Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević dodelio je 196 ugovora u ukupnoj vrednosti oko 247 miliona dinara korisnicima koji su dobili subvencije za nabavku protivgradnih mreža i za podizanje plastenika, navodi se u saopštenju Vlade Vojvodine.

Ugovori za nabavku protivgradnih mreža i elemenata za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja potpisani su sa 136 poljoprivrednika. Ukupna vrednost investicije je oko 211 miliona dinara, od čega je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedio 121,4 miliona dinara, dok je učešće poljoprivrednika oko 90 miliona dinara.

- Za ovu konkursnu liniju smo rebalansom budzeta u junu obezbedili dodatna sredstva u iznosu od 90 miliona dinara, kako bismo izašli u susret gotovo svim poljoprivrednicima koji su konkurisali za ovu vrstu investicija - kazao Radojević.

On je naglasio da je u toku 2018. godine sa vojvođanskim poljoprivrednicima zaključeno 230 ugovora za nabavku protivgradnih mreža. Investicije koje će na taj način biti realizovane vredne su gotovo 358 miliona dinara, i iz pokrajinskog budzeta su subvencionisane sa 210 miliona dinara. Kako je Radojević napomenuo, očekuje se da će realizacijom tih investicija pod protivgradnim mrežama biti novih 387 hektara voćnjaka.

Subvencije za podizanje novih oko 50.00 m2 plastenika dobilo je 60 vojvođanskih poljoprivrednika. Ukupna vrednost investicije iznosi 35,3 miliona dinara, od čega je Pokrajina obezbedila 24 miliona dinara, a učešće korisnika je 11,2 miliona dinara.

- Po ovoj konkursnoj liniji, 2018. smo potpisali 99 ugovora, u ukupnoj vrednosti od 71 milion dinara, sa učešćem Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu od 48 miliona dinara - kazao je sekretar Radojević i dodao da će realizacijom tih investicija biti obezbeđeno novih 104 hiljade m2 plastenika.

Radojević je napomenuo i da su po ovim dvema konkursnim linijama posebno prepoznati poljoprivrednici mlađi od 40 godina, žene nosioci poljoprivrednih gazdinstava i poljoprivrednici koji se bave proizvodnjom u otežanim uslovima rada. 

Tako je po konkursnoj liniji za protivgradne mreže u 2018. godini 165 korisnika posebno finansijski stimulisano, sa mogućnošću povraćaja investicije do 70%. Na konkursu za podizanje plastenika iz ovih kategorija je podržano 77 korisnika.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2208222/dodeljeni-ugovori-od-ukupno-247-miliona-dinara-za-protivgradne-mreze-i-plastenike

Stečajni upravnici stečajnih dužnika – nekada poznatih poljoprivrednih kombinata u Vojvodini nastavljaju da objavljuju javne pozive za prodaju imovine.
Naime, nakon Zemljoradničke zadruge „Sloga” iz Zmajeva i Ž „Stara Moravica” iz Stare Moravice, javni poziv za prodaju nepokretne i pokretne imovine raspisali su i stečajni upravnici AD „Vojvodina” Starčevo i „Agrobačka” Bač.

Imovina AD „Vojvodina” u stečaju iz Starčeva prodaje se javnim nadmetanjem 3. avgusta, a početna cena najvažnije imovine stečajnog dužnika je 415.936.675,70 dinara. Od nepokretne imovine taj kombinat ima poljoprivredno zemljište ukupne površine 490 hektara, 93 ara i 47 kvadratnih metara. Od objekata tu su mašinski park i uprava, farma krava Kopovo, farma „Beli breg”. Od opreme prodaje se 19 traktora, po osam plugova i tanjirača, 27 prikolica, sedam cisterni za vodu, gorivo, osoku, po tri prskalice, sejalice za žito i kombajna, pet kosačica, oprema za mužu i rashladni uređaji, kancelarijski nameštaj i pet automobila.

