Strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva do 2031. godine počela je da broji prve dane u desetogodišnjoj primeni. Dokument je usvojila Vlada Srbije na isteku prošle godine i on zapravo predstavlja Program razvoja vinarstva i vinogrararstva u narednoj deceniji, koji treba da doprinese da Srbija dostigne površine pod vinogradima kao i zemlje u okruženju, poveća udeo domaćeg vina na ovdašnjem tržištu više od 30 procenata, izvoz vina u EU i u treće zemlje i stvori uslove za razvoj vinskog i seoskog turizma

Program je nastao na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije i Ministarstva za poljoprivredu – Sektor za ruralni razvoj, a doprinos u stvaranju Strategije dali su i ministarstva za trgovinu i turizam i za finansije, poljoprivredni fakulteti i Privredna komora Srbije.

Polazeći od činjenice da se čokot vinove loze razvija do tridesetak godina, autori su smatrali da Strategija treba da obuhvati desetogodišnji period razvoja te grane privrede jer se prva berba računa od treće godine starosti loze, a tek formirana loza daje solidan prinos za rentabilnu proizvodnju vina visokog kvaliteta. Program čine smernice razvoja vinogradarsko-vinskog sektora kao dela poljoprivredne proizvodnje, trgovine, turizma i ruralnog razvoja.

Poznato je da naša zemlja proizvodi najmanje količine vina i ima najmanje aktivnih vinograda u odnosu na zemlje u okruženju, premda ima uslove, klimu i zemlju za gajenje vinove loze. Mada su potencijali tu, parcele pod vinovom lozom su usitnjene, a udeo uvoznih vina na srpskom tržištu iznosi više od 60 odsto.

Zna se da imamo tri vinogrararska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja, i da je Srbija, po podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2018. godine, pod vinogradima imala 20.466 hektara, ali svega 6.700 hektara aktivnih vinograda. Zato je u Strategiji razvoja vinarstva i vinogradarstva izložen plan kojim tempom treba da se šire vinogradi i raste proizvodnja vina. Lanjska vrednost tržišta vina iznosila je 967 miliona evra, a dokumentom je predviđeno da za deceniju poraste na 1,187 milijardu evra, da površine pod autohtonim sortama sa sadašnjih osam odsto zasada zazumu 20 odsto, a organska proizvodnja s današnjih 45 ari za deset godina bude na deset odsto ukupnih površina pod vinovom lozim, a učešće proizvodnje vina s geografskim poreklom sa sadašnjih 12 procenata da naraste na 30 odsto,

Strategija predviđa i da do 2031. godine broj aktivnih vinograda zauzme 25.000 hektara, prosečna površina vinograda da bude pola hektara (34 ara sada), a da broj novih vinarija svake godine bude pet do deset odsto veći u odnosu na postojeće.Poželjno je da u procesu proizvodnje vina učešće mladih i žena bude do 20 odsto u odnosu na broj novih vinarija.

Planove je moguće ostvari, kaže se u Strategiji, donošenjem novog zakona o vinu, koji treba da bude usklađen s regulativom EU. Trenutno je na snazi Zakon o vinu iz 2009. godine, koji je poslednji put imao izmene 2012. Nova regulativa u prvom redu treba da bude prilagođena malim vinarima i specifičnim potrebama i vinara i vinogradara. Treba, posebno u delu administracije, da omogući digitalni upis u Vinogradarski registar i dozvoli poljoprivrednim gazdinstvima prodaju vina s kućnog praga. Ujedno, potrebno je da uredi i aktuelne trendove u industriji vina, poput alternativnih načina proizvodnje, na prvom mestu organsku proizvodnju.

Za ambiciozne planove iz Strategije nije potreban samo novi zakon već, kaže se u dokumentu, i donošenje dugoročnog programa razvoja vinskog turizma, izrada programa razvoja eno-gastro turizma kao posebnog dokumenta u skladu sa zakonom koji uređuje oblast turizma. Potom treba razvijati turističku vinsku infrastrukturu i kreirati podsticajni ambijet za razvoj, otvarati vinske muzeje, hotele, osmišljavati vinske turističke rute, raditi na stvaranju osnovnih uslova za prijem i rad s turistima, obezbediti podsticajne mere za razvoj smeštaja u vinarijama i vinogradima i oko njih. Osim ministarstva za poljoprivredu i za turizam, aktivnu ulogu u svemu tome treba da imaju i gradovi i opštine i turističke organizacijem u saradnji s centralnom organizacijom vinara i vinogradara.
IPARD najznačajniji izvor finansiranja
Razvoj vinarstva i vinogradarstva neće moći bez novčanih podsticaja, pa se tako u Strategiji računa na novac iz IPARD projekata i drugih fondova koji treba da budu otvoreni tokom trajanja Strategije.

Račun je da sa sadašnjih 3,4 miliona evra, projektovana vrednost bude 148 miliona evra – u proseku 15 miliona evra godišnje.

Dodatni izvori prihoda vinarima treba da budu i otvaranje vinarija za turiste, ali i novčani podsticaji od lokalnih samouprava.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/sta-donosi-strategija-razvoja-vinogradarstva-do-2031-godine-23-01-2021

