Ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je da Vlada razmišlja o povećanju podsticajnih sredstava za zadruge do iznosa od dva do pet miliona evra.

Krkobabić je istakao da bi se tim parama u potpunosti rešio problem domaćih malinara.

"To su sredstva koja bi omogućila da u jednoj godini formiramo deset velikih zadruga sa finalnom preradom. Nakon toga ne bi se više bavili pitanjem srpske maline", izjavio je Krkobabić u Kruševcu na sastanku sa predstavnicima opština i zadruga sa područja Rasinskog okruga. 

Krkobabić je istakao da je u Srbiji u poslednjih pet meseci, odnosno od pokretanja akcije "Pet stotina zadruga za 500 srpskih sela", formirano 70 novih zadruga. ; 

"Nisu sve te zadruge dobile podsticajna sredstva, dobilo ih je samo četiri. Ljudi su se organizovali jer smo razbili nepoverenje koje je vladalo među njima", rekao je Krkobabić. 

On je podsetio da se u oktobru završava prvi deo konkursa za dodelu podsticajnih sredstava zadrugama, ali da naredne godine kreće trogodišnji program sa 25 miliona evra namenjenih zadrugama. 

Krkobabić je podsetio da postojeće zadruge mogu da dobiju do 100.000 evra bespovratnih podsticajnih sredstava, a nove zadruge do 50.000 evra. 

"Novac ide za nabavku opreme i tehnike, osnovnog stada, zasada. Nećemo da pravimo nove zgrade. Njih imamo već dovoljno i hoćemo da ih stavimo u funkciju", rekao je Krkobabić. 

On je rekao da na području Rasinskog okruga postoji oko 6.000 porodičnih gazdinstava sa posedima koji su, poput republičkog proseka, veličine oko četiri i po hektara. 

"Hoćemo da ih povežemo i da od njih napravimo robne proizvođače. U nove zadruge oni ne unose svoje posede i imanja, već svoj proizvod", kazao je Krkobabić. 

Prema njegovim rečima, na području Rasinskog okruga registrovano je 56 zadruga, a njih 27 je aktivno. Krkobabić će sa predstavnicima grada Kruševca u toku dana obići zemljoradničku zadrugu "Euro-duo kalem" u selu Lazarevac.

Izvor: www.b92.net

Saveti stručnjaka za uspešnu berbu i skladištenje grožđa:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3039-saveti-strucnjaka-za-uspesnu-berbu-i-skladistenje-grozda

 

Ključno je da na čelu zadruga budu mladi, stručni ljudi, a još jedan podsticaj Vlade je da njihova zarada u prvim godinama bude na teretu budžeta Republike Srbije, rekao je Krkobabić.

Ministar za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić, izjavio je u Kruševcu, da Vlada Srbija razmišlja o povećanju podsticajnih sredstava za zadruge do iznosa od dva do pet miliona evra.

Rešili smo da oživimo nešto što je bilo eminentno našem mentalitetu, i što je predstavljalo način života u Srbiji, ali ne po starim već po novim principima, principima evropskog zadrugarstva - rekao je ministar i naglasio da na prvo mesto sada stavljamo transfer znanja i tehnologije i tako pravimo adekvatan privredni subjekat koji je u stanju da se pozicionira na tržištu.

Ključno je da na čelu zadruga budu mladi, stručni ljudi, a još jedan podsticaj Vlade je da njihova zarada u prvim godinama bude na teretu budžeta Republike Srbije.

Pravimo specijalizovane zadruge u koje proizvođači ne unose svoju zemlju ili mehanizaciju već samo svoje proizvode koje tako pretvaraju u robu, a to je, prema rečima Krkobabića, naš cilj.

Ministar se osvrnuo i na to da nas je fenomen praznih sela doveo do onoga što danas nazivamo rešavanjem kosovsko-metohijskog pitanja, jer od 4700 sela u Srbiji njih 1200 je gotovo nestalo, a od toga 980 sela ima manje od 100 stanovnika.

