Preprodavci čokolada, garderobe, tehnike, akcizne robe, hemije, kozmetike i sličnih proizvoda, na oko 410 pijaca u Srbiji, ne bi smeli da posluju bez fiskalne kase i kao preduzetnici-paušalci, jer te pogodnosti nisu rezervisane za njih. Ipak, ova roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa, a prodaje se bez izdavanja računa i plaćanja poreza, zbog čega predstavlja veliki izvor sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.

To je jedan od glavnih zaključaka nove analize NALED-a i GIZ-a, koja se bavi pijačnom prodajom tzv. nesopstvenih proizvoda, odnosno artikala koje trgovac ne proizvodi, već ih samo preprodaje, a neretko je reč o robi nabavljenoj putem šverca.

U NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji, građani su istakli da, ne računajući sveže namirnice, na pijacama najviše kupuju garderobu (30% odgovora), kozmetiku i kućnu hemiju (27%), konditorske proizvode (22%), kafu (15%), elektromaterijal i alat, cigarete...

- Na pijacama ima oko 70.000 prodajnih mesta, od čega 68% čine tezge, na kojima najviše ima poljoprivrednih proizvođača i zanatlija odnosno onih koji kao prodavci sopstvenih proizvoda mogu da posluju kao paušalci i bez fiskalne kase. Ali, dva su tipična primera kako na tezge stiže tehnika, hemija, konditorski i drugi proizvodi. Prvi je da prodavci u statusu preduzetnika-paušalaca prodaju nesopstvene proizvode, a inspekcije to ne sankcionišu kao nedozvoljenu aktivnost. Drugi primer su neregistrovani trgovci koji do tezge dolaze tako što je uzimaju u "podzakup" od prodavaca koji ispunjavaju uslove za rad na pijaci – objašnjava novi predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i direktor korporativnih poslova Philip Morris Services Ivan Miletić.

Dosadašnji inspekcijski nadzor pokazao je da trgovci nesopstvenom robom često, suprotno propisima, ne ističu cene, nemaju deklaraciju ni dokaz o nabavci robe, iako im je to obaveza, te se pouzdano ne zna njen kvalitet i bezbednost i u opasnost dovode kupce. Neizdavanjem računa krše i Zakon o zaštiti potrošača, jer im ne ostavljaju mogućnost da reklamiraju proizvod, a slična praksa zastupljena je i kod uredno registrovanih trgovaca na pijacama koji izbegavaju da evidentiraju promet preko kase kako se ne bi videlo koliki promet ostvaruju.

Deo problema jeste nedovoljan nadzor nad prodajom nesopstvenih proizvoda. Pijačne uprave najčešće kontrolišu samo da li zakupac tezge ima ugovor o zakupu dok nemaju nikakav osnov i mehanizam da oduzmu robu i izbace trgovca s pijace i sve prepuštaju inspekcijama. Imajući u vidu da je više od 90% pijaca u javnom vlasništvu to praktično znači da javni sektor dozvoljava da siva ekonomija nastaje i u njenom dvorištu.

S druge strane, analizirani podaci o planovima i izveštajima o radu inspekcija pokazuju da pijačna trgovina nesopstvenih proizvoda nije u dovoljnoj meri prepoznata kao izvor sive ekonomije i nije joj posvećen dovoljan broj nadzora.

Regulisanje pijačne prodaje jedna je od mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i analiza NALED-a i GIZ-a je dala niz preporuka, kako bi se preciznije odvojili trgovci sopstvenim i nesopstvenim proizvodima i njihove obaveze.

Preporučeno je, na prvom mestu, usklađivanje i preciziranje svih propisa koji regulišu pijačnu prodaju, a posebno izmene zakona o porezu na dohodak i fiskalnim kasama, kako bi se sprečilo da lica koja obavljaju prodaju nesopstvenih proizvoda steknu status paušalnih obveznika (iako taj status ni onima koji ga imaju ne daje pravo na prodaju nesopstvenih proizvoda), kao i da bi se obezbedilo da na pijacama samo prodavci poljoprivrednih proizvoda imaju pravo na prodaju bez izdavanja fiskalnih računa.

Korisno bi bilo razmotriti i mogućnost uvođenja posebnog režima oporezivanja za prodavce nesopstvenih proizvoda koji bi u obzir uzeo njihove niske prihode i omogućio im legalan rad.

- Preporuka je i da se bolje koordinira nadzor inspekcija i pojača savetodavni nadzor kako bi se trgovcima predočile obaveze oko vođenja evidencije o robi i izdavanja računa, kao i da se radi na podizanji svesti potrošača da imaju pravo da traže račun za sve kupovine na pijaci - navodi se u saopštenju.

