U Vojvodini žetva žita je u završnici. Prema podacima Poslovnog udruženja za unapređenje proizvodnje žita i uljarica "Žita Srbije" novi rod skinut je s oko 90 odsto površina pa se očekuje da tokom vikenda posao bude sasvim završen.

U centralnim delovima Srbije žito će se raditi još jer podaci ukazuju da je rod skinut s oko 60 odsto površina. Ovog leta, podsećamo, pšenica u našoj zemlji biće požnjevena s 570.000 hektara koliko je jesenas i posejano, piše Dnevnik.Vukosav Saković iz "Žita Srbije" kaže da se u pogledu prinosa nije ništa značajnije promenilo od očekivanih rezultata pred početak najvažnijeg posla u godini.

- Imaćemo oko 2,6 miliiona tona nove pšenice, s tim što imamo i neprodate pšenice od prošle godine, oko pola miliona tona – kazao je Saković, rekavši da će prosečan prinos ove godine, svi su izgledi, biti oko 4, 5 tona po hektaru. - U pogledu cene nema značajnijih pomaka - cena na tržištu još se nije formirala pa se kilogram novog zrna kreće u zavisnosti od toga ko kako plaća, a najviše do 19,5 dinara, odnosno između 17 i 18 dinara, bez PDV.

U okolini Novog Sada paori su završili žetvu i zadovoljni su prinosima. Ratar iz Kisača Jozef Fokman kaže da je dobio 5,3 tone po jutru i da je više nego zadovoljan, ne samo u pogledu količine već i kvaliteta zrna. – Primenio sam agrotehniku u potpunosti i rezulti su tu – rekao je Fokman, navodeći da su ratari u Rumenki, takođe zadovolji prinosima i kvalitetom jer su isto dobili od pet tona pa naviše po jutru novog zrna. -Sejao sam malo kasniju sortu pšenice i uz vremenske uslove, prvo sušu a potom kišu pšenica se lepo uklopila i rodila.Fokman kaže da mu cena kvari potpuni užitak, pa zato neće žuriti da je proda, već će je lagerovati u iščekivanju da poskupi.

I u južnom Banatu poljoprivrednici su završili setvu a, kako kažu, ovogodišnja žetva bila je osrednja, što znači da su prinosi i kvalitet bili neujednačeni, kako na čijoj njivi. – Trećine žita je dobra u pogledu oba parametra, trećina je osrednja, a na 30 odsto površina podbacili su i prinos i kvalitet – kazao je Nenad Manić iz Udruženja "Banatski paori".

Ono s čime se ratari posebno ne mire , kaže Manić, jeste cena.

- Žito zemljoradnicima donosi prvi prihod u godini i svi bi da je prodaju, ali kilogram novog zrna malo vredi. Uglavnom se lageruje i čeka da poraste cena, a oni koji moraju da je prodaju za novi usev dobijaju najviše 18,5 dinara s uračunatim PDV-om.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/bice-zita-i-za-izvoz-paori-zadovoljni-prinosima-ocekuju-rast-cene/e00r97q

Pšenice će biti dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz. Prema podacima Udruženja "Žita Srbije", očekuje se rod od 2,6 miliona tona, i prosečan prinos na nivou prošlogodišnjeg oko 4,5 tone po hektaru. Na nekim parcelama u Mačvi, prinos hlebnog zrna je i 40 odsto veći nego prethodnih godina.Za šabačke žeteoce, odmora nema. Na žitorodnim poljima od početka meseca, ubiru rod pšenice, koji je je ove godine veći od očekivanog."Ove godine je bolje nego do sada. Prinos je, kako gde, od pet do osam tona. Seme smo mi sejali naše. I lepo je, solidno. Bacili smo dosta đubriva u proleće, u jesen nismo bacali ništa, a proleće smo puno. Ja sam zadovoljan", hvali se Slobodan Dragojević, poljoprivrednik iz Šapca.

