Podizanje kvaliteta proizvodnje, prerada domaćih proizvoda i stvaranje povoljnih uslova za život navele su žene u Dragačevu da osnuju Udruženje seoskih žena. Sa ruzmarinom, bosiokom, ljutom paprikom ili sir bez dodataka Svetlana Davidović iz sela Kaona pravi po staroj proverenoj recepturi, za sada prodaje samo male količine ali bi od domaćeg mleka mesečno mogla da proizvede oko 200 kg sira.
Ona u izjavi za RTS kaže: „Ja želim da moj proizvod bude prepoznatljiv i da bude zdrav i kvalitetan, kao što je nekada bio dragačevski sir. Zato sam prošla obuke za proizvodnju punomasnog sira i važno mi je da pronađem pravo tržište, odnosno prave kupce koji uspeju to da prepoznaju“.
Verica Ružić koleginica iz sela Melatovići je jedna od retkih žena koje su nosioci poljoprivrednog gazdinstva, tradicionalno kao i mnoge domaćice od voća sa svog imanja pravi slatko, džem, sokove i likere. Smatra da bi preradom voća zapravo dobila mnogo više nego da ih prodaje u svežem stanju.
„Cena svog tog našeg voća, prvenstveno maline, je jako loš, i moja je zamisao da jednu količinu preradim i spakujem to sa ljubavlju u tegle, i da pokušam da nađem tržište“ kaže za nacionalu televiziju gospođa Ružić.
Vredne ruke i mnoštvo ideja ima i Slavenka koja svakodnevno kreira i proizvodi unikate ali zna se da na tržište samostalno ne može lako U selu živimo i skrajnuti smo od javnosti, članstvu u udruženju će nam mnogo značiti za plasman robe, jednostavno ćemo da budemo vidljiviji na tržištu. selo smatra
Slavenka Marinković iz sela Dljan koja je takđe članica Udruženja seoskih žena iz Dragačeva.
Reporter RTS-a podseća da su se ove žene udružile da postanu snažnije, pomognu razvoju sela i budu još bolje u onome što rade, a rada se žene u Dragačevskih selima ne boje.
AGROPRESS ih u tome podržava već 13 godina kroz projekat „Preduzetnice u agrobiznisu“ u kojem je do sada učestvovalo više od 1500 žena. Ovaj projekat
podržavaju Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kompanija DUNAV OSIGURANJE više od 10 godina. Naredna radionica u je u Gornjem Milanovcu, a pretodno su ove godine odžane radionica u Aranđelovcu, Šapcu i Topoli. Pored ostalog redovna tema radionica jesu preduzetništvo i osiguranje u poljoprivredi.

Izvor:Agrobiznis magazin

 

Iako Evropska unija (EU) kroz svoje programe ulaže skoro 175 miliona evra u poljoprivredu Srbije, više od devedeset posto žena na selu u Vojvodini ne zna na koji način to pomaže poljoprivrednike, pokazalo je pilot istraživanje nevladine organizacije Zelena mreža Vojvodine.

„Nedostaje nam ta karika između koja je veza između fondova i nas koji smo tu da proizvedemo“, kaže Tatjana Hajder Idei, vlasnica Bio salaš u Temerinu, u blizini Novog Sada.

Ona je zajedno sa svojim mužem napustila raniji posao, posle čega su pokrenuli porodični biznis. Kako kaže, poljoprivrednici su mahom okrenuti ka proizvodnji i retko ko od njih ima vremena da se informiše o mogućnostima podrške Evropske unije poljoprivredi.

„Mi se bavimo proizvodnjom i nemamo dovoljno vremena da se informišemo i da to pratimo. Tako da ta karika između fondova i nas je jako bitna, mislim da nam ta vrsta podrške, konsaltinga je nešto što nam fali“, ističe ona.Idei nije sama u ovom problemu. Istraživanje sprovedeno na tu temu je pokazalo da čak 94 posto žena iz Vojvodine koje su učestvovale u anketiranju nisu znale kakve subvencije nudi Evropska unija.

Evropska unija od kraja 2017. godine pomaže poljoprivrednicima u Srbiji. Kroz pretpristupne fondove za ruralni razvoj (IPARD) Srbija do 2020. godine moći će da iskoristi ukupno 175 miliona evra. Uz ovaj iznos iz budžeta države obezbeđeno je još 55 miliona evra.

