Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović posetiće sutra, 18. maja 2017. godine Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu gde će se sresti sa vršiocem dužnosti šefa Delegacije EU u Beogradu Oskarom Benediktom i prisustvovati ceremoniji dodele odlikovanja za najbolja grla sa Nacionalne izložbe stoke.


Agenda:
09:45-10:00 sati susret Nedimovića i Benedikta, VIP salon štanda MPZŽS, hala Master
10:00-10:15 sati obilazak štanda MPZŽS i razgovor sa predstavnicima IPA projekata i EU info centra
10:15–10:45 sati zajednički obilazak hale Master
10:45-11:00 sati izjave za medije, štand MPZŽS
11:00-11:20 sati otvaranje radionice na temu: „Uloga zadruga u razvoju poljoprivrede Srbije“, Udruženje novinara za poljoprivredu „Agropres”, KC Master, sala 3
11:20-12:00 sati obilazak sajma: Hala 1
12:20–13:00 sati obilazak sajma: Hala 1a (izložbe organskih proizvoda i proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom)
14:00-14:20 sati obraćanje ministra Nedimovića na početku ceremonije dodele odlikovanja za najbolja grla sa Nacionalne izložbe stoke i uručivanje plaketa i pehara, Manjež Novosadskog sajma

 

Obaveštavamo vas da će se 18. maja 2017. godine na 84. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, sa početkom u 11 časova, održati konferencija pod nazivom „Uloga zadruga u razvoju poljoprivrede Srbije“.

U poslednje vreme u teškom su položaju zemljoradničke zadruge koje posluju i rade izvan žitorodnog rejona jer im se smanjuje delatnost zbog devastiranja područja na kome posluju i rade.

Zemljoradničke zadruge su 90-tih godina bile dominantne u izvozu junadi, jagnjadi i maline. Imajući u vidu da je proizvodnja junadi i jagnjadi na istorijskom minimumu i da praktično izvoz je zanemariv, može se oceniti da su ovi zadružni proizvodi nestali sa stanovišta izvoza. Izvoz maline preuzeo je krupni kapital, a tri najveće zemljoradničke zadruge koje su bile nosioci proizvodnje, širenja iste i izvoza su likvidirane, a to su ZZ Arilje, ZZ Kotraža i ZZ Bajina Bašta.

Kao što je poznato, posle mnogo napora u Republici Srbiji donet je nov Zakon o zadrugama i jednogodišnja primena istog ukazuje da su problemi slične prirode kao i u sprovođenju prethodnih zakona o zadrugama. Kamen spoticanja predstavlja uknjižba zadružne svojine koja je i dalje spora i prati je mnogo problema. Pored uknjižbe zadružne svojine sve više se javlja direktora zadruga i zadrugara koji ističu ograničenja iz Zakona vezana za korišćenje zadružne svojine od strane zadrugara

Zadrugarstvo u svetu ima izuzetno značajnu ulogu, koju su prepoznali Svetska trgovinska organizacija i Evropska unija, koje su u obavezujućoj pravnoj formi svojim članicama naložile da mere koje donose u cilju razvoja poljoprivrede budu donete na takav način da se određeni deo sredstava usmeri na razvoj zadrugarstva.

U Španiji iz zajedničkog agrarnog budžeta Evropske Unije koji je usvojen još 2014. godine za period od sedam godina, a u koji Španija po prvi put više daje nego što uzima, čak 250 miliona evra odlazi na podsticaj zadruga, i to je direktna pomoć. Međutim, Kraljevina Španija, svoje zadruge podržava i tako što 50 odsto proreza na prihode zadruga, usmerava na razvoj zadruga. Takođe, zadruge su u povlašćenom položaju, kada je u pitanju plaćanje pdv-a, jer su umesto opšteg pdv-a, 25 odsto koliko je u Španiji, one plaćaju pdv 20 odsto.