Dobro su rodile rane sorte pšenice, ali i hibridi koji kasnije dozrevaju. Poljoprivrednici rod uglavnom predaju skladištarima na čuvanje.

Milorad Gajić iz Jevremovca, kaže da je godina katastrofalno počela za ratarske kulture, ali da su, zadnje kiše su sve to izmenile.

"Tako da, sasvim korektan prinos. Mi svu pšenicu predajemo. Imamo oko 25 hektara pod pšenicom, i većinu smo skinuli do sada, ostalo je jedno dva tri hektara", priča Gajić.

Zadovoljan, ali se opet i žali i nada Slobodan Dragojević, iz Šapca.

"Sve predajemo i čekamo cenu. Prošlogodišnji rod sam naplatio pre 20 dana. Da je bar 20 dinara, da pokrijemo troškove", iščekuje Dragojević.

Na parcelama u Mačvi gde je primenjena puna agrotehnika, rodilo je i više od devet tona pšenice po hektaru, izuzetnog kvaliteta.

"Trenutno stanje je da je sedam tona prosek, u Mačvi, pa čak u Pocerini i Posavotamnavi. To je ipak jedna od najizdašnijih godina u poređenju sa prethodnima. Možemo da kažemo da je ova godina u Mačvi zaista bila prinosna. Dobar je kvalitet zrna, on se kreće od 76 do 80, 81 hektolitar, to je zavidan kvalitet", ističe Darko Simić iz "PSSS Šabac".

U Udruženju ''Žita Srbije'' kažu da je za domaće potrebe dovoljno milion i po tona hlebnog zrna. Ukoliko vreme dozvoli, žetva pšenice koja je zasejana na oko 570 hiljada hektara, biće završena za sedam dana.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4009595/zito-zetva-macva.html

Žetva pšenice u šest opština Pomoravskog okruga - Jagodini, Ćupriji, Despotovcu, Paraćinu, Svilajncu i Rekovcu, na 15.000 hektara, zahuktala se ovog vikenda.Sa njom je krenuo i otkup i predaja u silosima i mlinskim preduzećima.

Zrno je dobrog kvaliteta a prinos umanjen zbog vremenskih neprilika i korova koji je narastao posle dugotrajnih kiša. Otkupljivači nude cenu od 19 dinara. Neki su to napisali i ispred i oko otkupnih mesta, uz naznaku da je to cena bez odbitaka (vlažnost, nečistoća).Farme kokošiju, goveda i svinja plaćaju po dva dinara za kilogram više od mlinskih organizacija, tvrde poljoprivrednici.

Poljoprivrednici su izjavili Tanjugu da većina njih nema adekvatan skladišni prostor za čuvanje pšenice i da su prinuđeni da je prodaju ili daju na čuvanje.

Poljoprivredni stručnjaci rekli su Tanjugu, da sa procenom prinosa treba sačekati završetak žetve i ističu, da će konačni prinosi zavisti od ulaganja, pre svega od primene agrotehnike i da li je sejano deklarisano seme ili seme "sa tavana".

"Tamo gde je primenjena puna agrotehnika, setva obavljena u optimalnom roku i sejano deklarisano seme, obavljena zaštita od korova i bolesti na vreme, prinosi će biti vrhunski", ocenjuju oni.

Kombajneri svoj posao obavljaju za 100 evra po hektaru.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=05&nav_id=1703469

Žetva ječma u atarima zapadne Bačke kasnila je zbog junskih kiša oko dve nedelje. Ipak poslednji otkosi ječma skinuti sa njiva pre početka žetve pšenice, ali su junske padavine uticale na kvalitet i otežale su žetvu."Pre oko nedelju danas smo počeli žetvu i evo na samom smo kraju i polako ulazimo u žito. Bila je teška žetva. Slaba je hektolitarska težina, a i ječam se osipao pri žetvi", kaže Goran Jurišić, kombajner iz Svetozara Miletića."Ječam je za žetvu bio spreman dan pre padavina. Vlaga je bila 13 odsto. Narednog dana pala kiša i žetvu odložila za dve nedelje. Kreće sada i žetva pšenice, u optimalnom roku, ali ječam je požnjeven kasnije nego što je to uobičajeno", kaže Aleksandar Vidaković, poljoprivrednik iz Svetozara Miletića.

