Jabuke, limun i pomorandže ovog aprila znatno su bile skuplje nego početkom aprila prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Kilogram jabuke prve nedelje aprila prošle godine najčešće je koštao od 30 do 70 dinara, ovog aprila, međutim, kilogram ovog voća u prodavnicama bio je od 70 do 110 dinara, piše Danas.

Limun je početkom proleća 2019. bio između 80 i 150 dinara, da bi mu cena sada skočila na 180 do 300 dinara, naročito pošto je Turska u jeku epidemije zabranila izvoz ovog voća. I pomorandže su prve nedelje aprila bile skuplje po kilogramu za 30 dinara nego lane. Ostale cene, najviše ranog povrća, ali i starog krompira, sira, jaja nisu mnogo oscilirale.To što je cena voća skočila jasan je znak veće potražnje, kaže za Danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Keserović.

"Uvek se dešava kada je veća potražnja da cene skaču. Konkretno, u slučaju jabuke cena je veća jer je prošle godine rod jabuke u Poljskoj podbacio. Samim tim, naš izvoz ovog voća, pre svega u Rusiju je porastao, jabuka se sad prodaje po većoj ceni u inostranstvu, a to se oslikava i na cene kod nas", ističe Keserović.

On misli da su se u ovoj situaciji voćari dobro snašli, da su uspeli da dobiju dozvole i odrade sve što je do sada od agrotehničkih mera bilo potrebno.

"Ako kod jabuka i krušaka propustite jedno prskanje, rod propada, ali voćari su se dobro snašli, dosta toga je urađeno naročito zaštita od štetočina i bolesti. Jedini strah koji su imali jeste šta će uraditi sa tim plodovima, ali s obzirom na to da su zelene pijace počele da rade mislim da ni to neće biti problem", naglašava sagovornik lista.On ističe da se u voćarstvo u poslednjih 15 godina dosta ulagalo, što se oseća.

"Voće će i sada izneti veliki teret kada se radi o izvozu. U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda ono sa povrćem čini od 19 do 23 odsto, nekada i do 25 odsto, a samo od izvoza voća i voćnih prerađevina prihoduje se 600 miliona dolara godišnje", kaže Zoran Keserović.

Trenutna kriza neće mnogo uticati na rod žitarica, smatra agroekonomski analitičar Žarko Galetin. On ne očekuje da će na tržištu doći do velikih promena cena kada se radi o osnovnim životnim namirnicama, poput mesa, sira ili hleba.

"Kriza kao takva neće uticati mnogo, sušna godina je nešto što može da utiče, jer sada kako nema kiše kukuruz slabo niče. Za same paore ova godina nije ni gora ni bolja od prethodnih. Setva ih malo više košta jer je zemlja suva i teže se obrađuje za šta im treba malo više goriva", ističe Galetin.Pšenica trenutno, kako kaže, solidno izgleda, ali i njoj kao i ostalim poljoprivrednim kulturama treba kiše.

"Očekujem da će cene biti na nivou prošlogodišnjih. Ali, s obzirom na to da se radi o berzanskoj robi, mnogo toga zavisi od svetskog tržišta. Mi sada imamo situaciju da je u svetu pad tražnje, koji dovodi do pada cena, a kod nas je suprotno jer je pojačan izvoz, zbog čega cene idu gore", napominje Galetin.

Kako puno toga zavisi od svetskog tržišta, tako je, ističe, teško bilo šta konkretnije prognozirati, ali on tvrdi da Srbija nema razloga da se puno brine.

"Sve će se preliti na krajnje potrošače, ali Srbija ima stabilne bilanse i čak da dođe do nekih ekstremno vanrednih okolnosti, država bi mogla da zaštiti domaće tržište. Verujem da, ipak, neće doći do velikih promena, naročito u pogledu cena osnovnih životnih namirnica", ističe Žarko Galetin.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/korona-znatno-poskupela-jabuke-limun-i-pomorandze/03t8thl

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će tim stručnjaka pokušati da do kraja nedelje stavi u funkciju "elektronsku pijacu Srbije", odnosno sistem koji će povezati prodavce, kupce i one koji su spremni da dostave robu, koja sada nije dostupna jer su pijace zatvorene zbog epidemije koronavirusa.Branislav Nedimović je rekao, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se pravi elektronska pijaca za celu Srbiju, gde će povrtari i voćari moći da ponude ono što je na tržištu."Tu ćemo uvezati i one koji žele da kupe, one koji žele da prodaju, ali i one koji će otpremati tu robu od tačke A do tačke B", objašnjava Nedimović.

Ministar poljoprivrede napominje da kretanje robe nije zabranjeno.

"Ako proizvođač ima nešto u ponudi, on će to da prijavi elektronski. S druge strane, imate tražnju. Imamo i dodatnu kategoriju, a to su lica koja su spremna to da prevezu. Imamo i dosta skladištara koji imaju slobodne prostore", ističe Nedimović.

Najavljuje da će elektronska pijaca pred kraj nedelje biti potpuno stavljena u funkciju.

"To će biti jedna osnovna verzija, dosta IT stručnjaka radi na ovome. Mi nismo izmišljali toplu vodu, takve platforme postoje", napominje ministar. Nedimović je istakao, što se tiče ponašanja poljoprivrednika tokom vanrednog stanja, da su oni ozbiljni heroji našeg vremena i da su dosta disciplinovani.

