Divlji ovas (lat. Avena fatua) je vrsta korovske trave i blizak je rođak kultivisanog, jarog ovsa. Poznat je i pod imenom divlja zob i uglavnom se sreće u usevima gajenog ovsa, pšenice i strnih žita, ređe u kukuruzi, ali se javlja i na neobrađenim mestima i po livadama. Po izgledu je jako sličan ozimim strnim žitima, pa ga je teško prepoznati i uništiti u ranoj fazi kada je suzbijanje ovog korova i najefikasnije.Divlji ovas se na srpskim oranicama pojavio 1957. i najviše se zastupljen na području reka Kolubare i Tamnave, u slivu Južne i Zapadne Morave, Timoka, Kosovskog Pomoravlja, oko Šapca...
Najčešći razlozi za širenje divljeg ovsa je setva pšenice u monokulturi u pojedinim oblastima, korišćenje netretiranog i nedorađenog semena, kao i primena herbicida namenjenih suzbijanju samo širokolisnih korovskih vrsta.
Divlji ovas je jednogodišnja vrsta trave koja se razmnožava semenom i proizvodi od 500 do 1000 semena po jednoj stabljici biljke, a seme održava klijavost u zemlji i do nekoliko godina. Može da dostigne visinu od 50 do 150 cm i ima jak korenov sistem koji može da raste i preko jedan metar u dubinu zemlje.Klija i raste u rano proleće u plitkoj zemlji, cveta u maju, a plodnost dostiže u junu i julu. Klijanje divljeg ovsa je neujednačeno i u dugom vremenskom periodu, pa
štetnost ispoljava u kasnijim fazama razvoja pšenice. Nadrasta pšenicu, zasenjuje gornje lišće, pleve i plevice te otežava nalivanje zrna. Stablo je uspravno i glatko a listovi dugi, glatki, tamnozelene boje sa maljavim ivicama. Po ovim dlačicama raspoznaje se u odnosu na ostala srna žita koja nemaju malje po listovima. Cveta u vidu rastresite metlice, pa vetar seme može daleko da raznese. Ukoliko se zapati u žitu ili gajenom ovsu može drastično da
umanji prinos pšenice.
Kako raste i na neobrađenim površinama i livadama može se dogoditi da ga stoka pojede tokom ispaše, iako životinje uglavnom izbegavaju ovu korovsku biljku zbog maljavosti lista. Međutim, ukoliko stoka pojede divlji ovas primećeno je da zrno može da očuva klijavost i prolaskom kroz crevni trakt životinje, pa se mora voditi računa o primeni zagorelog stajnjaka. Iako se prvenstveno pojavljuje na njiva, divlji ovas može da raste i u voćnjacima i vinogradima. Tada ga je lakše prepoznati i iskoreniti direktnim čupanjem iz zemlje.U njivama u kojima se pojavljuje divlji ovas, ovaj korov zauzima prostor gajenoj
biljci, prirodno se bori i „otima“ hranljive materije i vodu. Zbog svega toga ovaj korov utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta roda.Divlji ovas se najlakše suzbija u početnim fazama razvoja, dok je u vreme vegetativnog rasta njegovo uništavanje je otežano. Može se uništiti mehaničkim putem čupanjem, okopavanjem, freziranjem ili korišćenjem herbicida za suzbijanje korova. Međutim, stručnjaci upozoravaju da je primena herbicida nedovoljna mera u
borbi protiv ovog korova.
Posebna pažnja se mora posvetiti primeni čistog semenskog materijala kao i primeni plodoreda. Pravilnom primenom plodoreda (setvom okopavina) stvaraju se nepovoljni uslovi za nicanje ove korovske vrste. Na veoma zakorovljenim njivama preporuka je ne sejati useve strnih žita više godina dok se divlji ovas u potpunosti ne iskoreni. Kada je u pitanju upotreba herbicida kao najefikasniji se pokazao preparat Pallas na bazi aktivne supstance piroksulam 75 g/kg. Pallas se primenjuje od drugog lista do pojave drugog kolenca žita u količini od 0,25 kg/ha u mešavini sa 0,5 l/ ha okvišavača. Važno je napomenuti da
se Pallas primenjuje kada je temperatura između 8°C do 25°C i kada su korovi u fazi intenzivnog porasta.
Dobra strana ovog preparata je i što pored divljeg ovsa deluje i na druge korovske biljke kao što su kukolj, vijušac, žavornjak, samonikli suncokret, mrtva kopriva, mišjakinja i drugi korovi. Stručnjaci često ističu da monitoring neophodan na područjima gde se pojavljuje divlji ovas. Poželjno je upozoriti poljoprivrednike na štetnost ovog korova i upoznati ih sa merama zaštite, ali i zašto je neophodno da prilikom setve pšenice ili ovsa koriste
provereno, dorađeno i deklarisano seme a nikako ono koje su čuvali u ambaru ili na tavanu. Takođe treba napomenuti da divlji ovas može da napravi veliki problem i ako raste na livadi ili njivi do vaše, jer će vetar lako seme da prenese i na vaše oranice. Zato je neophodno ovaj korov uništa vati, ne samo na njivama koje se obrađuju, već i na susednim parcelama.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Miloš Stojanović po zanimanju je diplomirani inženjer zaštite bilja. Znanje stečeno tokom studija odmah je pretočio u praksu i to na svom poljoprivrednom gazdinstvu.
- Obrađujemo oko 10 hektara, bavimo se pretežno ratarstvom i uzgajamo kukuruz, lucerku i pšenicu. Uz to imamo i deset grla tovne junadi. Iza nas je teška godina, otkup je išao izuzetno sporo, ali smo imali sreću da pronađemo kupca i prodamo junad na vreme, tako da smo obezbedili sredstva za proširenje kapaciteta i kupovinu novih grla – kaže Stojanović.
Kako bi mogao da konkuriše za subvencije i pomoć države na koje ima pravo, posebno kao mlad poljoprivrednik, rešio je da registruje poljoprivredno gazdinstvo.
- Trenutno sam u procesu registracije i očekujem da ću za nekoliko meseci moći ravnopravno da konkurišem za subvencije i podsticaje koje Ministarstvo poljoprivrede izdvaja za mlade poljoprivrednike.
Stojanović ističe da je obrazovanje, posebno mladih domaćina, izuzetno važno. Lično njemu su studije pomogle, ne samo da više nauči o samoj poljoprivrednoj proizvodnji, već i za sticanje samopouzdanja.
- Većina mladih ljudi danas sumnja u obrazovanje i sticanje znanja, naročito ako se radi o poljoprivredi, misleći da je povezano samo sa fizičkim radom koji nije dovoljno plaćen. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da to nije tako – ističe naš sagovornik koji je ovog leta učestvovao na smotri naučnih radova studenata agronomije u Čačku.
- Smotra naučnih radova studenata agronomije sa međunarodnim učešćem u organizaciji Agronomskog fakulteta u Čačku, bila je organizovana od 14. do
16. avgusta. Prezentovao sam rad pod nazivom „Hormonalni faktori rasta i razvića rasada paradajza“ u kome sam zajedno sa svojim mentorom dr Ivicom Stančićem istraživao uticaj fitohormona, auksina i giberelina u različitim koncentracijama, najpre u pogledu uticaja na klijavost semena, a kasnije i njihovo delovanje na rasad – kaže Stojanović koji je ponosan na postignute rezultate.
- Na osnovu rezultata dobijenih u ovom istraživanju može se zaključiti da je primenom fitohormona, najpre auksina postignut procenat klijavosti semena od
98.50%, a onda primenom GA3 + KNO3 procenat klijavosti od čak 100 %. Takođe, u fazi intenzivnog porasta primenom auksina preko lista nakon pet dana postignuti bolji rezultati za 17 % po svim praćenim parametrima, a kod primene giberelina čak od 30%. Praćeni parametri su bili:
dužina internodije (mm), visina biljke (mm), masa biljke (g), masa korena (g), masa stabla (g), masa lista (g), broj listova. Tokom školovanja ovaj mladi stručnjak sretao se sa različitim izazovima. Sada, sa diplomom u džepu, našao se pred novim zadatkom - da stečeno znanje primeni i u praksi.
- Iskreno mislim da ocena nije merilo znanja, ali itekako ume da motiviše, bilo da je dobra ili loša. Smatram da je najvažnije da se znanje stečeno na studijama primeni i poveže u praksi, što je možda i najveći izazov. Mislim da su želja za uspehom, motivacija, disciplina ali i ideje te koje prave razliku i guraju napred.
Pored znanja iz oblasti poljoprivrede, ovaj mladi čovek je tokom studija bio angažovan i u studentskom parlamentu, u časopisu „Korak dalje“, ali i u mnogim drugim oblastima pa i u humanitarnim akcijama.
- Za studentske dane me vežu izuzetno lepe uspomene. Pored učenja i sticanja formalnog znanja, bio sam izabran za predsednika studentskog parlamenta. Bio sam glavni i odgovorni urednik časopisa „Korak dalje“. To je prvi studentski poljoprivredni časopis u Srbiji, koji smo objavili uz podršku profesora i rukovodstva Visoke poljoprivredno prehrambene škole strukovnih studija u Prokuplju – kaže Stojanović i ističe: - Uspeli smo da časopis predstavimo u
medijima, gostovali smo u mnogim poljoprivrednim emisijama, a imali smo i tu čast da brojni portali prenesu našu ideju, rad i zalaganje. Isplatilo se višestruko, postali smo bogatiji za jedno veliko iskustvo i stekli brojna poznanstava. Časopis je izuzetno dobra ideja sprovedena u delo i nadam se da će na njemu nastaviti da rade i naredne generacije studenata.Iako mlad po godinama, Miloš je stekao brojna iskustva tokom studija, ali i naučio da je stalno usavršavanje neophodan preduslov ako želite da budete uspešni bez obzira kojim se poslom bavite.

