Srpsko selo je danas sve starije, sve praznije, sve nemoćnije, i u tom smislu sve zavisnije od šireg društva i neposredne državne potpore. Jedan od najvećih društvenih problema jeste brzo smanjenje ukupnog stanovništva Srbije. Sve više je sela sa starijim stanovništvom, u njima je natalitet sve manji, smrtnost sve veća, prirodni priraštaj negativan, tako da je depopulacija rezultat kumulativnog delovanja većeg broja negativnih činilaca. Pošto je u ovim selima stanovništvo većinom poljoprivredno, to se depopulacija sela iskazuje i kao zapuštanje poljoprivrede i svih seoskih područija udaljenih od glavnih komunikacija, od većih gradova i opštinskih centara, bez industrijskih pogona, komunalne i socijalne infrastrukture i bez razvojne perspektive. (Nacionalni program za preporod sela Srbije, 2020)
Međutim, imajući u vidu značaj srpskog sela i poljoprivrede, država Srbija je preduzela niz mera u cilju preporoda srpskog sela, a jedan od glavnih prioriteta je obnova zemljoradničkog zadrugarstva. S tim u vezi ulažu se značajna finansijska sredstva u razvoj zadružnog sistema, kako bi se zaustavilo nestajanje sela i zadržali mladi ljudi koji jedino udruženi mogu da stvore povoljan ambijent za svoju proizvodnju i plasman proizvoda. Naime, da bi jedno selo opstalo i nastavilo da živi sa mladim ljudima u njemu neophodne su zadruge jer one mogu da stvore povoljan ambijent u kome će se nastaviti tradicija predaka i stvoriti uslovi za svetliju budućnost.
Zadruge u Srbiji imaju tradiciju dugu 126 godina i značajnu ulogu u razvoju poljoprivrede i unapređenju uslova života na selu. Razvoj zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji počinje osnivanjem prve zemljoradničko-kreditne zadruge 1894. godine u selu Vranovu u neposrednoj blizini Smedereva. Osnivač ove zadruge bio je Mihajlo Avramović (1864-1945), srpski teoretičar i publicista, rodonačelnik zadrugarstva, profesor, urednik i stručni pisac. Nakon osnivanja prve
zemljoradničko-kreditne zadruge, osnovane su i nove kao što je zadruga u Azanji, Malom Orašju, Mihajlovcu i Ratarima. Godinu dana nakon osnivanja prve kreditno-zemljoradničke zadruge 20. jula 1895. godine osnovan je Savez srpskih zemljoradničkih zadruga sa sedištem u Smederevu i pod upraviteljstvom Mihajla Avramovića. Zadatak Saveza bio je da upozna seosko stanovništvo sa načelima zemljoradničkog zadrugarstva, da se stara o pravilnom razvoju i napredovanju zadruga, da sarađuje sa učiteljima i sveštenicima na organizovanju zemljoradničkih zadruga. Godine 1898. Savez srpskih zemljoradničkih zadruga se preseljava iz Smedereva u Beograd i od tada nosi naziv Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga i Mihajlo Avramović ostaje na njenom čelu do 1927. godine. (Stojanović, Gnjatović, 2015) Od svog nastanka pa do danas zadrugarstvo u Srbiji prolazilo je kroz različite faze uspona, stagnacije, padova raspada i nastajanja. Međutim, bez obzira na svoj istorijski razvoj, sistem zadrugarstva je i danas u Srbiji najpogodnija forma ekonomskog opstanka i održivog razvoja poljoprivrednika na malim posedima, a zadruge u selima predstavljaju najsigurniju osnovu demografske obnove sela, masovnog samozapošljavanja i proveren način zadovoljenja najrazličitijih životnih potreba ljudi u selima i gradovima.
Prema podacima Zadružnog saveza Srbije od juna 2020. godine u Srbiji je registrovano 4.915 zadruga, od čega su 2.191 poljoprivrednog tipa. Zadruge koje su važna podrška razvoju sela Srbije suočavaju se sa mnogobrojnim problemima: nerešeni problemi imovinsko-pravnih odnosa, pitanja zadružne svojine, neravnomeran i otežan pristup tržištu kapitala i pogubno dejstvo sive ekonomije; nedostatak sopstvenih prerađivačkih kapaciteta, koji bi bili korisni u preradi mleka i mesa, voća i povrća, industrijskog bilja, konditorskoj industriji; najveće štete zadruge su pretrpele zbog problema u povraćaju zadružne imovine, gde su mnogi postupci trajali više od dve decenije, a neki traju i danas, pri čemu sve to vreme zadruge posluju bez svoje imovine. (Nacionalni program za preporod sela Srbije, 2020)

