Podizanje kvaliteta proizvodnj, prerada domaćih proizvoda i stvaranje povoljnih uslova za život navele su žene u Dragačevu da osnuju Udruženje seoskih žena.

Sa ruzmarinom, bosiokom, ljutom paprikom ili sir bez dodataka Svetlana Davidović iz sela Kaona pravi po staroj proverenoj recepturi, za sada prodaje samo male količine ali bi od domaćeg mleka mesečno mogla da proizvede oko 200 kg sira.

Ona u izjavi za RTS kaže: “Ja želim da moj proizvod bude prepoznatljiv i da bude zdrav i kvalitetan, kao što je nekada bio dragačevski sir. Zato sam prošla  obuke za proizvodnju punomasnog sira i važno mi je da pronađem pravo tržište, odnosno prave kupce koji uspeju to da prepoznaju”.

Verica Ružić koleginica iz sela Melatovići je jedna od retkih žena koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva, tradicionalno kao i mnoge domaćice od voća sa svog imanja pravi slatko, džem, sokove i likere. Smatra da bi preradom voća zapravo dobila mnogo više nego da ih prodaje u svežem stanju

“Cena svog tog našeg voća, prvenstveno maline, je jako loš, i moja je zamisao da jednu količinu preradim i spakujem to sa ljubavlju u tegle, i da pokušam da nađem tržište” kaže za nacionalu tleviziju gospođa Ružić.

Vredne ruke i mnoštvo ideja ima i Slavenka koja svakodnevno kreira i proizvodi unikate ali zna se da na tržište samostalno ne može lako.

U selu živimo i skrajnuti smo od javnosti, članstv u udruženju će nam mnogo značiti za plasman robe, jednostavno ćemo da budemo vidljiviji na tržištu. selo smatra Slavenka Marinković iz sela Dljan koja je takđe članica Udruženja seoskih žena iz Dragačeva.

Reporter RTS-a Silvija Pašajlić podseća da su se ove žene udružile da postanu snažnije, pomognu razvoju sela i budu još bolje u onome što rade, a rada se žene u Dragačevskih selima ne boje.

AGROPRESS ih u tome podržava već 13 godina kroz projekat “Preduzetnice u agrobiznisu” u kojem je do sada učestvovalo više od 1500 žena. Ovaj projekat podržavaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kompanija DUNAV OSIGURANJE više od 10 godina. Naredna radionica u je u Gornjem Milanovcu, a pretodno su ove godine odžane radionica u Aranđelovcu, Šapcu i Topoli. Pored ostalog redovna tema radionica jesu preduzetništvo i osiguranje u poljoprivredi.

SEOSKI TURIZAM DOBIJA PODSTICAJE

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je tokom rasprave o amandmanima na predloge zakona o ugostiteljstvu i turizmu rekao da je prihvaćen amandman u kome stoji da se dozvoljava uvođenje nacionalnih subvencija za projekte unapređenja ruralnog turizma. Amandman je podneo šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović. Nedimović je u Skupštini Srbije rekao da pored tih nacionalnih mera, mera sedam u okviru IPARD projekta podrazumeva ruralni turizam i dodao da će ona biti akreditovana u septembru. "Tako da će pored nacionalnih sredstava i ova sredstva biti na raspolaganju", istakao je Nedimović. On je pojasnio da ta mera podrazumeva da će za projekte od 5.000 evra do 300.000 evra oni koji imaju do 30 ležajeva moći da konkurišu za izgradnju objekata, za opremanje, za infrastrukturu, za dogradnju i sve drugo što je neophodno da se u okviru ruralnog turizma jedno seosko domaćinstvo može pozicionirati na kvalitetan način. "Do pre nekoliko godina o ovom segmentu turizma nismo ni razgovarali, ali razvojem infrastrukture i finansijskih potencijala i ove stvari su došle na dnevni red", rekao je Nedimović.

 

Izvor: www.rts.rs 

Predstavljamo vam jedno lepo domaćinstvo i damu koja u njemu radi na Međunarodni dan seoskih žena!

Dani polako postaju kraći, a planinske večeri nežno obavija izmaglica. Plodovi u najrazličitijim nijansama krase krošnje koje počinju da žute. Iz svoje magične riznice, mesec oktobar donosi nam mirise, ukuse i boje,  uz koje sva čula jednako uživaju. Odlučili smo da naša stanica ovoga puta bude planina Rudnik,  i to ne slučajno.

