Prava je retkost danas naći njivu, voćnjak, vinograd ili povrtnjak bez korovskih biljaka. Osim na zapuštenim površinama, javljaju se i na obradivim površinama zahvaljujući optimalnim uslovima koje čovek stvara za gajene useve. Na njivama korov nema konkurenciju kao u svojim prirodnim staništima. Iako su dosadni i stvaraju glavobolje poljoprivrednicima, korovi su i bioindikatori zemljišta jer upijaju organski otpad, ali i akumulatori teških metala i drugih toksičnih jedinjenja koja stvara čovek.

Obična iva

Vojvođanski ratari poslednjih godina muku muče sa korovom Iva xanthifolia, u narodu poznata kao obična iva. Poreklom je iz južne Kanade, a podaci o njenom prisustvu na našim područjima datiraju od sredine šezdesetih godina prošlog veka. U pitanju je jednogodišnja zeljasta korovska biljka visine oko 150 santimetara, mada može da poraste i do dva metra visine. Ima uspravno, cilindrično, fino uglasto i golo, a samo u predelu cvasti razređeno dlakavo stablo. Listovi su naspramni ili naizmenični sa dugačkim drškama, sa gornje strane hrapavi, a sa donje sa kratkim dlakama. Po obliku mogu biti jajasti, srcasti ili naglo suženi, ušiljeni. Listovi cvasti su uski, dok je sam cvet bogato metličasta granata, u donjem delu sa listovima. Glavice su male i viseće, mnogobrojne, sa muškim cvetovima u sredini ili sa hermafroditnim cvetovima, a po obodu su ženski cvetovi.

Ova biljka cveta od jula do avgusta, nekad i do septembra, a cvetovi su zelekasto-žute boje. Plod je ahenija crne boje dugačka dva do pet milimetara. Razmnožava se semenom i vrlo lako se širi na oranicama. Raste pored puteva, na neobrađenim mestima, a kao korovska vrsta najčešće se javlja u usevima kukuruza, šećerne repe i suncokreta. Najviše je zastupljena u vojvođanskim oranicama i to u Sremu, odnosno u okolini Rume, u Bačka oko Novog Sada, Bečej, Bezdana i mestimično u Banatu.

Kada se nađe u oranicama gajenim biljkama oduzima prostor, vodu, minerale iz đubriva što utiče na smanjenje prinosa. Ređe se javlja u voćnjacima i vinogradima, ali ako se zapati teško se iskorenjuje, posebno iz vinograda.

 Suzbijanje korova

Stručnjaci kažu da je prevencija najbolja zaštita od ove korovske biljke, ali ukoliko dođe do zapuštanja oranica pa se obična iva ipak naseli u njiva primenjuju se agrotehničke mere, kao i upotreba herbicida kako bi se ovaj korov iskorenio. Agrotehničke mere podrazumevaju mehaničko uklanjanje biljke, čupanjem ili okopavanjem između useva i preporučuje se za njive pod kukuruzom. Kada su u pitanju šećerna repa i suncokret tu je situacija nešto komplikovanija, pa je bolje posegnuti za hemijskim preparatima koji mogu pomoći u suzbijanju ovog korova.

Pre upotrebe herbicida, ali i o količini i načinu korišćenja najbolje je posavetovati se sa stručnjacima ili za savet pitati u poljoprivrednoj apoteci. Protiv obične ive u kukuruzu kao prilično dobar se pokazao acetohlor, acetohlor+AD67, kao i acetohlor u kombinaciji sa dahemidom. Istraživanja su pokazala da su ova sredstva efikasna od 90 do 100 posto u suzbijanju ovog korova. Nešto manji efekat imaju alahlor u kombinaciji sa preparatima na bazi atrazina.

Kada je u pitanju iskorenjivanje ovog korova u suncokretu stručnjaci preporučuju preparate na bazi acetohlora, a kombinacije su slične kao i za kukuruz samo je odnos hemijskih jedinjenja drugačiji. Preparati na bazi acetohlora mogu se primenjivati i na suzbijanju obične ive u soji i krompiru, dok se za voćnjake i vinograde koriste hemijska sredstva na bazi atrazina. Da bi suzbijanje ovog korova bilo efikasno mora biti sistematično i sveobuhvatno. Stručnjaci upozoravaju da posebno treba voditi računa u kojoj fazi rasta je korov, a hemijska sredstva imaju najveći efekat u ranoj fazi rasta biljke kada je lakše i iskoreniti je sa oranica.