Istakao je da se poljoprivrednici mogu informisati na sajtu Ministarstva, kao i u kol-centru gde su ljudi dostupni 24 časa.Ministar Nedimović ističe značaj koji naučnoveterinarski instituti širom Srbije imaju u borbi protiv epidemije koronavirusa, pošto se u njima obavlja uzorkovanje.

Naveo je da u institutu u Batajnici može da se uradi do 800 do 1.000 uzoraka tokom dana, u Nišu 200, u Kraljevu između 180 i 210, u Novom Sadu 200, u Šapcu će moći 150.

Naučnoveterinarski institut u Šapcu bi trebalo da počne da radi sutra, najavio je ministar poljoprivrede.Nedimović je rekao da je u poslednjih 10 dana bilo 2,27 miliona ulaza na sajt Ministarstva poljoprivrede.

"Ako neko pita odakle nama toliko poljoprivrednika, očigledno je da je to bio pokušaj napada preko nekih mašina, a sajt je dva puta i padao", rekao je ministar.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3148/zivot-u-vreme-pandemije/3913067/pijace-elektronska-voce-povrce-poljoprivednici.html

Posle višemesečnog miholjskog leta umesto jeseni i zime, paori u Srbiji se plaše baba Marte ili prolećnog mraza i prizivaju obilne kiše u aprilu i maju koje bi nadoknadile deficit vlage i spasile poljoprivrednu sezonu.

Malo je reći da su kraj prošle i početak ove godine atipični u Srbiji: visoke, gotovo prolećne temperature, meseci bez kiše, kamoli snega, nezapamćeno zagađenje vazduha skrajnuli su još jedno pitanje od kojeg se živi: kakva će biti rodna godina?

Docent meteorologije na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Ana Vuković ističe za "Blic" da su duge suše tokom jeseni i zime stvorile veliki deficit vlage.

- Sneg tokom zime stvara i podzemne rezervoare vode. Manjak snega ove zime uticao je i da bude manje takvih podzemnih rezervoara. Taj deficit mogle bi da nadoknade samo kiše narednih meseci. Za sada ne možemo tačno da znamo kakvo nas proleće očekuje pošto tačne meteorološke prognoze postoje samo za sedam dana unapred - naglašava Vuković.Kako kaže, najveći poljoprivredni strahovi vezani su za naredne dane i nedelje.

- Najveća opasnost preti od ranog i pogotovo kasnog mraza pošto su zbog visokih temperatura biljke već ušle u razvijeni period vagetacije i jako su osetljive čak i na mali mraz. Zato će za poljoprivrednu sezonu pored prolećnih kiša biti značajno i da ne bude mrazeva - objašnjava Vuković.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu na smeru voćarstvo Milovan Veličković ističe da će nepovoljni meteorološki uslovi prethodnih meseci posebno pogoditi voće.- Druga polovina 2019. godine je bila sušna, a zima bez snega što je stvorilo deficit vlage pogoto na imanjima koje nemaju sistem navodnjavanja. Krajnje atipična godina sa visokim temperaturama uslovila je rani početak vegetacije i otvaranje pupoljka već u ovoj fazi kod dženerike, kajsije, breskve, nektarine, badema... Ukoliko dođe do prolećnih mrazeva, to bi moglo da nanese veliku štetu ovom voću. Tako je bilo pre dve-tri godine kada je do mraza došlo polovinom aprila - apostrofira Veličković.

Naš sagovornik pak tvrdi da kasni prolećni mraz ne može štetiti svom voću.

- Recimo, jabuka, kruška i šljiva, a pogotovo maline, kupina, dunja i mušmula koje kasnije ulaze u period vegetacije su otpornije na mrazeve - podvlači Veličković.Slične muke ove poljoprivredne sezone očekuju i povrtare, smatra penzionisani profesor na smeru povrtarstva Petar Munćan.

- Sušna zima stvorila je, primera radi, u Banatu deficit vlage od 100 mililitra po kvadratu, što bi morale da nadoknade kiše u aprilu i maju. To znači da bi ovog proleća moralo da padne 100 litara kiše više u odnosu na normalni prosek. Dodatni problem poljoprivrednicima stvara i činjenica da cena semena i đubriva raste - ističe Munćan i dodaje da su pojedini poljoprivrednici poput njega kupili đubrivo još jesenas dok nije poskupelo.

Inače, procene su da će ove poljoprivredne sezone cena semena i đubriva u proseku biti veća za 10 odsto.Na Poljoprivrednom fakultetu ističu da će cenu visokog zagađenja vazduha u Srbiji ove zime platiti animalni, a ne biljni svet.

- Biljke pročišćuju ugljen-dioksid i vazduh. Inače, uzrok zagađenja vazduha i sušne zime je isti. Imali smo stabilnu atmosferu i visok pritisak vazduha zbog čega nije bilo oblaka i padavina - naglašava Ana Vuković, docent meteorologije.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/koliko-ce-godina-biti-rodna-manjak-vlage-i-mraz-mogli-bi-da-stete-vocu/zmgspsh

Izvoznici svih vrsta voća iz Srbije u Rusiju, osim jabuka, breskvi i nektarina, ubuduće će lakše plasirati robu na to tržište.Lakši izvoz omogućiće nova pravila po kojima je neophodni minimalni kapacitet hladnjača smanjen sa 500 na 200 tona, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede Srbije.

Po novoj Uredbi o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju, izvoznici šljiva, trešanja, višanja, jagoda, malina, borovnica, kupina, ribizli, drenjina, brusnica i sličnog sitnog voća, moraće u vlasništvu ili zakupu da imaju hladnjaču kapaciteta najmanje 200 tona. Liberalniji uslovi za skladišne kapacitete odnose se i na povrće.

