IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 03. 07. DO 09. 07. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.698 tona robe.

 

NEDELJNI PROMET LUBENICE PREKO 600 TONA

               

Najviše se trgovalo: lubenicom (678 t), krastavcem (428 t), šargarepom (345 t), dinjom (207 t), krompirom (188 t), breskvom (187 t), kupusom (160 t), paprikom (142 t), paradajzom (132 t), tikvicom (130 t), jabukom (103 t), crnim lukom (85 t), kajsijom (34 t) i kukuruzom (27 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenice (561 t → 678 t), šargarepe (80 t → 345 t), dinje (149 t → 207 t), breskve (182 t → 187 t), paprike (129 t → 142 t) i kukuruza (17 t → 27 t), dok je promet: krastavca (475 t → 428 t), krompira (190 t → 188 t), kupusa (201 t → 160 t), paradajza (198 t → 132 t), tikvice (190 t → 130 t), jabuke (166 t → 103 t), crnog luka i (120 t → 85 t) i kajsije (43 t → 34 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   20 - 45 din.

tikvica                         15 - 30 din.

paradajz                     40 - 70 din; prošle nedelje 60 - 90 din.

krastavac                    15 - 35 din.

paprika                       40 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       90 - 100 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      25 - 80 din; prošle nedelje 40 - 100 din.

kajsija                         40 - 80 din.

lubenica                     15 - 20 din; prošle nedelje 30 - 50 din.

dinja                           25 - 40 din; prošle nedelje 50 - 60 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Mirisna i sočna kruška daleko je od običnog letnjeg voća – obilje prirodnih sastojaka sa pravom je stavlja na listu najzdravijih namirnica na svetu.

Bogata je vlaknima, flavonoidima i antioksidansima, zaslužnima za zaštitu organizma od starenja, oštećenja, spore probave i brojnih drugih zdravstvenih problema.

Bogata je vlaknima

Samo jedna kruška dnevno osiguraće vam čak petinu potrebnih vlakana, pa je svakako uključite u voćne salate, jedite kao samostalni, voćni obrok ili pripremite na neki drugi način.

Kruška će povoljno delovati na probavu, smanjiti osećaj nadutosti i podstaknuti brži rad creva.

Čisti organizam i skida kilograme

Budući da povoljno deluje na probavu, kruška je voće koje se preporučuje i tokom dijete i u periodu kada želite da skinete višak kilograma. Kruška od 100 grama sadrži 56 kalorija i pripada grupi namirnica niskog kalorijskog indeksa i niskog kalorijskog punjenja.

Dugotrajno će vas zasititi i organizmu pribaviti zdravu energiju, bez debljanja i oscilacije u nivou šećera u krvi.

Ujedno, bogata je prirodnim sastojcima koji podstiču dubinsko čišćenje, izlučivanje viška tečnosti i toksina iz organizma.

Štiti od dijabetesa i srčanih oboljenja

Zahvaljujući flavonoidima, kruška je izvrstan borac protiv dijabetesa, naročito tipa 2. Povoljno utiče na nivo šećera u krvi, održavajući je stabilnom. Kruška štiti srce i krvne sudove, smanjuje nivo štetnog holesterola te pomaže organizmu u prevenciji moždanog i srčanog udara.

Jača imunitet i ublažava upale

Nedavne studije potvrđuju da kruška može pomoći pri ojačavanju imuniteta i povoljnog delovanja na ublažavanje upalnih procesa u telu, budući da poseduje snažan antioksidans kvercetin. On se nalazi u kori, pa se trudite da jedete krušku sa korom. Ovaj antioksidans zaslužan je i za prevenciju Alchajmerove bolesti. Kruška se nalazi u grupi voća koje je hipoalergeno, pa je izvrstan izbor i za alergičare.

Pomaže u zaštiti od karcinoma

Ovo ukusno letnje voće pronašlo je svoje mesto i na listi namirnica koje štite od karcinoma. Fitonutrijenti kojima kruška obiluje pokazali su pozitivno delovanje na zaštitu organizma od karcinoma pluća, jednjaka, želuca i creva.