Jedan od dobrih mehanizama moglo bi da bude postavljanje tabli na ulazima pijaca koji bi informisali građane koji proizvodi smeju da se prodaju na tezgama, a koji samo u lokalima u okviru pijace, i za koje proizvode su prodavci dužni da izdaju fiskalni račun, kao i obaveštenje da oni koji ne izdaju račun, a u obavezi su, krše zakon i bave se utajom poreza.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3027441/kako-kafa-cokolada-i-kozmetika-zavrsavaju-na-pijacnim-tezgama

Samo za desetak dana avgusta zatvoreno je više od 350 pekara. To je rezultat pojačane kontrole koju u periodu petomesečnog odlaganja plaćanja poreza i doprinosa sprovodi Poreska uprava. Iz Ministarstva finansija podsećaju da se čitav paket pomoći privredi oslanja na planirane poreske prihode i da izbegavanje plaćanja narušava tu ravnotežu.Zatvoreno zbog neizdavanja fiskalnih računa ili neprijavljenih radnika – uz potpis poreznika najčešća je poruka na vratima zaključanih pekara. Njihovi vlasnici ne žele pred kameru, sa druge strane, na razgovor su spremni oni kod kojih inspektori još nisu bili."Izdajemo fiskalne račune, trudimo se da radimo po zakonu, imamo šest zaposlenih, svi su prijavljeni tako da nismo zabrinuti", navela je Snežana Mladenović, vlasnica "Pekare Mladenović".

Kontrolisano je više od 600 pekara, a ispostavilo se da dve trećine njih ne posluje po zakonu. Poreznici ne idu na slučajne adrese, na njih odlaze nakon temeljne analize rizika.

"Poreska uprava dobija promet preko dži-pi-esa od svih poreskih obveznika koji imaju kase. Takođe, možemo uporediti taj promet preko fiskalnih kasa i broj zaposlenih na objektu i promet, naravno i prijave potrošača da se ne izdaju fiskalni isečci, dovoljno nam govore da možemo izvršiti kontrolu", objašnjava Nenad Krtolica, pomoćnik direktora Poreske uprave.

Oglasila se i Unija pekara koja od države traži dodatnu pomoć za male pekare, čiji je promet pao i preko 80 posto.

"Ja apelujem na pekare da moraju da kucaju račune. Mislim da je nekih 60 do 70 odsto pekara na rubu egzistrencije, pred zatvaranjem", upozorio je Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije.

"Koristili smo odlaganje doprinosa, koristili smo minimalac za sve zaposlene i to je pomoglo opstanku", istakla je Snežana Mladenović.

Nadležni podsećaju da se paket pomoći privredi težak 5,8 milijardi evra velikim delom oslanja i na planirane poreske prihode.

"Veliki broj preduzetnika koristi mere koje im je omogućila Vlada, međutim u kontroli mi zatičemo nepoštovanje zakona, koji se odnosi na neizdavanje fiskalnih odsečaka i rada na crno. Moram napomenuti da je neizdavanje fiskalnih računa prošlost", zaključio je Krtolica.

Propisi su takvi da kada prvi put otkrije nepravilno poslovanje Poreska uprava firmu zatvara na 15 dana, drugi put na tri meseca, ako se prekršaj ponovi i treći put, preduzeće ne može raditi godinu dana.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4069651/pekare-zatvaranje-inspekcija-.html

Novi zakoni iz oblasti poljoprivrede regulisaće, između ostalog, cene poljoprivednih proizvoda, odrediti ko su profesionalni poljoprivredni proizvođači, referentne cene proizvoda, a Izmenama zakona o poljoprivrednom zemljištu prvi put, posle 20 godina, stočari će moći da dobiju zemlju na deset godina.
O svemu ovome ministar poljoprivede Branislav Nedimović razgovarao je jutros s poljoprivrednicima u gazdinstvima u Opštini Bečej, zajedno sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu Vukom Radojevićem."Mi ćemo prvi put da izađemo sa očekivanim cenama u 2020, 2021. i 2022. godini za 20 kultura koje se najčešće sreću u srpskoj poljoprivredi. To je na bazi istraživanja tržišta u okruženju, tržišta Evropske unije, ali i tržišta Ruske Federacije, kada je, na primer, u pitanju voćarstvo. To će biti cene ispod kojih ne bi trebalo da budu“, rekao je Nedimović.

On smatra da je najveći problem domaćih poljoprivrednika to što nemaju iskustva da istražuju tržište, primećujući da je takav stav "zaostavština od 1945. do 1990. godine, kada je država u poljoprivedi garantovala za sve, pa se izgubio preduzetnički duh“.

Nedimović je naglasio da je izuzetno važno odrediti ko je profesionalni poljoprivrednik.

"Nama je neophodan propis koji će reći ko je to profesionalni poljoprivrednik, ko se poljoprivredom ne bavi usput, već se njom aktivno bavi. To je važno zbog različitog tretmana poreskog, bankarskog sistema i sistema subvencija, da bi ti ljudi imali neku vrstu prednosti i nagrade u odnosu na one koji mogu svoja prava da ostvare na drugi način, poput penzijskog i invalidskog osiguranja. Kad ste zaposleni, vama su ti doprinosi plaćeni, ne morate to da plaćate od profita iz poljoprivrede. Ovi ljudi koji se 24 sata bave poljoprivredom, moraju od svega što zarade da izdvoje i za to“, kaže Nedimović.

