U senćanski AD “Žitopromet - mlin”, jednu od vodećih žitomlinskih kompanija u Srbiji, je i pored svih poteškoća koje su pratile minulu žetvu, u silose do sredine ove nedelje smešteno preko 50.000 tona pšenice.Predsednik odbora direktora “Žitopromet-mlina” Predrag Đurović izjavio je za “Dnevnik” da je dogovorena isporuka pšenice ovogodišnjeg roda s partnerima koji je već imaju u svojim silosima i magacinima, a da će do kraja jula u sopstvenim silosima uskladištiti do 65.000 tona hlebnog zrna. Đurović ističe da je to količina sirovina koja garantuje nesmetan i miran rad svih pogona punim kapacitetom do naredne žetve.

Senćanska kompanija preuzetu pšenicu isključivo koristi za preradu u sopstvenim mlinovima, fabrici testenina s robnom markom “Sentela” i pekari, a pored dobrog pozicioniranja na domaćem tržištu od izvoza ostvaruje godišnje oko 3,5 miliona evra.Deo posla vezan za žetvu, koji nam je u ovoj godini bio prilično problematičan, imao je povoljan ishod, na veliko zadovoljstvo svih u kompaniji “Žitopromet-mlin”. Isplata pšenice ide kontinuirano po cenama koje smo utvrdili, nema zaostataka i čekanja. Jedan deo proizvođača se opredeljuje da pšenicu proda odmah, a reč je o trenutno oko 33 posto proizvođača. Imajući poverenje i sigurnost skladištenja pšenice u našim silosima značajan deo proizvođača odlučuje se za lagerovanje i čekanje povoljnije cene ili prodaje onda kada im sredstva budu neophodna. Procena je da ćemo oko 40 posto pšenice isplatiti u samoj žetvi, a ostatak ostaje na legaru dok se vlasnici ne odluče za prodaju, pod uslovima koje smo im blagovremeno, na samom početku žetve, predočili, kaže Đurović. Cena po kojoj sada “Žitopromet-mlin” otkupljuje pšenicu od proizvođača nešto je veća u odnosu na početak žetve i iznosi 18 dinara za kilogram s PDV-om, odnosno 17,60 dinara plus PDV za pravna lica.

Predrag Đurović ukazuje da se prati situacija na tržištu, ponuda i tražnja, pa će se, u zavisnosti od okolnosti na tržištu, menjati cena i napominje da ne bi bilo u interesu ni kompanije na čijem je čelu, ni proizvođača, da dođe do pada cene.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/zitopromet-mlin-trecina-paora-odmah-uzela-novce-za-psenicu-29-07-2019

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje troškova nabavke mašina i opreme za organsku proizvodnju na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini.

Bespovratna sredstava po ovom Konkursu iznose 8.172.950,00 dinara i dodeljuju se bespovratno.

Bespovratna sredstva iznose do 70% od ukupno prihvatljivih troškova investicije. Prilikom obračuna, uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV).

Maksimalni iznos sredstava koji se dodeljuje po jednoj prijavi jeste 700.000 dinara.

Prilikom razmatranja podnetih prijava za ostvarivanje bespovratnih sredstava priznavaće se jedino mašine i oprema kupljene posle 1. januara 2019. godine, što mora biti dokumentovano avansnim računom, računima sa specifikacijom opreme, otpremnicama, izvodima iz banke, garantnim listovima, jedinstvenim carinskim ispravama, ukoliko je reč o opremi iz uvoza, kao i drugim dokazima koji nose datum posle 1. januara 2019. godine.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava, nalaze se u aktivnom statusu, koji su sertifikovani za organsku proizvodnju ili se nalaze u postupku sertifikacije, odnosno ukoliko su u sistemu organske proizvodnje.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, zaključno sa 1. novembrom 2019. godine.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2571288/vojvodina-bespovratno-daje-8-miliona-dinara-za-nabavku-masina-za-organsku-proizvodnju


Udruženja građana, čija je delatnost u vezi sa poljoprivrednom proizvodnjom, mogu da se prijave na konkurs koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Cilj konkursa je podrška radu udruženja građana, čija je aktivnost usmerena na podsticanje razvoja i unapređivanje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji AP Vojvodine.

