Počela je žetva soje i kukuruza, a s prvim otkosima i priče o ceni ovogodišinjeg roda, potkrepljene dobrom cenom suncokreta, koji je na kraju žetve dostigao 38 dinara kilogram i kod ratara ulio poverenje da ga vredi sejati i dogodine.Doduše, dobroj ceni suncokreta dopreneli su i slabiji prinosi, posebno u južnom i srednjem Banatu, pa je nacionalni prinos umesto očekivane 3,2 tone po hektaru, ove godine 2,9 tone.

Za razliku od suncokreta, koji naši poljoprivrednici nemaju uslova da čuvaju pa ga pravo s njiva moraju nositi otkupljivačima, zrno soje i kukuruza se lako čuva i u tom pogledu zemljoradnici neće imati dilema ako im cena ne bude odgovarala.

Prve količine ranih hibrida soje prodate su za 38 dinara kilogram, a sada kilogram košta 44 dinara, s PDV-om, što ukazuje na to da, kao i kod suncokreta, kako žetva odmiče, i cena blago raste.

Dokle će dogurati, videće se u narednom periodu, u zavisnosti od ponude i tražnje, cene na međunarodnom tržištu i prinosa koje budu imali SAD, Kina i Brazil. Trenutno, žeteocima najviše odgovara vreme da posao na 230.000 hektara, koliko je pod sojom, obave kako treba

Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin ukazuje na to da je kilogram soje u lanjskoj žetvi koštao 35 dinara i da bi, u odnosu na prošlogodišnju žetvu, tokom ove ekonomske godine ona mogla imati solidnu cenu, a to znači da bude deset odsto skuplja u odnosu na trenutnu i bude oko 48 dinara.

Prinosi soje prema prvim žetvama ne obećavaju da ćemo je imati koliko smo očekivali – 3,5 tone po hektaru, već da će je biti oko tri tone, kaže Galetin.

Ali, kako dodaje, mada je nećemo imati koliko smo očekivali, cena neće ići znatno naviše i u narednom periodu se ne očekuju nagli cenovni skokovi.

Po Galetinovim rečima, prinosi kukuruza biće najbolji u odnosu na druge ratarske kulture, ali, uprkos tome što je dobro rodio, već na početku žetve skuplji je u odnosu na isti period lane. Prošle godine koštao je između 14 i 15 dinara, a sada je 15,5.

Za kukuruz će ova godina biti dobra i u pogledu prinosa i u pogledu cene, navodi Galetin, i dodaje da su očekivanja da kukuruza bude sedam tona po hektaru, a kilograma zrna u narednim mesecima se kreće oko 18 dinara.Tom cenom ratari kažu da bi bili zadovoljni, mada ima i onih koji smatraju da novo zrno kukuruza treba da vredi 25 dinara.

Iz Agrarnog saveza Srbije poručuju da bi i sadašnjom cenom od 15,5 dinara zemljoradnici imali računa da ga seju i dogodine, a posebno ako ga budu čuvali i prodali za 18 dinara. U tom slučaju, ističu u Savezu, ne bi zaradili samo veliki proizvođači već bi pristojnu zaradu imali i mali, koji kukuruza imaju do desetak hektara.

Cena soje, naglašavaju u tom udruženju, trebalo bi da bude 48 dinara i to, ističu, soja će dostići u naredom periodu.

Naši izvoznici prodaju soju skuplje od one po kojoj kupuju od poljoprivrednika jer domaća soja nije genetski modifikovana kao inosoje, i tu našu zdravu domaću soju treba da plate nama, ratarima, kaže Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije.Kukuruza će biti osam tona po hektaru Kukuruza smo posejali na 970.000 hektara a u Udruženju „ Žita Srbije” navode da su prve žetve pokazale da će ga u Banatu, na obodima Deliblatske peščare, biti manje zbog slabijeg sastava zmljišta. Vukosav Saković iz tog udruženja navodi da se očekuje da kukuruza imamo osam tona po hektaru i da se cena neće bitnije menjati u odnosu na lanjske.

