za zaštitu geografskog porekla na nacionalnom i kasnije na nivou EU.“
Ukoliko opština Knić dobije pravo na brendiranje svoje rakije na osnovu geografskog porekla, da li to znači da će oni jedini imati pravo da koriste termin
rakija – šljivovica?
„Zaštita geo porekla je kolektivno pravo i može ga dobiti udruženja ili asocijacija koji podnose zahteve za zaštitu, a pravo korišćenja imaju svi registrovani proizvođači koji ispunjavaju uslove definisane Elaboratom i koji su u sistemu nadzora i kontrole proizvodnje. U slučaju „Šumadijske šljivovice“ svi proizvođači koji imaju proizvodnju sirovine na teritoriji Šumadijskog okruga, pridržavaju se tehnološkog procesa proizvodnje, sortimenta, odležavanja rakije, kontrole i drugih zahteva definisanih Elaboratom mogu da koriste naziv „Šumadijska šljivovica“.
Koliko Srbija ulaže u zaštitu imena svojih izvornih proizvoda?
„Za sada je jako malo inicijative od strane države u smislu uspostavljanja sistematskog pristupa za sveobuhvatno i sinergetsko delovanje za pokretanje inicijativa za zaštitu geo porekla. Uglavnom je proces pokretanja inicijativa prepušten pojedincima na lokalnom nivou. Kada je u pitanju finansijska podrška od strane države za proizvođače rakije i vina, ona je definisana i opredeljena na godišnjem nivou kroz pravilnike i programe Ministarstva poljoprivrede za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta“, kaže Popović.
Škotski viski je, recimo, dobro poznat širom sveta i gde god ga naručite znate da ćete dobiti baš taj viski. Da li postoji mogućnost da tako postane poznata i prepoznatljiva spska šljivovica? I od čega to sve zavisi?
„To i jeste cilj zaštite geografskog porekla koji je sada u postupku za šumadijsku šljivovice, gde će se potrošačima u Srbiji i EU garantovati jasno definisan i visok nivo kvaliteta koji dobijaju kada kupuju „Šumadijsku šljivovicu“. Kvalitet „Šumadijske šljivovice“ zavisi od specifičnosti i jedinstvenosti sirovine sa područja Šumadije, postupaka proizvodnje definisanih Elaboratom o tehnološko ekonomskom istraživanju i od direktne primene procedura u proizvodnji i kontroli proizvoda. Ako se ispoštuju svi navedeni postupci i procedure „Šumadijska šljivovica“ može apsolutno stati rame uz rame sa najpoznatijim
svetskim brendovima, kada su u pitanju jaka alkoholna pića“, zaključuje za Agrobiznis magazin, Nenad Popović, direktor Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Poljoprivredni proizvođači u Srbiji su ove godine šećernom repom zasejali oko 30.000 hektara, što je polovinu manje nego prošle godine, pa će, zavisno od prinosa, šećera jedva biti dovoljno za domaće potrebe, ali ne i za izvoz, rekao je stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran.

On je agenciji Beta kazao da Srbija ima kvotu za izvoz šećera u EU od 180.000 tona i da je pre više godina traženo da se poveća na 220.000 tona jer je tom kulturom zasejavano preko 100.000 hektara.

Prostran je kazao da je maksimalna godišnja proizvodnja šećera u Srbiji bila 700.000 tona, što je znatno iznad domaćih potreba od oko 200.000 tona.

Dodao je da su se prilike na tržištu Evrope promenile jer je 2015. godine liberalizovano i dozvoljen je uvoz šećera od trske čija je proizvodnja jeftinija.

"Industrija šećera od šećerne repe je u velikoj krizi jer je proizvodnja te namirnice od trske jeftinija, između ostalog i zbog toga što je to višegodišnja biljka", rekao je Prostran.

Uslovi za setvu šećerne repe su ove godine, kako je rekao, bili teški zbog suše u martu kada se ova nekad nazvana "kraljica polja", a morala je da se zaseje u tom roku da bi se zbog nižih temperatura izbegla opasna bolest repina pipa.