 Prirodni preparati

Ukoliko se bavite organskom proizvodnjom, pa je samim tim zabranjena upotreba herbicida onda uništavanje ovog korova nešto teže, traje duže, ali nije nemoguće. Postoji nekoliko prirodnih načina na koje se može suzbiti obična iva. Pre svega tu je sirće, jeftino i ekološki sigurno sredstvo koje uništava korov. Potrebno je lišće isprskati sirćetom i sačekati da biljka uvene. Može se desiti da vam to ne uspe iz prvog puta, pa je potrebno postupak ponoviti više puta. Pored sirćeta mogu se koristiti medicinski alkohol, koji uklanja vlagu iz listova i ubija biljku. Posebno dobro deluje tokom sunčanih i toplih dana. Slično se može koristiti i so koja se pomeša sa vodom u razmeri 3:1 i poprska po korovu. Koju god od ovih metoda da koristite vodite računa da slučajno ne isprskate i biljku koju gajite, jer će i ona stradati kao i korov.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U toku je javni uvid u Akcioni plan razvoja organske poljoprivredne proizvodnje u Vojvodini za period do 2025. Organski proizvođači, i pored brojnih poteškoća, u većini slučajeva i dalje veruju u njenu budućnost, imaju i velike mogućnosti izvoza, a na domaćem tržištu put ka boljem plasmanu vide u udruživanju i podršku države kroz sistem vaučera, kao što je to u turizmu.
Otvoreni univerzitet Subotica, kao pionir u razvoju organske poljoprivrede u regionu, dao je svoj doprinos ovom planu anketnim istraživanjem o trenutnom stanju organske proizvodnje. Zaključak je da se ti proizvođači suočavaju sa mnogobrojnim izazovima, ali da ih u toj proizvodnji drži ono što ih je u nju i uvelo – entuzijazam i vera da čine dobro sebi i drugima tako što ne koriste hemikalije u proizvodnji hrane."Ono što im treba – to je podrška. Na svim nivoima – od lokala, preko pokrajine do države. I to su predložili neki od njih da se formira zadruga i jedno centralno otkupno mesto za sve organske proizvođače iz Vojvodine, što bi služilo za plasman robe ne samo u Vojvodini nego i u Srbiji, ili za izvoz"- kaže projekt menadžer Otvorenog univerziteta Snježana Mitrović.

Upravo je izvoz apostrofiran kao značajan potencijal s obzirom na to da organski proizvodi iz Srbije mogu da imaju prođu kako na zahtevnim tržištima u Evropi, tako i u Sjedinjenim Američkim Državama i Japanu.

"Vojvodina ima vrlo, vrlo ozbiljan potencijal i mislim da su to pokazali proizvošači koji imaju uspešnu proizvodnju i na hiljadu hektara. Tako da mislim da će ovaj akcioni plan zaista probuditi ozbiljno organske proizvošače, potencijalne organske proizvođače, proizvošače koji imaju i male i velike parcele, a mislim da će akcioni plan dati dobar presek potencijala koji zaista Vojvodina ima"- smatra Nenad Novaković iz sertifikacione kuće Organik kontrol sistems Subotica.

Jedna od predloženih mera organskih proizvođača jeste snažna medijska kampanja značaja konzumiranja ovakvih proizvoda za zdravlje građana, odnosno, kao i u slučaju turizma, da se podrška države konkretizuje uvođenjem vaučera gde bi na dobitku bili i proizvođači i potrošači.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/buducnost-organskih-proizvodjaca_1187315.html

Uz poziv turistima da posete Vojvodinu i uživaju u njenoj idiličnoj atmosferi, bilo da su u pitanju salaši, čarde, manastiri ili kulturne atrakcije, u protekle dve godine Turistička organizacija Vojvodine posebnu pažnju posvećuje seoskom turizmu, koji je u porastu.Atila Vereš iz Sente, već nekoliko godina bavi se seoskim turizmom. On je odlučio da od stare seoske kuće, koja je u vlasništvu njegove porodice već 6 generacija, napravi ugodan smeštaj za posetioce, jer je u tom poslu video dobru priliku za zaradu. Kako ističe Atila, seoski turizam u Vojvodini ima dobar potencijal, ali nije dovoljno iskorišćen."Ima ogroman potencijal, nažalost osetimo da u našoj državi nije dovoljno iskorišćen, i nije dovoljno subvencionisan", kazao je Atila Vereš, ugostitelj.