Kako kaže predstavnica udruženja Zelene mreže Vojvodine Olivera Radovanović, beleži se loša informisanost žena na selu o agrarnoj politici, a istovremeno problemi sa kojima se suočavaju su sve veći i veći.

„Uglavnom ne znaju o čemu se radi: negde su čule nešto, nekad pobrkaju pojmove. Odliv stanovništva sa sela je užasan, to više nije samo veliki, to je užasan problem. Treba otići po selima i zaista videti kako žive ti ljudi. Selo nam odumire ubrzano“, ističe ona.

Istraživanje „Šta (ne) znamo o zajedničkoj poljoprivedinoj politici Evropske unije?“, čiji su rezultati predstavljeni u Novom Sadu, ukazuje i na to da žene ipak veruju, da ulaganjem u poljoprivedu mogu da se spasu sela.Kata Nikolić predsednica udruženja žena „Vredne ruke“ iz banatskog Srpskog Itebeja, u opštini Žitište, kaže da poljoprivreda predstavlja mogućnost da se ženama na selu ponudi zaposlenje.

Kako ona navodi, kroz manifestacije na kojima se promovišu proizvodi sa sela, kao što su kolači, voća i drugi produkti, čime se i njeno udruženje bavi, mogu se postići dobri rezultati. Ali ipak, znanje i novac su ključni na tom putu.

„Glavni problem je novac, investicije. Na primer našoj organizaciji to predstavlja glavni izazov. Malo se zna o evropskim mogućnostima, posebno među ženama. Mislim da nam treba edukacija, da žene shvate značaj evropske podrške poljoprivredi. Treba podržati žene, da bismo kroz zajednički rad došli do profita“, ističe ona.Kroz IPARD program uz modernizaciju gazdinstava otvara se mogućnost i bolje zaštite životne sredine.

Predstavnica udruženja „Staze zdravlje“ iz Grgurevaca u opštini Sremska Mitrovica, Vukosava Tešanović kaže da ljudi na selu u malom broju prepoznaju vezu između poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Samim tim, malo se razmišlja o tome kako uvesti nove pristupe u poljoprivredi da bi negativni uticaji bili smanjeni.

„Malo se zna o tome, mislim da treba edukacija, održavati redovna predavanja u kontinuitetu. To bi trebalo da se uvede kao neka vrsta obaveze, da na svaka dva-tri meseca ljudi steknu znanje i da se podsete šta mogu učiniti na ovom polju, mislim da je jako malo razvijena svest u ovoj oblasti“, smatra ona.

Aleksandra Milić novinarka lista „Poljoprivrednik“ duže se bavi pitanjem opstanka sela i ulogom poljoprivrede u tom procesu. Kako kaže, žene sa selu su dvostruko marginalizovane.

„Prvi put zato što su žene, drugi put zato što su na selu. Njima je znatno teže nego ženama u gradu. Nema znanja o tome da poljoprivredna politika EU podržava ruralni razvoj, da postoje mere koje mogu da pomognu život na selu. Ne znaju ni za sisteme bezbednosti kvaliteta, znači ni za oznake geografskog porekla ili organske proizvodnje, i tako dalje, a to su sve proizvodi koji mogu da se pripreme u malim gazdinstvima, na malim površinama“, istakla je ona.Prema ranijoj izjavi ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj u Vladi Srbije Milana Krkobabića, u Srbiji ima četiri

hiljade i sedamsto sela, od toga hiljadu i sedamsto nestaje, a u hiljadu živi manje od sto stanovnika.

Izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/29814811.html

Ekonomsko osnaživnje žena na selu je važan korak ka njihovoj većoj samostalnosti i podizanju kvaliteta njihovog života, a izgradnja pametnih sela u kojima su uslovi za život slični onima koje ima grad preduslov je da  one ostanu da žive u ruralnoj sredini. Ovo je rečeno na skupu "Finansijska podrška ženama u ruralnim sredinama", koji su danas u Novom Sadu, u Privrednoj komori Vojvodine(PKV), organizovaili PKV, Sistem poljoprivrednih informacija "Info tim logistika" DOO i "Dnevnik-Poljoprivrednik" AD. Na ovom skupu, kojem je prisustvovalo više od 100 žena iz različitih udruženja širom Vojvodine, svoje mere podrške ekonomskom jačanju žena predstavili su Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Pokrajinski seretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, kao i vojvođanski fondovi: Razvojni fond APV, Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede, Garancijski fond i Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima.