Sela i zadruge na teritoriji grada Smedereva-Podunavski okrug
Uzimajući u obzir osnovna obeležja kao i pravce efikasnog korišćenja proizvodnih potencijala na teritoriji grada Smedereva, izdvajaju se dva reona, ratarsko-povrtarskostočarski i stočarsko-voćarsko-vinogradarski reon. Povoljni klimatski uslovi, morfološki i pedološki sastav zemljišta, kao i hidrološki uslovi, pogoduju razvoju svih oblika poljoprivredne proizvodnje. (Program podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja na teritoriji grada Smedereva za 2020. godinu) U odnosu na pravac poljoprivredne proizvodnje teritorija Smedereva se deli na dve oblasti, šumadijski deo i moravski deo. Teritorija šumadijskog dela obuhvata teritorije sledećih naselja, Badljevica, Binovac, Vodanj, Vrbovac, Vučak, Dobi Do, Drugovac, Kolari, Lunjevac, Malo
Orašje, Mihajlovac, Petrijevo, Ralja, Seone, Suvodol, Udovice, Landol i Smederevo, pri čemu je ovde pretežna poljoprivredna delatnost voćarsko-vinogradarska proizvodnja. Moravski deo obuhvata površine gde je primarna proizvodnja ratarska, povrtarska i stočarska delatnost i tu spadaju sledeća naselja, Vranovo, Kulič, Lipe, Lugavčina, Mala Krsna, Osipaonica, Radinac, Saraorci, Skobalj i Šalinac. Međutim, i pored povoljnih klimatskih i zemljišnih faktora za razvoj poljoprivredne proizvodnje, prema podacima Popisa poljoprivrede iz 2012. godine u strukturi poljoprivrednih gazdinstava grada Smedereva prema veličini zemljišnog poseda dominiraju gazdinstva sa sitnim posedom koji je manji od 5 hektara. Kako bi ova gazdinstva mogla da opstanu, neophodna im je podrška u
vidu podsticaja zadružnog organizovanja i međusobnog udruživanja. Kao i u slučaju većeg broja zadruga na nivou lokalnih samouprava, tako su i u Smederevu prisutni brojni problemi, kao što su: problemi u dokazivanju i uknjižbi zadružne svojine, nepoštovanje zadružnih vrednosti i principa, nepostojanje skladišnjih i preradnih kapaciteta, finansijski problemi, problemi plasmana kao posledica neefikasnog tržišta poljoprivrednih proizvoda. (Strategija razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja grada Smedereva za period 2015-2020. godine, 2016)
Na teritoriji grada Smedereva prema podacima Agencije za privredne registre definisano je prisustvo četrnaest zadruga, pri čemu je zastupljeno 27 sela: ZZ “Mihajlovac” Mihajlovac, ZZ “Pomoravlje” Smederevo, ZZ “Podunavlje” Smederevo, ZZ “14 oktobar” Saraorci, ZZ “Sloga” Lugavčina, ZZ “Ralja” Ralja, ZZ “Zelena bašta” Saraorci, Poljoprivredna zadruga “Agro zdravlje” Ralja, ZZ “Đorđe Savić 1896” Osipaonica, ZZ “Suvodol” Suvodol, ZZ “Agro biznis centar”
Kolari, ZZ “Agrar Polet” Skobalj, Stočarska zadruga “Mali Đurica” Radinac, ZZ “Drugovac” Drugovac. U daljem izlaganju biće prikazani rezultati rada četri
anketirane zadruge, od četrnaest zadruga koje posluju na teritoriji grada Smedereva. U sprovedenoj anketi učestvovali su direktori i zamenici direktora sledećih zadruga: ZZ “Mihajlovac” Mihajlovac, ZZ “Zelena bašta” Saraorci, ZZ “Agro Polet” Skobalj i ZZ “Mali Đurica” Radinac. Od navedenih zemljoradničkih zadruga, dve imaju dugu i vrlo uspešnu tradiciju u svom poslovanju, to je ZZ “Mihajlovac” i ZZ “Zelena bašta”, dok su druge dve novoosnovane zadruge sa značajnim planovima i ulaganjima u budućnost poslovanja ZZ “Agro Polet” i ZZ “ Mali Đurica”.

Zemljoradnička zadruga “Mihajlovac” Mihajlovac
Selo Mihajlovac u odnosu na regionalnu raspodelu grada Smedereva pripada šumadijskim selima sa izrazitim pogodnostima za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. Prema poslednjem sprovedenom Popisu iz 2011. godine u Mihajlovcu živi 2.656 stanovnika. U selu se nalazi zemljoradnička zadruga “Mihajlovac” koja ima dugu i bogatu tradiciju. Sedište zadruge je u Mihajlovcu, ali jedan ogranak se nalazi i u selu Vranovu. Zadruga je osnovana 1992.
godine i danas ima 26 zadrugara koji su i njeni osnivači, kao i 20 zapošljenih članova koji su vrlo različitih profila pri čemu su dva inžinjeri poljoprivrede. Osnovna delatnost zadruge je ratarska proizvodnja koja se odvija na površini od 60 hektara, pri čemu je celokupna obradiva površina u njihovom vlasništvu. Od ratarskih kultura zastupljeni su kukuruz, pšenica i suncokret. Pored toga, od nedavno svoju proizvodnju su usmerili i u pravcu voćarstva, gde su zahvaljujući državnim subvencijama podigli zasad jabuke na površini od 6 hektara. Zadruga se takođe bavi i otkupom mleka od drugih proizvođača iz okolnih sela, uključujući i Mihajlovac, kao i otkupom ratarskih kultura kako od individualnih proizvođača tako i od zadrugara.
Prema rečima zamenice direktora Zorice Pešić cilj za budućnost je da ostanu na postojećem nivou proizvodnje koju mogu uspešno da prate. Zahvaljujući dobrom poslovanju koje zadruga ostvaruje kroz svoj dugogodišnji rad, selo Mihajlovac je opstalo i zadržalo mlade ljude.