Ideja kojom smo bili vođeni o nastanku i formiranju Udruženja nije nova. Ona je prosto naša potreba, naša realnost. Naša sela i sela naše opštine, kao i druga sela u našoj zemlji, imaju mnogo vrednih žena o kojima se ne zna baš ništa. To su žene čiji radni dan počinje rano ujutru, a završava se kasno u noć. To su žene koje su nosioci poljoprivrednih gazdinstava, žene majke, domaćice, preduzetnice“ istakla je za Agrobiznis magazin, Biljana Tomić i dodala: „Udruženje
je usmereno ka edukacijama, smatramo da samo edukovane i pravovremeno informisane žene mogu promeniti svoju realnost. Žene su stubovi naših sela, njihov rad, iako nevidljiv doprinosi opstanku sela“ Prema rečima Biljane Tomić, predsednice Udruženje građana Moja ravnica iz Opstine Sečanj koja pripada
rangu nerazvijenih opština, njihovo udruženje realizuje projekat „Žene i selo - Samo zajedno je podržan od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Putovanje u Valjevo je iznedrilo mnogo utisaka
Proveli smo vikend u nestvarno lepoj prirodi prepunoj upečatljivih pejzaža, sa puno vrednih žena koje smo upoznali. Gošće iz Sečnja, njih 15, posetile su gazdinstva koja vode podjednako i žene i muškarci, a bave se stočarstvom, seoskim turizmom, pčelarstvom i voćarstvom.Ono što je svima nama zajedničko
je marljivost i rad, saglasne su naše sagovornice, članice Udruženja MOJA RAVNICA.
„Naišli smo na jednu prepreku koja je svima nama zajednička. Naime, kao i kod nas u Vojvodini, tiče se plasmana i distribucije proizvoda nastalih na samom gazdinstvu. Znači, imamo vredne i marljive žene, imamo proizvod, ali nemamo mesto na kojem bi on bio izložen, distribuiran, rekla nam je Biljana.
Jelena Vuković bavi se proizvodnjom višnje u Sečnju, a za naš časopis ovom prilikom je ukazala da sve mere naše Vlade i Ministarstva poljoprivrede idu u smeru da se i nama pomogne.
„Mi kao žene, kao Udruženje vidimo svetlu budućnost, nadu da će se naša realnost promeniti. Nastavljamo da radimo, da pratimo aktuelne konkurse
Ministarstva i Pokrajine i nastavljamo naše aktivnosti ka educiranju i razmeni iskustava i znanja, koje će uz pomoć naše države i Ministarstva učiniti velike promene. Mnogo projekata je u planu, edukacije su prioritet, nadamo se i studijskom putovanju u regionu kada prođe korona, pratimo saopštenja i očekujemo uz naš trud i rad procvat naših sela i ugodan život žena u njima“.
Lazar Gojković od nedavno je gradonačelnik Valjeva, i odmah je pokazao da su valjevci dobri domaćini i došao je na gazdinstvo Dobrašinovića, kako
bi lično poželeo dobrodošlicu ženama iz Sečnja. „Ove godine budžet za poljoprivredu u Valjevu je bio 65 miliona dinara, od toga je izdvojen novac i za dva projekta. Jedan realizuje Udruženje žena Kolubarskog okruga, i u okviru njega se bave ženama na selu, a drugi se odnosi na podsticanje zapošljavanja
žena iz prigradskih i seoskih mesnih zajednica i u tome nam pomoć daje Ministarstvo za populacionu politiku. Cilj nam je da bude 100 miliona dinara u bliskoj budućnosti To bi bilo optimalno za naš nivo poljoprivrede“.
Vladimir Dobrašinović, inženjer elektrotehnike, ali ozbiljan odgajivač ovaca skromno nam kaže da je majka na farmi glavna, jer on zbog obaveza na poslu ne može biti prisutan stalno kao ona.
„Na nju se vodi gazdinstvo. Svi mi dođemo i odemo, ali ona je konstantno ovde i vodi računa o stadu. Trenutno ima 250 i 300 grla u Leliću, i u Kragujevcu zajedno sa prijateljima skoro 400, a plan je da bude 1.000 komada i kasnije restoran i klanica kako bi ih samostalno plasirali na tržište“.
Dobrašinović objašnjava gošćama iz Sečnja da se bavi proizvodnjom u cilju dobijanja kvalitetnog priplodnog materijala. „Tu je matematika totalno
drugačija, ulaganja su veća, prihod je naravno veći. Ishrana je drugačija, jer jagnjad za priplod i za tov ne mogu se hraniti isto“.
Milena Dobrašinović, majka, žena, domaćica i vlasnik domaćinstva, smatra da je situacija u poljoprivredi takva kakva je. Ono što se ima sredstava poenta je da se potroši kako treba, da se ne bacaju pare uludo, jer kako kaže „ne cvetamo baš u poslednjih 30 godina“.
Svaka mašina sa kojom mi radimo na ovom terenu je starija od vozača i to je porazno, a takođe je porazno, da se ne može zaraditi da bi se kupila mašina
koja košta 20.000 ili 30.000 evra. Ljudi masovno odlaze, zato što ne mogu da obezbede egzistenciju, jer ekonomski parametri su takvi da već mi sa ovim
brojem grla ne možemo da obezbedimo platu koju može da ima najobičniji majstor. Sami pariteti su drugačiji, oni se neće promeniti. Rešenje je da
proizvodimo više i bolje, moramo učiti sa istim sredstvima, istom zemljom koju imamo ako upotrebimo neka naučna znanja da proizvedemo više“ smatraju Dobrašinovići.
„Vremena kada se radilo pet hektara zemlje, dve krave, 20 ovaca i školovala se deca to je prošlost, iskreno i bez ustezanja“ kaže Vladimir i dodaje:
„Svi mi koji se bavimo poljoprivredom vidimo u svom novčaniku da to nije više ta priča. I politika subvencija mora ići na to da se ljudi udružuju i da mali poljoprivrednici budu hobisti. Takvi sistemi su u Poljskoj i Irskoj. Bolje je imati 100 domaćina da ima 200 krava, a ne 200 domaćina da nema nijednu kravu. To je ono što kažu da treba ukinuti subvencije malima, ali onda sva brdska sela ostaju prazna“. Ima jedna švajcarska poslovica: „Onima sa brda dajte sve što žele. Ako oni siđu odozgo više se niko nikad vratiti neće“ i to je nažalost istina kaže Vladimir.
Ovim vrednim ljudima nije bitan samo novac, već i da da su kupci zadovoljni. Većina kupaca od njih uzimaju grla decenijama. Ima ljudi koji imaju identična stada zato što uzimaju ovnove iz ovog domaćinstva i po 30 godina. „Gledamo da svakom kupcu izađemo u susret, a što se tiče papirologije imamo odličnu saradnju sa matičnom službom“ objašnjava mladi Dobrašinović.
Koji su realni odnosi u
ovčarstvu, ko je dobitnik?
U poljoprivredi je svaka četvrta godina problematična. To je ciklus kao i u svakoj proizvodnji, tako da se ova godina i zbog korone može uzeti kao loša. Poslednjih par godina je bila dobra prodaja priplodnog materijala, ni ove godine ne možemo da se požalimo, ide sporije, ali sve skoro što smo planirali je prodato. Što se tiče klaničara, Srbija ima problem jer je izvoznik, a taj deo oko izvoza ne rade ozbiljni ljudi i ozbiljne firme, nego su to više šverceri koji zbog korone tu barijeru nisu mogli preskočiti. Trenutna cena kilograma žive vage jagnjadi u Makedoniji i na Kosovu je 2,5 do 3 evra, u Crnoj Gori odgajivači imaju garantovanu cenu od 2,4 evra i nema limita težine. Bosna ima svoju klasičnu cenu, jagnje je oko 100 evra i nebitno je da li ono ima 25 ili 50 kilograma, samo da je mlado i po tome su specifični. Srbija ima trenutnu cenu za mladu jagnjad 2 evra što znači da mi imamo očigledan problem sa plasmanom te robe na neka dalja tržišta zato što ne rade neke ozbiljne firme. Ima samo jedna firma u Temerinu, koja izvozi za Palestinu. Što se tiče ovčarstva u Srbiji moramo se navići na to da je poslednjih 20 godina cena jagnjadi u proseku 2,10 eura po kilogramu i moj savet je da ko se uklapa u tu proizvodnju treba da radi u suprotnom neka napusti. Moja roba ide na ceo Balkan, radimo izvoz i uvoz. Bez lažne skromnosti imamo jedno od najboljih stada u Srbiji, a u Kolubarskom regionu na osnovu analiza instituta najveći smo proizvođači priplodnog materijala. Toga naravno ne bi bilo da ne radimo ozbiljno. Ove godine preko 150 komada je prodato i još toliko na stanju. Uglavnom je roba ugovorena i čeka starosnu granicu da ide. Sve su ovo reči Vladimira Dobrašinovića koji je sa majkom i ocem ugostio 15 žena, članica udruženja MOJA RAVNICA.
