Zadruga, 500. po redu, formirana je juče u Ražnju. Ministar zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić rekao je da su zadruge formirali domaćini, pomogla je Vlada Srbije bespovratnim novcem, a podršku su pružili i Zadružni savez i Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Istakao je da se rad zadruga prati i da su analize pokazale da je njihova dobit u prošloj godini uvećana za više od 396%.

- Nameravamo da ovaj deo Srbije, opštinu Ražanj i sve opštine u pet okruga na jugu Srbije, pomognemo na pravi način, otvaranjem zadruge, da objedinimo domaćine i da ih učinimo robnim proizvođačima, jer prosečno gazdinstvo nema ni četiri hektara, a parcele su oko 30 ari - rekao je Krkobabić.

Istakao je da su dve zadruge u Ražnju, "Bukovik" i "Zapis 2012", dobile 17 miliona dinara za nabavku opreme i steonih junica.

- Obe zadruge imaju direktorke i to visokoobrazovane. Ovde u Ražnju vidimo žene koje žele da se bave organskom proizvodnjom. To je nešto što raduje i obećava. Ovo je dobar primer i nadamo se da predstavlja znak da ćemo sačuvati srpska sela, a onda i Srbiju - naveo je Krkobabić.

Pomoćnik predsednika opštine Ražanj Dragiša Todorović izjavio je da ta Opština jedinu šansu vidi u razvoju poljoprivrede:

- Mi na birou nemamo kadrove koji bi mogli da "ponesu" industriju, koja bi uposlila 500 ili 1.000 radnika. Naša šansa je poljoprivreda i formiranje jednog zajedničkog prostora sa opštinama Aleksinac, Ćićevac i Varvarin, kako bi zajednički mogli da realizujemo programe iz oblasti poljoprivrede.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2588382/500-zadruga-formirana-u-raznju-bukovik-i-zapis-2012-dobile-17-miliona

Ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj Milan Krkobabić najavio je u petak (1. februara 2019. godine) tokom posete Vladičinom Hanu da će uskoro biti raspisan novi konkurs za zadrugare, vredan 700 miliona dinara, ali i formiranje Nacionalnog tima za spas srpskog sela. 

U okviru Zemljoradničke zadruge "Green milk", pokrenute sredstvima Programa podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, u petak je započela probna proizvodnja u pogonu mlekare u selu Lepenica, nadomak varošice, pa su tim povodom Vladičin Han posetili Milan Krkobabić i predsednik Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Dragan Škorić, sa saradnicima.

Sa predesednikom opštine, Goranom Mladenovićem razgovarali su najpre o problemima poljoprivrednika u hanskoj opštini i na koji način bi država mogla da im pomogne.

- Razgovarali smo o ravnomernom regionalnom razvoju i kako da okupimo proizvođače i da ih ujedinimo i zadrugama. Pravi primer za to je udruživanje pet zadrugara u Vladičinom Hanu. Pored njih, tu je i 70 potencijalnih proizvođača u Lepenici, gde je mlekara, i okolnim selima, koji će imati gde da isporučuju mleko, što je i zamisao – da poljoprivredna gazdinstva i zadruga stignu na tržište. Udruživanje je imperativ vremena, tako funkcionišu sela u razvijenim evropskim zemljama. Želja nam je da u svakom većem mestu imamo zadrugu, onda će i mladi ljudi imati mogućnosti da ostanu da rade i žive na selu - rekao je ministar Krkobabić.

On je najavio da će uskoro biti raspisan novi konkurs za zadrugare, vredan 700 miliona dinara, ali i formiranje Nacionalnog tima za spas srpskog sela.

Akademik Dragan Škorić je istakao da projekat otvaranja zadruga daje rezultate a o tome svedoči podatak da su za dve godine otvorene 320 zadruge.

- U vašem kraju postoje odlični uslovi za razvoj stočarstva, proizvodnju nekih vrsta voća, pčelartsvo, ali i gajenje lekovitog bilja. Želja nam je da za 10 godina svako selo, ili grupa sela ima zadrugu a da onda formiramo korporacije za različite grane poljoprivrede i da, uz pomoć države, sa finanlnim proizvodima izađemo i na inostrano tržište - rekao je Škorić.

Predsednik opštine, Goran Mladenović je podsetio da je država za otvaranje zadruge u Lepenoci izdvojila 6,1 milion dinara.