- Naučio sam da u životu ne treba okretati glavu pred problemom već se s njima suočiti. Tokom svih ovih godina i različitih životnih okolnosti, prošao sam kroz razne izazove koji su uticali na mene kao ličnost, ali i na sticanje samopouzdanja, koje mi je izuzetno značilo u javnim nastupima koje sam imao. Stalno čitam, jer smatram da je to veoma bitno zbog načina izražavanja i bogaćenju sopstvenog vokabulara.
I dok se mnogi mladi ljudi žale kako je u Srbiji teško naći dobar posao, Stojanović smatra da je potrebno postaviti sebi cilj, a potom predano raditi i rezultati neće izostati.- Svako ko ima jasan cilj pred sobom, a pritom neumorno radi na tome, bilo gde da se nalazi, pronalaženje posla mu neće biti problem. Odmah nakon završetka fakulteta sam dobio posao i time potvrdio da je moj trud, rad i zalaganje neko primetio. To je i najvažnije da mladi ljudi shvate
da trud nije uzaludan i da će se kad tad isplatiti – smatra Stojanović koji ispred sebe stalno postavlja nove ciljeve i izazove, jer je to preduslov da se razvija kao stručnjak, ali i čovek.
- Osim kratkoročnih ciljeva i svakodnevnih izazova koje sam sebi postavljam, krajnji cilj je neprekidno učenje i usavršavanje, sticanje znanja, veština i životnog
iskustva kako bi stasao u dobrog čoveka i kreirao svoju poslovnu karijeru na najbolji mogući način – zaključuje Miloš Stojanović.