Brine o koži

Kruška je bogata i beta-karotenom (provitaminom vitamina A) - snažnim antioksidansom koji je zaslužan za zaštitu i normalnu funkciju kože i sluznice. Prirodno štiti kožu od spoljnih uticaja pa je odgovoran za stvaranje pigmenta melanina u koži.

Čuva vid

Tri do četiri kruške na dan smanjuju rizik od degeneracije žute pege ili makularne degeneracije, tipičnog oboljenja u starijih osoba. Ovo voće prirodna je zaštita dobrog vida, pa je iskoristite za jelo ili pripremu ukusnih letnih napitaka i sveže ceđenih sokova u kojima može uživati cela porodica.

Izvor: kurir.rs

IZVEŠTAJ O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 26. 06. DO 02. 07. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.853 tone robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (561 t), krastavcem (475 t), kupusom (201 t), paradajzom (198 t), krompirom (190 t), tikvicom (190 t), breskvom (182 t), jabukom (166 t), dinjom (149 t), paprikom (129 t), crnim lukom (120 t), šargarepom (80 t), kajsijom (43 t) i bananom (22 t).

LUBENICA NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA.

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenice (191 t → 561 t), krastavca (274 t → 475 t), breskve (146 t → 182 t), dinje (61 t → 149 t), paprike (84 t → 129 t), crnog luka (109 t → 120 t) i šargarepe (75 t → 80 t), dok je promet: kupusa (305 t → 201 t), paradajza (290 t → 198 t), krompira (195 t → 190 t), tikvice (236 t → 190 t), jabuke (182 t → 166 t), kajsije (45 t → 43 t) i banane (23 t → 22 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):
krompir 20 - 40 din.
kupus 15 - 25 din.
crni luk 15 - 25 din.
šargarepa 20 - 60 din.
tikvica 15 - 30 din.
paradajz 60 - 90 din.
krastavac 15 - 50 din.
paprika 40 - 90 din.
pečurke šampinjoni 70 - 80 din. (pakovanje)
jabuka 20 - 50 din.
breskva 40 - 100 din.
kajsija 40 - 80 din.
lubenica 30 - 50 din.
dinja 50 - 60 din.
banana 120 - 140 din.
limun 120 - 150 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Ukoliko niste ljubitelji svežih, jedite ih suve, pod uslovom da nemate povišen nivo šećera i holesterola u krvi. Osušene kajsije su bogate kalijum-karbonatom, koji je lekovit za osobe koje pate od aritmije. Osim magnezijuma, kajsije obiluju i fosforom, što poboljšava funkcije mozga, a kombinacija ova dva minerala, dobra je i za normalizaciju krvnog pritiska.

Smatra se da kajsije podstiču odbrambenu snagu organizma od infekcije, jačaju zube i kosti... Ako se jede pre obroka, kajsija dobro utiče na varenje, a zbog visokog sadržaja gvožđa preporučuju se anemičnim osobama.

Zdravo je piti i sok od kajsije, ali bez dodavanja konzervansa ili šećera. Sok od ovog voća može da pomogne onima koji pate od viška želudačne kiseline i nadutosti, protiv groznice i kožnih bolesti, recimo, ekcema.

Kajsija je vrlo hranljiva voćka koja obiluje vlaknima, a pri tome je niskokalorična. Sadrži vitamine A, B2, B3 i C, kao i korisne prirodne šećere, kalcijum i gvožđe.

Zbog velikih količina vitamina A koje sadrži smatra se i najboljim prirodnim saveznikom u očuvanju vida.

Domaćice od ove voćke najčešće prave džem, a mi vam predlažemo da napravite ledeni čaj od kajsije. Ovaj osvežavajući napitak je istovremeno i zdrav. Nacedite 500 ml soka od kajsije i sipajte u posude za led i zamrznite. Kada ledene kockice kajsije budu spremene za upotrebu, sitno naseckajte pet do sedam kajsija. Naseckane i smrznute kajsije sipajte u čaše i prelijte vrućim indijskim čajem. Možete da dodate i sveže kolutove limuna.

Koštica kajsije se još naziva i gorki badem. Jedna je od najboljih izvora vitamina B17, koji se može naći u semenkama voća, kao što su breskve, kajsije, šljive. Kineska medicina gorke koštice kajsije preporučuje za lečenje artritisa, problema sa varenjem, visokog krvnog pritiska.