Zemljoradnička zadruga “Zelena bašta” Saraorci

Selo Saraorci prema regionalnoj raspodeli pripada moravskim selima sa izrazitim pogodnostima za obavljanje ratarske, povrtarske i stočarske proizvodnje. Prema poslednjem sprovedenom Popisu stanovništva iz 2011. godine u samom selu živi 2.107 stanovnika koji se pretežno bave poljoprivrednom proizvodnjom koja je usmerena prema povrtarstvu. Prednost sela je prisustvo zemljoradničke zadruge “Zelena bašta” koja je osnovana 2007. godine
od strane pet porodica koje imaju uspešnu tradiciju u povrtarskoj proizvodnji. Cilj osnivanja zadruge bio je da se ukrupni proizvodnja zbog lakšeg plasmana proizvoda na tržište, kao i da se obezbedi bolji kvalitet proizvoda. U zadruzi se organizuje proizvodnja paradajza i krastavca u zatvorenim plasteničkim uslovima i uz prisustvo celokupne prateće opreme. Zadruga od momenta osnivanja pa do danas uspešno sarađuje sa kompanijom “Delhaize” kojoj plasira svoje proizvode iz zadružnih i individualnih plastenika. Takođe, potrebno je istaći da zadruga poseduje i GlobalGap standard koji joj omogućava uspešnu poslovnu saradnju i plasman robe bez dodatnih problema. Cilj zadruge za budućnost je proširenje već postojaće proizvodnje, primena savremenih tehnologija, izlazak na tržište zemalja u regionu i adekvatna borba sa tržišnom konkurencijom.

Zemljoradnička zadruga “Agrar Polet” Skobalj
Selo Skobalj pripada po kategorizaciji moravskim selima Smederevskog okruga sa izrazito plodnom zemljom i velikim mogućnostima za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom. U selu se prema podacima poslednjeg sprovedenog Popisa nalazi 1614 stanovnika čija je pretežna delatnost poljoprivredna
proizvodnja. U selu je zemljoradnička zadruga koja je nedavno osnovana 2016. godine i cilj osnivanja je bio da se zadrže mladi, radno i reproduktivno sposobni ljudi koji jedino ujedinjeni u zadrugu mogu da opstanu u proizvodnji i plasmanu svojih proizvoda. Osnovna delatnost zadruge je ratarska proizvodnja koja se odvija na površini od 120 hektara, od kojih se jedan deo uzima pod zakup a drugi deo je u vlasništvu zadrugara. Od ratarskih kultura uzgajaju
kukuruz, pšenicu i suncokret. Međutim, cilj zadrugara za budućnost je da se usmere na povrtarsku proizvodnju zbog specifičnih uslova koje Skobalj kao moravski atar poseduje.
Plan je da se povrtarska proizvodnja organizuje na površini od 10 hektara na otvorenom i 2 hektara pod zatvorenom plasteničkom proizvodnjom, gde bi bili zastupljeni bostan, luk, krompir i kupus.

Zemljoradnička zadruga “Mali Đurica” Radinac
Selo Radinac se nalazi u neposrednoj blizini grada Smedereva od koga je udaljeno tri kilometara, što se svakako može posmatrati kao predost. Radinac prema kategorizaciji sela spada u selo moravskog tipa sa izrazitim pogodnostima za obavljanje poljoprivredne ratarske, povrtarske i stočarske proizvodnje. Prema podacima poslednjeg sprovedenog Popisa stanovništva iz 2011. godine u selu živi 5.428 stanovnika. U samom selu je od nedavno osnovana zemljoradnička zadruga “Mali Đurica” 2019. godine od strane dve porodice koje su uvidele značaj zajedničkog nastupanja na tržištu. Cilj osnivanja zadruge bio je da se pribavi kvalitetno matično stado sa genetikom iz uvoza, odnosno iz Republike Češke.
Zadruga je osnovana iz sopstvenih sredstava i trenutno se bavi uzgojem Romanovske ovce i u stadu se nalazi 129 grla. Od ratarskih kultura prisutni su kukuruz, žita i ječam na površini od 80 hektara, od čega se 9 hektara nalazi u njihovom vlasništvu. Cilj zadruge za budućnost je da obezbedi proizvodnju koja bi podrazumevala prisustvo 1000 ovaca i povećanje postojećih obradivih površina. Dakle, na osnovu navedenog, možemo da zaključimo da svakako postoji značajna veza između razvoja i opstanka sela i prisustva zadruge. Kada je reč o razvoju sela i zadrugarstva na teritoriji grada Smedereva, neophodno
je da se vrati poverenje u zadružni sistem, da se obezbede finansijska sredstva u procesima investiranja u skladišne i preradne kapacitete, da se putem Odseka za poljoprivredu grada Smedereva obezbedi motivacija poljoprivrednika na udruživanje i zadružno organizovanje, nastojanje poljoprivrednih proizvođača da kroz ukrupnjavanje i udruživanje odnosno pravnu formu zadruge konkurišu za sredstva opredeljena IPARD II programom za Republiku
Srbiju.

