VRANJE - Prvi Međunarodni sajam lekovitog, začinskog, ukrasnog bilja i pčelinjih proizvoda u Vranju, koji je danas otvoren, bio je prilika da se istaknu potencijali ovog kraja za tu vrstu proizvodnje i dobiju saveti stručnjaka šta i kako gajiti i proizvoditi, ali se i upoznaju sa značajem osiguranja poljoprivrede koji nudi Dunav osiguranje. Na svečanom otvaranju manifestacije, koja je okupila 44 izlagača iz više gradova Srbije i Severne Makedonije, gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković istakao je značajne potencijale koji u okrugu postoje za sakupljanje i gajenje lekovitog bilja kao i za pčelarstvo. Naveo je da sajam prilika za druženje, razmenu ideja i iskustva a aktiviranje potencijala u ovom sektoru pojačaće samozaposljavanja i doprineti održivom razvoju.

(levo)Član gradskog veća, Nebojiša Stamenković, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Velimir Stanojević i  gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković (desno)

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević rekao je da se Vranje za tri godine puno promenilo, jer posle Balkanskog sajma pčelarstva dobija i međunarodni sajam lekovitog bilja. On je najavio da će država nastaviti sa uspešnom politikom subvencija preko kojih će pored podizanja novih plantaža lekovitog bilja osnaživati i ulaganja u prerađivačke kapacitete. Dodao je da Srbija ima potencijal da proizvede 10 puta višse eterično ulja nego što proizvodi danas. U okviru sajma, Dunav osiguranje je imalo drugu ovogodišnju radionicu na kojoj je oko 200 zainteresovanih Vranjanaca u Sali skupštine opštine bilo u prilici da se upozna sa značajem osiguranja poljoprivrede koje je u savremenoj poljoprivredi "agrotehnička mera".

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković: Podrčaćemo ovakve manifestacije,a već dajemo subvencije za ukrsano bilje

Direktor glavne filijale Dunava koja pokriva sedam opština regiona Boban Kostić u izjavi medijima rekao je da poljoprivreda strateška grana regiona i da, iako Dunav ne ostvaruje profit kod osiguranja poljoprivrede, sve više osigurava jer je svestan značaja poljoprivrede. "U poslednje tri godine ukupna fakturisana premija bila je 14 miliona dinara za 350 polisa, a iznos likvidiranih šteta dostigao je 17,5 miliona dinara po osnovu 197 zahteva. Naši planovi su povećanje poljoprivrednih površina koje se osiguravanju I zato permanentno radimo na edukaciji poljoprivrednika", rekao je Kostić.

 

Hektar maline osigurava se za 60.000 do 80.000 dinara, šljiva između 15.000 i 30.000dinara, dok je pšenica do 5.000 dinara, rekao je Kostić i podsetio da država subvencioniše premiju osiguranja u ovom kraju 40 procenata. Osnivač i vlasnik kompanije Adonis iz Sokobanje Nebojša Stanojević, koji je pružio veliku podršku organizovanju sajma, izjavio je da je 45 godina u različitim vrstama biznisa ali uvek kod Dunav osiguranja. Stanojević je rekao da je zadovoljan saradnjom sa Dunavom i poručio kolegama a posebno poljoprivrednim proizvođačima da svoju proizvodnju osiguraju.

Na sajmu u Vranju predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadonović rekao je da je Pčinjski kraj bogom dan za gajenje lekovitog bilja i pčela, te da postoji realna perspektiva za razvoj tih delatnosti ako ljudi žele da rade. Naveo je i stručne ocene po kojima je gajenje lekovitog bilja šest puta isplatljivije od ratarske proizvodnje.

Član Gradskog veća Vranja zadužen za poljoprivredu Nebojša Stamenković izjavio je za Tanjug da je cilj organizacije sajma pored ukazivanja na razvojne potencijale, edukacija I aktiviranje ruralnog stanovništva kako bi oni iskoristili potencijale prirode kojima ovaj kraj obiluje i ostvarili dodatni prihod.

Izvor: (Tanjug)

Uprava grada Vranja ove godine će za poljoprivredu izdvojiti dve trećine više sredstava nego što je to bilo prethodne. Tako je za ove svrhe u gradskom budžetu planirano dvadeset i tri miliona dinara, a to paktično znači da su izdvajanja za agrar u odnosu na prošlu godinu uvećana za osam miliona dinara.

U poljoprivrednom sektoru Gradske uprave planirane su i brojne aktivnosti koje se odnose na edukaciju i neposrednu pomoć poljoprivrednicima kao i promociju proizvoda vranjskog kraja.