Sa činjenicom da oživljavanjem zadrugarstva rešavamo ključna nacionalna pitanja, složio se i Branislav Gulan, član Akademijskog odbora za selo SANU koji je ukazao na poražavajuće činjenice da trenutno u 150.000 seoskih kuća niko ne živi a da čak 50.000 nema ni vlasnika.

Gulan je viđenja da je zadruga srž svakog sela i veoma je optimističan u proceni ovog projekta Vlade Republike Srbije.

U Srbiji se do sada godišnje gasilo 100 zadruga a za ovih nekoliko meseci osnovano je čak 70 novih - rekao je ovaj eminentni stručnjak.

Gradonačelnik grada Kruševca Dragi Nestorović zahvalio je ministru na poseti i ocenio kako je teritorija opštine Kruševac poznata po voćarstvu, povrtarstvu, gajenju sadnog materijala i kalemova, stočarstvu i da su joj potrebni podsticaji u razvoju i udruživanju, pa će grad nastaviti da uvećava i modifikuje, za to već 2002. godine odvojen namesnki fond, u cilju poboljšanja kvaliteta života seoskog stanovništva.

Nakon sastanka ministar je obišao zemljoradničku zadrugu „Euro–Duo Kalem“ u mestu Lazarevac, 25 km od Kruševca koja se bavi gajenjem sadnog materijala i uspešno posluje već 11 godina. Ima čak 54 kooperanta (sa teritorije opština Kruševac, Trstenik i Varvarin), a godišnje proizvede skoro milion voćnih sadnica i 500 tona svežeg voća (jabuka, krušaka, šljiva, trešanja...) namenjenih uglavnom izvozu u Rusiju, Gruziju, Kazahstan, Tadžikistan, Uzbekistan i Kirgistan.

Zadrugari zajedno obrađuju 210 hektara zemlje. Finansijski obim proizvodnje zadruge u 2016. godini bio je 222.241.000 dinara.

Izvor: www.telegraf.rs

Model udruživanja poljoprivrednih proizvođača u skandinavskoj zemlji može da bude putokaz i za naš agrar; Udruženja kooperanata garantuju otkup celog roda i uzgoja.

Zemlja dvostruko manja od Srbije i za trećinu manje stanovnika, Danska, ima 190.000 zaposlenih u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, dok ih je u našoj zemlji gotovo dva puta manje. Oko 60 odsto njiva Danci obrađuju, dok je dobar deo srpskih zaparložen. Samo lane je ova skandinavska zemlja od izvoza hrane prihodovala čak 20 milijardi evra!

Nije tajna da dansko poljoprivredno čudo počiva na dobro organizovanim zadrugama. Njihov model, kažu stručnjaci u Danskom savetu za poljoprivredu i hranu, mogao bi da bude uzor i posluži kao model našim poljoprivrednicima.

- Tri su osnovna pravila na kojima počiva naše zadrugarstvo - kaže Andres Soegard iz Danskog saveta za poljoprivredu i hranu. - Prvo je da kooperativa funkcioniše po principu "jedan farmer - jedan glas" bez obzira na veličinu farme, drugo da su zadruge u zajedničkom vlasništvu svih kooperanata, koji na kraju godine na godišnjoj skupštini odlučuju kako će usmeriti profit, i treći da farmerima njihova krovna udruženja garantuju otkup celokupne poljoprivredne proizvodnje. Ova tri principa gotovo da se nisu menjala od osnivanja Zadružnog pokreta Danske krajem 19. veka.

Po rečima našeg sagovornika, udruživanje farmera počinje na području na kome se nalaze bez obzira na poljoprivrednu delatnost kojom se bave i veličinu dobra.

- Najmanje 42 tako udružena gazdinstva osnivaju zadrugu i potom se pridružuju Nacionalnom udruženju "Poljoprivreda i hrana" - objašnjava Soegard. - Farmeri se takođe udružuju i po delatnostima, pa i u toj oblasti imaju svoja krovna udruženja čiji su članovi i otkupljivači. Sa njima farmeri ugovaraju poslove, i to tako da im otkupljivači garantuju otkup celokupne proizvodnje, dok su farmeri obavezni da svom otkupljivaču prodaju i višak proizvoda.