Seoska domaćinstva osim usluga smeštaja i autentične gastronomije pružaju i raznovrsne sadržaje kako bi upotpunili boravak turista. Svako selo u Vojvodini je specifično, ali ono što je zajedničko za sva sela je gostoljubivost domaćina.

"Turistička organizacija Vojvodine aktivno promoviše celokupnu turističku ponudu, naravno i ruralni i seoski turizam, počevši od sajmova, putem veb sajta, zatim urađene mobilne aplikacije gde posetioci takođe mogu da pronađu celokupnu ponudu kada je u pitanju ruralni turizam", rekla je Milica Šušnjić, Turistička organizacija Vojvodine.

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Vojvodinu je tokom prošle godine posetilo preko pola miliona turista, a polovinu od njih čine stranci. Ove godine, u prva dva meseca na osnovu prikupljenih podataka zabeleženo je rekordno povećanje broja turista, međutim, u toku pandemije izazvane koronavirusom taj broj je znatno smanjen.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/seoski-turizam-u-vojvodini-u-porastu_1143554.html

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vuk Radojević je u intervjuu za „Dnevnik” izrazio optimizam, navodeći da veruje da će mladi ljudi do 40 godina starosti biti nosioci razvoja poljoprivrede.Dobra vest za Vojvodinu: zahvaljujući značajnoj fi­nansijskoj podršci Pokrajinske vlade, koja je u proteklom četvorogodišnjem mandatu izdvojila za agrarni budžet oko 30 milijardi dinara, sve više mladih se opredeljuje za poljoprivrednu proizvodnju i ostanak na selu. Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vuk Radojević je u intervjuu za „Dnevnik” izrazio optimizam, navodeći da veruje da će mladi ljudi do 40 godina starosti biti nosioci razvoja poljoprivrede.

Iz kojih mesta se naj­više javljaju za podsticajna sred­stva Pokrajine?

– Najviše mladih poljoprivrednika nam se javljaju na konkurse za podsticajna sredstva iz Bačke, i to iz Vrbasa, Novog Sada, Bačke Palanke, Sombora, iz Srema se izdvaja Sremska Mitrovica, u Banatu okolina Zrenjanina. Znači, generalno, iz svih delova Bačke i srednjeg Banata, dok je, nažalost, zasada manje inte­resovanje mladih poljoprivrednika iz južnog i severnog Banata.

Za koju proizvodnju se interesuju?

– Najveće interesovanje u proteklom četvorogodišnjem mandatu bilo je za nabavku priplodnih grla, opremanje stočarskih farmi, ulaganje u savremenu opremu u ratar­stvu, podizanje višego­diš­njih zasada, takođe i za plasteničku proizvodnju. Ve­rujem da sve treba da raduje to što mladi ljudi pokazuju značajno interesovanje za stočarsku proiz­vodnju. Kupuju kvalitetna priplodna grla, i to je dobar znak. Može se očekivati da će mladi biti nosioci razvoja poljopri­vrede u Vojvodini.

U kojoj meri je pandemija uticala na rad Sekretarijata i njegov budžet?

