Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Milan Krkobabić, ministar za regionalni razvoj i Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU su danas obišli zasade višnje zemljoradničke zadruge „Lipovac“ u selu Baničina u opštini Smederevska Palanka.
Zadrugari i meštani ovog pitomog voćarskog kraja okupili su se u jednom od zasada zadruge koji se prostiru na 50 hektara. U neposrednom srdačanom razgovoru uz sve mere zaštite kopredsedici su podsetili da je Nacionalni tim za preporod sela Srbije uputio povratnicima i drugim zainteresovanim građanima Srbije, od sredine aprila ove godine do početka avgusta, 20 predloga za ulaganje u poljoprivredu i selo. U sklopu tih inicijativa bilo je reči o konkretnim informacijama za ulaganje u voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo, ratarstvo, pčelarstvo, stočarstvo, lekovito bilje, vodenice i druge grane za koje je postojalo interesovanje.

„U jeku pandemije i velikih izazova kada mnogi naši ljudi u inostranstvu svakodnevno ostaju bez posla, ulaganje u poljoprivredu i selo je pravi odgovor na sve veću neizvesnost kako obezbediti dugoročnu egzistenciju. Oblik organizacije koji Nacionalni tim za preporod sela Srbije predlaže su upravo zadruge, jer udruženi domaćini lakše staju na put svim nedaćama - jeftinije nabavljaju, lakše proizvode, a brže i efikasnije prodaju.“ izjavio je Krkobabić.

Zadruga „Lipovac“ ima 54 člana i 15 zaposlenih koji obrađuju svojih 50 hektara zasada višnje i 6 hektara zasada šljive, a investicijom od 14,6 miliona dinara, koju su iz Programa Republike Srbije namenjenog zadrugama 2018.godine dobili za mehanizaciju, povećavši obim proizvodnje ali i kvalitet i tržišnu vrednost svojih proizvoda, povećali su svoj profit za oko 4 miliona dinara.

Akademik Škorić je istakao kako 25 članova Akademijskog odbora za selo doprinose po pitanju stavova po svim pitanjima vezanim za selo i ponovio značaj zadrugarstva koje bi moglo da vrati život u napuštene seoske kuće, ali i pokrene zaboravljenu prerađivačku industriju.

Sa prisutnima je razgovarao i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović i predsednik opštine Smederevska Palanka Nikola Vučen.

Upravo Podunavlje, tačnije opština Smederevo je kolevka zadrugarstva u kojoj je davne 1894. godine Mihailo Avramović osnovao prvu zemljoradničku zadrugu, a već sledeće godine i prvi Zemljoradnički Zadružni savez.

Ova poseta je na neki način i praktični uvod u Nacionalni program za preporod sela Srbije čija izrada je u završnoj fazi i očekuje se uskoro njegovo usvajanje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić posetio je danas banatsku opštinu Žitište gde je u selu Srpski Itebej otvorio „Prvu letnju zadružnu školu“ u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine. Trodnevnu školu sa stručnim predavanjima u zemljoradničkoj zadruzi „Mrkšićevi salaši“ i praktičnim obilascima nekoliko uspešnih zadruga Vojvodine, pohađaće 54 učesnika sa teritorije čitave AP Vojvodine i namenjena je svim članovima zadruga koji žele da svoje znanje obogate praktičnim stručnim savetima.
Krkobabić je, govoreći o razvoju zadrugarstva i nespornom uspehu projekta „500 zadruga u 500 sela“, istakao
„Ovo je put kojim Vojvodina i Srbija treba da idu dalje. Ali odlučno, bez zastajkivanja. To je imperativ vremena i već potvrđeno iskustvo razvijenih zemalja Evrope. Ova uspešna zadruga može da posluži kao dobar primer za svako veće selo. Ovde se vidi, čuje i oseća uspeh. Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh.“

ZZ „Mrkšićevi salaši“ posluje već 28 godina, ima 21 člana, 307 kooperanata i čak 314 zaposlenih. Danas ovo banatsko mesto ima 1900 stanovnika i skoro trećina stanovništva je na neki način ekonomski vezana za zadrugu, a ako se tom broju dodaju i članovi njihovih porodica može se reći da mesto opstaje zahvaljujući zadruzi.