On kaže da je neophodno definisati ko su otkupljivači, formirati registar otkupljivača.

"Kada budemo imali registar otkupljivača, onda će svaki poljoprivrednik znati s kim može da sarađuje. Ako odluči da prodaje nekome ko nije u javnom registru, sam će morati da snosi posledice, ako ih bude“, kaže Nedimović.

Govoreći o izmenama zakona o PIO, dugovanjima i saradnji sa Svetskom bankom u vezi sa tim, on je ocenio da je u tom smislu, što se tiče dugovanja, "situacija danas nenormalna“.

"Mi trenutno radimo kako da rešimo problem od 1,8 milijardi evra dugovanja, da napravimo sistem za budućnost. Nenormalna je situacija danas. Da imaš jedan ili sto hektara i plaćaš iste doprinose. To je relikt drugog nekog sistema i moramo ući u reformu, zato smo zatražili pomoć Svetske banke. Poljski sistem nam je blizak. To je najbolnija stvar koju ćemo morati da uradimo, da menjamo filozofiju postupanja prema poljoprivrednicima u vezi s tim ko će imati penzijsko i invalidsko osiguranje“, rekao je Nedimović.

Ministar kaže i da će prvi put, posle 20 godina, stočarima biti data zemlja na deset godina.

"Moraćemo ograničiti maksimalne količine zemlje koje će stočari moći da dobiju da bi bilo zemlje za sve. Da ne mogu veliki kombinati dobijati ogromnu količinu zemlje sa različitim eskiviranjem propisa. To ćemo rešiti izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu“, rekao je Nedimović tokom posetu domaćinstvu u Bačkom Petrovom Selu, nakon kojeg je bio i u poseti firmi "Agropolje“ Pavla Gučunskog u Bačkom Gradištu.

Nedimović i Radojević obišli su poljoprivredna gazdinstva Tibora Soboa u Bačkom Petrovom Selu i Pavla Gucunskog u Bačkom Gradištu, u opštini Bečej.

Poljoprivredno gazdinstvo porodice Sabo, u čijem posedu je 100 hektara obradive zemlje i farma ovaca, bavi se povrtarstvom, voćarstvom i vinogradrstvom, a gazdinstvo i firma „Agropolje“ porodice Gucunski, raspolaže sa 700 hektara zemljišta i bavi se ratarstvom i voćarstvom.

Reč je o reperezentativnim poljoprivrednim gazdinstvima koja svoju proizvodnju zasnivaju na modernim tehnologijama, a uz punu primenu stručnog znanja, što im obezbeđuje odličan kvalitet, saopštila je Pokrajinska vlada.

Radojević je istakao , nakon obilaska ovih porodičnih gazdinstava, da je razgovor sa poljoprivrednicima na terenu, najbolji način da se uoče njihove potrebe i nađu prava rešenja u okviru prilagođavanja i poboljšanja mera agrarne politike.

Radojević je rekao da su ove posete ujedno prilika da se pošalje poruka o tome da su agrarni podsticaji resornog sekretarijata dostupni svim poljoprivrednicima i da oni treba iskoriste tu šansu.

Sekretar je naveo da su gazdinstva u opštini Bečej, koja je danas posetio sa republičkim ministrom, primeri dobre prakse jer se pored ekstenzivne ratarske proizvodnje bave i intenzivnim linijama poljoprivredne proizvodnje.

Radojević je podseti da je upravo gazdinstvo Sabo iskoristilo na konkursu bespovratna sredstva u okviru startap programa za mlade poljoprivrednike, dok je porodica Gucunski u protekle tri godine podsticaje Pokrajine, u visini od 7,6 miliona dinara, iskoristila za nabavku opreme za navodnjavanje, protivgradne mreže, mehanizaciju i opreme za hladnjače.

„Za tri godine od kako je formirana ova Pokrajinska vlada, imamo zajednički realizovano preko 210 miliona dinara investicija sa poljoprivrednicima sa teritorije opštine Bečej. Značajno je bilo interesovanje kada je reč o mlađim poljoprivrednicima od 40 godina, kojima je po tom osnovu opredeljeno blizu 42 miliona dinara. Pored toga, najveće interesovanje je bilo za nabavku sistema za navodnjavanje, takođe preko 40 miliona dinara, kao i po blizu 30 miliona dinara za nabavku nove mehanizacije i opreme za hladnjače“, podsetio je Radojević prilikom ove posete.