– Zbog pandemije i opšte ekonomske situacije, rebalansom je buyet Sekretarijata smanjen oko deset procenata. To nas, međutim, nije omelo u našim ciljevima i namerama zato što smo ove godine raspisali naše konkursne linije polovinom januara, kao nikada do sada, a želeli smo što ranije da krenemo da bi poljoprivrednici mogli odgovarati svim agrotehničkim rokovima. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da smo najznačajnije mere agrarne politike uspeli da realizujemo u prvom kavrtalu godine u otežanim uslovima rada u vanrednom stanju, čak smo svi morali biti u izolaciji dve nedelje jer se jedna naša koleginica inficirala virusom. Ali, i pored toga, sve prijave koje su pristigle smo obradili – radili smo od kuće – i potpisali ugovore. Poljoprivrednici su krenuli u realizaciju projekata i već ima proizvođača koji su ga i spro­veli i pravdaju sredstva i ugovore. Realizovali smo pet­naestak konkursa u prvom kvartalu godine. Znači, od početka godine smo potpisali 1.155 ugovora s poljoprivrednim gazdinstvima, ukupno vrednih blizu 1,6 milijardu dinara.– Mali i srednji proizvođači moraju razmišljati o udruživanju. Zemljoradničke zadruge imaju dugu tradiciju u Vojvodini i prepoznate su kao model udruživanja – kaže Radojević. – Verujem da je u poslednjih nekoliko godina država prvi put prepoznala zemljoradničke zadruge kao partnere u razvoju poljoprivredne proizvodnje. Zakonom o zadrugama iz 2016. konačno je rešeno pitanje svojine, što je omogućilo zadrugama da ulažu u zadružnu svojinu. Država i na republičkom i na pokrajinskom nivou prepoznaje zemljoradničke zadruge kao korisnike subvencija i zadruge ostvaruju bespovratnu finansijsku pomoć. To je još jedan vid stimulansa poljoprivrednicima da se udruže jer mogu ostvariti subvencije od državnih organa, s jedne strane, kao individualni proizvođači, a s druge, i zadruga može ostvariti subvencije. Kroz intenziviranje udruživanja se rešava skladištenje, klasiranje, sortiranje, pakovanje i plasiranje proizvoda na tržište ka krajnjem potrošaču, dakle ceo proizvodni ciklus. Mi se rukovodimo primerima iz razvijenih zemalja, kako tamo razne kooperative beleže dobre rezultate. Moramo imati taj nivo svesti o značaju udruživanja.

U koje proizvodnje je uložen novac iz budžeta Sekretarijata?

– Značajne investicije su bile u nabavku sistema za navodnjavanje – uloženo je više od 740 miliona dinara, zatim u plasteničku proiz­vodnju – oko 125 miliona, opremanje stočarskih farmi – više od 60 mi­liona, nabavku opreme za zaštitu od elementarnih nepogoda, najviše za podizanje protivgradnih mreža – oko 120 miliona, potom za nabavku imovine – više od 250 miliona. U podizanje i rekonstru­kciju postojećih ribnjaka investirano je više od 20 miliona dinara, pčelarstvo oko 50 miliona, organsku proizvodnju više od 14 miliona, proiz­vodnju vina i rakije oko 100 miliona …

Najavili ste akcioni plan razvoja organske poljoprivredne proizvodnje za period 2020–2025. Šta se želida se postigne tim dokumentom i kada će biti prezentovan javnosti?

– U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini je u toku izrada akcionog plana razvoja organske poljoprivrede za period do 2025. godine. Dokument treba da definiše buduće pravce razvoja organske poljopri­vrede, uključujući analize komparativne prednosti pojedinih regiona u Vojvodini za razvoj tog održivog oblika poljoprivredne proizvodnje. U iz­radi dokumenta učestvuju relevantne institucije: Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Udruženje organskih proizvođača „Teras”, ali isto tako i NALED – Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj. Očekujemo da će do kraja godine dokument biti predstavljen javnosti i želim da pomenem da resorni sekretarijat kroz taj dokument želi da definiše i buduće mere agrarne politike, dakle, koje bi vrste podrške bile naj­adekvatnije proizvođačima organskih proizvoda. U tom kontekstu vidim značaj dokumenta. S druge strane, želim da napomenem novu meru koju smo uveli u ovom mandatu Pokrajinske vlade: osim po­drške i subvencionisanja ser­tifikacije organske pro­iz­­vod­nje, prvi put smo uveli subvencionisanje nabavke specijalizovane mehanizacije za organsku poljoprivrednu pro­izvodnju. Za tu svrhu uloženo je četrdesetak miliona dinara.

Koliko je u Vojvodini zastupljena organska proi­zvodnja?