Ministar je istakao da je Vlada Srbije spremna da podrži ulaganja u zadruge, da je uz transfer znanja i tehnologija ovo recept za opstanak seoskih sredina i pozvao povratnike iz inostranstva da razmisle o ulaganjima u poljoprivredu, na osnovu stručnih saveta članova Akademojskog odbora za selo SANU.

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov izjavio je da su zadrugama potrebni mladi, stručni ljudi i da oni danas imaju mogućnost da ostaju i zapošljavaju se u svojim sredinama. Jovanov je zahvalio ministru Krkobabiću na zalaganju i istakao da je Vlada Republike Srbije proteklih godina napravila istorijski korak napred u zadružnom sektoru, davanjem bespovratnih podsticajnih sredstava zadrugama.

Podsećamo, za tri godine osnovano je 715 novih zadruga, a država je direktno pomogla rad 152 zadruge sa ukupno 1,7 milijardi dinara za nabavku opreme, mehanizacije, matičnih zasada, osnovnog stada itd.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Кabinet za regionalni razvoj i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, na čelu s akademikom Draganom Škorićem, najavili su danas novi program pomoći zadrugama za "dan posle" epidemije korona virusa. Ministar zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić istakao je da samo dobro organizovani i udruženi domaćini – poljoprivrednici u okviru jakog zadružnog sistema Srbije i Vojvodine mogu da odole svim izazovima, pa i onima koje donosi epidemija virusa korona.

- U saradnji s akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti sačinili smo novi program za pomoć zadrugama za "dan posle". Pomoći ćemo zadrugare sa oko 600 miliona dinara - rekao je Krkobabić.

Kako je objasnio, nije reč o kreditu, već o direktnoj pomoći.

- Reč je o bespovratnim sredstvima, koja će odmah posle epidemije da pomognu da se podstakne aktivnost zadruga. To činimo jer se pokazalo da je selo uspešno tamo gde postoji i uspešno radi zadruga. U tim sredinama prisutni su samoinicijativa i snažna međugeneracijska solidarnost - kazao je Krkobabić.

Dodao je da "upravo te dve sjajne osobine zadrugara, koje proizilaze iz osnovnih zadružnih principa samopomoći i neutralnosti – da se pomogne svima, bez razlike na pol, nacionalnu pripadnost i religijsku veroispovest, snažno preporučuju zadrugare za tu bespovratnu pomoć".

- Nastojaćemo da podsticajna sredstva dobije što veći broj starih i novoosnovanih zadruga - istakao je Кrkobabić.

On je najavio da će pojedinosti Novog programa pomoći zadrugama biti objavljene čim se za to stvore uslovi, a zadruge i zadrugari imaće optimalan rok da se pripreme i konkurišu.

U Srbiji trenutno radi oko 1.700 zadruga, od čega je čak 700 osnovano u protekle tri godine, od kada se realizuje projekat dodele podsticajnih sredstava zadrugama "500 zadruga u 500 sela".

Do sada je Кabinet za regionalni razvoj dodelio 1,7 milijardi dinara podsticajnih sredstava za kupovinu opreme, mehanizacije, za unapređenje tehnoloških postupaka, zasnivanje osnovnog stada ovaca, koza, krava, kao i višegodišnjih zasada, a pomoć su dobile 152 zadruge širom Srbije.

Pored Novog programa pomoći zadrugama za "dan posle", za preporod sela će biti iskorišćeno i 300 miliona dinara, što ukupno iznosi 900 miliona dinara ulaganja u zadruge i sela Srbije, ne računajući sredstva koja će u poljoprivredu i seoske sredine biti uložena najnovijim merama Vlade Srbije, navodi se u saopštenju kabineta Krakobabića.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2838994/novi-program-pomoci-zadrugama-za-dan-posle-epidemije

Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić razgovarao je danas s ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Borisom Pašalićem o saradnji u oblasti zadrugarstva, aktuelnim projektima i strategiji za naredni period za poboljšanje uslova života u selima.Kako je saopšteno iz Krkobabićevog kabineta, ocenjeno je da postojeći model zadrugarstva u Srbiji, a koncipiran u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti (SANU), može biti primenjen i u Republici Srpskoj.

