Iako je narodi Južne Amerike koriste već vekovima, stevija je tek nedavno postala hit. Sadrži prirodne zaslađivače, takozvane stevoil glikozide, koji su i do 300 puta slađi od šećera, a ne sadrže kalorije, tako da bi mogla imati značajnu ulogu u dijetama za kontrolu telesne težine. Stevija (Stevia rebaudiana Bertoni) potiče iz srednje i Južne Amerike, tačnije Paragvaja, i pripada istoj porodici biljaka u kojoj su suncokret i cikorija (radič). Opisao ju je 1901. godine dao švajcarski botaničar talijanskog porijekla, Moisés Santiago Bertoni, koji joj je sao ime. Danas se uzgaja u Paragvaju, Meksiku, Japanu, Maleziji, Južnoj Koreji i Kini. Kina je i najveći uzgajivač stevije u svetu. Biljka se uzgaja prvenstveno zbog svojih slatkih listova, a južnoamerički domoroci vekovima su je koristili kao tradicionalni zaslađivač za čajeve i druge napitke. Sladak ukus stevija duguje tzv. steviol glikozidima koji se mogu izdvojiti iz biljke. Zanimljivo je da stevija sadrži najmanje deset različitih glikozida, a dva glavna –steviozid i rebaudiosid – mogu se dobiti ekstrakcijom. Ova jedinjenja su 200 do 300 puta slađa od šećera, pa je za postizanje željene slatkoće dovoljna mala količina. Biljka sadrži minerale kao što su cink, rutenijum, magnezijum, gvožđe, vitamine A i C i dr. U Paragvaju su Indijanci još pre više stotina godina koristili sok stevije za brže zarastanje rana i ublažavanje ožiljaka. Koristi se još protiv dermatitisa, ekcema, raznih kožnih problema, neutrališe toksine i pospešuje njihovo izlučivanje. Stevija ima antiseptičko, antialergijsko i antimikrobno delovanje, tako da je korisna u slučaju nazeba, gripa i infekcije usta. Zbog uticaja na regeneraciju kože koristi se i u kozmetičke svrhe. Posebno je korisna za mršavljenje: ne razgrađuje se i ne skladišti u organizmu, a zadovoljava potrebu za slatkim. Istraživanja pokazuju da slatki glikozidi utiču na osovinu hipotalamus – želudac, što blokira osećaj gladi. Taj se efekat postiže uzimanjem 15 kapi ekstrakta dvadeset minuta pre jela. Za razliku od saharoze, ekstrakt stevije ne samo da nije štetan za zdravlje već je i lekovit. Ta bi biljka mogla postati spasonosna za obolele od dijabetesa tipa 2, jer se bez straha može upotrebljavati kao zaslaživač s obzirom na to da ne podiže nivo šećera u krvi i podstiče izlučivanje insulina. Pored toga, delotvorna je i protiv drugih bolesti današnjice – povišenog krvnog pritiska, osteoporoze, infekcije gljivicom Candidom albicanis i povišenog nivoa holesterola u krvi. Stevija je višegodišnja grmolika biljka, može narasti do visine jednog metra, uspeva čak i na siromašnom tlu i donosi bogat prinos nekoliko puta godišnje. Uzgoj je jednostavan i jeftin. Sadi se u proleće, a u kasnu jesen, pre cvetanja, beru se listovi i suše na suncu nekoliko dana.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31