U blačkom selu Grguru počela je da radi fabrika za toplu preradu voća, kapaciteta 10 hiljada tona. Reč je o organskim proizvodima koji se izvoze na veoma zahtevno zapadno tržište, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i dodao da Vlada Republike Srbije daje 50 odsto podrške za prerađivačku industriju."Sa ovom fabrikom je zaokružen čitav ciklus, imamo džem kao finalni proizvod, koji je najfiniji, najbolji finalni proizvod", izjavio je ministar Nedimović.Pogon je u sklopu kompanije "Midi organik" i zaposliće još 30 radnika. Istakao je i da su ovakvi pogoni recept kako treba da bude zasnovana proizvodnja u Srbiji.

Sa time se slažu i čelnici kompanije, ali i da to utiče na zadržavanje stanovništva u selu.

"Ovo je investicija koja će doneti dobro. Zbog većeg zapošljavanja većeg i većeg dohotka, jer samo ako imamo veće prihode, onda će se i ljudi odavde manje iseljavati", rekao je vlasnik "Midi organika" u Donjem Grguru Živorad Janićijević.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3559223/dzem-iz-srbije-za-zahtevno-zapadno-trziste.html

U Srbiji je registrovano 800 pesticida i oko 70 odsto hrane prska se raznim hemikalijama, ali će domaći poljoprivrednici ubuduće morati da prođu obuku i dobiju sertifikat za njihovo korišćenje.

Stručnjaci kažu da se u Srbiji, na primer, jabuka prska više od 16 puta, dok je svetski standard tri puta, objavio je danas RTS.

Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja rekao je da je primena pesticida veoma osetljiva stvar, naročito usled klimatskih promena, jer su, kako je naveo, "patogeni prešli u naš region".Trkulja je upozorio da problem predstavlja i njihova rezistentnost usled dugogodišnje prekomerne upotrebe pesticida, kao i da mnogi preparati potpuno gube efikasnost.

"Nije više da se smanjuje efikasnost, već se potpuno gubi. U takvim uslovima treba potpuno promeniti pristup suzbijanju štetnih organizama u zaštiti bilja i za tako delikatne stvari potrebna je velika podrška države i društva", rekao je Trkulja.On je istakao da je tržište pesticida veoma unosno i da zato u Srbiji postoji 800 registrovanih pesticida.

"Treba da se uradi procena šta od svih tih preparata treba koristiti. Možda nam od 800, 300 ni ne treba", rekao je Trkulja.Upitan da li građani, po plodovima koje kupuju, mogu vide da li je voće i povrće bezbedno, Trkulja je odgovorio da se to ne može proceniti u prodavnici ili na pijaci. "Za to su potrebne kontrole, neke od najosetljivijih analiza koje treba da pokažu ostatke pojedinih pesticida u plodovima", pojasnio je. Prema njegovim rečima, veliki broj hemijskih supstanci i pesticida je na listi preispitivanja EU i očekuje se da će veliki broj biti izbačen iz upotrebe.

Trkulja je rekao i da je trend uvođenje bioloških pesticida, odnosno bioloških organizama i njihovih produkata.

"Oni su manje efikasni, ali zdravom strategijom i ulaganjem u takve programe možemo da dođemo u situaciju da se upotreba klasičnih hemijskih sredstava smanji", rekao je Trkulja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/hemikalijama-tretirano-70-odsto-hrane-u-srbiji-registrovano-800-pesticida/xfe95p0

Najava meteorologa da će u narednim danima kišu zameniti sunce obradovala je proizvođače hrane.Posle duže od 40 dana obilnih padavina, usevi će konačno početi da rastu i razvijaju se, premda se po ponudi na pijacama može zaključiti da kiša nije naudila povrću i voću, a ni ratarskim kulturama.

Gledajući kako izgledaju mladi krompir i luk posejan jesenas, padavine su dobrodošle da se plodovi razvijaju jer na pijačnim tegzama ima pravilno razvijenog krupnog krompira i luka.