Na pitanje kako u istom udruženju mogu biti farmeri i otkupljivači, naš sagovornik odgovara:

- Kooperacija daje mogućnost da farmeri budu deoničari fabrika u kojima se njihovi proizvodi prerađuju - kaže Soegard. - Stočari su, tako, u 95 odsto slučajeva vlasnici i klanica. Farmer, takođe, zna da će prodati svinje, a otkupljivač da će ih dobiti. Primarni poljoprivredni proizvođači udruženi u zadruge, praktično, učestvuju i zarađuju u svim karikama prehrambene industrije. Ako zadruga na kraju godine ima profit, zadrugari na godišnjoj skupštini odlučuju kako će ga usmeriti. Obično ga međusobno podele proporcionalno doprinosu u prometu zadruge, ili ulažu u neku zajedničku investiciju.

Poslovanje naših zadruga je tržišno orijentisano, a cene se formiraju dogovorom proizvođača i otkupljivača - objašnjava naš sagovornik. - Budući da otkupljivač ima ugovor sa farmerom i tačno zna koliko će, i kada, otkupiti poljoprivrednih proizvoda, onda lako može da planira i optimizuje svoje poslovanje. Tokom godine cene se menjaju, ali otkupljivač svake sedmice, obično četvrtkom, proceni koju cenu može "izboksovati" na tržištu i o tome obaveštava farmera. Na kraju godine upoređuju se troškovi i prodaja, a zarada se deli farmerima. Oni, najčešće, dobijaju oko devet odsto od cene na tržištu.

Izvor: www.novosti.rs

Zadrugarstvo je razvojna šansa Šumadije i samo objedinjeni Šumadinci i njihova porodična gazdinstva su garant sigurnog boljitka, zaključak je jednodnevne radne posete Šumadijskom okrugu ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj Milana Krkobabića. "Umorile su nas posledice lošeg delanja, hajde da krenemo da otklanjamo uzroke. Zadruge su lek za ozdravljenje srpskog sela", rekao je Krkobabić, koji je posetio 14. Šumadijski sajam poljoprivrede u Kragujevcu, saopšteno je iz njegovog kabineta. Ministar je nakon sajma obišao i Centar za poljoprivredu "Sobovica" u okolini Kragujevca, kao i gazdinstvo Ivane Srećković, jednu od pet zadrugara stočarske zadruge. Okruglom stolu na temu "Razvoj zadrugarstva u Republici Srbiji" prisustvovali su gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, načelnik Šumadijskog upravnog okruga Biljana Ilić Stošić, predsednici opština Šumadijskog upravnog okruga, predsednici zadružnih saveza Srbije i okruga, članovi i direktori zadruga, kao i privrednici tog kraja.

Udruženje zadrugara Srbije, poziva malinare da učine jedino moguće, a to je da se organizuju u zadruge, i prihvate pruženu ruku ministra Milana Krkobabića.

Predsednik Udruženja zadrugara Srbije Marko Subotin, obaveštava javnost, da je država Srbija izgubila bitku sa bahatim hladnjačarima, i da je malinare svojim nečinjenjem i popuštanjem dovela do ivice ambisa.

Izvor: www.telegraf.rs

 

Proizvodite kajsiju po našoj preporuci:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2905-proizvodite-kajsije-po-nasoj-preporuci

Stručnjaci savetuju kako da odaberete pravu sortu:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2906-strucnjaci-savetuju-kako-da-odaberete-pravu-sortu

 

 

Član niškog Gradskog veća, Svetozar Aleksov, pozvao je poljoprivredne proizvodjače i stočare, sa područja Nišavskog okruga, da se prijave na konkurs Vlade Srbije, za dodelu podsticajnih sredstava za osnivanje, i revitalizaciju zadruga.

Aleksov je kazao da na području Nišavskog okruga, ima više od 31.300 domaćinstava, koja uglavnom žive od poljoprivrede i stočarstva.

„Ukoliko ne stignu da se prijave za dodelu podsticajnih sredstava ove godine, poljoprivrednici i stočari to mogu da učine i 2018. godine i 2019. godine„, kazao je Aleksov na konferenciji za novinare u niškom Medija i reform centru.

