Opština Prijepolje objavila je javni poziv za ostvarivanje podsticaja za ekonomsko osnaživanje žena u oblasti ruralne ekonomije, u vidu dodele bespovratnih sredstava ženama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava starosti do 45 godina.
Program za ostvarivanje podsticaja za ekonomsko osnaživanja žena u oblasti ruralne ekonomije finansira Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku Republike Srbije.

Opština Prijepolje sufinansira i sprovodi u okviru Programa podrške sprovođenju mera populacione politike u Republici Srbiji – meru usklađivanja rada i roditeljstva.

Cilj mere je da se poboljša kvalitet života i dohodovne aktivnosti za mlade majke i žene u ruralnom području, starosti do 45 godina, koji je jedan od neophodnih uslova za rehabilitaciju rađanja i roditeljstva kroz razvoj, promociju i pružanje podrške za razvoj i unapređenje poslovanja na poljoporivrednim gazdinstvima.

Realizacija ove mere treba da doprinese stvaranju pozitivne populacione klime i otklanjanju uočenih barijera za roditeljstvo i rađanje dece.

Ukupna raspoloživa sredstva iznose 1.600.000 dinara, a maksimalan iznos podsticajnih sredstava koju korisnik može da ostvari je do 200.000 dinara.

Sredstva ne mogu dobiti žene koje su prethodne godine po istom konkursu dobile novac. Tekst javnog poziva i obrasci za podnošenje prijave nalaze se na opštinskom sajtu. Konkurs je otvoren do 26. oktobra tekuće godine.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/281850/Raspisan-javni-poziv-za-ekonomsko-osnazivane-zena-sa-sela/

Više od petine žena zaposlenih u poljoprivredi Srbije radi kao „pomažući član” poljoprivrednog gazdinstva. Samo u 15 odsto slučajeva žene se javljaju u ulozi upravnika. Više od polovine njih starije su od 65 godina, navodi se u nedavno objavljenom informatoru „Ipard na dlanu”.

Podršku u jačanju položaja žena u poljoprivredi pruža evropski pretpristupni fond Ipard, kroz tri akreditovane mere u Srbiji.

Kao korisnice mere jedan (Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava), žene mogu da ostvare bespovratnu podršku u iznosu od 60 odsto investicije. U određenim slučajeva konkurisanja za podsticaje imaju prednost.

Recimo, kada je vrednost podnetih zahteva veća od vrednosti opredeljenog novca žene – nosioci poljoprivrednog gazdinstva ili preduzetnice – pri bodovanju i rangiranju dobijaju dodatne bodove. Na taj način mogu da osiguraju bolje pozicije na rang-listi. Inače, u okviru ove mere mogu da konkurišu za različite tipove investicija u sektorima proizvodnje mleka, mesa, jaja, grožđa, voća i povrća i ostalih useva.

U okviru mere tri (Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva) žene mogu da ostvare podršku u iznosu od 50 odsto za investicije u oblasti prerade mleka, mesa, voća i povrća i jaja, kao i u sektoru proizvodnje vina.

Kao potencijalne korisnice Ipard novca, u sve popularnijem ruralnom turizmu, one mogu da konkurišu kroz takozvanu meru sedam. Taj novac može biti uložen u različite vrste investicija – od izgradnje, rekonstrukcije i opremanja objekata za smeštaj, preko nabavke opreme za rekreaciju i uređenja igrališta za decu, do nabavke opreme za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

U ovoj meri dodatne bodove pri rangiranju zahteva dobijaju žene – podnosioci zahteva ili ona preduzeća koja u strukturi zaposlenih imaju najmanje 30 procenata žena.

