Status žena u ruralnim područjima, a naročito u privredi, nepovoljan je iz godine u godinu i predstavlja ozbiljan problem u oblasti rodne ravnopravnosti u našem društvu, najviše zbog neplaćenog rada, apeluju u Zavodu za ravnopravnost polova povodom 15. oktobra, Međunarodnog dana seoskih žena.Žene na selu su preopterećene poslovima u domaćinstvu, nemaju uslove za brigu o svom zdravlju, neke od njih nemaju ni zdravstveno ni penzijsko osiguranje, a u starosti neretko žive na rubu egzistencije jer su im penzije male ili ih uopšte i nemaju, kažu u Zavodu.

"Žene čine više od polovine radnika u celoj Evropi, no njihov ekonomski doprinos je znatno manji, a situacija je jednaka sa ženama u poljoprivredi. Na primer, više od jedne trećine žena na prostoru Evropske unije je uključeno u proizvodnju hrane, te više od polovine u usluge povezane s proizvodnjom hrane, dok među vlasnicima poljoprivrednih zemljišta u Evropi žene čine svega 29 odsto, dok u Srbiji one čine 12 odsto. Žene svojim radom čine veliki postotak proizvodnje u poljoprivredi, statistike pokazuju da su one ujedno te koje dobijaju mnogo manje finansijske pomoći i mnogo manje koriste mogućnosti koje nudi poljoprivredna politika. Korisnici mera poljoprivredne politike većinom su poljoprivrednici sa većim poljoprivrednim gazdinstvima, obrazovaniji i mlađi, a to su obično muškarci; dok su žene te koje su manje obrazovane, s manjim farmama i starije životne dobi", naglašavaju u Zavodu za ravnopravnost polova.

Rešenja ovog nepovoljnog položaja u kom se nalaze žene u ruralnim područjima je pre svega, navode u instituciji, u obrazovanju, informisanosti, ekonomskom osnaživanju i pristupu finansijskim sredstvima.

"Zavod za ravnopravnost polova obeležio je ove godine Međunarodni dan seoskih žena organizovanjem tradicionalne manifestacije 'Sajam stvaralaštva seoskih žena u Vojvodini'. Na Sajmu u opštini Šid predstavile su se seoske žene iz 200 udruženja žena sa područja čitave Vojvodine. Ženska udruženja su prikazale svoje rukotvorine i druge proizvode afirmišući na taj način svoj aktivizam, kreativnost i preduzetnički potencijal. Proizvodnja rukotvorina se smatra drugim izvorom prihoda za poljoprivredna gazdinstva nakon primarne poljoprivrede, i ona može biti perspektivna grana koja uz minimalna ulaganja može da obezbedi samozaposlenje i izvor prihoda za preko hiljadu žena iz svih krajeva Vojvodine i doprinese turističkoj ponudi i promociji i zemlje i regiona. Koristi koje iz toga proizlaze su nesporne i iz ugla ženskih prava i sa stanovišta ekonomskog rasta i produktivnosti", poručuju u Zavodu.

15. oktobar je ustanovljen kao Svetski dan seoskih žena na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, kada se i naša vlada obavezala da ženama na selu obezbedi ravnopravan pristup i potpuno učešće u strukturama vlasti i učini vidljivim njihove potrebe i mogućnosti u kreiranju razvojnih politika sela.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/225578/Zene-na-selu-mnogo-rade-manje-su-placene-nemaju-iste-mogucnosti-kao-muskarci.html

Povodom Međunarodnog dana seoskih žena koji se obeležava 15. oktobra, predstavnici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Delegacije EU u Srbiji i UN Women posetili su udruženje žena "Udahni život" iz Stanišića, koje se bavi organskom proizvodnjom povrća i edukacijom žena za preradu, proizvodnju sadnica i povrtarstvo. Potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović, poručila je da su žene na selu ogroman potencijal i imaju ključnu ulogu u proizvodnji hrane i poljoprivredi, te da kao takve ne smeju da ostanu marginalizovane i neplaćene za posao koji obavljaju.Ona je, povodom obeležavanja Međunarodnog dana seoskih žena, istakla da su žene na selu najugroženiji i najranjiviji deo seoskog stanovništva, te da je neophodno podržati ih i ohrabriti da se udružuju, registruju poljoprivredna domaćinstva i zajedničkim snagama istupaju ka tržištu.

“Znamo da je više od polovine njih formalno nezaposleno, da 60 odsto nema pravo na penziju, da su retko vlasnice imovine. Država je kroz IPA fondove obezbedila 300.000 evra za projekte koji za cilj imaju ekonomsko osnaživanje žena, posebno žena na selu," navela je Zorana.

"Hoćemo da im pomognemo da se udruže, nabave opremu za proizvodnju, da ih naučimo da razviju poslovanje, plasiraju svoje proizvode - da posao koji rade unovče", poručila je ministarka i istakla:

"Na taj način osnažuju sebe i svojim porodicama i deci obezbedjuju kvalitetniji život”, istakla je Mihajlović.

Izvor:http://www.pressonline.rs/info/drustvo/414391/mihajloviceva-pozvala-zene-sa-sela-da-se-udruze.html

U Srbiji na selu živi oko milion i po žena, koje su i dalje među najugroženijim socijalnim grupama. U posebno teškom položaju su one koje se bave poljoprivredom. Novi zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom treba da poboljša njihov položaj. Naime, prvi put će biti predviđena mogućnost da žena vlasnica imanja ima porodiljsku naknadu kao što imaju i druge žene. Žene koje rade na selu uglavnom su, pokazuje praksa, ekonomski zavisne od mušakarca, najčešće i zdravstveno ugrožene. Kako i same kažu, rade mnogo, a njihov rad malo se ceni.Milena Antić Janić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja najavljuje da bi novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom mogao bi da poboljša položaj žena na selu. "Cilj je da žene vlasnice poljoprivrednih gazdinstava ostvaruju mogućnost na nadoknadu. To je bitno jer osnažuje ženu i omogućava da dok živi i radi na selu bude zaštićena", objašnjava Milena Antić Janić. Napominje da je osnovni cilj da se zaštite žene koje se bave poljoprivredom. Novi zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom prošao je javnu raspravu i dobijanje mišljenja, a neophodno je dobijanje novog seta mišljenja kako bi ušao u skupštinsku proceduru. "Očekujemo da će do kraja godine zakon ući u skupštinsku proceduru", kaže Milena Antić Janić.

Izvor: RTS

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30