Radojević je istakao izuzetnu saradnju Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu sa opštinom Bečej u okviru koje je u istom periodu realizovano blizu 400 miliona dinara investicija u vodovodnu i kanalizacionu mrežu, uređenje atarskih puteva i otresišta, uređenje kanalske mreže i uklanjanje divljih deponija sa državnog poljoprivrednog zemljišta.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/nedimovic-u-beceju-pripremaju-se-novi-zakoni-o-poljoprivredi_1058628.html

Količina sredstava za zaštitu bilja koja se koristi na našoj teritoriji varira od godine do godine i prvenstveno zavisi od klimatskih uslova, kao i pojave pojedinih
bolesti i štetočina. U godini kao što je ova, sa visokim temperaturama i velikim količinama padavina, očekuje se veća upotreba sredstava za zaštitu bilja u odnosu na prethodne godine.
Od sredstava za zaštitu bilja koja se koriste najveća je upotreba herbicida, pogotovo u ratarskim kulturama, tako da je najveći uvoz i proizvodnja sredstava za suzbijanje korova. Kontrolu prometa i primene sredstava za zaštitu bilja u skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja sprovodi fitosanitarna
inspekcija, granična pri uvozu, i unutrašnja u domaćem prometu. Sem kontrole prometa i primene, fitosanitarna inspekcija vrši i uzorkovanje bilja i
biljnih proizvoda za ishranu ljudi i životinja na ostatke sredstava za zaštitu bilja, kao i ispitivanje hemijskih i fizičkih osobina uzoraka registrovanih sredstava za
zaštitu bilja u okviru postupka postregistracione kontrole.
U skladu sa zakonom svake godine se donosi godišnji program postregistracione kontrole, koji sadrži plan uzimanja uzoraka, vrstu i broj uzoraka, kao i mera
koje se preduzimaju kada se utvrdi da su ostaci sredstava za zaštitu bilja veći od propisanih maksimalno dozvoljenih količina ostataka ili kada se utvrdi da hemijske i fizičke osobine nisu u saglasnosti sa izdatim rešenjima o registraciji. Kontrola ostataka sredstava za zaštitu bilja direktno ukazuje na pravilnu, tj. nepravilnu primenu sredstava za zaštitu bilja ukoliko se u bilju i biljnim proizvodima pronađe količina ostataka veća od dozvoljene.
Fitosanitarna inspekcija na osnovu godišnjeg plana službenih kontrola kontroliše upotrebu sredstava za zaštitu bilja kod poljoprivrednih proizvođača. Ove
kontrole se rade periodično u zavisnosti od fenofaze vegetacije. Pored kontrola kod poljoprivrednih proizvođača u toku vegetacije vrše se kontrole i vođenja evidencija o upotrebi sredstava za zaštitu bilja. Na ovaj način, fitosanitarna inspekcijska vrši službene kontrole provere sledljivosti kroz koje se može utvrditi odgovornost u slučaju nastanka problema vezanog za povećani sadržaja ostataka sredstava za zaštitu bilja kod primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Kod proizvođača voća, povrća i ratarskih kultura, fitosanitarna inspekcija kontroliše knjige korišćenja pesticida iz koje se može utvrditi koji je pesticid korišćen,
način upotrebe kao i da li je ispoštovana karenca, to jest vreme od momenta tretiranja pesticidom pa do ubiranja ploda.
Ukoliko se prilikom laboratorijskih analiza utvrdi da primarni poljoprivredni proizvodi sadrže veću količinu ostataka pesticida od propisanog onda se zabranjuje njihov promet, zatečena količina proizvoda se povlači iz prometa i uništava se na bezbedan način, dok se dalje nastavlja kontrola kod proizvođača poljoprivrednih proizvoda kod kojih je utvrđen povećan sadržaj sredstava za zaštitu bilja-pesticida. Fitosanitarna inspekcija vrši i kontrolu prometa pesticida u poljoprivrednim apotekama. U toku sezone prometa pesticida vrše se kontrole deklaracije, roka upotrebe pesticida, zatim da li pesticid poseduje
važeću dozvolu za stavljanje u promet, da li se prilikom prometa pesticida daje uputstvo za upotrebu u skladu sa registracijom pesticida kao i da li na prometu pesticida radi odgovarajuće stručno lice.Na osnovu izvršene kontrole, fitosanitarni inspektor preduzima odgovarajuće mere u smislu zabrane prometa pesticida subjektima koji ne ispunjavaju minimalnotehničke uslove, zabrane prometa pesticida koji su zatečeni u prometu nakon isteka deklarisanog roka upotrebe ili za koje je istekla dozvola za stavljanje u promet, a na osnovu utvrđenih nepravilnosti podnosi određene prijave u skladu sa važećom Zakonskom regulativom.
Da bi neko sredstvo za zaštitu bilja bilo registrovano osnovni je uslov da se aktivna supstanca koju sredstvo za zaštitu bilja sadrži nalazi na Listi odobrenih supstanci.
Naša nacionalna Lista odobrenih supstanci usklađena je sa Listom EU i ažurira se na godišnjem nivou. Sa ukidanjem aktivnih supstanci na nivou EU, ukinute supstance se brišu i sa nacionalne Liste odobrenih supstanci, a samim tim se stavljaju van prometa, tj. zabranjuje ili ograničava upotreba sredstava za zaštitu bilja koja ih sadrži. U skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja za sve neregularnosti i kršenja propisa nadležna je fitosanitarna inspekcija.