Tu su i zalihe: lekovi za stoku, gorivo i mazivo, 450.000 kilograma balirane slame, 250.000 kilograma sena lucerke, 2.500.000 kilograma silažnog kukuruza, 500.000 kilograma kukuruznog zrna, 7.250 kilograma trebera i 5.000.000 kilograma stajskog đubriva. Na prodaju su i 321 krava, 12 junica od godinu, 124 junice od dve i 110 od dve do tri godine i 60 teladi.

Za 30. jul najavljeno je javno nadmetanje za prodaju imovine „Mlina Kanjiža” DOO u stečaju, a početna cena je 43.775.794,50 dinara. Prodaju se zgrade prehrambene industrije i proizvodnje pića: stari i novi mlin, pomoćne zgrade, trafostanica, portirnica, stolarska radionica, silosi, zgrada prehrambene industrije i proizvodnje pića, pekara, porodična stambena zgrada.

U oglasu za javno nadmetanje navedeno je da su neke zgrade u celosti porušene i u prirodi ne postoje.

U trenutku kada je Priredni sud u Pančevu, 23. decembra 2015. godine, doneo odluku o otvaranju stečaja nad AD „Vojvodina”, taj poljoprivredni kombinat na spisku imovine imao je 443 zemljišta, 61 zgradu, 158 komada opreme, pet vozila, 39 vrsta zaliha, šest životinja. Stečaj je uveden zbog nesposobnosti plaćanja, a na predlog AD „Dolovo” iz Dolova.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika raspisala je i javni poziv za prodaju nepokretne i pokretne imovine AD „Agrobačka” Bač, takođe za 3. avgust, a početna cena je 464.590.304 dinara. Nepokretnu imovinu „Agrobačke” koja se prodaje čini poljoprivredno zemljište, zemljište u građevinskom rejonu, šumsko i ostalo zemljište površine 771 hektar, 94 ara i 27 kvadrata. Od građevinskih objekata prodaju se silosi, objekti ekonomije, mešaona stočne hrane, farma pilića i odmaralište na Divčibarama.

Od pokretne imovine na prodaju je oprema u radnim jedinicama Uprava, Mašinska radionica i ratarstvo, Tehnički pregled vozila, Mešaona, Silos, Pekara, Milin, Stočarstvo, Živinarstvo i Divčibare prema specifikaciji u prodajnoj mreži. Od mehanizacije prodaju se tri različita traktora, dve prskalice i ostala oprema prema specifikaciji u prodajnoj dokumentaciji.

Stečajni postupak nad AD „Agrobačka” otvorio je Privredni sud u Novom Sadu 17. marta 2016. godine. U trenutku otvaranja stečajnog postupka nad tim kombinatom na spisku imovine bili su 194 objekta, 617 parcela zemljišta, 192 komada opreme, 12 vozila, 21 vrsta zaliha i dva udela i akcije.

 

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/prodaja-imovine-poloprivrednih-preduzeca-u-stecaju

Ratari koji još nisu skinuli ovogodišnji rod pšenice jedva su dočekali sunce da je požanju. Duž puta od Žablja ka Novom Sadu pšenica je već ovršena, ali ima još dosta atara u kojima taj najvažniji posao u poljoprivredi nije ni počeo.Oni koji su skinuli rod, smestili su ga u mlinove, čekajući cenu koja u iščekivanju da se vršidba zahukta treba da bude formirana. Za sada nijedan mlin nije počeo da otkupljuje žito niti plaća rod spram kvaliteta zrna, to jest po klasama.

Direktor udruženja „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da će zrno pšenice dobrog kvaliteta biti sigurno plaćeno i da paori čiji je rod kvalitetan ne treba da strepe da neće dobiti više novca za kilogram roda. Tokom vikenda, kaže, pšenicom se trgovalo po 16 i 16,5 dinara, bez PDV-a, uzimajući u obzir baš kvalitet hlebnog zrna, dok mlinari primaju žito po akontnoj ceni po 15 do 16 dinara.