U Ministarstvu poljoprivrede su istakli da će ovakva odluka mnogim poljoprivrednim proizvođačima iz Srbije dodatno olakšati izvoz na rusko tržište, uz podsećanje da je to rezultat intenzivnih razgovora i dobre saradnje nadležnih službi i resornih ministarstava dveju zemalja.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=03&dd=13&nav_id=1666071 

Selo Slatina se nalazi u Pocerini, 15 km udaljeno od Šapca. Obronci planine Cer koja je oko 35 km udaljena od Šapca, bili su upisani u vinogradarsku kartu još za vreme Rimskog carstva. Pocerski bagremov med spada među najkvalitetnije u svetu.
Područije je pogodno za gajenje jagodičastog i bobičastog voća, kako i ostalog voća, povrća, lekovitog i začinskog bilja. Imajući u vidu klimatske specifičnosti,
oblasti Pocerine, i prepoznajući prednost udruživanja poljoprivrednika sa stručnim kadrom iz oblasti nauke, postala je zemljoradnička zadruga Profi Agrar 2018. Slatina, kao spoj mladih entuzijasta i iskusnih stručnjaka i poljoprivrednih proizvođačima.
Pošto, na tržištu hrane, kako u Srbiji tako u Evropi, Rusiji i svetu, raste potražnja za proizodima koji su konzumirani bez hemijskih sredstava.

„Naša zadruga je razvila ideju o proizvodnji sušenog voća, povrća, lekovitog i začinskog bilja. Takvi proizvodi su stalna preporuka zdrave hrane, jer ne sadrži aditive i dodatni šećer, a takođe su jednostavni za skladištenje, jer ne iziskuju veliki utrošak energije“, istakao je Darko Živanović, direktor zadruge Profi Agrar, koga smo sreli na sajmu AgroBelgrade 2020.
Zemljoradnička zadruga Profi Agrar se za tu vrstu proizvodnje odlučila i zbog pojave na tržištu jedinstvene sušare. Reč je o kondenzacijonoj sušarisa zatvorenim sistemom i toplotnom pumpom.Sušara je jedinstvena po tome što sirove proizvode može osušiti na niskim temperaturama, do 60°C, do veoma niskog procenta vlažnosti, 2 do 4 odsto, sa relativno malim utroškom energije. Tako dobijamo proizvod koji zadržava nutritivna i morfološka svojstva, kao i boju, ukus i miris, istako je Živanović i dodao:
"Prah kao sirovina i baza ima ogroman potencijal u prehrambenoj proizvodnji i industriji. Zadruga u okviru gazdinstva jednog od osnivača, poseduje i registrovan pakeraj voća, povrća i namirnica, životinjskog porekla, po HACCAP standard.
Iako mlada prepoznata je od kooperanata, kojima preko neformiranog ogranka, sva potrebna agro-tehnička sredstva po povoljnim cenama. Ideja za taj način,
udruživanjem i količine sredstava neophodnih za sprovođenje agro- tehničkih mera, pojeftinimo troškove poljoprivredne proizvodnje i zajedničkim izlaskom na domaće i inostrano tržište ostvarimo ekološki interes.
Udruženi u zadruge poljoprivredni proizvođači povećavaju konkuretnost i interesantniji su za tržište, mogu da ostvare brojne benefite, od smanjenja troškova
proizvodnje, do povoljnijeg obezbeđivanja repromaterijala, sredstava za rad, odnosno mašina i opreme. Zadrugari preko zadruge lakše plasiraju svoje proizvode,
koriste usluge zadruge na temelju zajedništva i uzajamne pomoći ostvarujući na taj način svoje socijalne, ekonomske i druge interese.
„Cilj nam je da naše proizvodie plasiramo na domaće tržište u naredne dve godinea kada budemo imali sve sertifikate planiramo da se predstavimo i na ino tržištu. Jedan od zadrugara, pčelar poseduje pogon za pakovanje po HACCP standardu, u procesu smo uvođenja parcela u sistem GLOBAL G.A.P.“ – objašnjava naš sagovnik.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Najveći međunarodni sajam voća i povrća "Fruit logistica" koji je održan u Berlinu od 5. do 7. februara naši izlagači su iskoristili da sklope nove poslovne aranžmane za izvoz voća ali i povrća. Za razliku od prošle godine na ovogodišnjem sajmu su objedinjeni štandovi Srbije (12 izlagača) i Vojvodine (8).U organizaciji "Razvojne agencije Vojvodine" nove kupce u Berlinu traže kompanije: "Sweet cherry lady" iz Čeneja, "Vlabons" iz Jaska, "COPA" iz Dobanovaca, "Agro Trust" iz Deča, "Sirmium Fruit" iz Šida i "Carska Bašta" iz Zrenjanina. Na "Fruit logistici" su prisutne i dve zemljoradničke zadruge "Agronom" iz Pivnica i "Krsturska Paprika" iz Ruskog Krstura.

Vladimir Popić iz kompanije "Sweet cherry lady" iz Čeneja gaji trešnje na 20 ha.

Veliko interesovanje je za naše trešnje, al i ostali izlagači na štandu su imali niz sastanaka sa kupcima iz Rusije iz EU. Nudimo i kvalitet i dobru cenu. Već imamo nekoliko ugovorenih sastanaka sa predstavnicima velikih trgovačkih lanaca pa se nadam da ćemo sklopiti dobre poslove.

