Porodica Ilić, iz Krajišnika kod Loznice, je pre pet godina počela da se bavi kozarstvom. U početku nisu mnogo znali o kozarstvu, ali zahvaljujući trudu i radu
ovo je danas uspešna farma, koju su nazvali „Saradu“. Po rečima Radomira 2005. godine majka se razbolela, tada su kupili kozu, jer je kozje mleko zdravo, i tako je i počelo. Trenutno imaju oko 80 odraslih koza i oko 40 jarica, od kojih, kako kaže Radomir, dvadesetak će ostaviti za priplod. Mladi bračni par, posao u inostranstvu zamenili su uzgojem koza na sopstvenom imanju.
„Ovo je porodični biznis i na farmi radimo svi, ističe Radomir i dodaje: U Nemačkoj, sam shvatio koliko je organska hrana bitna. Kod nas je hrana, hrana, kod njih nije tako. Organski proizvodi su na ceni, i imaju svoju vrednost. Koze gajimo na kombinovan način, znači da imaju kompletne štalske uslove i da ih
pu[tamo u brst samo kad je lepo vreme, farma se praktično nalazi u šumi. Hranimo ih i senom i peletiranom hranom za koze, zimi uvrstimo i kukuruz u ishranu. Mlečnost koza je u nekom proseku između 2,5 i 3 i po kozi, mada još nismo vršili selekciju stada, pa se nadamo da će biti i veća mlečnost posle selekcije. Prodajemo sveže mleko i surutku, ist če Radomir.Od sireva imamo, beli sir krišku i polutvrdi sir u koturu, sušeni na vazduhu i dimljeni sir, nešto poput trapista. Recept su dobili iz Knina, odakle i potiču.
Kozja surutka je dobra hrana za ljude jer je neverovatno slična majčinom mleku. Kozja surutka sadrži velike količine proteina i drugih aminokiselina i izrazito je
delotvorna ukoliko se koristi u zdravoj ishrani i dijeti. Surutka nastaje kao nusproizvod prilikom pripremanja sira, bogata je mlečnom kiselinom i enzimima, ali i
visokovrednim belančevinama, vitaminima B-6, B-2, B-12, K, C, mineralima kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, kao i aminokisleinama, uz veoma nisku
kalorijsku vrednost, te je zbog svog sastava veoma popularna za konzumiranje kod sportista.
Kod Ilića je zaokružen procet proizvodnje, proizvode hranu za svoje koze, a od dobijenog mleka u mini mlekari proizvode svoje proizvode. Supruga Mirjana je zadužena za higijenu mlekare i distribuciju proizvoda na kućnu adresu. Mirjana je i majka troje dece, ali sve stiže. Po Mirjaninim rečima, važno jeda su im kupci zadovoljni, što je i najbitnije. U planu je da ne prelaze na industriju, žele da budu po kvalitetu prepoznatljivi. Nemaju zalihe jer sve prodaju u Loznici.
Imaju i kupce u inostranstvu, javljaju se i mušterije iz Beograda i Novog Sada.
Alpska koza (alpina) je srednje veličine bez nekih posebnih karakteristika. Spadaju u mlečne rase i zahvaljujući dugotrajnoj selekciji postižu dobre rezultate kad su u pitanju količine kozjeg mleka koje se može od njih dobiti. Prilikom jarenja prosek je preko dva jareta. Što se tiče mleka u pitanju je oko 7 litara mleka, od čega se za jare ostavlja 2 litre, ali to sve važi posle 3 laktacije kod dobrih primeraka alpske koze. U startu i prvoj laktaciji se može dobiti oko 10 litre mleka. Koza se jari obično posle 145 do 155 dana.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Kupina je višegodišnja biljka iz porodice ruža. U mnogim zemljama dugo smatrala za korov, posebno zbog oštrih bodlji na granama i lišću, pa berba ovog voća nije ni malo laka. U narodnoj medicini kupina se koristi kao lek, a osim ploda lekovit je koren i lišće. Zanimljivo je da, za razliku od drugog voća, na grmu kupine istovremeno na metli postoji plod u svim fazama razvoja - od cveta do zelenog i potpuno zrelog ploda.

Zdravija od maline

Iako liči na svoj ružičastog rođaka malinu, kupina je ipak potpuno drugačija ne samo po boji i izgledu. Za razliku od maline čiji torus (cvetna loža ili stabljika) ostaje na biljci tokom branja pa je plod iznutra šupalj, kod kupine torus ostaje u plodu. Kupina raste širom sveta, a verovali ili ne postoji čak 375 vrsta koje se zbog svojih nutritivnih vrednosti i blagodeti po ljudski organizam sve češće gaje u voćnjacima.  

U poređenju sa malinom, kupina je daleko zdravija zbog bogastva vitamina, minerala dok semenke kupine sadrže izuzetno važne prirodne masnoće kojih u drugom voću ili nema ili ga ima vrlo malo.  Kupina ima svega 48 kalorija u 100 grama i osam grama vlakana što je trećina preporučene dnevne doze potrebne čovekovom organizmu. Za njihovu tamnoljubičastu, odnosno gotovo crnu boju ploda, zaslužan je antocijan koji stavlja kupine na vrh hrane bogate polifenolima. U pitanju su mikronutrijenti izuzetno važni za ljudsko zdravlje koji se dobijaju konzumiranjem određenih biljnih vrsta.