Od pre neki dan na pijacama ima i ranih sorti kasjija i bresaka, a pijačne tezge iz dana u dan sve su punije i trešanja i višanja. Po izgledu voća reklo bi se da su rane sorte dobro podnele veliku vlažnost.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ujedno i predsednik Vojvođanskog udruženja povrtara dr Žarko Ilin kaže da kiša pogoduje kupusnjačama – kupusu, karfiolu, kelerabi, kelju, kao i krompiru i luku, ali istovremeno proizvođače upozorava na to da treba da povedu računa o tome da povrće zaštite od bolesti koje se mogu pojaviti kada se smenjuju kiša i sunce.

Zbog čestih i obilnih kiša na njivama je blato i zato sada kasni berba krastavaca pa se može reći da zbog kišnog vremena štete sada imaju proizvođači kornišona, kaže prof. dr Ilin. Kako dodaje, kiša nije dobrodošla ni paprici i grašku, ni lubenicama i dinjama, koje spadaju u povrće.

Lubenice i dinje ne vole kišno vreme ni dnevne temperatura ispod 13 stepeni, koje su upravo bile zabeležene u proteklom periodu – to povrće voli toplo sunčano vreme, navodi naš sagovornik.

Profesor voćarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Zoran Keserović procenjuje da ćemo voća imati 150.000 tona manje u odnosu na očekivanja, pa će naša zemlja imati 1.350.000 tona voća, što će biti dovoljno za domaće potrebe i za izvoz.

Jabuke, kajsije i šljive se dobro drže, kaže prof. dr Keserović.

Led kojeg je bilo u subotičko-horgoškom regionu, dodaje, napravio je štete na zasadima voća uopšte, pa se očekuje slabiji kvalitet i manje količine.

Generalno, višnje i trešnje su dobro prošle u uslovima kišnog vremena, s tim što su u nekim voćnjacima višnje otpadale, pre svega zbog nedovoljne zaštite. Zabeleženo je masovno pucanje plodova trešnje sorte karmen, isto zbog nedovoljne zaštite, zaključuje Keserović.Gledajući ozimu pšenicu, koju ćemo prvo skidati u odnosu na jare ratarske kulture, dr Vladimir Aćin s Insituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da je žito sada u fazi mlečne zrelosti –nalivanja.

Pšenica se sasvim oporavila i svaka naredna kiša može sada škoditi, kao i toplotni udari, smene tople i hladne klime, kazao je dr Aćin.

Prema njegovim rečima, ukoliko bude usledilo toplo vreme, žetva se može očekivati poslednjih dana juna.

Kukuruza smo najviše posejali. Dr Goran Bekavac s Odeljenja za kukuruz pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da je biljci obilna kiša pogodovala i da će vlažnosti u zemlji biti dovoljna za nekoliko faza razvoja.

Sada je za kukuruz značajno da se tretira protiv korova i uradi međuredna kultivacija, ističe Bekavac. Podaci o tome koliko je povrća ovog proleća posejano će se znati na jesen, kaže prof. dr Žarko Ilin. Uzimajući u obzir da je tokom zime krompir i pasulj glavno povrće, navodi da je krompir 2018. zauzeo u regionu Vojvodine 4.031 hektar, a prinos po hektatru bio je 23,7 tone pa smo krompira imali 95.704 tone. Povrtari sve ređe seju pasulj jer se cena iz godine u godinu ne menja pa je u Vojvodini lane bio posejan na svega 127 hektara. Pasulja smo dobili 1.167 tona, a prosečan prinos po hektaru bio je 1,4 tonu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/usevi-pregrmeli-kisne-dane-uz-mane-gubitke-08-06-2019

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je danas (u ponedeljak, 3. juna 2019.) da je jutrošnjih 116 litara kiše po m2, odnelo u Zlatiborsko-Moravičkom okrugu maline s korenom, krompir, kukuruz, čak i nove asfaltne puteve.

On je apelovao na predstavnike državnih organa da tamo hitno odu, utvrde štetu i pomognu jer je "sve upropašćeno".

- Ovo je četvrta nepogoda za mesec dana, pored snega i dva puta grada. Kišni oblak je zahvatio Ivanjicu, Lučane deo Arilja i Kraljevo - rekao je Radović.

Dodao je da je jaka kiša formirala bujice i spirala zemlju, posebno u sveže obrađenim povrtnjacima.