Ukupan iznos bespovratnih sredstava koji se dodeljuje je 10.000.000 dinara.

Pravo na koišćenje novca imaju udruženja iz Vojvodine, koja su upisana u odgovarajući registar Agencije za privredne registre pre 01.01.2019. godine.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno sa 22.07.2019. godine. Prijave se dostavljaju poštom, a sve informacije, kao i dokumentaciju možete pogledati na ovom sajtu: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/Vesti.aspx?Id=22143

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2566989/pokrajina-do-22-jula-dodeljuje-novac-udruzenjima-koja-se-bave-poljoprivredom

Pismo o namerama o uspostavljanju i razvijanju prijateljskih odnosa i saradnje između AP Vojvodine i kineske provincije Hebej danas su potpisali predsednik Pokrajinske Vlade Igor Mirović i predsedavajući Kineske narodne političke konferencije Komiteta provincije Hebej Je Dongsong.

To je označilo početak, kako su rekli, konkretne saradnje Vojvodine i te kineske provincije u nekoliko najvažnijih oblasti, pre svega ekonomske.

"Kineska provincija u Hebej ima više od 75 miliona stanovnika i deset puta veći bruto društveni proizvod od Srbije i velika je čast i privilegija razvijati saradnju sa ovom kineskom provincijom", rekao je Mirović.

On je naveo da nije reč samo o protokolarnom potpisivanju deklaracije, već ona predstavlja početak konkretne saradnje u oblasti privrede, kulture, turizma, obrazovanja, od čega će građani Vojvodine i Hebeja imati koristi.

On je podsetio da AP Vojvodina sarađuje sa 39 provincija iz celog sveta, te posebno ukazao na značaj saradnje sa kineskim provincijama, ilustrujući to rečima predsednika Kine Si Đinpinga, koji je ocenio da "Kina ima čelično prijateljstvo sa Srbijom".

"Mi želimo da takvo prijateljstvo unesemo i u našu saradnju i već u novembru će naša delegacija učestvovati na Sajmu digitalnih tehnologija u Hebeju, a u maju će delegacija ove kineske provincije biti gost Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu", rekao je Mirović.

Predsedavajući Kineske narodne političke konferencije Komiteta provincije Hebej Je Dongsong rekao je da Srbija Kini strateški prijateljski partner.

"Srbija je prva zemlja koja se pridružila u okviru inicijative 'Jedan pojas, jedan put' i Mehanizma 16+1. Poljoprivreda i turizam su oblasti gde ima najviše prostora za našu konkretnu saradnju, a dogovorene posete su potvrda toga", rekao je Je Dongsong.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vojvodina-i-kineska-provincija-hebej-o-saradnji-najvise-prostora-u-poljoprivredi-i/3tlky2w

Žetva pšenice na vojvođanskim poljima je počela. Doduše, ne u punoj meri, ali je ipak ulaskom kombajna na njive označen početak ovogodišnje žetve.Kao i svakog leta Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu prvi je započeo žetvu pšenice na oglednim poljima, a stručnjaci Instituta zabeležili su i početak žetve u Torniku u opštini Žitište. Na individualnoj parceli u Torniku prinos je, po rečima dr Vladimira Aćina, prema procenama oko 6,5 tona pšenice po hektaru, a procenat vlažnosti zrna 13.

– To nije loš prinos za ovu godinu uzimajući u obzir da je pšenica kasno nikla zbog velike suše tokom jeseni, a potom i obilnih kiša sve do nedavno – istakao je dr Aćin, ukazujući da očekuje da će tokom vikenda, ukoliko kiša ne pokvari planove, žetva krenuti punim intezitetom.Svi se nadaju da se neće ponoviti lanjska godina kada se žetva otegla više sedmica zbog čestih kiša. Ove godine rod će se ubirati s 570.000 hektara, što je površina na kojoj je pšenica jesenas posejana. U odnosu na 2017. godinu, prošle jeseni pšenica je posejana na oko 90.000 hektara manje. - Predviđa se da će ova godina biti solidna i da će prosečan prinos po hektaru biti oko 4,5 tone - kaže direktor “Žita Srbije” Vukosav Saković, ukazujući da bi ukupan ovogodišnji prinos trebalo da bude oko 2,5 miliona tona pšenice.