Vlakna, kojih ima dosta u kupinama, utiču na poboljšanje varenja, snižavaju holesterol, jednom rečju kupine su prirodni probiotik što znači da hrane dobre baterije u našim crevima, podstičući time i radi imunog sistema. Kupine obiluju vitaminom C, čak dva puta više nego borovnice, i samo jedna porcija ovog voća zadovoljiće polovinu dnevnih potreba za ovim vitaminom u organizmu. Kako su pokazale brojne studije kupine povoljno utiču na kardiovaskularni sistem, zdravlje srca i jetre, ali i apsorpciju gvožđa u organizmu, pa se preporučuju kod anemije.

Jedna šolja kupina u toku dana zadovoljava skoro trećinu dnevnih potreba za vitaminom K, koji je važan za pravilnu koagulaciju krvi i zdrave kosti. Ćelije koštanog tkiva ne mogu da se stvaraju bez vitamina K čiji deficit dovodi do povećanog rizika od preloma, a dugoročno i do osteoporoze.

Kupine su bogate i manganom koji je takođe utiče na zdravlje koštanog sistema, ali i na stvaranje kolagena bez kojeg nema zdravih zglobova i kože. Iako su slatke kupine imaju prilično nizak glikemijski indeks i svega 7 grama šećera po porciji. U kombinaciji sa visokim sadržajem vlakana ovo voće pomaže u regulisanju nivoa šećera i insulina u krvi, pa se preporučuje dijabetičarima.

 Zdrave čak i semenke

Antioksidanti, kojima su kupine bogate sprečavaju zapaljenske procese u organizmu i utiču na način na koji neuroni komuniciraju. Zbog toga ovo voće usporava probleme sa pamćenjem i motorikom, kao i kognitivnim sposobnostima kod starijih ljudi. Kod kupina su zdrave čak i semenke, jer su bogate  omega-3 i omega-6 masnoćama, kao i proteinima, karotenoidima, kao i folnom kiselinom pa se kupine preporučuju trudnicama, jer sprečavaju defekt neuralne cevi embriona. Ovo voće u sebi sadrži i lutein koji je dobar za zaštitu očiju i kože od štetnosti ultraljubičastih zraka, pa je dobar saveznik u borbi protiv starenja.

Osim ploda kod kupine je lekovit koren i lišće koje se odvajkada koristilo u narodnoj medicini za lečenje brojnih bolesti. Prilikom vađenja korena biraju se delovi koji su dublje u zemlji, dobro se operu i odmah upotrebljavaju za pripremanje lekovitih preparata. Travari kažu da koren ne valja ga sušiti i čuvati, jer gubi lekovitost. Tinktura od korena kupine deluje protiv anemije i na površinsko zarastanje kože i sluzokože. U ovu svrhu može da posluži i čaj od lišća kupine, koji se koristi i kod bolova u grlu, ali i dijareje. Koren kupine skuvan u vinskom sirćetu leči upalu desni i stari je narodni lek protiv parodontoze, dok žene čaj od korena kupine koriste protiv neurednih menstruacija. Kupine je najbolje jesti u svežem stanju, ali se mogu koristiti i za pripremu slatkog, džemova, sokova, u proizvodnji bombona dok je kupinovo vino nadaleko poznat kao neprevaziđeni lek za malokrvnost i kao čuvar zdravog srca. Domaće kupinovo vino lako se pravi, pa vam poklanjamo recept.

KUPINOVO VINO

 Potrebno: 5 kg kupina i 1,5 kg šećera.

Priprema: Kupine očišćenje od peteljki i oprane stavite u veću, dublju posudu, dobro izgnječite, dodajte šećer, promešajte, prekrijte gazom i ostavite  na hladno i tamno mesto. Posle sedam do 10 dana, šupljom kašikom, odstranite kom sa površine, vino procedite kroz gazu i vratite u posudu. Sedam dana kasnije procedite vino kroz gusto platno ili trostruku gazu, pretočite u litarske staklene flaše i povežite gazom (nikako ne stavljajte čep da boca ne bi pukla) i vino čuvati na hladnom mestu. Preporučljivo je da se dnevno popije 1 decilitar (nešto manje od pola obične čaše) ovog vina pre jela. Ako vam je vino jako, ovu dozu možete podeliti na nekoliko manjih, pa ih piti pre svakog obroka.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

Kupina je višegodišnja biljka iz porodice ruža. U mnogim zemljama dugo smatrala za korov, posebno zbog oštrih bodlji na granama i lišću, pa berba ovog voća nije ni malo laka. U narodnoj medicini kupina se koristi kao lek, a osim ploda lekovit je koren i lišće. Zanimljivo je da, za razliku od drugog voća, na grmu kupine istovremeno na metli postoji plod u svim fazama razvoja - od cveta do zelenog i potpuno zrelog ploda.

 Iako liči na svoj ružičastog rođaka malinu, kupina je ipak potpuno drugačija ne samo po boji i izgledu. Za razliku od maline čiji torus (cvetna loža ili stabljika) ostaje na biljci tokom branja pa je plod iznutra šupalj, kod kupine torus ostaje u plodu. Kupina raste širom sveta, a verovali ili ne postoji čak 375 vrsta koje se zbog svojih nutritivnih vrednosti i blagodeti po ljudski organizam sve češće gaje u voćnjacima.  