U atarima sela Svetozar Miletić ječma je više nego lane. Usev se sa njiva skidao sa vlagom od 10,5 do 11,5 odsto, a prosečan rod bio je 5,5 do 6,5 tona po hektaru.

"Šest i po tona po hektaru smo ostvarili sejući sorte visokog potencijala", kažeVidaković.

Ječam je u silosima, a ono što poljoprivrednike sada brine je cena.

"Na osnovu prvih pokazatelja čini se da nećemo dostići prošlogodišnju cenu. Verotavno zbog toga što je ječmom zasejano više nego lane. Ali videćemo, cena je tek u formiranju i akontativna je 14,5 dinara", kaže Vidaković.

Ratari se nadaju da će otkupna cena biti veća od akontativnih 14,5 dinara i da će barem dostići prošlogodišnju cenu od 16, 5 dinara po kilogramu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/jecam-u-silosima-poljoprivrednici-cekaju-otkupnu-cenu_1140061.html

U agraru je među najaktuelnijim pitanjima žetva pšenice. Taj posao zbog padavina u prethodnom periodu kasni, pa će prinos i kvalitet biti niži. Međutim, ostaje dilema oko cene. Uz to treba dati preporuke poljoprivrednicima oko upotrebe mehanizacije, upozoravaju stručnjaci.Da nije bilo obilnih padavina, žetva ječma i pšenice već bi bila u punom zamahu, podseća stručnjak u Zadružnom savezu Vojvodine Petar Radić.

"Nažalost i kod ječma tek sa poneke parcele je skinut rod. Ječam je uglavnom zreo i može se reći da je bolje podneo padavine od pšenice. Kod pšenice na terenu je primećeno poleganje, pa će biti problema kod kombajniranja. Kod savremenih kombajna gubici u žetvi su približno 1%, ali će ovakva situacija sigurno povećati rastur. Neophodno je za pravilno podešavanje kombajna izbaciti što više vitlo, prilagoditi brzinu okretaja radnih elemenata i pratiti na izvršaju kvalitet požnjevenog materijala. Sada konstatujemo da je pšenica na parcelama potamnela, što može dovesti do pojave patogena i pada kvaliteta žita. Samo da nas vreme posluži 10-ak dana da završimo žetvu", kaže Radić.Mora se voditi računa i o izlasku gabaritne mehanizacije na saobraćajnice, upozorava Petar Radić.

"Žetva je veliki posao koji mora da se odradi u kratkom period, pa je kod vozača za potrebe poljoprivrede izražen umor i pad koncentracije. Zato molim sve učesnike u saobraćaju za povećanu pažnju. Biće kolone traktora sa prikolicama kod silosa odnosno na delovima saobraćajnica, što zahteva dodatni oprez. Poljoprivredna mehanizacija mora biti pravilno osvetljena, a blato sa pneumatika se na otresištima mora ukloniti", upozorava Radić.

Kad je reč o ceni pšenice, prinosu i kvalitetu, Radić objašnjava da je cena proizvodnje žita uglavnom poznata.

"Zbog vremenskih uslova uglavnom su pšenice slabijeg kvaliteta, tek na ponekim parcelama očekujemo visok kvalitet i rod. Mislim da će ova godina po proizvodnji pšenice biti ispod proseka. Neke kalkulacije govore da je za prosečan prinos od 4,5 tone po hektaru proizvodna cena pšenice 21,06 dinara za kilogram. Ni ove godine nećemo imati klasiranje pšenice na prijemu, iako se to svake godine najavljuje. Tako da ostaje da će verovatno neke pšenice boljeg kvaliteta dobiti i veći cenu na tržištu. Dakle za tako nešto su ograničavajući factor skladišta koja u kratkom vremenu treba da prime veliku količinu pšenice", kaže Radić.