- Zadrugarstvo kao model podrške našem selu , dao je rezultate u Vladičinom Hanu kroz mlekaru, koja je počela sa probnom proizvodnjom. Tamo ima četiri radnika a nama je svako radno mesto značajno - izjavio je Mladenović.

Goran Ivanov i Miroljub Đokić, ispred mlekare "Green milk" prilikom obilaska mlekare upoznali su goste sa procesom proizvodnje mleka, sireva, jogurta i kisele pavlake. Tom prilikom se čulo da je mlekara dnevno može da preradi pet tona mleka. 
 
Prema rečima Đokića, trenutno se prerađuje tek 1,5 tona sa domaćeg terena, dok ostalo dobijaju iz aleksinačkog kraja, kako bi mogli da podmire potrebe koje na mesečnom nivou iznosi 60 tona mleka. Kako bi prevazišli probleme otkupa sa nakupcima, u "Green milk" je lokalnim proizvođačima ponudili nešto veću cenu. Đokić ističe da će ona biti od 30 do 35 dinara po litru, dok je tržišna od 25 do 27 dinara.


- Ono što je novina za potrošače je da će mleko biti pakovano u staklenu ambalažu i, kao nekada – isporuka do vrata kupaca - kaže Goran Iavnov.

Pored otkupa, računaju i na sosptvene snage. Prema podacima zadrugara, od opštine su dobili finansijsku podršku od 500.000 dinara za kupovinu jaradi, tako da imaju 30 jarića i 60 koza. 
 
Uzgoj koza u hanskoj opštini je nedovoljno razvijen i ima tek nekoliko kozara. Ni govedarstvo nije na visokom nivou. Dok je nekada gotovo svako seosko domaćinstvo imalo barem po par goveda, sada u hanskoj opštini ima svega oko 1.100 krava.

Osnovana vinogradarska zadruga Izba Wine - Dom merloa u Vele polju kod Ništa (Foto: Refat/shutterstock.com) U Vele polju kraj Niša osnovana je vinogradarska zadruga pod nazivom Izba Wine, u kojoj će sorta merlo biti centralni putokaz ka boljem vinskom sutra lokalnih proizvođača, prenosi Vino.rs. Niški rejon bio je godinama gotovo nepoznat na vinskoj karti Srbije, dok se nije na sceni, u početku stidljivo i na manjim vinskim manifestacijama, predstavila vinarija Izba izuzetno upečatljivim merloom koji je brzo stekao širok krug obožavalaca. I dok je Ivan Jovanović, vlasnik vinarije, razbijao glavu kako da skupi sredstva i svom hektaru i po vinograda doda još pola ili čak i ceo, došlo je do neočekivanog, rekli bi filmskog obrta. Tokom posete vinariji Izba leta 2018. godine, oduševljen merloom, ljubitelj vina i preduzimljiv čovek poreklom iz Niša predložio je Jovanoviću da delom finansira zajednički projekat. - Ako u okolini ima dostupne zemlje za vinograde i kad je već zemljište očigledno bogomdano za merlo, zašto se vi sitni proizvođači iz ovog kraja ne udružite, a ja ću vam pomoći da svi zajedno napravimo vinogradarsku zadrugu! Rečeno – učinjeno. Tokom nekoliko meseci formirana je vinogradarska (i vinarska) zadruga pod nazivom Izba Wine, kako bi se brend prepoznao u početku. Za početak sedam proizvođača je registrovano, još dvoje su pripremili zemlju te se priključuju. Ivan Jovanović je postavljen na mesto direktora, kupljeno je i spremljeno za sadnju 11,8 hektara, još nekoliko je u postupku kupovine, a već su odrađeni i dogovori za narednih pet hektara zemljišta uz nadu da će se pronaći još toliko do jeseni kada krenu pripreme za sadnju. U vinogradima će biti posađen uglavnom merlo uz nešto prokupca da se "podvuče srpska linija", te moguće malo kaberne frana. - Stvari se brzo odvijaju. Objekat za proizvodnju i lagerovanje vina gradiće se najverovatnije u Vele Polju i vina će ići najverovatnije pod više etiketa, a u odnosu na veličinu svog vinograda zadrugari će imati udeo u vinima. Radiće se i roze vina, u podrumu će biti i srpskog i francuskog hrasta. Lepe vesti za vinsku Srbiju na startu 2019. godine, piše Vino.rs.