Izvor: Agrobiznis magazin

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Milan Krkobabić, ministar za regionalni razvoj i Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU su danas obišli zasade višnje zemljoradničke zadruge „Lipovac“ u selu Baničina u opštini Smederevska Palanka.
Zadrugari i meštani ovog pitomog voćarskog kraja okupili su se u jednom od zasada zadruge koji se prostiru na 50 hektara. U neposrednom srdačanom razgovoru uz sve mere zaštite kopredsedici su podsetili da je Nacionalni tim za preporod sela Srbije uputio povratnicima i drugim zainteresovanim građanima Srbije, od sredine aprila ove godine do početka avgusta, 20 predloga za ulaganje u poljoprivredu i selo. U sklopu tih inicijativa bilo je reči o konkretnim informacijama za ulaganje u voćarstvo, vinogradarstvo, povrtarstvo, ratarstvo, pčelarstvo, stočarstvo, lekovito bilje, vodenice i druge grane za koje je postojalo interesovanje.

„U jeku pandemije i velikih izazova kada mnogi naši ljudi u inostranstvu svakodnevno ostaju bez posla, ulaganje u poljoprivredu i selo je pravi odgovor na sve veću neizvesnost kako obezbediti dugoročnu egzistenciju. Oblik organizacije koji Nacionalni tim za preporod sela Srbije predlaže su upravo zadruge, jer udruženi domaćini lakše staju na put svim nedaćama - jeftinije nabavljaju, lakše proizvode, a brže i efikasnije prodaju.“ izjavio je Krkobabić.

Zadruga „Lipovac“ ima 54 člana i 15 zaposlenih koji obrađuju svojih 50 hektara zasada višnje i 6 hektara zasada šljive, a investicijom od 14,6 miliona dinara, koju su iz Programa Republike Srbije namenjenog zadrugama 2018.godine dobili za mehanizaciju, povećavši obim proizvodnje ali i kvalitet i tržišnu vrednost svojih proizvoda, povećali su svoj profit za oko 4 miliona dinara.

Akademik Škorić je istakao kako 25 članova Akademijskog odbora za selo doprinose po pitanju stavova po svim pitanjima vezanim za selo i ponovio značaj zadrugarstva koje bi moglo da vrati život u napuštene seoske kuće, ali i pokrene zaboravljenu prerađivačku industriju.

Sa prisutnima je razgovarao i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović i predsednik opštine Smederevska Palanka Nikola Vučen.

Upravo Podunavlje, tačnije opština Smederevo je kolevka zadrugarstva u kojoj je davne 1894. godine Mihailo Avramović osnovao prvu zemljoradničku zadrugu, a već sledeće godine i prvi Zemljoradnički Zadružni savez.

Ova poseta je na neki način i praktični uvod u Nacionalni program za preporod sela Srbije čija izrada je u završnoj fazi i očekuje se uskoro njegovo usvajanje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić posetio je danas banatsku opštinu Žitište gde je u selu Srpski Itebej otvorio „Prvu letnju zadružnu školu“ u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine. Trodnevnu školu sa stručnim predavanjima u zemljoradničkoj zadruzi „Mrkšićevi salaši“ i praktičnim obilascima nekoliko uspešnih zadruga Vojvodine, pohađaće 54 učesnika sa teritorije čitave AP Vojvodine i namenjena je svim članovima zadruga koji žele da svoje znanje obogate praktičnim stručnim savetima.
Krkobabić je, govoreći o razvoju zadrugarstva i nespornom uspehu projekta „500 zadruga u 500 sela“, istakao
„Ovo je put kojim Vojvodina i Srbija treba da idu dalje. Ali odlučno, bez zastajkivanja. To je imperativ vremena i već potvrđeno iskustvo razvijenih zemalja Evrope. Ova uspešna zadruga može da posluži kao dobar primer za svako veće selo. Ovde se vidi, čuje i oseća uspeh. Ništa ne uspeva tako dobro kao uspeh.“

ZZ „Mrkšićevi salaši“ posluje već 28 godina, ima 21 člana, 307 kooperanata i čak 314 zaposlenih. Danas ovo banatsko mesto ima 1900 stanovnika i skoro trećina stanovništva je na neki način ekonomski vezana za zadrugu, a ako se tom broju dodaju i članovi njihovih porodica može se reći da mesto opstaje zahvaljujući zadruzi.

Ministar je istakao da je Vlada Srbije spremna da podrži ulaganja u zadruge, da je uz transfer znanja i tehnologija ovo recept za opstanak seoskih sredina i pozvao povratnike iz inostranstva da razmisle o ulaganjima u poljoprivredu, na osnovu stručnih saveta članova Akademojskog odbora za selo SANU.

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov izjavio je da su zadrugama potrebni mladi, stručni ljudi i da oni danas imaju mogućnost da ostaju i zapošljavaju se u svojim sredinama. Jovanov je zahvalio ministru Krkobabiću na zalaganju i istakao da je Vlada Republike Srbije proteklih godina napravila istorijski korak napred u zadružnom sektoru, davanjem bespovratnih podsticajnih sredstava zadrugama.

Podsećamo, za tri godine osnovano je 715 novih zadruga, a država je direktno pomogla rad 152 zadruge sa ukupno 1,7 milijardi dinara za nabavku opreme, mehanizacije, matičnih zasada, osnovnog stada itd.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Кabinet za regionalni razvoj i Akademijski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, na čelu s akademikom Draganom Škorićem, najavili su danas novi program pomoći zadrugama za "dan posle" epidemije korona virusa. Ministar zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić istakao je da samo dobro organizovani i udruženi domaćini – poljoprivrednici u okviru jakog zadružnog sistema Srbije i Vojvodine mogu da odole svim izazovima, pa i onima koje donosi epidemija virusa korona.

