Prvi zasad jabuka, u kom je korišćena bibaum tehnologija sadnica, u Srbiji je posađen u oglednom voćnjaku Poljoprivredne stručne službe u Vrbasu. Posađen je pre pet godina uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Služi kao pokazni i ogledni.

Bibaum tehnologija se već neko vreme primenjuje na plantažama u Evropi, a postaje sve zastupljenija i u našoj zemlji. Bibaum je sadnica koja ima dve vodilice, koje su kalemljene na jednoj podlozi. Ova jedinstvena tehnologija omogućava postizanje visokih prinosa i preko 80 tona po hektaru. Uz to 95% plodova bude prve klase.

- Ovaj sistem gajenja omogućava da plodovi budu što obojeniji, kakav im je genetski potencijal. Imamo šest različitih sorti, različitih boja, a cilj je da se dobiju plodovi što ujednačenije boje - rekla je Katarina Radonić, rukovodilac savetodavne službe PSS Vrbas.

Dodala je i da je u pitanju integralna proizvodnja, odnoso da se tretira "samo onda kada se mora, a ne po svaku cenu i kad ko stigne".

- Tretiranja se programiraju u pravo vreme i kada sredstva daju najbolje rezultate, a u momentu kada je to biološki najpotrebnije - istakla je.

Ogledni voćnjak u Vrbasu je opremljen protivgradnom zaštitnom mrežom, zalivanje se odvija po sistemu kap po kap. Ovaj voćnjak je osnova da se ovakav način gajenja jabuka zasnuje na što više plantaža u četiri opštine koje pokriva Poljoprivredna stručna služba u Vrbasu. U ovoj Službi veruju da će se za ovaj nov način uzgoja jabuka zainteresovati što veći broj voćara iz ovog podneblja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2968144/bibaum-tehnologija-u-zasadu-jabuka-u-vrbasu-prvi-ogledni-vocnjak-za-sve

U okviru aktivnosti Kancelarije za poljoprivredu, u Gornjem Milanovcu održana je prezentacija poljoprivrednih stručnjaka srpsko-turske firme Misbell koja se bavi uvozom i distribucijom laterarnih sorti sadnica oraha. Zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogli su da čuju koje su to prednosti gajenja ovih sorti oraha, kao i pogodnosti i uslove pod kojima sadni materijal mogu nabaviti.

Milanovačkim poljoprivrednicima agronomi firme Misbell pojasnili su prednosti gajenja laterarnih sorti oraha, odnosno sorti koje imaju veću rodnost od tradicionalnih. Voćarima ova firma nudi kompletnu pomoć pri podizanju zasada, kao i njegovo praćenje do berbe.

„Laterarne sorte su one gde je sklop gust, pa tako na jedan hektar zasada dolazi oko 300 sadnica oraha“ To je orah koji mnogo brže ulazi u rodnost, već od 4. ili 5. godine može očekivati rod. Reč je o intenzivnim zasadima gde je neophodan sistem za zalivanje. Mi poslednjih meseci obilazimo opštine, vršimo predavanja i savetujemo svakom ko ima neko parče zemlje da ga zasadi orahom jer je to voćna vrsta koja ne zahteva previše posla i ne čeka se previše na povraćaj uloženog novca. I najvažnije, mi kao firma, kupcima naših sadnica, kasnije nudimo mogućnost otkupa plodova oraha“, izjavila je dipl. ing. poljoprivrede Jelena Gogić, predstavnik i predavač firme Misbell D.O.O. iz Beograda.

Iz Misbella kažu da svaki voćar koji sadni materijal nabavi u ovoj firmi, može računati na stručnu pomoć njihovih agronoma. Takođe, prisutni su i turski stručnjaci koji zajedno sa beogradskim kolegama učestvuju u edukaciji voćara. Što se turskog sadnog materijala tiče iz Misbell-a tvrde da je on u potpunosti odgovarajući za naše klimatsko podneblje, pod uslovom da se primene predložene agrotehničke mere.

„Sadni materijal nastaje na drugačijem klimatskom području iz tog razloga je Turska zemlja koja proizvodi najviše ovih sadnica. Da bi sadni materijal nastao potrebna je blaža mediteranska klima. Što se tiče kasnijih zasada voćnjaka, ovaj orah može da se gaji bilo gde u svetu. Veliki zasadi pod „Čendlerom“ već postoje u Ukrajini, Rusiji, Bugarskoj. Prema tome priča da ovaj orah klimatski ne može da opstane u Srbiji, apsolutno je daleko od istine“, objasnila je Jelena Gogić

Današnje predavanje deo je redovnih aktivnosti Kancelarije za poljoprivredu koja u zimskom periodu organizuje brojne tribine, savetovanja i prezentacije koje poljoprivrednicima mogu biti od koristi. Ukoliko se odluče za kupovinu sadnica oraha, milanovački voćari mogu računati na bespovratna sredstva lokalne samouprave.

