Tezga pored puta

dec 02, 2020

Pored glavnog puta, između naseljenih mesta oko Topole, često se može videti tezga na kojoj se prodaje voće, povrće i zimnica.Za ovdašnje poljoprivrednike ovo je još jedna prilika da prodaju svoje proizvode i da nešto zarade. Marko Gavrilović iz Topole, odlučio se za ovakav vid prodaje i kako kaže, zarada je solidna, a mušterija sve više.

"Prethodnih godina smo imali tezgu za Oplenačku berbu i tada bismo prodavali naše proizvode. Međutim, kako je uvek bilo viška voća i povrća morali smo se snaći da to i prodamo. Deo voća i povrća je od naših prijatelja kojima izlazimo u susret i pomažemo im da dođu do zarade. Najviše se u ovom periodu kupuje zimnica, ajvar uglavnom ali i ostali proizvodi iz naše ponude“, rekao je Gavrilović, vlasnik tezge nedaleko od centra Topole, za RINU. Ovaj domaćin ističe da se kod njega najviše kupuje kozji sir koji njegova majka priprema na poseban način.

"Kupci su nam najviše iz Beograda, Kragujevca i okolnih gradova i sve češće dolaze kući kod nas. Kozji sir u maslinovom ulju polako postaje naš brend jer se dosta kupuje i već razmišljamo o proširenju kapaciteta. Takođe, džem od ljutih papričica je naš proizvod sa kojim smo postali perpoznatljivi", kaže Gavrilović.

Prema njegovim rečima, epidemiološka situacija u državi smanjila je kupovnu moć, ali je probudila svest kod ljudi o prirodnim i zdravim domaćim proizvodima.

"Kozje mleko i sir su izuzetno zdravi, ajvar pripremljen na 'smederevcu', voće i povrće koje nije prepuno hemije možda su spas za sve naše bolesti. Zbog brzog tempa života i posla, zaboravili smo da nas je priroda othranila i da samo priroda može da nas izleči", poručuje Marko.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2020&mm=11&dd=15&nav_id=1764120