Izvor: Agrobiznis magazin

Obaveštavamo javnost da je nedavno stupio na snagu novi Zakon o sredstvima za zaštitu bilja. Poznato je da je prethodni Zakon donet u saradnji sa SPOS-om 2009. godine i tada je potpuno zabranjena primena sredstava otrovnih za pčele u vreme cvetanja medonosnog bilja. Takođe, taj Zakon je propisivao da se sredstva za zaštitu bilja moraju primenjivati na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životinja i nepotrebno povećava njihovo izlaganje sredstvima za zaštitu bilja. Pored toga, poljoprivrednici su dužni da obaveste vlasnika parcela koje se graniče sa parcelom koju nameravaju da tretiraju sredstvima za zaštitu bilja najmanje 24 sata pre početka primene, bez obzira da li su njihovi susedi pčelari ili ne, što je još jedna dodatna mera prevencije. Ovogodišnji zakon donosi neke novine koje je SPOS odavno tražio, a to je pre svega kontrola prodaje pesticida, jer danas možete otići u poljoprivrednu apoteku i kupiti pet tona pesticida, a da vas niko i ne pita šta će vam i gde ćete ih i kako upotrebiti. Po novom zakonu, poljoprivrednik će morati da prođe obuku za bezbednu primenu, rukovanje, skladištenje, transport i odlaganje sredstava za zaštitu bilja, i moći će da kupi samo onoliko sredstava koliko mu je potrebno za kulture koje gaji, i tačno će se znati ko je i koliko sredstava za zaštitu bilja kupio, a moraće da vodi evidenciju o njihovoj primeni.

Naime, novi Zakon propisuje da se pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje koristi sredstva za zaštitu bilja u okviru svojih profesionalnih aktivnosti, kao i u slučaju stavljanja svojih poljoprivrednih proizvoda na tržište, smatra takozvanim profesionalnim korisnikom.

Profesionalni korisnik dužan je i da redovno vrši podešavanje i tehničku proveru uređaja za primenu, kao i koristi uređaje za primenu koji su periodično pregledani u skladu sa ovim zakonom.

Sredstvo za zaštitu bilja namenjeno profesionalnom korisniku može da kupuje i primenjuje fizičko lice koje ima sertifikat profesionalnog korisnika izdat u skladu sa ovim zakonom, kao i pravno lice, odnosno preduzetnik, koji ima zaposleno lice koje ima sertifikat profesionalnog korisnika.

Sertifikat profesionalnog korisnika izdaje Ministarstvo.

Sertifikat profesionalnog korisnika se izdaje licu koje je obučeno za bezbednu primenu, rukovanje, skladištenje, transport i odlaganje sredstava za zaštitu bilja.

Sertifikat profesionalnog korisnika se izdaje na period od pet godina i može se produžiti profesionalnom korisniku koji je nakon izdavanja sertifikata pohađao obuku po propisanom programu.

Ministar bliže propisuje program, način sprovođenja obuke i način provere znanja radi izdavanja sertifikata profesionalnog korisnika, kao i obrazac tog sertifikata.

Ministar bliže propisuje uslove i način primene sredstava za zaštitu bilja, kojima se ne ugrožavaju život i zdravlje ljudi i životinja i životna sredina, kao i uslove i način rukovanja, skladištenja, transporta i odlaganja sredstava za zaštitu bilja.

Sertifikat profesionalnog korisnika izrađuje i štampa Narodna banka Srbije – Zavod za izradu novčanica i kovanog novca.

Takođe, uređaji za primenu koji se koriste za primenu sredstava za zaštitu bilja moraju da budu podvrgnuti periodičnim pregledima koji se obavljaju u propisanim vremenskim periodima, kako se ne bi dozvolila prekomerna upotreba pesticida zbog neispravnosti uređaja za primenu sredstava za zaštitu bilja.

Očekuje se da država do 2021. obuči sve poljoprivrednike za bezbednu primenu, rukovanje, skladištenje, transport i odlaganje sredstava za zaštitu bilja.

Na kraju, podsećamo da je SPOS u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede još avgusta 2014. godine uspeo da uvede novi grafički simbol u obliku kvadrata, sa crvenim rubom, koji sadrži crnu pčelu na žutoj pozadini, a koji mora da se nalazi na SVAKOM uputstvu za primenu svih sredstava koja su otrovna za pčele. Tako je taj znak postao prepoznatljivo upozorenje da čak i onaj ko ne pročita celo uputstvo može da vidi na prvi pogled da je to sredstvo otrovno za pčele i da zahteva poseban oprez.

Još jednom hvala ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću i predsednici Vlade Srbije Ani Brnabić na uvođenju svih ovih novina koje SPOS odavno traži, a nadamo se da će biti razumevanja i da se kroz podzakonske akte, koji moraju biti doneti u roku od godinu dana, dodatno zaštite pčele, jer ministar propisuje dodatne uslove primene sredstava. Ono što je ministar Nedimović uradio za pčelarstvo i celu poljoprivredu, kao i za sve potrošače, ovakvim rešenjima, značajno će unaprediti bezbednost hrane i bezbednost pčela u budućnosti.

