Ruzmarin je grmolika biljka, koja potiče iz mediteranskih krajeva. Za gajenje se mogu koristiti suvi tereni na južnim padinama sa što više svetlosti. U periodu do početka cvetanja traži nešto više vlage, a kasnije podnosi jake i dugotrajne suše. Zahteva humusna ili peskovito ilovasta zemljišta neutralne reakcije. Može se gajiti i na lakšim, plitkim i krečnim zemljištima. Kao kod većine višegodišnjih biljaka vegetacija kreće krajem marta, kada temperature porastu iznad 15 - 20 °C. U tom periodu je osetljiv na mrazeve i dešava se da mlade biljke i novije grančice izmrznu već i na -5 °C. U toku zime, u periodu mirovanja nadzemni delovi izdržavaju mraz do -20°C. Prilikom gajenja ruzmarina biraju se najbolji žbunovi sa najboljim kvalitetom etarskog ulja. Razmnožava se semenom, deljenjem bokora ili reznicama. Za uzgoj ruzmarina treba iskoristiti parcele koje nisu najpogodnije za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, pošto ostaje na istom mestu više od deset godina. Svojim jakim korenom dobro vezuje zemljište i može se koristiti za nagnute terene, podložne eroziji. Ne zahteva posebnu negu, tako da je idealna biljka za organsku proizvodnju. Kako se gaji na istom mestu i do 10 godina, ne može da uđe u sastav ni jednog plodoreda. Najpogodniji predusevi su svi oni koji ostavljaju nezakorovljena zemljišta.

Obrada i đubrenje - Prilikom zasnivanja plantaže o pripremi zemljišta treba razmišljati u godini preduseva. Bez obzira koji je predusev, preporučuje se duboka obrada zemljišta 30 - 40 cm i te godine se maksimalno vodi računa o redovnom uništavanju korova. Ako je predusev strno žito ili rana okopavina odmah posle žetve se zemljište plitko obradi na 15 - 20 cm. Predsetvena priprema se obavlja ili u jesen ili u proleće, što zavisi od načina razmnožavanja i vremena setve (sadnje). Na velikim nagibima, gde je nemoguća mašinska obrada,u jesen se kopaju jame, napune smešom stajnjaka i zemlje i ostave do momenta sadnje. U zasadima ruzmarina se svake 3 - 4 godine obavlja duboka obrada. Prilikom zasnivanja zasada u zemljište se pre osnovne obrade unosi 35 - 50 t/ha stajnjaka i istovremeno 70 - 80 kg/ha P2O5 i 100 - 120 kg/ha K2O. Posle setve ili sadnje unosi se 70 - 80 kg/ha N koji pospešuje bolji razvoj i bokorenje. U ostalim godinama gajenja dodaje se (zavisno od plodnosti zemljišta) 60 - 100 kg/ha N, 50 - 60 kg/ha P2O5 i 80 - 120 kg/ha K2O i to fosfor, kalijum i 1/3 azota pre jesenje obrade a ostatak azota kroz prihranu. U godinama intenzivne proizvodnje poželjno je i đubrenje stajnjakom svakih 4 - 5 godina, pre duboke obrade, da bi se održala plodnost zemljišta. Razmnožava se na više načina: generativno - proizvodnja rasada u hladnim lejama i vegetativno - deljenje bokora, zelenim i zrelim reznicama i položnicama. Ako se proizvodi rasad za veće zasade, setva semena se obavlja na većim površinama, sa razmakom redova 15 - 20 cm, na dubini do 1,5 cm i vrši se nega dok ne stasa za rasađivanje. Ako su iznikle biljke suviše guste proređuju se na 5 - 10 cm.