Ratari će u svakom slučaju imati zaradu, a kolika će ona biti, zavisiħe od prinosa i trenutka kada se odluče da ga prodaju, kazao je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/suncokret-i-soja-mirisu-na-odlicnu-cenu-14-09-2020

New Holland Agriculture, predstavio je novi kombajn CH7.70. Novi Crossover Combine postavlja novi nivo kapaciteta za kombajne srednjeg opsega, koji pružaju izvanredan kvalitet žita i slame i podjednako dobro rade u svim uslovima. Vrhunska udobnost i snaga su postali standard, ne samo za kombajne, već i za većinu traktora i drugih mašina.
Lars Skjoldager Sørensen, kaže za naš časopis, da da su ovaj kombajni dizajnirali samo za profesionalne poljoprivredne proizvođače, i izvođače koji traže kombajn koji daje stalne, visoke performanse u svim uslovima, zajedno sa niskim troškovima. „Nova kombinacija CH7.70 našim kupcima donosi sve prednosti 45. godina iskustva Tvin Rotor-a, u kombinaciji sa našom najboljom tehnologijom, vrhunskim kvalitetom zrna i slame. Ovaj jedinstveni koncept najavljuje novu eru Crossover berbe od strane New Hollanda.
Ovaj kombajn nudi najbolje od oba dela - najbolji New Holland-ov Tvin Rotor i konvencionalne tehnologije - za postizanje propusne moći. “
U NEW HOLLAND-u tvrde da sa novim konceptom žetve Crossover kupci dobijaju više: veću produktivnost, kvalitet i više uštede. Novi CH kombajni nose logotip Crossover.Carlo Lambro predsednik brenda New Holland, zaključio je da je New Holland promenio način na koji su farmeri brali pre više od 45. godina.
„Danas, lansiranjem novog kombajna za žetvu potvrđujemo svoje svetsko vođstvo u proizvodnji kombajna za žetvu.
Naš brend nudi širok izbor tehnologija sposobnih da ispune specifične zahteve svake poljoprivredne operacije, sa rešenjima usmerenim na inovacije, održivost i
izvanrednu ekonomičnost.“
Nova Crossover tehnologija pruža do 25% veću propusnost od klasičnog kombajna u ovom segmentu. Dvosubni sistem za muljanje ima bubanj prečnika 600 mm
- najveći u segmentu - sa ojačanim i jakim dizajnom koji pruža izvanredne performance. Veliki bubanj u kombinaciji sa lako dostupnom sekcionom konkavom,
nudi najbolji spoj u pogledu svestranosti omogućavajući brzo prilagođavanje različitim usevima za manje od 20 minuta.Brzina bubnja upravlja se iz kabine pomoću novog hidrauličnog varijatora, tako da kombajner može lako da osigura da je brzina savršena u skladu sa uslovima na polju. Kada se gornji zglobni deo
odmakne od bubnja, akcija trljanja je nežnija, poboljšavajući kvalitet slame.
Model CH7.70 ima kombinaciju sistem sa dva bubnja velikog kapaciteta sa New Hollandovim dokazanim Tvin Rotor konceptom. Preko 45. godina od kako je prvi
put predstavljen on isporučuje najefikasniji i nežniji sistem na tržištu, smanjujući istovremeno procenat lomljenog zrna. Posebno dizajnirani 21-inčni, 3,45 metara dugački Tvin Rotor sistem pruža najveće područje razdvajanja u segmentu, oko 2,9 m2, i savršeno je podudaranje sa misijom modela CH7.70. Sistem zahteva
minimalne promene u podešavanjima prilikom prebacivanja između useva, tako da ovaj model ima veliku primenu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Žetva ranih hibrida suncokreta počela je ovih dana u Južnom Banatu. Ovom uljaricom je u Srbiji proletos posejano oko 220 hiljada hektara, što je gotovo ista površina kao i 2019. godine. Prinosi će ove godine varirati od regiona do regiona, pa i pojedinačnih parcela, a kao razlog velikih odstupanja stručnjaci navode vremenske prilike i izbor hibrida.

"Realno bi bilo očekivati da se prinosi suncokreta kreću izmedju 3,1 do 3,2 tone po hektaru, što je malo bolje od višegodišnjeg proseka, ali svakako manje nego što su to poljopriverdnici očekivali. No, i sa takvim prinosom sasvim je sigurno da ćemo suncokreta imati dovoljno za potrebe naših uljara, a biće ga i za izvoz - između 100 i 150 hiljada tona, što će zavisiti, pre svega, od cene i od spremnosti uljara po kojoj ceni da ga plate", kaže Vukosav Saković iz Udruženja Žita Srbije.

