IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 13. 11. DO 19. 11. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.285 tona robe.    

Najviše se trgovalo: kupusom (258 t), crnim lukom (167 t), grožđem (151 t), jabukom (135 t), šargarepom (80 t), paradajzom (73 t), krompirom (70 t), paprikom (70 t), karfiolom (53 t), pomorandžom (35 t), mandarinom (26 t) i bananom (22 t).

ČETIRI PUTA VIŠE MANDARINA U ODNOSU NA PRETPROŠLU NEDELJU

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (137 t → 167 t), karfiola (46 t → 53 t), pomorandže (14 t → 35 t), mandarine (6 t → 26 t) i  banane (19 t → 22 t), dok je promet: kupusa (324 t → 258 t), grožđa (181 t → 151 t), jabuke (155 t → 135 t), šargarepe (110 t → 80 t), paradajza (78 t → 73 t), krompira (77 t → 70 t) i paprike (71 t → 70 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     25 - 90 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 90 din.

grožđe                        80 - 100 din.

pomorandža               65 - 90 din.

mandarina                  75 - 120 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Da li znate šta kupujete i koliko to košta?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3336-da-li-znate-sta-kupujete-i-koliko-to-kosta

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 06. 11. DO 12. 11. 2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.362 tone robe.

KUPUS NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA         

Najviše se trgovalo: kupusom (324 t), grožđem (181 t), jabukom (155 t), crnim lukom (137 t), šargarepom (110 t), paradajzom (78 t), krompirom (77 t), paprikom (71 t) i karfiolom (46 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (303 t → 324 t), grožđa (139 t → 181 t) i jabuke (135 t → 155 t), dok je promet: crnog luka (215 t → 137 t), šargarepe (127 t → 110 t), paradajza (117 t → 78 t), krompira (104 t → 77 t), paprike (110 t → 71 t) i karfiola (70 t → 46 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     45 - 90 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

 

NOVI SAD: Jabuke se na novosadskim pijacama prodaju po ceni do 70 dinara i to nije znatno više nego lane, premda se sve glasnije čuje da je najjeftinije voće postalo papreno. Naime, u nekim gradovima već sad se za kilogram jabuka mora platiti 100 dinara.

Poljoprivredni inženjer iz Zemljoradničke zadruge „Voćar” u Starom Slankamenu Nikola Lončar kaže da će se kilogram jabuka posle Nove godine, u februaru i martu, prodavati i za više od 100 dinara pa savetuje voćare da čuvaju rod u hladnjačama za zimske dane, ne samo za domaće kupce već i za izvoz.

Prinos jabuka je, prvo zbog mraza, a posle i zbog jake suše, podbacio oko 30 odsto pa postoji manjak roda na ovdašnjem tržištu, naglašava Lončar i dodaje da je slično i na tržištima van Srbije, gde je primetan manjak tog voća pa trgovci ne pitaju za cenu konzumne jabuke.

On kaže da je i cena jabuke za preradu znatno skočila pa se tako kilogram prodaje za 20 dinara, što je daleko više nego prošle godine, kada je kilogram jabuka za industriju koštao osam dinara.

Svuda manje jabuka
Sezona branja jabuka je završena, a po rečima predsednika Udruženja voćara Vojvodine prof. dr Zorana Keserovića, u Srbiji je ove godine ubrano između 325.000 i 330.000 tona jabuka, od toga više od polovine s vojvođanskih plantaža.

Vojvodina je vodeća u proizvodnji jabuka, a iz godine u godinu podiže se između 900 i 1.000 hektara novih plantaža na kojima se primenjuju savremene mere uzgajanja, kaže Keserović. Kako dodaje, činjenica je da je jabuka slabije rodila, ne samo kod nas već i u zemljama EU, pa se oseća nestašica u Italiji, ali i u Poljskoj, u kojoj je rod u odnosu na lanjski četiri miliona tona manji pa se zbog toga i očekuje da ove zime jabuka bude skupo voće.