Nadamo se da ćemo u drugoj polovini godine krenuti u realizaciju ovog uspešnog modela obnove zadrugarstva i u Republici Srpskoj i finansijski pomoći određen broj poljoprivrednih zadruga, rekao je Krkobabić.

On je istakao da spasavanje sela Republike Srbije i Republike Srpske ozbiljno pitanje koje zahteva neodložne mere, naveo da je dogovoreno zajedničko delovanje po programu koji će predložiti Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

Jasno je da mali ne mogu sami. U Srbiji se vidi pomak zahvaljujući primenjenim merama u zadrugarstvu, a i sami smo uvereni da zadrugarstvo predstavlja najbolji model opstanka ljudi na selu, izjavio je ministar poljoprivrede RS Pašalić.

Sastanku su prisustvovali i Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, Darko Božić, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Rajko Kulaga, predsed nik zadružnog saveza RS, i Nikola Mihailović, predsednik zadružnog saveza Srbije.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/krkobabic-model-zadrugarstva-srbije-i-u-republici-srpskoj-31-01-2020

Kroz Programe podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, protekle godine 58 zadruga dobilo je od države bespovratno 667 miliona dinara. RTS je istraživao na šta su potrošili novac i jesu li unapredili proizvodnju, ali i život u svojim selima.Stočari u podrudničkom selu Vojkovci kod Topole za bolju poziciju na tržištu od sada se bore udruženi.Sedmorica, mahom dvadesetogodišnjaka, obrađuje oko 120 hektara zemlje, gaje voće, predaju 300 litara mleka dnevno. Bespovratnim sredstvima države kupili su 25 junica simentalske rase.

"Poboljšali smo genetski potencijal našeg stada, konkurentniji smo na tržištu tako, većom količinom mleka. Planiramo neku preradu u sir i kajmak", objašnjava direktor zadruge u Vojkovcima Nikola Mihailović.

Jedan od zadrugara Marko Mijajlović kaže da pokušavaju da poboljšaju uslove života, što sebi, što drugim mladima u selu.

"Našli smo tu neku računicu u mleku", navodi Mijajlović.

A domaćini u Gornjem Milanovcu šansu vide u povrtarskoj proizvodnji. Pored države, pomaže i opština. Zadrugari iz Davidovice i okolnih sela uložiće u plastenike oko 7,5 miliona dinara.

"Računamo da će ta deca krenuti sa nama, da se bave plasteničkom proizvodnjom, da će imati od toga zarade", ističe direktor zadruge "Davidovica" Milan Aleksić.

Milka Nedeljković iz Kancelarije za poljoprivredu opštine Gornji Milanovac napominje da su svaku zadrugu pomogli tehnički - prilikom popunjavanja obrazaca, pripreme tehničke dokumentacije, saradnje sa Ministarstvom.

Koje su i kolike prednosti udruživanja, najbolje znaju u Konjuhu kod Kruševca.

Zadruga "Kalemar", osnovana još 1904. sa 75 zadrugara i 34 kooperanta, ove godine u Rusiju će izvesti 640.000 loznih kalemova.

"Ova zadruga je dobila sredstva u visini od blizu deset miliona, jedan traktor savremeni sa devet priključnih mašina", kaže direktor zadruge Dragan Vulić.

Kooperant zadruge Đurđe Žarković objašnjava da im je udruživanje za sada donelo mašine koje su za manje proizvođače nedostižne i po ceni i po kvalitetu. Računaju da ćemo sa njima da povećaju proizvodnju.

