Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Branislav Nedimović, posetio je kikindska naselja Mokrin, Banatsko Veliko Selo i Rusko Selo.Poljoprivrednici sa severa Banata ponovo su ukazali ministru na probleme prilikom izdavanja državne zemlje u zakup i na nisku otkupnu cenu tovnih junadi.

Takođe, ratari su istakli da bi trebalo raditi i na ukrupnjavanju parcela, kako bi se zalivni sistemi koristili punim kapacitetima."Najveći problem je što su usitnjene parcele, tako da bi trebalo pronaći model kako bi se zemljište ukrupnilo. Ima nas dvadesetak koji koristimo zalivne sisteme, ali nismo u prilici da koristimo jer su nam parcele previše usitnjene", kaže Petar Latinović, poljoprivrednik iz Banatskog Velikog Sela.

"Državna zemlja u zakup je na godinu dana, pa poljoprivrednici nisu u mogućnosti da obrade zemlju kvalitetno, ali bar kada bi zakup bio na pet godina, bilo bi dobro", kaže Milan Dragić, poljoprivrednik iz Ruskog Sela.

"Mi smo izneli one probleme koje imaju svi zemljoradnici u Vojvodini. Bilo da se radi o životinjama, bilo o zemljištu. Ministar nam je izneo svoje predloge i šta treba da očekujemo, tako da ćemo videti kako stvari stoje", kaže Živica Terzić, poljoprivrednik iz Mokrina.

Kako bi pomoglo poljoprivrednicima, resorno ministarstvo trebalo bi do kraja godine da osnuje registar cena proizvoda, kako bi ratari unapred znali približne cene za narednu godinu i na taj način mogli da planiraju svoju proizvodnju.

"Pričali smo o državnoj zemlji. Od sledeće godine ratari će moći da iznajme zemlju od četiri do osam godina, a ono što ih muči jesu subvencije i dizel gorivo. Radimo na tome da uvedemo instituciju profesionalnog poljoprivrednog proizvođača i oni mogu da očekuju daleko bolje uslove", kaže ministar Nedimović.

Ministar je istakao da će se boljitak u domaćem agraru osetiti već početkom naredne godine, kao i to da ne očekuje značajnije promene u setvenoj strukturi u predstojećoj jesenjoj setvi.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/nedimovic-sa-poljoprivrednicima-o-zakupu-parcela-subvencijama-gorivu..._1053484.html

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović sastao se danas sa zamenikom guvernera Narodne vlade kineske provincije Henan He Đinpingom, izrazivši zadovoljstvo što je učinjen prvi korak ka povezivanju i uspostavljanju saradnje AP Vojvodine sa ovom kineskom provincijom."Sagovornici su ocenili da je saradnja u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije u obostranom interesu. Posebno je iskazan interes za povezivanje kompanija u oblasti savremenih tehnologija, za kulturnu razmenu i saradnju u oblasti turizma", navodi se u saopštenju Pokrajinske vlade.

Mirović je kazao da Srbiju i Kinu veže veliko i iskreno prijateljtvo, te da je jedan od strateških ciljeva unapređenje privredne saradnje.

On je dodao da Pokrajinska vlada nastoji da kroz intenziviranje poseta i razmenu iskustava sa kineskim provincijama, saradnju koja je definisana na državnom nivou - sprovede u što konkretniju formu.

Đinping, koji predvodi delegaciju te provincije u poseti Srbiji, naglasio je da Henan "prepoznaje privredne i infrastrukturne potencijale Vojvodine".

Prema njegovim rečima, Henan se ekonomski razvija veoma brzo, a sa razvijenom transportnom mrežom može biti privlačna destinacija za srpske kompanije i privrednike.

Đinping je pozvao predsednika vojvođanske vlade Igora Mirovića da poseti Henan i sajam investicija koji se održava u aprilu, zaključuje se u saopštenju.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/mirovic-prvi-korak-u-povezivanu-vojvodine-i-kineskog-henana-09-09-2019

Nakon decenija propadanja srpske industrije hmelja, taj neizostavni sastojak svakog kvalitetnog piva, sve više raste na vojvođanskim njivama, zahvaljujući odluci pojedinih pivara da otkupljuju domaći hmelj, da kvalitet piva stave ispred kvantiteta i posvete se zanatskoj proizvodnji.Uzgajanje hmelja na ovim prostorima prati tradicija duga više od 250 godina. I dalje se najviše gaji u Bačkoj, u okolini Bačkog Petrovca, gde je pre više od veka bilo preko osam hiljada hektara pod tom kulturom, i kako kažu stručnjaci, da bi hmelj opstao, važno je širenje malih pivara, kao i traženje novih kupaca na tržištu."Mi smo počeli 2014. sa revitalizacijom hmeljarstva, jer smo videli šansu da sa razvojem kraft pivara da postoji šansa da se i domaći hmelj vrati, na, na tržište i kroz te kraft pivare da mi plasiramo svoje. Mogu reci da smo zadnjih godina uspeli da izvezemo određene količine i u Hrvatsku i u Mađarsku, Slovačku, Italiju i u Nemačku, bez toga da domaće velike pivare ako ne počnu koristiti naš hmelj ozbiljnijeg povratka hmelja u Vojvodini nema", kaže Rastislav Struhar, tehnolog.