- U saradnji s akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti sačinili smo novi program za pomoć zadrugama za "dan posle". Pomoći ćemo zadrugare sa oko 600 miliona dinara - rekao je Krkobabić.

Kako je objasnio, nije reč o kreditu, već o direktnoj pomoći.

- Reč je o bespovratnim sredstvima, koja će odmah posle epidemije da pomognu da se podstakne aktivnost zadruga. To činimo jer se pokazalo da je selo uspešno tamo gde postoji i uspešno radi zadruga. U tim sredinama prisutni su samoinicijativa i snažna međugeneracijska solidarnost - kazao je Krkobabić.

Dodao je da "upravo te dve sjajne osobine zadrugara, koje proizilaze iz osnovnih zadružnih principa samopomoći i neutralnosti – da se pomogne svima, bez razlike na pol, nacionalnu pripadnost i religijsku veroispovest, snažno preporučuju zadrugare za tu bespovratnu pomoć".

- Nastojaćemo da podsticajna sredstva dobije što veći broj starih i novoosnovanih zadruga - istakao je Кrkobabić.

On je najavio da će pojedinosti Novog programa pomoći zadrugama biti objavljene čim se za to stvore uslovi, a zadruge i zadrugari imaće optimalan rok da se pripreme i konkurišu.

U Srbiji trenutno radi oko 1.700 zadruga, od čega je čak 700 osnovano u protekle tri godine, od kada se realizuje projekat dodele podsticajnih sredstava zadrugama "500 zadruga u 500 sela".

Do sada je Кabinet za regionalni razvoj dodelio 1,7 milijardi dinara podsticajnih sredstava za kupovinu opreme, mehanizacije, za unapređenje tehnoloških postupaka, zasnivanje osnovnog stada ovaca, koza, krava, kao i višegodišnjih zasada, a pomoć su dobile 152 zadruge širom Srbije.

Pored Novog programa pomoći zadrugama za "dan posle", za preporod sela će biti iskorišćeno i 300 miliona dinara, što ukupno iznosi 900 miliona dinara ulaganja u zadruge i sela Srbije, ne računajući sredstva koja će u poljoprivredu i seoske sredine biti uložena najnovijim merama Vlade Srbije, navodi se u saopštenju kabineta Krakobabića.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2838994/novi-program-pomoci-zadrugama-za-dan-posle-epidemije

Ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić razgovarao je danas s ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Borisom Pašalićem o saradnji u oblasti zadrugarstva, aktuelnim projektima i strategiji za naredni period za poboljšanje uslova života u selima.Kako je saopšteno iz Krkobabićevog kabineta, ocenjeno je da postojeći model zadrugarstva u Srbiji, a koncipiran u saradnji sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti (SANU), može biti primenjen i u Republici Srpskoj.

Nadamo se da ćemo u drugoj polovini godine krenuti u realizaciju ovog uspešnog modela obnove zadrugarstva i u Republici Srpskoj i finansijski pomoći određen broj poljoprivrednih zadruga, rekao je Krkobabić.

On je istakao da spasavanje sela Republike Srbije i Republike Srpske ozbiljno pitanje koje zahteva neodložne mere, naveo da je dogovoreno zajedničko delovanje po programu koji će predložiti Nacionalni tim za preporod sela Srbije.

Jasno je da mali ne mogu sami. U Srbiji se vidi pomak zahvaljujući primenjenim merama u zadrugarstvu, a i sami smo uvereni da zadrugarstvo predstavlja najbolji model opstanka ljudi na selu, izjavio je ministar poljoprivrede RS Pašalić.

Sastanku su prisustvovali i Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, Darko Božić, državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Rajko Kulaga, predsed nik zadružnog saveza RS, i Nikola Mihailović, predsednik zadružnog saveza Srbije.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/krkobabic-model-zadrugarstva-srbije-i-u-republici-srpskoj-31-01-2020

Kroz Programe podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, protekle godine 58 zadruga dobilo je od države bespovratno 667 miliona dinara. RTS je istraživao na šta su potrošili novac i jesu li unapredili proizvodnju, ali i život u svojim selima.Stočari u podrudničkom selu Vojkovci kod Topole za bolju poziciju na tržištu od sada se bore udruženi.Sedmorica, mahom dvadesetogodišnjaka, obrađuje oko 120 hektara zemlje, gaje voće, predaju 300 litara mleka dnevno. Bespovratnim sredstvima države kupili su 25 junica simentalske rase.

"Poboljšali smo genetski potencijal našeg stada, konkurentniji smo na tržištu tako, većom količinom mleka. Planiramo neku preradu u sir i kajmak", objašnjava direktor zadruge u Vojkovcima Nikola Mihailović.

Jedan od zadrugara Marko Mijajlović kaže da pokušavaju da poboljšaju uslove života, što sebi, što drugim mladima u selu.

"Našli smo tu neku računicu u mleku", navodi Mijajlović.

A domaćini u Gornjem Milanovcu šansu vide u povrtarskoj proizvodnji. Pored države, pomaže i opština. Zadrugari iz Davidovice i okolnih sela uložiće u plastenike oko 7,5 miliona dinara.

