U organizaciji Vlade Srbije  i kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća danas je  u zgradi Jablaničkog upravnog okruga  održan  sastanak povodom Programa revitalizacije zadrugarstva.

Tema sastanka je bila odobravanje sredstava za stvaranje novih zadruga u skladu sa planom koji je definisala Vlada RS. Plan obuhvata osnivanje 500 zadruga u 500 srpskih sela.

Rešenje za opstanak sela i poljoprivrede nalazi se u udruživanju proizvodjača i u osnivanju zadruga. Program revitalizacije zadrugarstva, za cilj ima povećanje konkurentnosti proizvodjača i oživljavanje sela. Gradonačelnik Leskovca, Goran Cvetanović je naveo da zadruge omogućavaju jaču pregovaračku poziciju, organizovaniju ponudu robe na tržištu, kao i organizovanije uključenje u izvozne programe.

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, Milan Krkobabić, je objasnio da prazna sela predstavljaju opasan izazov za nacionalnu bezbednost zemlje. Od 4.700 sela u Srbiji, 1.200 lagano nestaje i upravo zbog toga treba preduzeti praktične i konkretne mere kako bi mladi ostali da žive i rade na selu.

„Program revitalizacije zadrugarstva podrazumeva, u naredne tri godine, osnivanje ili revitalizaciju postojećih, ukupno 500 zadruga. Iznos sredstava koji je namenjen u te svrhe je 25 miliona evra. Program podrazumeva 50.000 evra subvencija bespovratnih ili podsticaja u zadruge koje se formiraju i 100.000 evra u zadruge koje već postoje. Novac će ići na kupovinu osnovnog stada, višegodišnjeg zasada, opreme“ – rekao je ministar bez portfelja, Milan Krkobabić.

Značajnu ulogu u ovom programu imaće zajednički rad države i lokalne samouprave. Nijedan projekat, nijedan novčani iznos neće biti odobren ukoliko se na ugovoru ne nalazi i potpis gradonačelnika Leskovca.

U Jablaničkom okrugu, zadruga „Zelena zvezda“ ima realnu mogućnost, da u narednim mesecima dobije podršku od Vlade RS i lokalne samouprave u iznosu od 100.000 evra.

Izvor: www.naslovi.net

Grupa entuzijasta ili kako sebe nazivaju - "eko ljudi" iz Nemačke, Švajcarske i Srbije, započela je u fruškogorskom selu Jazak pilot projekat koji će oživeti organsku proizvodnju u ovom kraju, pre svega u domenu stočarstva. Reč je o Centru za ruralni razvoj i primenjeno učenje CERUDA (Center for Rural Development and Applied Learning), a ovo je samo deo njihovih planova na obroncima Fruške gore. Namera im je, naime, da ovde razviju i edukativni centar u kome će organizovati seminare i radionice u vezi sa održivošću u ruralnom području, uz praktične primere, a najavljuju i obnovu zadruga i dugoročno dobre perspektive za turizam u ovom kraju.

Tako bi Jazak, uz dobre izglede za razvoj poljoprivrede i zaustavljanje depopulacije sela, posle dugo vremena mogao da oživi, a međunarodni tim garantuje prepoznatljivost i van granica Srbije.

- Još 2012. godine nas nekoliko je držalo kurseve o održivosti u centralnoj Srbiji, odnosno selu Koštunići, za postdiplomce iz celog sveta. Dr Rodžer Baud iz Švajcarske, jedan od naših partnera, imao je kompaniju koja je držala takozvane YES kurseve (Youth on Sustainability), a želeo je da ima i fiksno mesto sa opremom za seminare, gde bi mladi ljudi mogli da dođu i rade na realnim projektima u ruralnom okruženju, odnosno da se bave održivošću u malim selima. Tako je i nastala početna ideja - objašnjava u razgovoru za eKapiju Georg Švajsfurt (Georg Schweisfurth), nemački stručnjak za organsku poljoprivredu koji je u svom selu u blizini Minhena još pre tridesetak godina započeo porodični biznis proizvodnje i prerade mesa.

On ističe da bi pilot projekat u Jazaku u budućnosti mogao da uključi i farme, stare zanate i rukotvorine, ali i zelenu energiju i rešavanje problema otpadnih voda, kao i drugih izazova na koje nailaze lokalne samouprave.

