Za domaćine sa malim posedom zadruge su nužne da bi njihovi proizvodi bili verifikovani i pozicionirani na tržištu, rekao je ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić na okruglom stolu u Palati Srbija.

Na skupu "Zadruga juče, danas, sutra" rečeno je da zadruga nije nostalgija, već imperativ 21. veka, koja će omogućiti srpskom seljaku da svoje proizvode plasira ne samo na pijaci, već i u domaćim i stranim marketima.Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić, koji je i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, izjavio je da je vraćeno poverenje domaćina Srbije u udruživanje.

"U 550 velikih sela u Srbiji okupili su se domaćini, najmanje njih po pet, u proseku od pet do 10 domaćinstava, sa najmanje 20 do 100 domaćinstava kao kooperanata. To je najteže u Srbiji danas – seli, dogovorili se i našli zajednički interes da formiraju zadruge", naveo je Krkobabić.

Objasnio je da su zadruge nužni organizacioni oblik za domaćine Srbije sa malim i usitnjenim posedom, koji uz transfer znanja i moderne tehnologije može da učini njihove proizvode robom i tržišno ih verifikuje i pozicionira, saopšteno je iz kabineta ministra.Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić ukazao je da uz inicijativu i rad ljudi koji poseduju znanje, umeće i moć da realizuju projekte, sela Srbije mogu potpuno drugačije izgledati. Ukazao je na problem komasacije, rekavši da je želja odbora za selo da brisanjem međa prosečni posed u Srbiji bude oko 10 hektara.

Vladimir Goati, politički analitičar, istakao je da je projekat pokazao da selo nije uspavano i odsutno i da čak reaguje brže nego što je očekivano. "Iskra zadrugarstva zapalila je sela Srbije", rekao je metaforično Goati.

Za dve i po godine u Srbiji je formirano 550 novih zadruga, deset odsto više od planiranog u kampanji za preporod sela pod nazivom "500 zadruga u 500 sela".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zadruga-nije-nostalgija-vec-imperativ-21-veka-za-dve-i-po-godine-u-srbiji-formirano/n8hn376

Voćnjaci, vinogradi, farme, fabrike pod otvorenim nebom, to je rezultat dosadašnjeg dvoipogodišnjeg trajanja projekta "500 zadruga u 500 sela" koji je ušao u svoju treću konkursnu fazu, poručio je ministar zadužen za regionalni razvoj Srbije Milan Krkobabić.

Vlada je za revitalizaciju zadrugarstva do sada izdvojila gotovo milijardu i sedamsto miliona dinara, a svi dosadašnji projekti dali su efekte. Treći konkursni krug je u toku i zadrugarima je poziv otvoren. U prethodna dva konkursna kruga prošlo je na desetine različitih projekata.

Treći konkursni krug usmeren ka revitalizaciji zadrugarstva i opstanku sela, koji sprovodi kabinet ministra zaduženog za regionalni razvoj Srbije, akademijski odbor za selo SANU-a i zadružni savezi, otvoren je do 15. avgusta za postojeće i novoosnovane zaduge, a za složene zaduge do prvog septembra.

Nove zadruge mogu da računaju na pomoć do 7,5 miliona dinara, stare do 15 miliona, a složene zadruge mogu da dobiju i do 60 miliona dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/fabrike-pod-otvorenim-nebom-projekat-zadrugarstva-usao-u-treci-konkursni-krug/msnkgy3

Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava zemljoradničkim i poljoprivrednim zadrugama u Srbiji.

U pitanju je Program podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja kroz učešće države u ekonomsko-finansijskim podsticajima za zemljoradnike i zadrugare u 2019. godini na teritoriji cele zemlje.U oglasu se kaže da se konkurs naročito odnosi na poljoprivrednike i zadrugare u Nišavskom, Topličkom, Pirotskom, Jablaničkom, Pčinjskom upravnom okrugu i AP Kosovo i Metohija.

Specifični ciljevi koji bi trebalo da se ostvare ovim programom finansiranja, kaže se u oglasu, je osnivanje zadruga u sredinama gde one ne postoje, unapređenje proizvodnje sirovina za povećanje proizvodnje mleka, mesa, voća, kao i za tehničko-tehnološko opremanje zadruga i drugo.Maksimalan predviđen iznos bespovratnih sredstava za novoformirane zadruge je 7,5 miliona dinara, za stare zadruge 15 miliona, a složene zadruge mogu da dobiju i do 60 miliona dinara.