Otuda će 7. marta u Vranju biti organizovan i prvi Festival pčelinjih proizvoda, lekovitog, začinskog i ukrasnog bilja sa ciljem da se promoviše med i proizvodi od meda. Biće održane i brojne edukativne radionice za pčelare ali i za sve one koji se bave proizvodnjom preparata i pomoćnih lekovitih sredstava od meda. Za vranjske poljoprivredne proizvođače biće organizovan i odlazak na prvi Sajam voćarstva koji će biti održan u Beogradu od 30. januara pa do 1. februara ove godine.

Izvor:https://jugmedia.rs/u-budzetu-vise-novca-za-poljoprivredu/

Vranje je izuzetno značajno za poljoprivredu Srbije iz razloga što je pitanje poljoprivrede ujedno i pitanje demografije imajući u vidu da nam seosko stanovništvo stari, a neko treba da opstane na ovim prostorima - izjavio je u petak u Vranju Marijan Rističević, predsednik Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije, govoreći o motivima da se sednica tog tela u petak održi baš u Vranju.

- Nije Vranje izuzetak, držali smo već ranije sednicu odbora u Bujanovcu.

Vranje i okolina su uz administrativnu liniju sa Kosmetom.

To je u bezbednosnom smislu osetljivo područje za Srbiju.Seosko stanovništvo na ovom području treba što bolje negovati, a država, podržavajući razvoj poljoprivrede, čuva demografsku sliku stanovništva na jugu jer postojeće stanovništvo treba da ostane na ovim prostorima, da nam se ne desi da ispraznimo Srbiju u osetljivim područjima – kazao je Rističević u Vranju.

U Vranju je u petak održana 48. sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije kojim predsedava Rističević sa jednom tačkom dnevnog reda - "Stanje u poljoprivredi sa posebnim osvrtom na voćarstvo i stočarstvo".Sednica Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije održana je u petak Vranju, između ostalog, i iz razloga što članovi skupštinskog odbora "žele da čuju poljoprivrednike, njihove potrebe i zahteve", naglasio je Rističević.

- Taj deo stanovništva smatram najboljim društvenim slojem u Srbiji - rekao je on.Rističević je u petak u Vranju kazao da u podsticaji u agrarnom budžetu 43,7 milijardi dinara, odnosno 125 odsto veći u odnosu na 2012. godinu.

- Uglavnom se to odnosi na mehanizaciju, priplodni materijal i grla. Rebalansom budžeta dobili smo još dve milijarde dinara. U sledećoj godini očekujem da se taj, rebalansom postignut nivo podstuicaja, još više uveća. Preduslov je da svi mi moramo i da proizvodimo više – kazao je Rističević.

On je poručio poljoprivrednicima da se registruju i da gazdinstva koriste za podsticaje kroz konkurse, a da lokalne samouprave pomognu oko priprema za konkurse.U ime grada Vranja prisutne članove Skupštinskog odbora pozdravio je zamenik gradonačelnika Nenad Antić.

Sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prisustvovalo je devetoro narodnih poslanika.

Izvor:https://www.vranjenews.rs/news/risti%C4%8Devi%C4%87-podr%C5%A1ka-poljoprivrednicima-na-jugu-iz-demografskih-razloga-video

Treći pčelarski sajam jugoistočnog Balkana u Vranju potukao je sve rekorde posete iz prethodne dve godine, kao i prodaje pčelarske opreme (već oko 13 sati na Sajmu niste mogli da kupite nijednu jedinu matičnu rešetku, sve su bile prodate), navodi se na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Sajam je otvorio pomoćnik ministra poljoprivrede, Aleksandar Bogićević, koji je naglasio značaj ovog sajma za jug Srbije, a posebno je pohvalio organizovanost pčelara Srbije kroz Savez pčelarskih organizacija Srbije, navodi se u SPOS-u.

Bogićević je govorio i o podršci Ministarstva poljoprivrede pčelarstvu, posebno naglasivši da će od iduće godine subvencija po košnici iznositi 800 dinara, a naveo je i da će se i u narednoj godini nastaviti i ostalih 6 tipova podrške pčelarstvu.

Gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković pohvalio je organizaciju sajma i izrazio lično i zadovoljstvo Grada Vranja što je uspeo da postane dobar domaćin pčelarskom sajmu, te poželeo uspeh i u narednim godinama.

Najviše kupaca na sajmu bilo je iz Makedonije i Srbije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2636754/treci-pcelarski-sajam-jugoistocnog-balkana-potukao-rekorde-u-prodaji-opreme

Treći pčelarski sajam jugoistočnog Balkana u Sportskoj hali u Vranju otvorio je gradonačelnik Vranja Slobodan Milenković u prisustvu pomoćnika ministra poljoprivrede Aleksandra Bogićevića i predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) dr Rodoljuba Živadinovića.Gradonačelnik Milenković istakao je zadovoljstvo zbog velikog broja mladih pčelara na sajmu, što je dobra tendencija za razvoj i proširenje ove grane poljoprivrede.