Izvor:http://spos.info/velike-novine-u-zastiti-pcela-od-trovanja/

Skupština Srbije usvojila akt koji će omogućiti veću zaštitu zdravlja i interesa potrošača i koji je ministar poljoprivrede ocenio kao veoma važan

Novi zakon o bezbednosti hrane - čije je izmene krajem novembra 2018. na konferenciji "Adrija medija grupe" pod nazivom "Lideri transformacije društva" najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i koji će obezbediti visok nivo zaštite života i zdravlja ljudi i interesa potrošača - usvojen je juče u Skupštini Srbije.

 Zakon će omogućiti i efikasno funkcionisanje unutrašnjeg i međunarodnog prometa, a iz njega je izuzeta genetski modifikovana (GM) hrana, koja je definisana drugim propisom. Iako su izuzimanje GM hrane iz zakona opozicione stranke ocenile kao uvođenje GM proizvoda na mala vrata, ministar Nedimović je te kritike odbacio i istakao da je bezbednost hrane na prvom mestu kako zbog građana, tako i zbog izvoza.

 Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane uvodi se novi koncept kojim su obuhvaćeni svi sektori u lancu hrane, uključujući i proizvodnju hrane za životinje, primarnu proizvodnju, skladištenje, transport hrane i maloprodaju, čime je sistem bezbednosti hrane u Srbiji postao sveobuhvatan i integrisan.

 U obrazloženju zakona navedeno je da se njegovim donošenjem osiguravaju uslovi za strateško upravljanje sistemom bezbednosti hrane i hrane za životinje preko bolje organizacije, odnosno jasnije podele nadležnosti i koordinacija nadležnih inspekcija.Ministar Nedimović za Kurir kaže da je usvojenim zakonom napravljen izuzetno važan iskorak u zaokruživanju sistema bezbednosti hrane u Srbiji:
- Jedna od najznačajnijih novina je dobijeni pravni okvir za Direkciju nacionalnih referentnih laboratorija koji omogućava punu kontrolu nad radom svih akreditovanih laboratorija u zemlji, ali i sprovođenje superanaliza svake eventualne sumnje koja se pojavi u lancu sistema bezbednosti hrane. Na taj način država će biti u stanju da ostvari potpunu zaštitu tog sistema, kao i da svojim analizama s punom sigurnošću stavi tačku na svaku moguću spekulaciju u tom pogledu.

On ističe da novi zakon omogućava da se tzv. viškovi hrane doniraju bankama hrane i potom iskoriste za najugroženije kategorije stanovništva, što do sada nije bio slučaj. Novim zakonom predviđeno je osnivanje Saveta za bezbednost hrane, koji je zadužen za davanje naučnog mišljenja i pomoć nadležnim organima, kao i za preduzimanje hitnih mera.

Izvor: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3220713/zakon-najavljen-na-konferenciji-adrija-medija-grupe-ministar-nedimovic-bezbednost-hrane-na-prvom-mestu

Iako je još 2010. godine Ministarstvo poljoprivrede donelo Pravilnik o uslovima i načinu gajenja pčela koji reguliše i udaljenost pčelinjaka od puteva i objekata, pojedine opštine u Srbiji su i dalje zadržale i primenjivale svoje interne, ranije donete pravilnike, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
 
Naime, donošenjem nacionalnog pravilnika, opštine su svoje pravilnike trebalo da stave van snage, jer je i pravno i na svaki drugi način logično da je nacionalni propis stariji od opštinskog, međutim, pojedine opštine su bile jako tvrde u svom stavu, pa je SPOS morao da interveniše, i da zamoli poljoprivrednu inspekciju da reaguje, navodi SPOS.
 
Kako je navedeno, najveći problem nastaje u onim opštinama koje žele da primenjuju svoje propise a ne nacionalni Pravilnik po pitanju utvrđivanja udaljenosti pčelinjaka od puteva i objekata. 
 
Poljoprivredna inspekcija je posetila opštinu Beočin (mada ima i drugih opština sa istim takvim stavom), i utvrdila da opština nema pravo regulisanja propisa iz ove oblasti.
 
- Želimo da pohvalimo inspekciju na izuzetno kvalitetno obavljenom poslu, u šta ćete se i sami uveriti čitanjem Obaveštenja koje je SPOS-u poslala poljoprivrednoj inspekciji, nakon inspekcijske kontrole načinjene po zahtevu SPOS-a. Zahvaljujemo se na ovoj reakciji, a sve pčelare u svim opštinama Srbije, u kojima imaju slične probleme, pozivamo da ovo obaveštenje pokažu nadležnima - poručuju iz SPOS-a.
 
SPOS se zahvalio ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, šefu Sektora poljoprivredne inspekcije i v.d. pomoćniku ministra Nenadu Vujoviću, kao i načelniku za stočarstvo Nebojši Arsiću, na konstantnoj podršci pčelarstvu. 