Do sada su žene, na pet objavljenih poziva za meru jedan, podnele 279 zahteva, a najveće interesovanje iskazale su za kupovinu novih traktora. Pored toga, investirale su i u linije za sortiranje i kalibriranje voća, opremu za hladnjače, kao i u izgradnju farmi ovaca. Odobreno im je više od 393 miliona dinara za realizaciju investicija, a isplaćeno 165,5 miliona dinara.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/459947/Zene-investirale-u-traktore-i-farme-ovaca

Žene u ruralnim sredinama Srbije imaju veoma značajnu ulogu u održavanju razvoja poljoprivrede. Takođe, one doprinose i oživljavanju ruralnih područja, a
posebno danas kada se sela gase i ostaju bez stanovnika i poljoprivrede. S toga je potrebno da se o njima više govori kako bi se ukazalo na njihov položaj i uticalo na njihovo društveno i ekonomsko osnaživanje.
Termin „poljoprivrednice“ odnosi se na žene angažovane u poljoprivredi, pri čemu nekada podrazumeva da su one, u užem smislu registrovane poljoprivrednice, odnosno nosioci poljoprivredne proizvodnje, a nekada u širem i neodređenom smislu podrazumeva samo to da su angažovane u poljoprivrednoj proizvodnji, bez obzira na način. Najčešće su one samo pomažući članovi domaćinstva. Međutim, treba ukazati na to da žene u poljoprivredi imaju višedimenzionalnu ulogu majke, supruge, domaćice, radnice, poljoprivrednice, i šire društvene zajednice. Žene češće pokreću i nepoljoprivredne aktivnosti na gazdinstvima poput agroturizma. Uključujući dodatne aktivnosti na gazdinstvu, žene ostvaruju dodatni prihod i time omogućuju održivost samih gazdinstava.
Na višestruku ulogu žena u poljoprivredi ukazuju i članice udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, koje navode da su opterećene mnogobrojnim obavezama i
da, za razliku od žena koje su u radnom odnosu, nemaju slobodne vikende, odmore, kao ni prava na plaćena bolovanja. Radno vreme ovih žena neretko je i duže od 16 sati dnevno. Mnogobrojna istraživanja u Republici Srbiji ukazuju na prisustvo rodne nejednakosti u poljoprivredi, koja najviše pogađa
žene. Život žena na selu se svodi na pretežno zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba, a pokrivenost zdravstvenim i penzionim osiguranjem je oskudna, pri čemu ostaju potpuno nezaštićene u slučaju povreda i invaliditeta, dok se materijalna zbrinutost u starosti može svesti na neki oblik porodične penzije ukoliko nadžive supruga. Tako i neke od članica udruženja ne plaćaju penziono osiguranje navodeći da njihovi muževi uplaćuju i da nemaju dovoljno novačanih sredstava kako bi mogli osiguranje da plaćaju za oboje.
Materijalno i socijalno obezvređivanje u ruralnim područjima dodatno podstiče mlade žene da migriraju iz ruralnih područja, što posledično utiče i na nizak nivo fertiliteta na selu. Ovo potvrđuju i žene članice udruženja „Mladih poljoprivrednika Srbije“, koje kao jedan od nedostataka života na selu navode udaljenost od gradova i svih aktivnosti koje grad pruža, prvenstveno za njihovu decu, ali i za njih same.
Ono što još ukazuje na nezavidan položaj žena na selu jesi i imovinske neusklađenosti, koje su u velikoj meri posledica patrijarhalnog obrasca nasleđivanja u kojima žene često bivaju isključene iz nasledstva. Žene retko odlučuju o poljoprivrednoj proizvodnji, imaju ograničen pristup državnoj i donatorskoj podršci, ne
poseduju stručno poljoprivredno obrazovanje i imaju manji pristup poljoprivrednim savetodavnim uslugama, nedovoljno su zastupljene u poljoprivrednim organizacijama. Pored evidentno teškog položaja žena u poljoprivredi, one ipak vide i prednosti života na selu. Tako su se članice udruženja složile da imaju više slobode i nezavisnosti od ljudi koji žive u gradu i koji su u radnom odnosu, a to im omogućava način života na selu i njihova sopstvena proizvodnja.
Na osnovu prethodno ukazanoj rodnoj nejednakosti u poljoprivredi Republike Srbije koja se manifestuje preko nepovoljnog socio-ekonomskog položaja
žena neophodne su akcije kako bi se takvo nepovoljno stanje ublažilo, a na posletku i iskorenilo. Članice udruženja „Mladi poljoprivrednice Srbije“ navode
da država treba više da se posveti poboljšanju položaja žena u poljoprivredi, a kao moguće podsticajne mere navode: subvencije za pokretanje sopstvene
proizvodnje, zatim postojanje niza olakšica pri sticanju prava na poljoprivrednu penziju, kao što je smanjenja godina plaćanja penzionog osiguranja, ili pak
smanjenje godina starosti za odlazak u penziju. Ove žene smatraju da, obziromda je žena na selu angažovana na mnogobrojnim poslovima i da je dnevno radno aktivna i po više od 12 sati, svaka žena naselu treba od države da ima zagarantovanu poljoprivrednu penziju bez postojanjauslova plaćanja penzionog osiguranja.
Jedan od načina rešavanja problema položaja žena u poljoprivredi jesu i edukativne radionice. Takav vid radionica bi imale višestruke pozitivne ishode. S jedne strane, omogućuje ženama participaciju u društvu i razvijanje socijalnog kapitala (kroz međusobnu saradnju, umrežavanje, neformalno druženje), a sa
druge strane, omogućava revitalizaciju ruralnih područja i povećanje produktivnosti u poljoprivrednom sektoru. Potrebno je više govoriti o društveno-ekonomskom položaju seoskih žena, zatim potrebno je unaprediti saradnju nacionalnih i lokalnih vlasti u rešavanju njihovih problema, a sve to imajući
u vidu ogroman značaj i ulogu koju žene imaju u razvoju poljoprivrede i održavanju sela.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Za malo stvari u životu postoji garancija, a pogotovo za uspeh u preduzetništvu i rod grožđa. Svaka branša u kojoj zavisite od sunca i vremena je neizvesna a vinarstvo je jedna od njih.