Rok za podnošenje prijava je do 15. avgusta ove godine za novoformirane i stare zadruge, a za složene rok je do 1. septembra ove godine.

Sve detalje možete pogledati ovde: http://www.mbprr.gov.rs/konkurs-2019.php

 

Izvor: https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-konkurs-za-zadrugare-za-slozene-zadruge-i-do-60-miliona-dinara/fxgpx3x

U Zemljoradničkoj zadruzi “Agro Klek” iz Kleka održan je skup zadrugara koji je organizovao Zadružni savez Vojvodine i kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća. Na ovom skupu Imeđu ostalog Krkobabić je najavio raspisivanje konkursa za podsticajna sredstva za najviše mesec dana. Zemljoradnička zadruga ”Argo Klek” broji 1050 grla, od čega su više od 560 muzne krave. Obrađuje 120 hektara sopstvene zemlje uz dodatni zakup zemljišta i zapošljava oko 80 radnika. Udružujući sredstva dobijenih od resornog ministarstva kupili su neophodnu mehanizaciju.Kupili smo traktorski manipulator zvani Telehender, marku JBC kupili smo traktor Džon Dir. Uz to kupljena je mikser prikolica za ishranu stoke, kupljeno je još sedam- osam mašina i silažni kombajn koji stiže u roku od deset dana“, rekao je Radoje Bokić Direktor ”Agro Klek”. Za dve godine zahvaljujući ministarstvu zaduženim za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća formirano je 474 zadruge na teritoriji Srbije.

”Uspeli smo da razbijemo nepoverenje da srpski domaćini seljani udruže. Trudimo se da poštujemo sve delove Srbije specifičnosti i da se prilagođavamo tim specifičnostima. Ne propisati jedan obrazac za sve, Pirotski okrug i Banat, ovaj deo Banata oko Zrenjanina, to nije isto“, rekao je Milan Krkobabić Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Srbije.

Ključ za ruralni razvoj jeste udruživanje u zadruge što samo posebi nosi brojne benefite.

”Ljudi imaju ne pristojnu egzistenciju, nego imaju njihove porodice jedan kvalitetan način da mogu da žive od svog rada u malim sredinama“, izjavio je Radislav Jovanov Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine

”Odvajamo sredstva i stočarima, ne samo ovako velikim kao što je ova zadruga, ali i manjim i pčelarima i voćarima i radimo analize zemljišta sa našom Poljoprivrednom stručnom službom i u tom ritmu ćemo nastaviti i u nardnom periodu“, kazao je Čedomir Janjić Gradonačelnik Zrenjanina.

Ovom prilikom gradonačelnik Zrenjanina je najavio i izgradnju atarskih puteva već u septembru mesecu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/skup-zadrugara-ministar-najavio-podsticajna-sredstva_1030871.html

Uz podršku države u protekle dve godine Srbija je dobila oko 430 novih zadruga. U tom periodu naša zemlja je u obnovu zadrugarstva uložila rekordnih 1,7 milijardi dinara. Bespovratno je svaka novoosnovana organizacija dobijala do 7,5 miliona, postojeće su mogle da računaju na 15 miliona, a složene zadruge na 60 miliona dinara.

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić, koji je pokrenuo akciju "500 zadruga u 500 sela" kaže da se u Srbiji probudio duh zadrugarstva. Ističe da je broj zadruga od početka ove akcije povećan za 26 odsto. Osnovano je 430 novih zadruga, a postojalo je njih oko 1.500.-Sredstva koja država daje namenjena su za nove mašine, novu opremu, isključivo za stvaranje novih vrednosti - kaže Krkobabić. - U ovoj godini su osnovane 92 zadruge, a uskoro će biti objavljen i konkurs kojim će se obezbediti sredstva za njih 60. Ako znamo da svaka zadruga ima najmanje pet osnivača, odnosno domaćina, a da broj kooperanata ide od 100 do 250 po zadruzi, to govori o značaju zadrugarstva u Srbiji.