Naše izlagače su na sajmu "Fruit logistica" posetili i pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević, njegov kolega zadužen za regionalni razvoj i međuregionalnu saradnju Ognjen Bjelić, kao i savetnik predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, Goran Lazović.

"Izlagači iz Vojvodine objedinjeno sa kolegama iz Srbije već drugu godinu za redom izlažu na sajmu na kome se sastaju najveći prodavci i kupci na svetu. Trebalo bi napomenuti da AP Vojvodina subvencioniše nastup naših proizvođača i drago mi je da su na ovaj način u prilici da promovišu svoje proizvode i da ih prodaju širom sveta. Dobri rezultati sa sajma iz prošle godine su nas naveli da nastavimo sa tom praksom i ove godine ali planiramo nastup i za narednu godinu. Pored toga što subvencionišemo primarnu proizvodnju neophodno je da našim proizvođačima pomognemo da nastupe na međunarodnim sajmovima kako bi svoje proizvode mogli da ponude i svetskom tržištu", rekao je na sajmu Vuk Radojević.Na ovogodišnjem sajmu najviše se diskutovalo o tome kako sprovesti globalnu održivost proizvodnje voća i povrća kroz inovacije. Sa 3.300 izlagača iz 93 zemlje, što je više nego ikad, od kada se sajam održava od 1993., "Fruit logstica" potvrdila je primat najvećeg skupa poslovnih ljudi u svim segmentima proizvodnje voća i povrća.

Zvanični partner ovogodišnjeg sajma je Ekvador. "Naša misija je otvaranje novih tržišta u Evropi", rekao je na otvaranju sajma Luis Rojas, predsednik "Udruženja malih poljoprivrednih proizvođača" "Santa Rosa". "Došli smo u Berlin da upoznamo potencijalne kupce koji će kupovinom našeg voća pomoći seoskim gazdinstvima da napreduju."Na konferenciji "Smart Horticulture Global", govoreno je o integrisanom upravljanju štetočinama, robotici i veštačkoj inteligenciji. Inače, izlagači i posetioci bili su vrlo zainteresovani za "Forum proizvodnje". U "Laboratoriji budućnost" upoznavali su se sa inovativnim proizvodima i konceptima. U "Logističkom čvorištu" govoreno je o problemima koji se tiču distributivnih mreža. Tehnologija sutrašnjice predstavljena je na "Tech Stage"-u.Kada je o izazovima u proizvodnji reč u "FRUIT LOGISTICA Trend Report"-u 2020., nazvanom "Napravi pravu stvar (pravilno) (Do The Right Thing (Right))", naglašava se da sve veći broj kupaca traži održive modele snabdevanja koji nalaze rešenja za probleme poput klimatskih promena, a u izveštaju se navodi da prednost na tržištu stiču oni koji obezbede proizvodnju i distribuciju proizvoda na etičniji i ekološki prihvatljiviji način. Mnogi izlagači u Berlinu pokazali su da su više su nego spremni da iskoriste tu mogućnost.

Ulaganje u ljude i njihov kontinuirani razvoj predstavlja izuzetno važan deo slike o održivosti na sajmu "Fruit logistica" 2020. godine. "Globalna ženska mreža", na "Career Netvork"-u ženama je ponudila slobodna radna mesta. Obezbeđene su i druge profesionalne mogućnosti za studente, mlade stručnjake i ljude sa iskustvom u ovom sektoru.

Ovogodišnji poboljšani izgled sajma grupisao je razne segmente - npr., u "Hali 8.1", najnovnije tehnologije u zatvorenom prostoru izlažu vodeće kompanije ovog sektora - BayWa, Edeka, Fresh Del Monte, GlobalGAP, SanLucar i Zespri BaiVa. U "Hali B", gde su i naši izlagači, posetioci su mogli da se upoznaju sa proizvodima i uslugama iz jugoistočne Evrope i Sredozemlja.Na ovogodišnjoj "Fruit logistici" izuzetne mere predostrožnosti su preduzete zbog pojave "korona virusa". A samo dan pre početka sajma, čak polovina kineskih kompanija otkazalo je učešće.

U svakom slučaju, profesionalni proizvođači voća i povrća, svakako bi trebalo da posete Fruit logisticu. Pre toga je važna i priprema. Tačno bi trebalo da se isplanira šta će se na sajmu posetiti, a poslovni sastanci se ugovaraju i nekoliko meseci pre samog sajma.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/otvorena-nova-trzista-za-nase-voce-i-povrce_1091267.html