– Nećemo se vraćati na staru priču da li su mlinovi spremni za brze analize, odnosno da li su opremljeni apratima za brzo merenje vrednosti roda – rekao je Saković. – Kao i u svetu, i ovde će biti u primeni trgovanje spram kvaliteta roda. Ovogodišnja žetva je specifična u odnosu na ranije zbog lokalnih pljuskova pa je dug period od trenutka kada su kombajni ušli u njive do sada. 

On je dodao da je, računajući nedelju i ponedeljak, u Srbiji ovršeno 40 odsto ovogodišnjeg roda pšenice, a da je u Vojvodine žetva stigla na polovinu.

Po rečima direktora „Žitoprometa” Predraga Đurovića, žetva je na severu Bačke krenula punom parom pa je tokom samo jednog popodneva primljeno oko 30.000 tona novog roda.

Predsednik Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš kaže da je ovogodišnji rod dobar.

– Prisustvo proteina i glutena zadovoljava pekarske standarde, dok je hektolitarske mase malo manja, ali ne u toj meri da utiče na cenu – kazao je Kiš, navodeći da bi kilogram novog roda trebalo da košta 20 dinara, s PDV-om, ali da paori očekuju da će biti između 17 i 18 dinara.

– Merimo kvalitet zrna samo na vlagu, hektolitar i primesu, dok prusustvo glutena i proteina radimo za svoje potrebe – kazao je Đurović. –Hektolitarska masa je nepunih 75 i ne skidamo odbitak do 74, ali novo žito kod kojeg je hektolitarska masa ispod 72 ne primamo.

Dodao je da je vlažnost zrna pristojna, oko 13, a primesa – čistoća 2,5 . „Žitopromet”,što nudi ratarima akontnu cenu od 16 dinara, s PDV-om.

Sudeći po rečima ostalih mlinara, ovogodišnji kvalitet roda će se razlikovati po regionima. U Sremu (okolina Rume) hektolitarska masa bila je samo 64, a vlažnost zrna se kretala između 18 i 19, premda se pšenica smatra suvom kada je vlaga 13.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenica-se-ni-ove-godine-ne-otkupluje-po-kvalitetu-03-07-2018

Vlada Republike Srbije donela je odluku o obrazovanju Radne grupe za izradu strateškog dokumenta za unapređenje proizvodnje i tržišta maline u Srbiji. Zadaci te radne grupe su da u potpunosti sagleda i definiše situaciju u oblasti malinarstva, da ukaže na kritične tačke u tržišnom lancu proizvodnje maline, takođe će voditi računa o poboljšanju uslova skladištenja, transporta, čuvanje, uređenja pravila otkupa kao i o racionalnom organizovanju otkupa, plasmanu i prodaje tog voća na svetskom tržištu. I dalje smo u oblastima malinarstva, uprkos brojnim problemima u proizvodnji i niskom otkupnom cenom i nedostatkom sezonskih radnika Zora Rodić iz Novog Sada odlučila se da se preseli u Nakovo, selo na rumunskoj granici kod Kikinde i započne proizvodnju maline. Iako je gradsku gužvu zamenila seoskom idilom, smatra da je sa malinama napravila dobar poslovni uspeh. Ona je danas najveći proizvođač maline u Kikindi i okolini javlja RTV.

Sa druge strane Udruženje proizvođača Limska dolina iz Prijepolja i Priboja i Udruženje poljoprivrednih proizvođača iz Užica najavili su da će 2. juna, blokirati put ka Jadranu najavili su blokadu magistralnog puta kod Vladičanskog dvora u Prijepolju, nezadovoljni niskom otkupnom cenom maline. "Dnevno formiranje otkupnih cena koje se najavljuje, dovodi nas u ozbiljan problem jer ni u jednom trenutku ne znamo koliko je isplativ posao kojim se bavimo. Proizvođači se zadužuju kupujući repromaterijal i đubriva u poljoprivrednim apotekama. Kada stigne naplata, vrlo je realna situacija da će umesto 300 ili 400 kiligrama morati da predaju tonu voća", kazao je predsednik Udruženja "Limska dolina" Sanel Dizdarević. Dizdarević je dodao da minimalna cena maline po kilogramu ne bi smela da bude niža od 1,5 evra, odnosno da bi to bio realan iznos kojim bi proizvođači mogli da pokriju osnovne troškove proizvodnje. Malinari u Prijepolju su prošle godine organizovali proteste tokom berbe, nadajući se da će uz pomoć Ministarstva poljoprivrede i trgovine naći neko rešenje. "Prošle godine smo izneli najveći teret i uspeli da podignemo cenu na 160 dinara. Malinarima u drugim opštinama je isplaćena razlika, samo su prijepoljski malinari ostali 'kratkih rukava'. Ove godine nećemo čekati berbu i na ulici ostajemo sve dok ne dobijemo obećanje da će biti ispunjeni naši zahtevi", kazao je Dizdarević. Izvor: Beta