- Uništeno je sve što smo uložili, a ne znam kako ćemo preživeti - rekao je Radović.

Situacija nije ništa bolja ni u prokupačkom kraju. Kiša koja stalno pada idealna je za razvoj biljnih bolesti i štetočina na voćarskim i ratarskim kulturama, rekli su danas poljoprivredni stručnjaci.

Na šljivama se pojavio "šljivin smotavac" koji izaziva crvljivost plodova, a suzbija se pesticidima od maja do kraja juna.

Kako je agenciji Beta rekla savetodavac u Poljoprivredno stručnoj službi u Prokuplju Ivana Obradović, u zasadima višnje, kada plod menja boju, štetu može da pričini "trešnjina muva", koja izaziva crvljivost plodova, a i to se tretira hemikalijama.

- Najveću opasnost za zasade višnje i šljive, koji su u okolini Prokuplja na više od 4.000 hektara, može da pričini 'monilinia frustigena', koja prouzrokuje trulež plodova - kazala je Obradović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2526164/kisa-desetkovala-voce-i-ratarske-kulture-vocari-traze-hitnu-pomoc-drzave

Hladni i kišoviti dani, koji su se u kontinuitetu zaređali od 10. aprila, značajno su uticali na veliki broj poljoprivrednih vrsta, pre svega na prolazak pojedinih faza njihovog rasta i razvića, kao i na pojave prouzrokovača bolesti.

Za samo 24 sata na području Vojvodine palo je onoliko kiše koliko bi inače palo u toku tri četvrtine meseca. Zbog vremenskih uslova, posledice ove godine osetiće paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, maline... Ipak, određenim povrtarskim vrstama odgovaraju obilne padavine i relativno niska temperatura u jutarnjim časovima, te njihovi proizvođači neće imati problema, istakao je profesor Poljoprivrednog fakulteta Žarko Ilin.Količina od oko 200.000 tona ukupnog voća u našoj zemlji biće smanjena zbog grada i kiše, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Keserović.

Stručnjaci ističu da do značajnijih nestašica voća i povrća neće doći, ali će smanjenje njihovog broja svakako uticati na njihovu cenu, a samim tim i na džepove kupaca. Takođe, troškovi finansijskih ulaganja će se povećati, posebno kada se radi o zaštiti bilja.Pored određenih vrsta voća i povrća, padavine i niska temperatura ne odgovaraju ni poljoprivrednim usevima, posebno pšenici, kukuruzu i uljanoj repici, dok mnogo vlage odgovara soji, suncokretu i šećernoj repi. Otkako postoje merenja pa do danas, u našoj zemlji najveća dnevna količina padavina registrovana je 10. oktobra 1955. godine u Negotinu - 211,1 milimetara po kvadratnom metru, dok je nakišovitija godina bila 1937. kada je izmereno čak 1.324,5 milimetara padavina u Loznici.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/slabiji-rod-zbog-kise-i-hladnog-vremena-skacu-cene-voca-i-povrca/ws01hr4

Prilikom „organske avanture“, koju je organizovala za novinare NLB banka, imali smo priliku da posetimo gazdinstvo Stojadinović, iz Grgura kod Blaca, koje je jedinstveno u topličkom kraju po organskoj proizvodnji. Selo Grgure se nalazi na 60 km od Brzeća, 40 km od Prolom banje, i 30 od Lukovske banje.
Meštani ovog sela se mahom bave poljoprivredom, pre svega voćarstvom i stočarstvom. Najviše je zastupljeno govedarstvo, a posetno goveda simentalske rase. Pre desetak godina u ovom kraju je dosta uvezeno grla iz Austrije, tako da je to austrijski simentalac, istakla nam je Marija Stojadinović, i dodala: održivost ove proizvodnje je očekivana i u budućnosti, proizvodnja se intezivira, broj farmi raste, tako da se povećava i broj grla u ovom kraju.
Marku Stojadinoviću, Marijinom bratu je na VII NLB konkursu pripala nagrada za projekat „Organska hrana – budućnost srpske poljoprivrede“. Stojadinovići suna svom gazdinstvu objedinili ratarsku, stočarsku i voćarsku proizvodnju, a sertifikovanom organskom proizvodnjom bave se od 2011. godine