„Danas imamo prezentaciju u okviru voćarske proizvodnje i gajenja oraha. Opština Gornji Milanovac je u budžetu za poljoprivredu koji u 2020. iznosi 55 miliona dinara izdvojiti sredstva za subvenvcionisanje svih grana poljoprivredne proizvodnje. Voćari mogu da računaju na subvencije u iznosu do 60 odsto vrednosti nabavljenog sadnog materijala. Pored toga, subvencionisaćemo voćare koji podižu protivgradne mreže u iznosu od 50 odsto investicije. U istom procentu ćemo subvencionisati i sisteme za navodnjavanje“, izjavila je Milka Nedeljković, iz Kancelarije za poljoprivredu opštine Gornji Milanovac.

Orah se u svetu gaji na oko 80.000 hektara, dok je u našoj zemlji ova grana voćarske proizvodnje manje zastupljena, ali postoje primeri da su u poslednjih nekolidina u Moravičkom okrugu podignuti značajni zasadi pod orahom. Firma Misbell poljoprivrednicima sadnice oraha nudi po ceni od 13 evra po komadu.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest691265.html

U Zapadnobačkom okrugu beleži se rast zasada viskorodnih sorti voća i orašastih plodova, poput na primer trešnje. Kod Gakova, ove godine posađena je jedna veća plantaža prvoklasne robe namenjene izvozu. To je prvi poslovni poduhvat mladog poljoprivrednika koji, kako kaže, ima strpljenja da čeka dve - tri godine do pune rodnosti zasada. Ova plantaža trešnje je u vlasništvu porodice Šuša, koja se skoro dve decenije na 400 jutara obradivih oranica bavi ratarskom proizvodnjom prvenstveno kukuruza i soje.
Nikola Šuša, apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, i ako je od detinjstva sa ocem u ratarskoj proizvodnji, prvi put se oprobao u voćarstvu. Na četiri hektara je ovog proleća posadio 8.059 sadnica visokorodnih sorti trešnje kupljene u Italiji. Dogodine po stablu očekuje rod od 500 grama do kilograma, a narednih godina mnogo više, što bi vratilo 200.000 evra uloženih sredstava."Na četri hektara imam 39 redova. Poslednjih šest redova je rađena "super spindel sadnja", što znači 90 cm sadnica od sadnice. Ostali redovi su 1,5 m sadnica od sadnice. Ima pet sorti Burlat, Lapins, Kordia, Ferovia i Regina. na voćnjaku mi radi nekoliko radnika iz sela" rekao je za RTV Nikola Šuša, poljoprivredni proizvođač iz Gakova.

Ovaj dvadesetpetogodišnji mladić iz Gakova, pored entuzijazma kaže da ne bi uspeo bez podrške porodice, ali i finansijski podsticaja pokrajinskih sredstava za kupovinu protivgradne zaštite, sistema kap po kap i zaštitne ograde.

"U ovo sve smo ušli jer smo išli smo sve preko pokrajinskog sekretarijata iz Novog Sada, dobili smo subvencije. Ostalo je još da se reše stubovi i protivgradne mreže, a uloženo je oko 50.000 evra po hektaru.jako su velika ulaganja, ali se sve radi zbog profita. Očekujem da će mi se sve to ipak vratiti " kaže Šuša.

On očekuje prvoklasan prinos , jer je cilj velikih ulaganja izvoz voća u zemlje Evropske unije. Prema podacima Regionalne privredne komore Sombor izvoz trešanja još nije zabeležen iz tog okruga, ali sudeći po planskim zasadima trešnje i drugog voća, očekuju da će se beležiti izvoz u zemlje Evropske unije dogodine.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/raste-nova-plantaza-tresanja-kod-gakova_1024774.html

Proteklih decenija naši zemljaci su odlazili „trbuhom za kruhom“ ili kako bi neki rekli „preko bare“ kako bi ostvarili svoj američki san. Ređi primer jeste povratak iz Amerike i život u Srbiji kao u američkom snu. Takav život vode dva brata blizanca Marko i Luka Maksimović, koji su se odrekli života u Los Anđelesu i nastanili sa svojim ocem Časlavom, u Božurnju kod Topole. Na nekoliko lokacija u Božurnji i okolini ovi vredni momci zasnovali su proizvodnju borovnice. Najstariji zasad je u četvrtoj godine a najmlađi tek podižu. Pored proizvodnje Maksimovići se bave i uvozom sadnica i repromaterijala ali i plasmanom borovnica i to uglavnom na holandsko tržište. Za svaki uspešan biznis pa i borovnicu treba imati i ulagati u marketing što će u budućnosti doneti i nova tržišta. Svoj prvi zasad podigli su 2015. godine. Njegova površina je 1,5 h i 3.300 sadnica. Sada imaju dva hektara, a podižu nova tri hektara. Luka Maksimović zajedno sa mladim inženjerima poljoprivrede radi rezidbu na najstarijem zasadu. I sam kaže da je tokom vremena učio i naučio rezidbu borovnice koja nije komplikovana ali zahteva značajno iskustvo:

„Mislim da smo prošle godine zasad opteretili sa previše roda tako da sam za ovu godinu odlučio da rezidbom dostignemo prošlogodišnji nivo tako da
biljci damo vremena da se lepo formira i da imamo plodove dobre krupnoće“.Dok smo razgovarali o stanju na tržištu i aktuelnim radovima, Marko Maksimović
je koordinirao uvoz repromaterijala a po završetku nastaviće da sa bratom orezuje zasad. On smatra da značajnu ulogu u proizvodnji borovnice ima prihrana i zbog toga je odlučio da prihranu nabavi iz Engleske: „Sistem smo programirali tako da se zasad zaliva četiri puta dnevno po petnaest minuta“. Proizvodnja borovnice dobija sve više na značaju tim pre jer je potrošnja ovog voća u Evropi daleko ispod američkog proseka. To daje razloga za optimizam u razvoj
tržišta ali i za dobru zaradu i narednih godina. Pitali smo naše domaćine zašto oni preporučuju borovnicu i dobili zanimljiv odgovor: „Da je sreće imali bismo više ovakvih proizvoda po kojima bismo bili prepoznatljivi kao što nas prepoznaju po Novaku Đokoviću. Mi smatramo da proizvođači borovnice na najbolji način reprezentuju Srbiju i proizvode voćku milenijuma-borovnicu”.
Srbija ima pogodnu klimu za gajenje voća, naročito tamo gde su zemljišta kisela. Imamo dobar geografski položaj, nekoliko stručnih ustanova i otvoreno tržište EU od petsto miliona ljudi kao i sto devedeset dva miliona stanovnika evroazijske unije.
„Sve ovo predstavlja izuzetan potencijal za plasman naših borovnica. Mi smo obezbedili sve što je neophodno za proizvodnju i to ne samo na repromatrerijal već i na iskustvo, logistiku i tržište” zaključuje Marko Maksimović. Da je život u Šumadiji lep to su njih dvojica svakako odavno otkrili a odnedavno
pored zabave na teniskom terenu i bazenu odlučili su se da svoj život obogate i druženjem sa prelepom belom kobilom Leposavom, koja im predstavlja novo
zadovoljstvo i razonodu a od koje mogu i ponešto da nauče: „Lepa je zasada više privržena meni jer provodim nešto više vremena sa njom nego brat, ali se odllično slažemo i ako je manje od mesec dana kod nas uz obaveze oko borovnica ovo je jedna nova, ništa manje zahtevna ali i lepa kao što joj samo ime kaže”.
Prema informacijama koje smo dobili od Maksimovića, samo oni su kroz rad u udruženju ŠUMADIJSKA BOROVNICA i ličnim angažovanjem na tržište Srbije za
godinu dana plasirali sto sedamdeset hiljada sadnica što je više od 55 hektara plavog voća na našim njivama. Ako se ima u vidu da je cena u otkupu već nekoliko godina na nivou oko 5 evra može se računati na značajne prihode u ovom voćarskom sektoru a samim tim i za dalji razvoj proizvodnje borovnice u Srbiji.
Okvirna cena podizanja zasada na površini od jednog hektara je 50.000 evra. Ukoliko vam je lakše da računate, jedno sadno mesto košta 8,5 evra tako da možete sami za svoju površinu da proračunate okvirne troškove koji variraju u zavisnosti od gustine sadnje i sistema uzgoja.