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je konkurs za rekonstrukciju postojećih i podizanje novih ribnjaka na teritoriji Vojvodine za šta je obezbeđeno 20 miliona dinara.

Pokrajina sufinansira 50 odsto vrednosti posla, a novac je namenjen za čišćenja terena, izgradnju nasipa, prevoz iskopanog materijala na najbližu deponiju...

Privredna društva i zemljoradničke zadruge novac mogu da dobiju za ribnjake koji se nalaze na površini ne manjoj od jednog hektara i ne većoj od 50 hektara.

Za rekonstrukciju, koja se odnosi na zemljane radove na ribnjaku, korisnik može dobiti maksimalno 500.000 dinara po hektaru, dok je najviši iznos za podizanje novih ribnjaka 800.000 dinara po hektaru.

Konkurs za dodelu bespovratnih sredstava otvoren je do utroška planiranog budžeta, zaključno sa 15. septembrom ove godine.

 

izvor : http://www.021.rs 

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, mr Vuk Radojević, uručio je danas 103 ugovora predstavnicima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, za koje je Pokrajina putem četiri konkursa obezbedila bespovratna sredstva u visini oko 145 miliona dinara.Ukupna vrednost ove investicije je 282 milion dinara, u kojoj je pokrajinsko učešće 51,29 odsto.
"Kada je reč o najznačajnijem konkursu, a to je sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje, Sekretarijat je u ove svrhe odobrio oko 86 miliona dinara, u okviru 51 ugovora. Ukupna vrednost ove investicije je 187 miliona dinara. Na ovaj način, obezbedićemo navodnjavanje na novih 710 hektara obradivih površina širom Vojvodine", istakao je Radojević.

On je ukazao da od ukupnog broja ugovora, koji su namenjeni za podsticaj u sisteme za navodnjavanje, čak je 36 onih koji ostvaruju pravo na povraćaj i do 70 odsto. Reč je o poljoprivrednicima mlađim od 40 godina, ženama nosiocima poljoprivrednih gazdinstava i onima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom u otežanim uslovima.

U okviru konkursa za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda i elemenata potrebnih za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze, i po prvi put proizvodnje i uzgajanje hmelja u 2018. godini, ukupno ima 35 ugovora, koliko i prijavljenih potencijalnih korisnika. Ukupna vrednost ove investicije je 76 miliona dinara, u kojoj Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu učestvuje sa blizu 46 miliona dinara.

Po osnovu konkursa za proizvodnju u zaštićenom prostoru, za ukupno 10 ugovora, Sekretarijat je namenio osam miliona dinara. Ukupna vrednost investicije je 11,5 miliona dinara. Na ovaj način biće realizovano novih preko 16.000 metara kvadratnih plastenika. U okviru ovog konkursa, dominiraju oni poljoprivrednici koji mogu da ostvare povraćaj i do 70 odsto u odnosu na investicije.

Na konkursu za opremanje stočarskih farmi- živinarskih, govedarskih i svinjarskih, odobreno je sedam ugovora. Ukupna vrednost investicije je osam miliona dinara, a učešće Sekretarijata 5,5 miliona dinara.

