Kako bi sada sačuvala domaće poljoprivredne proizvođače, naročito povrtare, Srbija planira da uvede prelevmane na uvoz voća i povrća, pišu danas "Večernje novosti". To bi značilo, naveo je list, da bi firme plaćale dodatnu taksu na uvoz ove robe.

Nije, međutim, još poznato da li bi se taj namet odnosio na sve voće i povrće ili samo na ono koje se proizvodi kod nas. Kako je za "Večernje novosti" rekao ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović, ova odluka još nije doneta, ali bi mogla biti u narednim danima.

Ovih dana, inače, srpski poljoprivrednici, a naročito povrtari, na velikim su mukama kako da plasiraju svoje sezonsko povrće, koje sada stiže u plastenicima podseća list.

Kako je država zatvorila pijace, put zelene salate, tikvica, rotkvica i mladog luka do kupaca je težak i gotovo nemoguć.

Neka predviđanja su da će više od 50 odsto ovog povrća, nažalost, propasti, jer ono ne može dugo da stoji, a ni da se čuva u hladnjačama.

"Večernje novosti" podsećaju da uvođenje prelevmana na uvoz određenih proizvoda ne bi bilo prvi put u Srbiji.

Srbija je 2015. godine uvela dodatne takse na uvoz mleka, mlečnih proizvoda i svinjskog mesa, kako bi sprečila poremećaje na tržištu, jer su u EU bile ukinute kvote za proizvodnju mleka, a došlo je do ruske zabrane uzvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU.

To je stvorilo viškove na evropskom tržištu, pa je Srbija reagovala kako bi zaštitila domaće proizvoače.

Krajem 2016. ove mere su ukinute, u velikoj meri i pod pritiskom EU.

Izvor:http://rs.n1info.com/Biznis/a585098/Novosti-Srbija-planira-da-uvede-takse-na-uvoz-voca-i-povrca.html

Nadležne inspekcije svakog meseca od 2013. godine prilikom uvoza proveravaju 1.000 uzoraka hrane, a državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Željko Radošević kaže da je objedinjavanje kontrole bezbednosti primarnih proizvoda na granici ubrzalo protok roba, pogotovo svežeg voća i povrća, odnosno lako kvarljive robe.

„Naš cilj je uspostavljanje jedinstvenog sistema spoljnotrgovinskog prometa kako bi ubrzali trgovinu, smanjili troškove i povećali konkurentnost”, rekao je Radošević na otvaranju konferencije „Olakšavanje spoljne trgovine”, u organizaciji Američke privredne komore (AmCham) i USAID-a.

Naveo je da će primena Pravilnika o utvrđivanja programa monitoringa bezbednosti hrane životinjskog porekla i hrane za životinje koja se uvozi olakšati uzorkovanje uvozne pošiljke i smanjiti vreme potrebno za dobijanje rezultata.

Radošević kaže da će program uzorkovanja biti napravljen na osnovu principa procene rizika, čime će broj uzoraka, kako je objasnio, zavisiti od vrste pošiljke, zemlje odakle se uvozi, prethodnih analiza, kako bi se smanjio broj uzoraka, ali i usmerila povećana pažnja na one proizvođače čiji proizvodi nisu bili u skladu sa standardima bezbednosti hrane.

Uvođenje e-inspektora, kaže Radošević, omogućiće poboljšanje funkcionalnosti u skladu sa zahtevima koje pred Srbiju postavlja Evropska komisija u vezi s pregovorima o poglavlju 12 koje se odnosi na bezbednost hrane i veterinarsku i fitosanitarnu politiku.

„Integrisani informacioni sistem u oblasti bezbednosti hrane obuhvata sve aspekte proizvodnje i prerade hrane, počev od sistema obeležavanja i registracije životinja, preko praćenja zdravstvenog statusa životinja na gazdinstvima i farmama, do registra subjekta u poslovanju hranom, odnosno liste kontrolisanih subjekata sa istorijom njihovog poslovanja”, rekao je Radošević, prenosi Tanjug.

Naglasio je da će povezivanje sistema uz mogućnost da se razmenjuju podaci o sporovedenim službenim kontrolama između raznih inspekcija u budućnosti olakšati planiranje i efikasno sprovođenje službenih kontrola po principima analize rizika, uz racionalno korišćenje ljudskih i materijalnih resursa kojim inspekcija raspolaže.

„Ovakav vid organizacije inspekcijske službe Ministarstva omogućiće brz protok informacija između organizacionih jedinica Ministarstva i uprava, kao i lakšu komunikaciju sa građanima, a sve u cilju ostvarivaja maksimalne transparetnosti u radu i zaštite interesa potošača u Srbiji”, rekao je Radošević.Ambasador SAD Kajl Skot izjavio je da Nacionalno kooordinaciono telo za olakšanje spoljne trgovine, osnovano pre godinu dana, pomaže Srbiji da proširi mogućnost trgovine sa susedima i gura je bliže članstvu u STO i dalje na njenom putu ka EU.