"Cilj našeg projekta je unapređenje prerade organskih proizvoda, jer je to neophodno za sva gazdinstva udaljena od većih gradova i saobraćajnica", istakao je Marko i dodao: "Moramo da prerađujemo i dorađujemo dobijene sveže proizvode, tako da planiramo da se bavimo ili sušenim programom ili proizvodnjom džemova. Dobijenu nagradu uložićemo u duplikator za pripremu gotovih proizvoda."
Stojadinovići imaju organsku farmu, na kojoj ima 30 grla simentalske rase, u pitanju je mlečno govedarstvo. Dnevno se na ovoj farmi proizvede 400 litara mleka. Po rečima Jovana Stojadinovića, oca Marka i Marije, njjihova farma se razlikuje od ostalih farmi, jer je u pitanju sertifikovana organska proizvodnja, i mleko koje se dobija na ovoj farmi je organsko. Farma je lepo organizovana, odgovara svim standardima što se tiče higijene, zdravstvene zaštite životinja, i dobrobiti životinja. Prate najnovija dostignuća iz oblasti nauke, i na farmi je instaliran sistem za mužu, tipa zatvorenog mlekovoda, suština je da mleko koje se dobija je bez kontakta sa vazduhom, ili sa osobom koja obavlja mužu.
Na površini od 5 hektara Stojadinovići gaje šljive, kruške, jabuke, aroniju, kupinu i malinu. Voće koje se gaji na gazdinstvu porodice Stojadinović takođe je organskog porekla. Šljiva je najviše zastupljena, 70 odsto od ukupne proizvodnje voća i prodaje se u sušenom stanju.
„Suva šljiva se poštuje kod nas, ali najviše izvan granica naše zemlje".

Nekada je Srbija bila najveći izvoznik suve šljive. Stojadinovići imaju dve sušaru, po svim standardima, i u jednoj može da se osuši 3 tone za 24 sata. Pored sušare imaju i opremu za pasterizaciju, proizvode, sokove, džemove, kompote, i sve to prodaju sa kućnog praga. Ratarstvo je takođe zastupljeno, tako da
oni žitaricama hrane svoje životinje, a proizvode i setveni materijal. Stojadinovići, prave planove za budućnost kako bi organizovali grupnu sertifikaciju u stočarstvu, sto je prema Marijinim rečima odlično za ovaj kraj, i za organsku stočarstvo. Ovo je primer da spoj nauke i prakse daje odlične rezultate. Stojadinovići, svi sa visokim školama, stečena znanja prenose u praksi. Veliku pomoć imaju od supruge i majke Gordane.

Izvor: Agrobiznis magazin

Razloga za strah od novih obilnih padavina i izlivanja reka gotovo da nema, kažu nadležni. Kada se voda povuče, poljoprivrednik može da podvuče crtu ispod troškova i koristi koje su donele kiše i najhladniji maj poslednjih godina. Stručnjaci kažu da će na veće prinose moći da računaju samo oni koji se izbore sa biljnim bolestima kojih ima više posle ovolike vlage.Obilne padavine, olujni vetrovi i porast vodostaja su iza nas, ali ne i problemi koje su ostavili. Poljoprivrednici u Valjevu i dalje tavore sa najplodnijim oranicama uz Obnicu i Kolubaru."Ovde je nekad prolazio i traktor i kombajn i balir i sve. Od 2014. nisam imao kuda da prođem i evo, to je sad tako, zaraslo je i ništa", kaže Milan Božović iz valjevske Loznice.

Božidar Divnić iz sela Beomužević kaže da je njiva uz reku i da je velika bojazan da se reka ne izlije.

Ni koji ratare daleko od reka nisu bez problema. Da bi izbegli bolesti i opasne mikotoksine, moraće dodatno da tretiraju ječam i pšenicu.

"Treba istaći da je ova godina pogodna za razvoj fuzarijuma s obzirom da je bilo dosta kiša u periodu od marta do sredine maja. Palo je ukupno 130 litara kiše što je zaista velika količina", ističe Radmila Heraković iz Instituta Tamiš Pančevo.