- Savez pčelarskih organizacija Srbije pokazao je na koji način treba da se radi, što podrazumeva organizovanje kroz udruženja i zadruge, jer samo na taj način zahtevi pčelara mogu biti realizovani i ciljevi ostvareni.

Upravo realizacija ovog sajma to i pokazuje. Želim vam dobordošlicu u Vranje i nadam se da ćemo se sledeće godine videti u još većem broju - rekao je Milenković.

Nakon toga, prisutnima se obratio Aleksandar Bogićević pomoćnik ministra poljoprivrede, koji je najavio da će sledeće godine biti većih subvencija u pčelarstvu.

- Zajedničkim radom i dogovorom svih relevantnih učesnika mogu se postići veoma dobri rezultati.

Najbolji primer su pčelari, koji udruženi i jaki ostvaruju odlične rezultate.

U narednom periodu, zajedničkim radom SPOS-a, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zaštite životne sredine akcenat mora da se stavi na zaštitu životne sredine, jer pogrešna upotreba pesticida dovodi do velikih problema u pčelarstvu - dodao je Bogićević.

Dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, zahvalio se na velikoj podršci Grada u organizaciji sajma.

- Grad Vranje je dostojan domaćin ovog skupa. Ova manifestacije je iz godinu u godinu sve veća i danas imamo 12 odsto više izlagača i opreme nego prethodne godine.

Ovo je pravi pokazatelj potreba pčelara ovog kraja, ali i regiona - istakao je Živadinović.

U nastavku je održana Tribina o načinu rada pogona za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a „Naš med“ doo, na svetskom tržištu meda od 2020. godine, na kojoj je govorio dr Rodoljub Živadinović predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Takođe, posetioci su bili u prilici i da poslušaju predavanja Anete Šrede, doktora prirodnih nauka zaposlene na Državnom institutu za pčelarstvo, na Univerzitetu Hohenhajm, u Nemačkoj na temu „Zahtevi za kvalitet meda na nemačkom tržištu, parametri koji utiču na njegov kvalitet i saveti o tehnikama pčelarenja koje obezbeđuju vrhunski kvalitet meda i propolisa” i prof. dr Zorana Stanimirovića sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu na temu „Uzroci masovne pojave krečnog i mešinastog legla poslednjih godina i mere za njihovo prevazilaženje“.

Manifestaciju je organizovao Savez pčelarskih organizacija Srbije, uz podršku Grada Vranja i Turističke organizacije Vranje, u saradnji sa Društvom pčelara "Matica“ iz Vranja.

Posetioce sajma su obradovali iz redakcije Agrobiznis magazina besplatnim primercima časopisa. Za samo dva sata podeljeno je više od tri hiljade časopisa. Tokom sajma posetioci su imali prilike i da razgovarajui sa stručnjacima koji su bili gosti AGROPRESS-a i AGROBIZNIS MAGAZINA.

Izvor:https://www.okradio.rs/vesti/lokalne/otvoren-treci-pcelarski-sajam-jugoistocnog-balkana_75643.html

Stečajni upravnik Fabrike hleba i mleka doo iz Vranja oglasio je prodaju nepokretne i pokretne imovine ovog preduzeća metodom javnog nadmetanja.

Imovina je podeljena u više delova, a najvredniju celinu čine industrijska pekara, mlekara, dva magacina, laboratorija sa garažom, magacin gotovih proizvoda, dve kotlarnice, portirnica i prodavnica. Pokretnu imovinu čine i četiri kioska i oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije. Početna cena ovog dela imovine iznosi 86 miliona dinara.

Po ceni od 34 miliona dinara prodaju se i građevinski objekti - benzinska pumpa i nadstrešnica zgrade benzinske stanice, kao i pokretna imovina koju čine oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije.

Pravo učešća na tenderu imaju sva pravna i fizička lica koja ispune tražene uslove. Javno nadmetanje biće održano 11. oktobra 2019. godine u 13 časova u Vladičinom Hanu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622266/prodaje-se-imovina-fabrike-hleba-i-mleka-iz-vranja

U Sportskoj hali u Vranju 21. septembra 2019. godine održaće se Treći pčelarski sajam jugoistočnog Balkana u organizaciji SPOS-a, uz podršku Grada Vranja i TO Vranja, a u saradnji sa Društvom pčelara Matica iz Vranja.

Ulaz za sve zainteresovane pčelare, kao i za građane – potrošače pčelinjih proizvoda je besplatan.

- Očekujemo veliku posećenost sajma od strane pčelara iz Srbije, Makedonije, Albanije, Grčke, Bugarske, Turske i Crne Gore, jer ovaj deo Balkana jednostavno nema sličnu manifestaciju ovako velikog obima, a naša pčelarska oprema je izuzetnog kvaliteta i korektnih cena. Prošlogodišnja neverovatno velika poseta Sajmu je to i pokazala - navodi se na sajtu organizatora.