„Voćar” je već ispručio 1.000 tona jabuka „Nektaru”, a više od 6.000 tona konzumne jabuke je u hladnjačama i bezmalo sve je namenjeno ruskom tržištu, na koje smo već ispručili prve količine, za sada po 60 do 75 dinara kilogram.

Rusko tržište je ogromno i našim proizvođačima pogoduje sadašnja situacija vezana za sankcije koje je EU uvela Rusiji. Međutim, iz godine u godine kriterijumi za izvoz jabuka u Rusiju su sve zahtevniji, a uz visok kvalitet tog voća, traži se i da jabuka izgleda vizuelno lepo pa zato naši proizvođači moraju posebno da povedu računa o tome da na jabukama ne bude mehaničkog oštećenja, ističe Lončar.

Jedan od većih proizvođača jabuka iz Novog Slankamena Ivan Tomić ukazuje na to da praktično svi proizvođači čuvaju jabuke u hladnjačama u iščekivanju više cene zbog manjeg prinosa, koji je u odnosu na lane na nekim plantažama prepolovljen.

Ipak, on ističe da je kvalitet ovogodišnjeg roda odličan.

Nije toliko suša ugrozila rod jer svi imamo zalivne sisteme, već je najveću štetu prouzrokovao mraz, navodi Tomić i naglašava da je lane sve jabuke izvezao rusko tržište pa očekuje da tako bude i ove godine.

Z. Delić

Izvor: 

www.dnevnik.rs 

Srbija Fruitnet Media International sa zadovoljstvom najavljuje pokretanje događaja Fruitnet Forum South-East Europe, prvog u novoj seriji događaja za diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata osmišljenih tako da promovišu interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda.

Fruitnet Forum South-East Europe koji se odrzava u Beogradu, 29–30. novembra 2016. fokusiraće se na očigledan jak potencijal za razvoj i rast industrije svežeg voća i povrća u regionu. On će sadržati prezentacije ključnih igrača sa direktnom vezom sa sektorom hortikulture jugoistočne Evrope, kao i stručno komentarisanje i analizu od strane mešavine regionalnih i međunarodnih igrača, uključujući prodavce na malo, uvoznike, izvoznike, proizvođače i pružaoce usluga. U ovom delu Evrope interesovanje za hortikulturu – kao i poljoprivredu uopšte – navodno dramatično raste, sa investitorima koji u poslednje vreme pokazuju veće interesovanje za potencijal regiona kao dobavljača svežih proizvoda u vreme sumnje u isplativost ostalih tradicionalnih industrija.

Kao rezultat značajnih prirodnih resursa – ne samo klime za koju mnogi smatraju da je dobro prilagođena za proizvodnju nekoliko različitih vrsta voća i povrća – jugoistočna Evropa sada se predstavlja sa ogromnim mogućnostima za dodavanje vrednosti u postojećim kategorijama kao što su jabuke i kruške, ali i kao prilika da region postane novi i alternativni izvor proizvoda velike vrednosti kao što je špargla, bobičasto i koštuničavo voće. Ali sa tim mogućnostima dolaze i izazovi.

Dobavljači u regionu moraju da se pobrinu da imaju odgovarajuće vrste proizvoda, u dobrom stanju, u pravo vreme. Potencijal za proizvodnju i izvoz je ogroman, ali koje tržište bi trebalo da ciljaju i koji je najbolji način da se osigura da snabdevanje bude usklađeno sa potražnjom? Cilj događaja Forum South-East Europe jest otkrivanje mesta potražnje, bilo u samom regionu ili izvan njega, i kako se najbolje pobrinuti za zadovoljavanje te potražnje. Zašto učestvovati? Fruitnet Forum South-East Europe nudi postojećim igračima i potencijalnim investitorima u poslovanju u polju svežeg voća i povrća u regionu priliku: • da saznaju više o mogućnosti tržišta za proizvode uzgojene u regionu; • da razumeju kako se mogu dobiti sredstva za nove projekte; • da čuju nešto od onih koji već ulažu u projekte za snabdevanje međunarodnih tržišta; • da saznaju šta tržište zahteva u oblastima kao što su brendiranje, marketing i reklamiranje; • da otkriju praktične načine za poboljšanje kvaliteta proizvoda kroz bolju organizaciju, dobre poljoprivredne prakse, sertifikaciju i ulaganje u novu tehnologiju; • da izbegnu nevolju poznavanjem potencijalnih izazova na putu.