Pivari se slažu sa izjavama stručnjaka da je duša svakog piva upravo hmelj, a da opstanak hmeljarstva leži u malim pivarama, i naravno ukoliko je od autohtonih sorti, to mu daje aromu kakvu ne može da ima nijedno pivo brzo proizvedeno.

"Komercijalna piva se prave kao lageri, a mi većinom u kućnim uslovima pravimo ejlove, znači to su različiti tipovi. Teško je uporediti, naravno ejlovi su puniji, punijeg ukusa bogatiji nego lageri. Kraft pivare kućne, sigurno imaju šta da ponude pitanje je šta su očekivanja vlasnika tih malih pivarstva", kaže Jan Jovankovič, privatnik.

Ove godine Pokrajinski sekretarijat za privredu potpisao je sa uzgajivačima hmelja sporazum za dobijanje finansijskih sredstava. Ipak, od velike važnosti je da domaće pivare prepoznaju domaće proizvođače, kaže Struhar.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/opstanak-hmeljarstva-lezi-u-malim-pivarama_1044261.html

U senćanski AD “Žitopromet - mlin”, jednu od vodećih žitomlinskih kompanija u Srbiji, je i pored svih poteškoća koje su pratile minulu žetvu, u silose do sredine ove nedelje smešteno preko 50.000 tona pšenice.Predsednik odbora direktora “Žitopromet-mlina” Predrag Đurović izjavio je za “Dnevnik” da je dogovorena isporuka pšenice ovogodišnjeg roda s partnerima koji je već imaju u svojim silosima i magacinima, a da će do kraja jula u sopstvenim silosima uskladištiti do 65.000 tona hlebnog zrna. Đurović ističe da je to količina sirovina koja garantuje nesmetan i miran rad svih pogona punim kapacitetom do naredne žetve.

Senćanska kompanija preuzetu pšenicu isključivo koristi za preradu u sopstvenim mlinovima, fabrici testenina s robnom markom “Sentela” i pekari, a pored dobrog pozicioniranja na domaćem tržištu od izvoza ostvaruje godišnje oko 3,5 miliona evra.Deo posla vezan za žetvu, koji nam je u ovoj godini bio prilično problematičan, imao je povoljan ishod, na veliko zadovoljstvo svih u kompaniji “Žitopromet-mlin”. Isplata pšenice ide kontinuirano po cenama koje smo utvrdili, nema zaostataka i čekanja. Jedan deo proizvođača se opredeljuje da pšenicu proda odmah, a reč je o trenutno oko 33 posto proizvođača. Imajući poverenje i sigurnost skladištenja pšenice u našim silosima značajan deo proizvođača odlučuje se za lagerovanje i čekanje povoljnije cene ili prodaje onda kada im sredstva budu neophodna. Procena je da ćemo oko 40 posto pšenice isplatiti u samoj žetvi, a ostatak ostaje na legaru dok se vlasnici ne odluče za prodaju, pod uslovima koje smo im blagovremeno, na samom početku žetve, predočili, kaže Đurović. Cena po kojoj sada “Žitopromet-mlin” otkupljuje pšenicu od proizvođača nešto je veća u odnosu na početak žetve i iznosi 18 dinara za kilogram s PDV-om, odnosno 17,60 dinara plus PDV za pravna lica.

Predrag Đurović ukazuje da se prati situacija na tržištu, ponuda i tražnja, pa će se, u zavisnosti od okolnosti na tržištu, menjati cena i napominje da ne bi bilo u interesu ni kompanije na čijem je čelu, ni proizvođača, da dođe do pada cene.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/zitopromet-mlin-trecina-paora-odmah-uzela-novce-za-psenicu-29-07-2019

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje troškova nabavke mašina i opreme za organsku proizvodnju na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini.

Bespovratna sredstava po ovom Konkursu iznose 8.172.950,00 dinara i dodeljuju se bespovratno.

Bespovratna sredstva iznose do 70% od ukupno prihvatljivih troškova investicije. Prilikom obračuna, uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV).

Maksimalni iznos sredstava koji se dodeljuje po jednoj prijavi jeste 700.000 dinara.