BEOGRAD – Pored brojnih teškoća sa kojima se suočava, srpsko zadrugarstvo proteklih godina beleži značajan razvoj, što pokazuje i podatak da je od sredine 2017. godine, kada je pokrenut projekat „500 zadruga u 500 sela“ u Srbiji osnovano više od 300 novih zadruga.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović kaže da je ogromno interesovanje u Srbiji za osnivanje novih zadruga te da će iskustva naše zemlje u ovoj oblasti narednih dana zadrugari preneti i španskim kolegama, koji borave u Srbiji i učestvuju na poslovnom Forumu „Španija-Srbija“.

Predstavnici brojnih srpskih zadruga i udruženja zadrugara danas su na panelu „Poljoprivredne zadruge

Sela oko jezera i hidroakumulacije Stubo-Rovni imaju veliki potencijal za proizvodnju organske hrane. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u saradnji sa gradom Valjevom i uz dobru organizovanost meštana sela Poćuta, koji su već osnovali Zemljoradničku zadrugu, zajedno će raditi na pokretanju ove proizvodnje.

Organska hrana je veoma tražena, naročito za izvoz i Ministarstvo je spremno da podrži napore Grada i meštana Poćute, rekao je mr Branislav Raketić, rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Sektora za poljoprivrednu politiku Ministarstva, tokom razgovora sa rukovodstvom grada i poljoprivrednicima iz Poćute.

Gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović, pomoćnik gradonačelnika Nikola Radojičić i zamenik predsednika Skupštine Mihailo Milutinović, sa direktorom JP „Kolubara“ Zoranom Mitrovićem, gostima iz Ministarstva su pokazali i branu Stubo-Rovni i potencijal za vodosnabdevanje koji ovaj kapitalni objekat ima ne samo za Valjevo, već i ovaj deo Srbije, ali i navodnjavanje oko jezera. U razgovoru sa brojnim meštanima Poćute, dogovoreno je da se preduzme sve što je potrebno da se omogući korišćenje godinama napuštene zgrade bivše fabrike kože „Milan Kitanović“. Predlog stanovnika Poćute je da uz podršku Ministarstva, grad Valjevo pomogne otvaranje mini mlekare, koja bi proizvodila organske proizvode od mleka.

Izvor: http://www.valjevskaposla.info/grad-pomaze-pocuti/

Zadrugarstvo se ponovo vraća u Srbiju, a poljoprivrednici su shvatili da samo ujedinjeni mogu da napreduju. Vođeni tom idejom u selu Vojkovci složni domaćini osnovali su zadrugu.

Zadruga je dobila ime „Opšta zemljoradnička zadruga Vojkovci 2018,“ a direktor je mlada nada sela Vojkovci, mladić koji ima svega 21 godinu.

„Na ideju smo došli prateći aktuelna dešavanja u našoj poljoprivredi, sve više se osnivaju zadruge. Krkobabić pomaže na taj način poljoprivrednike i odlučio sam da zajedno sa mojim komšijama i mi osnujemo zadrugu. Za nas je to bio veliki korak, pomalo smo bili i bojažljivi kako će sve to proći ali eto uspeli smo. Sada kada smo dobili dokumentaciju ostalo je da otvorimo žiro račun u banci i već planiramo da konkurišemo za jesenja podsticajna sredstva koja se daju, repro materijal, đubriva, sadni materijal videćemo još šta će biti najpotrebnije“, rekao je za TopPres Nikola Mijailović. Sloga kuću gradi ali i zadrugu, tako je sedam Vojkovčana krenulo put Jagodine u Zadružni savez za Šumadiju i Pomoravlje.

„Moje komšije su odabrale mene iako nije baš primereno da ja vodim starije ljude ipak sam još dete prema njima ali verovali su da ja to mogu i eto rezultat se već vidi. Znam da ćemo ujedinjeni i složni uspeti da dobijemo novac i da na taj način unapredimo našu poljoprivredu. Inače se svi bavimo svačim po malo nismo opredeljeni baš na nešto konkretno zato nam je zadruga i nazvana Opšta. U Jagodini smo obavili sve što je bilo potrebno i od 18. juna smo zvanično i mi u zadrugarstvu“, priča Mijailović.

Stara zgrada koja je nekada bila Dom u selu za sada će biti mesto okupljanja ovih vrednih domaćina. Tu će se voditi razgovori i zajednički odlučivati o sledećim koracima.