Izvor: Agrobiznis magazin

Količina sredstava za zaštitu bilja koja se koristi na našoj teritoriji varira od godine do godine i prvenstveno zavisi od klimatskih uslova, kao i pojave pojedinih
bolesti i štetočina. U godini kao što je ova, sa visokim temperaturama i velikim količinama padavina, očekuje se veća upotreba sredstava za zaštitu bilja u odnosu na prethodne godine.
Od sredstava za zaštitu bilja koja se koriste najveća je upotreba herbicida, pogotovo u ratarskim kulturama, tako da je najveći uvoz i proizvodnja sredstava za suzbijanje korova. Kontrolu prometa i primene sredstava za zaštitu bilja u skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja sprovodi fitosanitarna
inspekcija, granična pri uvozu, i unutrašnja u domaćem prometu. Sem kontrole prometa i primene, fitosanitarna inspekcija vrši i uzorkovanje bilja i
biljnih proizvoda za ishranu ljudi i životinja na ostatke sredstava za zaštitu bilja, kao i ispitivanje hemijskih i fizičkih osobina uzoraka registrovanih sredstava za
zaštitu bilja u okviru postupka postregistracione kontrole.
U skladu sa zakonom svake godine se donosi godišnji program postregistracione kontrole, koji sadrži plan uzimanja uzoraka, vrstu i broj uzoraka, kao i mera
koje se preduzimaju kada se utvrdi da su ostaci sredstava za zaštitu bilja veći od propisanih maksimalno dozvoljenih količina ostataka ili kada se utvrdi da hemijske i fizičke osobine nisu u saglasnosti sa izdatim rešenjima o registraciji. Kontrola ostataka sredstava za zaštitu bilja direktno ukazuje na pravilnu, tj. nepravilnu primenu sredstava za zaštitu bilja ukoliko se u bilju i biljnim proizvodima pronađe količina ostataka veća od dozvoljene.
Fitosanitarna inspekcija na osnovu godišnjeg plana službenih kontrola kontroliše upotrebu sredstava za zaštitu bilja kod poljoprivrednih proizvođača. Ove
kontrole se rade periodično u zavisnosti od fenofaze vegetacije. Pored kontrola kod poljoprivrednih proizvođača u toku vegetacije vrše se kontrole i vođenja evidencija o upotrebi sredstava za zaštitu bilja. Na ovaj način, fitosanitarna inspekcijska vrši službene kontrole provere sledljivosti kroz koje se može utvrditi odgovornost u slučaju nastanka problema vezanog za povećani sadržaja ostataka sredstava za zaštitu bilja kod primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Kod proizvođača voća, povrća i ratarskih kultura, fitosanitarna inspekcija kontroliše knjige korišćenja pesticida iz koje se može utvrditi koji je pesticid korišćen,
način upotrebe kao i da li je ispoštovana karenca, to jest vreme od momenta tretiranja pesticidom pa do ubiranja ploda.
Ukoliko se prilikom laboratorijskih analiza utvrdi da primarni poljoprivredni proizvodi sadrže veću količinu ostataka pesticida od propisanog onda se zabranjuje njihov promet, zatečena količina proizvoda se povlači iz prometa i uništava se na bezbedan način, dok se dalje nastavlja kontrola kod proizvođača poljoprivrednih proizvoda kod kojih je utvrđen povećan sadržaj sredstava za zaštitu bilja-pesticida. Fitosanitarna inspekcija vrši i kontrolu prometa pesticida u poljoprivrednim apotekama. U toku sezone prometa pesticida vrše se kontrole deklaracije, roka upotrebe pesticida, zatim da li pesticid poseduje
važeću dozvolu za stavljanje u promet, da li se prilikom prometa pesticida daje uputstvo za upotrebu u skladu sa registracijom pesticida kao i da li na prometu pesticida radi odgovarajuće stručno lice.Na osnovu izvršene kontrole, fitosanitarni inspektor preduzima odgovarajuće mere u smislu zabrane prometa pesticida subjektima koji ne ispunjavaju minimalnotehničke uslove, zabrane prometa pesticida koji su zatečeni u prometu nakon isteka deklarisanog roka upotrebe ili za koje je istekla dozvola za stavljanje u promet, a na osnovu utvrđenih nepravilnosti podnosi određene prijave u skladu sa važećom Zakonskom regulativom.
Da bi neko sredstvo za zaštitu bilja bilo registrovano osnovni je uslov da se aktivna supstanca koju sredstvo za zaštitu bilja sadrži nalazi na Listi odobrenih supstanci.
Naša nacionalna Lista odobrenih supstanci usklađena je sa Listom EU i ažurira se na godišnjem nivou. Sa ukidanjem aktivnih supstanci na nivou EU, ukinute supstance se brišu i sa nacionalne Liste odobrenih supstanci, a samim tim se stavljaju van prometa, tj. zabranjuje ili ograničava upotreba sredstava za zaštitu bilja koja ih sadrži. U skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja za sve neregularnosti i kršenja propisa nadležna je fitosanitarna inspekcija.