Veća proizvodnja i prerada, uz primenu novih tehnoligija i znanja, donose boljitak domaćinima. Zadruge postaju, ne samo ekonomski, već i demografski stožeri čitavih regiona.

"Poljoprivrednici udruženi nastupaju bolje, standardizuju svoju proizvodnju, ali i lakše mogu primene sve ono što smo preuzeli kao novu regulativu Evropske unije", ocenjuje Dušan Petković iz Privredne komore Srbije.

U Srbiji je registrovano oko 560.000 poljoprivrednih gazdinstava. Da bi, prvenstveno mladi ostali da žive na selu, u protekle tri godine osnovano je više od 600 zadruga koje je država pomogla sa 1,7 milijardi dinara.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3813339/na-sta-su-zadrugari-potrosili-novac-dobijen-od-drzave.html

Ove godine, novac u ukupnom iznosu od 667, 2 miliona dinara dobilo je 58 zadruga na teritoriji cele Srbije, od kojih je 21 na teritoriji Vojvodine. Dodela podsticaja zadrugama još jedan je korak u razvoju zadrugarstva, promovisanog od strane projekta „500 zadruga u 500 sela“, koji se već
treću godinu zaredom uspešno realizuje, rečeno je na skupu u Palati Srbija.
Lokalne samouprave, nauka i tehnologija, kroz učešće Akademijskog odbora za selo i koncept Vlade Srbije, koja je u ove tri godine ukupno uložila 1,7 milijardi dinara, predstavljaju siguran obrazac napretka - rekao je Krkobabić. - Ovo su i velika i mala sredstva. Velika, jer prvi put država na takav način ulaže u zadrugarstvo, a mala u odnosu na to koliko je zaista potrebno ulagati. Očekujemo da u narednom periodu ovo bude ključna tema Srbije. Hoćemo
i moramo da zaustavimo pražnjenje sela.
Potpisivanju ugovora sa zadrugama prisustvovali su i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, ugledni stručnjaci, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, kao i gradonačelnici i predsednici opština koji su potpisali ugovore.
Miroslav Nikolić: Potrebno nam je poverenje i timski rad