Jesen u našem sokaku najlepše su opisali pesnici, slikari i muzičari. Taj kolorit boja običan svet nema kad da primeti. Septembar i oktobar su kažu najlepši meseci, jer sve miriše na plodove, lišće dobija koloritni pejzaž. Miholjsko leto dozvoli da obavimo sve one poslove koje nismo, pokupimo letinu, očistimo dvoriše zazimimo pčele, spremimo zimnicu. Ovo poslednje, čini se jesenas, biće najteže, jer su cene paprika, osnovne namirnice zimnice, prilično visoke. Ko će sve zbog nedostatka robe i planetarne korone ,,ekonomski stradati” tema je ove priče.
Zbog loših vremenskih uslova neki će, kažu, ove godine ostati tanjeg novčanika, a neki bez ajvara. Na zakupljenim njivama Kosta Vulović je osim deset postojećih, podigao još devet plastenika, uglavnom pod paprikom i jagodom. Mlad krompir, je s proleća zamenio paradajzom, koji je već odslužio svoje, dok paprika za pečenje i somborka, ovih dana uveliko stižu do kupaca. Proizvodnja je imala svoje osetne oscilacije.
,,Ova godina generalno je počela problematično, kako zbog korone, tako i vremenskih prilika, koje su udesile dase bolesti i štetočine gomilaju. Najviše
problema donela je tuta apsoluta. U suštini septembar je udarni za pripremu zimnice, ali je nepisano pravilo da je onom ko prodaje jeftino, a onom ko kupuje skupo. Ovih dana je velika navalica, žuri narod valjda i zbog najave novog talasa korone da spremi. Mada, kvalitet je ipak ono što određuje cenu. Ja bih voleo da je moja paprika 30-40 dinara i da mogu svi da je kupe, ali je ove godine bilo mnogo više ulaganja, mnogo više problema u proizvodnji i mnogo manji prinos. Ja sam brao i po deset tona paprika, ove godine teško da će biti pola od toga, - priča nam Kosta.Slađana Doković iz Obrve, kod Kraljeva,
duže od 15 godina bavi se proizvodnjom paprike. Od 2 hektara ostalo joj 20 ari upotrebljive robe. ,,Nije joj bilo spasa bukvalno je poparena u roku od dva-tri dana.
Muka, radiš nekoliko meseci i kada dođe do ruku sve ode! Nikada se ovo nije dogodilo.” Povrće ima sličnu cenu kao i prošle godine, sem paprike, koja je opet poskupela. Ona je čini se zasad najveći problem za ljubitelje domaće zimnice. Prodaja nije kao ranijih godina, potrđuje Milica Stanojlović iz trsteničkog kraja, koja godinama ima tezgu na pijaci u Kraljevu.
,,Narod se trudi da kupi, malo je poskuplja za njihov džep. Ima i onih što kupe spremnu zimnicu. Birkaju, cenjkaju se. Šta ćeš ova korona proizvela novu krizu. Sve manje je para, osetimo mi prvi na pijaci. Sad kada spreme zimnicu, kupovaće na vezicu”.
Na zelenim pijacama potrošači trenutno za najkvalitetniju papriku moraju da izdvoje od 90 do 150 dinara. Paradajz od 50-80, boranija do 150, luk od 30-
50, plavi patlidžan 80, šargarepa 30-60, krastavac 70-100, dok su najeftiniji kupus I tikvice koje možete pazariti i za 30 dinara. Na tezgama sve miriše, šareno, ukusno, domaće. Aleksandar Lukić, deset godina ima tezgu na Zelenoj pijaci. Potvrđuje naše sumnje, nema para, nema robe.
,,Cena je viša za sigurno 30% možda i više u odnosu na lane. Međutim, i kvalitetne robe je manji za isto toliko posto u odnosu na prošlu godinu. Ono što vredi mora da ima višu cenu. Ko će da strada, ko će da opstane? Trgovci su opet na najmanjem gubitku, ako pošteno govorimo. Proizvođač se namuči da ga doveze do pijace. Sve to košta i on mora da ga proda da bi se pokrio. Kupci moraju da kupe, narod nešto mora da jede. Onda sledi drugo pitanje, kako se hranimo? Zimnica je sada prioritet. Kasnije opada interesovanje”- zaključuje Aleksandar.
I dok se na tezgama birka u kese, na kvantašu se meri na kutije, ili džakove. Roba svakojaka, pa po tome vredi i kantar. Za klasu prvu, treba izdvojiti skoro pa isto kao na tezgama, ali smo se uverili da ima zaista odlične robe. Paprika je i ovde lider prodaje. Sve ostalo valjda čeka malo temperaturno zahlađenje, ističe prodavac, Vesna Jakovljević.
,,Rod na otvorenom je prepolovljen, to je uticalo na cenu. Pogotovo u leskovačkom kraju, koji je najbitniji za snabdevanje našeg tržišta. Najviše se prodaje crvena paprika i paradajz. Kvalitet je dobar, ima dosta prve klase, ali je neće biti koliko smo je imali lane. Naime, maj i jun su bili hladni i kišoviti, i to je uticalo na količinu roda. Tek što je prošao prvi talas korone, i nebo se urotilo protiv nas, pa su i polja bila pod vodom. Kažu u Srbiji jedna nevolja nikad ne ide sama. Šta ćeš, narod kupuje i ako je skupo, mora da se jede ali robe nema, nema kvalitetne robe kao ranijih godina kaže naša sagovornica”.
Pokušavamo da saznamo i od najmlađeg prodavca na pijaci, Jovane Denić, koja je paprika najbolja za ajvar. ,,Dukat, najbolja za ajvar, izdašna, dobro
se ljušti, ima lepu boju, dobar ukus. Jeste najskuplja, ali i najbolja. Kupuje narod, neko manje neko više. Pitaju, ne znaju svi da razlikuju ovu sortu, pitaju i kupuju. Biće zimnice, biće ajvara”, sa osmehom pojašnjava ova mlada devojka koja i sama voli da priprema ,,srpski kavijar”.
Kada su krajem marta gradovi po Srbiji počeli da zatvaraju pijace zbog epidemije korona virusa mali proizvođači, povrtari više nego voćari našli su se u nebranom grožđu. Nažalost sudbinu proizvođača i zakupaca na kraljevačkoj pijaaci deli i ovo javno preduzeće. Petak je Kraljevčanima sinonim za pijačni dan. Minulog petka slika ovdašnje pijace nije ni izbliza negdašnjih slavnih dana. I dok su pijace koje su na otvorenom zatvorene, narod je nateran u redove po supermarketima kako bi se snabdeo, najčešće za celu nedelju. Potez koji je tada bio nelogičan, a ni sada nije ništa razumljiviji, jer je zatvaranje pijaca
uništilo male i srednje povrtare, voćare kojima su pijace glavni izvor gde mogu robu da ponude i dođu do nekog novca,,Pijaca Kraljevo je zbog planetarnog
problema morala da deluje kako tako lokalno. Nisu pomogle ni nove tezge, jer je dobar deo zakupodavac imao znatno stariju ličnu kartu. Izvesno vreme pijace nisu ni radile, to će svakako ostviti posledice i na investicioni program, od koga se ove godine odustalo, jer nam je bio prioritet tekuće poslovanje. Inače primetno je i znatno manje robe. Kvantaš kraj Ibra je nekada bio najveći trgovinski lanac na otvorenom. Transfer roba je prilično posustao. Robe nema, jer je delom propala na njivama. Izvoz i platežna moć su takođe kumovali ovakvom stanju”- kaže Srećko Bojanić, upravnik Pijace u Kraljevu.
Do kraja godine ostaje poslednja dekada i nade da će sumirani rezultati za sve u ovoj priči biti bolji. Vole ljudi pijacu, imaju svog prodavca, stanu da popričaju. Pijaca je bila i ostala mesto gde se svi osećaju nekako svojim. A cene ko cene, vazda je onima što prodaju jeftino, dok onima što pazare skupo. Važno je da smo malo relaksirani, mada sudeći po maskama na licima prodavaca, oprez nije na odmet.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pošto nije mogla da dozvoli da njena dedovina propada ili bude prodata u bescenje, Sanja Zafirović je upravo tu, u Blacu otvorila etno selo Naša avlija.