Radojević je uputio poziv poljoprivrednicima da konkurišu za neophodna sredstva kod resornog sekretarijata, i najavio će već naredne nedelje biti raspisan konkurs za mlade poljoprivrednike ruralnim sredinama. On je podsetio da su Pokrajina i Republika zajedno, ovu meru prvi put sprovele prošle godine, i kako očekuje da će interesovanje mladih poljoprivrednika biti značajno za startap program, kojim je u 2018. predviđeno dvostruko više sredstava. Reč je o meri koja treba da doprinese razvoju sela i omogući mladim ljudima da ostanu u njima i bave se poljoprivredom.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

Kod nas se poslednjih godina beleži trend povećanja višegodišnjih zasada pod vinovom lozom, kao i broj proizvođača koji investiraju u preradne kapacitete i podižu porodične vinarije po ugledu na zemlje iz razvijenih vinskih regija, podsetio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević na prvom Novosadskom salonu vina održanom u hotelu Park.

Kako se navodi na sajtu Pokrajinske vlade, on je istakao poseban značaj ovog skupa, jer okuplja 90 vinarija iz celog sveta, što je jedinstvena prilika za sve učesnike da se upoznaju sa proizvodnjom grožđa i preradom vina u različitim vinskim regijama, sa specifičnim vinskim teroarima, sa novim tehnologijama u proizvodnji vina, sa značajem razvoja i daljeg uspostavljanja i širenja vinske kulture, što sve treba u nacionalnim okvirima da rezultira unapređenjem vinskog sektora i da doprinese većoj prepoznatljivosti visokokvalitetnih vina na svetskim vinskim mapama.

Pokrajinski sekretar Vuk Radojević izrazio je uverenje da će stručna predavanja eksperata u vinskom sektoru iz Mađarske, Makedonije, Portugala i naše zemlje, priznatih vinskih autoriteta, nosilaca titula Master of Wine, u značajnoj meri doprineti tome da se bolje sagleda stanje na svetskoj vinskoj sceni i predlože konkretna rešenja za bolje iskorišćavanje nacionalnih potencijala u vinskom sektoru država učesnika prvog Novosadskog salona vina.

U okviru panel diskusije "Identitet vinske regije" Vuk Radojević govorio je o aktuelnim agrarnim merama Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo namenjenim unapređenju vinogradarstva i vinarstva na teritoriji AP Vojvodine.

Pokrajinska vlada je prošle godine iz budžetskih rezervi obezbedila sredstva u iznosu od oko 17 miliona dinara za laboratoriju za ispitivanje kvaliteta vina, čije će analize raditi novosadski Poljoprivredni fakultet, dodao je ovom prilikom Radojević.

 

izvor : https://www.ekapija.com 

U budžetu grada obezbeđena su sredstva za podršku poljoprivrednicima na području Novog Sada. Grad će pokrivati osam odsto kamatnih obaveza i pružati stručnu pomoć.

Radi unapređivanja i bržeg razvoja poljoprivrede i sela, Novi Sad je doneo nekoliko značajnih mera podrške proizvođačima, za čije je ostvarivanje u ovogodišnjem gradskom budžetu planirano 16,2 miliona dinara.

Taj iznos je za oko milion dinara veći od lanjskog, što, prema oceni člana Gradskog veća Milorada Radojevića, potvrđuje stalno jačanje podrške lokalne samouprave agraru kao izuzetno važnom segmentu novosadske privrede.

"Najvažnije mere u ovogodišnjem paketu su sufinansiranje kamata na poljoprivredne kredite, finansijska podrška u osiguranju useva, u organskoj proizvodnji kao i pomoć u osnivanju i jačanju udruženja poljoprivrednika", istakao je Radojević na prošloj sednici Skupštine grada koja je usvojila taj godišnji program podrške poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Taj program predviđa i da za prigradska naselja i sela na području grada budu obezbeđeni stručnjaci koji će proizvođačima pomoći kako prilikom konkurisanja za određena podsticajna sredstva, tako i u njihovom trošenju.

"Uočili smo da se nedovoljno i loše koristi finansijska podrška države i pokrajine, pa bi zato bilo dobro da u mesnim zajednicama imamo ljude koji će poljoprivrednicima biti od pomoći, da na najbolji način koriste podrške sa svih nivoa vlasti",  dodao je Radojević.