Skupu se najpre obrtio predsednik  PKV-a Boško Vučurević, koji je ukazao na težak položaj seoskih žena  i potrebu da se na rešavanje ovog problema usmeri fokus svih relevantnih institucija.

Položaj žena može se unaprediti njihovim većim umrežavanjem, razmenom iskustava, međusobnim inspirisanjem na inicijative, povezivanjem s pokrajinskim institucijama, permanentnom edukacijom, rekla je danas Jelena Drobnjak, sekretar Udruženja poljoprivrede PKV-a, i napomenula da je potrebno da se izradi akcioni plan koji će predvideti korake u rešavanju ovog problema u narednih pet godina.

U ime organizatora skupa obratila se i direktorka "Devnik-Poljoprivrednika" AD dr Gordana Radović, koja je istakla da je ovo drugi tematski skup ove godine koji je "Pljoprivednik" organizovao sa PKV, a bavi se temom ekonomskog osnaživanja žena, što pokazuje koliko je ova tema važna za razvoj i opstanak sela.  

Razvoj ženskog preduzetništva u ruralnim sredinama je put za razvoj "pametnih sela", rekla je Radovićeva i napomenula da  ovaj pojam ne treba posmatrati samo sa aspekta digitalizacije, kako se često čini, već u širem kontekstu  različitih ekonomskih mogućnosti za  unapeđenje života na selu i poboljšanja životnog standarda, jer "pametno selo" znači ekonomski razvijeno selo.

Araksi Mikaelijan, direktorka Info tim logistike, navela je važnost dostupnosti informacija o svim relevantnim podacima  kao što su cene, stanje na berzama, konkursi, pravilnici za sigurnije poslovanje i postizanje većeg profita, a sve te informacije pruža sajt Info tim logistike svojim korisnicima.

O podršci Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu govorio je Marko Rovčanin, koji je istakao da su žene na selu prepoznate kao posebna kategorija koja ima povoljnije uslove na konkursima ovog sekretarijata i veći iznos bespovratnih sredstava. Tokom 2018. godine, kako je rekao,   konkursna sredstva dobile su 592 žene, a ukupna vrednost  realizacije ovih projekata bila je  više od 600.000.000 dinara.

Milka Budakov iz Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova istakla je da ovaj sekretarijat preko Zavoda za ravnopravnost polova ima brojne aktivnosti kojima podržava rad ženskih udruženja i unapređuje položaj žena na selu.

Predstavnici fondova predstavili su konkursne linije namenjene ženama na selu. Zajedničko im je to da svi konkursi imaju male kamatne stope, a dug grejs-period i rokove otplate. Moguće je i da korisnice najpre konkurišu kod resornog sekretarijata za dobijanje   bespovratnih sredstava, a zatim i za dobijanje povoljnog kredita kod fonda za onaj deo novca koji su obavezne da ulože u realizaciju investicije. Budući da žene na selu često nemaju nekretninu na svom imenu, značajno je i to što mogu da pribave garancije za kredit preko Garancijskog fonda.

O položaju i potrebama žena na selu na skupu je govorila Olivera Radovanović iz Ženske ruralne mreže, koja okuplja 17 udruženja žena u ruralnim sredinama. Istakla je da je udruživanje jedan od osnovnih načina da se osnaži njihov položaj, ali im je potrebna finansijska podrška da bi udruženja funkcionisala.  Žene moraju da se posvete multifunkcionalnoj poljoprivredi, da sertifikuju svoju proizvodnju, brendiraju proizvode i marketinški se osnaže. Sve su to novi pojmovi za njih i zbog toga je neophodno da se obrazuju, a pre svega informatički opismene.

 A. Milić

www.poljoprivrednik.net

 

 Agropress –  udruženje novinara za poljoprivredu, Vas sa zadovoljstvom poziva da prisustvujete stručnoj radionici “Žene u agrobiznisu” koju realizujemo uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao i Kompanije „Dunav osiguranje“ koja će biti održana u Svrljigu, 22. novembar s početkom u 13.00 časova,  u prostorijama SO Svrljig.