Rudnik je najviša planina Šumadije. Cvijićev vrh, sa 1.332 metara nadmorske visine, nalazi se u njenom zapadnom delu. Imenom Rudnik nazvana je zvog rude olova i cinka,  koje se i danas eksploatišu. Predstavlja čvorište između slivova Zapadne i Velike Morave,  i reke Kolubare.

Osim toga, Rudnik je i najsevernija vulkanska oblast u centralnoj Srbiji, a ostaci vulkanizma primećuju se na pojedinim mestima, i po karakteristikama stenskih masa koje ga izgrađuju.

Rudnik se nalazi 100 kilometara južno od Beograda, i 15 kilometara od Gornjeg Milanovca. Izuzetno je bogat izvorima, čistim vazduhom i netaknutom prirodom. Varošica Rudnik, smeštena je na 500 do 700 metara nadmorske visine, a sa ostalim delovima planine povezana je asfaltnim putem i velikim brojem staza za šetnju. Zbog povoljnih klimatskih uslova, kao što su velika osunčanost tokom godine, vazdušna strujanja i visoka jonizacija vazduha, planina je još 1922. godine proglašena za vazdušnu banju.

Zbog svih ovih karakteristika, lepota i bogatstava, na Rudnik rado dolaze gosti iz celog sveta. Zato i ne čudi, što je poslednjih godina u ovom kraju seoski turizam u usponu, a seoskih turističkih domaćinstava,  je sve više.

 

Imanje naših domaćina Milosavljevića,  nalazi se u najlepšem delu Rudnika, naselju Mali raj. Ima nekoliko  razloga zašto  smo izbarali baš ovu porodicu. Najpre, jer smo želeli da ih upoznamo i čujemo njihove preporuke o Rudinku, zatim, jer je domaćica Biljana u ovom kraju poznata po neodoljivim domaćim orasnicama. Na kraju, najmlađi Milosavljević na ovom imanju, sin Đorđe, završio je turizam i moderno kulinarstvo u Beču, pa smo želeli  da nam i on otkrije neke tajne dobrih ukusa.

Čim smo stigli na prelepo imanje Milosavljevića, uverili smo se da nismo pogrešili. Žubor vode iz potoka u njihovom dvorištu odmara oči, a opušta duh i telo. Ceo ambijent je uređen u etno stilu, sa mnogo cveća, drveća i ukrasnog žbunja. Predivan pogled je bonus,  koji dobijaju gosti na ovom imanju. Iz dvorišta i sa terase može da se vidi crkva Svetog Đorđa i nekoliko okolnih planinskih vrhova, ali i da se oseti čist planinski vazduh sa mirisom četinara.

“Rudnik je posebno interesantan deci, sportistima, planinarima i lovcima. Ovde se nalaze dobro uređene pešačko-planinarske staze, košarkaški, odbojkaški i tereni za mali fudbal koji omogućavaju rekreativne aktivnosti za one koji su ljubitelji aktivnog odmora. Za one koji vole duge šetnje, planina je pitoma, prekrivena bujnom šumom, brojnim putevima i stazama koji vode do arheoloških lokaliteta, rudničkih vrhova, vidikovaca i manastira Vraćevšnica, Nikolje i Voljevča. Markiranim pešačkim stazama lako se stiže i do vulkanske kupe Ostrvica koja predstavlja izazov i za iskusne planinare”, objašnjava domaćin i glava porodice, gospodin Zoran Milosavljević.

Tradicionalno moderni ukusi

Kada se gosti umore od duge šetnje i planinskog vazduha, vreme je za specijalitete domaće šumadijske kuhinje. Međutim, u  ovom domu, oni se ponekad začine i savremenim aromama zapadno evropskih kuhinja.

“U našem domu priprema se i služi isključivo domaća i zdrava hrana. Ponešto sami proizvodimo, ali većinu sirovine kupujemo od naših komšija i ljudi iz ovoga kraja sa kojima se družimo i sarađujemo. Tu pre svega mislim na mleko, jaja, meso i pojedine prerađevine koje naši gosti obožavaju. Ja posebno volim da mesim pite i slične đakonije, ali izgleda da ljudi koji ovde dođu mene pamte po kolačima. Specijalitet koji pravim po receptu moje bake su orasnice”, objašnjava Biljana.