Izvor: Agrobiznis magazin

Uzgoj trešnje je jedan od najzahtevnijih poslova u voćarstvu. Kao i drugi plodovi kao što su kivi, breskva ili šljiva i kod trešnje plodovi mogu pretrpeti značajne negativne efekte od prekomernih padavina, koje se sve češće javljaju u drugoj dekadi maja. Vodeći međunarodni igrač u sektoru tehničkih tekstila za poljoprivredu ARRIGONI, predlaže nova rešenja koja unapređuju prakse uzgoja. Štaviše, on kombinuje mogućnost zaštite useva od napada štetnih insekata kao što je zastrašujuća Drosophila Suzuki i druge vrste, a i ujedno štiti plodove od kiše.
„Do sada štete od kiše na trešnjama bile su sprečavane pomoću plastičnih omotača. U nekoliko slučajeva ovo rešenje daje zadovoljavajuće rezultate. Međutim, to nije 100% efektivno. To je zbog činjenice jer je ovaj materijal potpuno „vodootporan“. Ovakva folija smanjuje prolaz zraka sunca što utiče na povećanu vlagu i izmenjenu mikroklimu voćnjaka“objašnjava Giuseppe Netti, agronom iz Arrigonija i dodaje, da su posledice oštećenje ili smanjenje roda i da takva folija može prouzrokovati ozbiljne štete na konstrukciji u slučaju jakih vetrova. Istraživanje Arrigonija je dovelo do novog inovativnog proizvoda: PROTECTA.
Ovo je novi koncept pokrivenosti koji garantuje višestruke prednosti: smanjenje procenta protoka vode, održavanje dovoljnog protoka vazduha i dobra mikroklima, visoka mehanička čvrstoća, trajnost folije (preko 6 godina u Italiji), grad, vetar, mraz i zaštita od sunca.
PROTECTA je napravljena od visoko otpornog ARLENE HT monofilamenta i sadrži specijalne aditive koji povećavaju njegovu izdržljivost i pogoduju klizanju kiše izvan redova. Nastala mrežasta tkanina je veoma gusta (39 niti po kvadratnom centimetru), što omogućava da se rastvori i smanji prolaz vode za oko
90%. Da bi se kombinovale prednosti bezbedne zaštite od kiše sa prednostima isključivanja najinvazivnijih vrsta insekata iz voćnjaka, Arrigoni je takođe razvio PROTECTA SISTEM. U ovom slučaju, tkanina otporna na kišu je dopunjena bočnom zaštitom koju obezbeđuju BIORETE otvore koji su efikasni u sprečavanju
štetnih insekata da dođu do useva i prouzrokuju štetu u voćnjaku. Sistem zaštite od insekata smanjuje potrebu za pesticidima sa rešenjima koja uspevaju da se suprotstave napadima Drosophila Suzuki i drugih štetnih insekata.

"Ovim visoko tehnološkim predlozima kombinovali smo veliku jednostavnost instalacije i sakupljanja folije“, zaključuje Netti.

Izvor: Agrobiznis magazin

Mamci se ne smeju postavljati na površini zemlje,  već se postavljaju isključivo u aktivne rupe,  ili u specijalnim kutijama koje su namenjene za te svrhe, kako bi smo izbegli trovanje kako domaćih tako divljih i korisnih životinja, a i ptica.

Kako su dani zahladneli,  tako se pojavljuju problemi  sa grupom štetočina  - glodarima, odnosno miševima, pacovima, skoči miševima, poljskim voluharicama.... Tokom zimskog  perioda, kada u prirodi ima manje hrane, glodari se u poljima hrane semenom posejanih kultura. Veoma je bitno da se suzbijanje ovih štetočina obavi pravovremeno.

RODENTICIDI , su  grupa hemijskih sredstava za suzbijanje štetnih glodara.  Rodenticide možemo podeliti na sporodelujuće i brzodelujuće. Sporodelujući su sa aspekta toksikologije mnogo bezbedniji i prihvatljiviji iz dva razloga. Prvi je da je potrebna veća količina otrova u odnosu na masu glodara,  i drugi je da njihovim sporim delovanjem omogućavaju preživljavanje, tj. postoje protivotrovi i imamo vremena za njihovo davanje. 

Kod primene brzodelujućih rodenticida, gde je potrebno jednokratno unošenje,  postoje oni gde letalni efekat nastupa u vrmenu od nekoliko minuta, gde spadaju  natrijumfluoroacetat, cijanovodonik, fosforvodonik, ugljendisulfid. Pored ovih postoje i brzodelujući,  gde je od jednokratnog unošenja do smrti potrebno od 2 do 4 dana,  tu spadaju cinkfosfid, norbormid, brometalin, gofacid...

Kod primene sporodelujućih potrebno je višekratno unošenje, a letalni period – period do uginuća, iznosi 4 do 8 dana za sivog pacova, odnosno, 4 do 12 dana za crnog pacova, kućnog miša, voluharice. U sporodelujuće spadaju antikoagulanti, koji su derivati hidroksikumarina ( varfarin, difenilkum, kumatetralil, difetialon ) i indandiona ( difacinon, hlorofacinon ).

Antikoagulanti su u kompeticiji sa vitaminom K ( zauzimaju njegovo mesto u organizmu ),  sprečavajući  koagulaciju krvi, tako da životinja umire od postepenog unutrašnjeg krvarenja. Protivotrov kod antikoagulanata je davanje injekcije vitamina K, intramuskularno.