Prilikom razmatranja podnetih prijava za ostvarivanje bespovratnih sredstava priznavaće se jedino mašine i oprema kupljene posle 1. januara 2019. godine, što mora biti dokumentovano avansnim računom, računima sa specifikacijom opreme, otpremnicama, izvodima iz banke, garantnim listovima, jedinstvenim carinskim ispravama, ukoliko je reč o opremi iz uvoza, kao i drugim dokazima koji nose datum posle 1. januara 2019. godine.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, nalaze se u aktivnom statusu, koji su sertifikovani za organsku proizvodnju ili se nalaze u postupku sertifikacije, odnosno ukoliko su u sistemu organske proizvodnje.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, zaključno sa 1. novembrom 2019. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2571288/vojvodina-bespovratno-daje-8-miliona-dinara-za-nabavku-masina-za-organsku-proizvodnju


Udruženja građana, čija je delatnost u vezi sa poljoprivrednom proizvodnjom, mogu da se prijave na konkurs koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Cilj konkursa je podrška radu udruženja građana, čija je aktivnost usmerena na podsticanje razvoja i unapređivanje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava koji se dodeljuje je 10.000.000 dinara.

Pravo na koišćenje novca imaju udruženja iz Vojvodine, koja su upisana u odgovarajući registar Agencije za privredne registre pre 01.01.2019. godine.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno sa 22.07.2019. godine. Prijave se dostavljaju poštom, a sve informacije, kao i dokumentaciju možete pogledati na ovom sajtu: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/Vesti.aspx?Id=22143

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2566989/pokrajina-do-22-jula-dodeljuje-novac-udruzenjima-koja-se-bave-poljoprivredom

Pismo o namerama o uspostavljanju i razvijanju prijateljskih odnosa i saradnje između AP Vojvodine i kineske provincije Hebej danas su potpisali predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović i predsedavajući Kineske narodne političke konferencije Komiteta provincije Hebej Je Dongsong.

To je označilo početak, kako su rekli, konkretne saradnje Vojvodine i te kineske provincije u nekoliko najvažnijih oblasti, pre svega ekonomske.

"Kineska provincija u Hebej ima više od 75 miliona stanovnika i deset puta veći bruto društveni proizvod od Srbije i velika je čast i privilegija razvijati saradnju sa ovom kineskom provincijom", rekao je Mirović.

On je naveo da nije reč samo o protokolarnom potpisivanju deklaracije, već ona predstavlja početak konkretne saradnje u oblasti privrede, kulture, turizma, obrazovanja, od čega će građani Vojvodine i Hebeja imati koristi.

On je podsetio da AP Vojvodina sarađuje sa 39 provincija iz celog sveta, te posebno ukazao na značaj saradnje sa kineskim provincijama, ilustrujući to rečima predsednika Kine Si Đinpinga, koji je ocenio da "Kina ima čelično prijateljstvo sa Srbijom".

"Mi želimo da takvo prijateljstvo unesemo i u našu saradnju i već u novembru će naša delegacija učestvovati na Sajmu digitalnih tehnologija u Hebeju, a u maju će delegacija ove kineske provincije biti gost Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu", rekao je Mirović.

Predsedavajući Kineske narodne političke konferencije Komiteta provincije Hebej Je Dongsong rekao je da Srbija Kini strateški prijateljski partner.

"Srbija je prva zemlja koja se pridružila u okviru inicijative 'Jedan pojas, jedan put' i Mehanizma 16+1. Poljoprivreda i turizam su oblasti gde ima najviše prostora za našu konkretnu saradnju, a dogovorene posete su potvrda toga", rekao je Je Dongsong.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vojvodina-i-kineska-provincija-hebej-o-saradnji-najvise-prostora-u-poljoprivredi-i/3tlky2w

Žetva pšenice na vojvođanskim poljima je počela. Doduše, ne u punoj meri, ali je ipak ulaskom kombajna na njive označen početak ovogodišnje žetve.Kao i svakog leta Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu prvi je započeo žetvu pšenice na oglednim poljima, a stručnjaci Instituta zabeležili su i početak žetve u Torniku u opštini Žitište. Na individualnoj parceli u Torniku prinos je, po rečima dr Vladimira Aćina, prema procenama oko 6,5 tona pšenice po hektaru, a procenat vlažnosti zrna 13.