"Računamo da će ta deca krenuti sa nama, da se bave plasteničkom proizvodnjom, da će imati od toga zarade", ističe direktor zadruge "Davidovica" Milan Aleksić.

Milka Nedeljković iz Kancelarije za poljoprivredu opštine Gornji Milanovac napominje da su svaku zadrugu pomogli tehnički - prilikom popunjavanja obrazaca, pripreme tehničke dokumentacije, saradnje sa Ministarstvom.

Koje su i kolike prednosti udruživanja, najbolje znaju u Konjuhu kod Kruševca.

Zadruga "Kalemar", osnovana još 1904. sa 75 zadrugara i 34 kooperanta, ove godine u Rusiju će izvesti 640.000 loznih kalemova.

"Ova zadruga je dobila sredstva u visini od blizu deset miliona, jedan traktor savremeni sa devet priključnih mašina", kaže direktor zadruge Dragan Vulić.

Kooperant zadruge Đurđe Žarković objašnjava da im je udruživanje za sada donelo mašine koje su za manje proizvođače nedostižne i po ceni i po kvalitetu. Računaju da ćemo sa njima da povećaju proizvodnju.

Veća proizvodnja i prerada, uz primenu novih tehnoligija i znanja, donose boljitak domaćinima. Zadruge postaju, ne samo ekonomski, već i demografski stožeri čitavih regiona.

"Poljoprivrednici udruženi nastupaju bolje, standardizuju svoju proizvodnju, ali i lakše mogu primene sve ono što smo preuzeli kao novu regulativu Evropske unije", ocenjuje Dušan Petković iz Privredne komore Srbije.

U Srbiji je registrovano oko 560.000 poljoprivrednih gazdinstava. Da bi, prvenstveno mladi ostali da žive na selu, u protekle tri godine osnovano je više od 600 zadruga koje je država pomogla sa 1,7 milijardi dinara.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3813339/na-sta-su-zadrugari-potrosili-novac-dobijen-od-drzave.html

Ove godine, novac u ukupnom iznosu od 667, 2 miliona dinara dobilo je 58 zadruga na teritoriji cele Srbije, od kojih je 21 na teritoriji Vojvodine. Dodela podsticaja zadrugama još jedan je korak u razvoju zadrugarstva, promovisanog od strane projekta „500 zadruga u 500 sela“, koji se već
treću godinu zaredom uspešno realizuje, rečeno je na skupu u Palati Srbija.
Lokalne samouprave, nauka i tehnologija, kroz učešće Akademijskog odbora za selo i koncept Vlade Srbije, koja je u ove tri godine ukupno uložila 1,7 milijardi dinara, predstavljaju siguran obrazac napretka - rekao je Krkobabić. - Ovo su i velika i mala sredstva. Velika, jer prvi put država na takav način ulaže u zadrugarstvo, a mala u odnosu na to koliko je zaista potrebno ulagati. Očekujemo da u narednom periodu ovo bude ključna tema Srbije. Hoćemo
i moramo da zaustavimo pražnjenje sela.
Potpisivanju ugovora sa zadrugama prisustvovali su i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, ugledni stručnjaci, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, kao i gradonačelnici i predsednici opština koji su potpisali ugovore.
Miroslav Nikolić: Potrebno nam je poverenje i timski rad