“Umutim dva belanca i to oko 10 minuta mikserom, tako da dobijetem čvrst sneg. Dodam malo soli, na vrh noža. Potom postepeno, kašiku po kašiku, dodajem oko 160 grama šećera. Nastavim sa mućenjem još 10 min, tako da se sav šećer rastopi, pa dodam nekoliko kašičica soka od limuna i mutim još pet  min. Tako pripremljena belanca kuvam na pari oko 45 minuta,  uz povremeno mešanje. Zatim sipam ukuvanu smesu u činiju i ostavim da se prohladi, dodam oko 300 grama mlevenih oraha i dobro sjedinim sa smesom od belanaca. Oblikujem orasnice kao kiflice, površinu malo pritisnem rukom, uvaljam kiflice u sitno seckane orahe, poređam ih na tepsiju obloženu papirom za pečenje i pečem oko 20 minuta na 150 stepeni. To je moj tajni recept”, kaže domaćica kroz osmeh.

Kompanija „Dunav osiguranje“ i Agropress – udruženje novinara za poljoprivredu, Vas sa zadovoljstvom pozivaju da prisustvujete stručnoj radionici “Žene u agrobiznisu”. Radionica će biti održana u Gornjem Vrtogošu (u okolini Vranja), 27. septembra sa početkom u 13.00 časova, u prostorijama Mesne kancelarije.
 
Kompanija “Dunav osiguranje” predstaviće uslove za osiguranje poljoprivrede i imovine. Učešće u radu radionice uzeće:
- Boban Kostić, direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Vranju,
- Jelena Mitić, šef Odeljenja za internu prodaju Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Vranju,
- Nebojša Mladenović, gradski većnik za poljoprivredu,
- Goran Đaković, direktor Udruženja novinara koji se bave poljoprivredom i urednik Agropesa,
- Nebojša Stamenković, ing. poljoprivrede i nosilac poljopivrednog gazdinstva

Izvor:Agropress 

Sanja Zafirović je pre petnaest godina život u gradu zamenila životom na selu. Veštine kao što su kuvanje, spremanje i organska proizvodnja upotrebila je kako bi razvila svoje eko-etno domaćinstvo pokraj Blaca.

Sanja Zafirović: Ustaje se u ranim jutarnjim časovima, negde oko 7 časova, i onda kreću te neke porodične obaveze, pošto imam četvoro dece, sva ta deca moraju da se namire, svako ima svoj neki jutarnji ritual. Nakon tog jutarnjeg rituala počinje radni dan. Radni dan, priprema samog dvorišta, odnosno naše bašte i prenoćišta i restorana. Potom se ide u nabavku, da bi sve te namirnice koje spremamo u toku dana došle sveže i iz domaće radinosti i onda kreće priprema u kuhinji. Aktivno se radi, sigurno, od 7 ujutru do nekih 10 uveče, a onda se posvećujemo opet porodici i u 12 se leže, tako da je to aktivnost celoga dana. Reporter: Ove godine Sanja se sprema da iskoristi subvencije Ministarstva poljoprivrede namenjene ženama.

 Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede: Imamo i posebne mere podrške u kojima se kategorija žena poljoprivrednica, odnosno nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, posebno tretira. Reporter: Žene na selu preopterećene su obavezama u domaćinstvu i često bez adekvatne zdravstvene zaštite, a samo malo njih može da izdvoji vreme za obrazovanje. Kako ih osnažiti, ekonomski i socijalno i pravno, bila je tema Prve regionalne konferencije „Žene u agrobiznisu“ koja je održana na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, u koju su se uključile i društveno odgovorne kompanije, organizujući edukativne radionice širom Srbije.

Mr Mirko Petrović, Dunav osiguranje: Žene su učesnici tih radionica. Za ovih osam godina bilo je više od hiljadu petsto žena koje su bile učesnici radionica. Radionice se održavaju po manjim mestima, na selima, uz učešće žena kao individualnih poljoprivrednih proizvođača.

U manjini, ali takođe vredne i obrazovane poljoprivrednice, uspešno se bore na našem tržištu. Jedna od njih je i doktorka Maja Timotijević. Maja Timotijević, predsednica udruženja „Konoplja“: Ja sam predsednica udruženja „Konoplja“ i direktorka zadruge „Konoplja“. To je specijalizovano udruženje i zadruga koji se bave organizovanjem proizvodnje i prerade industrijske konoplje u Srbiji. Znači, naše tržište i naši, uopšte, kooperanti i naši članovi su sa cele teritorije Srbije.