Prema njegovim rečima, sredstva države dobijala su najčešće zadruge u pet najmanje razvijenih okruga - Pčinjski, Toplički, Nišavski, Jablanički i Pirotski. Upravo u ovim delovima južne i istočne Srbije, sela se gase, a mladih domaćina nema.-Prosečno ovde domaćini imaju po 2,4 hektara u posedu - priča Krkobabić. - Da bi opstali moraju da se udruže, bez obzira na to da li se bave povrtarstvom, voćarstvom, stočarstvom. Jedino kroz jake zadruge imamo jakog domaćina i jedino tako selo može da opstane. Jedino tako možemo da podmladimo sela, jer mladima treba obezbediti normalne uslove za život na selu. Prvi put, selu su dostupni i znanje i tehnologija. Naš partner u akciji oživljavanja sela je i Srpska akademija nauka i umetnosti, i odbor za selo. Oni su garant da će domaćinima obezbediti sve potrebno znanje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ulaganje-u-udruzivanje-poljoprivrednika-u-zadruge-ulozeno-17-milijardi/73f19hm

Zadrugari i poljoprivredna gazdinstva u Srbiji kao i njihovi kooperanti moći će da dobiju povoljan kredit za obrtna sredstva od Banke "Poštanska štedionica", a kamatu na kredit vraćaće lokalne samouprave iz dela svog budžeta namenjenog za agrar.
Na ovaj dogovor danas su svoj potpis stavili ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić i predsednik Izvršnog odbora Banke "Poštanska štedionica" Bojan Kekić.Cilj je, prema rečima ministra Krkobabića, da se dalje razvija zadrugarstva i ojača srpsko selo kroz ovakvo povoljno kreditiranje, a instrument obezbeđenja će se zasnivati na osiguranju čija će se premija, kako se planira, takođe subvencionisati iz agrarnih budžeta.

"Ideja je da zadrugarstvo, da poljoprivredna gazdinstva u Srbiji zažive. Svesni smo da postoji potreba i za obrtnim sredstvima i upravo tu Poštanska štedionica nalazi svoje mesto", kaže Krkobabić.

Kredit će u celosti plaćati lokalne samouprave iz budžeta namenjenog za razvoj poljoprivrede, a novac koji će zadrugari moći da dobiju, namenjen je pre svega za kupovinu repromaterijala i drugo.

Jedina obaveza zadrugara je da otvore račun u "Poštanskoj štedionici".

Lokalne samouprave u zavisnosti od veličine svog budžeta imaju na raspolaganju dva do šest procenata novca namenjenih za investiranje u razvoj poljoprivrede, pa im, kaže Krkobabić, subvencionisanje kamate neće biti problem kada je reč o visini troškova.

"To nisu velika sredstava koja opterećuju lokalni budžet ali su dragocena za zadruge".

Podseća da se za razvoj zadruga daju sredstva u iznosu od 7,5 miliona dinara za nove dok za je za postojeće taj iznos dvostruko veći.

Predsednik Izvršnog odbora Banke "Poštanska štedionica" Bojan Kekić kaže da ta banka ovim dogovorom ulazi u oblast agrara gde do sada nije bila zastupljena.

Visina kamate po kojoj će se davati obrtna sredstva još uvek nije definisana, ali Kekić kaže da neće preći četiri procenta.

"Ali, mislim da ćemo izaći sa još povoljnijim uslovima. Bitno je da će trošak tih kamata ići na opštine pa je to ustvari subvencija za kamate", kaže Kekić.

Objašnjava da će zadrugarima, njihovim članovima kao i kooperantima biti dat "grejs period", odnosno period mirovanja otplate od najmanje šest meseci kako bi se olakšalo poslovanje, pogotovo novoformiranih zadruga u prvoj godini poslovanja.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/zadrugama-povoljni-krediti-opstine-subvencionisu-kamatu_1014858.html

"Samo udruženi u Zadruge, poljoprivrednici, mogu da očekuju bolje dane", rekao je ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić. On je to izjavio prilikom jučerašnje posete Kosjeriću i Zlatiborskom upravnom okrugu. Krkobabić je rekao, da taj stočarski kraj zaslužuje i veću podršku države.

"Seljak je izložen raznim rizicima poslovanja, oscilacijama na tržištu, makazama cena i ćudima prirode. Država i lokalne samouprave moraju da stanu iza njega bila godina uspešna ili ne. Vlada Srbije sa merama koje preduzima pokazuje da je spremna za to"- poručio je u Kosjeriću Milan Krkobabić i posebno se založio za bolji položaj stočara.
"Oni imaju mnogo posla oko stoke - da očiste, nahrane i vode računa o stoci da bi se sada još bavi i cenama, gde je prodati, kako je prodati. To je stočarima uvek bio najveći problem. Zato imamo zadruge i neka se oni sada bave time i da vremenom u toj zadruzi imamo stručne ljude.To je pravac kojim treba da idemo", dodao je Krkobabić.