Osim toga, Sanja, majka četvoro dece, želela je da se sa svojim suprugom na pravi način posveti deci, te se iz velikog grada pre skoro osam godina preselila na svoju dedovinu.

- Korona nam je pokazala neke druge puteve i naučila nas da postoji i neki drugi način poslovanja. Odlučili smo da omasovimo prozvodnju zimnice, kojom se bavimo četiri godine. Ove godine smo udružili naše proizvode sa gazdinstvima komšija. Donosimo na prag kupca sve sa sela. Za sada radimo Beograd, Niš i Kruševac - kaže Zafirovićeva.

Ideja je, kaže Sanja bila da kvalitetni proizvodi sa više različitih gazdinstva budu ponuđeni direktno kupcima.

- Naše su slatka i slana zimnica. Radimo potpunu pasterizaciju i vakuumiranje proizvoda. Sve se radi ručno. Ostala gazdinstva nude jaja, meso, sir, kajmak, brašno sa potočare - dodaje.

Ukoliko vas put nanese u etno selo Naša avlija ili tamo ciljano krenete, Sanja vam preporučuje specijalitet kuće, a to su rebarca i juneći repovi po kojima su, kako je rekla, postali nadaleko čuveni.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2992753/iz-blaca-stizu-domaci-proizvodi-na-kucnu-adresu

Zimnica za deset minuta, brza zimnica za pola sata, sve su to novi recepti u skladu sa tempom današnjih naših života, a pitanje ko će stajati pored "smederevca" na 35 stepeni, može se pripisati i klimatskim promenama. Aleksandra Tepić Horecki, profesorka Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, rekla je za RTS da se aditivi i konzervansi ne mogu upotrebljavati nekontrolisano, sve je regulisano pravilnicima i standardima.Mnogi će reći i da svežeg voća i povrća u radnjama ima i van sezone, da se zimnica sve bolje industrijski pravi, međutim, ono što niko ne spori jeste savršen ukus domaće zimnice.Kako se hrana konzervira, ima li i tu istina i zabluda.

Gostujući u Jutarnjem programu, Aleksandra Tepić Horecki, profesorka Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu rekla je da je konzervisanje hrane proisteklo iz potrebe da se produži održivost namirnica.

Prema njenim rečima, to se može raditi na više načina – primena niskih temperatura, hlađenje ili zamrzavanje, primena povišenih temperatura, pasterizacija ili sterilizacija, oduzimanje vode, sušenje ili koncentrisanje, dodatak soli, šećera, kiseline.

Šteta nastaje zbog toga što svaki vid obrade i tretiranja utiče na smanjenje nutritivnih vrednosti, u većoj ili u manjoj meri, a korist je da se produžava održivost namirnica.

Govoreći o tome da li ima više aditiva i konzervanasa ako pravimo nešto po brzom receptu, ona ukazuje da brza priprema hrane podrazumeva kulinarnu pripremu za neposrednu konzumaciju – priprema salate od svežeg voća – i kada se proizvodi konzumuraju u kratkom periodu nakon pripreme, nema potreba za dodatkom konzervanasa.

"Ako hoćemo da neki proizvod konzumiramo u dužem periodu, onda moramo izvesti na neki način konzervisanje. Aditivi i konzervansi su večito na ružnom glasu u javnosti i kod potrošača. Aditivi predstavljaju supstance koje se dodaju iz opravdanih tehnoloških razloga u neki prehrambeni proizvod da bi se uticalo na neko svojstvo, da bi se postigla kiselost, sačuvala boja, da bi se zadržala vitaminska vrednost", kaže Tepić Horecki.

Prema njenim rečima, aditivi i konzervansi se ne mogu upotrebljavati nekontrolisano, sve je regulisano pravilnicima i standardima: svaki proizvod koji se nađe na tržištu, na policama, mora zadovoljiti pravilnike, propisano je za određenu vrstu proizvoda šta sme da se doda i u kojoj maksimalnoj količini.