Rezidbu jabuke u rodu trebalo bi obavljati na osnovu morfoloških osobina rodnih grančica, intenziteta vegetativnog porasta, ali i prema količini i stanja rodnih pupoljaka. Generalno, važno je da se poštuju pojedini principi, a svaka sorta posebno orezuje.
Jačina rezidbe ponajviše zavisi od starosti voćke. Po pravilu mlade voćke su i veće bujnosti pa se takva stabla i manje orezuju nego slabo bujna i zakržljala. Dakle, trebalo bi poštovati princip- duga rezidba na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba podstiče bujnost i usporava rodnost. Odnosno kod intenzivnog porasta trebalo bi stabla više opteretiti rodnim pupoljcima.
Tehnikom rezidbe reguliše se razvoj određenog broja letorasta na kojima će se obrazovati cvetni pupoljci i rodne grančice. Rodne grančice na rodnim
granama propadaju sa starošću grana. Osim toga, i rodnost se smanjuje. Rodnu granu sa rodnim grančicama trebalo bi svake četvrte do svake šeste godine obnoviti, što se , upravo, postiže rezidbom. Trebalo bi nastojati da se svake godine s jednog razvijenog drveta obnovi jedna četvrtina do jedna šestina rodnih grančica. Na taj način ovako primenjena rezidba omogućava da se kruna održava u pravilnoj biološkoj ravnoteži i to maksimalno opterećenje rodom uz odgovarajući vegetativni prirast.
Pravilnom rezidbom, uz primenu ostalih agrotehničkih mera isključuje se pojava alternativnosti rađanja jabuke. Principi rezidbe važe, uglavnom, za sve sisteme uzgoja, ali postoje i neke specifičnosti u načinu izvođenja ove operacije. Tako, na primer, rezidba na rodnost kod palmete sa kosim granama je
nešto durkčija, jer se veliki broj letorasta savija radi ubrzanja obrazovanja cvetnih pupoljaka.Zbog toga se dešava da na jednom stablu obrazuje se više cvetnih pupoljaka odnosno cvetova, iz kojih se obrazuju plodovi koji se ne mogu lepo razviti, jer korenov sistem nije u mogućnosti da primi odgovarajuću količinu hranljivih materija. Na takvim stablima nameće se rezidba radi proređivanja rodnih grana i smanjivanja broja rodnih grančica, a na kraju i smanjivanju broja plodova. U suštini u današnjem voćarstvu težnja je u „dugoj“ rezidbi, uz obavezno kasnije proređivanje plodova.
Intenzitet takve rezidbe zavisi od toga da li su predviđena obilnija đubrenja uz navodnjavanje i druge agrotehničke mere. I na savijenim grančicama, posle izvesnog vremena (5 do 6 godina) počinju da se proređuju rodne grančice, o čemu se pri izvođenju rezidbe mora voditi računa. Ove rodne grane se nakon 4 do 6 godina rezidbom uklanjaju do osnove, da bi se pospešio razvoj spavajućih pupoljaka u letoraste, koji se tokom vegetacije savijaju, i u narednoj vegetaciji na njima se diferenciraju cvetni pupoljci. U trećoj godini na takvom letorastu se razvijaju plodovi.Na jednom odraslom stablu palmete sa kosim granama trebalo bi da se nalaze tek razvijeni letorasti koji se savijaju ili povijaju radi obrazovanja cvetnih pupoljaka.
Takođe i savijeni letorasti u prethodnoj vegetaciji, na kojima se u tekućoj godini obrazuju cvetni pupoljci, letorasti koji prvi put donose rod, zatim serija rodnih
grana koje nose rodne grančice s plodovima druge, treće, četvrte, pete i šeste godine. U toku leta letorasti se proređuju.
Narednih godina postupak je sličan. Takođe pri rezidbi starijih stabala u punoj rodnosti paziti da se u kruni ne formira isuviše izrođenog drveta, koje bi trebalo
redovno izbacivati ili skraćivati, a ostavljati kratke rodne grančice na dvogodišnjim i trogodišnjim granama.

Izvor:Agrobiznis magazin 

Kada su pre dvadesetak godina počeli da se javljaju vremenski ekstremi, bilo je različitih tumačenja, međutim, sada dileme nema da je došlo klimatskih promena.Kako im se prilagoditi kada je u pitanju poljoprivreda, a naročito voćarstvo, koje je važan izvozni potencijal Srbije?Za nama je najtopliija jesen u poslednjih nekoliko decinija.

Kraj januara je, a umesto snega pala je kiša što nije dovoljno da se nakvasi žedno zemljište.Padavina je sve manje, a zime su sve kraće.

Cvetanje voćaka u jesen po narodnom verovanju nagoveštava dugu i oštru zimu.Međutim, to je samo verovanje .

Ta pojava više govori o lošoj agrotehnici u zasadima.

Profesionalne voćare pojava lista i cveta kada im vreme nije ne brine mnogo, jer se dešava na pojedinačnim stablima i lošim voćnjacima.Međutim visoka temperatura protekle jeseni, pokrenula je pupoljke koštičavog voća.

Snežne pahulje kada je u pitanju poljoprivreda, dobro bi došle. No, kada ih nema, voćari koriste vreme za orizivanje stabala,kako bi tu važnu pomotehničku meru obavili na vreme, jer je radne snage sve manje, a voćnjaka sve više.

 

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/mogu-li-vocari-da-se-prilagode-klimatskim-promenama_1088481.html

Prva srpska Banka gena i semena starih sorti voća i povrća za samo šest meseci okupila je čak 77 gazdinstava koja pokušavaju da spasu od nestajanja autohtone vrste našeg podneblja.

Srpske jabuke kolačare, petrovače, slatkače, kruška ječmenica, karamanka, šljiva ranka, kukuruz osmak, krompir mesečar, paradajz jabučar i volovsko srce, bob i druge žitarice kojima su othranjene generacije, iako odavno potisnute novim, unosnijim i manje zdravim sortama — neće nestati.

Spasiće ih Ivana Petrović, doktor biotehničkih nauka, zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Ova mlada žena koja je odrasla u selu Paštrić kod Mionice osnovala je Banku gena i semena starih srpskih sorti.Porodica Petrović se oduvek bavila poljoprivredom, gajili su voće i povrće za svoje potrebe, nikada nisu koristili pesticide i veštačka đubriva. I danas žive od poljoprivrede, ali i od seoskog turizma. Ivana je osnovala ekološki pokret „Okvir života“, a u njemu je i Banka semena.