Jedan od članova ove zadruge je i Bojan Mijailović, on kaže da su njihova očekivanja bolji plasman robe i oživljavanje sela. U mladog direktora polažu sve nade i veruju da mladost može i mora da sačuva selo.

„Sad konkurišemo za nepovratna sredstva za nabavku steonih junica, planiramo da širimo stočarstvo jer ovde ima dosta pašnjaka i smatramo da je ta čista priroda presudna za uzgoj krupne stoke“, kaže Mijailović.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest883155.html

1. Zakonske regulative Ustavom Republike Srbije članom 86. Pored javne i privatne jamči se i zadružna svojina, čime je najvećim pravnim aktom ukazano na značaj zadrugarstva u ekonomskom i privrednom razvoju. Takođe i Zakonom o zadrugama precizno je definisana zadružna svojina, postupci i način njenog dokazivanja i uknjižbe, kao osnove proizvodnih i ekonomskih tokova u zadrugama i njihovim osnivačima. Za razliku od specijalno donetih zakona o povraćaju crkvene imovine i privatne imovine fizičkih lica nažalost nije bilo istovetnog zakona o povraćaju zadružne svojine, već je proces bio usmeren na dokazivanje i uknjižbu zadružne svojine kako u najnovijem Zakonu o zadrugama, tako i o zakonima donetim osamdsetih i devedesetih godina prošlog veka. Zakonom o zadrugama (Službeni glasnik RS, br. 112/2015), precizno su definisani postupci i uknjižba vezano za poljoprivredno zemljište i objekte koji se nalaze na korišćenju kod zadruge. Naime, postupak je izuzetno uprošćen i omogućava direktnu uknjižbu poljoprivrednog zemljišta kao zadružne svojine na svim onim površinama za koje je izvršeno razgraničenje poljoprivrednog zemljišta po osnovu Zakona o razgraničenju poljoprivrednog zemljišta iz 1992. godine. Za zadruge koje nisu izvršile razgraničenje poljoprivrednog zemljišta dokazivanje i uknjižba poljoprivrednog zemljišta kao zadružne svojine vrši se na osnovu validne dokumentacije o sticanju vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem, a validni su dokumenti kao što su ugovori o kupovini ili poklonu i dr. Što se tiče građevinskih objekata procedura je i dokumentacija takođe jasna i podrazumeva najmanje građevinsku ili upotrebnu dozvolu nad objektom, koji je na korišćenju kod zadruga.

2. Primeri iz prakse postupaka uknjižbe Na osnovu pozitivnih zakonskih propisa Republike Srbije, Republički geodetski zavod sa svojim odeljenjima u lokalnim samoupravama je organ koji je nadležan za
uknjižbu svih vrsta svojine nad nepokretnostima, pa samim tim i zadružne svojine. U cilju ubrzavanja postupka uknjižbe zadružne svojine, a na osnovu novog Zakona o zadrugama Ministarstvo privrede je formiralo Radnu grupu za praćenje sprovođenja Zakona o zadrugama, sa posebnom pažnjom na postupke dokazivanja i uknjižbe zadružne svojine. Održano je više radnih sastanaka članova Radne grupe kojima su prisustvovali i predstavnici Republičkog geodetskog zavoda, kao nosioca uknjižbe zadružne svojine, predstavnici Republičkog pravobranilaštva, resornih ministarstava, pre svega Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i njihove Uprave za poljoprivredno zemljište. Cilj ovih sastanaka bio je pojednostavljenje procedure dokazivanja i uknjižbe zadružne svojine i imali su uticaja na ubrzanje postupka uknjižbe zadružne svojine. Na osnovu informacija sa terena sa kojima raspolaže Zadružni savez Srbije, jedan broj zemljoradničkih zadruga je na osnovu validne dokumentacije uspeo da uknjiži i nesmetano raspolaže zadružnom svojinom. Dobar deo zemljoradničkih zadruga i pored validne dokumentacije i uknjižbe od strane Republičkog geodetskog zavoda, nije u mogućnosti da raspolaže sopstvenom zadružnom svojinom, jer su na rešenja o uknjižbi iste predstavnici državnog pravobranilaštva istakli žalbena rešenja, a da u većini istaknutih rešenja nema realnih osnova za osporavanje uknjižene zadružne svojine. Na ovaj način odugovlači se postupak uknjižbe, i onemogućava zadrugama raspolaganje zadružnom svojinom čime se njihov rad i poslovanje dovodi do nivoa ugroženosti ekonomskog opstanka što ima direktan negativni uticaj na segment regionalnog i lokalnog razvoja. Različiti interesi oko svojine i nesinhronizacija rada javnih službi stvaraju dosta konfuzije na terenu oko realnog stanja zadružne svojine i postupanja po istoj. Najsvežiji primer predstavlja Rešenje Odeljenja za urbanizam, stambeno-komunalne poslove, građevinarstvo i inspekcijske
poslove Gradske uprave Pirot gde je građevinski inspektor ovog Odeljenja svojim rešenjem br. 03-U-354-664/2018 od 19.02.2018. godine proglasio Zadružni savez Srbije vlasnikom nezakonito izgrađenog objekta magacina gabarita 41,50 m h 8,30 m, na kat. Parceli broj 3655/1 KO Pirot – Grad, u Ulici 6. Koloseka br. 3 iako se ista u Republičkog geodetskog zavoda, a na osnovu javno dostupnih dokumenata vodi na PIK 8. Septembar, Pirot, sa oblikom svojine „društveni“. Neshvatljivo je da građevinski inspektor donese ovakvo rešenje, a pritom ne utvrdi vlasništvo iako je obavezan da po službenoj dužnosti to učini, a i radna etika valjda nalaže da ima saradnju sa predavnicima Republičkog geodetskog zavoda, kao jedinog organa zaduženog za evidenciju vlasništva na teritoriji Republike Srbije.