Za kreditnu podršku registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima u budžetu je planirano ukupno 500 miliona dinara, a kako je precizirano, Grad će finansirati osam odsto kamate po ugovorima na odobrene kredite.

Za realizovanje mera ruralnog razvoja, kao što su uspostavljanje i jačanje udruženja proizvođača, upravljanje rizicima, organska proizvodnja, sertifikovanje sistema bezbednosti hrane i druge, biće izdvojeno ukupno osam miliona dinara. A oko 7,7 miliona dinara planirano je za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

 

izvor : http://www.rtv.rs 

U svim dosadašnjim privredno-strateškim analizama i planovima koji su rađeni i pravljeni, kao i u poslednjem “Master planu”, Fruška gora se smatra velikim potencijalom razvoja Vojvodine, odmah iza neprikosnovene poljoprivrede.

Nije taj zaključak nikakva naročita novost ni mudrost, ali bez obzira što se to možda na prvi pogled ne primeti, Fruška gora polako menja svoje lice. Iako sudbine pojedinih fruškogorskih sela nisu baš vesele jer mnoga doživljavaju isto ono što i većina drugih sela u Srbiji, postoji sve više investitora koji ulažu novac u ozbiljne projekte po fruškogorskim brdima, što se da videti tek kad se dublje zađe u njena prostranstva.

Kako je jedina planina usred ravnice i na Fruškoj gori se najviše ulaže u poljoprivredu, i to govore podaci iz svih opština koje se oslanjaju na nju. Investira se najviše u voćarstvo, blago raste broj površina pod voćnjacima i vinogradima, kao i površina koje su zaštićene protivgradnom zaštitom, a beleži se i rast kapaciteta za skladištenje.

Iako će se svaki fruškogorski vinar, voćar, paor ili pčelar verovatno prvo požaliti na opšte uslove u kojima posluje, podaci govore da se kvalitet proizvoda sa Fruške gore iz godine u godinu poboljšava, kao i da se povećava broj proizvoda koji u sebi nose naziv “fruškogorski” ili na kojima se ističe takvo geografsko poreklo, što su, kako kažu u Privrednoj komori, pozitivni pokazatelji za kompletan region. U tome prednjače vinari i pčelari, ali i svi ostali vole da se pohvale da su im proizvodi s Fruške gore.


Uporedo s poljoprivredom, ali nešto manjim intenzitetom rastu i turistički kapaciteti fruškogorskog kraja, a to se posebno odnosi na opštinu Irig u kojoj se nalazi Vrdnik koji konstatno beleži rast broja i domaćih i stranih gostiju. Pogledom s obronaka oko Vrdnika i golim okom je vidljivo da je postao ozbiljan turistički centar. Iako se prvenstveno “proslavio” kao banja i rehabilitacioni centar, izgradnjom novih velikih kompleksa poput “Vrdničke kule”, velikog broja apartmana u okolini i širenjem sadržaja, Vrdnik se sve više nudi i mladima. Takav jedan sadržaj je i adrenalinski park u krošnjama šume na svega stotinak metara od ostataka stare Vrdničke kule, ali i moto kros teren, biciklističke šumske staze, staze za planinarenje i šetnju…


Nisu lepote Fruške gore promakle ni Novaku Đokoviću, koji na Pavlovačkom jezeru gradi vilu za svoju porodicu. To je izazvalo pravi potres u ovom kraju koji je za kratko vreme postao poznat jer su fotografije jezera i okoline brzo obišle svet, a cene nekretnina otišle u nebo. U ovom kraju meštani su za komšiju su dobili Đokoviće, dok se nedaleko od manastira Mala Remeta nadaju da će im u komšiluk stići vrh naše estrade.