Na ceremoniji upriličenoj za potpisivanje Ugovora sa zadrugama u ime lokalnih samouprava govorio je predsednik Opštine Knić: „Definitivno je uspostavljena dijagnoza, a to je da nam je potrebno poverenje“ rekao je Miroslav Nikolić, predsednik ove šumadijske opštine, koji je istakao i značaj timskog rada i saradnje sa stručnjacima.
„Ono što je velika vrlina je da čovek koji ima viziju, ima i istrajnost, kao što je to u slučaju ministra Milana Krkobabića, koji je na čelu tima Vlade Srbije zaduženog za zadrugarstvo. U naprednom svetu tri stvari su važne proizvođači –poljoprivrednici, struka i Vlada da da što bolji ambijent za rad”.
On je ovom prilikom naveo primer profesora Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji je dao svoj doprinos struci u oblasti voćarstva, naročito donoseći znanje iz sveta.
Bumbarevo brdo – podsticaji za pčelarstvo
Slučajnost ili ne, među korisnicima sredstva iz budžeta Ministarstva bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, koje vodi Milan Krkobabić je i ZZ Profarming Group iz Kinića, koja je dobila bespovratna sredstva u iznosu 7.300.000,00 dinara. Ova sredstva su namenjena za unapređenje pčelarske proizvodnje, ali i plasmana proizvoda.
„Sredstva ćemo iskoristiti za nabavku vrcalica, kristalizatora, opreme za sakupljanje polena, pakerica meda i druge opreme, koja je većinom domaće proizvodnje” kaže za Agrobiznis magazin, jedan od osnivača zadruge i uskoro diplomirani inženjer poljoprivrede, Ilija Radovanović iz Bumbarevog Brda kod Knića.
„Moram da naglasim da smo mi pored ove podrške zaista podržani u svakom smilsu, i od naše Oštine Knić i tim oko predsenika Miroslava Nikolića čini zaista sve što je potrebno da nam se pomogne u razvoju poljoprivrede, a mislim da je to značajno i reći da on lično razume naše potrebe, jer je i sam iz sela, bavi se poljoprivredom i zna kakvi su problemi i izazovi.Rok da se sredstva utroše i započne posao je 1. april 2020. godine. Za potrebe rada Zadruge i aktivnosti pčelara zakupljeno je imanje sa kućom koja se privodi nameni sve u skladu sa važećim propisima i HACCP standardom, koji je u postupku uvođenja u ovoj mladoj, ali ambicioznoj zadruzi. Trenutno imaju 7 članova i 15 kooperanata. Svi zajedno imaju 400 košnica, a kada osposobe pakericu i uvedu sve potrebne mere, počeće pakovanje meda za domaće, a kasnije i inostrano tržište zbog toga su se odlučili da naziv zadruge bude na engleskom jeziku.
Inače Ivan pčelari iz hobija, počeo je pre dve godine, ostao mu je još diplomski na Agronomskom fakultetu u Čačku, a planira da upiše i master studije, gde bi se bavio pčelarskom tematikom.
„Košnice naših članova nalaze se na teritoriji Opštine Knić i tu će i ostati, jer u narednom periodu imamo nameru da zaštitimo i geografsko poreklo našeg
meda. Do tada plasman naših proizvoda od aprila biće moguć u svim domaćim radnjama, a potrudićemo se da što pre izađemo i na inostrana tržišta“.Prema rečima Radovanovića u Kniću ima više od 100 pčelara i postoji velika perspektiva za razvoj. Većina aktivnih pčelara su članovi SPOS-a, a ZZ Profarming
Group će od naredne godine postati članica Zadružnog saveza Srbije. U pogledu saradnje sa voćarima kaže nam da nema nikakvih problema i da nemaju trovanja pčela, kao što se to pominje u drugim krajevima Srbije. Nada se boljoj godini za pčelare u Kniću, jer je ova koja je na izmaku bila loša posto se oslanjaju uglavnom na bagremovu pašu koja je skoro izostala zbog čestih padavina u proleće tako da je jedino bilo nešto livadskog meda.
Poljoprivredna zadruga KONOPLJA – sredstva za sušaru
Jedna od zadruga koja je dobila bespovratna sredstva je i PZ KONOPLJA iz Novog Sada. Sredstva su namenjena za kupovinu sušare za cvet i zrno konoplje. „Na ovaj način podižemo konkurentnost naših proizvoda i prevazilazimo najveći problem, jer zelena biomasa se brzo pokvari, ako nema adekvatan tretman sušenja“ rekla je za naš časopis dr Maja Timotijević, direktor Zadruge KONOPLJA koja je izrazila je svoju zahvalnost Ministarstvu za regionalni razvoj i ministru g.Milanu Krkobabiću koji se svim snagama zalaže za unapređenje poljoprivredne proizvodnje kroz organizaciju zadružnog sistema.
„Ovo je velika stvar za našu zadrugu, jer ćemo omogućiti našim zadrugarima brže, efikasnije i bezbednije sušenje biomase, namenjene uglavnom za izvoz“ naglasila je dr Timotijević.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je poljoprivrednim zadrugama ugovore o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu opreme i sistema za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i opreme za prerađivačke kapacitete.

Kako je saopšteno iz Pokrajinske Vlade, Reč je o 14 ugovora vrednih 150 miliona dinara, a realizaciju ovog konkursa sprovela je Razvojna agencija Vojvodine sa 50 miliona dinara.

- Ovo je nova podsticajna mera Razvojne agencije Vojvodine, koja će omogućiti nabavku najsavremenije opreme poljoprivrednim zadrugama i koju ćemo nastaviti da realizujemo i u narednim godinama. Od formiranja 2016. godine do danas, Agencija je opravdala svoju ulogu podsticajima za novo zapošljavanje i za nabavku mašina i opreme, pre svega u malim i srednjim kompanijama, ali je poboljšala i poslovni ambijent i omogućila zapošljavanje, posebno u manjim sredinama, vodeći se načelima transparentnosti i jasnih kriterijuma prilikom dodele sredstava - izjavio je predsednik Mirović.

Kako je dodao, Razvojna agencija Vojvodine imala je važnu ulogu u promociji potencijala AP Vojvodine u zemlji i inostranstvu, i neki od investitora u narednim mesecima doći će u AP Vojvodinu zahvaljujući njenom angažmanu.

- Cilj nam je da zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu pružimo podršku domaćoj privredi, preduzetnicima i domaćim zadrugama - kazao je direktor Razvojne agencije Vojvodine Nikola Žeželj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2688188/zadrugama-u-vojvodini-150-miliona-dinara-za-unapredjenje-poljoprivredne-proizvodnje

BEZ obnove sela, Srbija nema budućnost - neprekidno ponavljaju nadležni u državi, ali i stručnjaci, a jedan od načina da se ožive neka, gotovo nestala mesta, jeste kroz zadruge.Akcija države za povratak zadrugarstva do sada je dala solidne rezultate jer je oformljeno 560 zadruga, a bespovratnim sredstvima države pomognute su 94 zadruge, i to u ukupnom iznosu od blizu milijardu dinara. Ove godine je u budžetu, za iste namene, odvojeno 667 miliona dinara, koji će po konkursu koji se upravo završava, dobiti još najmanje 40 zadruga.