Naredne sedmice, 30. juna u Neuzini ćemo održati Žetveni dan, najavljuje Petar Radić i zaključuje da je cilj te manifestacije da se promoviše tradicija proizvodnje pšenice i hleba, koji je jedan od simbola Vojvodine.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_ci/vojvodina/za-zetvu-psenice-presudno-narednih-10-dana-(audio)_1139204.html

Setva prolećnih kultura na severu Banata završena je veoma uspešno, tako da su kukuruz i suncokret u veoma dobrom stanju. Međutim, zbog nedostatka padavina, ratare brine loše stanje pšenice. Poljoprivrednici očekuju raniju žetvu sa veoma niskim prinosima.Poljoprivrednici na severu Banata nisu zadovoljni izgledom pšenice s obzirom na to da godinu dana kikindska zemlja nije dobila obilnije padavine. Žito nije dovoljno nalilo zrno, pa se i žetva očekuje dve nedelje ranije. To će znatno umanjiti prinose, kako pšenice, tako i ječma, koji se u ovom sušnom periodu pokazao donekle izdržljivijim.''Očekujemo ranije žetvu pšenice oko 15 dana, a žetvu ječma očekujemo da ćemo početi sredinom juna. On se nalazi u nešto boljoj kondiciji jer je odradio svoje fenofaze, pre pšenice, dok je još bilo vlage u zemljištu. Što se pšenice tiče, lično ne očekujem veći prinos od dve tone po hektaru'', kaže Damir Radulović, poljoprivrednik iz Novih Kozaraca.

Tek zasejane prolećne kulture za sada su u dobrom stanju, mada je u narednom periodu neophodna obilnija kiša, koja bi znatno doprinela poboljšanju kukuruza i suncokreta. Prolećna setva je završena, a ratari su većinu posla obavili u optimalnim uslovima.

''Bez obzira na izrazito suvo vreme nije bilo problema ni sa kukuruzom ni suncokretom u većoj meri. Nicanje je relativno dobro, još uvek potrebe za padavinama nisu tolike da bi to moglo da prouzrokuje probleme, rezerve su veoma loše tako da se moramo nadati povoljnim vremenskim prilikama. Video sam da je bilo vrlo malo presejavanja, što znali da je iza nas jedna uspešna setva. Stanje je zadovoljavajuće, ali najveći problem je nedostatak padavina'', dodaje Robert Nemeš, sa Novosadskog instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Po svemu sudeći, ovo će biti teška godina za kikindske ratare, koji moraju da računaju na manji prinos pšenice i ječma, uprkos tome što je sezona jesenas počela veoma dobro uz poštovanje svih agrotehničkih mera.

''Ogroman je problem. Padavina nije bilo na našem području. Malo dalje je palo oko 25 litara kiše, dok je ovde zabeleženo svega devet litara i to iz tri puta. U aprilu nije bilo ni dve litre padavina, bukvalno obilnu kišu nismo imali dva meseca'', ističe Radulović.

Prolećna setva je završena i ove godine ponovo je najdominantnija kultura kukuruz koji se našao na oko 25.000 hektara, dok je pod suncokretom oko 12.000 hektara. Pšenica je jesenas zasejana na standardnih 15.000 hektara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ratari-na-severu-banata-ocekuju-raniju-zetvu-psenice-sa-niskim-prinosima_1124017.html

etva suncokreta započeće za desetak dana, a proizvođači će rod predavati otkupljivačima na osnovu ugovora bez cene (blanko).Cena će se znati tek za mesec do dva dana, rekao je danas predsednik Upravnog odbora udruženja "Pančevački ratari" Jovan Negovan.