"Kada je cena suncokreta u pitanju mislim da još uvek niko nema konkretan odgovor na to najvažnije pitanje. Realno je da će se ona kretati između 31 i 35 dinara za kilogram, u zavisnosti od cene na svetskom tržištu. Ono što je dobro za naše proizvodjače je da postoji konkurencija u kupovini, da pored uljara postoje i izvoznici koji bi rado kupili suncokret i izvezli ga, što će naterati uljare da svakako plate dinar do dva više od izvozne cene", smatra Vukosav Saković iz "Žita Srbije " Udruženja za unapredjenje proizvodnje i izvoza žiatrica i uljarica sa sedištem u Beogradu.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/zetva-ranih-hibrida-suncokreta-pocela-u-juznom-banatu_1152509.html

Žetva pšenice je pri kraju, kvalitet je dobar, a prinosi su bolji od očekivanja slažu se poljoprivrednici i dodaju kako bi za bolju cenu trebalo malo sačekati sa prodajom. Poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela kod Pančeva Zoran Sefkerinac kaže da je ostvario prinos od 3,5 tona po jutru što ocenjuje dobrim posle sušnog marta i aprila.

"Izgledalo je da će biti ništa, medjutim ima pšenice, a prinosi variraju od agrotehnike, od dve do 3,5 tona po jutru", rekao je on u izjavi za Tanjug.

Dodaje da on pšenicu nikad ne prodajemo u žetvi jer je tada cena niska.

"Cena je već krenula gore, tako da ćemo mi pšenicu prodavati u narednim mesecima", kaže on.U žetvi cena je bila oko 17,5 dinara sa PDV-om a on kaže da cena posle samo mesec dana zna da bude već i za 30 odsto.

"Cena na berzi je već 18,5 – 19 dinara plus PDV, a jedan otkupljivač kod nas u okolnim selima je već platio 19,5 dinara", kaže Sefkerinac i dodaje da generalno očekujemo rast cena pšenice.

Ističe da je hlebni kvalitet pšenice odličan, jer su proteini su bili 14 a bio je visok i gluten.

"Medjutim, nemamo razvrstavanje pšenice po kvalitetu što bi bilo veoma dobro da se to uvede", zaključuje on.

Poljoprivrednik Vladan Martić iz Kukujevaca koji je pod pšenicom imao 20 hektara kaže da je prosečan prinos po jutru oko 45 metara."Zadovoljni smo rodom, cena je trenutno nekih 18 dinara, a nadamo se da bi mogla ići malo nešto gore", kaže on.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/prinos-bolji-od-ocekivanog-zetva-psenice-je-pri-kraju-poljoprivrednici-zadovoljni/1q42b1b

U Vojvodini žetva žita je u završnici. Prema podacima Poslovnog udruženja za unapređenje proizvodnje žita i uljarica "Žita Srbije" novi rod skinut je s oko 90 odsto površina pa se očekuje da tokom vikenda posao bude sasvim završen.

U centralnim delovima Srbije žito će se raditi još jer podaci ukazuju da je rod skinut s oko 60 odsto površina. Ovog leta, podsećamo, pšenica u našoj zemlji biće požnjevena s 570.000 hektara koliko je jesenas i posejano, piše Dnevnik.Vukosav Saković iz "Žita Srbije" kaže da se u pogledu prinosa nije ništa značajnije promenilo od očekivanih rezultata pred početak najvažnijeg posla u godini.

- Imaćemo oko 2,6 miliiona tona nove pšenice, s tim što imamo i neprodate pšenice od prošle godine, oko pola miliona tona – kazao je Saković, rekavši da će prosečan prinos ove godine, svi su izgledi, biti oko 4, 5 tona po hektaru. - U pogledu cene nema značajnijih pomaka - cena na tržištu još se nije formirala pa se kilogram novog zrna kreće u zavisnosti od toga ko kako plaća, a najviše do 19,5 dinara, odnosno između 17 i 18 dinara, bez PDV.

U okolini Novog Sada paori su završili žetvu i zadovoljni su prinosima. Ratar iz Kisača Jozef Fokman kaže da je dobio 5,3 tone po jutru i da je više nego zadovoljan, ne samo u pogledu količine već i kvaliteta zrna. – Primenio sam agrotehniku u potpunosti i rezulti su tu – rekao je Fokman, navodeći da su ratari u Rumenki, takođe zadovolji prinosima i kvalitetom jer su isto dobili od pet tona pa naviše po jutru novog zrna. -Sejao sam malo kasniju sortu pšenice i uz vremenske uslove, prvo sušu a potom kišu pšenica se lepo uklopila i rodila.Fokman kaže da mu cena kvari potpuni užitak, pa zato neće žuriti da je proda, već će je lagerovati u iščekivanju da poskupi.