– Po raspoloživim poda­cima, organska proizvodnja u Vojvodini je zastupljena na više od 6.000 hektara. U strukturi je prisutna i biljna i stočarska proiz­vodnja. Srbija izvozi organske proizvode za oko 28 miliona evra, najviše u Nemačku, Holandiju, Austriju i Italiju. Verujem da će akcioni plan razvoja organske proizvodnje dati jasne smernice i poljoprivrednim proizvođačima u konvencio­nalnoj proizvodnji o tome koje su mogućnosti organske proiz­vodnje i da će im omogućiti da u periodu konverzije pređu iz konven­cio­nalne proizvodnje u organsku.
Kao profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, koju vrstu organske proizvodnje biste lično pokrenuli?

– Meni bi možda najinteresantnije bilo voćarstvo, možda vinogradarstvo. U tom pravcu bih lično razmišljao, pre svega imajući u vidu to da se na relativno malom posedu može osigurati odgovarajući profit, ali i zbog niza mogućnosti koje stoje na raspolaganju. Jer, na nacionalnom nivou od Ministrastva poljopri­vrede, u Pokrajini od Sekretarijata, pa čak i od lokalnih samouprava, postoje značajne finansijske podrške namenjene toj grani proizvodnje. Znači, s malo ličnih ulaganja i uz značajne finansijske podrške države mo­žemo podići višegodišnje zasade i na malom posedu ostvariti odgovarajuće prihode.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/politika/radojevic-sve-vise-mladih-se-opredeluje-za-poloprivrednu-proizvodnu-31-05-2020

Vojvođanske oranice tri puta su skuplje od zemljišta na jugu, pokazuje statistika, a potvrđuju agronomi. Primera radi, poljoprivredno zemljište u okolini Novog Sada, Srbobrana, Bečeja ili Vrbasa košta između devet i 10 hiljada evra što je tri puta više nego u istočnoj i južnoj Srbiji. U okolini Beograda oranice koštaju u proseku pet hiljada evra po hektaru, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji četiri hiljade, dok je na jugu i istoku srednja vrednost oko tri i po hiljade po hektaru, piše Blic.

Agronom Marko Jović objašnjava da je razlog ovakve tržišne slike pre svega kvalitet zemljišta, ali tu su uključeni i drugi faktori, kao što je naseljenost, migracije, lokacija, prilaz i odnos ponude i potražnje.

"Vojvodina ima kvalitetno zemljište i dobru infrastrukturu. Naseljenost je gusta, privreda je razvijena i sve to utiče na formiranje cene. U Šumadiji, Mačvi, Pomoravlju, imamo zemljište koje je vrlo kvalitetno", objašnjava sagovornik Blica.

Na jugu i jugoistoku zemljište je mešovito, nije svugde isti proble, a i mladi se više iseljavaju i kupaca je malo. Najmanje napuštenog zemljišta nalazi se upravo u Vojvodini, i to svega četiri odsto, dok je na jugu i jugoistoku procenat napuštenog zemljišta koje se ne obrađuje nešto viši od 20 odsto.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/235792/Vojvodjanske-oranice-tri-puta-skuplje-od-zemljista-na-jugu.html