On je rekao da se očekuje da prosečan prinos na njivama gde nije bilo grada bude oko 3,5 tona po hektaru i da bi "bila katastrofa da suncokret zahvati nevreme koje se najavljuje"."Kada predamo suncokret, jer nemamo mogućnosti da tolike količine lagerujemo kod kuće, cena se ne zna nego su nam ugovori blanko, jer otkupljivači čekaju da vide kako će se suncokret plaćati na svetskom tržištu kada se završi žetva u Ukrajini i Rusiji, gde su najveći proizvođači te uljarice", rekao je Negovan.

Otkupljivači, a najveći su Dijamant, Sojaprotein i Viktorija, prema rečima Negovana, platili su 2012. godine suncokret 55 dinara po kilogramu, a 2013. godine cena je pala na 24 dinara i od tada se kreće od 30 do 32 dinara bez poreza na dodatu vrednost (PDV), što "ne pokriva ni direktne materijalne troškove".

On je rekao da je ove godine zasejao 40 hektara suncokreta i da se gubitak iz godine u godinu povećava.

"Otkupljivači su ukinuli slobodno tržište, a dokaz je da će, po dogovoru, svi ponuditi istu, minimalnu cenu", rekao je Negovan.

Istakao je da bi cena, koja bi pokrila direktne materijalne troškove i obezbedila zaradu, a da se ne uračunava porez i amortizacija mašina, trebalo da bude bar 40 dinara za kilogram bez PDV-a.

Predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da su poljoprivrednici nezadovoljni zato što otkupljivači preuzimaju suncokret bez otkupne cene, a posle mesec-dva dana ponude "navodno akontnu (početnu), pa kasnije podignu simbolično za dinar-dva, zbog čega predlažu protest".

Istakao je da sledeće godine neće posejati 60 hektara suncokreta već će smanjiti tu površinu i zasejati samo tamo gde bude morao da bi održao plodored, odnosno promenio setvenu kulturu zbog bolesti biljaka.

U Srbiji je ove godine zasejano 220.000 hektara suncokretom, 20.000 manje nego prošle godine.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=14&nav_id=1577629

Slavka Jovanović, načelnica Uprave za poljoprivredu opštine Paraćin upozorila je poljoprivrednike da nakon žetve nikako ne pale žetvene ostatke ili bilo šta drugo na svojim imanjima.

Naime, oni mogu biti kažnjeni s deset hiljada dinara novčano, kao i od strane Ministarstva poljoprivrede. Kazna za pravna lica od 300 hiljada do milion dinara.

"Biće isključeni na tri godine iz aktivnog statusa, što znači da će tri godine gubiti subvencije koje im pripadaju po osnovu poljoprivrednog zemljišta, biljne proizvodnje, đubriva, goriva i neće moći da nabavljaju opremu i mašine subvencionisane od strane Ministarstva poljoprivrede. Zato apelujemo i molimo naše poljoprivrednike da ne pale biljne ostatke na imanjima. Osim toga uništavaju mikrofloru svojih parcela gde i umanjuju vrednost zemljišta“, kaže Jovanovićeva.

Izvor: https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3297351/kazne-za-paljenje-strnjike-i-do-milion-dinara-apel-poljoprivrednicima-da-ne-pale-nista-na-svojim-njivama

Žetva pšenice je završena, reklo bi se u idealnim vremenskim prilikama, bez kišnog perioda pri ubiranju useva, pa su sada pogledi usmereni ka suncokretu i soji u iščekivanju da vreme posluži ratare i da i žetvu uljarica završe bez vremenskih oscilacija.

Krajem avgusta očekuje se da počne žetva suncokreta, a poljoprivredni stručnjaci za tu uljaricu kažu da biljci ne treba kiše, da će i pri visokim dnevnim temperaturama izdržati dok ne stignu žeteoci, i da se, gledajući kako usev izgleda na njivama, može očekivati dobar rod.Za razliku od suncokreta, kojem suša ne škodi, soji je kiša preko potrebna. Ukoliko ne padne uskoro, kaže struka, može se desiti da mahune počnu da žute i da otpadaju, premda soja, bar za sada, izgleda odlično, pa su očekivanja da će žetva početi s prvim danima septembra.