Rastuće prilike Interesovanje za jugoistočnu Evropu, kao i ulaganje u nju, svakako je na istorijskom maksimumu, uglavnom kao rezultat raznih EU programa koji zajedno ulivaju stotine miliona evra u projekte u regionu. To uključuje Transnacionalni program reke Dunav Evropske unije, Balkansko-mediteranski program i Jadransko-jonski program, od kojih sve podržava Evropski fond za regionalni razvoj i IPA II – instrument EU od 11,7 milijardi evra za pretpristupnu pomoć. Uz Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, koje su već članice EU, izgleda verovatno da će preostali zvanični kandidati iz regiona – Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija – i potencijalni kandidati Bosna i Kosovo napraviti sličan korak, iako to nikako nije zagarantovano.

Kao rezultat toga, investitori imaju priliku da stvore snabdevanje u regionu koji bi uskoro mogao da postane ogromno tržište bez tarifa. Istovremeno, rast bi mogao dobro doći na tržištima na istoku. Srbija, na primer, trenutno pregovara u vezi sa trgovinskim sporazumom sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Jugoistočna Evrope takođe ima strukturalne prednosti kao potencijalni izvor svežeg voća i povrća, a ne samo geografski strateški položaj između Evrope i Azije. Beograd se i sam nalazi na raskršću panevropskih koridora VII i X, gde drugi povezuje Evropu sa Turskom, i Bliskim istokom u nastavku. Za proizvođače u regionu tu je i prilika da se brzo ubace u trku i iskoriste brojne decenije učenja u drugim zemljama, na primer u oblastima kao što su dobre poljoprivredne prakse, sertifikacija i korišćenje moderne tehnologije i tehnika.

Gledajući okolo i ispred Konferencija sama će se usredsrediti na sledeće teme: Priprema scene: trenutni pejzaž i perspektiva za 2020. Kako kompanije, investitori i preduzetnici u jugoistočnoj Evropi nastoje da iskoriste rastuću potražnju za svežim proizvodima na brojnim međunarodnim tržištima, kakav potencijal kreiranja održivih i profitabilnih poslovnih poduhvata u sektoru svežeg voća i povrća postoji u regionu? Kako bi se takvi poduhvati organizovali i finansirali? Koje tačno prilike bi trebalo da ciljaju? I koji su glavni izazovi za one koji ulažu u region u narednih nekoliko godina? Potencijal u porastu: novi izvori svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi Posle otvaranja nastavićemo da bismo bliže razmotrili oblasti koje naročito obećavaju, a koje se odnose na poslovanje u polju svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi. Koji proizvodi će izgleda biti glavni u regionu tokom narednih pet godina?

Koje zemlje, regioni i kompanije će dobavljati te proizvode? I koji izazovi i prepreke stoje između njih i budućeg komercijalnog uspeha? Nove mogućnosti: procena perspektivnih tržišta kod kuće i u inostranstvu Pošto izveštaji navode da je interesovanje za poslovanje u oblasti svežeg voća i povrća u jugoistočnoj Evropi u značajnom porastu, koliki je potencijal da dobavljači svežih proizvoda postignu komercijalni uspeh na međunarodnom tržištu? I kakve su im šanse da u samoj jugoistočnoj Evropi osiguraju novo poslovanje? Upravljanje produktivnošću: praktične metode za osiguravanje rasta Kako proizvođači voća i povrća u jugoistočnoj Evropi mogu da povećaju prodaju, prošire tržište i ostvare veću dobit? Tokom poslednje sesije razmotrićemo različite načine na koje dobavljači u regionu mogu: da naprave ciljane investicije u tehnologiju radi poboljšanja kvaliteta; da uvedu nove standarde sertifikacije da bi se osiguralo snabdevanje; da preduzmu aktivne korake da bi poboljšali efikasnost proizvodnje; i, da saznaju za načine na koje obrazovni i institucionalni okviri mogu da obezbede bolje komercijalne izglede u budućnosti.