Na skoro 1000 m nadmorske visene nalaze se sela Mravinjci, Gornji i Donj Taor. Sa asvaltnog puta na makadam, pa opet asvalt, pa makadam i tako redom dok nismo stigli do prelepog trusitičko poljoprivrednog i ekološkog mesta „Taorska vrela“ gde se nalazi i PEPIĆA VODENICA. Tu smo se napili planinske vode, degustirali sir, kajmak, hleb, ali brašna nije bilo za poneti jer je voda oslabila, tako da vodenica već danima nije radila. Čeka se jača kiša da opet pokrene vodenički točak i za putnike namernike samelje najlepše brašno.
Inače, slapovi Taorskih vrela su spomenik prirode koja se nalaze u zapadnom delu Srbije, masivu Valjevskih planina, u podnožju planine Povlen. Taorska vrela izbijaju u selu Donji Taor, gde se i ulivaju u reku Skrapež, pritoku Zapadne Morave. Nalaze se na teritoriji grada Valjeva iz čijeg centra treba otići 40 kilometara ka Donjem Taoru. U ovom prirodnom prostoru, nekad je postojalo 12 vodenica, a sada ih je ostalo samo nekoliko. U podnožju krečnjačkog platoa, na jugoistočnom kraju sinklinalne doline, sa severne strane oivičenog vertikalnom liticom visine 5 m, širine pri dnu 3 m, iz pećinskog otvora izbija vrelo. Na
relativno kratkom rastojanju preko nataloženih bigrenih naslaga, stvoreni su brojni slapovi i vodopadi. Vrela se ulivaju u reku Skrapež kojoj je izvorište ispod planine Povlen.Područje Taorskih vrelaje prepoznatljivo po vrelskoj pećini u podnožju krečnjačkog odseka, odakle izvire glavno vrelo i široj izvorišnoj zoni
sa više malih periodskih izvora.
Nizvodno od glavnog vrela nataložena je najve-ća akumulacija bigra u ovom delu Srbije. Ona je ispresecana mnoštvom ži-vopisnih kaskada i slapova, sa
ostacima nekadašnjih vodenica, koji se završavaju vodopadom na ušću Vrelskog potoka u Skrapež, visine oko 4,5 m. Naš put nastavljamo u drugom kraju
Valjeva. Posetili smo selo Belić, gde se nalazi nesvakidašnji Ranč Harmonija koji je zapravo klub ljubitelja prirode, a koji se nalazi u kanjonu reke Gradac.
Klub je nastao sa idejom da se tu odgajaju konji. Unutar kluba Harmonija posluje i konjički klub Lastin put. Posete klubu je potrebno najaviti radi lakšeg
organizovanja slobodnih termina i u cilju organizovanja vođenja ture kroz ergelu gde ćete imati priliku da vidite trkačke konje. Klub je sačinjen od hotela sa restoranom,3 zasebne štale i odvojenog pašnjaka za uzgoj ždrebadi. Smešten na mestu sastanka 5 planina, od kojih svaka pruža poseban doživljaj zahvaljujući specifičnosti svog izgleda. Okolni prostor je slabo naseljen i pruža mogućnost nesmetanog kretanja kako jahača tako i entuzijasta.
Posebnu pažnju privlači reka Gradac koja predstavlja rezervat prirode i celim svojim tokom je prohodna i pitka. Dom je rečne pastrmke i uz dozvolu se na njoj može mušičariti. Na reci se nalazi stara vodenica koja je u radnom stanju i restoran koji pruža idealno mesto za jahačku turu. Sve ovo smo vam samo ispričali kako bi vam pokazali šta smo videli i šta vam preporučujemo da i vi posetite.
Škola jahanja za decu od 7 godina, programi upoznavanja i zbližavanja sa konjima. Časovi se održavaju u ograđenom padoku uz obavezno prisustvo instruktora i nošenje zaštitne opreme. Da bi videle kako funkcioniše poljoprivredu u Valjevu, sečanjke smo smestili u ETNO SELORADOSAVLJEVIĆ u Leliću, koje raspolaže sa 6 vajata ili smeštajnih jedinica koje imaju od 3 do 9 kreveta. Svi apartmani moderno su opremljeni za prihvat gostiju. Svaka smeštajna jedinica ima TV uređaj, kupatilo i sve drugo potrebno za udoban smeštaj gostiju. U okviru samog kompleksa nalazi se veliki restoran iz kojeg se pruža fantastičan pogled na celo selo, okolinu i sam manastir Lelić, do koga se lako stiže petominutnom šetnjom. U ponudi ovog etno sela je i domaća hrana sa tri obroka, a moguće je ići u okviru grupa. Cena smeštaja je 10 evra, polu pansiona odnosno noćenja sa doručkom i večerom je 20 evra, a pun pansion košta 25 evra.
Naš domaćin Zoran Radosavljević svojoj dedovini, kaže da je mukotrpno prethodnih desetak godina radio i ulagao u ovaj projekat i da ni sam ne zna koliko je novca utrošeno, ali svakako preko 200.000 evra bez pomoći države. „Zahvaljujemo se časopisu Agrobiznis magazin, uredniku i ekipi divnih ljudi, koji su nas podržali i učinili naš boravak u Valjevu nezaboravnim. Hvala na pomoći u realizaciji ovog projekta i nadamo se da je ovo početak divne saradnje u daljim aktivnostima našeg Udruženja i poboljšanju položaja žena naših sela“ rekla je za kraj u ime svih učesnica Biljana Tomić, predsednica Udruženja MOJA
RAVNICA.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Završena je „Analiza tranformacijskog potencijala i efekata četvorogodišnje primene čl.11 Zakona o zadrugama RS na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji“. Istraživanje putem online anketa, i fokus grupa realizovalo je proteklih meseci Udruženje za lokalni razvoj Kamenica, u partnerstvu sa Zadružnim savezom Srbije, i saradnicima iz Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije. Podršku u procesu istraživanja dala je i Koalicija za razvoj solidarne ekonomije. U nastavku vam predstavljamo neke od prvih zapažanja u okviru Analize.
Za razliku od Italije koja ima preko 12.000 socijalnih zadruga, u Srbiji nesrazmerno sa realnim socijalnim potrebama na selu i u nerazvijenim opštinama, imamo svega 6 socijalnih Zadruga. Osim obavljanja redovnih komercijalnih aktivnosti, socijalne zadruge imaju pravo, ali i obavezu da ulažu energiju i resurse u ostvarenje različitih socijalnih ciljeva u zajedicama gde posluju (obuke, komunalna i socijalna infrastruktura). Poslednja osnovana socijalna zadruga kod nas je Romska socijalna zadruga Eko aktiv, osnovana 11. septembra 2020. godine, u Gradskoj opštini Crveni Krst, u Nišu.
Romska socijalna zadruga želi da preuzme na sebe održavanje javnih površina, grobalja, sportskih terena i zgrada. Posebnu pažnju će posvetiti povećanju mobilnosti radne snage i sezonskom radnom angažovanju Roma u okolnim, pretežno poljoprivrednim i devastiranim opštinama Nišavskog okruga. Do skora su jedini resurs ove socijalne zadruge bili ljudi, ali uskoro stiže i nova oprema.
Sedma po redu ženska socijalna zadruga biće formirana tokom oktobra u opštini Ražanj. Zadruga okuplja žene sa sela i uključuje ih u zajedničku proizvodnju i
plasman prehrambenih i tradicionalnih zanatskih proizvoda, koji su specifični za ovu ekološku opštinu u srcu Srbije (crepulje za pečenje hleba). Ideja opštine