Nadničari na njivama ili berači u malinjacima i šljivicima u Srbiji od naredne godine bi mogli da za svaki dan proveden u polju uz nadnicu dobiju i plaćene doprinose za penziju i deo zdravstvenog osiguranja.To je, između ostalog, predviđeno Predlogom zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji je prošle nedelje poslanicima u Skupštini Srbije predstavio ministar rada Zoran Đorđević. Kada bude usvojen, ovaj zakon će se odnositi jedino na sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, ne i na ostale delatnosti.

Prema ovom Zakonu, čija će primena početi tek šest meseci po usvajanju zakona (sada je gotovo izvesno da to neće biti pre 2019.) poslodavac – bilo da je pravno ili fizičko lice – moći će da angažuje sezonskog radnika na period ne duži od 180 dana. Isti radnik kod istog poslodavca neće moći da radi duže od 120 dana.

Angažovanje na osnovu ovog zakona se vodi kao rad van radnog odnosa. To ustvari znači, da se za sve vreme obavljanja poslova u skladu sa ovim zakonom, sezonski radnik ne briše sa evidencije nezaposlenih, niti se obustavlja isplata novčane naknade za vreme privremene nezaposlenosti. Osim toga, naknada za rad ostvarena u skladu sa ovim zakonom ne utiče na isplatu socijalne pomoći, tako da sezonski radnik ima pravo iz zdravstvenog osiguranja samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti, kao i prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.

Zakon reguliše i da radno vreme sezonskog radnika ne sme biti duže od 12 časova dnevno, a oni koji budu radili osam časova dnevno ili duže imaće pravo na odmor u toku dana u trajanju od najmanje 30 minuta.

Sezonski radnik biće plaćen za svaki čas rada, koja se obračunava po radnom času, bez pripadajućih doprinosa i poreza, najmanje u iznosu minimalne cene rada, koja važi na dan isplate. Isplaćuje se, kako je naglašeno u zakonu, na kraju radnog dana ili u drugim ugovorenim rokovima.

Poslodavac ima pravo da otpusti radnika kad za njegovim radom istekne potreba ili u slučaju da ne obavlja posao na zadovoljavajući način. Naravno, poslodavac je dužan da isplati sve do tada neisplaćene zarade radniku kojeg je otpustio.

Obaveza poslodavca je da Poreskoj upravi elektronski prijavi radnika svakog meseca i to prvog dana po angažovanju radnika do 10 časova za onog koji radi u prepodnevnoj ili do 15 časova za onog koji radi u popodnevnoj smeni. Isto važi i za odjavu. Ukoliko okasni sa odjavom, poslodavac će morati da plati radniku naknadu i za taj dan.

Zakon, o kom poslanici tek treba da glasaju, predviđa i kazne za one koji ga krše i to u rasponu od 100.000 do milion dinara, ali i obavezu usvajanja podzakonskih akata. Ministru rada je ostavljen rok od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da to učini, a ministru finansija 120 dana.

U Ministarstvu rada za Danas kažu da je predlog zakona na razmatranju u Skupštini i da očekuju njegovo donošenje u toku tekućeg skupštinskog zasedanja. Zakon će se, kako napominju, primenjivati po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu iz razloga što je za njegovo sprovođenje potrebna nabavka i testiranje softvera koji će biti korišćen za elektronsku prijavu preko portala Poreske uprave.

Ministar rada Zoran Đorđević najavio je smanjenje obaveze poslodavaca, međutim, prema ovom Predlogu zakona, poslodavcima se porez obračunava i plaća kao i inače, po stopi od 10 odsto. I doprinosi za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje su 26 odsto, dok će jedino umanjenje biti ustvari za zdravstveno osiguranje, jer se ne uplaćuje celo već samo deo koji se odnosi za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti i to će biti dva odsto. U Ministarstvu rada za Danas kažu da će zakon omogućiti poslodavcima koji angažuju radnike na sezonskim poslovima prema važećim propisima, da smanje troškove angažovanja sezonskih radnika za jednu trećinu, koliko su smanjeni porezi i doprinosi.

Na koje poslove se odnosi zakon?

Ovim zakonom predviđena je prijava sezonskih radnika u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu i odnosi se na poslove koji se obavljaju samo u određeno vreme tokom godine, kao što su sadnja, setva, berba, žetva, zaštita bilja, priprema zemljišta, orezivanje, čišćenje, ljušćenje, sortiranje, šišanje ili striža, ispaša. Ne odnosi se, i to je naglašeno, na lov i ribolov, kao i na uslužne delatnosti u vezi sa šumarstvom, akvakulturu.

 

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/prijava-sezonaca-na-njivama-naredne-godine/

Kada je reč o dugoročnom zakupu zemljišta, Zakon treba da bude u interesu, kako stočara tako i ratara, stoga su neophodne izmene postojeće zakonske regulative u toj oblasti, poručio je u Bečeju ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Najavio je i mogućnost donošenja novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim bi se, kako je naglasio, ispravile nepravde i odredili prioriteti.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević boravio je danas, zajedno sa resornim ministrom Branislavom Nedimovićem, u radnoj poseti opštini Bečej, gde je na sastanku sa predsednikom Opštine Draganom Tošićem bilo reči o aktuelnoj situaciji u poljoprivredi i, prema rečima sagovornika, konstatovan ostvaren napredak u pogledu upravljanja državnim poljoprivrednim zemljištem.