 Učešće u radu radionice uzeće:

  • Goran Gavrilović, direktor Glavne filijale „Dunav osiguranje“ u Nišu
  • Milan Jojić, šef Odeljenja za internu prodaju Glavne filijale „Dunav osiguranje“ u Nišu
  • Milija Miletić, član Odbora za poljoprivredu Skupštine Republike Srbije
  • Jelena Trifunović, pedsednik Opštine Svrljig
  • Goran Đaković, Predsednik UO Udruženja novinara za poljoprivredu i urednik Agrobiznis magazina

 

 

 

 

 

                                                                                                                Jugoslava Smiljković Stojanović

Značaj analize radne snage i zaposlenosti članova poljoprivrednih gazdinstava pruža važne informacije o načinu korišćenja raspoloživog fonda rada na gazdinstvu, produktivnosti rada u poljoprivredi, značaju pojedinih izvora prihoda i njihovoj stabilnosti, kao i mnogim drugim važnim aspektima funkcionisanja gazdinstva kao osnovne socio-ekonomske jedinice na selu.

Popisom poljoprivrede u Srbiji je registrovano ukupno 628.552 porodičnih poljoprivrednih gazdinstva sa 1.416.349 lica koja su angažovana na poljoprivrednim poslovima u svojstvu članova gazdinstva ili stalno zaposlenih. Uz to, 3.000 gazdinstava je u vlasništvu pravnih lica i preduzetnika i na njima je zaposlano 26.279 lica. Imajući u vidu rezultate Popisa stanovništva iz 2011., prema kojima u Srbiji ima 2.487.886 domaćinstava sa 7.163.034 članova, sledi da približno svako četvrto do- maćinstvo u Srbiji poseduje gazdinstvo, te da svaki peti stanovnik Srbije ima (stalnu ili povremenu) aktivnost u poljoprivredi. I pored izuzetno dinamičnog procesa pražnjenja sela u Srbiji tokom druge polovine XX veka, navedeni podaci ukazuju da značajan broj srpskih domaćinstva još uvek ima relativno snažnu vezu sa poljoprivredom i selom.
Rodni jaz je prisutan u mnogim aspektima radne snage i rada na gazdinstvu, na štetu žena. Žene su ređe nosioci gazdinstava, menadžeri i stalno zaposleni na gazdinstvu, a više prisutne u izvršnoj radnoj snazi. Niz inicijativa na ekonomskom osnaživanju žena na selu u Srbiji bilo je fokusirano na njihovo formalno vlasništvo nad zemljištem i drugim resursima, kao preduslov za veću aktivnost i rast preduzetništva žena na imanju.
Relativno niska iskorišćenost raspoložive radne snage upućuju na to da u poljoprivredi Srbije dominira radno ekstenzivni tip poljoprivrede, mali posed, nisko produktivna poljoprivreda, te da znatan deo gazdinstava mora imati dodatne prihode iz nepoljoprivrednih sektora ili iz drugih izvora. Gazdinstva sa drugim profitabilnim aktivnostima su očekivano prisutnija na području Šumadije i Zapadne Srbije gde je veći broj domaćinstava sa gazdinstvom, manji fizički kapital po gazdinstvu i gde niz drugih parametara ukazuje na prikrivenu nezaposlenost. Prerada mleka, a potom voća i povrća su dominantni tipovi proizvodnje kroz koje se ostvaruje dodatni prihod, ali je značajno prisutan i prihod iz šumarstva. Model podrške poljoprivredi u EU, kojem Srbija teži, predviđa značajna sredstva za investicije u opremu, objekte i obuku gazdinstvima sa ambicijama u sektoru prerade na gazdinstvu. U Srbiji je proteklih godina podrška za te namene bila izuzetno niska, što usporava restrukturianje gazdinstava i rast njihove konkurentnosti. Dugoročno, takvi propusti imaju ozbiljne, suštinske posledice sa mnogo kompleksnijim uticajem nego što na prvi pogled izgleda – kašnjenje u primeni standarda kvaliteta, pad konkurentnosti, gubitak tržišta i niz drugih.