Kod praktične primene rodenticidi se primenjuju u vidu: suvih rastresitih ili kompaktnih ( parafinisanih ili briketiranih ) mamaka sa hranljivom podlogom,  tečnih mamaka spravljenih od odgovarajućeg tečnog nosača ( voda, mleko, ulje ),  kojima se vrši prskanje površina gde se nalaze štetočine, praškastih rodenticida za posipanje puteva,  odnosno staza kretanja glodara, gasovi za fumigaciju prostorija ili tunela i hodnika miševa.  Izbor navedenih metoda  zavisi od vrste štetočine, od njigove gustine populacije – brojnost, mesta primene, lokaliteta, vremenskih prilika...

Nastavak pročitajte u Agrobiznis magazinu koji izlazi 15.decembra 2018. godine

Pretplata na 0692211049

 

U organskoj proizvodnji  nije lako proizvesti ekonomičnu proizvodnju. Štetni biološki agensi ( patogeni, štetočine i korovske biljke) svojim prisustvom smanjuju prinos i kvalitet proizvoda u bilo kojoj oblasti biljne proizvodnje. U organskoj proizvodnji nije dozvoljena primena velikog broja preparata – lekova za biljke ( pesticida), zato se prioritet daje PREVENTIVNIM –MERAMA sa kojim se sprečava pojava bioloških agenasa, a ne lečenju ( primeni preparata- pesticida).

 Preventivne mere:

Agrotehničke mere: Izbor parcela, Izbor otporne vrste i sorte, Obrada zemljišta, Poštovanje vremena setve i gustine sklopa biljaka, Setva zaštitnih pojaseva, Đubrenje ( pravilna ishrana biljaka ), Uništavanje prelaznih domaćina, Privlačenje predatora, Plodored, Udruživanje useva, Uspostavljanje cvetnih pojaseva, Košenjem i ispašom, Mulčiranjem i dr.

Higijenske mere - Zdrav i kvalitetan sadni materijal, Higijena zemljišta, Voda za zalivanje mora biti prve  ili druge klase, Sakupljanje i uništavanje zaraženih delova biljaka, Čišćenje i dezinfekcija oruđa i alata.

Odbrambene mere:

Biološke mere: Preparati na bazi virusa, bakterija i gljiva, Nematode, Korisni insekti – bubamare, uholaže, parazitne osice, Grinje, Ptice – senice i detlići, Ježevi, krtice, slepi miševi.

Fizičke mere - Sakupljanje štetnih insekata i njihovo uništavanje, Upotreba feromonskih klopki, lepljivih kartona u boji, Primamljivanje hranom - mekinje, melasa, slatki sokovi, pivo, Odbijanje mirisom, svetlošću i zvukom, Sakupljanje zaraženih biljnih delova, Spaljivanje insekata i korova gasom, Postavljanje mreža protiv grada i ptica, Kopanje zaštitnih kanala, Upotreba raznih usisivača.

Hemijske mere: Hemijska sredstva se koriste kada preventivne mere ne mogu dati zadovoljavajuće reztultate. Tu spadaju: Feromoni – hemijska sredstva slična hormonima koje stvaraju i emituju insekti i koriste za primamljivanje insekata sa velikih rastojanja, Fungicidi za dezinfekciju semena,  preparati na bazi bakra, masna soda, kalijum permanganat, cinkoksid, biljni ekstrakti, Sredstva za zimsko tretiranje, kuhinjska so, kalijum permanganat, kalijumov sapun, sumpor, Sredstva  za tretiranje tokom vegetacije -  preparati na bazi bakra, preparati na bazi sumpora, kalijum permanganat, krečni sulfat, kameno brašno, kokosovo brašno, propolis, cinkoksid, Insekticidi – mineralna ulja, nikotin, piretrin, kvasija, rotenon, vodeni rastvor duvana, želatin, kalijumov sapun i dr.,     

Biopesticidi se zasnivaju na korišcenju korisnih mikroorganizama ili produkata njihovog metabolizma pri čemu stvaraju toksine, kristale, spore, antibiotike kojima  štite biljke delujući antagonistički na prouzrokovače bolesti, štetne insekte, nematode i korove.  Istovremeno su bezopasni za ljude i ekološki bezbedni, produkuju vitamine, enzime i biljne  hormone kojima deluju na imuni sistem biljaka i time povećavaju njihovu otpornost.  

Dozvoljena sredstva  za zaštutu billja u organskoj proizvodnji: Azadiractin  Iz Azadirachata indica (nemim ulje) /Insekticid, Ekstrat (vodeni rastvor) iz Nicotiana tabacum /Insekticid, Piretrin ekstrahovan iz Chrusanthemum cinerarifolium /Insekticid,Rotenon ekstrahovan iz Deris spp. i Terphrosia spp. /insekticid,Kvazija ekstrahovana iz Qvassia amara /Insekticid, repelent, Želatin /Insekticid, Biljna ulja (ulje od metvice, crnogorčine smole, kima) /Insekticid, akaricid, fungicid i materija za ometanje rasta, Lecitin /Fungicid, Pčelinji vosak, Hidrolizovane belančevine /mamac,

Dozvoljeni mikroorganizmi za biološko suzbijanje štetočina koji se koriste kao sredstva za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji:  Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice) npr. Bacillus thuriginensis, virus  granuloye itd.

Dozvoljene materije koje se koriste u zamkama i raspršivačima za zaštitu bilja: Diamonijum fosfat /Mamac samo u zamkama, Metaldehid, Limacid/Mamac samo u zamkama sa sredstvom koje odbija krupnije vrste životinja, Feromoni /Mamac samo u zamkama i raspršivačima, Piretroidi (samo Deltametrin i Lambda cuhalotrin) /Insekticid samo u zamkama sa specifičnim mamcima.