Gljivične i bakterijske bolesti poskupeće proizvodnju i povrtarima. Zaštitar bilja Tešo Marković kaže da do bolesti biljaka dolaui zbog temperaturnog šoka, od sedam stepeni na 25 stepeni u roku od 24 ili 36 sati.

"Ne postoji preparat koji će apsolutno da oporavi biljku i da ne ostavi nikakav trag na prinosima, što je i najvažnije, ali da svede štetu na minimum svakako to zavisi od izbora preparata", objašnjava zaštitar bilja.

Dosadašnji tok maja, iako neznatno, umanjiće rod i sniziti kvalitet trešnje i kajsije.

Direktor instituta za voće u Čačku Milan Lukić kaže da je najveću štetu pretrpela jagodasta vrsta voća.

"Prvenstveno jagoda i to na otvorenom i to zbog truleža plodova. Naravno, takođe, i kod maline imamo usporen rast i pojavu bolesti", navodi Lukić.

U Ministartvu poljoprivrede kažu da iznenađenja nije bilo. Da su poslednjih pet godina na 500 lokacija ili izgrađeni novi ili rekonstruisani postojeći vodoprivredni objekti. Čaša koju je napunila kišnica za ministra je polu-puna.

"Ova kiša će samo da koristi poljoprivredi i ako ima nešto dobro iz nje to je da ćemo imati još jedan priliv vode u one slojeve poljoprivrednog zemljišta koje još nisu dobili i ono što je jako važno na prostoru vojvodine ove padavine će pomoći rodu i neće tu biti nikakvih velikih problema", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

U narednom periodu očekuju se da lokalne samouprave procene da li je na njihovoj teritoriji bilo elementarne nepogode. U Ministartvu kažu da je pomoć ugroženim područjima stigla onda kada je država odlučila da podsticaje za osiguranje od nepogoda sa 40 podigne na 70 odsto. Apeluju na poljoprivrednike da ih više koriste.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3527242/poljoprivrednici-podvlace-crtu-sta-im-je-kisa-donela.html

Branislav Nedimović ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede gostovao je jutros u Jutarnjem programu Prve televizije.

"Jesenas smo imali problem sa kukuruzom zbog suše, a sada vlage ima dovoljno, pa očekujem da tu neće biti problema“, rekao je ministar Nedimović i istakao da kukuruzu u ovom trenutku problem prave niske temperature za ovo doba godine, ali od sutra će otopliti pa će i to biti u redu.

Ministar je rekao da pšenica nikad bolje nije izgledala nego u ovom trenutku, ali zato ima problema sa voćem.

"Zbog obilnih kiša i velike količine vode truli voće. Realno, imamo problema sa trešnjom i jagodom gajenom na otvorenom prostoru. Plodovi trešnje su ispucali pa spadaju u drugu klasu po kavlitetu, što donosi i nižu cenu. Ugroženo je rano voće, sneg u maju doneo je mnoge probleme“, rekao je Nedimović.

On se osvrnuo i na nedavni problem sa gradom koji je pogodio pojedine delove Srbije i istakao da su sve službe radile kako je trebalo od RHMZ do protivgradnih strelaca, ali tamo gde je grad pao on se formiorao u niskim oblacima kada su i rakete najmanje deleotvorne.

"Krajem aprila prvi put smo upotrebili automatsku protivgradnu zaštitu, što znatno skraćujete vremenski period što je u ovakvim situacijama i najvažnije. Ove rakete upotrebljene su na prostoru Valjeva, i da li je bilo problema tamo? Nije " - istakao je ministar i dodao da se trudi da obiđem svaku lokalnu samoupravu, a danas će posetiti najveći povrtnjak u Srbiji.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=05&dd=17&nav_id=1543157

Mnogi se sećaju mirisa jabuke "petrovače" ili krušaka ''lubeničarki''. U nekim seoskim domaćinstvima još uvek ih ima, ali su mnoge stare sorte voća i povrća zaboravljene, nestaju ili ih je teško naći. Međutim, od ovih sorti zavisi i stvaranje novih, jer su one baza za uzimanje gena. Kako bi sačuvali ovo neprocenjivo blago, pre svega značajno za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane, u mioničkom selu Paštrić osnovana je prva lokalna banka gena u Srbiji starih sorti voća i povrća ''Zrno''.Ivana Petrović iz Ekološkog pokreta ''Okvir života'', osnivača lokalne banke gena, kaže da je osnovni cilj formiranja banke semena očuvanje autohtonih sorti voća i povrća koje su bitne za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane.