Ali, kada imate viziju i potrebna znanja, ništa nije nemoguće i uspeh dolazi kao logičan sled uloženog truda. Upravo je to priča o vinariji Aleksić.

Od samog početka, od osnivanja 2006. godine do današnjeg dana ova vinarija je uspela da održi svoj renome.

Zahvaljujući porodičnim vrednostima, u kojima su uvek nalazile motivaciju, tri sestre Aleksić – Dragana, Maja i Marija - već deceniju i po uspešno vode vinariju i dokazuju da je moguće kreirati vrhunske rezultate kao žena u tradicionalnom pozivu kao što je proizvodnja vina.

Temelji vinarije su ekspertiza i stučnost na najvišem nivou. Enolog Jelena Živanović zajedno sa sestrama konstantno radi na usavršavanju proizvoda, čemu su dokaz 74 medalje za kvalitet.

Portfolio vinarije sa 14 etiketa stalno teži ka novinama, pa je poslednja etiketa, penušavac Žuti cvet, sortnog sastava 100% tamjanika, prava inovacija na domaćem tržistu.

Proizvodnja od 500 hiljada litara godišnje, savremena oprema i poštovanje zlatnih standarda u procesu proizvodnje, rezultiraju svake godine rastom tržišne pozcije vinarije.

Sestre svake godine unapređuju koncept u kreiranju premium proizvoda, stalnim usavršavanjem u oblasti enologije i ulaganjem u proizvodnju.Trenutno najveći projekat koji predstavlja veliki korak za vinariju, kao i za osnaživanje juga Srbije jeste podizanje zasada i stvaranje sirovinske baze.

Vranjsko vinogorje spada u Vrtogoski vinogradarski rejon, koji je pod uticajem umereno kontinentalne klime, sa čak 270 sunčanih dana godišnje, svežim noćima i malo padavina, i kao takav je idealan za sazrevanje vinove loze.

Od parcele 70 ha, pod zasadom vinarija Aleksić ima 20 ha, gde su ove godine zasađene internacionalne, a sledeće godine su u planu autohtone sorte. Oživljavanje juga Srbije u smislu poslovnog mapiranja zemlje ovim poduhvatom dobija na značaju.