U poređenju sa malinom, kupina je daleko zdravija zbog bogastva vitamina, minerala dok semenke kupine sadrže izuzetno važne prirodne masnoće kojih u drugom voću ili nema ili ga ima vrlo malo.  Kupina ima svega 48 kalorija u 100 grama i osam grama vlakana što je trećina preporučene dnevne doze potrebne čovekovom organizmu. Za njihovu tamnoljubičastu, odnosno gotovo crnu boju ploda, zaslužan je antocijan koji stavlja kupine na vrh hrane bogate polifenolima. U pitanju su mikronutrijenti izuzetno važni za ljudsko zdravlje koji se dobijaju konzumiranjem određenih biljnih vrsta.

Vlakna, kojih ima dosta u kupinama, utiču na poboljšanje varenja, snižavaju holesterol, jednom rečju kupine su prirodni probiotik što znači da hrane dobre baterije u našim crevima, podstičući time i radi imunog sistema. Kupine obiluju vitaminom C, čak dva puta više nego borovnice, i samo jedna porcija ovog voća zadovoljiće polovinu dnevnih potreba za ovim vitaminom u organizmu. Kako su pokazale brojne studije kupine povoljno utiču na kardiovaskularni sistem, zdravlje srca i jetre, ali i apsorpciju gvožđa u organizmu, pa se preporučuju kod anemije.

Jedna šolja kupina u toku dana zadovoljava skoro trećinu dnevnih potreba za vitaminom K, koji je važan za pravilnu koagulaciju krvi i zdrave kosti. Ćelije koštanog tkiva ne mogu da se stvaraju bez vitamina K čiji deficit dovodi do povećanog rizika od preloma, a dugoročno i do osteoporoze.

Kupine su bogate i manganom koji je takođe utiče na zdravlje koštanog sistema, ali i na stvaranje kolagena bez kojeg nema zdravih zglobova i kože. Iako su slatke kupine imaju prilično nizak glikemijski indeks i svega 7 grama šećera po porciji. U kombinaciji sa visokim sadržajem vlakana ovo voće pomaže u regulisanju nivoa šećera i insulina u krvi, pa se preporučuje dijabetičarima.

 Opširnije u novom broju Agrobiznis magazanina koji će biti u prodaji od 15. jula.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Paprika crvena, zelena ili žuta, slatka ili ljuta izuzetno je zdrava za ljudski organizam. U pitanju je jednogodišnja biljka iz porodice pomoćnica koja se koristi kao povrće, začin i lek. Najpoznatija je čili paprika koja se uzgajala na teritoriji današnjeg Perua 3.000 godina pre nove ere. U Evropu su je doneli Španci u 16. veku, a u Srbiju Turci Osmanlije.
Paprika se koristi sveža, konzervirana (turšija), suva, suvo mlevena ili „tucana“. Bez obzira da li je u pitanju slatka i ljuta, paprika je izuzetno bogata vitaminima C, A i B. Verovali ili ne ali jedna poveća crvena paprika sadrži četiri puta više vitamina C od pomorandže. Osim 92 odsto vode crvena paprika ima 1,2 grama dijetetskih vlakana, bogat je izvor vitamina A, B6 i K, sadrži brojne minerale kao što su fosfor, kalijum i gvožđe, kao i nutrijenate iz
grupe karotenoida. Sinergija vitamina C i A, te karotenoida likopena daje paprici antioksidativnu moć i svrstava je u supernamirnice. Što je paprika zrelija, viši je nivo vitamina i minerala. Uz to ima nisku energetsku vrednost, a ubrzava metabolizam pa se preporučuje za mršavljenje i dijetalnu ishranu.
Kada su u pitanju lekovita svojstva paprika je bogata karotenoidom zeaksantinom koji je izuzetno važan za zdravlje očiju Smatra se da redovna konzumacija ovog povrća utiče na prevenciju gubljenja vida, a pomaže i kod postojećih bolesti očiju. Papriku treba jesti posebno leti jer štiti od štetnog (plavog) spektra UV zraka, pogotovo u vreme jakog sunčevog zračenja.
Kako je pravi rudnik vitamina C paprika je izuzetno važna u borbi organizma protiv slobodnih radikala, a brojne studije su pokazale da preventivno utiče u sprečavanju nastanka kancera prostate, jednjaka i želuca. Paprika ublažava nesanicu, stres i PMS simptome kod žena, koristi se i za ulepšavanje. Pomaže koži u borbi protiv nepravilnosti kao što su pege i mrlje, ali i umanjuje bore. Za sjajnu i zdraviju kožu, možete napraviti masku od sveže ili sušene paprike pomešane s jednom kašikom meda. Ovu masku ostavite da deluje na licu dvadesetak minuta i isperite mlakom vodom. Nedavna istraživanja su pokazuju da crvena paprika aktivira termogenezu i tako potiče sagorevanje kalorija.Blagodeti paprike posebno ljute poznate su već vekovima. Francuski kuvar iz
17. veka Antelm Savarin u svojoj knjizi “Fiziologija ukusa” napisao je da paprike i papričice “čine žene nežnim i podatnim, a muškarce poželjnim”. Veruje se da je ljuta paprika afrodizijak, jer pojačava rad krvotoka, utiče na pozitivno raspoloženje i budi strast kod ljudi. Osim kao afrodizijak, paprika navodno ima stimulativnu moć na kožu glave, te sprečava pojavu ćelavosti, mada ova teorija nikada nije naučno dokazana.
Ali, zato je dokazano pozitivno dejstvo ljutih papričica na čovekovo zdravlje. Naime, pojedine vrste paprika su ljute zahvaljujući jedinjenju kapsaicin koji po
istraživanju Američke asocijacije za istraživanje raka, dokazano uništava ćelije raka prostate. Najljuće paprike na svetu uspevaju i u Srbiji, a već sedam godina ih uzgaja ih Živojin Antić iz Ćuprije. Seme dobija iz svih krajeva sveta od Filipina, Tajlanda, Trinidada i Tobaga, Kolumbije, Meksika i Amerike, a trenutno uzgaja 250 vrsta najljućih paprika na svetu. Paprikama prija klima u Pomoravlju, pa daju rod iznad očekivanog bez obzira iz kog kraja sveta dolaze,
izvestili su novinari iz RTV Vojvodina koji su posetili ovog neobičnog povrtara u Ćupriji. Bez paprike kurtovke ne može ni Jelena Mladenović rođena Nišlijka koja živi u Japanu. Kako pišu Južne vesti, ona je ovu papriku zasadila u školskoj bašti u Tanomiju zajedno sa svojim učenicima kojima predaje engleski jezik. I ne samo to, zajedno sa decom napravila je ajvar koji su mali Japanci probali prvi put u životu i prozvali ga „džem od paprike“.
Jug Srbije odavnina je poznat po proizvodnji paprike, ali i ajvara bez koga ne može da se zamisli zimnica ni u jednoj domaćinskoj kući u Srbiji. Međutim, ajvar
nije nastao na jugu Srbije. Poreklo reči ajvar vuče koren od turske reči havyar što u prevodu znači kavijar.
Istoričari kažu da se prvi ajvar pripremao u Smederevu, Kladovu i manjim mestima kraj Đerdapske klisure, a kasnije se proširio na ostatak Srbije. Današnji ajvar nastao je u beogradskim restoranima s kraja 19. veka u kojima je salata od paprike i paradajza služena kao crveni ajvar, odnosno srpski kavijar. I dok jedni za ajvar kažu da je salata, drugi tvrde da je namaz ali je jedno sigurno niko mu ne može odoleti. Zato ćemo s vama podeliti recept za
pravi, domaći ajvar kako su ga nekada pravile naše bake.
Domaći ajvar
Sastojci:
10 kg mesnate,
crvene paprike
3 velika plava
patlidžana,
5 dcl ulja
So po želji