Ostala dozvoljena sredstva za zaštitu bilja koja se tradicionalno koriste u organskoj proizvodnji: Krečni sulfat (kalcijumov polisulfid) /Fungicid, insekticid, akaricid, Mineralna ulja /Fungicid, insekticid, Kalijum permanganat /Fungicid, baktericid, Sumpor /Fungicid, akaricid, repelent, Bakar u obliku bakarnog hidroksida, bakarnog oksihlorida, trobaznog bakarnog sulfata, bakarnog oksida /Fungicid, Kalijumov sapun (mazivi sapun) /Insekticid,Parafinsko ulje /Insekticid, akaricid, Kvarcni pesak /Repelent,

( Navedene mere su zasnovane na Pravilniku o metodama organske biljne proizvodnje).

Nastavak u narednom broju Agrobiznis magazina 

Mr Piljo Dakić

Organska poljoprivredna proizvodnja je prozvodnja koja se zasniva na plodoredu, upotrebi zelenišnog đubriva i biološke kontrole insekata, izboru otpornih sorti, vremenu setve/sadnje, blagovremene obrade zemljišta. Isključena je primena sredstava hemijsko-sintetičkog porekla i mineralnih đubriva, a dozvoljena primena bioloških preparata i stajskog đubriva. Zdravlje i sigurnost su osnovni razlozi za uvođenje organske proizvodnje i za nju bi trebalo što manje materijalnih sredstava, a velika ulaganja u znanje i organizaciju proizvodnje. Uprkos zahtevima tržišta organska proizvodnja je i dalje ograničena na male površine. Ona je zakonski regulisana i uključuje kontrolu i sertifikaciju proizvodnje i proizvoda. Smernice ove proizvodnje određuje država, a kontrolu vrše ovlašćene sertifikacione kuće.

Neophodno je da proizvođač koji planira uzgoj organske hrane sarađuje sa ovlašćenom organizacijom koja ima dozvolu od strane Ministarstva poljoprivrede za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje za 2018 godinu. Neke od njih su: ECOCERT BALKAN D.O.O, CENTAR ZA ISPITIVANJE NAMINICA (CIN), ECOVIVENDI D.O.O., ORGANIC CONTROL SYSTEM D.O.O.

Proizvođač mora ispuniti određene uslove. Mora prikazati šta je gajio na svojim parcelama protekle četiri godine i šta je primenjivao. Nakon upotrebe insekticida i herbicida sa jakim perzistetnim dejstom, treba sačekati par godina, a napuštene površine se odmah mogu uključiti u ovu proizvodnju. Površine pored puteva sa prometnim saobraćajem nisu pogodne, kao ni one pored višegodišnjih zasada. Proizvođač se obavezuje da će zbog plodoreda gajiti veći broj kultura. Treba da prihvati uslove one organizacije kojoj je pristupio, da se slaže sa kontrolom nad celokupnom proizvodnjom, i na
povremenu analizu proizvedenih namirnica.

Za sprovođenje zaštite u ovakvoj proizvodnji neophodno je dobro poznavanje biologije štetnih organizama, uslova i načina njihove pojave, praćenje praga štetnosti. Uključuju se sva saznanja iz oblasti poljoprivrede: primena pesticida biološkog porekla, biološka borba, primena alternativnih sredstava, selekcija, stvaranje otpornih sorti, kalemljenje na otporne podloge. Biološka redukcija biljnih štetočina sastoji se od primene regulatora rasta insekata, feromona, repelenata, atraktanata, predatora parazita. Dozvoljena je primena insekticida na bazi Baccilus thuringiensis koji zajedno sa primenom preventivnih mera daju dobre rezultate. Primenom lovnih posuda sa melasom može se uloviti veliki broj odraslih insekata. Od fungicida dozvoljena je samo primena onih koji se nalaze na listi dozvoljenih u organskoj proizvodnji, između ostalog sumpor i bordovska čorba, kao izvanredan baktericid i fungicid.

Fitopreparati koji se koriste u zaštiti bilja u organskoj proizvodnji mogu se napraviti i u sopstvenoj režiji. U organskoj proizvodnji ti preparati mogu biti u obliku:

1. Čorbe-oparak (odgovarajuće biljke se usitne i preliju vodom, nakon čega se kuvaju), spravlja se oparak od nadzemnih delova krompira, crnog luka, kamilice, maslačka.
2. Fermentisani ekstrkt (suvi ili sveži delovi biljaka se potope vodom, u toku par dana se povremeno mešaju, čeka se vrenje). Fermentacija je završena kada se biljni ostaci istalože a tečnost se izbistri.
Koristimo razređen ekstrakt.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Organska poljoprivredna proizvodnja je prozvodnja koja se zasniva na plodoredu, upotrebi zelenišnog đubriva i biološke kontrole insekata, izboru otpornih sorti, vremenu setve/ sadnje, blagovremene obade zemljišta. Isključena je primena sredstava hemisko-sintetičkog porekla I mineralnih đubriva, a dozvoljena primena bioloških preparata I stajskog đubriva.  Zdravlje i sigurnost su osnovni razlozi za uvođenje organske proizvodnje I za nju   bi trebalo što manje materijalnih sredstava, a velika ulaganja u znanje i organizaciju proizvodnje.