Ako kupimo teglu zimnice, ona ima oznaka E. Profesorka objašnjava da svaki aditiv ima određeni E broj koji dodeljuje komisija koja se bavi aditivima.

Svakom aditivu daju E broj, kao znak raspoznavanja – propisuju gde se ti aditivi mogu koristiti na koji način i u kojim koncentracijama, koji proizvodi ne smeju sadržavati aditive. Propisuju se maksimnalno dozvoljene količine – one nisu tek tako određene iza tih brojki stoje ispitivanja, kojima je dokazano da aditiv neće izazvati zdravstvene probleme kod potrošača.

Kod manje grupe aditiva postoji oznaka "kvantum satis" – oni nemaju propisanu maksimalnu dozvoljenu koncentraciju već se koriste u saglasnosti sa dobrom proizvođačkom praksom.

Količina koncentracije aditiva je propisana u pravilniku o prehrambenim aditivima.

Profesorka Tepić Horecki objašnjava da ambalaža služi da čuva proizvod i da ga zaštiti od negativnih uticaja spoljašnje sredine, i da ambalažni materjali ne smeju da utiču na svojstvo proizvoda, niti ih menjati.

Svaka ambalaža koja se koristi u prehrambenoj industriji mora imati sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti, tako da i plastična ambalaža između ostalog mora biti zdravstveno bezbedna, istakla je ona.

Biorazgradive ambalaže ima, kaže profesorka dodajući da na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu postoji predmet – albalaža i pakovanje, kao i akreditovana laboratorija za ambalažu i pakovanje koja je jedina i našoj zemlji.

Buđ na pekmezu i siru, šta su plemenite plesni
Pekmez može da se po površini ubuđa, a postavlja se pitanje koliko su bezbedni sir i kobasice. Ukazuje da postoje plemenite plesni, kod sireva ili proizvoda od mesa.

Postoje i plesni koje mogu biti toksigene plesni, koje luče mikrotoksine, to su produkti metabolizma ovih plesni koji mogu da budu štetni po zdravlje, ali to su supstance koje se talože u organizmu i mogu izazvati zdravstvne probleme.

Objašava da se često pojavi plesan na tegli pekmeza ili na siru u frižideru, a da li ima mikrotoksina ne možemo videti, u kojoj količini – ne možemo znati. Jedino ako je sir tvrd može se otkloniti buđ, navela je kao primer.

Govoreći o voću, kaže da je sušeno voće jedan od proizoda koji se dobijaju oduzimanjem vode.

Neophodno je unositi voće zbog minerala, vitamina, organske kiseline, bioaktivna jedinjenja, ali svaka prerada dovodi do gubitka nutritivnog sastava.

Koliko proizvod može biti u frižideru
Odgovarajući na pitanje koliko može proizvod stajati u frižideru, ukazuje da svaki proizvođač mora da napiše na proizvodu – upotrebljivo do...

Na većini proizvoda je naglašeno nakon prvog otvaranja koliko da se koristi i te stvari nisu tek tako navedene, mora se uraditi studija održivosti, da bi proizvod bio bezopasan do kraja roka upotrebe.

"Verovatno da može biti i posle roka, ali proizvođač preporučuje – ono što treba da se naučimo je da čitamo šta piše na proizvodu, na deklaraciji", ukazala je ona.

Savetujući kako da biramo voće i druge proizvode – profesorka Tepić Horecki kaže da se od loše sirovine može dobiti loš proizvod.

Preporuka je da se biraju zdravi, jedri plodovi, neplesnivi, da se što pre prerade, a detaljnim pranjem smanjuje se kontaminacija.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4062259/zimnica-konzerviranje-hrane-tehnoloski-fakultet.html

Pravljenje slatke zimnice polako se vraća među već pomalo izgubljene navike u našim domaćinstvima. Ne kuvaju samo oni koji imaju višak voća, nego je i sve više ljudi koji žele domaću hranu. Kada se pribavi sirovina, od ulaganja ostaju obično samo još potrošena struja i šećer.

Leto je vreme za spremanje zimnice i vaganje da li se trud uložen u njeno kuvanje zapravo isplati. Kada je reč o slatkim delicijama u teglama, domaćice nam kažu da računica postoji, iako su kupovni džemovi u hipermarketima po cenama sve dostupniji.Cena kilograma šljiva na gradskim pijacama kreće se od 40 dinara po manjim mestima do 80, koliko je na tržnicama u Beogradu i Novom Sadu.