- Bez raznovrsnosti nema ni selekcije i nastanka novih sorti koje će biti otpornije. Stare sorte nisu previše zahtevne u pogledu zaštite od bolesti i štetočina, i otpornije na sušu i druge faktore spoljne sredine. Kada želimo da napravimo novu sortu mi nemamo odakle da uzmemo gene i da dobijemo tu novu sortu već od tih starih sorti koje su otpornije. Ne može se uzeti hibrid da bi se dobila neka nova sorta, već se mora uzeti stara sorta kako bi se iskoristila njena prirodna otpornost koja je dobijena dugogodišnjom selekcijom. Na taj način se može dobiti sorta sa poboljšanim karakteristikama. Njihov značaj je sa tog aspekta je nemerljiv jer mi ne znamo kako će se menjati klima i šta će se dešavati sa prirodnim resursima - kaže Ivana Petrović.

Na ideju da formira banku gena došao je još 2001. godine biolog Predrag Petrović. Projekat za koji je dobio nagradu „Premio Slow Food“ bazirao je na starim rasama životinja, pre svega na očuvanju krave buše i podolskog govečeta. Međutim, prema rečima Ivane Petrović, sada su odlučili da stare sorte voća i povrća stave u prvi plan. Osnovne aktivnosti u radu banke gena su sakupljanje i skladištenje semena, umnožavanje i razmena biljnog materijala, identifikacija i karakterizacija sorti, edukacija o čuvanju semena, starim sortama i njihovom gajenju, kao i formiranje baze podataka.- Lokalne banke gena nisu vlasništvo državanih institucija ni nevladinih organizacija, to su projekti lokalnih zajednica i opstaju zahvaljujući energiji i ljubavi zemljoradnika. Nismo želeli da banka gena bude smeštena u nekim fiokama i fišecima već da to bude aktivna banka gena odnosno da svako domaćinstvo koje želi može da se uključi u njen rad tako što će štititi i umnožavati ono što već ima na svom gazdinstvu. Uz to želimo da podstaknemo i razmenu starih sorti. Ovo je možda i poslednja prilika da bogatstvo ukusa prirode ostavimo i našim potomcima - kaže naša sagovornica.

U dosadašnjem radu identifikovana su domaćinstva koja imaju stare sorte, popisan je određeni broj stabala. Uspostavljena je saradnja i sa strukom odnosno sa ljudima koji dobro poznaju poljoprivrednu proizvodnju tih kultura. Naredni korak je da se naprave proizvodi od tih starih sorti i da se one što više gaje. Samo na jednom imanju pronašli su 17 sorti jabuka. Takođe je zanimljivo što se svaka od tih sorti u ishrani koristi na drugačiji način.

- Ima primera gde se sasvim slučajnu otkrije neka stara sorta za koju mislimo da je nestala. Inače dosta ljudi misli da su nestale stare sorte jabuka 'kolačare', 'petrovače' , 'jagodnjače' ili kruška 'lubeničarka', ali mi ih nalazimo. One nisu nestale već ih niko ne umnožava, pa ljudi misle da ih nema jer nema mladih sadnica. Teško je nabaviti mlade sadnice, ali stabala ima. Ono što smo primetili je da povrće znatno brže nestaje. Tu je mnogo veći problem. Kada želimo da nađemo staru sortu povrća jako je teško, jer su za raliku od voća to uglavnom jednogodišnje biljke. U toku našeg istraživačkog rada mislili smo da je krompir ''mesečar'' nestao. To je stara sorta koja je izuzetnog ukusa, otporna na štetočine. Uporno smo je tražili i sasvim slučajno smo čuli prezentaciju profesora Zorana Broćića na Poljoprivrednom fakultetu, koji je pronašao ovu sortu krompira - navodi Ivana Petrović.