Da podsetimo, prošle godine je sa 660.000 hektara pod pšenicom dobijeno 3,3 miliona tona, uz prosečan prinos od pet tona po hektaru. – Za naše potrebe dovoljno je 1,5 miliona tona pšenice, pa ćemo ostatak od ovogodišnjeg roda prodati. Prošle godine izvezli smo 1,1 milion tona žita i brašna na strana tržišta - predočio je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/pocela-zetva-psenice-u-vojvodini-29-06-2019

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević posetio je plantažu trešanja Zemljoradničke zadruge Agrodunav u Karavukovu, koja je jedan od najboljih primera intenzivne proizvodnje voća u Vojvodini.
Sve je počelo sa oglednim poljem trešnje na jednom hektaru godina pre šest godina, dok danas Zemljoradnička zadruga Agrodunav ima četvorogodišnji zasad trešnje na deset hektara i mladi voćnjak na još deset hektara. Proizvodnja trešnje je ratarsku proizvodnju stavila u drugi plan, jer ovde se proizvodi trešnja evropskog kvaliteta koja lako pronalazi put do kupca.

"Zadovoljstvo mi je što smo danas upravo ovde na parcelama Agrodunav Karavukova, da odavde pošaljemo jednu jasnu poruku kako može da se intenzivnim bavljenjem poljoprivredom, u ovom slučaju voćarstvom, postigne dovoljan nivo dohodka po jedinici površine po hektaru i na taj način ostvari profit", rekao je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu,

Mi smo za ovih nekoliko zadnjih godina prve parcele su ovde podignute 2016. godine pod trešnjom, 2018. imamo nove zasade i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je sve vreme podržao finansijski podizanje ovih zasada.

"Zadruga iz Karavukova je jedan primer kako se i kod nas može proizvoditi kvalitetno, a ono što je još bitnije kako je zadruga uspela da promeni strukturu proizvodnje. Poznata ratarska zadruga koja je pre par godina ušla u proizvodnju trešanja, sad šire posede. Mi ovo što smo danas videli je za svaki respekt", izjavio je Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Sorte Regina, Kordia i Ferovia pokazale su se kao veoma rodne, ali uz svu primenu agrotehnike. Zbog previše kiše ova godina i nije jedna od najboljih, ali ipak.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/primer-iz-karavukova-vocarstvo-se-isplati_1028940.html

Ugovore vrednosti 284 miliona dinara danas su u Pokrajinskoj vladi potpisala 204 poljoprivredna proizvođača Vojvodine mlađa od 40 godina.Odabrani su na osnovu godišnjeg konkursa za podršku mladima u seoskim područjima Vojvodine.

Pokrajinska vlada je 2017. godine, preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, uvela ovu novu meru subvencionisanja mladih poljoprivrednih proizvođača da bi podstakla njhov ostanak na selu i njihovo ekonomsko osnaživanje.

U protekle tri godine, iz pokrajinskog budžeta u agrar je investirano više od 20 milijardi dinara, a u proteklih mesec dana, skoro dve milijarde dinara dodeljeno je poljoprivrednim korisnicima u Vojvodini kroz više konkursnih linija Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević naveo da ohrabruje činjenica da od ovih 204 mladih poljoprivrednika, 71 mlađi od 25 godina, a 101 ima od 26 do 35 godina.

„Više od pola korisnika ovih sredstava su žene – čak 108 poljoprivrednica s kojima su danas potpisani ugovori, kao i pet korisnika koji imaju završen poljoprivredni fakultet“, rekao je Radojević.