- Jeftinije je svakako, vredi se malo pomučiti i spremiti. Pre svega znaš šta si skuvao i znaš šta ćeš jesti. Ako se za 10 kilograma šljiva izdvoji 400 dinara i još stotinak za šećer, uz malo uloženog truda dobićete desetak tegli pravog domaćeg pekmeza. Kvalitet po toj ceni sigurno se ne može naći u trgovinama. Jedino je zamorno kuvanje. Ovogodišnje šljive su dosta vodenaste, pa im treba dosta vremena da voda ispari - rekla nam je Slobodanka Kolar, domaćica iz Novog Sada.Na pijacama kilogram kajsija i jabuka je od 150 do 250 dinara, breskve su od 100 do 150 dinara, kruške su oko 200 dinara. Maline stoje 500 dinara, narandže oko 200, dok su trešnje i višnje bile oko 150 dinara za kilogram.Džemovi od kajsija, jagoda, pomorandže, šljiva, smokava, šipurka i malina koštaju od 350 do 450 dinara za 400 grama. Dok su džemovi od jagoda, malina i pomorandži obično u teglicama od 250 grama sa cenom od oko 300 dinara. U hipermarketima 700 grama marmelade od breskve i kajsije košta do 300 dinara. Marmelade od jagode te mešane, u pakovanjima od 370 grama, koštaju oko 170 dinara. S druge strane, mnogi voćari u svojim domaćinstvima prave slatke zimnice.Jelena Izljamović, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije iz Topole, otkriva nam koji su to trikovi koji garantuju zimnicu vrhunskog ukusna. Kod pravljenja slatkog, kompota ili džema važan je, kako kaže, procenat suve materije u voću, jer to je pokazatelj koliko treba sipati šećera.

Tehnologija prerade voća se deli u dve kategorije; topla prerada; džemovi, slatko, kompoti, te hladna prerada koja podrazumeva smrzavanje.

- Mi prvo kuvamo šećer, pa kasnije dodajemo voće. Odnos šećera i voća, zavisi od voća, ne kuva se isto slatko od ribizle i od šljiva ili višanja. Slatko od ribizle je suvo, pa se na jedan kilogram šećera sipa 600 do 800 grama ribizle, ali ta procena zavisi od suve materije u voću. Kod višnje odnos je jedan kilogram šećera na jedan kilogram višnje, ali i to zavisi od godine, sadržaja suve materije u višnji. Ako je godina kišna, voće ima više vode, zato se stavlja više voća, a manje šećera. Ipak, najpre treba uraditi sadržaj suve materije, pa onda izračunati koliko ćeš šećera upotrebiti. Svako voće mora da ima oko 70 odsto suve materije da bi bilo slatko - kaže Izljamovićeva, koja zajedno sa porodicom u Topoli proizvodi slatko, džemove, rakije i likere.

Izvor: https://www.blic.rs/biznis/vreme-je-za-zimnicu-za-600-dinara-mozete-napraviti-i-do-10-tegli-dzema-a-ovi-trikovi/lp8gz6k

Priprema i prodaja zimnice postao je unosan posao od kog u proseku može lepo da se zaradi. Ko ima sopstveno voće i povrće, zarada može biti i veća. Mnoge domaćice danas nemaju vremena da prave zimnicu pa se odlučuju da kupe.
-Lepo se zaradi, zaista. Treba dosta rada i truda naravno, ali se isplati. To može biti isplativo mladima koji su spremni da imaju i sopstvenu proizvodnju voća i povrća, onda je zarada veća, ističe naša sagovornica Marijana Jovanović, iz sela Prilipac kod Požege. Lepu i mladu atraktivnu ženu upoznali smo nedavno na sajmu ,, Etno hrane i pića” u Beogradu.
Selo Prilipac se nalazi na 6 km od Požege, na putu prema Arilju i Ivanjici. Meštani sela se već dugi niz godina bave voćarstvom, ceo kraj je poznat po proizvodnji maline, bave se i povrtarstvom, a u poslednje vreme postaje aktuelno i cvećarstvo. Požeški Prilipac poslednjih decenija na umetničku i turističku mapu Srbije upisao se, osim po prirodnim i istorijskim znamenitostima i kao selo sa 3 galerije, zahvaljujući međunarodnoj umetničkoj Koloniji koja je stigla do 25-og saziva.
Marijanini roditelji već dvadeset godina imaju poljoprivredno gazdinstvo, bave se malinarstvom, ali Marijana je videla da to nije dovoljno, i pre tri godine krenula je sa proizvodnjom ajvara.
,, U stalnom sam random odnosu, ali ovo radim iz hobija, i zato što volim. Sve radim sama, malo mi sin pomaže ali on je školarac, i ne bih da ga opterećujem, kaže naša sagovornica.
Ove godine Marijana je preradila 3 t paprika, od koje pravi ajvar, ljuti blagi, cepkani sa belim lukom. Po njenim rečima najbolja je crvena, makedonka ili kurtovka. Kod nje nema mnogo otpada, nije puna vode i nema puno semena. Prvi dan je oljuštimo, cedimo celu noć i sutradan dodajemo ulje i pržimo. Kada se dobro uprži, jedno tri sata, sipamo u vruće tegle i vakuumiramo. Proces je jednostavan, ali je rad težak. Za 10 tegli potrebno je oko 30-40 kilograma paprike.
Svoje proizvode Marijana prodaje sa kućnog praga, i od usta do usta. Prvi put je na sajmu Etno hrane, i zadovoljna je jer nije samo prodaja u pitanju, već i da se upozna sa ljudima, stekne nova iskustva, a i da nađe potencijalne kupce, jer iz godine u godinu proširuje proizvodnju.