Zbog specifičnog mikroklimata, teroar vinarije Aleksić je zemljište koje se većinski sastoji od smonice, i tlo je na kojem se već 70 godina u kontinuitetu uzgaja vinova loza. Jedinstvenost ovog podneblja se kasnije reflektuje u vinima i daje im karakterističnost.

Krajnji cilj je da se jedinstvenim načinom sadnje, i ugradnjom sistema za navodnavanje kap po kap dođe do sirovine najvišeg kvaliteta.

Pored velikog broja medalja za kvalitet, vinarija je nosilac nagrade za najboljeg nacionalnog proizvođača od strane AWC iz Beča, kao i nagrade Žena zmaj za preduzetnički poduhvat.

Aleksić vina daruju ono što može da iznedri samo jug Srbije.

Mnoštvo sunčanih dana i posvećenost gajenju vinove loze, vino koje odležava u podrumu sa optimalnim uslovima, darujući mu na svakom koraku ljubav i pažnju - odvaja ova vina od konkurencije.

To su ta jedinstvena vina. Vina, ženskih ruku delo.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2665238/jedinstvena-vina-zenskih-ruku-delo-vredne-preduzetnice-vinarije-aleksic-ozivljavaju-jug-srbije

Mnistar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović posetio je četiri sela na severu Bačke i sa gradonačelnikom Subotice Bogdanom Labanom i načelnikom SBO Dragim Vučkovićem obišao gazdinstva u Mišićevu, Đurđinu, Višnjevcu i farmu ovaca Stevana Cerovca u Bačkom Dušanovu.Nedimović je u razgovoru sa domaćinima istakao, da je poljoprivrednicima u Subotici i okolini, država tokom 2018. godine isplatila oko 8 miliona
evra subvencija.

"U Srbiji je podneto ukupno 160.000 zahteva poljoprivrednika za subvencije, a svaki 20. zahtev podneli su poljoprivrednici Subotice. Država će da pomogne onima koji rade i žive na selu”, kazao je Nedimović.

On je rekao da je važno da ratari i farmeri znaju kakve mere im nudi resorno Ministarstvo.

„Stočari su dobili državnu zemlju na deset godina. Probleme u tovnom govedarstvu država će da rešava subvencijama u 2020. godni, jer su šanse za izvoz povećane.“

Nedimović je najavio i da će za tri nedelje početi da se primenjuju mere podrške ženama i mladima, koji hoće da rade na selu.

 "Usvojene su odluke i za subvencije za kreditiranje, na ovom području su 60 posto muškaraca nosioci gazdinstva, a 40 posto žena, a u ostatku Srbije 85 su muškarci, a žene15 posto. Taj podatak objašnjava zašto Subotica ima veliki broj zahteva za subvencije“, istakao je Nedimović.

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban je rekao da će Grad nastaviti podršku razvoju poljoprivrednih potencijala, jer svaki dvadeseti zahtev za subvencije je sa područja Grada.

 „Ogromna sredstva su isplaćena, a uz pomoć države razvijaćemo i poljoprivredu, da zadržimo mlade na selu. Grad pomaže sredstvima iz budžeta, za subvencije kratkoročnih kredita poljoprivrednicima “, rekao Laban.U Mišićevu Miroslav Vukajlović gaji 40 krava muzara, bikove i junad, zadovoljan je subvencijama države, kaže da je ministar ispunio svoje obećanje da će dobijati 50 posto povrata za mašine.

„Kupio sam i izmuzište za krave, uz 50 odsto povrata sredstava, i to je ispunio ministar. Vredi se baviti mlekarstvom. Još da se otkupna cena mleka poveća za koji dinar, bili bismo još zadovoljniji“.Mirko Orčić ima 40 tovnih junadi za dalju produkciju, a ima kaže problem sa plasmanom tovnih junadi i bikova na tržište, a i sa naplatom. Nedimović je rekao da je država potpisala ugovor za izvoz junadi u Tursku po dobroj ceni i da će to pomoći rešenju problema.