Za razliku od Španije u poslednjih sedamdeset godina zemljoradničko zadrugarstvo u Srbiji razvijalo se u različitim drušveno-ekonomskim uslovima i poprimalo je obeležja vremena koja su se prenosila i imala direktan uticaj na rad i poslovanje. Globalno se može oceniti da zemljoradničko zadrugarstvo nije bilo prepoznato kao nosilac ruralnog razvoja, a samim tim i poljoprivredne proizvodnje, to je i logično jer zemljoradničko zadrugarstvo najbolje rezultate daje u čistoj privatnoj svojini, pri čemu se mora imati u vidu da je u Republici Srbiji do 2000-tih godina bila dominantna društvena svojina, koja je privatizovana od strane krupnog kapitala, a čime su zadruge još više potisnute sa tržišta proizvoda i usluga. U Republici Srbiji ima registrovano 1568 zemljoradničkih zadruga od kojih je u 2015. godini, 1099 podnelo finansijske izveštaje poslovanja, što ukazuje da je od ukupnog broja oko 2/3 zemljoradničkih zadruga aktivno. Na osnovu podnetih finansijskih izveštaja može se konstatovati da su zemljoradničke zadruge u 2015. godini ostvarile poslovni prihod od 68,3 milijardi dinara, što odgovara preko polovine ukupne vrednosti procenjene proizvodnje merkantilnog kukuruza u Republici Srbiji u 2016. godini, a na bazi cena sa Produktne berze iz Novog Sada.

U okviru redovnih aktivnosti Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, mr Vuk Radojević, obišao je zadrugare i poljoprivrednike u sremskim mestima Beška, Krčedin, Surduk i Belegiš, gde im je predstavio mere agrarne politike resornog pokrajinskog sekretarijata. Radojević je, u pratnji predsednika opštine Inđija Vladimira Gaka i direktora Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede Aleksandra Bogdanovića, posetu započeo obilaskom Zemljoradničke zadruge "Beška" u Beški, koja je, kako je naveo, pravi primer zadrugarstva, baziran na tradicionalnim zadrugarskim vrednostima. "Jedna od izmena u radu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu jeste ta, da smo u našem radu, kroz konkurse i dodelu bespovratnih sredstava, prepoznali zemljoradničke zadruge", kazao je Radojević dodajući da se u saradnji sa Zadružnim savezom Vojvodine nastoji doći do optimalnog modela na koji način da se podrži dalji razvoj zadrugarstva. On je dodao da se time ne podstiču samo zemljoradničke zadruge, nego se i poljoprivrednici stimulišu da se udružuju, da postanu članovi zadruga, pogotovu Direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede Aleksandar Bogdanović, izjavio je da je Zemljoradnička zadruga "Beška" koristila kreditna sredstva Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, a reč je o kreditu od 40.000 evra, sa kamatnom stopom do jedan odsto na godišnjem nivou, grejs periodom do godinu dana i rokom otplate do 5 godina. Bogdanović je dodao da se u toku grejs perioda ne zaračunava kamata čak ni ona interkalarna. Predsednik opštine Inđija Vladimir Gak, istakao je da je poljoprivreda jedan od najvažnijih segmenata na teritoriji njihove opštine i podsetio na to da je lokalni budžet za poljoprivredu ove godine uvećan za 10 miliona dinara sa tendencijom povećanja u narednim godinama. Agencija za ruralni razvoj u opštini Inđija uspostavljena je u cilju da se preko nje daje podrška poljoprivrednicima, naveo je Vladimir Gak. Sekretar Radojević posetio je i Zemljoradničku zadrugu "Beška-Agrar" u Krčedinu, koja je od 2014. godine u privatnom vlasništvu. Reč je o zadruzi koja uspešno posluje i koja ima moderne skladišne kapacitete i novu tehnologiju čuvanja žitarica. U dva skladišta kapaciteta do 1000 tona, sušenje žitarica se vrši prirodnim putem uz pomoć ventilatora bez upotrebe energenata. "Hoćemo da stimulišemo mlade poljoprivrednike, da im damo inicijalnu kapislu do oko 1,5 miliona dinara, 75 odsto bespovratnih sredstava, kako bi se opredelili da se bave poljoprivrednom proizvodnjom", kazao je Radojević i napomenuo da su od ove godine prvi put konkretno podržani mladi i žene na selu, tako što mogu da ostvare do 70 odsto povrata od ukupne investicije, dok je to ranije bilo do 50 odsto.