Navedeni postupci oko dokazivanja i ukjižbe zadružne svojine sa validnom dokumentacijom i bez dokumentacije ukazuju na postupanje nadležnih organa i njihovu odgovornost u navedenom postupku, a
naročito u postupcima podrške Programu unapređenja rada zemljoradničkog zadrugarstva na teritoriji Republike Srbije usvojenog od strane Vlade Republike Srbije, a koji se sprovodi preko Kabineta ministra zaduženog za ravnomerni regionalni razvoj i rad javnih preduzeća. Vlasništvo nad imovinom prvi je i osnovni kriterijum za mogućnost korišćenja predpristupnih fondova Evropske Unije. Imajući u vidu da je u Republici Srbiji u toku realizacija IPARD programa, zemljoradničke zadruge zbog neuknjižene zadružne svojine stavljene su u neravnopravan položaj u pogledu mogućnosti
korišćenja navedenih sredstava, u funkciji unapređenja rada zemljoradničkog zadrugarstva, kao i pojedinačnih zadruga privrednih subjekata.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

 

Sa ciljem da poljoprivrednicima omogući nova iskustva i razmenu mišljenja, lokalna samouprava Grada Valjeva, putem svog Javnog preduzeća Agrorazvoj, obezbedila je stručno putovanje u Republiku Češku. Drugog dana posete, imali smo priliku da posetimo zadrugu u Istočnoj Češkoj, gde smo razgovarali sa gospodinom Martinom, predsednikom upravnog odbora zadruge, a svoje utiske sa nama je podelio i gospodin Jovan Milinković, iz savetodavne službe iz Valjeva.

Na putovanju smo posetili zadrugu u istočnoj Češkoj, koja ima 600 ha zemlje, sa godišnjom proizvodnjom 12.000-15.000 tona voća. U razgovoru sa gospodinom Martinom, predsednikom upravnog odbora zadruge, saznali smo da je u proizvodnji najviše zastupljena jabuka sa 80 %, zatim proizvodnja višnje sa oko 1.000 t, 300-500 t šljive i oko 200 t trešnje. U ovom trenutku, kapacitet zadruge je oko 11.000 t voća. Ove godine, zadruga je pustila u rad novo skladište za voće kapaciteta 2.000 t. Zadruga za svoje članove osigurava selekciju, pakovanje i prodaju voća velikim trgovinskim lancima. Kako je istakao naš sagovornik, članovi zadruga imaju svoje voćnjake a zadruga im pruža usluge da lakše plasiraju proizvode na tržište. U isto vreme im pruža savete za koju voćnu vrstu da se opredele i kako da najbolje zaštite svoje proizvode. Zadruga ima profesionalni menadžment, uključujući i sopstveni transport.