Suncokreta smo ove godine posejali na 235.000 hektara, ali je preoran na parcelama gde je bilo poplava i vremenskih nepogoda pa sada, po podacima "Žita Srbije", ta kultura pokriva 220.000 hektara, koliko je zauzela i soja.

Lane je, podsećamo, suncokret zauzeo 245.000 hekara, prosečan prinos bio je 3,1 tone po hektaru, pa je naša zemlja imala 760.000 tona. Pod sojom je prošle godine bilo 230.000 hektara, dobili smo 770.000 tona, jer je prosečan rod bio oko 3,5 tone po hektaru.Direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže da se od ove žetve soje i suncokreta ne očekuju odstupanja u pogledu prinosa, a to znači da ćemo i ove godine imati približno iste količine tih poljoprivrednih kultura, što je dovoljno za domaće potrebe i za izvoz. Lanjski suncokret je već prodat i prerađen, ali soja još nije, navodi Saković.

Imamo, dodaje on, zalihe soje od prošle godine, a po grubim procenama, od ovogodišnje žetve imaćemo oko 400.000 tona za izvoz. U pogledu cene, Saković kaže da, ukoliko bi žetva suncokreta krenula sada, otkupna cena bi bila kao i prošlogodišnja, oko 30 dinara kilogram.

Kilogram soje je lane koštao 35 dinara, da bi kasnije bila 45 dinara, podseća predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut, dok poljoprivrednik iz Sente Ferenc Šoti kaže da očekuje da otkupna cena suncokreta bude između 35 i 40 dinara jer bi ratari tada mogli ostvariti zaradu. Prošle godine kilogram suncokreta na otkupnom mestu u Senti bio je 31,5 dinar.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/pripreme-za-zetvu-uljarica-ratari-ocekuju-40-dinara-za-suncokret-50-za-soju/bdr79cb

Tradicionalna smotra poljoprivrede, industrije i trgovine - SPIT koju organizuje Udruženje poljoprivrednika “Klub 100P plus” održana je u Kaću, na parceli porodičnog gazdinstva Vojislava Maleševa.Jubilarni, petnaesti put, prikazane su mašine, kao i brojana oprema neophodna poljoprivrednicima. Bila je to prilika da paori pogledaju i sami isprobaju mašine brojnih proizvođača, ali i na licu mesta dobiju brojne stručne savete i preporuke.

Prema rečima organizatora na manifestaciji su predstavljene nove tehnologije i dostignuća u poljoprivrednoj mehanizaciji, struka i nauka, teorija i praksa. Poljoprivredni proizvođači iz cele Vojvodine su mogli da čuju najaktuelnija dešavanja u agrobiznisu, a najzanimljiviji deo je bio prikaz mašina u radu. Ovom tradicionalnom manifestacijom, na svečani način je obeležen kraj žetve.– Drago mi je što se jedna ovakva manifestacija održava na teritoriji Novog Sada – rekao je na otvaranju smotre član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević. – Činjenica da traje 15 godina i da se broj izlagača i posetilaca svake godine povećava dokazuje da ona dobija sve veći značaj i to ne samo na lokalnom nivou. Grad Novi Sad je prepoznao važnost ove manifestacije i podržava njeno održavanje. Ove godine buyet Grada za poljoprivredu i ruralni razvoj iznosi oko 50 miliona, što je daleko više u odnosu na prethodnu, kada je bio 16 miliona dinara. Pored svega što je u prethodnom periodu rađeno, ove godine imamo i dve nove mere, a to su podrška mladim poljoprivredenicima, za koju smo izdvojili 20 miliona i podrška udruženjima iz oblasti poljoprivrede, za koje je izdvojeno 10 miliona dinara. To jasno ukazuje na opredeljenost Grada da ulaže i u prigradska naselja, a sve u cilju ostanka mladih ljudi na selu i ravnomernog razvoja Grada.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/uz-nove-masine-obelezen-kraj-zetve-21-07-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31