Procene su da će najveće štete od trenutnih vremenskih prilika pretrpeti jagoda i malina, a ozbiljne posledice u rodu će osetiti i jabuka, šljiva i trešnja.

To je izjavio direktor Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Žarko Galetin.

On je Tanjugu kazao da posledice koje će pretrpeti drvenasto voće neće biti toliko katastrofalne i da će jabuka, šljiva i trešnja ipak biti dovoljno za domaće potrebe, ali i da nešto pretekne za izvoz, jer je kako je naglasio, Srbija kod jabuke prepoznata kao veoma referentni izvoznik na međunarodnom tržištu, pre svega Rusije.

"Bobičasto i jagodičasto voće će pretrpeti najgore posledice ovako niskih temperatura, pri čemu posebno mislim na malinu koja je jedan od najznačajnijih izvoznih aduta Srbije pored kukuruza, ali i jagode koje će pretrpeti veću štetu i koje su u ovom trenutku ugroženija kultura od malina", kazao je Galetin precizirajući da neke maline imaju follijalnu zaštitu, dok su jagode niže rastuće kulture i prizemni mraz je pogubniji za njih.

Prema ocenama Galetina, aktuelne vremenske prilike koje se dešavaju nekoliko dana unazad i koje će, prema prognozama hidrometerologa , potrajati još nekoliko dana, mogu se posmatrati iz dve perspektive- količine padavina i niskih temperatura.

Posmatrano sa aspekta količine padavina, kako je naglasio, trenutna vremenska situacija je povoljna, jer će prilično isušena zemlja, biti „konačno" popunjena neophodnom vlagom, pogotovo u setvenom sloju.

"Obzirom da je trenutno u toku setva jarih kultura, kukuruza, soje i suncokreta, dok je šećerna repa već posejana, ovo je neophodna količina padavina koja je potrebna za jedan dobar i perspektivan vegetacioni razvoj ovih kultura koje se trenutno seju", rekao je on.

Prema njegovim rečima, niske temperature posebno brinu poljoprivredne proizvođače koji se bave voćarstvom, a procene su da je drvenasto voće bezbednije u onim predelima gde su nešto kasnije vegetacije i gde voće još nije procvetalo, za razliku od rejona i predela gde je vegetacija počela ranije i gde je voće u punom cvetu ili u fazi mladog zametka.

Galetin je dodao da se problemi mogu očekivati i kada prestanu padavine i kada se razvedri, jer kako je naglasio takve vremenske prilike obično donose malo jače mrazeve, pa ukoliko mrazevi ispod tri stepena Celzijusa potraju nekoliko dana te štete na poljoprivredne kulture mogu da budu veće od onih koje trenutno procenjujemo.

"U ovom trenutku nije realno očekivati da izađemo sa nekim preciznijim procenama oko štete zbog trenutnih vremenskih prilika. Sve će se to znati kada se vreme prolepša i kada vidimo kako će se oporaviti ovako oštećeni usevi", rekao je on dodajući da veruje da će se oštećeni usevi i voće oporaviti ukoliko bude kako najavljuju prognostičari za tri ili četiri dana blagi rast temperature.