Ražanj je da kroz žensku socijalnu zadrugu omogući veće prihode sa žene na selu. Unapređenjem zakonskog okvira i prakse na nacionalnom i lokalnom nivou u korist razvoja socijalnog zadrugarstva, stvorili bi se preduslovi za rast broja socijalnih zadruga u svojstvu pružaoca različitih lokalnih socijalnih usluga. Ovaj rast bi u prvom krugu činile transformisane zemljoradničke i opšte zadruge, postojeća socijalna preduzeća i organizacije civilnog društva. Do rasta broja pružaoca različitih socijalnih usluga, došlo bi upravo u seoskim i nerazvijenim sredinama, koje se suočavaju sa odlaskom mladih, padom ekonomskih aktivnosti, zatvaranjem škola, seoskih ambulanti, pošte i drugih usluga u zajednici, kao i brojnim komunalnim problemima. Ove sredine su nepogodne
za mlade i roditeljstvo, zbog čega gube svoju vitalnost i preti im trajna devastacija.
S tim u vezi Zadružni savez Srbije, najavio je potpisivanje “Memoranduma za razvoj socijalnog zadrugarstva”. Značajan broj renomiranih domaćih i stranih fondacija i organizacija zainteresovano je da se potpisivanjem Memoranduma, pruži podrška razvoju socijalnih zadruga. Mini konferencija i potpisivanje Memoranduma biće realizovano u prostorijama Impact HUB-a u Makedonskoj ulici, sa mogućnošću praćenja uživo i online.
Istraživanje ambijenta sa razvoj socijalne, ili solidarne ekonomije u Srbiji, sastavni je deo projekta: "Transformacijski potencijal i efekti četvorogodišnje primene čl.11 Zakona o zadrugama Republike Srbije, na razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji", u okviru programa "Aktivni građani – bolje društvo: zagovaranjem ka saradnji i demokratskom razvoju Srbije", koji realizuje Beogradska otvorena škola (BOŠ), uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Osim po poznatom rudnjanskom krompiru, malinama, kajmaku i siru, medu i domaćoj rakiji, selo Rudno prepoznatljivo je i po razvoju seoskog turizma u kraljevačkom kraju. U nekoliko dobro opremljenih pansiona sve više turista provodi odmor. Krajem avgusta boravili smo na ovoj visoravni, tako da ćemo priče podeliti sa vama.
Rudno je golijska lepotica koju sve više pohode turisti. Aktivan odmor prvi su uknjižili gosti razglednicom davne 1912. godine. Ovde se u danu promene 4 godišnja doba, a nadmorska visina i blagodeti prirode opredelile su ovdašnji narod da živi uglavnom od poljoprivrede i danas turizma. Smenjuju se generacije, ukrštaju kulture, jer su starim studeničkim drumom hodili trgovci i adžije put Dubrovnika. Dokle pogled doseže lepoti nema kraja. U toj romantičnoj divljini rodila se, i do danas ostala Božana Ladolež. Za jednu ženu rudnjanska idila nije ni izbliza idilično, jer je žena na selu u pravom smislu stub kuće.
,,Znate šta, mnogo je teško za ženu na selu. Od kada znam za sebe, od malih nogu naviknuta sam na rad. Ne pada meni teško da radim, da me shvatite pogrešno, već to što je ovaj naš seljački život mukotrpan a malo plaćen. Radi se od jutra do sutra. Ne znaš kada će sa neba da osuši ili oljušti. Sve na otvorenom, pod ovom kapom nebeskom. Nekada smo i suprug i ja radili i na državnoj službi. Kako su deca rasla potrebe su bile sve veće. Devojke stigle
do fakulteta, njihove obaveze su postale i naše. Trebalo je izdražati dva studenta. Ttreba biti realan- započinje Bosa.
Onima koji pohode godinama ove krajeve sve izgleda gotovo savršeno, od gostoprimstva, netaknute prirode, znamenitih mesta do hrane. Bosa, kako je svi meštani, prijatelji i gosti od milošta zovu, vidi se na oko otresita, vredna i čini se pravična. Mnogo toga preturila preko svojih ruku, jer se na njenom Rudnu uživa, ali samo o praznicima. Trebalo je opslužiti sitnu decu, krupnu stoku, okopati hektare krompira, obrati maline, pokupiti seno, biti na službi. Mašina još uvek nije u svemu zamenila žensku ruku.
"Rad je ogroman. Mi koji smo rođeni na selu, živeli ovde, naviknuti smo. Danas je opet drugačije ako treba da poredim neko prošlo i sadašnje vreme. Mašine menjaju u velikoj meri ruke, ali i pored toga mora da se nešto pređe motikom, vilom. Nekada je bilo malo mašina, ali je ovde vrvelo od ljudi, radili u zamenu, na mobe.Narod bio srećniji, od rada se živelo.Danas ima mašina, ali je zato, sve manje ljudi na selu i sve manje para i vremena". Iskreno govori naša domaćica.
Među meštanima nema nezaposlenih. Selo će, kažu u šali, uskoro morati da uvozi radnu snagu. Od mesta kome je pretio nestanak, napravili su privredni bum. Čak i bez infrastrukture, jer kad padne sneg do nekih domaćina na Rudnu se jedva stigne i pešice. Dugo obećavana trasa Studenica – Rudno, Rudno- Srnjača- Koritnik sve zbirno dvadesetak kilometara uskog puta nikako da stigne, ali je ove godine gostiju u izobilju.
,,Sve to stoji. Ali je ovde zaista teško. Znate kada zaveje, da se neko razboli prava muka. Daleko smo od Kraljeva, tamo je sva administracija. Ne znam da li je ove godine ova nesretna korona učinila svoje, pa je narod nagrnuo. Mi da smo imali još ovoliko kuća, ne bi mogli da podmirimo one koji su hteli da borave na Rudnu. Ljudi ovde vole da dođu, mi koji živimo, valjda nam je sve ovde uobičajeno, od posla nekada i ne primetimo prirodu i promene. Vidim da se neki vraćaju na Rudno, hoće da obnove očevinu."
U dvorištu ali i malinjaku na 12 ari sve pod konac. Vidi se da je u crveno zlato uloženo. Ove godine sezona berbe maline prilično okasnila, ali je cena za ovaj vila-met kaže sagovornica solidna u odnosu na prethodne godine. Istina, na kantar nikada ne staje rad ukućana, da mere ne bilo dobro...
,,Znate šta mi imamo nešto krava, krompir već stnadardno radimo na 3-4 hektara, malinu nismo hteli da širimo. Krompir posadimo, zaštiti se par puta, okopa mašinski, povadi za dva- tri dana. Malina traži radnu snagu. Ovih 12 ari uz kuću je nešto što možemo da održimo. Treba ovo negovati mesecima. Izvučemo stajnjak, rezidba, zaštita, berba. Probali smo par dana sa beračima, ne biva. Dođu ljudi, malo beru i odu. Drugo njima treba obezbediti i smeštaj. Ako radnicima ustupimo sobe, nema mesta za goste. Ovako sami šta uradimo. Evo sada je odmor, devojke su došle i one da pomognu. Što se tiče cene,
onima koji rade uvek je malo onima koji kupuju, uvek mnogo. Nije loša cena ove godine, zadovoljna sam - zadovoljno će Bosa.
Bosa i njen suprug Nenad imaju dve naslednice, na njih je naročito ponosna, smatra da je uspela kao majka, kao roditelj, jer su ćerke postale akademci. Ovih dana pomažu, no da li ih vuče rodna gruda na duži period....
,,Ne verujem iskreno ja ne bih ni volela! Možda ako mi proširimo turističke kapacitete, ako uspemo da dogradimo nekoliko soba. Možda u tom turizmu, koji je čini mi se na velika vrata vratilo selo gde mu i jeste mesto, pronađu sebe ali povremeno, drugačije ne, ne verujem. Treba stvarati ovde porodicu, ma nije to jednostavno. Treba živeti ovde, kada se od smetova ne vide ni krovovi!- katergorično će Bosa.
Kod Bose uvek ima odlično slatko i domaća odlična kuhinja, neizostavne letnje opslastice sa njenim malinama. Izgleda da je jedino to tradicionalno, jer bi naša
sagovornica što šta izmenila, no, za neke promene, je čini se kasno. Neke ipak, treba pod hitno sprovesti, je je rad na selu potpuno obesmislen.