Registracija Fruitnet Forum South-East Europe je globalna platforma koja spaja širok spektar lokalnih i međunarodnih ključnih igrača iz industrije svežih proizvoda. Prvi dan će početi sa konferencijskim prezentacijama i grupnim diskusijama, dok je drugi dan rezervisan za organizovane posete različitim mestima od interesa kao što su veleprodaje, lokalni supermarketi i/ili proizvodne lokacije. Možete da se registrujete na internetu na sajtu www.fruitnetlive.com/forumsee

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 30. 10. DO 05. 11. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.555 tona robe.

DUPLO MANJE TIKVICA             

Najviše se trgovalo: kupusom (303 t), crnim lukom (215 t), grožđem (139 t), jabukom (135 t), šargarepom (127 t), paradajzom (117 t), paprikom (110 t), krompirom (104 t), karfiolom (70 t), tikvicom (34 t), krastavcem (27 t), bananom (20 t) i suvom smokvom (19 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (281 t → 303 t), jabuke (55 t → 135 t) i suve smokve (1 t → 19 t), dok je promet: crnog luka (225 t → 215 t), grožđa (152 t → 139 t), šargarepe (183 t → 127 t), paradajza (119 t → 117 t), paprike (127 t → 110 t), krompira (135 t → 104 t), karfiola (106 t → 70 t), tikvice (70 t → 34 t), krastavca (46 t → 27 t) i banane (21 t → 20 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         40 - 50 din.

paradajz                     25 - 90 din.

krastavac                    30 - 60 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

suva smokva              130 - 160 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Uz druženje i dobru zabavu održana dečija pijaca

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3280-uz-druzenje-i-dobru-zabavu-odrzana-decija-pijaca

 

Predstavnici Srbije nastavljaju učešće na velikom Međunarodnom sajmu hrane u Indiji. U ovoj, po broju stanovnika, ali i veličini teritorije, ogromnoj zemlji, hrana predstavlja jedan od najvažnijih prioriteta u daljem razvoju. Samo tokom naredne godine domaći investitori će investirati 10 milijardi dolara u proizvodnju i preradu hrane. Srbija se za prvi nastup uspešno predstavlja jer je štand svakodnevno pun pre svega indijaca koji su zaiteresovani za kupovinu svežeg voća i to najviše jabuke i kruške,  a zatim i smrznutog voća poput maline, borovnice i jagode.

Koliko je promocija Srbije koju organizuje PKS uz podršku Razvojne Aegencije Srbije (RAS) i Ministarstva poljoprivrede govori i činjenica da se pored štanda neplanirano zaustavio i ministar poljoprivrede Panjaba Nj.E. Parkash Sing Badal. To je inače samo jedna od država koje čine Indiju. Ovaj gest je čak iznenadio i njegove brojne telohranitelje koji su ga okruživali naoružani „do zuba“.

Prema rečima Nikole Ralića, vlasnika firme Mirax Agrar iz Beograda, njegova firma je već spremna da počne izvoz kako kruške tako i jabuke. On je za Agrobiznis magazin izjavio da sve što sada treba da bi posao počeo da se realizuje jeste potpisivanje sporazuma između Srbije i Indije u oblasti fito-sanitarne zaštite što se očekuje da će se vrlo brzo i desiti. On kaže da njegova kompanija godišnje može da ponudi između 20000 i 30000 t jabuka sorte crveni delišes i greni smit koje se ovde u Indiji najviše traže.