Uprkos zahtevimatržišta i dalje je organska proizvodnja ograničena na male povšine. Ona je zakonski regulisana i uključuje kontrolu i sertifikaciju proizvodnje i proizvoda. Smernice ove proizvodnje određuje država, a kontrolu vrše ovlašćene sertifikacione kuće. Proizvođač koji planira uzgoj organske hrane neophono je da sarađuje sa ovlašćenom organizacijom koja ima dozvolu od strane Ministarstva poljoprivrede za kontrolu i sertifikaciju organske proizvodnje za 2018 godinu. Neke od njih su:  ECOCERT BALKAN D.O.O, CENTAR ZA ISPITIVANJE NAMINICA (CIN), ECOVIVENDI D.O.O., ORGANIC CONTROL SYSTEM D.O.O. Proizvođač mora ispuniti određene uslove. Mora prikazati šta je gajio na svojim parcelama protekle četiri godine i šta je primenjivao. Nakon upotrebe insekticida i herbicida sa jakim perzistetnim dejstom, treba sačekati par godina, a  napuštene  površine se odmah mogu uključiti u ovu proizvodnju. Površine pored puteva sa prometnim saobraćajem nisu pogodne , kao ni one pored višegodišnjih zasada. Proizvođač se obavezuje da će zbog plodoreda gajiti veći broj kultura. Treba da prihvati uslove one oganizacije kojoj je pristupio, da se slaže sa kontrolom nad celokupnom proizvodnjom, I na povremenu analizu proizvedenih namirnica.

 

Ilustracija: Moljac krompira

Za sprovođenje zaštite u ovakvoj proizvodnji neophodno je dobro poznavanje biologije štetnih organizama,  uslova i načina njihove pojave, praćenje praga štetnosti. Uključuju se sva saznanja iz oblasti poljoprivrede: primena pesticida biološkog porekla, biološka borba, primena alternativnih sredstava, selekcija, stvaranje otpornih sorti,  kalemljenje na otporne podloge.

Biološka redukcija biljnih štetočina sastoji se od primene regulatora rasta insekata, feromona, repelenata, atraktanata, predatora parazita. Dozvoljena je primena insekticida na bazi Baccilus thuringiensis koji  zajedno sa primenom preventivnih mera daju dobre rezultate. Primenom lovnih posuda sa melasom može se uloviti veliki broj odraslih insekata.

Od fungicida dozvoljena je samo primena onih koji se nalaze na listi dozvoljenih u organskoj proizvodnji, između ostalog sumpor I bordovska čorba, kao izvandredan baktericid I fungicid.

Fitopreparati koji se koriste u zaštiti bilja u organskoj proizvodnji mogu se napraviti i u sopstvenoj režiji. U organskoj proizvodnji ti preparati mogu biti u obliku:

  1. Čorbe-oparak ( odgovarajuće biljke se usitne I preliju vodom, nakon čega se kuvaju), spravlja se oparak od nadzemnih delova krompira, crnog luka, kamilice, maslačka.
  2. Fermentisani ekstrkt ( suvi ili sveži delovi biljaka se potope vodom, u toku par dana se povremeno mešaju, čeka se vrenje). Fermentacija je zavšena kada se biljni ostaci istalože a tečnost se izbistri. Koristimo razređen ekstrakt.

Macerat ( biljnu masu prelijemo kišnicom I procedimo nakon 24 h). Za  spravljanje macerata pogodna je kopriva, ljute papriice-feferone, duvan, rastavić, beli luk, bosiljak i dr.aromatične biljke.