Sredstva su namenjena za primarnu, prerađivačku i stočarsku proizvodnju, a korisnici će u ovim investicijama učestvovati sa 12 odsto.

Najviše ugovora je potpisano sa korisnicima iz lokalnih samouprava Vrbas, Novi Sad, Bačka Palanka i Sombor, a najveće interesovanje je bilo za nabavku kvalitetnih priplodnih grla stoke.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/vojvodina-za-mlade-poljoprivrednike-na-selu-250-miliona-dinara/

Sudeći po vremenskim prilikama, koje se stabilizuju, ove godine žetva ozimog ječma u pojedinim delovima Vojvodine mogla bi početi posle 15. juna, a glavni posao krenuo bi nekoliko dana kasnije.Sladara „Soufflet Srbija“ DOO (nov naziv firme nema više „Maltineks“) u Bačkoj Palanci najveći je otkupljivač ječma i proizvođač pivskog slada u Srbiji jer ga godišnje otkupi oko 90.000 tona i proizvede oko 70.000 tona pivskog slada. Apatinska pivara, „Karlsberg“ i „Hajneken“, koji proizvode 94 odsto piva u Srbiji najveći su kupci slada, a slad proizveden u Srbiji kroz pivo čini i 12 odsto ukupnog izvoza piva u Evropu. Zbog toga je i pivarima važno kakva je godina kada je reč o kvalitetu ječma, osnovne sirovine od koje zavisi i kvalitet slada.

– Godišnje s kooperantima, a preko organizatora proizvodnje, odnosno zadruga, ugovaramo od 16.000 do 20.000 hektara pod ječmom – kaže, direktor sladare u Bačkoj Palanci Borislav Aralica. – Čak 95 odsto čini ozimi ječam, a on se seje s jeseni i mnogo se bolje pokazao na ovim našim prostorima, dok za jari ječam ovde nisu povoljne klimatske prilike. Opredelili smo se tradicionalno na Vojvodinu i imamo 14 otkupnih mesta, a ovog leta smo u pregovorima da otvorimo i jedno otkupno mesto u Plandištu. I sada svakodnevno iz eksternih silosa dovozimo 7.000 do 9.000 tona ječma mesečno na preradu u fabriku u Bačkoj Palanci, radimo u tri smene, a osim domaćim pivarama, slad delom plasiramo i kupcima u Crnoj Gori, Makedoniji, Grčkoj, Bugarskoj.

Za ovu proizvodnu godinu stručnjaci kažu da je bila karakteristična po tome što je početak vegetacije bio sušan pa su napravljene štete koje je samo delimično popravilo sadašnje vlažno vreme. Dodaju da je ječam zahvalan za ratare jer je to prva kultura koja stiže na naplatu, pre pšenice... – Procenjujemo da bi prvi otkosi ozimog ječma mogli pasti oko 15. juna u pojedinim delovima Vojvodine, a da bi glavna žetva krenula posle 20. juna – kaže direktor agronomije Vojislav Bursać, zadužen za sirovine.

– Zbog vremenskih prilika od setve do žetve prinosi će u pojedinim delovima biti šaroliki. Procenjujemo da će najmanji prinosi biti u delu Banata, oko četiri tone po hektaru, a u Bačkoj i Sremu očekujemo od pet do osam tona.Po dugogodišnjoj praksi, isplata otkupljenog ječma biće prvog četvrtka u julu. Prošle godine cena kilograma ozimog ječma bila je 17,30 dinara (bez PDV-a), a jarog 19,50 dinara (bez PDV-a). Ove godine cena još nije formirana.

Direktor Aralica je naglasio da će ovogodišnja cena biti poznata u toku žetve jer to je osetljiv posao. Cena se, naime, formira posle procene roda ječma u regionu, a to su u ovom slučaju tržišta Rumunije, Bugarske, ali i drugih susednih zemalja.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/pred-zetvu-ozimog-jecma-u-vojvodini-u-backoj-i-sremu-od-pet-do-osam-tona-u

Male zanatske pivare u Vojvodini imaće mogućnost da poboljšaju kvalitet piva i još više razviju proizvodnu industriju, zahvaljujući subvencijama koje će dobiti od države. Ovo se moglo čuti na forumu Budućnost pivarstva u Vojvodini 2019.