Deljenje bokora - Primenjuje se da bi se izbegli veliki radovi i samim tim pojeftinila proizvodnja. Zasadi se u 3 - 4 godini, u oktobru - novembru, seku se na 8 - 10 cm od zemlje i dobro zagrnu. Na proleće, nakon što prorastu mladi izdanaci, izvrši se još 1 - 2 zagrtanja. Mladi izdanci se ožile do jeseni, kada se odgrću i skidaju sa matične biljke. Ovakvim načinom proizvodnjom sadnica obezbeđuju se po kvalitetu identične biljke, ali se moraju još godinu dana posebno negovati, dok ne porastu za rasađivanje. Na manjim površinama najjednostavnije je ašovom preseći busen na više delova i rasaditi direktno na novo mesto. Za skidanje reznica najpogodnije su biljke stare 4 - 5 godina. Na standardni način pripremljene reznice zabadaju se u pesak, na rastojanju 6 - 10 x 2 - 3 cm i dubinu 4 - 5 cm. Nakon zalivanja treba ih zaseniti da bi se što bolje ožilile. Zelene reznice se seku u toku vegetacije, tokom leta, dok se zrele reznice seku u rano proleće, pre kretanja vegetacije. Ožiljene reznice se rasađuju na parcelu a neguju još godinu, dana dok dobro ojačaju. Tokom ožiljavanja i kasnijeg razvoja sadnica redovno se odstranjuje korov (okopavanje i plevljenje).

Položnice - Za ovaj način razmnožavanja najpogodnije su biljke srednje starosti (oko 5 godina). U rano proleće se plugovima zagrne zemlja do bokora, a odmah zatim ručno zagrne do 30 cm visine, vlažnom i rastresitom zemljom. Na bočnim granama debljine olovke do jeseni se obrazuju adventivni korenovi. U jesen, po vlažnom vremenu, busenovi se odgrću i ožiljene grane se odsecaju od matičnog žbuna. Ovim metodom sa jednog žbuna se može dobiti 100 - 150 ožiljenih reznica koje se odmah sade na stalno mesto da se korenovi ne bi osušili.

Sadnja - Na stalno mesto se sadi samo dobro ožiljen rasad. Dobar rasad podrazumeva razvijen korenov sistem i dosta bočnih grana visine 15 - 20 cm. Rasađuje se po vlažnom vremenu, uglavnom ručno, na razmake 80 x 80, 100 x 80 ili 100 x 100 cm, što zavisi od kvaliteta zemljišta. Ovaj način se primenjuje na terenima gde je nemoguća mašinska nega. Na ravnim terenima je moguća sadnja u pantljike (trake u vidu žive ograde), gde se sve operacije mogu mehanizovati, čak i žetva velikim kosilicama. U tom slučaju sadnja se obavlja na 100 x 30 - 50 cm. Razvojem žbuna biljke u redu se spoje i redovi izgledaju kao živa ograda. Ovaj način obezbeđuje više biljaka po jedinici površine, a samim tim raste i prinos. Ako se ovaj način primeni na nagnutim terenima, redovi se pružaju paralelno sa izohipsama. Pošto su biljke gusto isprepletane svojim korenovim sistemom, pružaju zadovoljavajuću zaštitu od erozije.

Olivera Gavrilović

Origano potiče iz roda majorana, ima maslinasto zelenu boju lišća, i ljubičaste cvetove. Listovi imaju aromatičan i blago gorak ukus. Prija mu suva i topla klima, uzgaja se kao jednogodišnja biljka, a samoj biljci smeta hladnoća.

Biljka se primenjuje lokalno, i pomaže pri lečenju mnogih pormećaja sa kožom, kao što su akne i perut. Origano sadrži: vlakna, gvožđe, mangan, vitamin E, kalcijum, omega masne kiseline, triptofan. Origano je takođe bogat izvor vitamina K (pospešuje rast kostiju, održava koštanu gustinu i pospešuje proizvodnju proteina za zgrušavanje krvi.), moćan je dietetski antioksidans (poboljšava u borbi protiv infekcija).

Poseduje antibakterijske osobine, jer je ulje origana moćan antimikrob, i ima prednost u suzbijanju mikroorganizama, jer bakterije ne razvijaju otpornost, kao što razvijaju na klasične antibiotike. Zato što sadrži važna jedinjenja karvakrola (najjači poznati prirodni antiseptik), i timola iz grupe fenola. Origano poseduje jaka antiinflamatorna svojsta, zato što sadrži aktivni sastojak, poznat kao beta-kariofilen, koji se može enentualno koristiti protiv oboljenja, kao što su ostereporoza i arterioskleroza.