- Srbija nam je izgledala kao savršena zemlja za edukativni centar poput Jazaka, zato što nije zasićena primerima iz EU, a opet pripada praktično centralnoj Evropi - navodi naš sagovornik.


Svoju ideju o organskoj proizvodnji u Jazaku, Švajsfurt je predstavio na međunarodnoj konferenciji održanoj početkom aprila u Privrednoj komori Srbije, a Centar za organsku proizvodnju ove ustanove najavio je tada da će i oni pružiti podršku ovom pilot projektu u našoj zemlji.

- Prvi pravi projekat koji sprovodimo u Srbiji je "Happy Pigs Jazak". To je svojevrsna pilot verzija onoga što moja porodica već radi u Nemačkoj. Reč je o konceptu oslobađanja životinja iz tesnih štala, gde im pružamo prostor i slobodu da trče unaokolo, kupaju se u blatu, osete sunce, kišu, vetar... Veoma smo ponosni na ovaj princip rada, a prvi "Happy Pig" farmer u Srbiji je Branko Bojić iz Jazaka - ističe Švajsfurt i dodaje da će aktivnosti biti naučno praćene, kako bi projekat postao šablon za druge farmere koji budu želeli da se priključe.

Sagovornik eKapije je u svojoj domovini, razvijajući ovaj vid poljoprivrede, uspeo da oživi prazna sela, poput Hermansdorfera u Bavarskoj. Prema njegovim rečima, bilo je potrebno nekoliko generacija da se u potpunosti razvije posao koji je počeo proizvodnjom i preradom mesa karakterističnom za male manufakture, da bi danas stigao do značajnih klaničnih i preradnih kapaciteta u ruralnoj sredini.

- Organska poljoprivreda je za nas uvek osnova na kojoj možemo graditi različite veštine. Lično nikada nećemo biti zainteresovani za "otimanje" zemlje, kao što se dešava širom sveta, već ćemo se truditi da i u Srbiji ubedimo poljoprivrednike da konvertuju svoju proizvodnju u organsku.

Zdrava hrana dovodi turiste

Georg Švajsfurt navodi da će novac za dalji razvoj projekta u Jazaku obezbeđivati vremenom, onako kako budu napredovale aktivnosti, kao i izgradnja edukativnog centra, a u toku je prikupljanje sredstava za novu zgradu u kojoj će se održavati seminari.

- Ovo će biti godina radova na Brankovoj farmi i edukativnom centru. Naime, centar je stara farmerska zgrada sa nešto zemlje u brdu koju smo kupili, renovirali i gde su već počeli različiti kursevi koje uglavnom drži naš partner Igor Jezdimirović, konsultant za održivost iz Novog Sada. Ovaj edukativni centar je otvoren za svaku vrstu seminara ili obrazovne aktivnosti, a planiramo da ga uz sopstvene radionice izdajemo i na korišćenje organizovanim grupama.

Nemački stručnjak se nada da će veliki broj ljudi biti zainteresovan da im se pridruži na kursevima i da će tako doći u kontakt sa partnerima u Srbiji, poput farmera, mesara, pekara... Tu se javljaju i prilike za lokalne stanovnike u Jazaku, kroz eventualno zapošljavanje ili saradnju.

- Cilj nam je da obnovimo i lokalne zajednice, kako ne bi bile previše zahvaćene globalizacijom. To omogućava stabilniji život, zasnovan na poverenju.

Najavljuje i obnovu poljoprivrednih zadruga.

- Stare zadruge nisu u dobrom stanju, jer skoro ništa nije ostalo od bivšeg komunističkog jugoslovenskog sistema, tako da razmišljamo o nekom novom modelu okupljanja proizvođača. Udruživanje znači "raditi zajedno", a to mora da se dogodi da bismo bili uspešni. Trenutno se svaki poljoprivrednik bori sam za sebe, što nije nimalo lako.

Za punu realizaciju ideje koju je sproveo u Nemačkoj, u Srbiji će, smatra Georg Švajsfurt, verovatno biti potrebne decenije.