Pokrajina već nekoliko godina unazad pomaže razvoj proizvodnje zanatskog piva kroz različite vrste subvencija. Kako je rekao pokrajinski sekretar za privredu i turizam Ivan Đoković, taj razvoj uticao je na to da pivarstvo, pored vinarstva, predstavlja novi turistički resurs koji brendira Vojvodinu kao turstičku destinaciju, navodi se u saopštenju Privredne komore Vojvodine.

- Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam već tri godine zaredom dodeljuje subvencije za mašine i opremu za proizvodnu industriju uključujući vinarije i zanatske pivare. U nekoliko kontingenata pomogli smo male proizvođače piva kroz mašine, opremu, sirovine i ambalažu - dodao je Đoković.

Forum Budućnost pivarstva u Vojvodini 2019 bio je fokusiran na proizvodnju zanatskog piva i razvoj pivarske industrije u Vojvodini koja je, kako je zaključio predsednik Privredne komore Vojvodine (PVK) Boško Vučurević, znatno uznapredovala u poslednjih nekoliko godina:

- Izbor domaćih piva daleko je veći. Povećao se broj malih zanatskih pivara iz kojih se na tržištu pojavljuju piva sa različitim ukusima. Posebno nam je bitna činjenica da se velike količine zanatskog piva izvezu iz naše zemlje. Sama činjenica da se u Srbiji i Vojvodini u kontinuitetu registruju nove male pivare govori o atraktivnosti i perspektivi ovog biznisa.

Na Forumu je najavljeno da će Pokrajina izdvojiti novac i otvoriti konkurs za preradu hmelja.

- Taj konkurs će biti otvoren tokom letnjih meseci ili u septembru, kada budemo konkretno razvili tu konkursnu liniju i približili je našim prerađivačima hmelja, odnosno proizvođačima piva - najavio je pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Mladen Petković.

Forum je organizovan sa privrednom delegacijom iz Češke, čije su kompanije svoje iskustvo u proizvodnji piva podelile sa domaćim proizvođačima. Generalni sekretar Asocijacije proizvođača hmelja u Češkoj Mihail Kovarik naglasio je da je Češka na trećem mestu po proizvodnji hmelja u svetu, ističući da ta država proizvodi u proseku oko 4.200 tona hmelja na 5.000 hektara. Kovarik je rekao i da je broj pivara u Češkoj veći od 500 i da su od toga 450 njih zanatske pivare.

Na skupu je potpisan i Sporazum o saradnji između PKV i Agrarne komore Češke.

Forum je organizovala Privredna komora Vojvodine u saradnji sa Pokrajinskim sekreterijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Ambasadom Češke u Srbiji i Agrarnom komorom Češke.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2530002/vojvodina-izdvaja-novac-za-preradu-hmelja-konkurs-za-male-pivare-najkasnije-u

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević uručio je juče 124 ugovora korisnicima koji su ostvarili pravo na bespovratna sredstva u okviru tri konkursa, čija je ukupna vrednost viša od 125 miliona dinara, u čemu je resorni sekretarijat učestvovao sa oko 50% sredstava. Radojević je podsetio da je reč o sufinansiranju investicija u pčelarstvo, te da je drugi konkurs namenjen dodeli sredstava za podizanje novih ribnjaka i rekonstrukciji postojećih na teritoriji Vojvodine u 2019. godini.
 
U okviru trećeg konkursa, kako je naveo, sredstva su namenjena za finansiranje intenziviranja korišćenja poljoprivrednog zemljišta kojim raspolažu naučno-istraživačke ustanove, srednje poljoprivredne škole i ostale srednje škole koje obrazuju učenike poljoprivredne struke u Vojvodini.
 
Radojević je precizirao da je najveći broj ugovora, ukupno 108, zaključen sa pčelarima.
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31