,,Ma znate šta, sve bi promenila. Većina žena na selu počinje da radi od svoje pete godine. Prvo pomaže par godina a onda zameni majku u kuhinji, kasnije radnike na njivi. Odmah jedna dnevnica manje. Znate li koliko danas žena na selu ima neku penziju. Na Rudnu ja ne znam ni jednu! To bih prvo promenila. Ovde fali nekoliko puteva. Pokršiš i noge a kamo li kola. Ima tu dosta toga da se uradi, izgubi narod volju više i da se bori. Pritisnu obaveze, ovde stalno imaš posla, ne možeš se baviti papirima i molbama! Nekda si za tonu krompira ili dva bika mogao da kupiš neku mašinu, danas da prodaš 10 karva i štalu opet nema za traktor.?!" Ovde smo izgleda zagrnuli u osinjak. Zaista je tužno da litar mleka vredi manje od litre vode, kilogram krompira koliko jeda kifla poredili bi cene u nedogled, o nafti, zaštiti i semenima da ne govorimo. Kada su u pitanju činovnici,zaista je u pravu,što viša tehnologija i veća pismenost naša administracija sve sporija. Po sistemu brigo moja pređi na drugoga. U vreme mastiljave olovke znalo se ko kosi a ko vodu nosi! Svako nađe ,,rupu u Zakonu,, i tako u krug.Ova izjava zaboli. Nije dobro ovo čuti, ali je istina da je država ženu na selu kao majku priznala tek nedavno, priznajući joj porodiljsko. Najveći paradoks je, da su sve vlasti u ovoj državi, glavnu snagu opstanja svoje fotelje prilikom izbora, videli u selu i mladima. Njihov opstanak i ostanak.
Nešto se uvek zapitam kada me već Bosa prisetila na penziju i porodiljsko, da li vlast i dalje veruje u ,,rode i kupus"!
Odlazimo pod utiskom, opijeni vazduhom, mirisom, prirodom, blagodetima ovog kraja, ali i pod utiskom gorštačkih reči, koje sve manje čuju, oni koji treba da čuju. A i zašto bi kada je njima sve potaman. Poruka nije pokvarila priču koja i pored sve brige ima svoju toplu dušu. Bosa nam možda izgleda ozbiljno, ali
njenu toplinu i iskrenost smo videli u očima. Oči su ogledalo jedne duše, odraz osećanja i srca. Ovdašnji ljudi, baš kao i naša Bosa još uvek to imaju. Kada pročitate ove redove, pogledajte svoje oči u ogledalu, pokušajte da pročitate šta je u njima. Ne zaboravite da nas odatle najbolje upoznaju prvo naša deca.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Opština Prijepolje objavila je javni poziv za ostvarivanje podsticaja za ekonomsko osnaživanje žena u oblasti ruralne ekonomije, u vidu dodele bespovratnih sredstava ženama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava starosti do 45 godina.
Program za ostvarivanje podsticaja za ekonomsko osnaživanja žena u oblasti ruralne ekonomije finansira Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku Republike Srbije.