Stevan Cerovac ima farmu sa 180 ovaca, ali nema sigurno tržište, a kaže, da država pomaže regresiranje i nabavku priplodnog materijala. Dodaje da bi trebalo da ukrupnjava stado i obezbedi automatizaciju.

Nedimović je ocenio da su poljoprivrednici u Bačkoj obavešteni o sistemu subvencija i pomoći države, pa je zato i traže.

„Poljoprivrednicima je problem cena njihovog proizvoda, na šta se svi žale, ali potrebno je razumeti da tržište diktira cenu, utiče i na proizvodnju, a država ne može sve da otkupi, iako je Srbija pretežno poljoprivredna zemlja“, kaže Nedimović.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3342239/ministar-nedimovic-posetio-gazdinstva-na-severu-backe-drzava-ce-da-pomogne-onima-koji-rade-i-zive-na-selu-foto

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali posetio je Kompaniju „Bibli“ u opštini Mladenovac i tom prilikom prisustvovao manifestaciji „Kosmajski
kazan“ koju prvi put ova kompanija organizuje uz podršku Opštine.
Događaju su prisustvovali direktor i vlasnik firme „Bibli“ Gregor Guberinić i predsednik Opštine, Vladan Glišić.
„Danas smo obišli jednu uspešnu domaću kompaniju i prisustvovali manifestaciji „Kosmajski kazan“ koja oživljava selo, ali ujedno i promoviše domaću proizvodnju i tradicionalne recepture u Srbiji. To su stvari koje moramo da podržimo jer su baš ovakve domaće kompanije, koje zapošljavaju oko 50 ljudi, nosioci privrednog razvoja naše zemlje. Država će za njih učiniti sve što može i po pitanju subvencija, ali i raznih vrsta podsticaja” kaže Mali.
Ministar ističe da je Mladenovcu potrebno što više domaćih malih i srednjih kompanija, ali i velikih stranih investicija.
„Srbija je šampion sveta po privlačenju stranih direktnih investicija, to nam je potvrdio i Fajnenšel Tajms. Nameravamo da u sledećem talasu investicija dovedemo jednog velikog investitora i u Mladenovac“, kaže Mali.
Ova manifestacija bila je prilika i da se promoviše opština Mladenovac, u kojoj je urađeno mnogo na poboljšanju infrastrukture.
„Mladenovac napreduje u poslednje četiri godine. Urađeno je više od 150 kilometara novih puteva, 12,5 kilometara vodovodne mreže, 7,5 kilometara kanalizacione mreže. Sada krećemo sa velikim nacionalnim investicionim programom koji je najavio predsednik Aleksandar Vučić, jer želimo da u naredne četiri godine uložimo više od 12 milijardi evra u izgradnju kanalizacione i vodovodne mreže, asfaltiranje ulica, u domove zdravlja, škole i vrtiće. Svaka lokalna samouprava, uključujući i Mladenovac, će konkurisati i sa zadovoljstvom kažem da opštine već uveliko pripremaju projekte. Upravo to je i glavni cilj
mog dolaska ovde - da ne samo Mladenovac, već i sve opštine u Srbiji, dobiju odgovarajuću infrastrukturu, a da domaćim preduzetnicima pomognemo da posluju
još bolje“, zaključio je Mali.

Izvor: Agrobiznis magazin

U naredne tri godine planiramo da izdvojimo 100 sela u pet južnih okruga i da u njima podstaknemo privrednu aktivnost kroz zadruge, uložimo u infrastrukturu, seoski, lovni i etno turizam kao i u kulturne i sportske sadržaje.

Ovo je rekao ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, prilikom današnje posete Pirotskom upravnom okrugu.On je obišao novoosnovanu zemljoradničku zadrugu „Darovi Lužnice” iz sela Gorčince, kojoj je prošle godine iz Programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama dodeljeno 7,3 miliona dinara za nabavku linije za preradu i pakovanje voćarskih i povrtarskih proizvoda.