Druge zdravstvene prednosti origana, u lečenju drugih bolesti i stanja su prehlada, bol u mišićima, umor, osip, perut, alergije, zubobolja, hroničnih glavobolja, bola u uvetu, upale sinusa, protiv nadimanja, crevnih parazita, bronhitisa, kao sredstvo za iskašljavanje, kod srčanih stanja, menstrualnih grčeva, odbija insekte.

Nedavna dešavanja otkrila su da pozitivno  na zdravlje utiče, i u borbi protiv dijabetesa, i to u kulinarskim biljkama. Naučnici za hranu su otkrili da popularne kulinarske biljke ruzmarin, origano i majoran sadrže jedinjenja koja mogu potencionalno da upravljaju dijabetesom tipa 2, na sličan način kao trenutno propisani lekovi.

Neželjena dejstva i mere predostrožnosti – Prilikom konzumiranja origana može da izazove poremećaj u želucu kod nekih ljudi. Osim toga, oni koji su alergični na biljke i porodice Lamiaceae (kao što su bosiljak, lavanda, menta, i žalfija) treba da budu oprezni, jer one mogu takođe razviti alergijsku reakciju na origano. Ova začinska biljka veoma je zastupljena u grčkoj, španskoj, italijanskoj i turskoj kuhinji. Savršen je dodatak omletu, italijanskim sosovima, jelima sa paradajzom, jagnjetinom i povrćem. U teksaško-meksičkoj kuhinji koristi se uz kim, čili, beli i crni luk. Ima široku primenu u kuhinjama i Mediteranskog basena, na Filipinima i Latinskoj Americi. U turskom kulinarstvu, origano se uglavnom koristi za začinjavanje mesa, posebno za ovčetinu i jagnjetinu. Osušeni i mleveni listovi origana se najčešće koriste u Grčkoj, da daju ukus grčkoj salati i obično se dodaje u ulje/sos od limuna i maslina, koji se koristi kao preliv za ribu, ili roštilsko meso.

 

Na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, na štandu NLB banke, sreli smo Janoša Farago, jednog od dobitnika nagrade na konkursu nlb Organic. Šestočlana porodica Farago, iz sela Orom u opštini Kanjiža, bavi se organskom proizvodnjom, na površini od 10 hektara. Janoš Farago sa suprugom Irmom, opredelio se za organsku proizvodnju još 2004. godine. U njihovoj proizvodnji zastupljeni su organski začini kao što je bosiljak, neven, matičnjak, beli slez, kopriva, origano, razne vrste čajeva od koprive i lavande, organske semenke poput bundevinog semena, pasulj, kukuruz, ječam. Čaj pakuju u vrećice od 50g i 80g. U svom gazdinstvu  imaju i osam košnica, gde su pčele od velikog značaja za organsku proizvodnju. Osim njih šestoro,  na gazdinstvu imaju i radnike, mada kako Janoš navodi, velika je potražnja za radnom snagom u seoskim područjima. Pored košnica, na gazdinstvu imaju i konje. Po njihovim rečima, organska proizvodnja je isplativa, mada kako nam navodi, potrebno je dosta rada i truda, kako bi prinos bio zadovoljavajući. Njihov cilj je bio da ostvare proizvodnju u kojoj neće koristiti hemijska sredstva za zaštitu, i da imaju proizvod vrhunskog kvaliteta.  Sve ručno  noževima skidaju, ništa ne rade mašinski, da bi dobili odličan kvalitet. Porodica Farago je korisnik subvencija od države za poljoprivrednu proizvodnju. Po njihovim rečima, podsticaji za organsku proizvodnju treba da budu u visini vrednosti rada koji je uložen u taj vid proizvodnje. Sertifikacija organske poljoprivrede za površinu od 30ha iznosi oko sto hiljada dinara na godišnjem nivou. Janoš se inače vratio iz Nemačke gde je proveo deset godina, odluku je doneo jer želi da za svoju porodicu i klijente omogući kvalitetnu ishranu, a sada od toga i može da živi.
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31