U Rusiji se, na primer, od 1845. godine upotrebljava kao lek protiv raka, a u SAD-u od 1920. godine. 

Dve-tri koštice kajsija dnevno smatraju se bezbednom dozom, a sve preko toga može biti opasno, zavisno od težine osobe koja ih konzumira. 

Izvor: www.alo.rs; www.opusteno.rs

 

Teška hrana nakon koje osećamo težinu u želucu, pojačano znojenje i dehidraciju, u vreme letnjih vružina ne dolazi u obzir. Vrući letnji dani zahtevaju posebnu ishranu koja organizmu daje energiju i dovoljnu količinu vode. Zato birajte namirnice bogate vodom i vlaknima koje će organizam mnogo brže moži da probavi i nakon kojih ćete se osećati lakše, a pozitivno će delovati i na vašu liniju.

Sezonsko povrće i voće bi trebalo da sačinjava najveći deo svakodnevne ishrane. Lubenice, dinje, breskve, bobičasto voće, šljive i grožđe najbolji su saveznici tokom letnjih dana jer sadrže veliku količinu vode, pomažu u regulisanju probave i sadrže vrlo malo kalorija.

Voće možete da jedete u neograničenim količinama, kao i povrće koje se može jesti sirovo ili kuvano, a možete da ga dodate i u jutarnji šejk koji će organizmu dati energiju i potrebne vitamine i minerale. Ne zaboravite u obrok uključiti i zelenu salatu koja ima svega 14 kalorija, a podstiče probavu i bolji rad creva, obiluje C vitaminom te vrednim mikroelementima.

Salatu možete da pripremite i kao kompletan obrok. Lagane salate sa povrćem, posnim sirom, kozicama ili tunjevinom odlično su rešenje za letnji ručak ili večeru.

Ako ste ljubitelj obroka "na kašiku", i tokom letnjih dana bez griže savesti možete da jedete i čorbe od sezonskog povrća koje ubrzavaju metabolizam i podstiču mršavljenje. Na vašem letnjem meniju mogu da budu tople ili hladne čorbe po želji, a naša preporuka je osvežavajuća čorba od tikvica, šargarepe i krompira.

Ako ne možete da odolite slatkišima, tokom letnjih vrućina možete da uživati u voćnom jogurtu ili sladoledu koje možete i sami da napravite. U običan jogurt dodajte iseckano voće i malo meda, pa promešajte ili izmiksujte po želji. Kada je reč o sladoledima, birajte one voćne jer su manje zasitni i imaju manje kalorija.

Tri namirnice koje štite kožu od UV zračenja i popravljaju oštećenja kože


Pravilna ishrana tokom letnjih vrućina važna je i za kožu, koju treba pripremiti za izlaganje jakom suncu i UV zracima.

1. Plava riba, riba hladnih mora i riblje ulje

Ove su namirnice bogate vitaminom A, D i omega 3-masnim kiselinama, što su sve snažni nutrijenti koji štite kožu od slobodnih radikala, podstiču oporavak i epitelizaciju kože i smanjuju upalne procese na koži.

2. Crvena paprika

Crvena paprika koja podstiče topljenje masnoća u organizmu, bogata je vitaminom C, antioksidansom koji ima važnu ulogu u sintezi kolagena, a samim tim i u regeneraciji kože.

3. Orašasti plodovi

Orašasti plodovi sadrže čak 63 odsto nezasićenih masnoća koje su važne za zdravlje srca, a pomažu i u mršavljenju. Te namirnice su važne za kožu tokom letnjih meseci jer obiluju vitaminom E, također snažnim antioksidansom. Blagotvorno deluju na sve tipove kože i stoga je unos oraha, semenki, kao i kvalitetnih biljnih ulja leti veoma važan.

Tri namirnice za taman ten


Da biste bili sigurni da ćete ovoga leta imati prelanulu boju kože, hranite se namirnicama koje sadrže betakaroten.

Iako je šargarepa najpoznatija namirnica koja potpomaže u tamnjenje kože, lubenica, dinja i zeleno lisnato povrće, kao što su spanać i kelj, također su namirnice bogate biljnim pigmentima i betakarotenom, koji dokazano podstiče ravnomernu pigmentaciju kože.