Naime, novoizgrađeni kompleks luksuznih vila koje se prodaju, a koje sa obronka Fruške gore gledaju na ceo Srem, obilazili su navodno Zdravko Čolić i Lepa Brena tražeći za sebe mesto na vojvođanskoj planini.
Istina je da postoje mesta na Fruškoj gori koja i dalje zaobilaze i investitori i estrada, ali i do njih bi mogao da stigne neki “zamah”. Novi talas koji bi dodatno poboljšao položaj ovog kraja, mogao bi da usledi nakon izgradnje Fruškogorskog koridora čiji se početak očekuje, a koji bi skratio put i dobar deo Fruške gore oslobodio bremena “teškog” saobraćaja. Od države se očekuje i jačanje zaštite kompletnog područja kroz Nacionalni park, ali i druge nadležne službe jer su zagađenje, otpad i seča šume i dalje vodeći “komunalni” problemi. Na državi je i da poradi na kontroli svih vidova eksploatacije, kao i da pronađe novu namenu za kompleks stare Plućne bolnice na Iriškom vencu, objektima sa verovatno najvećim potencijalom na Fruškoj gori koji su napušteni pre više od dve decenije, a za koje Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo u poslednje vreme traži trajno rešenje. Za Letenku, koja u prethodnim decenijama postala sinonim za đačke eksurzije je pronađeno i ovo naselje na Fruškoj gori će uskoro biti u potpunsti rekonstruisano.

Srpska pravoslavna crkva sa svojih 16 manastira širom Fruške gore i ranije je bila jedan od “ekonomskih faktora” jer oni već duže vreme “popravljaju prosek” poseta Fruškoj gori, pogotovo kada su jednodnevni izleti u pitanju. Restitucijom Crkvi je nedavno vraćeno i oko 6.000 hektara zemljišta koje je do tada bilo u sklopu Nacionalnog parka Fruška gora, tako da SPC upravlja ogromnom površinom planine. Iz Crkve je ranije najavljeno da se planiraju investicije na Fruškoj gori, odnosno da će se raditi na adaptaciji nekih objekata koji su im vraćeni i otvaranju centara u sklopu SPC. Osim toga u SPC je rečeno da imaju kapacitete da formiraju adekvatan sistem upravljanja imovinom koja im je vraćena na Fruškoj gori i da njihovo preuzimanje površina koje su bile pod upravom Nacionalnog parka neće ostaviti negativne posledice.


Po običaju, negativnih posledica će sigurno biti za dve nedelje kada će se za 1. maj na Frušku goru popeti desetine hiljada ljudi od kojih mnogi sa sobom ostave previše tragova svoje posete. Menjanje tih navika jedan je od osnovnih preduslova da od Fruške gore napravimo vojvođansku verziju Toskane.

 

izvor : https://www.dnevnik.rs 

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević primio je u Gradskoj kući ambasadora Republike Turske u Srbiji Nj.E. Tanžua Bilgiča. On mu je poželeo dobrodošlicu u Novi Sad i izrazio nadu da će se već dobra saradnja Grada i Ambasade Republike Turske nastaviti, po ugledu na odličnu saradnju koju neguju dve zemlje.

Sagovornici su posebno istakli prijateljske odnose Novog Sada i Burse, naglasivši da bi ta saradnja trebala da se intenzivira, s obzirom na sličnosti dva grada i već formirane veze.

Tokom razgovora, rečeno je da u Srbiji vlada odlična investiciona klima u pogledu prisutnosti turskih kompanija, kao i da bi ulaganje kompanija iz Turske trebalo više usmeriti i na region Vojvodine i Novog Sada, posebno u oblasti poljoprivrede.

Gradonačelnik Vučević je pozvao turske kompanije da uzmu učešće i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, i rekao da bi jedan od narednih zemalja-partnera Sajma mogla biti upravo Turska.

Ambasador Tanžu Bilgič je posebno naglasio da pored kontinuirane ekonomsko-privredne saradnje, dve zemlje vezuju snažne istorijske veze, što bi trebalo istaći kroz apostrofiranje ključnih istorijskih tačaka i konkretnu turističku ponudu za turske turiste, a koja bi ukazivala na kulturno-istorijske znamenitosti i najznačajnije bitke koje su se odigrale na ovom podneblju kroz istoriju.

 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30