Ceca Radomirović Kovačević 

Jesen je vreme kada se priprema zimnica za predstojeće hladne dane. Zbog brojnih obaveza na poslu i u kući, savremene domaćice često nemaju vremena za pripremanje zimnice. Ima i onih koje nisu dovoljno vešte za šporetom pa ne umeju da je naprave onako kako su nekada činile naše majke i bake. Često je presudan i finansijski momenat, jer kada se sabere kupovina voća i povrća na pijacama, pa doda utrošeno vreme i struja ispada da je jeftinije kupiti gotovu zimnicu kod proverenog prodavca. A svaka ušteda u kućnom budžetu dobro dođe.
Ukoliko još uvek niste odlučili da li da sami pravite zimnicu ili da je kupite trebalo bi da znate kakve su cene sirovog povrća na pijacama. Kilogram kupusa je
od 50 do 70 dinara, karfiol od 80 do 100, crni luk od 60 do 80, dok je cena belog luka od 500 do 700 dinara po kilogramu. Paradajz je od 110 do 150, a krastavci od 80 do 100 dinara. Kada sve stavite na papir i saberete lako ćete izračunati da li vam se više isplati da zimnicu sami pripremate ili kupite već gotovu.
Kako god da odličite valja znati da kvalitetnu zimnicu po pristojnim cenama možete kupiti i na beogradskim pijacama u okviru manifestacije „Karavan zimnice“. Već četvrtu godinu za redom JKP „Gradske pijace“ organizuje ovu manifestaciju koja se pokazala kao vrlo uspešna. Do sada je održano preko 80 pijačnih karavana na beogradskim pijacama. Osnovna ideja i cilj ovog projekta je da se karavan „provoza“ po pijacama koje posluju u sistemu
preduzeća kako bi građani imali mogućnost da kupe kvalitetnu i domaću zimnicu pravih poljoprivrednih proizvođača na pijaci u komšiluku.
Prvi karavan zimnice u sezoni 2019/20 održan je od 18. do 20. oktobra na novobeogradskoj pijaci „Blok 44“, gde se predstavilo preko 15 poljoprivrednih
proizvođača iz raznih delova Srbije. Ponudili su različite vrste zimnice, ali i neke nove i neobične ukuse. Pored nezaobilaznog specijaliteta zimskih i prazničnih
trpeza - ajvar pripremljen na smederevcu, na tezgama se mogla naći i turšija, ali i različite vrste džemova i marmelade. Bilo je tu i neobičnih ukusa kao što je džem od ljutih papričica ili drena, turšija od žutog grožđa i luka… Kako kažu u JKP „Gradske pijace“ i u narednom periodu „Karavan zimnice“
biće dostupan svim sugrađanima i to na zemunskoj i Đeram pijaci, kako i na Zelenom vencu. Ukoliko se dogodi da zimnicu pojedete pre vremena nema razloga za brigu, jer će manifestacija trajati i tokom zime 2020. godine. Cene su šarolike, ali kako kažu potrošači pristupačne. Tako, recimo, tegla domaćeg ajvara košta 600 dinara, kiseli krastavčići su 150 koliko košta i flaša soka od domaćeg paradajza, dok je tegla pekmeza od šljiva ili kajsija između
300 i 400 dinara.
Saveti za pripremu
Ukoliko ipak više volite da zasučete rukave i sami pripremite zimnicu za svoju porodicu svaki savet dobro dođe bez obzira koliko je domaćica iskusna. Prvo i
osnovno pravilo prilikom pripreme zimnice je izbor potrebnih namirnica. Birati isključivo zrelo, zdravo, čvrsto i sveže voće ili povrće. Dobro ga oprati pod mlazom hladne vode i ostaviti ga da se ocedi. Pre pripreme očistiti ga od zaostalih peteljki ili bilo kakvog oštećenja čime ćete sprečiti da vam se zimnica pokvari. Nekada se zimnica pripremala u livenim, tučanim i bakarnim šerpama. U njima se toplota ravnomerno raspoređuje i manji je rizik da će, recimo, džem ili ajvar zagoreti. Široka, plitka šerpa je obavezna.
Ukoliko pak koristite emajlirano posuđe važno je da nigde ne bude oštećeno. Za mešanje prilikom kuvanja zimnice koristite drvene varjače sa što dužom drškom, jer ćete lakše mešati džem ili ajvar i izbeći opekotine po rukama. Mnoge domaćice često su u dilemi da li da koriste konzervans ili ne. Pobornici zdrave ishrane su veliki protivnici, dok stručnjaci kažu da, ukoliko se koristi u minimalnim količinama (jedan gram konzervansa na kilogram
voća ili povrća) nema štetan efekat po ljudsko zdravlje. Odluka je ipak na vama.
Da biste izbegli da vam se zimnica pokvari obavezna je sterilizacija svih tegli, poklopaca i flaša koje koristite. Nakon što ste ih oprali toplom vodom i deterdžentom, te dobro osušili, poređajte tegle ili flaše u rernu uključenu na 100 stepeni na 15 minuta. U tako čiste i sterilisane tegle i
flaše sipajte pripremljenu zimnicu. I mali savet. Nikada ne puniti tegle i boce do vrha, neka ostane dva centimetra praznog prostora kako bi, što bi rekle naše bake, džem ili ajvar mogao da „diše“. Zimnica se čuva na hladnom, tamnom i suvom mestu kao što je podrum, suteren ili ostava.
Bez obzira koliko ste se trudili oko zimnice i sve radili po receptu postoji mogućnost da se na domaćem džemu ili ajvaru nahvata plesan. Stručnjaci upozoravaju da plesni koje se formiraju na vrhu proizvode mikotoksine koji su prisutni u celoj tegli.
Tu ne pomaže ni ponovno kuvanje, pa je najsigurnije takav džem ili ajvar baciti.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Koncept prodaje sa "farme na trpezu" koji je u martu ove godine pokrenulo preduzeće Beobašta, pokazao se kao veoma uspešan. Sa svojih plantaža na Kosmaju isporučili su gotovo 2 tone borovnica na 398 adresa. Kako za ekapiju kaže Vojislav Vlahović, osnivač Beobašte, uspeh sa borovnicama podstakao ih je da prošire listu proizvoda koje nude svojim klijentima.