Mirjana Petrović, dipl.inž.polj.

https://jugpress.com 

Obraćajući se učesnicima Prve regionalne konferencije "Žene u agrobiznisu" koja je održana protekle nedelje na 85. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu Biljana Petrović, rukovodilac NLB Banke u sektoru koji se bavi finasiranjem poljoprivrede je rekla:

„Žene tek treba da se izbore za veće učešće u agro biznisu. Evropske statistike pokazuju da je prosečna površina gazdinstva u vlasništvu žena dvostruko manja od površine koju poseduju njihove muške kolege. Prosečno „žensko“ gazdinstvo poseduje 6, a prosečno „muško“ 12 hektara. U Srbiji, žene su nosioci oko 17 odsto gazdinstava, a kada mi NLB Banci analiziramo plasmane poljoprivrednicima, dolazimo do zaključka da se udeo gazdinstava koja smo kreditirali, a čiji su nosioci žene, podudara sa tom statistikom, što znači da su žene jednako zainteresovane za finansiranje svoje proizvodnje kao i muškarci. Time potvrđuju da su jednako kao i poljoprivrednici muškog pola zainteresovane za kredite. Ono što bi žene trebalo da dodatno motiviše da apliciraju za kredit i unaprede poslovanje na svojim gazdinstvima je pristup izuzetno povoljnim izvorima finansiranja – svaka poljoprivrednica sada može da dobije kredit u dinarima, bez valutne klauzule, na 36 meseci uz kamatu od svega 1 odsto. To je izuzetno dobra prilika da kreditom završe poslove koji su im na gazdinstvu neophodni u ovom trenutku. Još bih dodala da smo primetili trend rasta kada su u pitanju žene kao nosioci gazdinstva i nadam se da će taj udeo biti sve veći. Posebno bih naglasila da su žene izuzetno dobri klijenti. Tokom 15 godina svoje bankarske karijere, nisam još srela nijednu ženu koja nije vratila kredit od prvog do poslednjeg dinara, i uvek ću podržavati žene da uzimaju kredite, da ulažu u svoju proizvodnju jer samo ako ulažete u sebe, ako radite na sebi možete da postignete uspeh. “

 

NOVI SAD, 17. maja (Tanjug) - Oko 55 odsto žena u ruralnim sredinama je nezaposleno, a samo 17 odsto njih su vlasnice poljoprivrednih gazdinstava, rečeno je na današnjoj konferenciji “Žene u agrobiznisu” koju je je organizovala kompanija “Dunav osiguranje” u saradnji sa Udruženjem novinara Agropres. Konfrenecija “Žene u Agrobiznisu”, koja je održana u okviru 85.Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu, predstavlja projekat “Dunav osiguranja” i Agropresa koji realizuju osam godina tokom kojih su više od 1.500 žena iz 50 različitih mesta u Srbiji informisali o vođenju agrobiznisa i osiguranjem poljoprivredne proizvodnje.

Državni sekretar u Ministarstvu poljopovrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović rekao je da visok procenat stanovnika Srbije živi u ruralnim područjima koja karakteriše visoka nezaposlenost, loša putna, saobraćajna i komunalna infrastruktura, nepovoljna demografska slika, a taj ambijent, kaže, posebno se nepovoljno odražava na žene. “Poljoprivreda je u tim sredinama dominantna grana i žene u toj grani predstavljaju 75 odsto plaćene i neplaćene radne snage”, ukazao je Mahmutović. On je naveo da Ministarstvo trenutno u svojoj politici raspodele podsticaja bespovratnih sredstava ima jednak status i prema ženama i prema muškarcima, kao i da su trenutno aktuelna tri programa - podrška mladima u poljoprivredi, podrška razvoju nepoljoprivrednih aktivnosti na selu i podrška unapređenju kvaliteta života na selu.

Predsednik Izvršnog odbora kompanije “Dunav osiguranje” Mirko Petrović istakao je da je poljoprivreda jedna od strateških privrednih grana u Srbiji koja ima izuzetan ekonomski i socijalni značaj, a da je sa druge strane poljoprivreda izložena brojnim rizicima. “Svetska premija osiguranja poljoprivrede iz godine u godinu raste zbog klimatskih promena, strateškog značaja poljoprivrede, državne podrške, ulaska velikih multinacionalnih kompanija u poljoprivredu. Jedan od mehanizama za upravljanje rizicima u poljoprivredi je osiguranje”, ukazao je Petrović. On je istakao da se u Srbiji osigurava samo oko 12 odsto korišćene poljoprivredne površine, a da je rast premije osiguranja mali, dok su izdvajanja države u slučaju štete velika. “Kompanija “Dunav osiguranje” učestvuje sa 38,4 odsto u osiguranju u poljoprivredi sa premijom od 9,6 miliona evra i štetama od 10 miliona evra koje su iznosile u 2017. Iako kompanija ne ostvaruje profit u ovoj vrsti biznisa, mi nastavljamo da radimo na ovoj vrsti osiguranja jer poljoprivredu smatramo strateškom granom naše privrede”, naveo je Petrović. Govoreći o ženama, primetio je da su one simbol brižnosti, sigurnosti i zaštite i naveo da tako i “Dunav osiguranje” kao “prijatelj” svojim korisnicima nudi brižnost, sigurnost i zaštitu.