Poslanik Milorad Hadži Stošić je podsetio, da za pomoć države za osnivanje, i revitalizaciju zadruga, mogu da konkurišu svi gradjani Srbije, a prioritet imaju žitelji pet okruga – Nišavskog, Pirotskog, Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog.

„Prva dva udruženja, koja su dobila pomoć za osnivanje zadruge, su sa područja Nišavskog okruga. Reč je o udruženju proizvodjača lekovitog bilja iz Gadžinog Hana, i pčelarima iz merošinskog sela Devča" istakao je Stošić.

On je podsetio, da pomoć za osnivanje zadruge iznosi 50.000 evra, a za revitalizaciju postojećih zadruga 100.000 evra.

Predsednik Upravnog odbora pčelarske zadruge „Bi Kuper Devča“ Saša Milosavljević, kazao je da je ta zadruga dobila od države opremu, koja će omogućiti selidbu košnica, što će omogućiti veće prinose meda u pčelinjim društvima, koje poseduju zadrugari.

Predsednik zadruge „Zaplanjski zasad“, Zoran Ilić, rekao je da će poljoprivredna mehanizacij,a koju je ta zadruga dobila od države, omogućiti da se proizvodnjom lekovitog bilja bave i ekonomski ugrožene porodice.

„Opremom koju je zadruga dobila domaćinstva će moći da obrade njive, a njihovo će biti samo da ulože svoj rad u sadnju i berbu lekovitog bilja„, naglasio je Ilić.

On je kazao da se osnivanjem zadruge u Gadžinom Hanu, stvara mogućnost da se ponovo obradjuju njive, koje su davno zarasle u korov, i da se u svoja rodna sela vrate meštani, koji sada žive u gradu, a nemaju posla.

Izvor: www.naslovi.net

Danas je svečano otvoren Prvi sajam zadrugarstva u Srbiji pod nazivom „Zadruge – budućnost privrednog i ekonomskog razvoja“, na Trgu Republike u Beogradu, u 11 časova. Sajam je otvorio Milan Krkobabić, ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj. Prisutnima se obratio i Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije i Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

U Republici Srbiji, prema podacima Agencije za privredne registre, trenutno je aktivnih oko 1.600 zemljoradničkih zadruga. U zemljama EU ima više od 90 miliona članova zadruga, a u svetu više od 800 miliona. U Evropi zadruge su postale najbolji sistem za dovođenje malih proizvođača u ravnopravnu pregovaračku poziciju sa velikima. Međunarodna godina zadrugarstva bila je 2012, međutim, u Srbiji to nije propraćeno na adekvatnom nivou.

Zadrugarstvo kao oblik organizovanja poljoprivrednika ima veoma dugu i bogatu tradiciju. U uslovima usitnjenog poseda u poljoprivredi (kao što je to slučaj kod nas) samo putem organizovanja u zadruge može se preći na savremeniji i efikasniji tržišni način poljoprivredne proizvodnje.  Članovi zadruga mogu da osnaže svoju tržišnu poziciju kroz inovacije proizvoda, da smanje rizik poslovanja i troškove transakcija, kao i da olakšaju pristup resursima i inputima.

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov izjavio je da je naša zemlja ove godine obeležila 117 godina postojanja zadrugarstva. Prva zadruga je davne 1846. osnovana u Bačkom Petrovcu, kao treća poljoprivredna zadruga u svetu. Kako nam je istakao Radislav, država je na najvišem nivou podstakla razvoj zadrugarstva, revitalizaciju starih postojećih zadruga, dala veliku podršku zadružnim udruženjima i izdvojila značajna novčana sredstva za pomoć.

Po rečima Nikole Mihailović, predsednika Zadružnog saveza Srbije, prvi sajam zadrugarstva je uvod u sveobuhvatne mere koje će unaprediti naše zadrugarstvo. Današnje okupljanje je od velikog značaja za male proizvođače i njihovo udruživanje u zadruge, istakao je Mihailović. Dugogodišnje nerešavanje imovinskih pitanja, nakon toga proizilazi i nedostatak obrtnih sredstva, jer nema sa čime da se garantuje, veliki je problem kod zadrugarstva. Zadrugari još nisu na tom nivou da mogu da garantuju za neki zajednički posao, objašnjava Mihailović.