IZVOR: TPORTAL.HR

 

http://www.b92.net 

 

Ovih dana se na pijacama, pored domaće breskve i nektarine, pojavila i pljosnata sorta breskve, koja je još poznata i pod nazivom tanjirasta breskva.

U našim krajevima, pljosnate breskve su poznate pod nazivom „Saturn“ a nektarine kao „Tanjir“. Ove sorte imaju bledo zeleno-narandžastu pokožicu, čak i kada su u punoj fazi zrelosti. Manja je i pljosnatija od običnih sorti breskve. Meso je čvršće, slađe i aromatičnije nego kod naših domaćih sorti. Pljosnate sorte breskvi su posebno zanimljive mlađim generacijama, pošto podsećaju na krofne. Ljudi su ih sa zadovoljstvom prihvatili, ukusna je i zabavna.

Ova sorta breskve potiče iz Kine. Koristi se u ishrani kao sveža voćka, u voćnim salatama, kao voćni dodatak u pite, kolače i torte. Drvo ove posebne sorte rađa duplo više sočnih plodova za razliku od naše domaće sorte breskve. Berba počinje u junu mesecu i traje do kraja leta. 

Pljosnata breskva nije zahtevna voćna vrsta, a kako da je gajite i razmnožavate, pročitajte u Agrobiznis magazinu za mesec jul.

Na zelenim pijacama u prestonici mogu se pazariti najraznovrsnije voće, u ponudi su sveže lubenice i dinje, ali i jagode i trešnje koje su i dalje aktuelne.

Lubenice se mogu kupiti po ceni od 70 dinara po kilogramu, dok je za ananas dinju neophodno izdvojiti 100 dinara. Breskve se kreću u rasponu od 50 do 80 dinara za kilogram, a cena krušaka je 80 dinara.

Kilogram jagoda koje se mogu naći tek na pokojoj tezgi je 300 dinara, a cena trešanja kreće se od 100 do 120 dinara, pišu Večernje novosti.



Maline se prodaju i na kilo po ceni od 400, ali i u plastičnim čašama od 100 do 200 dinara, dok borovnice dostižu cenu od 700 dinara za kilogram.

"Od jutros smo prodali oko 100 kilograma malina, a cena po kilogramu je 400 dinara, ali kupci uglavnom pazare pola kilograma", ističe Marko, zakupac tezge na Bajlonijevoj pijaci.

Cena paradajza je ista kod svih prodavaca i kreće se od 120 do 150 dinara, paprika je od 130 do 150, a krastavaca 60.

Zelena salata prodaje se na komad po ceni od 60 dinara, dok je veza crnog luka 40, ili tri veze za 100 dinara. Kilogram spanaća je 80 dinara, dok je za boraniju potrbno izdvojiti 100 dinara za kilogram. Brokoli i karfiol staju svega 80 dinara, dok se tikvice prodaju po ceni od 40. Beli pasulj se može pazariti za 300 dinara za kilogram, dok za popularni trešnjevac treba izdvojiti 350 dinara.

Maladi kukuruz šećerac prodaje se na komad za 40, ili tri klasa za sto dinara.

Izvor: www.b92.net

Na području opštine Žitorađa berba ovogodišnjeg roda višanja je u punom jeku, a trenutna otkupna cena iznosi 70 dinara za kilogram.

Proizvođači nisu zadovoljni trenutnom cenom i očekuju da će tokom berbe porasti bar na 80 dinara, što bim kako su naveli, bilo donekle zadovoljavajuće.

Prema ocenama poljoprivrednih stručnjaka, prolećni mraz i učestale kiše nisu mnogo naudile višnjarima, pa je dobar i rod i kvalitet voća. Problem sa otkupnom cenom u opštini Žitorađa imaju i malinari i proizvođači kupina, koji još ne znaju koliko će dobiti za kilogram tog voća.



U pogledu roda i otkupne cene, najbolje su prošli proizvođači jagoda iz Žitorađe za koje je ova sezona bila izuzetno dobra.

Kako je saopšteno iz Udruženja voćara i jagodara dobričkog kraja, cena jagoda je bila od 200 do 250 dinara po kilogramu, a celokupan ovogodišnji rod izvezen je u Rusiju.