- Primenjiva je u većini delova, ali naravno, postoje specifičnosti koje se razlikuju - proizvodi, ukusi, potrebe uopšte. Jazak svakako neće biti kopija Hermansdorfera, ali ima stvari od kojih naš edukativni centar može da uči, baš kao i obrnuto. Zato smo nedavno organizovali studijsku posetu Nemačkoj za grupu uzgajivača svinja iz Srbije - kaže Švajsfurt.

Partneri

Grupu entuzijasta koja je započela pilot projekat u Jazaku čine - Jens Soth, stručnjak za poljoprivredu i useve iz švajcarske organizacije Helvetas Zurich, Igor Jezdimirović, konsultant za održivost iz Novog Sada, dr Milan Mirković, lekar iz Beograda, dr Susanne Rohs, nemački geograf, dr Rodžer Baud, dr Kristof Švingenštajn (Christoph Schwingenstein), izdavač i vlasnik organske farme svinja, dr Ulrih Suter, ekolog i bivši profesor Univerziteta u Cirihu, i Georg Švajsfurt.

M. A.

 

Izvor: http://www.ekapija.com 

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović posetiće sutra, 18. maja 2017. godine Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu gde će se sresti sa vršiocem dužnosti šefa Delegacije EU u Beogradu Oskarom Benediktom i prisustvovati ceremoniji dodele odlikovanja za najbolja grla sa Nacionalne izložbe stoke.


Agenda:
09:45-10:00 sati susret Nedimovića i Benedikta, VIP salon štanda MPZŽS, hala Master
10:00-10:15 sati obilazak štanda MPZŽS i razgovor sa predstavnicima IPA projekata i EU info centra
10:15–10:45 sati zajednički obilazak hale Master
10:45-11:00 sati izjave za medije, štand MPZŽS
11:00-11:20 sati otvaranje radionice na temu: „Uloga zadruga u razvoju poljoprivrede Srbije“, Udruženje novinara za poljoprivredu „Agropres”, KC Master, sala 3
11:20-12:00 sati obilazak sajma: Hala 1
12:20–13:00 sati obilazak sajma: Hala 1a (izložbe organskih proizvoda i proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom)
14:00-14:20 sati obraćanje ministra Nedimovića na početku ceremonije dodele odlikovanja za najbolja grla sa Nacionalne izložbe stoke i uručivanje plaketa i pehara, Manjež Novosadskog sajma

 

Obaveštavamo vas da će se 18. maja 2017. godine na 84. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, sa početkom u 11 časova, održati konferencija pod nazivom „Uloga zadruga u razvoju poljoprivrede Srbije“.

U poslednje vreme u teškom su položaju zemljoradničke zadruge koje posluju i rade izvan žitorodnog rejona jer im se smanjuje delatnost zbog devastiranja područja na kome posluju i rade.

Zemljoradničke zadruge su 90-tih godina bile dominantne u izvozu junadi, jagnjadi i maline. Imajući u vidu da je proizvodnja junadi i jagnjadi na istorijskom minimumu i da praktično izvoz je zanemariv, može se oceniti da su ovi zadružni proizvodi nestali sa stanovišta izvoza. Izvoz maline preuzeo je krupni kapital, a tri najveće zemljoradničke zadruge koje su bile nosioci proizvodnje, širenja iste i izvoza su likvidirane, a to su ZZ Arilje, ZZ Kotraža i ZZ Bajina Bašta.

Kao što je poznato, posle mnogo napora u Republici Srbiji donet je nov Zakon o zadrugama i jednogodišnja primena istog ukazuje da su problemi slične prirode kao i u sprovođenju prethodnih zakona o zadrugama. Kamen spoticanja predstavlja uknjižba zadružne svojine koja je i dalje spora i prati je mnogo problema. Pored uknjižbe zadružne svojine sve više se javlja direktora zadruga i zadrugara koji ističu ograničenja iz Zakona vezana za korišćenje zadružne svojine od strane zadrugara

Zadrugarstvo u svetu ima izuzetno značajnu ulogu, koju su prepoznali Svetska trgovinska organizacija i Evropska unija, koje su u obavezujućoj pravnoj formi svojim članicama naložile da mere koje donose u cilju razvoja poljoprivrede budu donete na takav način da se određeni deo sredstava usmeri na razvoj zadrugarstva.