„Ova prva ženska zadruga je pravi primer kako inicijativa i rad, uz finansijski podsticaj, u pravim rukama daju rezultate”, napomenuo je Krkobabić.

Direktorka ove kompletno ženske zadruge registrovane za organsku proizvodnju, Karolina Stamenković, istakla je koliko je ova investicija značajna za njenih 14 članica i 26 kooperanata:„Uz novu opremu u stanju smo da ostvarimo profit koji pruža finalni proizvod. Ove sezone zadruga je preradila 3 tone paprike, 1,5 tonu višanja, tonu paradajza, a uveli smo i HASAP sistem”.

Načelnica Pirotskog okruga Dragana Tončić je naglasila da je ova zadruga primer dobre prakse koja može usporiti pražnjenje seoskih sredina Pirotskog okruga.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/439542/Prva-zenska-zadruga-u-selu-Gorcinci-opravdala-ulaganja-iz-Programa-Vlade

U babušničkom selu Gorčinci, pre tri godine, osnovana je prva ženska zadruga. Ideja da se članice zadruge bave organskom poljoprivredom je zaživela, uz pomoć Vlade i Evropske unije, dobile su plastenike i opremu za preradu voća i povrća.Oko 15 žena sebi obezbeđuje egzistenciju, a zbog velike potražnje njihovih proizvoda, planiraju proširenje proizvodnje. Od semena do tegle – to je moto žena iz babušničkog kraja, članica prve ženske zadruge na jugoistoku Srbije.

Počele su skromno, sa tri plastenika, sada imaju dvadeset, a njihov krajnji proizvodi su ajvar, džemovi i sokovi.

„Mi smo se opredelile za taj posao, jer mi to radimo na tradicionalni način, bez konzervansa, samo paprika, so i zejtin“, kaže članica zadruge „Darovi Lužnice“, Marija Kostić.

„Za prodaju idu velike količine. Može baš, da se zaradi“, iskrena je članica zadruge Slađana Jovanović.

„Potražnja za našim ajvarom je svakodnevna. Ljudi se javljaju, a mi jednostavno nemamo količine da isporučimo. Imamo jednog prijatelja iz Nemačke koji je naručio šest hiljada tegli ajvara i pinđura. Naša tegla ajvara košta 700 dinara“, rekla je predsednica zadruge Karolina Stamenković.

Evropska unija donirala im je dvadeset plastenika. Zato su predstavnici ambasada zemalja EU obišli ove preduzimljive žene.

„Taj projekat koji je važan za žensku egzistenciju, bazira se na organskoj proizvodnji, koja je jako važna, jer je zaštita životne sredine jedna od vrednosti na kojima počiva Evropska unija“, izjavila je Matea Nočiš Štamcar, zamenica šefa delegacije EU u Srbiji.

„Što više ženskih zadruga, što više ovakvih programa bi dovelo do toga da naša sela ožive, da babušnički kraj bude prepoznatljiv po proizvodnji organske hrane“, kaže predsednica opštine Babušnica, Slađana Jovanović.

Zadrugarke već za narednu sezonu planiraju da prošire proizvodnju. Kako su nam rekle, lepo je kada se nakon završenog posla pogleda u novčanik. Tad može i da se zaigra.

Izvor:http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/3687613/od-semena-to-tegle--ajvar-i-pindjur-zadrugarki-iz-gorcinaca-je-svetski-trazen-.html

Žene koje se bave poljoprivredom na području opštine Mionica, njih oko 20, mogu da računaju na stručnu, savetodavnu pomoć, kao i logističku podršku. Za njih će biti organizovane besplatne obuke za izradu projekata, biznis planova, strateško planiranje, te studijska putovanja.Predsednik Opštine Mionica Boban Janković, naime, potpisao je Memorandum o saradnji sa Ženskim udruženjem Kolubarskog okruga, koje će na području ove lokalne samouprave do avgusta naredne godine realizovati projekat "Ekonomsko osnaživanje žena u poljoprivredi", naročito pomaganje vlasnicama poljoprivrednih gazdinstava u mioničkoj opštini.