I u južnom Banatu poljoprivrednici su završili setvu a, kako kažu, ovogodišnja žetva bila je osrednja, što znači da su prinosi i kvalitet bili neujednačeni, kako na čijoj njivi. – Trećine žita je dobra u pogledu oba parametra, trećina je osrednja, a na 30 odsto površina podbacili su i prinos i kvalitet – kazao je Nenad Manić iz Udruženja "Banatski paori".

Ono s čime se ratari posebno ne mire , kaže Manić, jeste cena.

- Žito zemljoradnicima donosi prvi prihod u godini i svi bi da je prodaju, ali kilogram novog zrna malo vredi. Uglavnom se lageruje i čeka da poraste cena, a oni koji moraju da je prodaju za novi usev dobijaju najviše 18,5 dinara s uračunatim PDV-om.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/bice-zita-i-za-izvoz-paori-zadovoljni-prinosima-ocekuju-rast-cene/e00r97q

Pšenice će biti dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz. Prema podacima Udruženja "Žita Srbije", očekuje se rod od 2,6 miliona tona, i prosečan prinos na nivou prošlogodišnjeg oko 4,5 tone po hektaru. Na nekim parcelama u Mačvi, prinos hlebnog zrna je i 40 odsto veći nego prethodnih godina.Za šabačke žeteoce, odmora nema. Na žitorodnim poljima od početka meseca, ubiru rod pšenice, koji je je ove godine veći od očekivanog."Ove godine je bolje nego do sada. Prinos je, kako gde, od pet do osam tona. Seme smo mi sejali naše. I lepo je, solidno. Bacili smo dosta đubriva u proleće, u jesen nismo bacali ništa, a proleće smo puno. Ja sam zadovoljan", hvali se Slobodan Dragojević, poljoprivrednik iz Šapca.

Dobro su rodile rane sorte pšenice, ali i hibridi koji kasnije dozrevaju. Poljoprivrednici rod uglavnom predaju skladištarima na čuvanje.

Milorad Gajić iz Jevremovca, kaže da je godina katastrofalno počela za ratarske kulture, ali da su, zadnje kiše su sve to izmenile.

"Tako da, sasvim korektan prinos. Mi svu pšenicu predajemo. Imamo oko 25 hektara pod pšenicom, i većinu smo skinuli do sada, ostalo je jedno dva tri hektara", priča Gajić.

Zadovoljan, ali se opet i žali i nada Slobodan Dragojević, iz Šapca.

"Sve predajemo i čekamo cenu. Prošlogodišnji rod sam naplatio pre 20 dana. Da je bar 20 dinara, da pokrijemo troškove", iščekuje Dragojević.

Na parcelama u Mačvi gde je primenjena puna agrotehnika, rodilo je i više od devet tona pšenice po hektaru, izuzetnog kvaliteta.

"Trenutno stanje je da je sedam tona prosek, u Mačvi, pa čak u Pocerini i Posavotamnavi. To je ipak jedna od najizdašnijih godina u poređenju sa prethodnima. Možemo da kažemo da je ova godina u Mačvi zaista bila prinosna. Dobar je kvalitet zrna, on se kreće od 76 do 80, 81 hektolitar, to je zavidan kvalitet", ističe Darko Simić iz "PSSS Šabac".

U Udruženju ''Žita Srbije'' kažu da je za domaće potrebe dovoljno milion i po tona hlebnog zrna. Ukoliko vreme dozvoli, žetva pšenice koja je zasejana na oko 570 hiljada hektara, biće završena za sedam dana.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4009595/zito-zetva-macva.html

Žetva pšenice u šest opština Pomoravskog okruga - Jagodini, Ćupriji, Despotovcu, Paraćinu, Svilajncu i Rekovcu, na 15.000 hektara, zahuktala se ovog vikenda.Sa njom je krenuo i otkup i predaja u silosima i mlinskim preduzećima.

Zrno je dobrog kvaliteta a prinos umanjen zbog vremenskih neprilika i korova koji je narastao posle dugotrajnih kiša. Otkupljivači nude cenu od 19 dinara. Neki su to napisali i ispred i oko otkupnih mesta, uz naznaku da je to cena bez odbitaka (vlažnost, nečistoća).Farme kokošiju, goveda i svinja plaćaju po dva dinara za kilogram više od mlinskih organizacija, tvrde poljoprivrednici.