„Nisam bila zadovoljna onim što se nudi na tržištu, u gradu nisam mogla da kupim hranu na koju sam navikla na selu“, kaže ona za Sputnjik.

„Primetila sam da to ljudima uopšte nije dostupno, stare sorte ne mogu da se kupe nigde, a mnogo ljudi priča o njima, sećaju se iz detinjstva kakav je bio ukus, kako divno mirišu. Takođe, pre pet godina sam se upoznala sa radom međunarodnih banaka, bilo mi je jako zanimljivo kako pristupaju očuvanju genetičkih resursa“, kaže.Petrovićeva objašnjava da suština Banke nije u tome da se seme godinama čuva u frižiderima, upravo suprotno — potencira se njegovo gajenje i objašnjavanje ljudima zašto su te sorte važne, u vremenu gajenja GMO hrane. Pored toga što su slađe, stare sorte su i mnogo zdravije od većine novih.

„Seme se svake godine čuva onako kako se oduvek tradicionalno čuvalo, tako što se tokom jeseni prosuši, onda do proleća miruje, pa se posadi. Sve se gaji na gazdinstvu, ali ne može na jednom, pa je projekat vezan za lokalnu zajednicu, veliki broj ljudi mora da učestvuje. Ako se gaje dve sorte, jako je bitno da se razdvoje, da ne bi došlo do ukrštanja. Zato ih gaje dva udaljena gazdinstva“, objašnjava Petrovićeva.

Bila je zabrinuta da li će uspeti da motiviše poljoprivrednike, ali se već na prvoj izložbi starih sorti u Beogradu okupilo 120 ljudi koji su došli da pokažu svoje autohtone vrste voća i povrća. U bazi ove Banke sada je već 77 domaćinstava koja ih gaje na imanjima valjevskog kraja.

„Plan je da u narednih 5 godina imamo Banku semena na još 20 lokacija, da regionalno pokrijemo sve delove Srbije“, kaže Petrovićeva.„Sada smo formirali jedan centar na Staroj planini, on je vezan za uzgajanje krompira, planinskih vrsta koje vole više nadmorske visine. Ljudi su izuzetno zainteresovani, kako poljoprivredni proizvođači, tako i potrošači, koji neprestano pitaju gde mogu da nabave te plodove i proizvode od starih sorti, tako da je to šansa i za lokalno stanovništvo“, objašnjava Petrovićeva.Suština uspeha je u tome da se sade stare sorte koje su na tom mestu rasle vekovima i tako se najbolje prilagodile uslovima, zemljištu i klimi. Većina uključenih u Banku semena voće i povrće gaji uglavnom za svoje potrebe. Problem je u tome što još uvek nema dovoljno materijala za sadnju da bi se posadio hektar ili dva.„Nadamo se da će neko u budućnosti videti svoju šansu upravo u komercijalnoj proizvodnji — za ostanak ljudi na selu bitan je socio-ekonomski faktor, a stare sorte mogu biti ključ kako jedno malo gazdinstvo može da opstane, zahvaljujući nečemu što je autohtono“, ističe sagovornica Sputnjika.

Ova zdrava hrana po istom patentu već se godinama gaji u Južnoj Americi, u Aziji, najviše u Indiji, ali i u Austriji, Francuskoj, Italiji i Španiji. To su zemlje koje imaju najbolje organizovane banke.

Mlada naučnica, koja se pokazala i kao sjajan menadžer, kaže da su, pored poljoprivrednika, za sadnju zainteresovani i stručnjaci, njene kolege sa fakulteta, ali i Prirodnjački muzej, koji se takođe bavi izučavanjem starih sorti.„Ključna za ovu priču je činjenica da jedino energija lokalne zajednice može da očuva te sorte, a država bi mogla da pomogne zakonskim regulativama i podsticajnim sredstvima za gajenje, jer — zašto prednost na tržištu ne bi imao neko čija jabuka nije uopšte prskana, u odnosu na onog koji ima 17 puta prskane jabuke“, ističe.

Dodaje da su stare sorte veoma važne za organsku proizvodnju, koju je teško ostvariti sa novim. Slast i kvalitet samo naših dunja ranki ili krušaka, jagodnjače, lubeničarke, šećernice, ječnjače, lončare, kaluđerke, vodenjake i takuše — ne može da zameni ni jedna kupljena u supermarketu.Ostalo je još samo da država pokaže interesovanje, kako bismo i našoj deci omogućili da jedu zdravo i rađaju zdravu decu, a to je jako teško sa ukrštenim, genetski modifikovanim sortama. A od svake domaće pravi se i sjajan kompot, džem, pekmez i slatko.

Ivana Petrović poziva Ministarstvo poljoprivrede i ekonomije da pošalju stručnjake na neko od gazdinstava koje gaji stare sorte. Dobar povod može biti prolećna škola kalemarstva, koju takođe organizuje, ali i sadnja novog voćnjaka na imanju Petrovića, koja počinje na proleće.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/zivot/202001181121552651-stare-srpske-sorte-voca-i-povrca-u-borbi-protiv-gmo-/