Priprema: Paprike se ispeku na šporetu smedervcu i odlože u veliku, široku šerpu da se ohlade. Potom se očisti od kožice i semenki, te se ostave da
se dobro ocede. Patlidžan se ispeče u rerni, očistiti kao paprike i potom sve samelje u mašini za mlevenje mesa. Smesa se prebaci u široku, tučanu šerpu
i krčka na laganoj vatri na smederevcu. Tokom kuvanja potrebno je neprestano mešati smesu, a ulje postepeno dolivati po 1 dcl svakih 20 minuta. Kuvanje ajvara zavisi od količine, a gotovo je kada je dovoljno gust da varjača ostavlja trag na dnu šerpe. Ajvar se sipa u čiste tegle koje su prethodno zagrejane u rerni da budu tople. Na vrh svake napunjene tegle sipa se malo ulja i zatvori poklopcem, a zatim „ušuška“ u ćebe da se hladi narednih 24 sata. Ajvar
čuvati na hladnom i mračnom mestu, a konzumirati kad god vam se ukaže prilika.

Izvor:Agrobiznis magazin

Novo istraživanje koje kaže da crveno i prerađeno meso verovatno nije štetno za ljudsko zdravlje podstaklo je na reakciju stručnjake koji i dalje smatraju da ga treba konzumirati što manje.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) crveno i prerađeno meso klasifikuje kao kancerogeno, a zdravstvena udruženja širom sveta ljudima preporučuju smanjenje njihovog unosa kako bi smanjili rizik od obolenja od raka, javlja britanski Gardijan. Ljudi koji dnevno pojedu 900 grama crvenog ili prerađenog mesa trebalo bi da tu količinu smanje na 700 grama, smatra vodeće britansko medicinsko udruženje. Osim štetnog uticaja koji ima na ljudsko zdravlje, konzumiranje crvenog mesa direktno je povezana i sa zagađenjem životne sredine i klimatskim promenama zbog emisije staklene bašte nastalih kao posledica industrijske proizvodnje mesa.

Međutim, tim od 14 naučnika na čelu sa profesorom Bradlejom Džoanstonom sa univerzitetima Dalhauzi u Kanadi došao je do zaključka da ljudi koji vole meso ne moraju da prestanu da ga konzumiraju iz zdravstvenih razloga.

„Naše istraživanje nije pronašlo direktnu povezanost konzumacije crvenog mesa s obolevanjem od raka, dijabetesa ili srčanih bolesti”, rekao je Džonston.