Poljoprivrednici su izjavili Tanjugu da većina njih nema adekvatan skladišni prostor za čuvanje pšenice i da su prinuđeni da je prodaju ili daju na čuvanje.

Poljoprivredni stručnjaci rekli su Tanjugu, da sa procenom prinosa treba sačekati završetak žetve i ističu, da će konačni prinosi zavisti od ulaganja, pre svega od primene agrotehnike i da li je sejano deklarisano seme ili seme "sa tavana".

"Tamo gde je primenjena puna agrotehnika, setva obavljena u optimalnom roku i sejano deklarisano seme, obavljena zaštita od korova i bolesti na vreme, prinosi će biti vrhunski", ocenjuju oni.

Kombajneri svoj posao obavljaju za 100 evra po hektaru.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=05&nav_id=1703469

Žetva ječma u atarima zapadne Bačke kasnila je zbog junskih kiša oko dve nedelje. Ipak poslednji otkosi ječma skinuti sa njiva pre početka žetve pšenice, ali su junske padavine uticale na kvalitet i otežale su žetvu."Pre oko nedelju danas smo počeli žetvu i evo na samom smo kraju i polako ulazimo u žito. Bila je teška žetva. Slaba je hektolitarska težina, a i ječam se osipao pri žetvi", kaže Goran Jurišić, kombajner iz Svetozara Miletića."Ječam je za žetvu bio spreman dan pre padavina. Vlaga je bila 13 odsto. Narednog dana pala kiša i žetvu odložila za dve nedelje. Kreće sada i žetva pšenice, u optimalnom roku, ali ječam je požnjeven kasnije nego što je to uobičajeno", kaže Aleksandar Vidaković, poljoprivrednik iz Svetozara Miletića.

U atarima sela Svetozar Miletić ječma je više nego lane. Usev se sa njiva skidao sa vlagom od 10,5 do 11,5 odsto, a prosečan rod bio je 5,5 do 6,5 tona po hektaru.

"Šest i po tona po hektaru smo ostvarili sejući sorte visokog potencijala", kažeVidaković.

Ječam je u silosima, a ono što poljoprivrednike sada brine je cena.

"Na osnovu prvih pokazatelja čini se da nećemo dostići prošlogodišnju cenu. Verotavno zbog toga što je ječmom zasejano više nego lane. Ali videćemo, cena je tek u formiranju i akontativna je 14,5 dinara", kaže Vidaković.

Ratari se nadaju da će otkupna cena biti veća od akontativnih 14,5 dinara i da će barem dostići prošlogodišnju cenu od 16, 5 dinara po kilogramu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/jecam-u-silosima-poljoprivrednici-cekaju-otkupnu-cenu_1140061.html

U agraru je među najaktuelnijim pitanjima žetva pšenice. Taj posao zbog padavina u prethodnom periodu kasni, pa će prinos i kvalitet biti niži. Međutim, ostaje dilema oko cene. Uz to treba dati preporuke poljoprivrednicima oko upotrebe mehanizacije, upozoravaju stručnjaci.Da nije bilo obilnih padavina, žetva ječma i pšenice već bi bila u punom zamahu, podseća stručnjak u Zadružnom savezu Vojvodine Petar Radić.

"Nažalost i kod ječma tek sa poneke parcele je skinut rod. Ječam je uglavnom zreo i može se reći da je bolje podneo padavine od pšenice. Kod pšenice na terenu je primećeno poleganje, pa će biti problema kod kombajniranja. Kod savremenih kombajna gubici u žetvi su približno 1%, ali će ovakva situacija sigurno povećati rastur. Neophodno je za pravilno podešavanje kombajna izbaciti što više vitlo, prilagoditi brzinu okretaja radnih elemenata i pratiti na izvršaju kvalitet požnjevenog materijala. Sada konstatujemo da je pšenica na parcelama potamnela, što može dovesti do pojave patogena i pada kvaliteta žita. Samo da nas vreme posluži 10-ak dana da završimo žetvu", kaže Radić.Mora se voditi računa i o izlasku gabaritne mehanizacije na saobraćajnice, upozorava Petar Radić.

"Žetva je veliki posao koji mora da se odradi u kratkom period, pa je kod vozača za potrebe poljoprivrede izražen umor i pad koncentracije. Zato molim sve učesnike u saobraćaju za povećanu pažnju. Biće kolone traktora sa prikolicama kod silosa odnosno na delovima saobraćajnica, što zahteva dodatni oprez. Poljoprivredna mehanizacija mora biti pravilno osvetljena, a blato sa pneumatika se na otresištima mora ukloniti", upozorava Radić.