- Naši klijenti bili izuzetno zadovoljni, pa nam je to dalo volje i samopouzdanja da se upustimo u novi projekat zimnice koji je trenutno aktuelan. Prvobitno smo napravili džem i sirup od naših domaćih borovnica. Imali smo odličan odziv na ove proizvode, jer su zaista bili kvalitetni. Na primer, u jednu teglicu džema od 330 grama je pre kuvanja ušlo čak 500 grama domaćih borovnica - kaže nam Vojislav.

Osim proizvoda od borovnice, Beobašta nudi i različite prerađevine iz slatkog i slanog programa.

- Imamo džemove, matične sokove, sirupe, ajvare, ljutenice i druge proizvode koji ulepšavaju beogradske trpeze. Za početak smo krenuli sa nekim konvencionalnim programom, a uskoro ćemo ponudu proširiti sa proizvodima bez šećera.Kako kaže naš sagovornik, svi proizvodi prave se od domaćih sirovina.

- Zimnica se uslužno proizvodi u okolini Kopaonika po starinskim recepturama. Sirovina se nabavlja od domaćih proizvođača - divlja borovnica i aronija su sa Kopaonika, paprika iz Leskovca - kaže naš sagovornik.

Ono što Beobaštinu zimnicu izdvaja na tržištu je, ističe Vlahović, kvalitet na kome beskompromisno insistiraju.

- Iako je zimnica za nas novina, trudimo se da i u ovoj tržišnoj borbi izađemo kao pobednici, jer smatramo da je ajvar sa 2,5 kilograma paprike u sebi najbolji ajvar, da je džem sa 500 grama svežih domaćih borovnica najbolji džem, kao i da je matični sok od divljih borovnica, dobijen od skoro dva kilograma šumskih borovnica, najbolji sok. Naši proizvodi su 100% domaći, odnosno proizvodi ih srpski domaćin od sirovina koje su proizvedene u Srbiji. Na kraju, zbog samog procesa prodaje, naši proizvodi su najpovoljniji. To ne znači da su najjeftiniji, ali su za datu cenu sigurno najkvalitetniji - kaže Vojislav.

Kada je reč o prodaji porizvoda, Beobašta je i dalje fokusirana na Beograd.- Prodaju radimo besplatnom dostavom na kućnu adresu, jer nam je stalo da nam kupci, pogotovo stari kupci, prepoznaju lice i kažu nam svoje utiske. Za kupce van Beograda, šaljemo pakete brzom poštom.

Reakcije korisnika na proizvode Beobašte su odlični. Kako kaže sagovornik eKapije, prilikom započinjanja projekta nisu imali velike ambicije, jer su bili svesni da ulaze na tržište koje ima mnogo igrača.