Nakon sastanka potekla je inicijativa o izradi izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji bi uvažio novonastalu situaciju na terenu.

Kako su Radojević i Nedimović istakli u Bečeju upravo postoji veliki broj zahteva za restitucijom, a sa druge strane postoji izuzetno veliki broj stočara koji po pravu prečeg ostvaruju pravo na zakup državnog zemljišta. Tako se dolazi u koliziju, gde je na jednoj strani proces restitucije, a s druge strane Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji opredeljuje hektare po osnovu uslovnog grla. Izmene i dopune aktuelnog zakona trebalo bi da uvaže novonastalu situaciju.

"Unapređena je zemljišna politika, ali ono što je još neophodno jeste adekvatno odgovoriti na novonastale situacije u kontekstu restitucije po pitanju daljeg upravljanja državnim poljoprivrednim zemljištem", izjavio je Vuk Radojević nakon sastanka i dodao da u potpunosti podržava izmene i dopune zakona o poljoprivrednom zemljištu.

"Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu apsolutno je na liniji Ministarstva poljoprivrede, kada je reč o sprovođenju celokupne zemljišne politike", naglasio je Radojević.

Nedavno je doneta Uredba o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine koja će se primenjivati od 21. aprila 2018. godine. Njome je detaljnije opisan postupak restitucije u komasiranim područjima i omogućeno je da se formira fond državnog poljoprivrednog zemljišta iz kojeg će se vraćati zemljište bivšim vlasnicima, te je na taj način omogućeno da država efikasno upravlja poljoprivrednim zemljištem, koje neće biti vraćeno restitucijom i koje će moći da se daje u zakup i na duži niz godina stočarima, naročito proizvođačima mleka.

Na taj način će se omogućiti i racionalnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta i očuvanja njegovog hemijskog svojstva, što do sada nije bio slučaj.

Ministar Nedimović izjavio je da je Bečej pravo mesto za ovakav sastanak, jer je to mesto u kome se nalazi "srce" problema, gde se "ukrštaju" restitucija poljoprivrednog zemljišta i potreba za zemljištem od strane stočara. Prema njegovim rečima, i ratari su zainteresovani za zemljište.

"Na sastanku smo da vidimo kako da se napravi dogovor tako da to kasnije bude sprovedeno kroz izmene zakona i podzakonskih akata", naglasio je Nedimović.

Radojević i Nedimović su obišli i poljoprivredno gazdinstvo "Farmu krava Džigurski". U okviru ove radne posete održan je i sastanak sa udruženjima proizvođača mleka i stočara u Bečeju, s kojima će biti razgovarano o primeni Zakona o poljoprivrednom zemljištu i pratećeg Pravilnika.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak pozdravio je predlog izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

O ovom predlogu će Skupština Srbije raspravljati 24. avgusta rekavši da je velika verovatnoća da će ga podržati.

"Predlog je izuzetno značajan, jer je zamišljen da oteža prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, konkretno građanima EU, što bi značilo određene izmene u odnosu na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kojim je trebalo da od 1. septembra kupovina poljoprivrednog zemljišta u Srbiji bude potpuno liberalizovana za građane EU", rekao je Čanak novinarima u Beogradu. 

Čanak je kazao da je jako važno da ne samo da izmene Zakona budu usvojene 24. avgusta već da on stupi na snagu od 1. septembra. 

Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu predviđeno je da državljani članica EU mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali pod uslovom da najmanje 10 godina žive u lokalnim samoupravama u kojima žele da kupe zemljište, da najmanje tri godine obrađuju zemljište koje je predmet kupovine i da u svom vlasništvu imaju potrebnu opremu i mehanizaciju. 

Čanak je kazao i da izmene Zakona nisu savršene, ali da će LSV amandmanima pokušati da izmeni te nesavršenosti. "Zakon nije savršen, pokušaćemo amandmanima da to ispravimo, jer se odnosi samo na državljane EU, a ne na one koji nisu državaljani EU. To je nešto što se mora izmeniti. Ovaj zakon sam po sebi veliki je pomak u odnosu na postojeće stanje", rekao je Čanak. 

Čanak je pozvao Vladu Srbije da se što pre odrediti prema posledicama ovogodišnje suše. "Mislim da bi barem kroz neplaćanje jednog dela poreza Vlada mogla da da svoj doprinos tome da se poljoprivrednici iščupaju iz ove situacije", rekao je Čanak. 

Srbija se Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu obavezuje i da će u naredne četiri godine postepeno usklađivati svoje zakonodavstvo o sticanju svojine nad nepokretnostima kako bi izjednačila građane Srbije i EU, u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31