Kad je reč o ceni pšenice, prinosu i kvalitetu, Radić objašnjava da je cena proizvodnje žita uglavnom poznata.

"Zbog vremenskih uslova uglavnom su pšenice slabijeg kvaliteta, tek na ponekim parcelama očekujemo visok kvalitet i rod. Mislim da će ova godina po proizvodnji pšenice biti ispod proseka. Neke kalkulacije govore da je za prosečan prinos od 4,5 tone po hektaru proizvodna cena pšenice 21,06 dinara za kilogram. Ni ove godine nećemo imati klasiranje pšenice na prijemu, iako se to svake godine najavljuje. Tako da ostaje da će verovatno neke pšenice boljeg kvaliteta dobiti i veći cenu na tržištu. Dakle za tako nešto su ograničavajući factor skladišta koja u kratkom vremenu treba da prime veliku količinu pšenice", kaže Radić.

Naredne sedmice, 30. juna u Neuzini ćemo održati Žetveni dan, najavljuje Petar Radić i zaključuje da je cilj te manifestacije da se promoviše tradicija proizvodnje pšenice i hleba, koji je jedan od simbola Vojvodine.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/za-zetvu-psenice-presudno-narednih-10-dana-(audio)_1139204.html

Setva prolećnih kultura na severu Banata završena je veoma uspešno, tako da su kukuruz i suncokret u veoma dobrom stanju. Međutim, zbog nedostatka padavina, ratare brine loše stanje pšenice. Poljoprivrednici očekuju raniju žetvu sa veoma niskim prinosima.Poljoprivrednici na severu Banata nisu zadovoljni izgledom pšenice s obzirom na to da godinu dana kikindska zemlja nije dobila obilnije padavine. Žito nije dovoljno nalilo zrno, pa se i žetva očekuje dve nedelje ranije. To će znatno umanjiti prinose, kako pšenice, tako i ječma, koji se u ovom sušnom periodu pokazao donekle izdržljivijim.''Očekujemo ranije žetvu pšenice oko 15 dana, a žetvu ječma očekujemo da ćemo početi sredinom juna. On se nalazi u nešto boljoj kondiciji jer je odradio svoje fenofaze, pre pšenice, dok je još bilo vlage u zemljištu. Što se pšenice tiče, lično ne očekujem veći prinos od dve tone po hektaru'', kaže Damir Radulović, poljoprivrednik iz Novih Kozaraca.

Tek zasejane prolećne kulture za sada su u dobrom stanju, mada je u narednom periodu neophodna obilnija kiša, koja bi znatno doprinela poboljšanju kukuruza i suncokreta. Prolećna setva je završena, a ratari su većinu posla obavili u optimalnim uslovima.

''Bez obzira na izrazito suvo vreme nije bilo problema ni sa kukuruzom ni suncokretom u većoj meri. Nicanje je relativno dobro, još uvek potrebe za padavinama nisu tolike da bi to moglo da prouzrokuje probleme, rezerve su veoma loše tako da se moramo nadati povoljnim vremenskim prilikama. Video sam da je bilo vrlo malo presejavanja, što znali da je iza nas jedna uspešna setva. Stanje je zadovoljavajuće, ali najveći problem je nedostatak padavina'', dodaje Robert Nemeš, sa Novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Po svemu sudeći, ovo će biti teška godina za kikindske ratare, koji moraju da računaju na manji prinos pšenice i ječma, uprkos tome što je sezona jesenas počela veoma dobro uz poštovanje svih agrotehničkih mera.

''Ogroman je problem. Padavina nije bilo na našem području. Malo dalje je palo oko 25 litara kiše, dok je ovde zabeleženo svega devet litara i to iz tri puta. U aprilu nije bilo ni dve litre padavina, bukvalno obilnu kišu nismo imali dva meseca'', ističe Radulović.

Prolećna setva je završena i ove godine ponovo je najdominantnija kultura kukuruz koji se našao na oko 25.000 hektara, dok je pod suncokretom oko 12.000 hektara. Pšenica je jesenas zasejana na standardnih 15.000 hektara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ratari-na-severu-banata-ocekuju-raniju-zetvu-psenice-sa-niskim-prinosima_1124017.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31