Sve detalje ovog sajma možete pogledati na ovom linku: http://spos.info/program-treceg-pcelarskog-sajma-jugoistocnog-balkana/

 

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2593650/treci-pcelarski-sajam-jugoistocnog-balkana-21-septembra-u-vranju

 

 

 

 

 

Većnici grada Vranja dali su zeleno svetlo za raspisivanje Javnog poziva za dodelu podsticajnih sredstava u poljoprivredi za 2019. godinu na teritoriji grada. Sredstva za ovu namenu planirana su u gradskom budžetu za ovu godinu i biće isplaćivana u etapama.

Pravo na podsticaje, utvrđene Pravilnikom, imaju porodična poljoprivredna gazdinstva koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava.Prijavu za dodelu ovih podsticajnih sredstava mogu da podnesu nosioci ili članovi poljoprivrednog gazdinstva sa prebivalištem na teritoriji grada.

Sredstva za podsticanje razvoja poljoprivrede mogu da se koriste kao finansijska podrška registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u unapređenju i proširivanju poljoprivredne proizvodnje, da investiraju u regres za reproduktivni materijal (veštačko osemenjavanje krava i nabavku kvalitetnih priplodnih ženskih teladi mlečnih rasa goveda).

Prijave sa kompletnom dokumentacijom podnose se na pisarnici Gradske uprave. Rok za dostavu prijave je 15 dana od dana objavljivanja na zvaničnom sajtu grada.

Izvor:https://jugmedia.rs/podsticajna-sredstva-za-poljoprivrednike-2/

Gradska uprava u Vranju obaveštava vlasnike registrovanih poljoprivrednih gazdinstava da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, da se raspisuje treći Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.

Rok za podnošenje zahteva je od 1. novembra do 9. januara, a sve detalje, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede http://www.minpolj.gov.rs , kao i internet stranici Uprave za agrarna plaćanja http://uap.gov.rs/javni-pozivi-ipard/ .Ostale informacije u vezi raspisanog Javnog poziva mogu se dobiti i u Odeljenju za privredu i ekonomski razvoj, kancelarija broj 15 u Gradskoj upravi Vranje, svakog radnog dana od 07:30 do 15:30 časova ili na broj telefona 017/ 402-348 .

Izvor:http://jugmedia.rs/raspisan-treci-javni-poziv-za-poljoprivrednike/

Gornji i Donji Vrtogoš su dva sela, odnosno mesne zajednice koje razdvajaju upravo samo n zivi sve ostalo je isto, a osnovno je da pripadaju Gradu Vranju, i da dele istu sudbinu ljudi koji žive u ovim krajevima. Dve mesne zajednice bave se poljoprivredom ukupno 1100 stanovnika u 350 domacinstava. Kada prolazite ulicama, retko koja da je asvaltirana, a neodoljiv utisak je kao da je ovde vreme stzalo. Međutim ako se siđe sa ulice u dvorište, na njive mišljenje posetioca se svakako menja. Poljoprivreda je ovde glavna preokupacija, a meštani uglavnom proizvode voće i povrće, mada ima i onih koji su se odlučili za cvećarstvo ili neguju tradiciju stočarenja. Ovde se beleži i komasacija iz 1988. godine kada je nastao posed veličine 420 hektara i na njemu se odvija ratarska proizvodnja. Nekada je ovde bila Vrtogošanka -  zadruga koja je otkupljivala proizvode.

Nekoliko proizvodjaca u selu ima dugu tradiciju proizvidnje rasada voca. Tasic Velimira Srboljb sa ponosom nam kaže da se on bavi proizvodnjom rasada voća i loze vise od 50 godina. Naučio sam da kalemim od 17. godine. Znanje nam je preneo tadašnji omsija Spira Petrovic koji je 1912. godine je poceo da se bavi kalemljenjem. Spirsa je bio poznat širom tadašnje Jugoslavije i proizvodio je dva miliona sadnica. Svakoga dana kod njega je bilo 50 radnika.  Naš sagovornik seća se da ke 1967. i1968.godine radio 150000 kalemova za Titiv Veles . Kasnije se osamostalio i ovaj posao radi i danas. „Jedino nisam imao kalemove kada nismo mogli da radimo u vreme bombardovanja 1999. godine. Jer nije bilo moguce raditi. Danas proizvednja nije ni blizu tadašnjeg nivoa jer se proizvde oko  2000 sadnica loze i 6000 voćaka. Sve se uglavnom zasadi na okućnicama, jer nema podizanja novih većih zasada u ovim krajevima.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za oktobar koji izlazi 15.10.2018. godine

www.agrobiznis.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31