Mnogi naučnici su se složili sa tvrdnjama Džonstonovog tima da su dosadašnje studije o štetnosti crvenog mesa širom sveta bile neprecizne, sa nedovoljnim brojem dokaza tako da su ostavile otvorene obe mogućnosti: da je crveno meso štetno i da nije. Drugi su pak bili kritični tvrdeći da je Džonstonov tim pogrešio što u obzir nije uzeo i štetan učinak mesne industrije na životnu sredinu. Vodeći poverenici Komisije za hranu, planetu i zdravlje, koji su se u januaru ove godine založilo za ishranu baziranu na biljkama iz zdravstvenih i ekoloških razloga, žestoko su napali istraživanje Džonstonovog tima.

„Studija je prepuna grešaka, a lično nikad nisam vidio lošiju prezentaciju dokaza u jednom naučnom radu”, izjavio je profesor epidemiologije i nutricionizma sa Harvarda Valter Vilet, koji je inače vegan.

Rekao je da su mnogi od učesnika u studiji bili mladi ljudi s puno manjom verojatnoćom da obole od navedenih bolesti u kratkom vremenskom periodu, dodajući da je smanjenje rizika od oboljevanja koje se može postići zamenom crvenog mesa zdravim izvorom proteina slično uzimanju lekova za povišen holesterol i visok krvni pritisak, a na njih se troše velike svote novaca.

Uprkos kritikama iz naučnih krugova, većina stručnjaka rekla je da je metodologija kojom se tim koristio u studiji objavljenoj u časopisu „Anali interne medicine” temeljna, hvaleći način na koji su prikupljeni i vrednovani rezultati iz dosadašnjih studija širom svijeta. Najboljim studijama pokazale su se one u kojima je određena ishrana bila nasumično pripisivana većem broju učesnika.

„U 12 testiranja koja su uključivala 54.000 ljudi nismo pronašli dokaze da su oni koji su više konzumirali crveno meso bili podložniji oboljenju od raka, dijabetesa i srčanih bolesti”, rekao je Džonston.

„U nekim studijima kojima smo se koristili primetili smo nešto manji rizik obolevanja kod ljudi koji nisu konzumirali crveno meso. Reč je bila o istraživanjima koja su uključivala milione ljudi, pri čemu je preciznost dokaza bila vrlo mala”, dodao je.

Svetski fond za istraživanje raka nije prihvatio rezultate istraživanja Džonstonovog tima, jer bi „oni mogli ljude da odvedu u krivom pravcu i uvere ih da mogu da jedu crveno i prerađeno meso u željenim količinama”.

Poruka koju ljudi moraju čuti je da ne bi trebali konzumirati više od tri porcije crvenog mesa nedeljno. Svoj stav Svetski fond za istraživanje raka potkrepljuje činjenicom da je iza njih 30 godina načinih radova i zato pozivaju ljude da smanje unos crvenog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/439084/Promenili-plocu-crveno-meso-sada-ne-skodi-zdravlju

Paradajz okruglo – srcoliki crveni plod istoimene biljke već vekovima je poznat kao „čuvar mladosti i zdravlja“ i bez njega je danas nezamisliva mediteranska kuhinja. Svež, kuvan, kao začin, sok ili kečap koristi se širom sveta. Paradajz (lat. Solanum lycopersicum L.) je biljka iz porodice pomoćnica i u bliskom je srodstvu sa duvanom, krompirom, plavim patlidžanom, paprikom i otrovnim velebiljem.
Zbog izuzetnog lekovitog učinka na ljudsko zdravlje Pjetro Andrea Matioli, italijanski lekar i botaničar iz 16. veka ga je nazvao „pomo d’oro“ ili zlatna jabuka.

Biljka Asteka i Maja
Paradajz vodi poreklom je iz Južne Amerike, u ishrani su ga koristili Asteci i Inke. Prema legendi ovu biljku u Evropu je doneo španski istraživač Hernan Kortez, ali pojedini istričari smatraju da je za to zapravo zaslužan Kristifor Kolumbo. Bilo kako bilo, u počeku paradajz je bio ukrasna biljka jer se verovalo da je otrovan. Međutim, vremenom ljudi su se odvažili i počeli da uživaju u konzumiranju sočnih, crvenih i ukusnih plodova paradajza. Postoje brojne vrste ovog ploda - goveđe srce, kruškasti paradajz, bez semenki, sitan paradajz u grozdu, žuti i zeleni, jabučar, čeri ... Paradajz na našim prostorima se uzgaja od maja do oktobra, ali zahvaljujući plastenicima i staklenicima može da se kupi tokom cele godine u prodavnicama. Paradajz je glavni izvor likopena najsnažnijeg prirodnog antioksidanata i beta-karotena koji dodaje živopisnu crvenu boju biljkama i utiče na zdravlje kože i imuno sistem. Paradajz se sastoji od 94
posto vode, bogat je vitaminima C, B1, E i K, kao i folatima i kalijumom koji blagotvorno deluje na krvne sudove i srčani mišić, pa se opravdano veruje da redovna konzumacija paradajza smanjuje rizik od moždanog i srčanog udara. Zanimljivo je da čak i kada se preseče na pola paradajz izgledom neverovatno podseća na čovekovo srce. Brojna naučna istraživanja pokazala su da učinak ove biljke na ljudsko zdravlje zavisi od vrste i veličine zbog količine minerala i vitamina u njima. Iako mnogo manji od običnog, čeri paradajz ima veći sadržaj beta-karotena nego njegov veći „rođak“. Paradajz je
najdelotvorniji kao sok i reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Ukoliko nije slan snižava krvni pritisak, popravlja krvnu
sliku, reguliše varenje, efikasan je protiv bolesti jetre, pankreasa i reume.
Sok od paradajza preporučuje se i kod premora, jer krepi i čisti organizam, dobar je prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih i bolesti mokraćnih organa, alergije, anemije, artritisa, astme, bolesti usta, zuba i ždrela, ekcema…Sok od paradajza smanjuje slepljivanje trombocita, te sprečava trombozu, naročito kod osoba sa dijabetesom tip 2. Osim toga smanjuje nivo lošeg holesterola i njegovo taloženje na krvnim sudovima