U Beogradu je krajem novembra održana radionica na temu GLOBALG.A.P. standarda, u organizaciji sertifikacionih kuća Bioagricert i Ecocert. Radionici su prisustvovali zainteresovani poljoprivredni proizvođači – nosioci individualnih poljoprivrednih gazdinstava i predstavnici firmi koje se bave otkupom i trgovinom
voća i povrća iz Beograda i okoline a predavač je bio Nikola Damljanović, zvanični GLOBALG.A.P. ocenjivač. Ujedno, ovo je bila i prilika da se iz prve ruke nešto bliže upoznamo sa ovim standardom, sa njegovim istorijatom, značajem, zahtevima…
Šta je zapravo GLOBALG.A.P. standard i zašto je on bitan za proizvođače u Srbiji?
GLOBALG.A.P. je privatni standard koji je napravljen za potrebe maloprodajnih lanaca širom sveta. Priča o ovom standardu počinje ne tako daleke 1997.
godine sa inicijativom 17 evropskih maloprodajnih lanaca (Lidl, Metro, Tesco, Sainsbury’s, Marks&Spencer, Conad, Coop, Spar i dr.) za iznalaženjem efikasnog rešenja kontrole proizvođača - dobavljača svežeg voća i povrća. Naime, u to vreme javnosti su već bili poznati skandali na tržištu hrane u vezi sa pojavom patogenih bakterija (Ešerihija, Listerija i sl.), kao i prekomernih ostataka teških metala i pesticida na voću i povrću, nedeklarisane genetički modifikovane hrane i dr. i osnovni cilj ovog standarda je bio sprečavanje ovakvih i sličnih skandala u objektima maloprodajnih lanaca. Sa tim u vezi, te godine je nevladinoj
i neprofitnoj organizaciji „Food Plus“ iz Kelna, Nemačka, poveren zadatak definisanja standarda dobre poljoprivredne prakse („Good Agriculture Practice –
G.A.P.“), a par godina kasnije tj. 2000. godine u Barseloni je javnosti predstavljena prva verzija ovog standarda, koji je tada dobio naziv EUREPG.A.P.
Vremenom, ovu inicijativu su podržali i brojni drugi lanci maloprodajnih objekata širom sveta kroz svoje članstvo u ovom standardu, tako da je danas njihov
broj između 40 i 50 (fotografija 1 pokazuje trgovačke lance koji su trenutni članovi GLOBALG.A.P. standarda). Pored evropskih lanaca, 2007. godine članovi ove grupacije postaju i neki američki trgovački maloprodajni lanci, od kojih je svakako najvažniji Walmart (tada, ali i trenutno najveći lanac maloprodajnih objekata u svetu), čiji je ulazak inicirao promenu naziva standarda. 2007. godine naziv EUREPG.A.P. se menja u GLOBALG.A.P, u ime koje standard nosi i danas. Značaj GLOBALG.A.P.-a se ogleda prvenstveno u tome što veliki broj proizvođača voća i povrća iz Srbije plasira svoje proizvode na tržište EU – direktno ili preko posrednika, upravo kroz objekte maloprodajnih lanaca, koji, kao osnovni preduslov za saradnju postavljaju upravo validan GLOBALG.A.P. sertifikat, odnosno sertifikovanu proizvodnju. Pored toga, neki od ovih trgovaca (Ahold Delhaize, Lidl, Metro…) posluju i u Srbiji i u velikoj meri su već svojim dobavljačima nametnuli proizvodnju u skladu sa određenim standardima, od kojih je GLOBALG.A.P. najčešći kada je reč o svežem voću i povrću.
Koje zahteve GLOBALG.A.P. standard postavlja pred poljoprivredne proizvođače?
U suštini, standard čini ček-lista tj. lista provere koja se sastoji od 222 zahteva (222 kontrolne tačke), dakle reč je o veoma obimnom i zahtevnom standardu. U praksi, nikada nisu svi ovi zahtevi primenjivi, tako da je njihov realan broj prilikom kontrole nešto manji. Na primer, jedan od zahteva kod proizvodnje povrća jeste primena plodoreda, ali kada je proizvodnja voća tj višegodišnjih vrsta u pitanju, ovaj zahtev nije primenjiv. Dalje, 5 kontrolnih tačaka se odnosi na proizvodnju Genetički Modifikovanih Organizama (GMO), no obzirom da je proizvodnja GMO u Srbiji zakonski zabranjena, ovi zahtevi su takođe neprimenjivi. Slično tome, proizvođači koji nemaju navodnjavanje ne moraju da odgovaraju na zahteve koji se odnose na navodnjavanje itd.
Od 222 kontrolnih tačaka, najveći broj se odnosi na samu zdravstvenu bezbednost proizvoda. Na primer, dosta kontrolnih tačaka se bavi higijenom proizvodnje, bilo da je reč o berbi, transportu, prebiranju ili pakovanju proizvoda. Pa tako, zahteva se blizina toaleta i oprema za pranje
ruku na polju gde se vrši berba i u objektu u kojem se proizvod dalje pere / prebira / skladišti / pakuje, kao I čista ambalaža u koju se proizvodi beru, čisto transportno vozilo, zdravi berači tj. berači bez vidljivih simptoma zaraznih i prenosivih bolesti i sl.
Takođe, dosta kontrolnih tačaka se odnosi na upotrebu sredstava za zaštitu bilja koji bitno utiču na bezbednost hrane: potrebno je da se vode zapisi o svim tretmanima, da se prilikom upotrebe poštuju uputstva sa deklaracije, konzumna i radna karenca, da se radi analiza na prisustvo ostataka pesticida i sl.
Pored zahteva za bezbednost proizvoda, veliki broj kontrolnih tačaka se odnosi na zdravlje i bezbednost radnika na radu.