- Ovo je prava prilika da se poljoprivrednice osamostale na tržištu, sertifikuju svoju proizvodnju, brendiraju proizvode i bolje se marketinški profilišu - kaže predsednik Opštine Mionica Boban Janković.

- Samim tim, poboljšaće svoj položaj ne samo u porodici, već i u društvu, jer će postati ekonomski pokretači razvoja sela.

U Kolubarskom okrugu ovaj projekat će biti realizovan u Valjevu, Lajkovcu, Ljigu, Osečini i Ubu. Podržan je od Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji u okviru projekta "Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti", koji finansira Evropska unija.- Istraživanje je pokazalo da se 27 odsto stanovništva Kolubarskog okruga direktno ili posredno bavi poljoprivredom i na neki način od nje živi - kaže koordinatorka projekta Jelena Ružić. - Utvrđeno je da su od tog procenta čak 42 odsto žene. Zato je Kolubarski okrug i izabran za realizaciju ovog programa.

UPRAVO zato što su tokom istraživanja žene navele da su glavni problemi zastarela mehanizacija, neznanje u vezi s pisanjem projekata i biznis planova, kao i činjenica da one ne donose odluke šta će proizvoditi u okviru svojih domaćinstava, već to čine drugi članovi porodica, odlučili smo da počnemo realizaciju ovog projekta - kaže Jelena Ružić.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:816802-Mionica-Obuka-za-gazdarice

Podizanje kvaliteta proizvodnje, prerada domaćih proizvoda i stvaranje povoljnih uslova za život navele su žene u Dragačevu da osnuju Udruženje seoskih žena. Sa ruzmarinom, bosiokom, ljutom paprikom ili sir bez dodataka Svetlana Davidović iz sela Kaona pravi po staroj proverenoj recepturi, za sada prodaje samo male količine ali bi od domaćeg mleka mesečno mogla da proizvede oko 200 kg sira.
Ona u izjavi za RTS kaže: „Ja želim da moj proizvod bude prepoznatljiv i da bude zdrav i kvalitetan, kao što je nekada bio dragačevski sir. Zato sam prošla obuke za proizvodnju punomasnog sira i važno mi je da pronađem pravo tržište, odnosno prave kupce koji uspeju to da prepoznaju“.
Verica Ružić koleginica iz sela Melatovići je jedna od retkih žena koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva, tradicionalno kao i mnoge domaćice od voća sa svog imanja pravi slatko, džem, sokove i likere. Smatra da bi preradom voća zapravo dobila mnogo više nego da ih prodaje u svežem stanju.
„Cena svog tog našeg voća, prvenstveno maline, je jako loš, i moja je zamisao da jednu količinu preradim i spakujem to sa ljubavlju u tegle, i da pokušam da nađem tržište“ kaže za nacionalu televiziju gospođa Ružić.
Vredne ruke i mnoštvo ideja ima i Slavenka koja svakodnevno kreira i proizvodi unikate ali zna se da na tržište samostalno ne može lako U selu živimo i skrajnuti smo od javnosti, članstvu u udruženju će nam mnogo značiti za plasman robe, jednostavno ćemo da budemo vidljiviji na tržištu. selo smatra
Slavenka Marinković iz sela Dljan koja je takđe članica Udruženja seoskih žena iz Dragačeva.
Reporter RTS-a podseća da su se ove žene udružile da postanu snažnije, pomognu razvoju sela i budu još bolje u onome što rade, a rada se žene u Dragačevskih selima ne boje.
AGROPRESS ih u tome podržava već 13 godina kroz projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“ u kojem je do sada učestvovalo više od 1500 žena. Ovaj projekat
podržavaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kompanija DUNAV OSIGURANJE više od 10 godina. Naredna radionica u je u Gornjem Milanovcu, a pretodno su ove godine odžane radionica u Aranđelovcu, Šapcu i Topoli. Pored ostalog redovna tema radionica jesu preduzetništvo i osiguranje u poljoprivredi.

Izvor:Agrobiznis magazin

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31