Paradajz- voće ili povrće?
Iako mnogi paradajz smatraju za povrće, botaničari su ga klasifikovali kao voće, ali se u svakodnevnoj upotrebi koristi kao povrće ili garnir. Prilikom kupovine birajte najsvetlije crvene plodove, jer sadrže najveću količinu antioksidanasa. Preporuka je da se drži podalje od sunčeve svetlosti na sobnoj temperaturi, a ne u frižideru, jer mu to može pokvariti ukus. Kuvanje paradajza će pomoći u oslobađanju likopena, a uz dodatak maslinovog ulja telo ga lakše apsorbuje. Međutim, treba napomenuti da postoji i mogućnost neželjenih dejstava. Naime, paradajz sadrži jabukovu i limunsku kiselinu, pa prevelika konzumacija može izazvati gorušicu, posebno kod osoba koje imaju probleme sa digstivnim traktom. Zato stručnjaci osobama sa ovakvim problemima preporučuju da dnevno pojede po jedan paradajz srednje veličine ili sedam čeri paradajza u jednoj porciji.
Paradajzu je, verovali ili ne, posvećen i festival La Tomatina koji se već osam decenija održava poslednje srede u avgustu u španskom gradu Bunjol. Tog dana tačno u 11 sati počinje svojevrsna borba, odnosno međusobno gađanje paradajzom. Zbog velikog interesovanja turista za ovaj festival broj učesnika je ograničen na 20.000. Za gađanje se koristi isključivo prezreli paradajz koji više ne može da se upotrebi u ishrani. Festival se održava na gradskom trgu Plaza del Pueblo i međusobno gađanje traje tačno sat vremena. Kako bi se izbegle moguće povrede paradajz se najpre izgnječi u ruci, a najčešće se koriste
i zaštitne naočari. Kada se borba paradajzom završi svi učesnici prema „Kodeksu časti“ pomažu da se očiste ulice i okolne zgrade od ostataka paradajza, dok se oni sami peru pod šmrkovima vode. Rekord festivala bio je 2004. kada je učestvovalo oko 38.000 ljudi, a potrošili su 125.000 kilograma paradajza.

Izvor: Agrobiznis magazin

Među brojnim idejama šta započeti na imanju ukoliko imate slobodnu površinu, većina će vas savetovati da se opredelite za voćarstvo, oni iskusniji idu u stočarstvo, a za početak, ili možda veći biznis interesantno je i lekovito bilje. Ovom prilikom predložićemo vam Angleiku, ili kako je u nekim mestima
poznatija kao Anđeosko drvo, Kadlinac, Siriš, Kravogaz... Kako god da je zovete, radi se o veoma staroj kulturi. Tragovi o njenom lekovitom svojstvu i gajenju datiraju još iz perioda Shing-nonga, kineskog Cara koja je živeo 3.600. godni pre nove ere. Ova biljka je bila i sastavni deo tajanstveno sredstvo
protivotrova pod nazivom terijak. U srednjem veku su koren Angelike mnogi nazivali anđeoskim korenom, jer je korišćen kao sredstvo protiv kuge i kolere, navode brojni domaći i strani autori. Danas Angeliku možete videti samoniklu pored obala reka srednje Evrope, na vlažnim livadama, a ima je i gajena kao glavni usev u nordijskim državama (Švedska, Finska, Danska i Norveška).Vrlo krupna, visine do 2 metra. Ima rizom koji je kratak i mesnat, ali krupan obrastao
dugim korenjem. Stabljika je debljine ruke, iznutra šuplja inače prava. Listovi su u donjem delu značajno krupniji nego u gornjem, dvostruko ili trostruko nazubljeni, a u gornjem delu duguljasti i jednostruko nazubljeni. Cveta u julu i avgustu. Plod je 7 mm dug, a širok 5 mm. Zbog osobine za brz gubitak klijavosti treba je što pre posejati nakon sazrevanja semena. Od dobijenog rasada formira se zasad početkom jeseni i to u razmak u 80 x 80 cm. Trebaće dve do tri godine da ova biljka procveta. Do tada je morate redovno okopavati i zalivati, jer voli vlažna zemljišta, čak i močvarna.
Počinjemo berbu tokom maja i sve do septembra, već u prvoj godini nakon sadnje. Tokom ovog perioda imamo 5 do 6 berbi. Seku se stabljike i drške koje na
sebi u to vreme nemaju cvetove. Vezuju se u snopiće i prodaju. Sa jednog hektara može se očekivati prinos oko 25 t stabljika i drški. Ono što je posebno zanimljivo, ove sirovine se koriste u poslastičarskoj industriji. Ukoliko koristimo i rizom u proizvodnji, potrebno ga je izvaditi pre opadanja lišća, zatim dobro prati, iseći na 4 dela i sušiti na promaji. Osušem rizom se pakuje u vreće. Rizom se vadi u prvoj godini nakon rasađivanja. Zašto je rizom Angelike
značajan? Odgovor je u tome što sadrži 0,3% do 1% etarskog ulja oko 6% smole, pektin, vosak, kumarinorganske kiseline.
Plod angelike sadržo nešto vise etarskog ulja 0,5 - 1,5%, 16 masnog ulja, kumarin i druge sastojke. Ova lekovita biljka, svakako niti je otrovna niti ima bojazni od stvaraja zavisnosti. Zbog njenih osobenosti preoručuje se kod bolesti stomaka kao što su gastritis, kolitis, enteritis, kod početnog stadijuma čira na dvanaestopalačnom crevu, kod nadimanja, meteorizma odnosno gasova u stomaku.
Čaj za varenje
2 g angelike na 100 grama vode. Ključalom vodom prelikte čajnu masu i ostavite 4 fo 5 minuta. Ovakav čaj deluje stimulativno na organe za varenje.
Sličan čaj u srazmeri 20 g na jedan litar ključale vode koji treba da odstoji 10 minuta se preporučuje porodiljama.