Dipl.ing. Slađana Gavrilović

Savetodavac za zaštitu bilja

PSSS Valjevo

Obzirom da je ova zima, bar za sada bila blaga, možemo očekivati brojne probleme kada su u pitanju bolesti pšenice i ječma. A kako je cilj svake ratarske proizvodnje kvalitetan i visok prinos, nega i zaštita useva mora biti na visokom nivou.
Brojne su bolesti koje izazvaju fitopatogene gljive u usevima strnih žita. Na njihovu pojavu uopšte, ali i na njihov intenzitet utiču brojni faktori spoljašnje sredine, blaga zima, visoka vlaga i temperatura, sortiment, gustina setve, količina primenjenih đubriva a sve češći problem predstavlja nepoštovanje plodoreda i gajenje u monokulturi duži niz godina. U našim uslovima se javljaju bolesti koje su najopasnije u prvom delu vegetacije, siva pegavost lista, lisna rđa i pepelnica. Njihova pojava je skoro istovremena, i usled đubrenja azotom većim od stvarnih potreba i pojačane vlažnosti vazduha štete mogu biti velike. Imajući to u vidu, ratari bi pšenicu trebali prihranjivati nakon urađene N-min metode kao sigurnog pokazatelja za đubrenje.
Praktično, u pšenici bi trebalo prvi tretman obaviti početkom proleća, do pojave drugog kolenca, kada su najopasnije pepelnica, rđa i pegavost lista.
Bolesti lista potrebno je pratiti od bokorenja pa sve do klasanja, jer najbolje je tretman uraditi preventivno ili po pojavi prvih simptoma jer nijedan preparat nema eradikativni efekat, tj. ne može suzbiti bolest.
Septoria tritici (siva pegavost lista pšenice) - Spore se tokom jeseni i zime šire sa prošlogodišnjih strništa, a prenose se kišom i dodirom samih listova. Prvi simptomi u vidu sivih pega se javljaju prvo na vrhu lista i na najstarijem lišću i to 14-28 dana od ostavrene zaraze. Kada utvrdimo ekonomski prag štetnosti, koji iznosi 10% biljaka sa simptomima na prvom listu iznad drugog kolenca, tada je već neophodno pristupiti hemijskom tretiranju. Potrebno je sačuvati list zastavičar i dva lista ispod njega kao nosioce prinosa. Ako znamo da siva pegavost lista pšenice može uništiti i do 40 % roda, onda bi u fazi vlatanja trebalo obavezno uraditi preventivnu zaštitu.
Puccinia graminis (lisna rđa pšenice) - Simptomi se javljaju na listovima i na lisnim rukavcima. Usled visoke vlage i blage zime povećani su uslovi za razvoj lisne rđe. Optimalna temperatura za razvoj rđe je 20C, ali se može javiti kada temperatura pređe 15C. Prvi simptomi se ispoljavaju 7-14 dana nakon ostvarene infekcije, u vidu ranica, odnosno pegica narandžaste boje. Sa naličja lista one su otvorene i kroz njih pšenica gubi vodu. Prosečan gubitak roda je 10%, a usled jake zaraze može odneti i do 50% očekivanog prinosa. Tretiranje fungicidima odraditi odmah po pojavi prvih simptoma na donjem lišću, a pre širenja na gornja tri i na klas, kako bi zastavičar ostao zdrav. Protektivni fungicidi, iz grupe ditiokarbomata nisu dovoljno efikasni. Kada je u pitanju rđa pšenice, treba znati da veći sadržaj proteina znači i veću osetljivost , pa treba izabrati između otpornijih sorti sa manjim procentom proteina, ili povećati broj tretmana.
Erisiphe graminis (pepelnica pšenice)- Simptomi se javljaju u proleće, tokom marta i aprila meseca, u listovima i lisnim rukavcima, u vidu beličastih pega. Usled širenja zaraze list izgleda kao pepelom posut po čemu je bolest i dobila naziv. Pege kasnije poprimaju sivkastu boju u okviru kojih se formiraju crna telašca (kleistotecije). Preporuka je setva otpornih sorti, i kurativna primena fungicida, kako bi sačuvali tri vršna lista.
Od mera za suzbijanje bolesti lista pšenice značajnu ulogu imaju preventivne, agrotehničke mere, plodored, zaoravanje žetvenih ostataka i izbalansirana prihrana azotnim đubrivima. Pri izboru sorte prednost dati otpornijim sortama. A ukoliko su štete usled napada veće od prinosa svakako je primena fungicida isplativa i opravdana.
Za borbu protiv simptoma sive pegavosti, lisne rđe i pepelnice dobre rezultate daju sl. fungicidi: Tilt 25 EC 0,5 l/ha (a.m. propikonazol); Acanto Plus 0,6 l/ha-(a.m.pikokokstrobin+ ciprokonazol), Artea 330 EC 0,5 l/ha (a.m. propikonazol + ciprokonazol), Falon 460 EC 0,6 l/ha( tebukonazol+triadimenol+spirosamin), Duett ultra 0,4 -0,6 l/ha (a.m epoksikonazol+tiofanat metil), Prosaro 250 EC 0,75-1 l/ha( a.m. protiokonazol+tebukonazol).


Dipl.ing. Slađana Gavrilović
Savetodavac za zaštitu bilja
PSSS Valjevo

 

 

 

Pre primene pesticida, potrebno je ukazati poljoprivrednim proizvođačima na pravilno mešanje pesticida. Postoji potreba primene odjednom više pesticida, jer se sa takvim tretmanom suzbija više štetnih organizama. Obavezno pre primene pesticida pročitati deklaraciju i uputstvo za primenu pesticida. U uputstvu je označeno za svaki pesticid sa kojim pesticidima se ne sme mešati. Zakonom je regulisano  da  je obavezno pridržavanje ovih uputstava. Ako u uputstvu ne piše sa kojim se pesticidima ne sme mešati dati pesticid, potrebno je uraditi test kompatibilnosti.

Test se obavlja na sledeći način:

Napuni se staklena tegla do polovine vodom. Potom se doda ista količina preparata koje planiramo da pomešamo, jedan po jedan, prvo se dodaje čvrsta pa tečna komponenta. Teglu treba protresti i ostaviti da odstoji 10-15 minuta. Ako je došlo do bilo kakve fizičke promene kao što je, na primer, odvajanje slojeva, taloženje, zagrevanje, preterano penušanje preparati nisu kompatibilni i ne smeju se koristi zajedno.

Način na koji se obavlja mešanje pesticida je sledeći: 

  1. Napuni se rezervoar do 1/4 vodom ili drugim nosačem
  2. Pre dodavanja preparata u rezervoar obavezno ih  izmešati sa malo vode (ili drugog nosača)
  3. Dodavanje preparata se obavlja po sledećem redosledu:
    -Prvo staviti čvrste formulacije–WF,DF,WDG;
    -Tečne formulacije – SC,SL;
    -Praškaste formulacije–S,SP;
    -Adjuvanti;
    -Koncentrati za emulziju–EC
  4. Nakon dodavanja preparat dodati ostatak vode ili drugog nosača
  5. Obaviti mešanje u rezervoaru i u toku tretiranja stalno obavljati mešanje pripremljenog rastvora.

Prilikom pripreme rastvora potrebno je da poljoprivredni proizvođači koriste propisanu zaštitnu opremu: rukavice, zaštitno odelo, masku.

 

SAVETI: Kako zaštititi lesku od bolesti i štetočina?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zastita-bilja/item/3046-saveti-kako-zastititi-lesku-od-bolesti-i-stetocina 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31