Opština Prijepolje sufinansira i sprovodi u okviru Programa podrške sprovođenju mera populacione politike u Republici Srbiji – meru usklađivanja rada i roditeljstva.

Cilj mere je da se poboljša kvalitet života i dohodovne aktivnosti za mlade majke i žene u ruralnom području, starosti do 45 godina, koji je jedan od neophodnih uslova za rehabilitaciju rađanja i roditeljstva kroz razvoj, promociju i pružanje podrške za razvoj i unapređenje poslovanja na poljoporivrednim gazdinstvima.

Realizacija ove mere treba da doprinese stvaranju pozitivne populacione klime i otklanjanju uočenih barijera za roditeljstvo i rađanje dece.

Ukupna raspoloživa sredstva iznose 1.600.000 dinara, a maksimalan iznos podsticajnih sredstava koju korisnik može da ostvari je do 200.000 dinara.

Sredstva ne mogu dobiti žene koje su prethodne godine po istom konkursu dobile novac. Tekst javnog poziva i obrasci za podnošenje prijave nalaze se na opštinskom sajtu. Konkurs je otvoren do 26. oktobra tekuće godine.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/281850/Raspisan-javni-poziv-za-ekonomsko-osnazivane-zena-sa-sela/

Više od petine žena zaposlenih u poljoprivredi Srbije radi kao „pomažući član” poljoprivrednog gazdinstva. Samo u 15 odsto slučajeva žene se javljaju u ulozi upravnika. Više od polovine njih starije su od 65 godina, navodi se u nedavno objavljenom informatoru „Ipard na dlanu”.

Podršku u jačanju položaja žena u poljoprivredi pruža evropski pretpristupni fond Ipard, kroz tri akreditovane mere u Srbiji.

Kao korisnice mere jedan (Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava), žene mogu da ostvare bespovratnu podršku u iznosu od 60 odsto investicije. U određenim slučajeva konkurisanja za podsticaje imaju prednost.

Recimo, kada je vrednost podnetih zahteva veća od vrednosti opredeljenog novca žene – nosioci poljoprivrednog gazdinstva ili preduzetnice – pri bodovanju i rangiranju dobijaju dodatne bodove. Na taj način mogu da osiguraju bolje pozicije na rang-listi. Inače, u okviru ove mere mogu da konkurišu za različite tipove investicija u sektorima proizvodnje mleka, mesa, jaja, grožđa, voća i povrća i ostalih useva.

U okviru mere tri (Investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva) žene mogu da ostvare podršku u iznosu od 50 odsto za investicije u oblasti prerade mleka, mesa, voća i povrća i jaja, kao i u sektoru proizvodnje vina.

Kao potencijalne korisnice Ipard novca, u sve popularnijem ruralnom turizmu, one mogu da konkurišu kroz takozvanu meru sedam. Taj novac može biti uložen u različite vrste investicija – od izgradnje, rekonstrukcije i opremanja objekata za smeštaj, preko nabavke opreme za rekreaciju i uređenja igrališta za decu, do nabavke opreme za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

U ovoj meri dodatne bodove pri rangiranju zahteva dobijaju žene – podnosioci zahteva ili ona preduzeća koja u strukturi zaposlenih imaju najmanje 30 procenata žena.

Do sada su žene, na pet objavljenih poziva za meru jedan, podnele 279 zahteva, a najveće interesovanje iskazale su za kupovinu novih traktora. Pored toga, investirale su i u linije za sortiranje i kalibriranje voća, opremu za hladnjače, kao i u izgradnju farmi ovaca. Odobreno im je više od 393 miliona dinara za realizaciju investicija, a isplaćeno 165,5 miliona dinara.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/459947/Zene-investirale-u-traktore-i-farme-ovaca