Javno preduzeće "Vojvodina šume" uložilo je skoro pedeset hiljada evra u kupovinu novih šezdeset jedinki muflona koje su sinoć puštene u lovište Subotičke šume. Procenjuje se da je toliko muflona pobeglo u poslednjih nekoliko godina iz lovišta zbog toga što su migranti na svojoj ruti konstantno sekli ogradu lovišta.Zbog toga ono nije bilo u funkciji oko dve godine. Topot kopita šezdeset muflona u specijalnom lovištu Subotičke šume odjeknuo je na radost lovaca i svih ljubitelja prirode. Populacija muflona u ovom lovištu "Vojvodina šuma" prepolovljena je tokom migrantske krize, nakon što su životinje pobegle kroz presečenu ogradu, da bi sada pomenuto preduzeće sopstvenim sredstvima obezbedilo nove jedinke iz uzgajališta u inostranstvu, kako bi populacija bila na zakonski definisanom nivou. "Najviše zbog poboljšanja trofejne vrednosti među današnjim jedinkama je uvežen i jedan potomak trenutnog svetskog prvaka, a takođe je među muflonima danas uvežen i jedan perspektivan četvorogodišnji oplodni muflon koji već sada ima rogove od sedamdeset i osam centimetara, što je izuzetno perspektivno za budućnost", kaže direktor JP "Vojvodina šume" Roland Kokai. Lovište Subotičke šume zauzima površinu veću od pet stotina hektara. Nakon što je obnovljena ograda, angažovani novi lovočuvari i puštene životinje, očekuje se da u drugoj polovini naredne godine lovište ponovo bude u komercijalnoj upotrebi, pošto je izuzetno popularno među lovcima iz Italije i Španije, ali i Nemačke i Austrije, koji su ovde ranije bili redovni gosti. "Mufloni sa peska su jedna velika specifičnost, Subotičani to znaju i pravi lovci Srbije znaju koja je vrednost onih koji potiču iz ovih šuma sa područja subotičke peščare", naglašava izvršni direktor za lovstvo JP "Vojvodina šume" Branislav Stanković. Nakon muflona, za sledeću godinu u planu je nabavka i naseljavanje novih jedinki jelena lopatara za potrebe ovog lovišta, jednog od šesnaest sa kojima gazduju JP "Vojvodina šume".

Izvor: RT Vojvodina 1

Vojvodina će uskoro dobiti akcioni plan razvoja organske poljoprivredne proizvodnje za period od 2020. do 2025. godine, rekao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević u intervjuu za list Poljoprivrednik.

Krajem prošle godine raspisan je i konkurs za realizaciju aktivnosti izrade akcionog plana, čiji je cilj da pruži podršku daljem razvoju ove prozvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

- Organska poljoprivreda se sve više nameće kao alternativa konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji. U razvoju i unapređenju tog održivog oblika poljoprivredne proizvodnje vidimo veliku šansu za opstanak malih poljoprivrednih gazdinstava s manjom posedovnom strukturom poljoprivrednog zemljišta - rekao je Radojević.

Naveo je i da se procenjuje da je organska poljoprivreda u Srbiji zasnovana na površini od 19.245 hektara, a od toga u Vojvodini na 5.964 hektara.

– U proizvodnji hrane po metodama i principima organske biljne i organske stočarske proizvodnje imamo velike agropotencijale. Izvozom organskih proizvoda naša država ostvaruje značajan devizni priliv, koji je prema raspoloživim podacima u 2018. godini iznosio 27,4 mil EUR - kaže Radojević.

Dodaje da bi poljoprivredna politika imala više efekta ukoliko bismo imali i projekat akcionog plana razvoja organske poljoprivrede u Vojvodini:

- Na osnovu ovog dokumenta bili bismo u mogućnosti da mere podrške unapređujemo i prilagođavamo potrebama proizvođača. Izrada tog važnog Očekujem njegovo donošenje u toku naredne godine, s jasno definisanim pravcima razvoja organske poljoprivrede u pokrajini.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2765747/uskoro-akcioni-plan-razvoja-organske-poljoprivredne-proizvodnje-u-vojvodini-za-period-od

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za dodelu novca radi podrške mladima na selu i za navodnjavanje.Za podršku mladima u ruralnim područjima u AP Vojvodini u 2020. godini obezbedio je ukupno 270.000.000 dinara.

Maksimalan iznos koji mladi poljoprivrednici mogu dobiti po jednoj prijavi je do milion i po dinara, a najmanje pola miliona, sve u nameri da se demografski obnove ruralna područja radi podsticanja ostanka mladih na selu i njihovog povratka iz gradova.

Konkurom Sekretarijat za poljoprivredu AP Vojvodine želi da obezbedi podršku novim generacijama mladih poljoprivrednih proizvođača, pruži mogućnost razvoja i unapređivanja finansiranjem u fizičku imovinu gazdinstava, podstakne prerade na imanjima, kao i da pomogne osnivanje malih pivara, pa tako mladi u nerazvijenim delovima AP Vojvodine mogu računati da od države dobiju bespovratno i do 90 odsto za troškove uložene investicije. Prilikom obračuna uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost.