Na ceremoniji upriličenoj za potpisivanje Ugovora sa zadrugama u ime lokalnih samouprava govorio je predsednik Opštine Knić: „Definitivno je uspostavljena dijagnoza, a to je da nam je potrebno poverenje“ rekao je Miroslav Nikolić, predsednik ove šumadijske opštine, koji je istakao i značaj timskog rada i saradnje sa stručnjacima.
„Ono što je velika vrlina je da čovek koji ima viziju, ima i istrajnost, kao što je to u slučaju ministra Milana Krkobabića, koji je na čelu tima Vlade Srbije zaduženog za zadrugarstvo. U naprednom svetu tri stvari su važne proizvođači –poljoprivrednici, struka i Vlada da da što bolji ambijent za rad”.
On je ovom prilikom naveo primer profesora Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji je dao svoj doprinos struci u oblasti voćarstva, naročito donoseći znanje iz sveta.
Bumbarevo brdo – podsticaji za pčelarstvo
Slučajnost ili ne, među korisnicima sredstva iz budžeta Ministarstva bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, koje vodi Milan Krkobabić je i ZZ Profarming Group iz Kinića, koja je dobila bespovratna sredstva u iznosu 7.300.000,00 dinara. Ova sredstva su namenjena za unapređenje pčelarske proizvodnje, ali i plasmana proizvoda.
„Sredstva ćemo iskoristiti za nabavku vrcalica, kristalizatora, opreme za sakupljanje polena, pakerica meda i druge opreme, koja je većinom domaće proizvodnje” kaže za Agrobiznis magazin, jedan od osnivača zadruge i uskoro diplomirani inženjer poljoprivrede, Ilija Radovanović iz Bumbarevog Brda kod Knića.
„Moram da naglasim da smo mi pored ove podrške zaista podržani u svakom smilsu, i od naše Oštine Knić i tim oko predsenika Miroslava Nikolića čini zaista sve što je potrebno da nam se pomogne u razvoju poljoprivrede, a mislim da je to značajno i reći da on lično razume naše potrebe, jer je i sam iz sela, bavi se poljoprivredom i zna kakvi su problemi i izazovi.Rok da se sredstva utroše i započne posao je 1. april 2020. godine. Za potrebe rada Zadruge i aktivnosti pčelara zakupljeno je imanje sa kućom koja se privodi nameni sve u skladu sa važećim propisima i HACCP standardom, koji je u postupku uvođenja u ovoj mladoj, ali ambicioznoj zadruzi. Trenutno imaju 7 članova i 15 kooperanata. Svi zajedno imaju 400 košnica, a kada osposobe pakericu i uvedu sve potrebne mere, počeće pakovanje meda za domaće, a kasnije i inostrano tržište zbog toga su se odlučili da naziv zadruge bude na engleskom jeziku.
Inače Ivan pčelari iz hobija, počeo je pre dve godine, ostao mu je još diplomski na Agronomskom fakultetu u Čačku, a planira da upiše i master studije, gde bi se bavio pčelarskom tematikom.
„Košnice naših članova nalaze se na teritoriji Opštine Knić i tu će i ostati, jer u narednom periodu imamo nameru da zaštitimo i geografsko poreklo našeg
meda. Do tada plasman naših proizvoda od aprila biće moguć u svim domaćim radnjama, a potrudićemo se da što pre izađemo i na inostrana tržišta“.Prema rečima Radovanovića u Kniću ima više od 100 pčelara i postoji velika perspektiva za razvoj. Većina aktivnih pčelara su članovi SPOS-a, a ZZ Profarming
Group će od naredne godine postati članica Zadružnog saveza Srbije. U pogledu saradnje sa voćarima kaže nam da nema nikakvih problema i da nemaju trovanja pčela, kao što se to pominje u drugim krajevima Srbije. Nada se boljoj godini za pčelare u Kniću, jer je ova koja je na izmaku bila loša posto se oslanjaju uglavnom na bagremovu pašu koja je skoro izostala zbog čestih padavina u proleće tako da je jedino bilo nešto livadskog meda.
Poljoprivredna zadruga KONOPLJA – sredstva za sušaru
Jedna od zadruga koja je dobila bespovratna sredstva je i PZ KONOPLJA iz Novog Sada. Sredstva su namenjena za kupovinu sušare za cvet i zrno konoplje. „Na ovaj način podižemo konkurentnost naših proizvoda i prevazilazimo najveći problem, jer zelena biomasa se brzo pokvari, ako nema adekvatan tretman sušenja“ rekla je za naš časopis dr Maja Timotijević, direktor Zadruge KONOPLJA koja je izrazila je svoju zahvalnost Ministarstvu za regionalni razvoj i ministru g.Milanu Krkobabiću koji se svim snagama zalaže za unapređenje poljoprivredne proizvodnje kroz organizaciju zadružnog sistema.
„Ovo je velika stvar za našu zadrugu, jer ćemo omogućiti našim zadrugarima brže, efikasnije i bezbednije sušenje biomase, namenjene uglavnom za izvoz“ naglasila je dr Timotijević.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je poljoprivrednim zadrugama ugovore o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu opreme i sistema za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i opreme za prerađivačke kapacitete.

Kako je saopšteno iz Pokrajinske Vlade, Reč je o 14 ugovora vrednih 150 miliona dinara, a realizaciju ovog konkursa sprovela je Razvojna agencija Vojvodine sa 50 miliona dinara.

- Ovo je nova podsticajna mera Razvojne agencije Vojvodine, koja će omogućiti nabavku najsavremenije opreme poljoprivrednim zadrugama i koju ćemo nastaviti da realizujemo i u narednim godinama. Od formiranja 2016. godine do danas, Agencija je opravdala svoju ulogu podsticajima za novo zapošljavanje i za nabavku mašina i opreme, pre svega u malim i srednjim kompanijama, ali je poboljšala i poslovni ambijent i omogućila zapošljavanje, posebno u manjim sredinama, vodeći se načelima transparentnosti i jasnih kriterijuma prilikom dodele sredstava - izjavio je predsednik Mirović.