Na primer, između ostalog, vodi se računa da svi radnici koji rukuju sa opasnim materijama (pesticidima, koncentrovanim kiselinama i sl.) imaju na raspolaganju i koriste odgovarajuću zaštitnu odeću (maske za lice, gumene rukavice, nepromočive mantile, čizme i sl.). Osim toga, na
gazdinstvu je u svakom trenutno potrebno imati pribor za prvu pomoć u blizini mesta na kojem se radi i najmanje jednu osobu obučenu za pružanje prve pomoći. Treća oblast (pored bezbednosti hrane i bezbednosti radnika) kojoj se pridaje velika pažnja jeste zaštita životne sredine. Jedan od primera je upravljanje praznom ambalažom od pesticida. Naime, GLOBALG.A.P. zahteva od poljoprivrednih proizvođača da se ova ambalaža nakon upotrebe dobro opere tj. da bude čista, da se skladišti pod ključem odnosno u uslovima sa ograničenim pristupom, i najzad da se uklanja putem registrovanih sistema za
ukljanjanje ove vrste otpada (zabranjeno je spaljivanje ove ambalaže, njeno zakopavanje, bacanje u šumu, reku, upotreba na gazdinstvu za druge svrhe i sl.).
Kako funkcioniše proces sertifikacije i koliko često se vrši kontrola sa ciljem obnove sertifikata?
Proces sertifikacije je relativno jednostavan i nema prevelikih razlika u odnosu na neki drugi standard. Najpre, proizvođač se prijavljuje sertifikacionom telu za sertifikaciju popunjavanjem prijavnog formulara u kojem navodi osnovne podake o sebi i o svojoj proizvodnji koju prijavljuje za sertifikaciju. Na osnovu popunjene prijave sertifikaciono telo izdaje finansijsku ponudu za sertifikaciju. Ukoliko proizvođač prihvati ponudu sertifikacionog tela, zaključuje se ugovor o sertifikaciji, nakon čega proizvođač biva registrovan u GLOBALG.A.P. bazu podataka koja se nalazi na internet stranici https://www.
globalgap.org/uk_en/. Tom prilikom mu se dodeljuje jedinstveni GLOBALG.A.P. broj (GGN – GLOBALG.A.P. number, sastavljen od 13 cifara), putem kojeg on
i njegovi kupci mogu uvek pratiti aktuelno stanje sertifikata (da li je validan ili je istekao/suspendovan/ukinut; za koje proizvode je izdat i sl.).
Nakon ovog, administrativnog dela, sledi praktičan deo sertifikacije a to je kontrola proizvodnje na licu mesta kojom prilikom se proverava primenjivost
i ispunjenost zahteva definisanih u listi provere (222 kontrolne tačke). Kontrola se mora obaviti tokom berbe, što je pravilo samog standarda. Ukoliko tokom kontrole budu uočene neke neusaglašenosti (nedostaci), proizvođaču se daje rok (28 dana) za uklanjanje tih nedostataka. U slučaju da se eventualni nedostaci uklone, stiču se uslovi za izdavanje sertifikata, koji se izdaje na tačno godinu dana tj. 365 dana od datuma izdavanja. Proces re-sertifikacije tj. obnove sertifikata se sprovodi svake godine i svake godine se vrši kontrola ispunjenosti zahteva na terenu pre izdavanja / obnove sertifikata.
Za kraj, na radionici je bilo reči i o poljoprivrednoj proizvodnji bez ostataka pesticida. Možete li nam reći nešto više o tome?
Da, proizvodnja bez ostataka pesticida („Pesticide residues free“ ili „Zero residues“), je relativno novi koncept tj. globalno novi standard u sertifikaciji poljoprivrednih proizvoda. Reč je o proizvodnji kojom se dobijaju poljoprivredni proizvoda koji na sebi i u sebi ne sadrže ostatke pesticida. Pratično, ovo se potvrđuje analizom odgovarajuće laboratorije kao i sertifikatom izdatim nakon tih analiza. Uzorkovanje proizvoda vrši srtifikaciono telo, a ono može biti na polju, tokom berbe, ali i iz skladišta gotovih proizvoda, iz prometa (iz prodavnice) i sl, jednom ili više puta godišnje, a sve u zavisnosti od analize rizika samog proizvođača, njegove proizvodnje i njegovog proizvoda. Na primer, jagoda ili jabuka su mnogo rizičniji proizvodi od pšenice ili ovsa kada je u pitanju upotreba pesticida, dalje proizvodnja od 10ha pod jagodom, na 10- ak različitih parcela je svakako rizičnija od proizvodnje na jednom mestu i na površini od 1ha i sl.
Granica detekcije na koju laboratorije danas rade ispitivanje širom sveta kao i granica izveštavanja je 0,01mg/kg, tako da izdati sertifikat, kao i logo o odsustvu pesticida na proizvodu garantuju potrošaču da taj proizvod ne sadrži nijedan pesticid iznad ove granice.
Napominjem da ovde nije reč o organskoj proizvodnji, u kojoj je upotreba sintetičkih pesticida i sintetičkih đubriva zabranjena. Ovde je više reč o integralnoj
proizvodnji, u kojoj su dopušteni sintetički inputi, ali na takav način, da se kao krajnji rezultat ove proizvodnje dobija „čist“ proizvod tj. proizvod bez ostataka pesticida.

U slučaju da je neko od naših čitalaca zainteresovan za sertifikaciju po nekom od ovih standarda ili za dodatne informacije u vezi sa ovom temom, na koji
način se mogu informisati?
Za sve dodatne informacije, čitaoci i svi zainteresovani nam se mogu obratiti putem telefona: 060/3158905 ili e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. tj. nikola.
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31