Žene u ruralnim sredinama Srbije imaju veoma značajnu ulogu u održavanju razvoja poljoprivrede. Takođe, one doprinose i oživljavanju ruralnih područja, a
posebno danas kada se sela gase i ostaju bez stanovnika i poljoprivrede. S toga je potrebno da se o njima više govori kako bi se ukazalo na njihov položaj i uticalo na njihovo društveno i ekonomsko osnaživanje.
Termin „poljoprivrednice“ odnosi se na žene angažovane u poljoprivredi, pri čemu nekada podrazumeva da su one, u užem smislu registrovane poljoprivrednice, odnosno nosioci poljoprivredne proizvodnje, a nekada u širem i neodređenom smislu podrazumeva samo to da su angažovane u poljoprivrednoj proizvodnji, bez obzira na način. Najčešće su one samo pomažući članovi domaćinstva. Međutim, treba ukazati na to da žene u poljoprivredi imaju višedimenzionalnu ulogu majke, supruge, domaćice, radnice, poljoprivrednice, i šire društvene zajednice. Žene češće pokreću i nepoljoprivredne aktivnosti na gazdinstvima poput agroturizma. Uključujući dodatne aktivnosti na gazdinstvu, žene ostvaruju dodatni prihod i time omogućuju održivost samih gazdinstava.
Na višestruku ulogu žena u poljoprivredi ukazuju i članice udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, koje navode da su opterećene mnogobrojnim obavezama i
da, za razliku od žena koje su u radnom odnosu, nemaju slobodne vikende, odmore, kao ni prava na plaćena bolovanja. Radno vreme ovih žena neretko je i duže od 16 sati dnevno. Mnogobrojna istraživanja u Republici Srbiji ukazuju na prisustvo rodne nejednakosti u poljoprivredi, koja najviše pogađa
žene. Život žena na selu se svodi na pretežno zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba, a pokrivenost zdravstvenim i penzionim osiguranjem je oskudna, pri čemu ostaju potpuno nezaštićene u slučaju povreda i invaliditeta, dok se materijalna zbrinutost u starosti može svesti na neki oblik porodične penzije ukoliko nadžive supruga. Tako i neke od članica udruženja ne plaćaju penziono osiguranje navodeći da njihovi muževi uplaćuju i da nemaju dovoljno novačanih sredstava kako bi mogli osiguranje da plaćaju za oboje.
Materijalno i socijalno obezvređivanje u ruralnim područjima dodatno podstiče mlade žene da migriraju iz ruralnih područja, što posledično utiče i na nizak nivo fertiliteta na selu. Ovo potvrđuju i žene članice udruženja „Mladih poljoprivrednika Srbije“, koje kao jedan od nedostataka života na selu navode udaljenost od gradova i svih aktivnosti koje grad pruža, prvenstveno za njihovu decu, ali i za njih same.
Ono što još ukazuje na nezavidan položaj žena na selu jesi i imovinske neusklađenosti, koje su u velikoj meri posledica patrijarhalnog obrasca nasleđivanja u kojima žene često bivaju isključene iz nasledstva. Žene retko odlučuju o poljoprivrednoj proizvodnji, imaju ograničen pristup državnoj i donatorskoj podršci, ne
poseduju stručno poljoprivredno obrazovanje i imaju manji pristup poljoprivrednim savetodavnim uslugama, nedovoljno su zastupljene u poljoprivrednim organizacijama. Pored evidentno teškog položaja žena u poljoprivredi, one ipak vide i prednosti života na selu. Tako su se članice udruženja složile da imaju više slobode i nezavisnosti od ljudi koji žive u gradu i koji su u radnom odnosu, a to im omogućava način života na selu i njihova sopstvena proizvodnja.
Na osnovu prethodno ukazanoj rodnoj nejednakosti u poljoprivredi Republike Srbije koja se manifestuje preko nepovoljnog socio-ekonomskog položaja
žena neophodne su akcije kako bi se takvo nepovoljno stanje ublažilo, a na posletku i iskorenilo. Članice udruženja „Mladi poljoprivrednice Srbije“ navode
da država treba više da se posveti poboljšanju položaja žena u poljoprivredi, a kao moguće podsticajne mere navode: subvencije za pokretanje sopstvene
proizvodnje, zatim postojanje niza olakšica pri sticanju prava na poljoprivrednu penziju, kao što je smanjenja godina plaćanja penzionog osiguranja, ili pak
smanjenje godina starosti za odlazak u penziju. Ove žene smatraju da, obziromda je žena na selu angažovana na mnogobrojnim poslovima i da je dnevno radno aktivna i po više od 12 sati, svaka žena naselu treba od države da ima zagarantovanu poljoprivrednu penziju bez postojanjauslova plaćanja penzionog osiguranja.
Jedan od načina rešavanja problema položaja žena u poljoprivredi jesu i edukativne radionice. Takav vid radionica bi imale višestruke pozitivne ishode. S jedne strane, omogućuje ženama participaciju u društvu i razvijanje socijalnog kapitala (kroz međusobnu saradnju, umrežavanje, neformalno druženje), a sa
druge strane, omogućava revitalizaciju ruralnih područja i povećanje produktivnosti u poljoprivrednom sektoru. Potrebno je više govoriti o društveno-ekonomskom položaju seoskih žena, zatim potrebno je unaprediti saradnju nacionalnih i lokalnih vlasti u rešavanju njihovih problema, a sve to imajući
u vidu ogroman značaj i ulogu koju žene imaju u razvoju poljoprivrede i održavanju sela.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Za malo stvari u životu postoji garancija, a pogotovo za uspeh u preduzetništvu i rod grožđa. Svaka branša u kojoj zavisite od sunca i vremena je neizvesna a vinarstvo je jedna od njih.

Ali, kada imate viziju i potrebna znanja, ništa nije nemoguće i uspeh dolazi kao logičan sled uloženog truda. Upravo je to priča o vinariji Aleksić.

Od samog početka, od osnivanja 2006. godine do današnjeg dana ova vinarija je uspela da održi svoj renome.

Zahvaljujući porodičnim vrednostima, u kojima su uvek nalazile motivaciju, tri sestre Aleksić – Dragana, Maja i Marija - već deceniju i po uspešno vode vinariju i dokazuju da je moguće kreirati vrhunske rezultate kao žena u tradicionalnom pozivu kao što je proizvodnja vina.

Temelji vinarije su ekspertiza i stučnost na najvišem nivou. Enolog Jelena Živanović zajedno sa sestrama konstantno radi na usavršavanju proizvoda, čemu su dokaz 74 medalje za kvalitet.

Portfolio vinarije sa 14 etiketa stalno teži ka novinama, pa je poslednja etiketa, penušavac Žuti cvet, sortnog sastava 100% tamjanika, prava inovacija na domaćem tržistu.

Proizvodnja od 500 hiljada litara godišnje, savremena oprema i poštovanje zlatnih standarda u procesu proizvodnje, rezultiraju svake godine rastom tržišne pozcije vinarije.

Sestre svake godine unapređuju koncept u kreiranju premium proizvoda, stalnim usavršavanjem u oblasti enologije i ulaganjem u proizvodnju.Trenutno najveći projekat koji predstavlja veliki korak za vinariju, kao i za osnaživanje juga Srbije jeste podizanje zasada i stvaranje sirovinske baze.

Vranjsko vinogorje spada u Vrtogoski vinogradarski rejon, koji je pod uticajem umereno kontinentalne klime, sa čak 270 sunčanih dana godišnje, svežim noćima i malo padavina, i kao takav je idealan za sazrevanje vinove loze.

Od parcele 70 ha, pod zasadom vinarija Aleksić ima 20 ha, gde su ove godine zasađene internacionalne, a sledeće godine su u planu autohtone sorte. Oživljavanje juga Srbije u smislu poslovnog mapiranja zemlje ovim poduhvatom dobija na značaju.

Zbog specifičnog mikroklimata, teroar vinarije Aleksić je zemljište koje se većinski sastoji od smonice, i tlo je na kojem se već 70 godina u kontinuitetu uzgaja vinova loza. Jedinstvenost ovog podneblja se kasnije reflektuje u vinima i daje im karakterističnost.

Krajnji cilj je da se jedinstvenim načinom sadnje, i ugradnjom sistema za navodnavanje kap po kap dođe do sirovine najvišeg kvaliteta.

Pored velikog broja medalja za kvalitet, vinarija je nosilac nagrade za najboljeg nacionalnog proizvođača od strane AWC iz Beča, kao i nagrade Žena zmaj za preduzetnički poduhvat.