Kako je naveo gospodin Jovan Milinković, iz savetodavne službe iz Valjeva, iako nije zemlja gde je voćarstvo osnovna grana poljoprivrede, Republika Češka je prepoznala voćarstvo kao granu poljoprivrede koja je veoma bitna, gde je uloženo dosta novca i napora da stvore jedan moćan Institut sa savremenom opremom, gde se poseban akcenat daje na stvaranje novih sorti. Kao što smo mogli i da vidimo, izuzetno su u tome uspešni, a posebno je bitno što stvaraju sorte koje su otporne na bolesti i tako se smanjuje upotreba hemijskih sredstava u proizvodnji. Kako nam navodi gospodin Milinković, ovo putovanje je od velikog značaja, dosta su naučili i videli. Jabuke su drugačijeg ukusa nego voće iz naših krajeva, ali su lepo upakovane.

         

         "Jabuke su drugačijeg ukusa nego voće iz naših krajeva, ali su lepo upakovane."

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar.

 

Agrobiznis magazin sa valjevcima u Institutu za voćarstvo Češke Republike

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3407-agrobiznis-magazin-sa-valjevcima-u-institutu-za-vocarstvo-ceske-republike

 

Milan Krkobabić, ministar u Vladi Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, danas je govorio na tribini kojom je započeo peti Sajam zdrave hrane „Milena Tatar – Sopot 2017”.

„Ova lepa manifestacija okupila je ljude, zadrugare, proizvođače zdrave hrane, i to je nešto čemu težimo. Jedan od vidova uspešnosti u budućnosti je i proizvodnja zdrave, organske hrane koju možemo da plasiramo za izvoz i Evropu”, rekao je ministar.

Na tribini posvećenoj izazovima i benefitima gajenja bašte u kojoj nema hemikalija, aktuelnim podsticajima u poljoprivredi, kao i putu organske hrane od proizvođača do tržišta, ministar Krkobabić je naglasio i da ga raduje što je u Sopotu upoznao puno entuzijasta, kao i mladih koji žele da žive na selu.
Cilj obnove zadrugarstva je da mladi ljudi ostaju u selima, ali i da se oni koji su otišli u gradove vrate i posvete proizvodnji, na dobrobit svojih domaćinstava i razvoja čitave privrede.

„Zemlja koju imamo je jedinstven i neponovljiv resurs i kada je imamo, hajde da je iskoristimo na najbolji mogući način“, rekao je ministar i istakao zalaganje Vlade da na tom putu okupi i osnaži male proizvođače.
Još jedna podsticajna ideja na kojoj će se, prema rečima ministra raditi, je da se deo državne zemlje, do 50 hektara, ustupi mladim ljudima koji imaju želju i hrabrost da prihvate izazov i bave se poljoprivredom.
Manifestacija u čast Milene Tatar okupila je veliki broj izlagača organskih proizvoda iz svih krajeva Srbije, a posetioci su imali prilike da se upoznaju sa proizvodima, metodama organske proizvodnje i iskustvima samih proizvođača.

Za Kikinđane koji žele da rade preko omladinskih zadruga nude se poslovi u poljoprivredi, kafićima, kao i prodaja sladoleda. Najviše sezonca traži se za poljoprivredne poslove, a radni sat plaća se od 130 do 200 dinara.

Članovi naše zadruge uposleni su na kopanju, branju trešanja, ali i prodaji robe, kao i pomoćnim poslovima u pakovanju, prodaji... - istakao je Žarko Ćirić, direktor Omladinske zadruge "Metalac".

U proseku, radni sat plaća se 150 dinara.

- Ponuda poslova manja je ove u odnosu na prošlu godinu. Takođe, manja je i potražnja, tačnije, manje je interesovanje za rad preko omladinske zadruge - predočava Ćirić.

Preko ove zadruge traže se, pre svega, radnici za berbu malina i rad u hladnjačama u centralnoj Srbiji, na period od 25 dana.

- Dnevnica je 2.000 dinara, a radi se 12 sati. Obezbeđeni su stan, hrana i novac za put - objašnjava naš sagovornik.

Pre desetak dana skinute su metlice sa kukuruza, a taj posao obavilo je do stotinak sezonaca.

OMLADINSKA ZADRUGA

SVI koji se zaposle preko Omladinske zadruge "Metalac" potpisuju ugovor o privremenim i povremenim poslovima, a poslodavci najčešće traže starije i iskusnije radnike, naročito za poljoprivredne poslove.

Izvor: www.novosti.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31