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je da je Vlada Srbije za novoformirane zadruge namenila do po 50 hiljada evra, a za postojeće do 100 hiljada evra i da će ta sredstva biti dostupna putem javnog konkursa koji je raspisan. Novac će ići za opremu, za višegodišnje zasade, za mlekare, sušare, mlinove, hladnjače, za ono što muči malinare ali i paore u Vojvodini, naveo je Krkobabić. Zadruge su početak priče za spas srpskog sela, revitalizacija zadruga je glavni cilj kome ćemo da težimo. Svako selo treba da ima školu, ambulantu, poštu, crkvu i zadrugu. Istakao je i da oko 30 izlagača na Trgu Republike u Beogradu podržava oživljavanje zadruga.

Na sajmu je svoje umeće pokazalo i KUD JP "Pošte Srbije" "Đoka Pavlović". Osnovano je 1945. sa ciljem da kroz igru  i muziku okupi radnike i omladinu u PTT sistemu. KUD "Đoka Pavlović" je više od 70 godina postojanja dobilo prestižna priznanja za visoki umetnički nivo i predstavilo ime Beograda u svim delovima sveta. Predstavili su se spletom narodnih igara iz različitih delova Srbije.

Sajam se organizuje povodom Međunarodnog dana zadrugarstva, 1. jula, a poljoprivredni proizvođači iz Srbije izložili su proizvode, od poljoprivrednih i zanatskih, do umetničkih. Na sajmu je nekoliko desetina zadruga iz svih krajeva predstavilo svoje proizvode. Jasmina Golubović, kao predstavnik Udruženja “Miris zavičaja” iz Bele Palanke, koje broji oko trideset članova, bila je danas jedna do vrednih domaćica koja je svoj štand ulepšala ručnim radovima i ukusnim specijalitetima. Udruženje je osnovano 2006. godine. Bavi se zaštitom i očuvanjem starih umetničkih zanata i belopalanačke kuhinje i običaja. Kako nam je istakla Jasmina, cilj udruženja je da formira zadrugu, koja će im pomoći da svoje proizvode na jednostavniji način plasiraju na tržište.

Udruženje “Miris zavičaja” je osnovalo Centar za stare i umetničke zanate, pokrenuli su sajam starih i umetničkih zanata. Svake godine, drugog vikenda u avgustu mesecu održavaju se “Dani banice”, ove godine dvanaesti put po redu. Ova manifestacija u Beloj Palanci okupi više od stotinu takmičara u pripremanju banice, kao i nekoliko hiljada posetilaca. Banica je beskvasna pita sa razvijenim korama, punjena prevrelim sirom i zalivena mašću. Na samoj manifestaciji brojni posetioci mogu da uživaju u ukusu banice ali i u brojnim drugim specijalitetima belopalanačkog kraja. Po rečima Jasmine, domaćice najčeše kažu da naziv banica potiče od reči banuti, jer se banica može sem sirom, puniti bilo čime što je domaćici dostupno kada "banu" gosti.

Pored banice, Bela Palanka se odlikuje i autohtonom sortom paprike, koja nosi naziv Vrtka. Vrtka je lokalni naziv za papriku jedinstvenog ukusa, izgleda i mirisa. Nastala je kao rezultat specifičnih agroekoloških uslova belopalanačke kotline. Danas u Beloj Palanci ne postoji bašta u kojoj se ne uzgaja Vrtka, a njeno seme se prenosi sa kolena na koleno kao najveće blago. Naziv Vrtka je dobila prema svom obliku, zbog toga što se prilikom sušenja blago spiralno uvrće pri vrhu. Nezamenljiva je za pripremu tradicionalnih jela, za salate, kao pržena i punjena paprika. Upotrebljava se u svežem, ali najčešće u sušenom obliku, kao tucana ili mlevena paprika.