Situacija, međutim, nije ista u celoj Srbiji, pa tako u Jadru i Podrinju nije formirana nijedna zemljoradnička zadruga. U Malom Zvorniku, kako kaže predsednik opštine Zoran Jevtić, bilo je reči da se oživi stara zadruga, međutim, sve je na tome i ostalo.

- Osnovana je jedna zadruga u Azbukovici i to za gajenje ovaca rase romanovski - kazao je Miroslav Nenadović, načelnik Opštinske uprave u Ljuboviji. - Oni koji su dobili novac za te namene, zatražili su aneks ugovora, kako bi dobili još vremena i posao priveli kraju. Dobavljači ovaca nisu do sada uspeli da im isporuče ono što je traženo.Na Pešteru još nema zemljoradničkih zadruga koje bi, u saradnji sa državom, pospešile razvoj stočarstva u ovom kraju. Ima interesovanja, naročito mladih ljudi.

- Nedavno smo sa najboljim stočarima iz Đerekara, Tutina i okolnih sela osnovali zadrugu "Peštersko stado" - kaže Fehim Kurtović, predsednik zadruge. - Cilj nam je da se ukrupnimo i bolje povežemo.

U pirotskom kraju do sada su osnovane dve zadruge uz pomoć Vlade Srbije. Reč je o zadrugama "Stara pojata" iz dimitrovgradskog sela Željuša, koja je dobila oko 5,7 miliona dinara, i "Darovi Lučnice" iz sela Gorčince. Bave se proizvodnjom organske hrane i preradom povrća, paprike za ajvar.

Jedina stočarska zadruga u Pomoravskom okrugu, "Ovčari 035", dobila je preko projekta države 7,4 miliona dinara, za nabavku 250 ovaca rase virtemberg. Predviđeno je da svaki osnivač godišnje zadruzi vraća po sedam grla. Potpisan je i ugovor o poslovnom sporazumu sa izvoznikom i dobavljačem jagnjadi za Libiju, koji godišnje izveze 24.000 jagnjadi.U kraljevačkom kraju, s druge strane, vlada nešto manje interesovanje za ovaj način udruživanja, nego što je to slučaj sa drugim regionima. Ovde sada ima samo 18 registrovanih zadruga.

Na jugu zemlje, dve zadruge su dobile podsticajna sredstva, ali problema još uvek ima. Prema rečima Ljiljane Trajković iz zadruge "Poljanica trend", među proizvođačima još vlada nepoverenje u ovakav vid udruživanja. Tu je i čekanje na šalterima, ali i nepostojanje infrastrukture i sadržaja koji bi povezali mlade u ruralnim područjima. Zadruga "Grin milk" kod Vladičinog Hana, dobijena sredstva iskoristila je za opremu, ali i dalje ima problem sa otkupom mleka.U ARILjU je 2018. godine osnovana prva složena voćarska zadruga "Agrar eko-voće", uz podršku Ministarstva, vrednu 12,5 miliona dinara. Novac je utrošen na sadnice malina i poljoprivrednu mehanizaciju. Ova zadruga okuplja više od 150 proizvođača, a tu su i poljoprivrednici iz Vranjske Banje, Petrovca na Mlavi, Kragujevca i Velike Plane.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:815664-Zadruge-bi-mogle-da-sacuvaju-selo

Za domaćine sa malim posedom zadruge su nužne da bi njihovi proizvodi bili verifikovani i pozicionirani na tržištu, rekao je ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić na okruglom stolu u Palati Srbija.

Na skupu "Zadruga juče, danas, sutra" rečeno je da zadruga nije nostalgija, već imperativ 21. veka, koja će omogućiti srpskom seljaku da svoje proizvode plasira ne samo na pijaci, već i u domaćim i stranim marketima.Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić, koji je i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, izjavio je da je vraćeno poverenje domaćina Srbije u udruživanje.

"U 550 velikih sela u Srbiji okupili su se domaćini, najmanje njih po pet, u proseku od pet do 10 domaćinstava, sa najmanje 20 do 100 domaćinstava kao kooperanata. To je najteže u Srbiji danas – seli, dogovorili se i našli zajednički interes da formiraju zadruge", naveo je Krkobabić.

Objasnio je da su zadruge nužni organizacioni oblik za domaćine Srbije sa malim i usitnjenim posedom, koji uz transfer znanja i moderne tehnologije može da učini njihove proizvode robom i tržišno ih verifikuje i pozicionira, saopšteno je iz kabineta ministra.Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU Dragan Škorić ukazao je da uz inicijativu i rad ljudi koji poseduju znanje, umeće i moć da realizuju projekte, sela Srbije mogu potpuno drugačije izgledati. Ukazao je na problem komasacije, rekavši da je želja odbora za selo da brisanjem međa prosečni posed u Srbiji bude oko 10 hektara.

Vladimir Goati, politički analitičar, istakao je da je projekat pokazao da selo nije uspavano i odsutno i da čak reaguje brže nego što je očekivano. "Iskra zadrugarstva zapalila je sela Srbije", rekao je metaforično Goati.

Za dve i po godine u Srbiji je formirano 550 novih zadruga, deset odsto više od planiranog u kampanji za preporod sela pod nazivom "500 zadruga u 500 sela".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zadruga-nije-nostalgija-vec-imperativ-21-veka-za-dve-i-po-godine-u-srbiji-formirano/n8hn376

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31