Mnogi poljoprivrednici imaju dilemu koju vodu da koriste za navodnjavanje i zalivanje. Da li je bolja kišnica ili bunarska voda? Stručnjaci su radili različita istraživanja i došli do zanimljivih podataka. Bunarska voda sadrži rastvorene soli različitih minerala, čije količine i prisutnost zavise od podzemnih stena kroz koje prolazi voda, a razlikuje se od lokaliteta do lokaliteta. Nasuprot njima kišnica i ostale atmosferske padavine su siromašne rastvorima mineralnih materija, ali su zato bogatije u smislu prisustva rastvorenih gasova O2, CO2,SO2, gde neki od njih rastvaranjem u vodi daju blagu kiselost. Ukoliko je njihovo prisustvo veće onda dolazi do padanja takozvanih kiselih kiša.

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin 

U proizvodnji u zaštićenom prostoru primenjuju se različiti načini navodnjavanja: orošavanje, kapanje, subirigacija i mikronavodnjavanje. Orošavanje (veštačka kiša) najčešći je oblik zalivanja u osnovnim oblicima zaštićenog prostora (leje) i niskim i poluniskim tunelima. Ono se u malim objektima izvodi baštenskom kantom sa ružom, plastičnim crevom (prečnika 20, 32 i 40 mm) sa ručnim rasprskivačem, gde se promenom otvora za isticanje vode reguliše protok i pritisak odnosno veličina kišnih kapi i domet vode, ili sistemom za orošavanje. U tunelima i plastenicima orošava se pomoću centralnog sistema i rasprskivača postavljenih na površini zemljišta ili iznad biljaka. Sistem za navodnjavanje čine centralni vod, razvodne cevi (čelične, pocinkovane, plastične) različitog prečnika i dužine, postavljene u objektima, i rasprskivači. Jedan rasprskivač, u zavisnosti od pritiska (2–4 atmosfere) i razmeštaja, pokriva različite površine, a od toga zavisi i vreme zalivanja. Ovim sistemom može se zalivati iznad površine zemljišta ili iznad biljaka. Za površinsko zalivanje cevi se postavljaju između biljaka (na razmaku od 1 m) duž (po sredini ili na dve ivice) leja (5-10 cm iznad zemljišta), vodeći računa da mini rasprskivači zahvataju ukupnu površinu leja. Najčešće se koriste raspiskivači manjeg kapaciteta (4 mm na sat). Sistem je povoljan jer ne kvasi biljke, pa je i manja opasnost od oboljenja, a biljke su ravnomemo zalivene. Pri zalivanju odozgo, cevi i rasprskivači su iznad leja na visini 1–1,5 m (zavisno od visine objekta i vrste koja se gaji) i na razmaku od oko 1,5 m (obavezno pričvršćeni za konstrukciju objekta). Mikrokišenje je nastalo od sistema kap po kap. Umesto kapaljki postavljaju se mikrorasprskivači koji zalivaju zemljište kišenjem. Mikrorasprskivači se lako postavljaju na cevi. Različitog su oblika i veličine i zahvataju manje površine (1–1,5 m u prečniku). Mikrocevasto navodnjavanje predstavlja sistem lokalnog navodnjavanja gde su umesto kapaljki (na razvodnim cevima) postavljene mikrocevi iz kojih voda izlazi u vidu mlaza (pod malim pritiskom). Razvodne (lateralne) cevi su fleksibilne i mogu se postavljati na razne načine (linijski, kružno, spiralno). Pri gajenju biljaka u saksijama, pored navedenih načina, primenjuje se i specifičan sistem subirigacije kojim se voda dovodi u zonu aktivnosti korena biljaka. Biljke u saksijama slažu se na stolove, obložene PE folijom ili prekrivene slojem peska (oko 5 cm). Voda se sistemom perforiranih cevi dovodi na površinu stola, a zatim biljka vodu usvaja kroz otvore saksija, odnosno preko cele glinene saksije. U proizvodnji povrća, zavisno od sistema, održava se nivo vlažnosti zemljišta, određuje se tumus i dužina zalivanja i ti podaci su dati za svaku vrstu. Oni su dati kao prosek za standardni sistem orošavanja. U sistemu mikronavodnjavanja zalivanje traje duže i obavlja se svaki ili svaki drugi dan.

Velike su vrućine, i potrebno je travnjake redovno i obilno zalivati, , što je i nabitnije za travu. Košenje proredite. Početak je meseca, ali krajem avgusta prihranite travnjak mineralnim đubrivom kao što su KAN, ili Urea.Posle toga, ukoliko vreme nije kišovito, travnjak obavezno zalijte da bi se đubrivo rastvorilo, mada su najavile velike vrućine i vreme bez kiše. Redovno otkidajte uvele cvetove na biljkama. Izvadite i razdelite bradate perunike, ako gomolji pokazuju znake sušenja. Pazite da se ne osuše trajnice koje cvetaju u jesen, a na koje leti obraćamo manje pažnje. Otkidajte vrhove grana, na primer hrizantema, ili zvezdana da biste podstakli žbunast rast. Cvetovi polako nestaju sa kaktusa, ali zato zri sve više plodova. Seme sakupljamo, čistimo i ostavljamo u vrećice. Tek ubrane semenke najbolje klijaju. Kaktusi sada imaju najlepše i najduže bodlje. Pojavljuju se gusta biljna vlakna. Biljke sazrevaju i pripremaju se za zimski odmor. Taj proces potpomažemo na taj način što prostor stalno provetravamo i ako je moguće biljke negujemo bez stakla, na otvorenom. Petanesti avgust je poslednji rok za kalemljenje, mada je bolje taj posao obaviti ranije. Nemojte zaboraviti ni vaše sobno cvece. Ukoliko kod sobnog cveca primetite sitne mušice koje izlaze iz zemlje, obavezno naprskajte zemlju u saksiji BUBISTOP-om protiv lisnih vaši. Sve ovo treba uraditi na terasi, nikako unutra. Ako želite da razmnožite muškatle i balkonsko cveće, tada odsecite izdanke duge oko 10 cm i bez cvetova. Uklonite donje listove i izdanke stavite u male saksije ispunjene smešom zemlje i peska. Stavite ih na svetlo, ali ne previše sunčano mesto i zemlju održavajte vlažnom. Krokusi se sada sade ako želite da cvetaju u oktobru. Kada krenete na odmor, cveće obavezno uneti unutra, nikao ga ne ostavljati na balkonu. Najbilje je da smo u dobrim odnosima sa komšijama pa da nam oni zaliju. Saksije sa cvećem možete poređati u kadu koja je prethodno obložena krpom ili starim čaršavom dobro natopljenim vodom. Međutim, cveće može da se ostavi samo u kupatilu koje ima prirodno svetlo.