 

 

Krkobabić je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, najavio je i da će država pomoći da u novim zadrugama budu zaposleni mladi stručni kadrovi.

Na području Čačka posluje oko 7.000 poljoprivrednih gazdinstava, a ona bi radi dominacije na tržištu, i kvalitetom, kvantitetom i kontinuitetom, trebalo da se objedine kroz zadruge, poručio je danas ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić tokom posete Moravičkog okruga.

Krkobabić je istakao i da će država pomoći osnivanje novih zadruga i oživljavanje postojećih.

Krkobabić je, kako je saopšteno iz njegovog kabineta, najavio je i da će država pomoći da u novim zadrugama budu zaposleni mladi stručni kadrovi.

Ministar je ponovio da je jedan od pririoteta Vlade Srbije da poljoprivredu stavi u prvi plan, jer je naša zemlje svakako upućena na poljoprivredu.

Krkobabić je posetio Moravički okrug u okviru nastavka realizacije usvojenog Programa finansijske podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Srbije.

Ministar se sastao sa predstavnicima grada, a sastanku su prisustvovali i direktori zemljoradničkih zadruga sa teritorije grada Čačka.

Tom prilikom, Krkobabić je posetio zemljoradničku zadrugu “Čačanska jabuka”, u čijem je vlasništvu ULO hladnjača i zemljoradničku zadrugu “Zadrugar”.

Izvor: www.telegraf.rs

U Republici Srbiji, prema podacima Agencije za privredne registre, trenutno je aktivnih oko 1.600 zemljoradničkih zadruga. U zemljama Evropske unije ima više od 90 miliona članova zadruga, a u svetu više od 800 miliona. U Evropi zadruge su postale najbolji sistem za dovođenje malih proizvođača u ravnopravnu pregovaračku poziciju sa velikima. Međunarodna godina zadrugarstva bila je 2012, međutim u Srbiji to nije propraćeno na adekvatnom nivou.

Zadrugarstvo kao oblik organizovanja poljoprivrednika ima veoma dugu i bogatu tradiciju. Brojne su prednosti ovakvog načina organizovanja. U uslovima usitnjenog poseda u poljoprivredi (kao što je to slučaj kod nas) samo putem organizovanja u zadruge može se preći na savremeniji i efikasniji tržišni način poljoprivredne proizvodnje.  Članovi zadruga mogu da osnaže svoju tržišnu poziciju kroz inovacije proizvoda, smanje rizik poslovanja, smanje troškove transakcija, olakšaju pristup resursima i inputima.

Ministar bez portfelja zadužen u Vladi Srbije za regionalni razvoj Milan Krkobabić izjavio je da je Vlada Srbije za novoformirane zadruge namenila do po 50 hiljada evra, a za postojeće do 100 hiljada evra i da će ta sredstva biti dostupna putem javnog konkursa koji je raspisan. U budžetu za 2017. godinu, prema rečima Branislava Nedimović, ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, obezbeđeno je 2,2 milijarde dinara za veća ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju prerađivačkih kapaciteta s ciljem da se smanji prodaja sirovina, a na domaćem i stranom tržištu poveća konkurentnost s proizvodima više faze prerade. Računa se i na novac iz evropskih fondova. Međutim, jedna zadruga, kao pravno lice, obično nema finansijski potencijal da sama finansira izgradnju skladišnog prostora ili prerađivački kapacitet koji će uvećati vrednost konačnog proizvoda. Veće šanse imaju objedinjene dve ili više zadruga, koje mogu formirati, zakonom predviđenu, složenu zadrugu. Ali zadrugari često to ne mogu da učine ni uz pomoć kredita. Zato bi država morala da sprovede poseban program za investiranje prema zadrugama i svim poljoprivrednicima i drugima koji žele da se udruže.

Organizovanim delovanjem kroz zadruge olakšava se uvođenje marketinga (uvođenje i brendiranje novih proizvodа) i dr. Zadruge omogućavaju privredni razvoj i ekonomsku korist, kako lokalnim zajednicama, tako i društvu kao celini. Doprinose zaustavljanju migracije seoskog stanovništva iz sela u gradove.  Zadruge podstiču konkurenciju i otvaranje tržišta, olakšavaju da  proizvodi i usluge zadrugara izađu iz lokalnih okvira i uključe se u regionalnu ili nacionalnu mrežu. Na taj način se povećava obim poslovanja, poslovna efikasnost i što je najbitnije povećava dobit.