O ženama poljoprivrednicama i njihovim poteškoćama uglavnom pišu novinari koji prate poljoprivredu. Okupljeni u raznim glasilima, kao što je, između ostalog, i specijalizovani kanal Agro TV koji se pojavio pre dve godine.

Marija Vukašinović, MTS: Danas, posle dve godine, kada sagledamo rezultate Agrotelevizije, možemo da kažemo da smo napravili pravi izbor što smo taj projekat podržali, što smo ga pomogli na svaki mogući način i što je poljoprivreda kako grana privredna, koju i ova država smatra budućnošću, što je dobila podršku i na ovakav jedan način. Reporter: I sve je više ljudi koji vode računa o ishrani, sve je više tih urbanih bašti, tako da ljudi i na svojim terasama i u svojim dvorištima hoće da gaje voće i povrće, i u suštini, sve te informacije su jako korisne i naša publika nije ograničena na selo, ona je ..., svi jedemo na kraju krajeva.

Marija Vukašinović, MTS: Agrotelevizija trenutno ima preko 25 sopstvenih formata različitih tematika. To nije samo ona poljoprivredna proizvodnja osnovna, to su sve druge neke delatnosti koje se oslanjaju na poljoprivredu ili se negde tiču poljoprivrede. Pa tako imamo, ovaj, i emisije o zdravoj hrani, o nekim drugim mogućnostima, načinima zdravog života, povezanosti sa prirodom, o hortikulturi, o kućnim ljubimcima i mnoge druge teme koje zanimaju ne samo onu publiku koja je vezana usko za poljoprivrednu proizvodnju, koja od nje živi, nego za širu populaciju i celu našu korisničku bazu. Reporter: Za prepoznavanje i ukazivanje na probleme žena na selu, Radio televizija Srbije i emisija „Znanje imanje“ dobili su nagrade „Šampion kvaliteta“ Novosadskog sajma 2018. godine.

Ako je suditi prema najavama koje stižu iz Vlade Srbije, Međunarodni dan žena biće u znaku žena na selu. Teme kojom se AGROPRESS bavi od svog osnivanja. Mada nismo uključeni u projekte koje najavljuju ministri i premijerka, na dva događaja danas i sutra, pozdravljamo svaku inicijativu koja će osnažiti žene na selu. AGROPRESS je od svog osnivanja do danas kroz različite vidove obuka i afirmaciju ženskog preduzetništva podržao više od 1000 žena iz svih krajeva Srbije. Neke od njih su danas predsednice Udruženja poljoprivrednika, uspešni proizvođači, članice zadruga ili aktivisti stranaka.

Naše projekte podržali su USAID, EU, Ambasada Kanade, Ambasada Indije i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Prošle godine, svakog meseca imali smo radionice za žene na selu, zahvaljujući podršci kompanije DUNAV OSIGURANJE. Nastavljamo da ih podržavamo i dalje svakog dana rekao je predsednik AGROPRESS-a, Goran Đaković, koji je ovom prilikom čestitao svim ženama međunardoni praznik DAN ŽENA i podsetio da žene na selu imaju svoj dan 15. oktobar kada im se širom sveta daje dužna pažnja za ono što rade. 

Kako je najavljeno iz PRESS službe Vlade Srbije povodom obeležavanja Međunarodnog dana žena, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović, održaće u sredu, 7. marta u 13 časova Konferenciju za medije na kojoj će govoriti o realizaciji inicijative „Uposlimo 1000 žena u ruralnim područjima“ (Pres sala, Vlada Srbije, Nemanjina 11). Inicijativu „Uposlimo 1000 žena u ruralnim područjima“ pokrenuli su u junu prošle godine Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, NALED i Etno mreža, sa ciljem ekonomskom osnaživanja žena na selu. Na konferenciji za medije obratiće se i Džulija Fini, ambasadorka Australije u Srbiji, Aleksandar Ružević, generalni direktor kompanije Koka Kola i Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

Već sutra na Međunarodni dana žena, 8. marta, sa početkom u 09.00 časova, u Palati Srbija, sala “Beograd“, (Bulevar Mihajla Pupina 2, istočni ulaz), organizuje se  Nacionalna konferenciji „Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije“, koju organizuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.