Ova činjenica mogla bi da posluži za čuvene novinske rubrike „verovai ili ne“ ali prema podacima do kojih je došao Agrobiznis magazin, zadruge iz Španije u 2015. godini učestvovali su sa 15% u ukupnom izvozu poljoprivrede koji je iznosio oko 12 milijrdi evra. To prostom računicom znači da su izvezli  proizvoda za 1,8 milijardi evra, a ovome treba dodati informaciju da svega 4 zadruge iz Španije izvoze skoro polovinu ove vrednosti odnosno 690 miliona evra.  

Sve ovo ukazuje na to da Španija ima izueztno dobro organizovan zadržni sistem koji se sve više ukrupnjava. U toj zemlji 2006. godine bilo je 4022 zadruge, a danas ih je 4,4 odsto manje. Prema rečima  gospodina Clemente Mata Tapia, koji je zamenik direktora za razvoj privrede i inovacije u Ministarstvu poljoprivrede Španije, broj zadruga na osnovu navedenog podatka je u blagom padu ali kako je pojasnio ovaj trend ne zabrinjava jer se zapravo radi o ukrupnjavanju zadruga. U ovoj zemlji je većina od 900.000 poljoprivrednika član neke od zadruga, a četvrtina zadruga pripada sektoru voćarske proizvodnje. Inače, skoro trećinu tržišta Španije drže zadruge kao i 18,9 proizvodnje hrane. Ono što je takođe interesantno je da čak 74% odsto zadruga se nalazi u svega 6 regina kojih inače ima 50 u Španiji. Ono što je važno znati ovo su poljoprivredni regioni, a ne politička kategorija.

Zadrugama u Španiji dva agrarna budžeta Srbije

Država zadrugama pomaže kroz zajedničku evropsku agrarnu politiku, a ima i jedan manji fond od 3,5 miliona evra kroz koji podržava različite projekte ovog sektora. Zadružni sistem će prema usvojenom budžetu zajedničke agrarne politike EU za period 2014. do 2020. dobiti svake godine po 250 miliona evra podsticaja.  Koliko je to ozbiljan novac može vam bolje pokazati poređenje sa našim agrarnim budžetom koji ne prelazi 120 miliona evra. Kako bi dodatno pospešili ravoj zadrugarstva u Španiji je umanjen procenat PDV-a za zadruge i njihovo poslovanje pa je on tako 20 odsto u odnosu na opštu stopu PDV-a koja je u 25%. Takođe 50% od poreza na dobit koje ostvare zadruge odlazi u fond za razvoj poljoprivrede. Naš sagovornig Mata Tapia podseća da je obaveza članica EU ali i Svetske trgovinske orgnaizacije da podstiču udruživanje i razvoj zadrugarstva. Ovde se odmah nameće pitanje kako to da i u našoj zemlji nema ovakvih aktivnosti kada se javno iznose stavovi da težimo ka članstvu u EU i STO.

Zadrugu nmogu činiti fizička ili pravna lica, a glavni cilj jeste unapređenje proizvodnje, jačanje pozicije na tržištu i bolje organizovanje same proizvodnje.Kada je u pitanju organizacija zadruga ona se razlikuje uglavnom u odnosu na veličinu zadruge. Ako su u pitanju manje, onda njima upravljaju članovi koje nadzire Skupština, dok velike zadruge angažuju profesionalno rukovodstvo, a odluke o pravcima poslovanja donse kroz rad Skupštine gde jedan član ima jedan glas ili ako se radi o drugačijem dogovoru prilikom osnivanja saglasno onome što član unosi u zadružnu imovinu dobija i kvote glasova.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30