Angelika u ishrani
Mladi listovi ove biljke koriste se kao začin za pripremu supe i različitog povrća. Od mladih biljaka pripremaju se kompoti slatko i ušećerene stabljike. Eterična ulja koriste u industriji ribe u konzervama kao i prilikom proizvodnje likera. Međutim, ne treba je uzimati pre spavanja jer može izazvati nesanicu.

Kandirana angelika – specijalitet koji vam otkrivamo
Operete i isečete delove stabljike na 5 cm, kuvate 30 minuta. Ocedite, skinite vlakna i ponovo kuvajte dok ne omekša. Zatim isperite hladnom vodom i u šećerni sirup, pa kuvajte 30 minuta. Sirup treba da bude napravljen tako da na čašu vode ide ista količina koliko imate angelike. Prosto rečeno na 100 grama angelike, ide 100 grama šećera. Oceite stabljike angelike, a sirup neka vri još 5 minuta. Ovo se ponavlja naredna dva dana ( tri dana usatopno). Na kraju se rasprostru stabljike u pleh, pospu šećerom i u rerni suše na 100 stepeni.
Iskustva iz prakse
Prema iskustvu dipl. inž Jovana Lazarevića Angeliku treba u našim uslovima saditi na međurednom rastojanju 70 cm, a rastojanje u redu da bude 30 cm. “Cveta u drugoj godini, ali to zavisi od nadmorske visine. U nižim predelima retko će cvetati” naglašava Lazarević. Međutim ako se posadi sadnica čiji je koren deblji od 30mm, cvetaće odmah u prvoj godini. On napominje da treba biti oprezan sa lekovitim biljem pa i sa angelikom jer ulje može izazvati ozbiljne alergijske reakcije i opekotine kod ljudi sa osetljivom kožom. Lazarević kaže da je biljka izuzetno osetljiva na sušu, a dolazi i do pojave rdje, ukoliko je leto jako toplo, bez padavina, jer se smanjuje otpornost biljke, te je ona podložnija napadu gljivca, ali i nekih insekata poput biljnih vaši ili stenica.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Da zdravlje na usta ulazi dokazuju i brojne namirnice koje možete da kupite na pijaci, a na čelu povorke su i kajsije - jeftino voće čija sezona traje upravo od juna, pa sve do kraja avgusta, a obiluju blagotvornim efektima. Pre svega kajsije zauzimaju visoko mesto na kulinarskoj sceni, a nezaobilazan su sastojak najrazličitijih poslastica, dok su slatko i džem od kajsija nešto bez čega je zaista teško zamisliti meni, posebno u zimskim danima. Ne zaboravimo ni rakiju!

Kajsije su i odlična i pre svega niskokalorična užina tokom leta - na 100 grama imaju svega 50 kalorija. Zbog niske kalorične vrednosti predstavljaju idealnog saveznika ukoliko ste na dijeti, no još jedno svojstvo čini ih savršenim izborom za skidanje kilograma. Naime, ovo voće je bogat izvor bikljnih vlakana, pa i te kako podstiče probavu i stoga se preporučuje svim osobama koje pate od neredovne stolice. Nutricionisti ističu i kako kajsije sadrže vitamine B kompleksa, folnu kiselinu, vitamin E, a bogate su i gvožđem pa je poželjno da ih što češće konzumiraju svi oni koji imaju problema sa anemijom.

Takođe, kajsije su bogate karotenom, koji im i daje žuto-narandžastu boju , a u njima ima i značajnog udela vitamina C i kalijuma. Zahvaljujući provitaminu A korisne su za vid i štite od sunca. Pomažu organizmu u odbrani od bakterijskih infekcija, obnovi oštećenog tkiva, u razvoju jačih zuba i kostiju.