Na konferenciji će govoriti predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, , ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna potanja Zoran Đorđević, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović, zamenica šefice UN agencije za žene za Evropu i Centralnu Aziju Sabina Frejzer i ambasador Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, kao i direktorka Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Dragana Kalinović i pomoćnica Ministra privrede Katarina Obradović Jovanović. Pored predstavnika države i međunarodnih organizacija učestvovaće i predstavnice žena iz ruralnih krajeva koje će imati priliku da na konferenciji iznesu svoje probleme sa kojima se susreću, a Ministarstvo će predstaviti rezultate u odnosu na preporuke nevladinih i međunarodnih organizacija. Učestvovanjem predstavnika nadležnih institucija obezbediće se dijalog i mogućnost da se dobiju odgovori o trenutnom stanju legislative koja targetira žene na selu.

Kako smo već rekli AGROPRESS sa ponosom je sarađivao i radio na afirmaciji žena sa brojnim insitucijama i donatorima. Sa ponosom vam predstavljamo neke od primera uspešnh žena u agrobiznisu: 

„Naše voće je prepoznatljivo na širokom tršištu, jer zahvaljujući pogodnom podneblju sa velikom brojem sunčanih dana, bogato je mineralnim materijama i šećerom, i važi za najkvalitenije“, navela je predsednica Udruženja voćara Požarevca, i dodaje ,,Što se šljiva tiče, iako dosta domaćinstava ima manji ili veći zasad, naša šljiva nije standardizovana, različit je sortiment i neujednačen prinos i kvalitet.''

Cilj Udruženja je da pomogne poljoprivrednicima u podizanju zasada, i kroz edukacije da što više saznaju o svemu tome. Po njenim rečima, jako je bitno da poljoprivrednici dobiju pravu informaciju u pravo vreme što se tiče sortimenta i samog podizanja zasada i ostalih agrotehničkih mera. 


„Neophodno je organizovano podizanje zasada i tek onda je šljiva spremna za plasman na tržište. Kada je u pitanju šljivovica, tu smo mnogo ozbiljiniji.“, kazala je Bačić.

KONOPLJA - Zadruga i Udruženje proizvođača alternativnog bilja

Pre tačno godinu dana, zvanično je osnovano Udruženje proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta KONOPLJA, a pre nekoliko meseci i Poljoprivredna zadruga „Konoplja“. To je, kako je istakla Maja Timotijević, predsednica Udruženja proizvođača i priređivača alternativnog bilja „Konoplja“, potvrda da su ozbiljno ušli u ovaj posao.

 

Ako iskustva od ove godine budu pozitivna, a mi svi očekujemo da tako bude, sigurna sam da ćemo za 5-10 godina moći da kažemo da smo ispunili zadatak“, rekla je Timotijevićeva i dodala da Zadruga u ponudi ima tri vrste sapuna i ulje od semena konoplje.

Iako čine 43 odsto radne snage u poljoprivredi, žene na selu često nemaju ni dana radnog staža, iako rade duže od propisanog punog radnog vremena. Samo 15 odsto poseduje zemlju, a obrađuju je ravnomerno sa muškarcima, i učestvuju u poljoprivrednoj proizvodnji. 

Na samo deset kilometara nadomak Valjeva nalazi se selo Brankovina. U Srbiji poznato mesto po narodnom stvaralaštvu i po jednoj od najpoznatijih pesnikinja Desanki Maksimović. Pored znamenitosti Brankovina je poznata po vrednim i velikim poljoprivrednim proizvođačima. Jedan od takvih primera je domaćinstvo Maksimović iz Brankovine, naša sagovornica Biljana Maksimović koja nas je ugostila na svom imanju koje se prostire na 7 ha rekla je: 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/1665-kod-maksimovica-sve-dobro-rada 

 

Veliki broj sela u Srbiji je opustošeno i ima sela koja više nemaju nijednog stanovnika, mahom su to sela u brdskoplaninskim područjima. Odlaskom žena, selo postaje zapušteno, a ne ostaje ni tračak nade za opstanak kulture, ni tradicije. Ne treba da se zaboravi činjenica da je prethodnih decenija bila veoma rasprostranjena pojava odlaska mladih iz sela u gradove, u potrazi za boljim životom.

Međutim, danas je situacija sasvim drugačija i sa gašenjem velikih prerađivačkih kapaciteta i smanjivanjem broja zaposlenih u preduzećima koja danas posluju, sve veći broj ljudi se okreće selu i spas pronalazi u poljoprivredi. U selu Busuru u opštini Petrovac na Mlavi, živi i radi Nataša Grujić, mlada tridesetogodišnja žena, koja je rad u trgovini zamenila za poljoprivredu. Porazgovarali smo sa Natašom gde je bilo reči o njenom učešću u stočarskoj proizvodnji, poziciji žene na selu i o budućim planovima.