Izvor:https://www.telegraf.rs/vesti/agro-biz/3056932-na-ovom-mestu-poljoprivrednici-mogu-da-dodju-do-gena-starih-sorti-voca-i-povrca-u-njihovoj-arhivi-nalaze-se-brojne-zaboravljene-vrste

Ministarstvo poljoprivrede nastavlja u 2019. godini sa podrškom i sektoru voćarstva, koje smatra jednom od najvažnijih poljoprivrednih grana. Podsticaji u biljnoj proizvodnji povećani su ove godine i iznose 5.200 dinara po hektaru, pošto se na 4.000 dinara, koliko je bilo ranijih godina, isplaćuje dodatnih 1.200 dinara namenjenih kupovini goriva. Subvencije se dodeljuju i za nove zasade voća, osiguranje plodova i zasada, organsku proizvodnju...

Pravo na subvencije ima svako pravno lice, preduzetnik i fizičko lice koje ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Uslov je podnošenje zahteva Upravi za agrarna plaćanja u predviđenom roku, jer su pravilnikom o subvencijama tačno definisani termini u kojima je moguće aplicirati za određena sredstva.

Aktuelne subvencije Ministarstva koje se odnose na primarnu proizvodnju voća dodeljuju se u ukupnom maksimalnom iznosu do 5 miliona dinara, i to:
- za podizanje novih proizvodnih zasada voća do 3,5 miliona dinara

- za postavljanje naslona za zasade voća do milion dinara- za pripremu zemljišta, odnosno nabavku supstrata sa sertifikatom za proizvodne zasade borovnice u saksijama/vrećama - 400.000 dinara

- za analizu zemljišta do 100.000 dinara

Podsticaji se dodeljuju u iznosu od 50 odsto troškova, odnosno 65 odsto za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Minimalna površina zasada za koji se može ostvariti podsticaj je 0,10 hektara za jagodasto i 0,30 hektara za drvenasto voće. Zahtev se podnosi Upravi za agrarna plaćanja, od 1. maja do 31. avgusta, a za jagode do 30. septembra.Podizanje novih matičnih zasada, proizvodnja sadnog materijala, sertifikacija i klonska selekcija podstiču se u cilju unapređenja kompletne rasadničarske proizvodnje kroz tri mere podrške:

- subvencije za podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije voća do 3 miliona dinara

- podsticaji za proizvodnju sadnica voćaka, vinove loze i hmelja do 700.000 dinara

- podrška programima i projektima sertifikacije i klonske selekcije voćaka- do 10 miliona dinara po korisniku

Pravo na subvencije za biljnu proizvodnju imaju sve biljne kulture, osim prirodnih livada, pašnjaka i neobrađenog zemljišta, a zahtevi se podnose od 1. marta do 30. aprila.Za osiguranje plodova i zasada ostvaruje se regres u iznosu od 40 do 45 odsto plaćene premije, a odnosi se na plodove voća, rasadnike i mlade višegodišnje zasade koji još nisu proprodili. Za regione koji su poslednjih godina najviše pogođeni vremenskim i elementarnim nepogodama - Moravički, Zlatiborski, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski od ove godine omogućen je regres u iznosu od 70 odsto.

Podrška investicijama u primarnu poljoprivrednu proizvodnju odnosi se na kupovinu nove opreme i mehanizacije, i to u iznosu od 50 do 65 odsto ulaganja. Maksimalna subvencija koja može da se ostvari po ovom osnovu je 1,5 miliona dinara.Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da ostvare pravo na podsticaje u organskoj biljnoj proizvodnji u iznosu od 11.440 dinara po hektaru, i oni su 120 odsto uvećani u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

Nacionalne mere u voćarstvu odnose se i na podršku promotivnim aktivnostima, kreditnu podršku, izgradnju i opremanje objekata, uvođenje i sertifikaciju sistema bezbednosti i kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla. Takođe, podržavaju se i mladi poljoprivrednici, investicije za unapređenje kvaliteta vina i rakije, kao i investicije u preradi i marketingu u sektoru vina, piva i jakih alkoholnih pića.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nove-subvencije-i-u-vocarstvu-podsticaj-do-35-miliona-dinara-prijave-do-septembra/qwzpff0

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30