Zanimljivo je i da se sveži sok od kajsije, bez dodatka konzervansa i šećera - u tom obliku koristi kao lek kod groznice i kožnih bolesti, rashlađuje i ubrzava eliminaciju otpadnih materija varenja. Takođe, narodni "lekari" savetuju da se uz pomoć njega borite sa kožnim tegobama poput ekcema ili opekotina.

Seme kajsije koristi se u prehrambenoj industriji, najčešće kao zamena semena badema. Od ovog semena pravi se italijanski liker amaro, biskviti, dok se ulje iz kajsije koristi kao jestivo. Zbog bogatstva proteinima i esencijalnim masnim kiselinama, seme se koristi i u kozmetičkoj industriji.

Savet za kupovinu kajsija:

Prilikom kupovine pripazite da kajsije ne budu zelenkaste ni pretvrde, a ako su mekane, dobro pogledajte da kora nije počela da tamni. Ako ih čuvate na sobnoj temperaturi, treba ih iskoristiti u par dana. U frižideru mogu stajati nešto duže.

 

Izvor:https://zena.blic.rs/zdravlje/za-kilogram-ovog-voca-dacete-80-dinara-a-dobicete-izvor-zdravlja-poboljsava-probavu-i/t0lyhk2

U susret uskršnjim praznicima, JKP „Gradske pijace“ prethodne nedelje, naručile su komercijalnu analizu zdravstvene i higijenske ispravnosti, metodom slučajnog uzorka osetljivih namirnica koje su sastavni deo uskršnje trpeze. 

Naučni institut za veterinarstvo Srbije (NIVS) još jednom potvrdio: jaja, sir i suvomesnati proizvodi koji se prodaju na beogradskim pijacama ispunjavaju sve uslove predviđene Zakonom o bezbednosti hrane i svim pravilnicima donetim u skladu sa ovim Zakonom.

U uzorkovanim konzumnim kokošijim jajima nije identifikovana bakterija Salmonella spp, dok u belom kravljem siru nije izolovana ni Salmonella spp niti Listeria monocytogenes. Pored mikrobiološke analize namirnica, obavljeno je ispitivanje kvaliteta mesnih prerađevina. Svi dobijeni rezultati kreću se u granicama referentnih vrednosti preduzetih iz Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, kao i Pravilnika o prehrambenim aditivima, dok je u samo jednom uzorku kobasice identifikovan povećan sadržaj kolagena, te je ovaj proizvod odmah povučen iz prometa po nalogu Gradskih pijaca.

Zdravlje građana i bezbednost hrane, jedan je od glavnih aspekata Gradskih pijaca, imajući u vidu da preduzeće pune tri godine sprovodi interni monitoring u cilju zdravstvene ispravnosti namirnica životinjskog porekla i poljoprivrednih proizvoda na svim beogradskim pijacama.

Gradske pijace bašte vašeg poverenja!

 

Novo istraživanje sa univerziteta Vanderbilt tvrdi da imamo potpuno pogrešnu percepciju o zdravoj hrani.
 
Nedavno objavljena studija u "Journal of Consumer Research" zaključuje da je među potrošačima zaista ustaljeno mišljenje  "zdravo je skupo" koja utiče na kupovinu, ali i na našu percepciju zdrave hrane.
 
Kako bi proverili svoje teorije, Keli Hovs i kolege sa univerziteta Vanderbilt sproveli su nekoliko ispitivanja, a u svakom je učestvovalo između 100 i 200 ispitanika. U prvom eksperimentu su jednoj grupi ispitanika rekli da im daju grickalice od granole koje su dobile ocenu A- na testu zdravlja, a drugoj grupi su dali identičan proizvod i rekli da je dobio ocenu C. Učesnici u prvoj grupi su izrazili uverenje da je proizvod skuplji, a oni u drugoj da je nešto jeftiniji.
 
U narednom eksperimentu su grupi ispitanika dali keks za doručak i rekli im da koštaju 25 centi, a drugoj da košta dva dolara. Ispostavilo se da ispitanici koji su mislili da jedu skuplji proizvod misle da je i zdraviji.
 
Zanimljivo je bilo i kad su istraživači proveravali kakav uticaj ima poznavanje određenih proizvoda. U tu svrhu su dve grupe ispitanika dobile vitamin A i rečeno im je da je bitan za zdravlje očiju, ali i da je različite cene. Te dve grupe su posle morale da odgovore šta misle koja mešavina vitamina je bolja za njihovo zdravlje, ali nije bilo razlike među grupama.
 
Kad su pod istim uslovima davali DHA, esencijalnu masnu kiselinu, ispostavilo se da grupa koja misli da dobijaju skuplji DHA misle da je on istovremeno i važniji za zdravlje. Drugim rečima, kad se potrošači prvi put susretnu s nekim nepoznatim sastojkom, zaključiće da je onaj skuplji zaista i zdraviji.
 
Naravno, istraživači su svesni da potrošači koriste cenu kao pomoć pri odlučivanju između relativno sličnih proizvoda. Svi znaju da je salata zdravija od sladoleda i cena tu nema nikakav uticaj. S druge strane, kad se nađu suočeni s odlukom koju moraju brzo da donesu posegnuće za skupljim proizvodom i živeti u uverenju da je zdraviji.
 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31