Prvoj regionalnoj konferenciji “Dunav osiguranja” na novosadskom sajmu prisustvovao je i urednik i voditelj emisije “Žikina šarenica” Živorad Nikolić, koji je i zaštitno lice kompanije. Nikolić je istakao da razume strahove ljudi koji se bave poljoprivredom zbog velikih kiša, grada, suše, ali i poplava. “Preporučujem svim poljoprivrednim proizvođačima i vlasnicima gazdinstava da osiguraju svoju proizvodnju pod vedrim nebom, pošto je to siguran način da svoj trud, rad i imovinu zaštite od elementarnih nepogoda i drugih brojnih rizika”, podvukao je Nikolić.

Osim što su prišustvovali stručnim predavanjima, svi ucesnici konferencije “Žene u agrobiznisu” imali su priliku da budu i nagrađeni poklon vaučerima koje je za njih obezbedio “Dunav turist” za smešstaj i boravak na Zlatiboru. Nagrađeni dobitnici i korisnici “Dunav osiguranja”, vlasnica “Agrotrenda” Marina ?urovka, predstavnik duvanske industrije “Čoka” Vladimir Milijašević i direktor proizvodnje u kompaniji “Kopeks” Nebojša Radojčić, sugerisali su svim poljoprivrednicima i vlasnicima poljoprivrednih imanja da je osiguranje obaveza poput doručka jer, kako su istakli, u svim visokim ulaganjima, a koja su pod vedrim nebom, osiguranje je neophodno.

 

 

 

Seči i iznošenju drveta iz šume po težini parira jedino rudarski posao, ali to Vesni Grbović (40), preduzimljivoj i hrabroj ženi iz Mratišića kod Mionice, ne smeta da vodi ovaj biznis i to uz pomoć konja!

Ubitačno težak i spor, posao koji se obavlja na starinski način uz pomoć životinja, ali jedino je na taj način moguće izvući trupce iz vrletnih šuma valjevskih planina. I posao koji, pre svega, donosi profit, pošto Grbovići od njega školuju ćerku Bojanu, studentkinju četvrte godine Defektološkog fakulteta.

- Šumski posao je tradicija u Grbovićima. Suprug se godinama bavio drvima u privatnim šumama, sin mu se pridružio još kao dečak i sad je kao mladić od 19 godina savladao sve tajne ovog posla. Najpre smo imali jednog tovarnog konja, zvao se Riđan, a kako se posao širio rastao je i broj konja, pa sam registrovala radnju koja je prvi posao od “Srbija šuma” dobila pre tri godine, a ovaj aktuelni iznosi skoro 5.000 kubika drveta. Moj deo posla su priprema za tendere, dokumentacija i administracija, kao i priprema hrane za radnike – priča vlasnica “Devet riđana”.

- Svaki od radnika vodi po četiri konja. Zavisno od dužine puta koji grlo treba da pređe, na samar se tovari od 0,3 do 0,5 kubnih metra drva u čekijama. Konji prelaze od 500 metara do dva kilometra pod teretom. Letos su dnevno prenosili i do 100 kubika dnevno. Svako grlo mora da bude dobro uhranjeno - da bi bilo u formi za rad mora da dobije bar pet kilograma kukuruza u toku dana - objašnjava Vesna.

Letos smo dnevno prenosili po 100 kubika. Svako grlo mora da bude dobro uhranjeno, dnevno dobije pet kilograma kukuruza, kaže Vesna
Foto: P. Vujanac / RAS SrbijaLetos smo dnevno prenosili po 100 kubika. Svako grlo mora da bude dobro uhranjeno, dnevno dobije pet kilograma kukuruza, kaže Vesna

Životinja mora biti zdrava i bezbedna

Uz zdravu životinju, da bi posao bio bezbedan, svaki samar koji konj nosi mora biti ispravan, dok se ispod njega, kako bi štitio telo životinje od povreda, postavlja stelja - platneni dušek napunjen zobi.