„Do jula 2016. godine radila sam kao trgovac i tada sam se zabavljala sa suprugom Danijelom. Te 2016. godine Danijel i ja smo odlučili da započnemo zajednički život. Odabrali smo da živimo i radimo u selu Busur“, kaže Nataša i dodaje da život na seoskom domaćinstvu ne bi menjala.
„Suprug Danijel i ja zajedno sa njegovim roditeljima, uključeni smo u stočarsku proizvodnju, tov junadi i junica za meso. U dvema štalama ima 19 grla goveda, što krava, teladi, junica i junadi. Svi zajedno uspevamo da na vreme obavimo poslove vezane za stočarstvo. Za naše potrebe imamo ovce, svinje i kokoške, uzgajamo voće i povrće za potrebe domaćinstva. Nije mi teško da sa suprugom i njegovim roditeljima učestvujem u stočarskoj proizvodnji“, priča nam Nataša. I danas postoje razna mišljenja da je pozicija žene naselu teška i da im nije lako. O tome Nataša kaže: „Veoma je raširena tematika život žene na selu i pozivanje državnih organa da se uključe sa merama da pomognu ženama. Ostaje da se vidi u budućnosti, koliko će to u stvarnosti pomoći. Danas, u eri dominacije informacionih tehnologija pozicija žene može da bude samo bolja, jer i na taj način put u svet je otvoren, virtuelno. Žena uz pomoć informacionih tehnologija može da se obrazuje, posavetuje sa stručnjacima, ponudi proizvode
umesto da sate provodi na pijaci.“

Na kraju o budućim planovima Nataša ima i poruku za žene koje se odluče da ostanu na selu. „U budućnosti suprug i ja imamo u planu da u budućnosti širimo kapacitete za smeštaj goveda, da uvećavamo
stado, kako bismo mogli da živimo solidno. Može i sada da se živi solidno i da se nikome ništa ne duguje, ali u budućnosti poskupljenja su neminovna. Dolazi vreme da je veliki uspeh prilagoditi se koliko god da izgleda teško i nemoguće. Poruku uputiću ženama koje planiraju da ostanu: Nikada ne odustajte od života na selu koji nije stresan kao u gradu a mir koji je na selu zlata je vredan.“

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/

 

Iako čine 43 odsto radne snage u poljoprivredi, žene na selu često nemaju ni dana radnog staža, iako rade duže od propisanog punog radnog vremena. Samo 15 odsto poseduje zemlju, a obrađuju je ravnomerno sa muškarcima, i učestvuju u poljoprivrednoj proizvodnji. 

15. oktobra je obeležen Međunarodni dan žena na selu, a u nastavku možete pogledati naše vredne domaćice i njihove priče. 

 

Etno kuća „Erić“, smeštena u malom, ali naveliko poznatom mestu u srcu Šumadije, u Mrčajevcima. Za osam godine rada, postali su prepoznatljivi kako ambijentom, tako i ukusom domaće srpske kuhinje. Ideja je nastala kao rezultat očuvanja tradicije i tradicionalnih srpskih jela. “Mi smo uspeli da spojimo tradiciju i nostalgiju za starim, minulim vremenima sa potrebama modernog doba”, navodi nam Marija Tomašević, suvlasnica Etno kuće “Erić”, koja nas je sa velikim gostoprimstvom dočekala. U etno kući "Erić" se uživa uz pesmu i rakiju iz čokanja, uz žubor fontane i kamin (ognjište), u kojem pucketaju drva i kuva se hrana. Sam ambijent jedinstven je po autentičnosti, toploti drveta i mnoštvu detalja, što ih čini izuzetnim, a tradicionalno prepoznatljivim. Sve miriše na dom, toplo je i ušuškano, ne veliko, a udobno i otvoreno za svako društvo.