Kako je dodao, Razvojna agencija Vojvodine imala je važnu ulogu u promociji potencijala AP Vojvodine u zemlji i inostranstvu, i neki od investitora u narednim mesecima doći će u AP Vojvodinu zahvaljujući njenom angažmanu.

- Cilj nam je da zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu pružimo podršku domaćoj privredi, preduzetnicima i domaćim zadrugama - kazao je direktor Razvojne agencije Vojvodine Nikola Žeželj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2688188/zadrugama-u-vojvodini-150-miliona-dinara-za-unapredjenje-poljoprivredne-proizvodnje

BEZ obnove sela, Srbija nema budućnost - neprekidno ponavljaju nadležni u državi, ali i stručnjaci, a jedan od načina da se ožive neka, gotovo nestala mesta, jeste kroz zadruge.Akcija države za povratak zadrugarstva do sada je dala solidne rezultate jer je oformljeno 560 zadruga, a bespovratnim sredstvima države pomognute su 94 zadruge, i to u ukupnom iznosu od blizu milijardu dinara. Ove godine je u budžetu, za iste namene, odvojeno 667 miliona dinara, koji će po konkursu koji se upravo završava, dobiti još najmanje 40 zadruga.

Situacija, međutim, nije ista u celoj Srbiji, pa tako u Jadru i Podrinju nije formirana nijedna zemljoradnička zadruga. U Malom Zvorniku, kako kaže predsednik opštine Zoran Jevtić, bilo je reči da se oživi stara zadruga, međutim, sve je na tome i ostalo.

- Osnovana je jedna zadruga u Azbukovici i to za gajenje ovaca rase romanovski - kazao je Miroslav Nenadović, načelnik Opštinske uprave u Ljuboviji. - Oni koji su dobili novac za te namene, zatražili su aneks ugovora, kako bi dobili još vremena i posao priveli kraju. Dobavljači ovaca nisu do sada uspeli da im isporuče ono što je traženo.Na Pešteru još nema zemljoradničkih zadruga koje bi, u saradnji sa državom, pospešile razvoj stočarstva u ovom kraju. Ima interesovanja, naročito mladih ljudi.

- Nedavno smo sa najboljim stočarima iz Đerekara, Tutina i okolnih sela osnovali zadrugu "Peštersko stado" - kaže Fehim Kurtović, predsednik zadruge. - Cilj nam je da se ukrupnimo i bolje povežemo.

U pirotskom kraju do sada su osnovane dve zadruge uz pomoć Vlade Srbije. Reč je o zadrugama "Stara pojata" iz dimitrovgradskog sela Željuša, koja je dobila oko 5,7 miliona dinara, i "Darovi Lučnice" iz sela Gorčince. Bave se proizvodnjom organske hrane i preradom povrća, paprike za ajvar.

Jedina stočarska zadruga u Pomoravskom okrugu, "Ovčari 035", dobila je preko projekta države 7,4 miliona dinara, za nabavku 250 ovaca rase virtemberg. Predviđeno je da svaki osnivač godišnje zadruzi vraća po sedam grla. Potpisan je i ugovor o poslovnom sporazumu sa izvoznikom i dobavljačem jagnjadi za Libiju, koji godišnje izveze 24.000 jagnjadi.U kraljevačkom kraju, s druge strane, vlada nešto manje interesovanje za ovaj način udruživanja, nego što je to slučaj sa drugim regionima. Ovde sada ima samo 18 registrovanih zadruga.