Najveći problemi s kojima se suočavaju zemljoradničke zadruge su: što je negativna slika da su zadruge ostaci prošlosti, a zapravo su nosioci razvoja i budućnosti, da su prostor za razvoj sive ekonomije, kao i izuzetno težak pristup tržištu kapitala, a posebno kod poslovnih banaka, jer ne raspolažu imovinom, a poslovna dobit pored toga što je mala raspodeljuje se na  zadrugare, koji u ovoj fazi razvoja nisu spremni da jemče svojom imovinom za zadružne poslove.

Promocija zadrzgarstva prvi je korak u kreiranju bolje slike u javnosti  o vrednostima zadružnog delovanja, kao i afirmaciji privrednika, poljoprivrednika i drugih da kroz organizovan oblik deluju u cilju boljeg pozicioniranja na tržišt, ekonomskog i privrednog rasta.

Cilj projekta:

  1. Podizanje svesti u javnosti o zadrugama i njihovom doprinosu društveno-ekonomskom razvoju.
  2. Promovisanje formiranja i rasta zadruga među pojedincima i institucijama - radi ispunjenja njihovih zajedničkih ekonomskih potreba i za društveno-ekonomski napredak.
  3. Javno zagovaranje kod vlada i zakonodavnih tela da utvrde politiku, donesu zakone i obezbede sprovođenje zakona za formiranje i rast zadruga.

Preliminarni program:

Vreme realizacije: 30. jun 2017. godine

Trajanje manifestacije: od 10 do 17 sati

Lokacija: Trg Republike, Beograd

U organizaciji Vlade Srbije  i kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća danas je  u zgradi Jablaničkog upravnog okruga  održan  sastanak povodom Programa revitalizacije zadrugarstva.

Tema sastanka je bila odobravanje sredstava za stvaranje novih zadruga u skladu sa planom koji je definisala Vlada RS. Plan obuhvata osnivanje 500 zadruga u 500 srpskih sela.

Rešenje za opstanak sela i poljoprivrede nalazi se u udruživanju proizvodjača i u osnivanju zadruga. Program revitalizacije zadrugarstva, za cilj ima povećanje konkurentnosti proizvodjača i oživljavanje sela. Gradonačelnik Leskovca, Goran Cvetanović je naveo da zadruge omogućavaju jaču pregovaračku poziciju, organizovaniju ponudu robe na tržištu, kao i organizovanije uključenje u izvozne programe.

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, Milan Krkobabić, je objasnio da prazna sela predstavljaju opasan izazov za nacionalnu bezbednost zemlje. Od 4.700 sela u Srbiji, 1.200 lagano nestaje i upravo zbog toga treba preduzeti praktične i konkretne mere kako bi mladi ostali da žive i rade na selu.

„Program revitalizacije zadrugarstva podrazumeva, u naredne tri godine, osnivanje ili revitalizaciju postojećih, ukupno 500 zadruga. Iznos sredstava koji je namenjen u te svrhe je 25 miliona evra. Program podrazumeva 50.000 evra subvencija bespovratnih ili podsticaja u zadruge koje se formiraju i 100.000 evra u zadruge koje već postoje. Novac će ići na kupovinu osnovnog stada, višegodišnjeg zasada, opreme“ – rekao je ministar bez portfelja, Milan Krkobabić.

Značajnu ulogu u ovom programu imaće zajednički rad države i lokalne samouprave. Nijedan projekat, nijedan novčani iznos neće biti odobren ukoliko se na ugovoru ne nalazi i potpis gradonačelnika Leskovca.

U Jablaničkom okrugu, zadruga „Zelena zvezda“ ima realnu mogućnost, da u narednim mesecima dobije podršku od Vlade RS i lokalne samouprave u iznosu od 100.000 evra.

Izvor: www.naslovi.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31