- Samari i stelje su veoma važni, a što je put koji konj prelazi duži, tovar mora biti lakši. Kada pada kiša, posao obustavljamo, jer bi bilo izuzetno rizično i za ljude i za konje. U ovom periodu radi se samo ako sneg nije predubok. Leti, pak, pored vrućine, vreba opasnost od zmija. Teško je i naporno, ali ukupno gledano, ovo jeste isplativ posao - kaže ona.

Grbovići za izvlačenje drveta koriste 16 konja

Foto: P. Vujanac / RAS SrbijaGrbovići za izvlačenje drveta koriste 16 konja
 
P. Vujanac

BEOGRAD, 23. novembra – Sporazumom o saradnji Kompanije „Dunav osiguranje“ sa Sigurnom kućom, koji je potpisan danas, predviđeno je da žene žrtve nasilja nakon izlaska iz Sigurne kuće budu ekonomski osnažene dobijanjem posla u toj kompaniji.

Potpisnici sporazuma, predsednica GO Savski venac i predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Irena Vujović, predsednik IO Kompanije „Dunav osiguranje“ Mirko Petrović i predsednica IO Sigurne kuće Vesna Stanojević saglasili su se da je to dobra šansa da se žene žrtve nasilja osamostale i budu ekonomski nezavisne.

Vujović je tom prilikom istakla da potpisivanje ovog sporazum potvrđuje da na žene iz Sigurne kuće nisu zaboravile Gradska uprava, opštine, gradska preduzeća, društveno odgovorne kompanije. „Trudićemo se da radimo na njihovom ekonomskom osnaživanju kako bi one nakon izlaska iz Sigurne kuće bile samostalne“, poručila je Irena Vujović i dodala da je to zadatak Saveta za rodnu ravnopravnost kako bi stopa nasilja iz godine u godinu bila manja.

Navela je i da je ovo human i odgovoran pristup Kompanije „Dunav osiguranje“ te pozvala i druge kompanije da se jave kako bi što više žena iz Sigurne kuće dobilo posao. Mirko Petrović, predsednik Izvršnog odbora „Dunav osiguranja“, kaže da je ta kompanija dugogodišnji partner društvenoj zajednici u brojnim projektima, a u cilju zaštite i pružanja podrške onima koji su ugroženi . „Rodna ravnopravnost spada u vrhunske vrednosti savremenog civilnog društva i evropske civilizacije. Grad Beograd je to prepoznao u delovanju Saveta za rodnu ravnopravnost, i u brojnim projektima koji imaju za cilj da podignu svest građana o borbi protiv nasilja nad ženama i borbi protiv siromaštva.


Zato sa radošću možemo da objavimo novu, i, nadamo se, plodnu saradnju sa Savetom, u susret Međunarodnom danu borbe protiv nasilja nad ženama, koji se tradicionalno održava 25. novembra.


Cilj je da na obostrano zadovoljstvo spojimo poslovne interese naše kompanije i humani aspekt borbe za finansijsko osamostaljenje ugroženih žena koje su našle utočište u Sigurnoj kući, kao i poboljšanje njihovog položaja i povratak njihovog ljudskog dostojanstva.  Osnivamo Kontakt centar za životna osiguranja, u kome će one žene koje budu imale prilike da rade moći da se edukuju za operatera životnih osiguranja, da rade važan i koristan posao, i zarade sredstva za svoju egzistenciju i ekonomsku nezavisnost.  Na taj način otvaramo novu stranicu partnerstva i saradnje s Gradom Beogradom i Republikom Srbijom, našim većinskim vlasnikom i glavnim deoničarem, koja će, nadam se, rešiti mnoge probleme i patnje, te otvoriti nove radne i životne horizonte mnogim našim građankama,“ kaže Petrović.

Mirko Petrović istakao je i da će žene pre zapošljavanja proći kroz edukaciju o uslugama vezanim za životno osiguranje. Vesna Stanojević je objasnila da žene koje su pretrpele nasilje gube poverenje u sebe, te da će im posao u „Dunav osiguranju“ pomoći da to poverenje vrate i ostvare prava koja su im bila uskraćena.


Rekla je i da je naročito važno što se potpisivanje dešava pred Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, 25. novembra.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31