On je rekao da će konačan uspeh tela zavisiti od opredeljnosti zemalja Zapadnog Bakana da zajedno rade na ekonomskoj integraciji i sopstvenom privrednom rastu.

„EU predstavlja moćan primer ekonomske koristi od ovakve integracije. SAD daju punu podršku naporima Srbije u tom pravcu”, dodao je Skot.

Naveo je da je Srbija sama po sebi relativno malo tržište, ali da igra veliku i lidersku ulogu u oslobađanju potencijala regiona sa više od 20 miliona stanovnika.

„Već u prvoj godini rada Koordinaciono telo dovelo je do napretka po važnim pitanjima iz oblasti prekogranične trgovine, pa je tako zahvaljujući sporazumima sa BiH i Severnom Makedonijom uklonilo prepreke izvozu nekih veoma bitnih proizvoda koje su prethodnih godina nepotrebno opterećvale privatni sektor”, rekao je ambasador SAD.

Ocenio je da je to krupan korak u dobrom pravcu i naveo da se nada da će dalje regionalna saradnja dovesti do još lakše trgovinske razmene širom regiona, te naglasio da trgovinske reforme treba da budu u skladu s potrebama privatnog sektora.

Prema njegovim rečima, povezivanje i preplitanje privrede Srbije i njenih suseda daće ogoman doprinos razvoju ne samo privatnog sektora već i regionalnoj stabilnosti.

Predsednica Američke privredne komore Jelena Pavlović rekla je da je ukidanje necarinskih barijera za tu komoru prioritet u oblasti spoljne trgovine i važna pretpostavka za dalji napredak i dodatni rast privredne aktivnosti.

„Verujem da je ujednačavanje spoljnotrgovinskih procedura u regionu velika izvozna šansa Srbije koju treba graditi zajedno s pojednostavljenjem uvoznih procedura”, kaže Pavlovićeva.

Ona je navela da je saradnjom s ministarstvima trgovine i finansija i Upravom carina napravljen značajan korak kada je pre više od godinu dana osnovano Nacionalno koordinaciono telo za olakšavanje trgovine.

Izrazila je zadovoljstvo što su sva nadležna ministarstva i Koordinaciono tele uvrstili u akcioni plan priroitetne mere koje je predložila Američka privredna komora, a koje treba sprovesti do kraja godine.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425417/Pojednostavljene-procedure-ubrzale-uvoz-svezeg-voca-i-povrca

Ove omiljene grickalice obiluju antioksidansima, pa zato predstavljaju najbolji izbor za užinu.

Tim naučnika s Harvarda tvrdi da kokice sadrže više antioksidanasa od voća i povrća. Ističu da jedna porcija kokica ima oko 300 miligrama antioksidanasa, što je skoro dvostruko više od 160 miligrama, koliko sadrži porcija bilo kog voća. 

Otkriveno je da kokice sadrže koncentrat antioksidanasa jer u sebi imaju samo četiri odsto vode, dok u pojedinim vrstama voća i povrća taj procenat dostiže 90 odsto. Takođe, otkriveno je da je u hrskavoj opni kokice najveća doza antioksidanasa i vlakana. 

Ipak, naučnici upozoravaju da ljudi ne smeju da zamene neophodnih pet porcija voća i povrća u toku dana kokicama, jer u njima nema veoma važnih vitamina i minerala.

Izvor: www.b92.net

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 29. 05. DO 04. 06. 2017. GODINE.

 

KUPUS NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.263 tone robe. 

               

Najviše se trgovalo: kupusom (560 t), paradajzom (256 t), jabukom (251 t), krompirom (175 t), tikvicom (168 t), krastavcem (134 t), šargarepom (125 t), crnim lukom (121 t), trešnjom (72 t), jagodom (51 t), paprikom (44 t) i bananom (25 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (204 t → 256 t), tikvice (138 t → 168 t), krastavca (125 t → 134 t), šargarepe (123 t → 125 t), trešnje (70 t → 72 t), jagode (45 t → 51 t) i banane (20 t → 25 t), dok je promet: kupusa (657 t → 560 t), jabuke (252 t → 251 t), krompira (291 t → 175 t), crnog luka (169 t → 121 t) i paprike (52 t → 44 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

mladi krompir              30 - 40 din.

kupus                          15 - 20 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   20 - 60 din.

tikvica                         15 - 30 din.

paradajz                     90 - 100 din.

krastavac                    30 - 50 din.

paprika                       120 - 130 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 70 din.

jagoda                        90 - 140 din.

trešnja                        80 - 150 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                            120 - 150 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30