Nikola Ralić predstavlja svoju kompaniju i Srbiju ministru poljoprivrede Panjab-a Nj.E. Parkash Sing Badal

 

Ništa manje interesovanje vlada za naše smrznuto jagodasto voće kaže nam Goran Bogosavljević iz firme Allberries. On naglašava da su takođe spremni da uđu aranžmane sa partnerima u Indiji čim se za to stvore uslove, a za početak ići će se na mala pakovanja smrznutih jagoda, borovonica, kupina, malina i višanja kao i miks ovih vrsta voća.  

 

Goran Bogdanović, direktor marketinga ALLBERRIES

 

Srbiju na sajmu predstavljaju Kоncеrn Bаmbi АD,  Elixir Food doo, LUČIĆ-PRIGRЕVICА а.d. Nоvi Sаd, SIROGOJNO COMPANY doo,АGRАNЕLА dоо, INSТIТUТ ZА KUKURUZ ZЕМUN PОLjЕ, ITN Group doo, Yumis dоо, All Berries doo i Mirax Agrar doo

Pored Srbije ove godine u Nju Delhiju se predstavlja  još 28 država iz svih krajeva sveta i 26 indijskih država. Interesantna je i izložba domaće prehrambene industrije gde se može videti veliki napredak indijskih kompanija. Tako smo imali priliku da probamo borovnice, nar i maline u čokoladi, ali i mlečnu čokoladu sa mlekom od kamile. Primetili smo da sve više kompanija u Indiji razvija semensku proizvodnju, a standardna ponuda na sajmu su čajevi i kafa. Među brojinim izlagačima nalaze se proizvođači pirinča, začina, čak smo imali prilike da budemo na štandu kompanije iz Indije koja proizvodi za ovo tržište sada već globalni hit OREO keks koji ovde košta svega 10 rupija što je oko 0,15 evra.

Nakon što je posetio naše izlagače i učestvovao na zvaničnim događajima kojima je prisustvovao i premijer Indije gospodin Modi, resorni ministar Branislav Nedimović otišao je u posetu vlasnicima fabrike TAFE gde će razgovarati o investicijama ove komanije u Srbiji. Nedimović je juče posetio i kompaniju Mahindra čiji predstavnici takođe najavljuju ozbiljniju saradnju i investicije u našoj zemlji.

 

 

U voćnjaku u kome se primenjuje organska proizvodnja, plodored ne podrazumeva promenu osnovne ekonomske kulture (višnje), nego diverzifikaciju vegetacije koja raste uz osnovnu gajenu kulturu u samom voćnjaku. Ova praksa gajenja pokrovnih useva, naučno dokazano pozitivno utiče na očuvanje populacije korisnih insekata, vezivanje azota, čuvanje vlage u zemljištu, ostvarivanje dobrog vodno-vazdušnog režima i slično.

Sorte višnje pogodne za organsku proizvodnju su SAFIR, MORINA, MAĐARSKA GROZDASTA i TOPAS.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar.

 

Nastavlja se borba protiv "lažne" organske hrane 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/organska-poljoprivreda/item/3196-nastavlja-se-borba-protiv-lazne-organske-hrane

 

U Institutu za voćarstvo u Čačku, počela je prodaja sadnica kategorije jabučastih, koštičavih, jezgrastih, kao i jagodastih vrsta voćaka.

U ponudi će se naći sertifikovane i standardne sadnice, od čega oko 100.000 drvenastih i oko 250.000 jagodastih vrsta voćaka.

Cene sadnog materijala su na prošlogodišnjem nivou: jabuke 230 dinara, kruške 270, dunje, šljive, kajsije, trešnje i višnje 300 dinara, breskve i nektarine 250, orah 1.800, leska jednogodišnje sadnice 200, dvogodišnje 300 dinara, kupine 120 i maline 50 dinara. 