– To nije loš prinos za ovu godinu uzimajući u obzir da je pšenica kasno nikla zbog velike suše tokom jeseni, a potom i obilnih kiša sve do nedavno – istakao je dr Aćin, ukazujući da očekuje da će tokom vikenda, ukoliko kiša ne pokvari planove, žetva krenuti punim intezitetom.Svi se nadaju da se neće ponoviti lanjska godina kada se žetva otegla više sedmica zbog čestih kiša. Ove godine rod će se ubirati s 570.000 hektara, što je površina na kojoj je pšenica jesenas posejana. U odnosu na 2017. godinu, prošle jeseni pšenica je posejana na oko 90.000 hektara manje. - Predviđa se da će ova godina biti solidna i da će prosečan prinos po hektaru biti oko 4,5 tone - kaže direktor “Žita Srbije” Vukosav Saković, ukazujući da bi ukupan ovogodišnji prinos trebalo da bude oko 2,5 miliona tona pšenice.

Da podsetimo, prošle godine je sa 660.000 hektara pod pšenicom dobijeno 3,3 miliona tona, uz prosečan prinos od pet tona po hektaru. – Za naše potrebe dovoljno je 1,5 miliona tona pšenice, pa ćemo ostatak od ovogodišnjeg roda prodati. Prošle godine izvezli smo 1,1 milion tona žita i brašna na strana tržišta - predočio je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/pocela-zetva-psenice-u-vojvodini-29-06-2019

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević posetio je plantažu trešanja Zemljoradničke zadruge Agrodunav u Karavukovu, koja je jedan od najboljih primera intenzivne proizvodnje voća u Vojvodini.
Sve je počelo sa oglednim poljem trešnje na jednom hektaru godina pre šest godina, dok danas Zemljoradnička zadruga Agrodunav ima četvorogodišnji zasad trešnje na deset hektara i mladi voćnjak na još deset hektara. Proizvodnja trešnje je ratarsku proizvodnju stavila u drugi plan, jer ovde se proizvodi trešnja evropskog kvaliteta koja lako pronalazi put do kupca.

"Zadovoljstvo mi je što smo danas upravo ovde na parcelama Agrodunav Karavukova, da odavde pošaljemo jednu jasnu poruku kako može da se intenzivnim bavljenjem poljoprivredom, u ovom slučaju voćarstvom, postigne dovoljan nivo dohodka po jedinici površine po hektaru i na taj način ostvari profit", rekao je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu,

Mi smo za ovih nekoliko zadnjih godina prve parcele su ovde podignute 2016. godine pod trešnjom, 2018. imamo nove zasade i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je sve vreme podržao finansijski podizanje ovih zasada.

"Zadruga iz Karavukova je jedan primer kako se i kod nas može proizvoditi kvalitetno, a ono što je još bitnije kako je zadruga uspela da promeni strukturu proizvodnje. Poznata ratarska zadruga koja je pre par godina ušla u proizvodnju trešanja, sad šire posede. Mi ovo što smo danas videli je za svaki respekt", izjavio je Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Sorte Regina, Kordia i Ferovia pokazale su se kao veoma rodne, ali uz svu primenu agrotehnike. Zbog previše kiše ova godina i nije jedna od najboljih, ali ipak.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/primer-iz-karavukova-vocarstvo-se-isplati_1028940.html

Ugovore vrednosti 284 miliona dinara danas su u Pokrajinskoj vladi potpisala 204 poljoprivredna proizvođača Vojvodine mlađa od 40 godina.Odabrani su na osnovu godišnjeg konkursa za podršku mladima u seoskim područjima Vojvodine.

Pokrajinska vlada je 2017. godine, preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, uvela ovu novu meru subvencionisanja mladih poljoprivrednih proizvođača da bi podstakla njhov ostanak na selu i njihovo ekonomsko osnaživanje.

U protekle tri godine, iz pokrajinskog budžeta u agrar je investirano više od 20 milijardi dinara, a u proteklih mesec dana, skoro dve milijarde dinara dodeljeno je poljoprivrednim korisnicima u Vojvodini kroz više konkursnih linija Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević naveo da ohrabruje činjenica da od ovih 204 mladih poljoprivrednika, 71 mlađi od 25 godina, a 101 ima od 26 do 35 godina.

„Više od pola korisnika ovih sredstava su žene – čak 108 poljoprivrednica s kojima su danas potpisani ugovori, kao i pet korisnika koji imaju završen poljoprivredni fakultet“, rekao je Radojević.

Sredstva su namenjena za primarnu, prerađivačku i stočarsku proizvodnju, a korisnici će u ovim investicijama učestvovati sa 12 odsto.

Najviše ugovora je potpisano sa korisnicima iz lokalnih samouprava Vrbas, Novi Sad, Bačka Palanka i Sombor, a najveće interesovanje je bilo za nabavku kvalitetnih priplodnih grla stoke.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/vojvodina-za-mlade-poljoprivrednike-na-selu-250-miliona-dinara/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31