Povrtarske biljke intenzivno transpirišu, što je jedan od uzroka povećanih potreba ovih useva za vodom. Njihov korenov sistem se nalazi u površinskom sloju zemljišta, gde su rezerve vode male i nestabilne. Povrće osetljivo reaguje na pravovremenost navodnjavanja. Tako, na primer, duže trajanje nedostatka pristupačne vode u zemljištu, ograničava porast i razvitak biljaka i smanjuje prinose.

Ove štetne posledice ne mogu se korigovati nikakvim kasnijim obilnijim zalivanjima. Na nedostatak zemljišne vlage, povrće je najosetljivije posle rasađivanja, u fazi cvetanja i formiranja plodova. Navodnjavanjem se u aridnim, semiaridnim i semihumidnim rejonima, obezbeđuje celokupna ili veći deo vode od ukupnih potreba biljaka za vodom.

Čak i u humidnim rejonima navodnjavanjem se koriguje loš raspored padavina. Visoke prinose dobrog kvaliteta povrće može postići samo u uslovima povoljnog vodnog režima zemljišta, te se njegova proizvodnja ne može zamisliti bez navodnjavanja. Pri nedostatku vode, odnosno deficitu vlage u zemljištu, smanjuju se prinosi povrća i pogoršava kvalitet prinosa, dolazi do stvaranja drvenastih vlakana i nutritivna vrednost povrća se smanjuje.

Na rast i razviće biljaka, takođe, nepovoljno deluje visoka vlažnost zemljišta, iznad optimalne, formiraju se niski prinosi male biološke vrednosti sa malim sadržajem šećera, vitamina i mineralnih materija. Duže prevlaživanje zemljišta uzrokuje zabarivanje i stvara anaerobne uslove, biljke zaostaju u porastu, žute, venu i uginu. Poremećen tok vlažnosti zemljišta, kada se smanjuje niska i visoka vlažnost, dolazi do naglih promena sadržaja vode u biljkama, što izaziva pucanje korenastog dela, pa i plodova većine vrsta.

 

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

Povrtarske biljke intenzivno transpirišu, što je jedan od uzroka povećanih potreba ovih useva za vodom. Njihov korenov sistem se nalazi u površinskom sloju zemljišta, gde su rezerve vode male i nestabilne. Povrće osetljivo reaguje na pravovremenost navodnjavanja. Tako, na primer, duže trajanje nedostatka pristupačne vode u zemljištu, ograničava porast i razvitak biljaka i smanjuje prinose.

Ove štetne posledice ne mogu se korigovati nikakvim kasnijim obilnijim zalivanjima. Na nedostatak zemljišne vlage, povrće je najosetljivije posle rasađivanja, u fazi cvetanja i formiranja plodova. Navodnjavanjem se u aridnim, semiaridnim i semihumidnim rejonima, obezbeđuje celokupna ili veći deo vode od ukupnih potreba biljaka za vodom. Čak i u humidnim rejonima navodnjavanjem se koriguje loš raspored padavina. Visoke prinose dobrog kvaliteta povrće može postići samo u uslovima povoljnog vodnog režima zemljišta, te se njegova proizvodnja ne može zamisliti bez navodnjavanja.

Zalivni režim može se primenjivati prema vlažnosti zemljišta, gde je tehnički minimum za povrće dosta visoko i kreće se u intervalu od 70-85% od PVK u zavisnosti od vrste povrća. U našim uslovima taj broj zalivanja u značajnoj meri zavisi od meteoroloških uslova godine, količine i rasporeda padavina i kapaciteta
zemljišta za lako pristupačnu vodu, kao i faze razvoja biljke.

Može se proceniti, da su ukupne potrebe za vodom, povrtarskih useva od 150 do 200 mm kod vrsta sa kratkom vegetacijom, koje se gaje rano u proleće ili jesenje-zimskom periodu. Kada su evapotranspiracioni zahtevi sredine skromni, one mogu dostići 600-650 pa i 700 mm kod useva pune vegetacije, čija je setva rano u proleće, a skidanje kasno u jesen, ili kod vrsta koje se proizvode iz rasada.

U zaštićenom prostoru, celokupnu količinu vode, treba obezbediti navodnjavanjem. U zavisnosti od uslova i biljne vrste ukupne potrebe za vodom kod proizvodnje rasada su 80-160 mm u zaštićenom prostoru, a na otvorenom mogu da budu i veće (npr. kod proizvodnje rasada kasnog kupusa). Obavlja se veliki broj zalivanja sa malim normama, održava se optimalna vlažnost zemljišta u površinskom sloju od nekoliko santimetara do 15-30 cm, gde su rezerve vode nestabilne.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31