U Španiji iz zajedničkog agrarnog budžeta Evropske Unije koji je usvojen još 2014. godine za period od sedam godina, a u koji Španija po prvi put više daje nego što uzima, čak 250 miliona evra odlazi na podsticaj zadruga, i to je direktna pomoć. Međutim, Kraljevina Španija, svoje zadruge podržava i tako što 50 odsto proreza na prihode zadruga, usmerava na razvoj zadruga. Takođe, zadruge su u povlašćenom položaju, kada je u pitanju plaćanje pdv-a, jer su umesto opšteg pdv-a, 25 odsto koliko je u Španiji, one plaćaju pdv 20 odsto.

Za razliku od Španije u poslednjih sedamdeset godina zemljoradničko zadrugarstvo u Srbiji razvijalo se u različitim drušveno-ekonomskim uslovima i poprimalo je obeležja vremena koja su se prenosila i imala direktan uticaj na rad i poslovanje. Globalno se može oceniti da zemljoradničko zadrugarstvo nije bilo prepoznato kao nosilac ruralnog razvoja, a samim tim i poljoprivredne proizvodnje, to je i logično jer zemljoradničko zadrugarstvo najbolje rezultate daje u čistoj privatnoj svojini, pri čemu se mora imati u vidu da je u Republici Srbiji do 2000-tih godina bila dominantna društvena svojina, koja je privatizovana od strane krupnog kapitala, a čime su zadruge još više potisnute sa tržišta proizvoda i usluga. U Republici Srbiji ima registrovano 1568 zemljoradničkih zadruga od kojih je u 2015. godini, 1099 podnelo finansijske izveštaje poslovanja, što ukazuje da je od ukupnog broja oko 2/3 zemljoradničkih zadruga aktivno. Na osnovu podnetih finansijskih izveštaja može se konstatovati da su zemljoradničke zadruge u 2015. godini ostvarile poslovni prihod od 68,3 milijardi dinara, što odgovara preko polovine ukupne vrednosti procenjene proizvodnje merkantilnog kukuruza u Republici Srbiji u 2016. godini, a na bazi cena sa Produktne berze iz Novog Sada.

U okviru redovnih aktivnosti Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, mr Vuk Radojević, obišao je zadrugare i poljoprivrednike u sremskim mestima Beška, Krčedin, Surduk i Belegiš, gde im je predstavio mere agrarne politike resornog pokrajinskog sekretarijata. Radojević je, u pratnji predsednika opštine Inđija Vladimira Gaka i direktora Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede Aleksandra Bogdanovića, posetu započeo obilaskom Zemljoradničke zadruge "Beška" u Beški, koja je, kako je naveo, pravi primer zadrugarstva, baziran na tradicionalnim zadrugarskim vrednostima. "Jedna od izmena u radu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu jeste ta, da smo u našem radu, kroz konkurse i dodelu bespovratnih sredstava, prepoznali zemljoradničke zadruge", kazao je Radojević dodajući da se u saradnji sa Zadružnim savezom Vojvodine nastoji doći do optimalnog modela na koji način da se podrži dalji razvoj zadrugarstva. On je dodao da se time ne podstiču samo zemljoradničke zadruge, nego se i poljoprivrednici stimulišu da se udružuju, da postanu članovi zadruga, pogotovu Direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede Aleksandar Bogdanović, izjavio je da je Zemljoradnička zadruga "Beška" koristila kreditna sredstva Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, a reč je o kreditu od 40.000 evra, sa kamatnom stopom do jedan odsto na godišnjem nivou, grejs periodom do godinu dana i rokom otplate do 5 godina. Bogdanović je dodao da se u toku grejs perioda ne zaračunava kamata čak ni ona interkalarna. Predsednik opštine Inđija Vladimir Gak, istakao je da je poljoprivreda jedan od najvažnijih segmenata na teritoriji njihove opštine i podsetio na to da je lokalni budžet za poljoprivredu ove godine uvećan za 10 miliona dinara sa tendencijom povećanja u narednim godinama. Agencija za ruralni razvoj u opštini Inđija uspostavljena je u cilju da se preko nje daje podrška poljoprivrednicima, naveo je Vladimir Gak. Sekretar Radojević posetio je i Zemljoradničku zadrugu "Beška-Agrar" u Krčedinu, koja je od 2014. godine u privatnom vlasništvu. Reč je o zadruzi koja uspešno posluje i koja ima moderne skladišne kapacitete i novu tehnologiju čuvanja žitarica. U dva skladišta kapaciteta do 1000 tona, sušenje žitarica se vrši prirodnim putem uz pomoć ventilatora bez upotrebe energenata. "Hoćemo da stimulišemo mlade poljoprivrednike, da im damo inicijalnu kapislu do oko 1,5 miliona dinara, 75 odsto bespovratnih sredstava, kako bi se opredelili da se bave poljoprivrednom proizvodnjom", kazao je Radojević i napomenuo da su od ove godine prvi put konkretno podržani mladi i žene na selu, tako što mogu da ostvare do 70 odsto povrata od ukupne investicije, dok je to ranije bilo do 50 odsto.