              

              Marija Tomašević

 

Vesna Bogosavljević iz Mrčajevaca, ostala je bez radnog mesta u banci. Kada su joj ponudili da radi u drugoj, ona je to odbila, i vratila se u svoje rodno mesto, gde sada pravi sirovinu za papriku u pavlaci. Prošle godine, proizvela je 220 tona somborke paprike. Prošlogodišnji rod je omogućio da se napuni 2.500 buradi, dok su ove godine očekivanja još veća. Teži se postizanju količine od 300 tona paprike za godinu dana. Paprika somborka je sorta blago ljuta, plod je težine od 60 do 90 gr. Ova sorta paprike je odlična za punjenje sa pavlakom, a koristi se i za turšiju. Somborka spada u bele sorte, postepeno zri i polako prelazi u crvenu boju. Odlična je za plasteničku proizvodnju, kao i za uzgajanje na otvorenom prostoru.

                                  

                                   Vesna Bogosavljević

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/2843-vise-od-300-000-ljudi-na-nasim-stranicama-procitalo-videlo-je-vesninu-zivotnu-pricu

 

Na Festivali zimnice u Koceljevi, na jednom od mnogobrojnih štandova, našla se i “Careva kuhinja”, zimnica vredne domaćice Biljane Ilić iz Svileuve. Kako je za naš časopis istakla Biljana, najviše se prodaje ajvar, koji se mogao kupiti po ceni od 500 dinara za jednu teglu. “Gledajući cenu sirovine, ajvar nije skup, ali su meni potrebna tri dana da ga napravim. Prvog pečem papriku, drugog je čistim i ostavljam da se preko noći ocedi, a tek trećeg na red dolazi prženje, pakovanje u tegle i pasterizovanje. U jednom takvom ciklusu mogu da proizvedem 20 tegli, a onda sve iznova”, dodaje Biljana.

                              

                              Biljana Ilić

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/seoski-turizam-i-ruralni-razvoj/item/3108-da-li-ste-probali-kisele-lubenice

 

Gazdinstvo Dimitrijević, iz sela Popučke kod Valjeva, bavi se proizvodnjom zimnice. Vredna domaćica Nataša, u svojoj ponudi imaju ljutenicu, peglanu papriku i papriku sa renom. Glavni proizvod porodice Dimitrijević je ajvar od pečene čiste paprike. Na gazdinstvu Dimitrijević, radi njih sedmoro, a pored svega, zanimljivo je i to, da su deca uključena u porodični biznis, pored svih obaveza u školi. Kako nam je istakla naša sagovornica, papriku gaje iz semena, sade u njivi kroz koju protiče reka Toplica, čime su rešili i navodnjavanje. U planu im je da pored slanog programa, prošire proizvodnju i na slatki program. 

                                        

                                        Najmlađi članovi porodice Dimitrijević

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/seoski-turizam-i-ruralni-razvoj/item/3067-septembarski-ukusi-danas-i-sutra-u-aviv-parku

Na samo deset kilometara nadomak Valjeva nalazi se selo Brankovina. U Srbiji poznato mesto po narodnom stvaralaštvu, i po jednoj od najpoznatijih pesnikinja Desanki Maksimović. Pored znamenitosti, Brankovina je poznata po vrednim i velikim poljoprivrednim proizvođačima. Jedan od takvih primera je domaćinstvo Maksimović iz Brankovine, naša sagovornica Biljana Maksimović, koja nas je ugostila na svom imanju, koje se prostire na 7 ha, i ovom prilikom je istakla: „Domaćinstvo Maksimović se pored ratarskih i povrtarskih kultura koje uzgajamo na imanju, bavi i proizvodnjom visokokvalitetnih italijanskih sorti jagoda i proizvodnjom živića od frigo sadnica. Na oko 20 ari, pored standardnog uzgoja na otvorenom polju, jagodu uzgajamo i u plastenicima po svetskim standardima malč (mulch) folije, sistema navodnjavanja „kap po kap“, đubrenja i prihrana vodotopivim đubrivima. 

                             

                             Biljana Maksimović 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/1665-kod-maksimovica-sve-dobro-rada

 

Na ovogodišnjem festivalu sira u Beogradu, koji se održao za vikend u Domu omladine, nagrada za najbolju inovaciju pripala je Ljiljani Janjić za lisnati sir, za srpsku Mocarelu sa smokvom i suvom šljivom.

                     

                           Ljiljana Janjić

U poslednje vreme, proizvodnja cveća u plastencima je sve više zastupljena. Veliki broj domaćinstava počeo je sa ozbiljnom proizvodnjom cveća i sadnog materijala u plastenicima. Aleksandra i Igor Tomić, u selu Bešenovo kod Sremske Mitrovice, u plasteniku uzgajaju cveće. U njihovoj proizvodnji, najviše su zastupljeni lizijantusi, a na manjoj površini ruže. Kako nam je istakao Igor, lizijantus je dugotrajan cvet koji podseća na ruže. Ima duge stabljike, dobro zatvorene pupoljke i cvetove različitih boja.