Aleksić vina daruju ono što može da iznedri samo jug Srbije.

Mnoštvo sunčanih dana i posvećenost gajenju vinove loze, vino koje odležava u podrumu sa optimalnim uslovima, darujući mu na svakom koraku ljubav i pažnju - odvaja ova vina od konkurencije.

To su ta jedinstvena vina. Vina, ženskih ruku delo.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2665238/jedinstvena-vina-zenskih-ruku-delo-vredne-preduzetnice-vinarije-aleksic-ozivljavaju-jug-srbije

Mnistar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović posetio je četiri sela na severu Bačke i sa gradonačelnikom Subotice Bogdanom Labanom i načelnikom SBO Dragim Vučkovićem obišao gazdinstva u Mišićevu, Đurđinu, Višnjevcu i farmu ovaca Stevana Cerovca u Bačkom Dušanovu.Nedimović je u razgovoru sa domaćinima istakao, da je poljoprivrednicima u Subotici i okolini, država tokom 2018. godine isplatila oko 8 miliona
evra subvencija.

"U Srbiji je podneto ukupno 160.000 zahteva poljoprivrednika za subvencije, a svaki 20. zahtev podneli su poljoprivrednici Subotice. Država će da pomogne onima koji rade i žive na selu”, kazao je Nedimović.

On je rekao da je važno da ratari i farmeri znaju kakve mere im nudi resorno Ministarstvo.

„Stočari su dobili državnu zemlju na deset godina. Probleme u tovnom govedarstvu država će da rešava subvencijama u 2020. godni, jer su šanse za izvoz povećane.“

Nedimović je najavio i da će za tri nedelje početi da se primenjuju mere podrške ženama i mladima, koji hoće da rade na selu.

 "Usvojene su odluke i za subvencije za kreditiranje, na ovom području su 60 posto muškaraca nosioci gazdinstva, a 40 posto žena, a u ostatku Srbije 85 su muškarci, a žene15 posto. Taj podatak objašnjava zašto Subotica ima veliki broj zahteva za subvencije“, istakao je Nedimović.

Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban je rekao da će Grad nastaviti podršku razvoju poljoprivrednih potencijala, jer svaki dvadeseti zahtev za subvencije je sa područja Grada.

 „Ogromna sredstva su isplaćena, a uz pomoć države razvijaćemo i poljoprivredu, da zadržimo mlade na selu. Grad pomaže sredstvima iz budžeta, za subvencije kratkoročnih kredita poljoprivrednicima “, rekao Laban.U Mišićevu Miroslav Vukajlović gaji 40 krava muzara, bikove i junad, zadovoljan je subvencijama države, kaže da je ministar ispunio svoje obećanje da će dobijati 50 posto povrata za mašine.

„Kupio sam i izmuzište za krave, uz 50 odsto povrata sredstava, i to je ispunio ministar. Vredi se baviti mlekarstvom. Još da se otkupna cena mleka poveća za koji dinar, bili bismo još zadovoljniji“.Mirko Orčić ima 40 tovnih junadi za dalju produkciju, a ima kaže problem sa plasmanom tovnih junadi i bikova na tržište, a i sa naplatom. Nedimović je rekao da je država potpisala ugovor za izvoz junadi u Tursku po dobroj ceni i da će to pomoći rešenju problema.

Stevan Cerovac ima farmu sa 180 ovaca, ali nema sigurno tržište, a kaže, da država pomaže regresiranje i nabavku priplodnog materijala. Dodaje da bi trebalo da ukrupnjava stado i obezbedi automatizaciju.

Nedimović je ocenio da su poljoprivrednici u Bačkoj obavešteni o sistemu subvencija i pomoći države, pa je zato i traže.

„Poljoprivrednicima je problem cena njihovog proizvoda, na šta se svi žale, ali potrebno je razumeti da tržište diktira cenu, utiče i na proizvodnju, a država ne može sve da otkupi, iako je Srbija pretežno poljoprivredna zemlja“, kaže Nedimović.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3342239/ministar-nedimovic-posetio-gazdinstva-na-severu-backe-drzava-ce-da-pomogne-onima-koji-rade-i-zive-na-selu-foto

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali posetio je Kompaniju „Bibli“ u opštini Mladenovac i tom prilikom prisustvovao manifestaciji „Kosmajski
kazan“ koju prvi put ova kompanija organizuje uz podršku Opštine.
Događaju su prisustvovali direktor i vlasnik firme „Bibli“ Gregor Guberinić i predsednik Opštine, Vladan Glišić.
„Danas smo obišli jednu uspešnu domaću kompaniju i prisustvovali manifestaciji „Kosmajski kazan“ koja oživljava selo, ali ujedno i promoviše domaću proizvodnju i tradicionalne recepture u Srbiji. To su stvari koje moramo da podržimo jer su baš ovakve domaće kompanije, koje zapošljavaju oko 50 ljudi, nosioci privrednog razvoja naše zemlje. Država će za njih učiniti sve što može i po pitanju subvencija, ali i raznih vrsta podsticaja” kaže Mali.
Ministar ističe da je Mladenovcu potrebno što više domaćih malih i srednjih kompanija, ali i velikih stranih investicija.
„Srbija je šampion sveta po privlačenju stranih direktnih investicija, to nam je potvrdio i Fajnenšel Tajms. Nameravamo da u sledećem talasu investicija dovedemo jednog velikog investitora i u Mladenovac“, kaže Mali.
Ova manifestacija bila je prilika i da se promoviše opština Mladenovac, u kojoj je urađeno mnogo na poboljšanju infrastrukture.
„Mladenovac napreduje u poslednje četiri godine. Urađeno je više od 150 kilometara novih puteva, 12,5 kilometara vodovodne mreže, 7,5 kilometara kanalizacione mreže. Sada krećemo sa velikim nacionalnim investicionim programom koji je najavio predsednik Aleksandar Vučić, jer želimo da u naredne četiri godine uložimo više od 12 milijardi evra u izgradnju kanalizacione i vodovodne mreže, asfaltiranje ulica, u domove zdravlja, škole i vrtiće. Svaka lokalna samouprava, uključujući i Mladenovac, će konkurisati i sa zadovoljstvom kažem da opštine već uveliko pripremaju projekte. Upravo to je i glavni cilj
mog dolaska ovde - da ne samo Mladenovac, već i sve opštine u Srbiji, dobiju odgovarajuću infrastrukturu, a da domaćim preduzetnicima pomognemo da posluju
još bolje“, zaključio je Mali.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31