Na jugu zemlje, dve zadruge su dobile podsticajna sredstva, ali problema još uvek ima. Prema rečima Ljiljane Trajković iz zadruge "Poljanica trend", među proizvođačima još vlada nepoverenje u ovakav vid udruživanja. Tu je i čekanje na šalterima, ali i nepostojanje infrastrukture i sadržaja koji bi povezali mlade u ruralnim područjima. Zadruga "Grin milk" kod Vladičinog Hana, dobijena sredstva iskoristila je za opremu, ali i dalje ima problem sa otkupom mleka.U ARILjU je 2018. godine osnovana prva složena voćarska zadruga "Agrar eko-voće", uz podršku Ministarstva, vrednu 12,5 miliona dinara. Novac je utrošen na sadnice malina i poljoprivrednu mehanizaciju. Ova zadruga okuplja više od 150 proizvođača, a tu su i poljoprivrednici iz Vranjske Banje, Petrovca na Mlavi, Kragujevca i Velike Plane.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:815664-Zadruge-bi-mogle-da-sacuvaju-selo

Za domaćine sa malim posedom zadruge su nužne da bi njihovi proizvodi bili verifikovani i pozicionirani na tržištu, rekao je ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić na okruglom stolu u Palati Srbija.

Na skupu "Zadruga juče, danas, sutra" rečeno je da zadruga nije nostalgija, već imperativ 21. veka, koja će omogućiti srpskom seljaku da svoje proizvode plasira ne samo na pijaci, već i u domaćim i stranim marketima.Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić, koji je i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, izjavio je da je vraćeno poverenje domaćina Srbije u udruživanje.

"U 550 velikih sela u Srbiji okupili su se domaćini, najmanje njih po pet, u proseku od pet do 10 domaćinstava, sa najmanje 20 do 100 domaćinstava kao kooperanata. To je najteže u Srbiji danas – seli, dogovorili se i našli zajednički interes da formiraju zadruge", naveo je Krkobabić.

Objasnio je da su zadruge nužni organizacioni oblik za domaćine Srbije sa malim i usitnjenim posedom, koji uz transfer znanja i moderne tehnologije može da učini njihove proizvode robom i tržišno ih verifikuje i pozicionira, saopšteno je iz kabineta ministra.Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić ukazao je da uz inicijativu i rad ljudi koji poseduju znanje, umeće i moć da realizuju projekte, sela Srbije mogu potpuno drugačije izgledati. Ukazao je na problem komasacije, rekavši da je želja odbora za selo da brisanjem međa prosečni posed u Srbiji bude oko 10 hektara.

Vladimir Goati, politički analitičar, istakao je da je projekat pokazao da selo nije uspavano i odsutno i da čak reaguje brže nego što je očekivano. "Iskra zadrugarstva zapalila je sela Srbije", rekao je metaforično Goati.

Za dve i po godine u Srbiji je formirano 550 novih zadruga, deset odsto više od planiranog u kampanji za preporod sela pod nazivom "500 zadruga u 500 sela".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zadruga-nije-nostalgija-vec-imperativ-21-veka-za-dve-i-po-godine-u-srbiji-formirano/n8hn376

Voćnjaci, vinogradi, farme, fabrike pod otvorenim nebom, to je rezultat dosadašnjeg dvoipogodišnjeg trajanja projekta "500 zadruga u 500 sela" koji je ušao u svoju treću konkursnu fazu, poručio je ministar zadužen za regionalni razvoj Srbije Milan Krkobabić.

Vlada je za revitalizaciju zadrugarstva do sada izdvojila gotovo milijardu i sedamsto miliona dinara, a svi dosadašnji projekti dali su efekte. Treći konkursni krug je u toku i zadrugarima je poziv otvoren. U prethodna dva konkursna kruga prošlo je na desetine različitih projekata.

Treći konkursni krug usmeren ka revitalizaciji zadrugarstva i opstanku sela, koji sprovodi kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj Srbije, akademijski odbor za selo SANU-a i zadružni savezi, otvoren je do 15. avgusta za postojeće i novoosnovane zaduge, a za složene zaduge do prvog septembra.

Nove zadruge mogu da računaju na pomoć do 7,5 miliona dinara, stare do 15 miliona, a složene zadruge mogu da dobiju i do 60 miliona dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/fabrike-pod-otvorenim-nebom-projekat-zadrugarstva-usao-u-treci-konkursni-krug/msnkgy3

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31