U plasteniku porodice Tomić, pretežno su zastupljeni lizijantusi u beloj i ljubičastoj boji. Kako nam navodi Aleksandra, najpopularnija je tamno ljubičasta boja, koja se lepo uklapa u aranžmane sa ostalim cvećem. Lizijantus je sve popularniji cvet, što pokazuju i nove vrste koje se plasiraju na tržište.  Sa njima se postupa kao i sa ostalim rezanim cvećem. Potrebno je redovno zalivanje, održavanje cveća i skraćivanje stabljike prilikom rezidbe.

               

                    Aleksandra i Igor Tomić

Na Festivalu zimnice u Koceljevi, upoznali smo vrednu domaćicu Branku Nedeljković. U njenom šporetu vatra pucketa već nekoliko meseci, i za Agrobiznis magazin, ovom prilikom kaže: "Ispečeno je preko hiljadu kilograma paprika, od toga sam napravila ajvar, pinđur, džemove, slatka, voćne sirupe i sve to po bakinim starim receptima". U porodičnom poslu, pomažu joj suprug i sin Marko, koji nam je naveo, da je ovogodišnji asortiman bogat slanim programom, gde se posebno izdvaja pečena paprika sa belim lukom i đumbirom, kao i paprika sa renom. Porodica Nedeljković, na svom poljoprivrednom gazdinstvu, proizvodi sveže voće i povrće, koje prerađuje i pakuje u teglice, koje su sa posebnim ukusom dekorisane i izložene na štandu.

                       

                       Branka Nedeljković 

Novi Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom trebalo bi da izjednači prava majki koje žive na selu i rade u poljoprivredi, a koje do sada nisu imale nadoknadu za vreme porodiljskog bolovanja i druga prava koja imaju zaposlene majke u Srbiji, sa zaposlenim majkama.

Prema rečima ministarke zadužene za populacionu politiku Slavice Đukić Dejanović, svaka osiguranica, ona koja je u poljoprivrednom domaćinstvu, a najmanje je dve godine pre porođaja imala zdravstveno osiguranje, stiče potpuno ista prava kao žena koja radi u privrednom subjektu.

„Značajno je to što je obuhvat žena do kojih dolaze finansijska sredstva veći, a to su pre svega žene koje rade privremene i povremene poslove najmanje 18 meseci, žene koje su angažovanje ugovorom o delu i one se potpuno izjednačavaju sa majkama koje su u stalnom radnom odnosu”, navela je ministarka za RTS.

Novi propisi predviđaju da bi porodice od sledeće godine trebalo da dobiju jednokratnu pomoć za prvo dete od 100.000 dinara, kao i povećanje dodataka za drugo, treće i četvrto dete.

Umesto povraćaja PDV-a, predviđena je jednokratna naknada svakom novorođenčetu od 5.000 dinara, a ministarka kaže da je to pravednije rešenje.

„Samo roditelji koji su se snašli, imali vremena da prikupe račune, sačekaju malo po redovima su dobijali povraćaj novca. Sada u ovoj situaciji, prosek od ukupne sume novca koja je na raspolaganju, biće oko 5.000 dinara za svaku bebu i mislimo da je to neuporedivo korektnije”, istakla je Đukić Dejanović. (Tanjug)

http://www.politika.rs 

Kompanija „Dunav osiguranje“ i Agropress – udruženje novinara za poljoprivredu, Vas sa zadovoljstvom pozivaju da prisustvujete stručnoj radionici “Žene u agrobiznisu” koja će biti održana u mestu Tršić, upetak, 14. oktobra2016. godine, u 12 časova, u domaćinstvu Srboljupke Stanojević. U okviru radionice Kompanija “Dunav osiguranje” će predstaviti uslove za osiguranje poljoprivrede i imovine. Učesnici ispred Kompanije „Dunav osiguranje“ su: •Predrag Stanišić, direktorGlavnefilijaleosiguranjaKompanije “Dunav osiguranje” u Šapcu •Marina Pavlović, šefOdeljenjazainternuprodajuu Kompaniji “Dunav osiguranje”, Filijala u Loznici

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30