Ministar je podsetio da je od početka projekta "500 zadruga, 500 sela" formirano čak 370 zadruga. Na sastanku održanom u Kosjeriću on je sa svojim saradnicima predstavio ovogodišnji program sprovođenja mera koje treba da podstaknu ravnomerniji razvoj u Srbiji i to kroz podsticaje za zadrugarstvo.
Ministar je posetio i novoosnovanu zadrugu Brajkovići iz istoimenog sela, kojoj je tokom prošle godine dodeljeno 7,5 miliona dinara i tim sredstvima zadruga je kupila 432 grla umatičene jagnjadi.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/krkobabic-stocari-zasluzuju-vecu-pomoc_1006734.html

Zadrugarstvo pokazuje da udruživanje ima perspektivu, ocenili su državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Darko Božić i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović.

"Postižu se bolje cene proizvoda, bolji su uslovi poslovanja za seljake, obnoviće se sela, i omogućiti i mladima da ostanu u tim sredinama", kaže Božić.

Važno je što je zadrugarstvo ponovo prepoznato, rekao je Mihailović.

"Zadruge kod nas imaju neku tradiciju, sada nas je i država prepoznala, najznačajnije je da su svi uključeni u projekat zajednički udruženi doprineli da on ima rezultate, i to već drugu godinu na izmaku", objasnio je.

Božić je ocenio da je 2018. bila uspešna godina u pogledu formiranja novih zadruga.

"Ima više od 330 novoformiranih zadruga, možemo biti optimisti da ćemo u 2019. doći do 500 zadruga", dodao je on.

Božić je objasnio da je dosta zadruga, naročito u ruralnim sredinama, vezalo se uz stočarstvo, pa je povećan broj stoke i plasman preko zadruga.

Mihailović kaže da je osnovni cilj da se dobije kontinuirani proizvod.

Rezultati o uspešnosti zadrugarstva očekuju se tek od 2019, a za sada je poznato da jeste zabeležen neki poslovni rezultat.

Gosti navode da od severa Vojvodine do juga Srbije ima dobrih primera, i dodaju da je najviše zadruga koje se bave stočarstvom dobilo sredstva, ali da je veliki broj dobrih primera.

Izvor:https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/vi%C5%A1e-od-330-novih-zadruga-otvoreno-u-2018-godini

Beograd, 11.12.2018.

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS uz  podršku Zadružnog saveza Srbije prigodnom svečanošću upriličenom u Centru  Sava, uz prisustvo brojnih članova i prijatelja, obeležilo je 14.  godina  postojanja i aktivnog rada. Tom prilikom prisutni su mogli da se upoznaju sa dostignućima AGROPRESS-a u prethodnom periodu i projektom „500 zadruga u 500 sela“. Na skupu je bilo prisutno 300 zadugara, novinara, profesora među kojima su bili dr Zoran Keserović,  dr Vlade Zarić, dr Brana Radenković, dr Natalija Bogdanov i brojni drugi stručnjaci. U ime inistra Krkobabića govorio je dr Siniša Perić. Sponzori proslave i nagrada su bili kompanije DUNAV OSIGURANJE, JTI i NLB Bank-a.

Goran Đaković, predsednik UO AGROPRESS-a

Predsednik Udruženja AGROPRESS Goran Đaković  u ime članova pozdravio je prisutne i izrazio zadovoljstvo što je ove godine AGROPRESS okupio svoje prijatelje, saradnike i partnere u još većem broju, ističući uspehe AGROPRESS-a na domaćem i međunarodnom planu. On se zahvalio i kompaniji DUNAV OSIGURANJE koja je najznačajniji  sponzor Udruženja koje sprovodi projekat Preduzetnice u agrobiznisu uz podršku Ministarstva poljoprivrede.

Goran Pekez obratio se u ime kompanije JTI

Informacije i zadugarstvo ključ razvoja poljoprivrede

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović istakao je da je, kroz Nacrt zakona o podsticajima agraru, stvorena pravna osnova da zadruge mogu biti korisnici subvencija. Lokalne samouprave  državno poljoprivredno zemljište sve više trebaju da tretiraju kao instrument za razvoj, naglasio je Mahmutović i dodao da je to šansa za privlačenje investicija, kako domaćih tako i inostranih.