- Stabilnim rastom, uvođenjem novih proizvoda, predstavljanjem proizvođača i porekla proizvoda, kao i generalno dobrom uslugom i komunikacijom sa klijentima, nadamo se da ćemo postati prepoznatljiv brend koji je sinonim za kvalitet i povoljnost. U narednom periodu imamo u planu da, kada je reč o slatkom programu, predstavimo proizvode bez šećera ili sa prirodnim zaslađivačem. Takođe ćemo uskoro predstaviti i proizvod od žira od proizvođača sa Kosmaja. Žir je neverovatan antioksidans koji ima izuzetno dejstvo na organizam. Svakako nam je u cilju da za sve sveže proizvode iz naše ponude predstavimo naše proizvođače - kaže za eKapiju Vojislav Vlahović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2670784/domaca-zimnica-iz-beobaste-osvaja-trziste-uskoro-i-proizvodi-od-zira-sa

Više od 240 izlagača iz Srbije i Republike Srpske iznelo je gotovo 400.000 tegli na štandove 11. Festivala zimnice u Koceljevi.

Tokom dvodnevne manifestacije u slavu ajvara, kiselih krastavčića, paprika na sto načina, marmelada, džemova, voćnih sirupa i brojnih drugih proizvoda, ova opština na sredokraći puta između Valjeva i Šapca još jednom je potvrdila da je istinska srpska prestonica zimnice.

Prema oceni predsednika opštine Veroljuba Matića, Festival zimnice je manifestacija s posebnim šmekom, koja umnogome doprinosi razvoju sela i poljoprivrede.

Uz izlagače iz Valjeva, Šapca, Loznice, Osečine, Uba, Čačka, Leskovca, Aleksandrovca, Aranđelovca, Kikinde, Subotice, Novog Bečeja, Novog Sada, Sombora, Užica, na ovom festivalu su najbrojniji bili oni iz Koceljeve.Vredne domaćice iz ovog kraja, kojih je bilo preko 50, ponudile su kupcima više od 80.000 tegli raznih zimskih đakonija.

Festival je juče posetio i Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Kako je istakao, žitelji Koceljeve znaju da proizvedu zdravu hranu, što je, uz kvalitetno obrazovanje, formula za srećnu budućnost.

On je podsetio da je u obližnjem selu Donjem Crniljevu uloženo oko 220 miliona dinara u rekonstrukciju osnovne i srednje škole, kao i 11,5 miliona za izgradnju fiskulturne sale.

– Imam sreću da mi je supruga iz Kruševca, pa ceo brojni ženski deo familije to mnogo bolje radi od mene, pa dođem samo na gotovo. A pošto sam ribolovac, uzvraćam ribom – odgovorio je ministar na novinarsko pitanje da li i sam priprema zimnicu, otkrivši da mu je od svih đakonija iz zimskog špajza najmiliji – ajvar.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/438815/U-Koceljevu-po-pun-spajz

Udruženje „Interaktiv“ pokrenulo je program formiranja mreže domaćinstava za proizvodnju i prodaju proizvoda sa ruralnog područja.

Cilj ovog projekta je da se omogući povećanje prihoda seoskih domaćinstava, a posebno ekonomski osnaže žene, koje se bave poljoprivredom.

Ideju je pokrenulo Ministarstvo poljoprivrede, uz podršku Ministarstva za rad boračka i socijalna pitanja, Grada Kragujevca i Poljoprivredne stručne službe Kragujevac.

Sve ono što proizvode registrovana poljoprivredna gazdinstva u okolini Kragujevca: voće, povrće, med, zimnicu, sokove, mlečne, mesne i druge proizvode, tokom maja, moći će da prodaju sa svog kućnog praga, navode u Udruženju „Interaktiv“.

Drugi način je prodaja domaćih proizvoda preko interneta, jer će namirnice sa sela i proizvode koji su spravljani na tradicionalan način postaviti na sajt i prikupljati porudžbine zainteresovanih kupaca.

Ovakva prodaja zaživela je u većim srpskim gradovima a primer dobre prakse predstavljaju Nemačka i Danska.

Iskustva iz drugih mesta, primeri dobre prakse i stručni saveti nadležnih službi zainteresovali su, uglavnom, žene koje žive na selu, a koje bi rado učestvovale u ovom programu.

U saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom Kragujevac Udruženje „Interaktiv“ organizovalo je prezentaciju koja se odnosila na ruralnu ekonomiju, a nadležni su predstavili Pravilnik za prodaju malih količina poljoprivrednih proizvoda.

U zgradi grada u Skupštinskoj sali, održano je i predavanje koje se odnosi na subvencije i podsticaje u poljoprivredi.

I ovaj program i prezentacija biće organizovan u saradnji sa lokalnom samoupravom.

Izvor:http://rtk.co.rs/prodaja-domacih-proizvoda-preko-interneta/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31