Ova činjenica mogla bi da posluži za čuvene novinske rubrike „verovai ili ne“ ali prema podacima do kojih je došao Agrobiznis magazin, zadruge iz Španije u 2015. godini učestvovali su sa 15% u ukupnom izvozu poljoprivrede koji je iznosio oko 12 milijrdi evra. To prostom računicom znači da su izvezli  proizvoda za 1,8 milijardi evra, a ovome treba dodati informaciju da svega 4 zadruge iz Španije izvoze skoro polovinu ove vrednosti odnosno 690 miliona evra.  

Sve ovo ukazuje na to da Španija ima izueztno dobro organizovan zadržni sistem koji se sve više ukrupnjava. U toj zemlji 2006. godine bilo je 4022 zadruge, a danas ih je 4,4 odsto manje. Prema rečima  gospodina Clemente Mata Tapia, koji je zamenik direktora za razvoj privrede i inovacije u Ministarstvu poljoprivrede Španije, broj zadruga na osnovu navedenog podatka je u blagom padu ali kako je pojasnio ovaj trend ne zabrinjava jer se zapravo radi o ukrupnjavanju zadruga. U ovoj zemlji je većina od 900.000 poljoprivrednika član neke od zadruga, a četvrtina zadruga pripada sektoru voćarske proizvodnje. Inače, skoro trećinu tržišta Španije drže zadruge kao i 18,9 proizvodnje hrane. Ono što je takođe interesantno je da čak 74% odsto zadruga se nalazi u svega 6 regina kojih inače ima 50 u Španiji. Ono što je važno znati ovo su poljoprivredni regioni, a ne politička kategorija.

Zadrugama u Španiji dva agrarna budžeta Srbije

Država zadrugama pomaže kroz zajedničku evropsku agrarnu politiku, a ima i jedan manji fond od 3,5 miliona evra kroz koji podržava različite projekte ovog sektora. Zadružni sistem će prema usvojenom budžetu zajedničke agrarne politike EU za period 2014. do 2020. dobiti svake godine po 250 miliona evra podsticaja.  Koliko je to ozbiljan novac može vam bolje pokazati poređenje sa našim agrarnim budžetom koji ne prelazi 120 miliona evra. Kako bi dodatno pospešili ravoj zadrugarstva u Španiji je umanjen procenat PDV-a za zadruge i njihovo poslovanje pa je on tako 20 odsto u odnosu na opštu stopu PDV-a koja je u 25%. Takođe 50% od poreza na dobit koje ostvare zadruge odlazi u fond za razvoj poljoprivrede. Naš sagovornig Mata Tapia podseća da je obaveza članica EU ali i Svetske trgovinske orgnaizacije da podstiču udruživanje i razvoj zadrugarstva. Ovde se odmah nameće pitanje kako to da i u našoj zemlji nema ovakvih aktivnosti kada se javno iznose stavovi da težimo ka članstvu u EU i STO.

Zadrugu nmogu činiti fizička ili pravna lica, a glavni cilj jeste unapređenje proizvodnje, jačanje pozicije na tržištu i bolje organizovanje same proizvodnje.Kada je u pitanju organizacija zadruga ona se razlikuje uglavnom u odnosu na veličinu zadruge. Ako su u pitanju manje, onda njima upravljaju članovi koje nadzire Skupština, dok velike zadruge angažuju profesionalno rukovodstvo, a odluke o pravcima poslovanja donse kroz rad Skupštine gde jedan član ima jedan glas ili ako se radi o drugačijem dogovoru prilikom osnivanja saglasno onome što član unosi u zadružnu imovinu dobija i kvote glasova.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30