Jasmina Nikitović Stojičić i Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede

Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije,  je ovom prilikom  istakao da su u ovoj godini izdvojena veoma značajna podsticajna sredstva koja kroz projekat „500 zadruga u 500 sela“ sprovodi Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća Milana  Krkobabića u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave. Novac je namenjen za kupovinu opreme za zadruge kako bi sa finalnim proizvodom izašle na tržište objasnio je Mihailović i podsetio na to da je Vlada Srbije izdvojila 825 miliona dinara u ovoj godini za pomoć pri osnivanju novih zadruga.

Vladimr Čaprić, NLB i Svetlana Kovačević, Domaćinska kuća

Vladimir Čaprić, izvršni direktor sektora za upravljanje prodajom NLB Bank-e primio je priznanje AGROPRESS-a za doprinos razvoju agrobizni sektora uz obrazloženje da je ova banka, pojedinčno isplatila najviše subvencionisanih kredita. Ovom prilikom on je istakao da NLB Bank-a odobrava poljoprivrednicima kredite iz programa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i kao finansijska institucija opredeljena je za podršku razvoju poljoprivrede. „To je jedan od strateških prioriteta u poslovanju“ istakao je Čaprić koji je ovom prilikom uručio nagrade najboljim novinarima.

Dr Luka Radoja i Jasmina Nikitović Stojičić

Dobitnici nagrada su:  Svetlana Kovačević, glavni i odgovorni urednik portala Domaćinska kuća,  Ljiljana Vasić, novinarka emisije Znanje Imanje, dok je  za 45 godina postojanja plaketa dodeljena emisiji ZNANJE IMANJE kao i emisiji OTKOS za 18 godina rada. Nagrade su primili urednici Jasmina Nikitović i Slaviša Dabižljević. Dobitnicima su uručeni i prigodni pokloni kompanije JTI koju je predstavljao Goran Pekez direktor korporativnih poslova.

Ovo je bila prilika da se predstave i prve dve složene zadruge iz Starog Slankamena i Arilja.

Prisutno je bilo više od 300 zvanica.

Opširnije u narednom izdanju.

 

 

Osnivanje složenih zadruga regulisano je Zakonom od 2015. godine. ali postoje samo dve a i one po tek nekoliko meseci – jedna u Vojvodini, druga u jugozapadnoj Srbiji. Obe su od države, iz Programa podrške ruralnom razvoju, dobile po pola miliona evra. Ivana Miljković, reporter: Nisu mogli sami, sada će do kupaca i dobre cene pokušati udruženi. Pet zadruga iz Arilja, Vranjske Banje, Petrovca na Mlavi, Velike Plane i Kragujevca osnovalo je u avgustu, u Arilju, prvu složenu zadrugu. Na 300 hektara gaje koštičavo, jabučasto i jagodasto voće. Najviše računaju na ariljsku zvezdu – malinu. Božo Joković, Prva složena zadruga „Naši voćari", Milićevo selo: Ona će se isključivo baviti preradom, marketingom i plasmanom tih prerađenih proizvoda od voća. Imamo pozive sa svih strana da se učlane ali nismo baš radi tolikom proširenju, jer ne treba raditi nešto megalomanski. Bolje da se osniva što više zadruga i složenih i prostih zadruga, jednostavno da raširimo tu mrežu i između sebe da sarađujemo. Ivana Miljković, reporter: Voće iz pet regiona skladišti se u hladnjači u Arilju. 230 kilometara suverenije ovde u Slankamenu, četiri zadruge osnovale su složenu zadrugu „Složni zadrugari". Zajedno obrađuju 2.120 hektara. Tvrde – ima prostora za proširenje proizvodnje, ali i mesta za nove zadrugare. Trenutno ih je 80, ali sarađuju sa stotinak kooperanata. Najviše proizvode jabuke, nešto manje breskve i šljive. Dok najveća zadruga u složenu zadrugu ulazi sa iskustvom i hladnjačom, najmlađa ulaže mladost i znanje. Nikola Lončar, direktor Zadruge „Mladi voćari": Imamo 80 do 90 odsto zadrugara sa fakultetskim diplomama koji su nastavili i dalje da se školuju na master studijama, jer jednostavno ne može agrar više da funkcioniše i poljoprivredna proizvodnja da se radi bez škole i bez nauke.

 

Izvor: RTS

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31