Izvor: Agrobiznis magazin

Nekoliko naših čitalaca, nas je zvalo i zamolilo da saznamo nešto više o gajenju oraha, posebno sorte ČENDLER, koja se uvozi iz Turske. Otišli smo u Vlaški Do, gde smo upoznali Vladana Anđelkovića, koji je prošle godine zasadio ovu sortu. On je zasad formirao na površini od dva hektara, zemljište je pripremao sam, tako što je izvršio rigolovanje, a sadnja je bila ručna u rupe na dubini 60 cm
i isto toliko širine.
„Za sadnju oraha sam se odlučio nakon što mi je moj ruski partner rekao da neće više dolaziti da kupuje jabuke od mene i da će sve manje interesovanja biti iz Rusije za naše jabuke, što se sada i dešava. Zbog toga, ali i zbog manje primene hemijskih sredstava, odlučio sam se da posadim orah. Želim da naglasim da sam bio jako nezadovoljan sredstvima koji su na našem tržištu i verujem da ona nisu u rangu kvaliteta kao što je to u razvijenim zemljama EU“.
U prvoj godini po sadnji, Vladan je imao tu nezgodu da je grad oštetio sadnice oraha, pa je morao većinu da prekrati i počne proizvodnju praktično ispočetka. Kaže da je bio prezadovoljan stoprocentinim prijemom sadnica. Turski proizvođač sadnog materijala od koga je nabavio sadnice mu je javio da će sve sadnice koje se ne oporave besplatno isporučiti ponovo, to ga je kaže naš domaćin posebno iznenadilo.
„Konsultovao sam se sa još jednim proizvođačem iz Prizrena, kod koga sam išao i video da u četvrtoj godini on ima više od 7 kg oraha u ljusci po jednom stablu“. Kada je u pitanju razmak sadnje, Vladan se odlučio da to bude 7x5 metara, a između redova ove godine zasejao je pšenicu. Za narednu godinu planira setvu deteline. Što se tiče plasmana, razgovarao je sa firmom koja je zastupnik Turske u Srbiji i oni su zainteresovani da od njega otkupe sav rod. Pitali smo Vladana da li je zasad osiguran i iznenadili se koliko on unapred razmišlja i shvatili zbog čega je on jedan od naprednijih voćara:
„Zasad nisam stigao da osiguram jer je prva godina u pitanju. Inače, jabuke koje su bile na ovoj površini 13 godina bile su osiguravane kod kompanije Dunav osiguranje. Jedne godine bio je grad i oni su došli kod mene kada sam im prijavio da sam imao štetu. Zajedno smo ušli u zasad i sa nekoliko stabala u gajbice obrali kompletan rod. Seli smo u kuću, razdvojili oštećene i zdrave jabuke i na osnovu toga izračunat je procenat štete i pošteno isplaćeno osiguranje tako da ja planiram da osiguram moj zasad oraha“.
Ono što je zanimalo brojne čitaoce, jeste da li se orah orezuje i da li je zahtevan u pogledu agrotehnike. Prema rečima gospodina Anđelkovića, rezidba može biti minimalna, agrotehnika je intenzivnija
u prve dve do tri godine, on je postavio sistem za navodnjavanje, a za sadni materijal je dobio 50% povraćaj novca od države.

Izvor: Agrobiznis magazin

Na devetoj po redu Nacionalnoj konferenciji o poljoprivredi,  razgovaralo se o veoma aktuelnoj temi, a  to je rejonizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.  O tome je govorio jedan od naših najboljih stručnjaka za voćarsku proizvodnju, prof. dr Zoran Keserović,  sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  koji je istakao da je voćarska proizvodnja proširena u AP Vojvodini za 4 – 5 puta, pre svega, kako je istakao Keserović, zbog boljih podsticaja nego u Centralnoj Srbiji u poslednjih 15 godina.

Podsticaji su usmereni za tehnologije koje su namenjene klimatskim promenama, a u AP  Vojvodini nije bilo velikih oscilacija kao u Centralnoj Srbiji. On je naglasio da su se pretežno podizani zasadi sa protivgradnim mrežama i sistema za navodnjavanje.

 

"Rezultati PKS prikazuju da je 2012. godine među 10 izvoznih proizvoda,  višnja i malina, međutim sada je među njima i jabuka. Time se pokazao značaj uvođenja novih tehnologija, naročito sorti i podloga.''

Profesor dr . Keserović pozvao je poljoprivrednike da ulažu u voćarsku proizvodnju i poručio,  da Srbija nije nikako rizična zemlja kada je u pitanju proizvodnja jabuka, koje se u svetu sada veoma cene, kao i da tehnologije koje se kod nas primenjuju,  da su daleko naprednije nego u nekim zemljama koje je on posetio, posebno apostrofirajući Rusku Federaciju i Maroko.

 ,,Siguran sam da je proizvodnja jabuka dobra investicija za narednih 10 godina.'', dodao je profesor Keserović.

Na ovoj konferenciji moglo se čuti da Republičko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na projektu rejonizacije voćarske proizvodnje u Srbiji, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, Poljoprivrednim fakultetom Novom Sadu i Institutom u Čačku.  Radi se na poslu koji treba da bude kompletno gotov za tri  godine i da se izvrši podela na rejone u odnosu na osnovu klimatske podatke, zemljišne podatke i nadmorsku visinu i tako odrede voćne vrste, sorte i klonovi koji tu daju najbolje rezultate.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31