Proizvođači jagoda na području opštine Žitorađa naveli su da će posle dobrog roda i otkupne cene, sledeće godine sigurno proširiti parcele sa jagodama.

Izvor: www.b92.net

Poljoprivredni stručnjaci zbog ovogodišnjeg mraza i manjeg roda višnje i šljive, a velike vegetacije preporučuju dodatne mere zaštite.

Proizvođačima voća u Topličkom okrugu preporučuju se dodatne mere zaštite kako bi obezbedili rod naredne godine.

"U voćnjacima gde blagovremeno nisu primenjene agrotehničke mere došlo je do stvaranja korova koji predstavlja potencijalni izvor patogenih bakterija", rekao je agenciji Beta savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredno stručne službe Prokuplje Dejan Tonić.

On je istakao da je zbog toga potrebno obaviti međurednu obradu traktorskim rotofrezama do dubine od pet centimetara, u mladim zasadima oblačinske višnje pre berbe, a u starim posle branja.

"Zbog bujne vegetacije obavezno treba obaviti 'zelenu rezidbu' i grane koje su prerasle treba prekratiti na 2/3 dužine, a one koje idu ka unutrašnjosti krune, treba potpuno ukoloniti", kazao je Tonić i podvukao da se tom rezidbom stvaraju uslovi za obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu i obezbeđuje bolja osunčanost unutar krune.

Berba višanja u topličkom kraju počeće naredne nedelje, a ovogodišnji mraz i učestale prolećne kiše oštetile su najzastupljenije voćne kulture u tom kraju i umanjile ovogodišnji rod oblačinske višnje za 40, a šljiva do 90 posto.

Izvor: www.b92.net

Za dve marke (jedan evro) u Republici Srpskoj se može kupiti oko sedam kilograma kupusa, kelja, tikvica, luka, krastavaca i uz to malo mrkve, paprika ili paradajza.

Isto toliko košta i litar benzina, odnosno tabla od 100 grama bolje čokolade ili kafa u gradskom kafiću.

Pošto leto tek počinje, očekuju se da će u naredna dva meseca cene pojedinih proizvoda biti desetkovane u odnosu na sadašnje. Za ovakav trend, koji preti da uništi proizvođače povrća, neki okrivljuju nekontrolisani uvoz i evropske regulative, dok drugi smatraju da je svemu kumovali veliki tržni centri.

Semberski povrtlar Mićo Živić je, prilagođavajući se trendovima, prepolovio proizvodnju i posvetio se otkupu povrća i voća, kako bi i lakše prodao i svoje proizvode. Tvrdi da je ove godine cene oborila konkurencije iz Albanije.

Albanija je pristupila CEFTA sporazumu i sada ima pristup našem tržištu pod istim uslovima kao i mi, ali oni imaju bolju klimu i mnogo su uložili u tehnologiju proizvodnje – kaže Živić i predviđa crne dane za domaće povrtlare.

Nenad Makivić, dugogodišnji trgovac voćem i povrćem, tvrdi da cene diktiraju tržni centri, kao jedini veći otkupljivači.

Robu uzimaju na odgođeno plaćanje na 90 dana, pri tome još malo zakasne, umanje cenu za 10 do 20 odsto zbog navodno lošeg kvaliteta, a neretko i ovako mizernu zaradu povrtlari moraju ganjati sudom. Zato su spremni da povrće, inače sklono brzom kvarenju, prodaju za keš po principu „daj šta daš“ – kaže Makivić.

Tvrdi da je povrće u RS „relativno jeftino“ jedino u banjalučkoj regiji, gde se sudara ponuda iz Lijevča i Semberije.

Trgovci takođe ističu da je u tržnim centrima povrće jeftino, ali lošijeg kvaliteta nego na pijacama, ali da potrošači, pritisnuti besparicom, o tome ne vode računa.

Nedeljka Ilijić iz Udruženja potrošača „Oaza“ Trebinje, međutim, tvrdi da su kupci uglavnom spremni da domaće sveže povrće plate nekoliko pfeniga više do uzvoznog iz hladnjače. Tvrdi da su cene realne, ali po onoj narodnoj: uvek je onom ko prodaje jeftino, a onom ko kupuje skupo.

Izvor: www.blic.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31