"Proizvodnja šećerne repe je u velikoj krizi i nije isključeno da će setva te kulture biti znatno manja i da neće biti dovoljno sirovina za rad poslednjih četiri-pet šećerana u Srbiji", rekao je Prostran.

Nekada je, prema njegovim rečima, osim Crne Gore svaka republika bivše SFRJ, pa i Slovenija, imala šećeranu, bilo ih je 15, jer su se gradile novcem iz posebnog fonda, finansiranog od prodaje šećera, pa je problem nedostatka sirovine rešavan uvozom repe oko koje su se otimale šećerane.

Za kompaniju Sunoko u čijem je vlasništvu tri šećerane ove godine je, kažu u toj firmi, repom zasejano 22.000 hektara, što je 30 odsto manje nego prethodne.

"Razlog tome je razočarenje proizvođača u ovu kulturu zbog niskih prinosa u prethodnoj godini i ozbiljnih problema sa masovnom pojavom truleži korena šećerne repe i nižom otkupnom cenom zbog dramatičnog pada cene šećera na svim tržištima", rekli su agenciji Beta u toj kompaniji.

Dodatni razlog smanjenja površina pod šećernom repom je, kako navode, i pritisak povećane proizvodnje šećera od trske jer se sirovi šećer od šećerne trske sve više uvozi u Evropu i rafiniše.

U Sunoku kažu da će sve tri fabrike raditi u narednoj kampanji i da će zasejane površine obezbediti dovoljno šećera za domaće tržište, ali ne i za podmirivanje kompletne kvote za izvoz u zemlje EU.

"Sa zasejanih površina, zavisno od ostvarenih prinosa, u Srbiji može biti proizvedeno od 230 do 260 hiljada tona, a potrošnja u našoj zemlji je oko 200.000 tona", rekli su u Sunoku.

Izvor:https://naslovi.net/2019-04-22/beta/prostran-secera-jedva-za-domace-potrebe-mozda-ce-morati-i-da-se-uvozi/23279766

Predstavnici Radnog tela koje je Vlada RS, na inicijativu Asocijacije malinara Srbije, formirala kako bi stručna lica utvrdilla zašto se stabljike malina sve češće suše, posetili su danas desetak domaćinstava u ivanjičkom kraju. U narednom periodu oni će obići oko 2.000 domaćinstava na području čitave Srbije kako bi ustanovili realno stanje zasada, ali na osnovu prvih procena malinjaci su u veoma lošem stanju.Pomoćnik ministra poljoprivrede u sektoru za ruralni razvoj, Aleksandar Bogićević, kao koordinator Radnog tela za suzbijanje bolesti maline, rekao je da se prevashodno moraju utvrditi i mapirati bolesti koje su prisutne u zasadima.

Dr Dragan Raković iz beogradskog Instituta za primenu nauke u poljoprivredi, na osnovu prvih preliminarnih rezultata, smatra da se radi o propustu u primeni agrotehničkih mera u prošloj godini koja je za poljoprivrednike bila veoma teška.

Domaćin Radne grupe danas je bio Milovan Jovanović iz Prilika koji ima dva zasada malina na ukupnoj površini od 1,5 hektar. I on se suočio sa problemom sušenja izdanaka. Smatra da se dobra cena našeg ’’crveng zlata’’ može postići poboljašnjem kvaliteta zasada , na čemu svi moraju zajednički raditi. Kada malinjak bude davao 20 tona po hektaru, moći će da se govori o isplativosti, kaže Jovanović.Na osnovu dobijenih rezltata nakon završetka analize malinjaka, Vlada RS izaći će sa podsticajnim merama i subvencijama za podizanje novih nezaraženih zasada kako bi se spasla proizvodnja ’’crvenog zlata’’ u našoj zemlji. Subvencije po hektaru će iznositi i do 5.000.000 dinara.

Izvor:http://infoliga.rs/2019/04/22/radna-grupa-za-suzbijanje-bolesti-malina-obisla-malinjake-u-ivanjickom-kraju-video/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30