Konkurs je otvoren do 21. februara, a dodatne informacije zainteresovani kandidati mogu dobiti putem telefona 021/487-4430 od 10 do 13 časova. Tekst konkursa može se preuzeti s internet-adrese: njnjnj.psp.vojvodina.gov.rs.

Međutim, konkurs je ograničen i ne važi za sve mlade poljoprivrednike u Vojvodini, već samo za one koji ne žive na područjima Novog Sada, Subotice, Zrenjanina, Pančeva, Vršca, Sremske Mitrovice, Kikinde i Sombora.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je Konkurs za dodelu novca za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka u APV u 2020. godini.

Cilj ovog konkursa je povećanje obradivih površina pod opremom i sistemima za navodnjavanje u pokrajini, kao i zaštita zemljišta kroz sprečavanje razvoja korova uz poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka.

Predmet konkursa je dodela bespovratnih sredstava za sufinansiranje postavljanje cevovoda i nabavke opreme i sistema za navodnjavanje: opremanje bunara, nabavka pumpi i agregata za navodnjavanje, nabavka sistema za navodnjavanje veštačkom kišom, subirigacija, materijala za pokrivanje povrtarskih i voćarsko-vinogradarskih kultura i cveća, u cilju zaštite od mraza – agrotekstil, malč-folije i drugo.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 7.000.000 dinara, odnosno 7.700.000 dinara za podnosioce prijava: fizička lica, preduzetnike i pravna lica čije je gazdinstvo registrovano na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, žene – nosioce registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i fizička lica i osnivača pravnog lice mlađa od 40 godina bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 70 odsto od prihvatljivih troškova investicije.Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 21.000 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost prihvatljivih troškova investicije jednaka 35.000 dinara ili veća od tog iznosa.Za realizaciju Konkursa za dodelu novca za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka u APV u 2020. godini predviđen je ukupan iznos do 340.000.000 dinara.

Bespovratna sredstva za podršku investicija po tom konkursu utvrđuju se u iznosu do 60 odsto od prihvatljivih troškova investicije.Konkurs je otvoren do 21. februara 2020. godine.

Dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 021/487-4379 od 10 do 14 časova.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/pokrajina-za-podrsku-mladima-na-selu-obezbedila-270-miliona-dinara-25-01-2020

Edukativni seminar pod nazivom "Tržište organske hrane u Vojvodini - mogućnost razvoja", koji je održan danas na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, u organizaciji ove visokoobrazovne ustanove i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, imao je cilj da ukaže na šanse i značaj daljeg razvoja organske proizvodnje u Srbiji i Vojvodini, kako u pogledu prirodnih potencijala, tako i sa stanovišta isplativosti i marketinga.
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu dr Vuk Radojević otvorio je skup ističući da smo svi postali svesni činjenice kako se organska proizvodnja posebno nameće kao alternativa konvencionalnoj poljoprivrednoj proizvodnji na malim gazdinstvima.

"S obzirom na to da su mala i srednja poljoprivredna gazdinstva u fokusu rada Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, smatrali smo da je neophodno bilo dodatno finansijski podržati proizvođače organske hrane. Po formiranju ove Pokrajinske vlade znatno smo povećali iznos sredstava namenjen subvencionisanju sertifikacije organske proizvodnje, ali smo po prvi put uveli i subvencije za nabavku specijalizovane priključne mehanizacije. Po tom osnovu smo u 2018. godini potpisali 26 ugovora za sertifikaciju i 15 ugovora za nabavku priključne mehanizacije. Podigli smo nivo subvencija 80 odsto za sertifikaciju, a za nabavku specijalizovane mehanizacije 70 odsto od ukupne vrednosti. Ove godine smo takođe izdvojili znatna sredstva za te namene. Upravo obrađujemo pristigle prijave za 2019. godinu. Imamo ukupno 49 zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača i uskoro ćemo potpisati i ovogodišnje ugovore", naglasio je Radojević ističući da je uveren da dodatna finansijska sredstava predstavljaju pravi model podrške proizvođačima organske hrane.On je istakao da Sekretarijat podržava i održavanje edukativnih seminara, obrazovanje poljoprivrednika i širenje informacija o neophodnosti dodatnih ulaganja u organsku proizvodnju.