U Institutu za voćarstvo kažu da će pri kupovini sadnog materijala, kupci dobiti informacije za adekvatnu pripremu zemljišta, pravilnu sadnju, rastojanje, kao i sve ostale neophodne mere za uspešno gajenje voćaka. 

Izvor: www.b92.net

Šta se od voća isplati gajiti? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3226-sta-se-od-voca-isplati-gajiti

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 23. 10. DO 29. 10. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.545 tona robe.      

Najviše se trgovalo: kupusom (281 t), crnim lukom (225 t), šargarepom (183 t), grožđem (152 t), krompirom (135 t), paprikom (127 t), paradajzom (119 t), karfiolom (106 t), jabukom (55 t), i krastavcem (46 t).

KUPUS NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA

Cene (po kilogramu):

krompir                        30 - 35 din.

kupus                          20 - 35 din.

crni luk                        20 - 25 din.

šargarepa                   30 - 35 din.

tikvica                          30 - 35 din.

krastavac                    40 - 45 din.

Paprika crvena           50 - 60 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        40 - 65 din.

pomorandža               140 – 150 din.

mandarina                  110 - 120 din.

grožđe                        80 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova, plasira se na svetsko i domaće tržište, u prerađenom i svežem stanju. U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje, u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izvezeno sveže tj. rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izvezeno kao zamrznuta borovnica. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2716-borovnica-sansa-ili-zabluda

                 

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2812-ovo-voce-donosi-najvise-novca

                                   

 

Dunja je medonosno voće, iz porodice ruža, koje je usko povezano sa jabukom i kruškom. Drvo dunje je listopadno i prilično malo, dok je zreli plod žuto-zlatne boje, sličan obliku ploda kruške. Zemljište je supstrat u kojem se dunja ukorenjuje, i iz kojeg se snabdeva vodom i mineralnim materijama. Neophodno je dobro poznavanje osobina zemljišta, na kome će se posaditi sadnica, pošto dunja na istom staništu ostaje od 30 do 40 godina. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3112-dunja-malo-trazi-a-puno-daje

                                   

Leska je posle oraha najznačajnija jezgrasta voćka. Najveći proizvođači su Turska, Italija, Španija. Kod nas proizvodnja lešnika, dosta zaostaje, ali imamo uslova ga gajenje, mada u poslednje vreme se dosta razmišlja o osnivanju i razvoju novih plantaža, za koje ima dovoljno povoljnih mesta na prostorima Srbije. U Staparima, u Baškoj, postoji zasad koji je star 30 godina. Milov Milovanov, vlasnik ove plantaže, 1988. je zasadio, i u to vreme je bilo čudno, a sada je isplativo. Leska i dalje rađa, i donosi mu dobar prinos. Marko Sekulić, iz Kikinde je 586 sadnica posadio po hektaru. Sedam godina je bilo samo rada, ali posle sedam godina dočekao je rodOpširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2846-koji-su-najpogodniji-tereni-za-uzgoj-leske

                                

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje. Jabuka može biti vrlo isplativa investicija, ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2996-na-ovom-vocu-mozete-dobro-da-zaradite

                                   

Letnja sadnja jagode se može obaviti tokom svih letnjih meseci. Međutim, letnja sadnja je najbolja od prve dekade jula, do sredine avgusta meseca. Jagoda posađena sredinom jula, naredne godine može dati značajan prinos, čak i do 10.000 kg/ha. Za letnju sadnju, najbolje je koristiti „frigo materijal“, odnosno živiće koji su čuvani u hladnjači. Za ovaj termin sadnje, izuzetno je značajno da ima dovoljno vode, kako za zalivanje posle sadnje, tako i za još 2-3 zalivanja u toku vegetacije (dok se biljke dobro ne ožile). U zemljama dobre intenzivne proizvodnje jagode, problem zalivanja se ne postavlja, jer se jagoda gaji uz obavezno navodnjavanje. Opširnije na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2795-koju-sortu-jagode-gajiti

                                     

 

 

 

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31