"Za naredni period mi smo opredelili finansijska sredstva za izradu Akcionog plana razvoja organske poljoprivrede na teritoriji AP Vojvodine, gde će biti uključeni svi relevantni faktori - predstavnici struke i nauke, asocijacije i referentna udruženja organskih poljoprivrednih proizvođača. Sve njih neophodno je uključiti kako bismo došli do jednog adekvatnog dokumenta, koji će i nama olakšati rad u pogledu donošenja mera agrarne politike, dakle - kako da ih unapredimo u narednom periodu", istakao je Radojević ukazavši na to da će ovaj dokument poslužiti kao dobar osnov za dalji razvoj organske poljoprivredne proizvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

Sekretar se osvrnuo i na organsku proizvodnju u kontekstu ruralnog razvoja, ističući da to treba da doprinese većem profitu samih poljoprivrednih proizvođača s jedne strane, a istovremeno i podsticanju seoskog turizma kao u razvijenim zemljama Evropske unije. To bi, prema Radojevićevim rečima, za proizvođače bio još jedan motiv i dodatni profit, odnosno omogućilo bi im da svoje proizvode prodaju po višim cenama "sa svog kućnog praga". On je takođe ukazao na neophodnost udruživanja poljoprivrednih proizvođača, jer samo tako mogu biti konkurentni na domaćem i stranom tržištu.Predstavnicima agronomske struke, proizvođačima organske hrane i studentima Poljoprivrednog fakulteta obratio se i rukovodilac projekta prof. dr Branislav Vlahović.

Govoreći o stanju ruralnog turizma u Srbiji, posebno u AP Vojvodini, on je istakao da organski proizvođači poseduju određeno znanje u tehnologiji proizvodnje, ali da ipak treba da dobiju više informacija iz oblasti marketinga kako bi zadovoljili i zahteve u pogledu dizajna i kvaliteta ambalaže, promocije i načina distribucije svojih proizvoda.

Profesor Vlahović je rekao da se tržište organske hrane izrazito razvija u svetu. Preporuke za naše tržište su da treba povećati proizvodnju organske hrane u Vojvodini i Srbiji generalno, da se mora voditi računa o tome da se organska hrana brendira, da se obrati pažnja na potrebe potrošača i da se nađu najbolji kanali za distribuciju.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/podrska-akcionom-planu-razvoja-organske-poljoprivrede-na-teritoriji-ap-vojvodine_1067139.html

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović uručio je poljoprivrednim zadrugama ugovore o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu opreme i sistema za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i opreme za prerađivačke kapacitete.

Kako je saopšteno iz Pokrajinske Vlade, Reč je o 14 ugovora vrednih 150 miliona dinara, a realizaciju ovog konkursa sprovela je Razvojna agencija Vojvodine sa 50 miliona dinara.

- Ovo je nova podsticajna mera Razvojne agencije Vojvodine, koja će omogućiti nabavku najsavremenije opreme poljoprivrednim zadrugama i koju ćemo nastaviti da realizujemo i u narednim godinama. Od formiranja 2016. godine do danas, Agencija je opravdala svoju ulogu podsticajima za novo zapošljavanje i za nabavku mašina i opreme, pre svega u malim i srednjim kompanijama, ali je poboljšala i poslovni ambijent i omogućila zapošljavanje, posebno u manjim sredinama, vodeći se načelima transparentnosti i jasnih kriterijuma prilikom dodele sredstava - izjavio je predsednik Mirović.

Kako je dodao, Razvojna agencija Vojvodine imala je važnu ulogu u promociji potencijala AP Vojvodine u zemlji i inostranstvu, i neki od investitora u narednim mesecima doći će u AP Vojvodinu zahvaljujući njenom angažmanu.

- Cilj nam je da zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu pružimo podršku domaćoj privredi, preduzetnicima i domaćim zadrugama - kazao je direktor Razvojne agencije Vojvodine Nikola Žeželj.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2688188/zadrugama-u-vojvodini-150-miliona-dinara-za-unapredjenje-poljoprivredne-proizvodnje

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31