Izvor: www.b92.net

Zbog nagle promene vremena i pada temperature trpe usevi i voće. Velike razlike na termometru nisu opasne za poljoprivredu ali dugotrajni mraz u aprilu može da ošteti voće i desetkuje rod, upozoravaju stručnjaci. U višim predelima Zlatiborskog okruga palo je od 15 do 25 centimetara snega. Najviše su stradali malinjaci."Kad na na jednoj maloj grančici od 20 centimetara padne 10 do 15 centimetara snega šteta je 90 odsto. Rod sam osigurao ali nisu hteli da prihvate da osiguram voće i protiv snega", objašnjava Milojko Nedeljković iz Zaglavka. Stručnjaci podsećaju da se mraz javlja sredinom aprila svake druge godine. Ove je, kažu, jači, a voće je u najosetljivoj fazi cvetanja."Naravno da će štetiti svim onim voćkama koje su precvetale - trešnje, višnje, šljive, kajsije, breskve, jabuke, kruške. Jagodastom voću manje, osim jagodi koja je definitivno nastradala. Ona je najveći teret odnosno najveću štetu sad pretrpela", objašnjava prof. Mihailo Nikolić sa Poljoprivredniog fakulteta u Beogradu. Šteta na voću usporiće i rad u košnicama. "Kada pčele izrađuju najkvalitetnije saće mi imamo temperaturu u minusu, rashlađeni vazduh, rashlađena zemlja, teško da će se oporaviti", navodi dr doc Dragan Ćirković sa državnog Univerziteta u Novom Pazaru. Niske temperature neće štetiti pšenici koja je zasejana na vreme. "Na mojm parcelama pšenica je čini mi se je u malom boljem stanju nego prošle godine, zasejana je u optimalnom roku, primenio sam sve agrotehničke mere", objašnjava Nebojša Đorđević, poljoprivrednik iz Davidovca kod Vranja. Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo i poljoprivredu iz Vranja navodi da zbog niskih temperatura može doći do smanjenja prinosa pšenice. "Što se tiče pšenice koja je posejana u tim širokim optimalnim rokovima može doći do smanjenog prinosa odnosno da imamo nešto kraći klas, imaćemo možda nešto uže i kraće listove", navodi Lazović Đoković. Ukoliko mraz potraje nekoliko dana, a temperatura bude niža od tri stepena ispod nule, štetu bi mogli da pretrpe neki usevi i voće koje nije procvetalo.

Izvor: www.rts.rs

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.231 tone robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (335 t), jabukom (225 t), crnim lukom (139 t), šargarepom (123 t), krompirom (96 t), pomorandžom (52 t), spanaćem (37 t), cveklom (27 t), zelenom salatom (23 t), blitvom (22 t), bananom (20 t) i rotkvicom (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (218 t → 335 t), crnog luka (137 t → 139 t), šargarepe (97 t → 123 t), pomorandže (33 t → 52 t), spanaća (34 t → 37 t), zelene salate (22 t → 23 t), blitve (19 t → 22 t) i rotkvice (8 t → 20 t), dok je promet: jabuke (282 t → 225 t), krompira (120 t → 96 t) i cvekle (33 t → 27 t) bio manji. Promet banane je ostao isti kao i pretprošle nedelje (20 t).

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

kupus                          20 - 30 din.

crni luk                        15 - 20 din.

šargarepa                   15 - 45 din.

spanać                        55 - 75 din.

cvekla                         20 - 30 din.

rotkvica                       80 - 120 din.

zelena salata              150 - 250 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 40 din.

pomorandža               35 - 85 din.

banana                       100 - 110 din.

limun                           60 - 120 din.

Najviše se trgovalo: jabukom (235 t), kupusom (172 t), šargarepom (121 t), pomorandžom (43 t), crnim lukom (41 t), krompirom (30 t) i grožđem (26 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: jabuke (211 t → 235 t), kupusa (148 t → 172 t), šargarepe (93 t → 121 t) i grožđa (15 t → 26 t), dok je promet: pomorandže (46 t → 43 t), crnog luka (44 t → 41 t) i krompira (62 t → 30 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          25 - 30 din.

crni luk                        17 - 25 din.

šargarepa                   20 - 45 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                         20 - 70 din.

grožđe                        150 - 200 din.

pomorandža               50 - 85 din.

banana                       90 - 100 din.

limun                          60 - 110 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Nešto više od trećine građana Evropske unije starijih od 15 godina ne jede svakodnevno voće i povrće dok svaki sedmi pojede najmanje pet porcija. Razlike od članice do članice su osetne pa u Belgiji samo 16% stanovnika a u Rumuniji čak 65% ne jede svaki dan voće i povrće. S druge strane, udeo onih koji jedu preporučenih pet porcija voća i povrća svaki dan kreće se od 33% u Britaniji do manje od 5% u Rumuniji i Bugarskoj. Razlike u potrošnji primetne su i između muškaraca i žena, kao i između ljudi sa različitim nivoom obrazovanja.

Redovno kozumiranje voća i povrće smatra se važnim elementom zdrave i izbalansirane ishrane. EU podstiče konzumiranje voća u povrća pet puta na dan kampanjim "5 dnevno" na preporuku Svetske zdravstvene organizacije da svaki čovek pojede svaki dan najmanje 400 grama voća i povrća isključujući krompir i drugo krtolasto povrće koje sadrži skrob. Među članicama EU najmanji procenat stanovnika koji ne jedu svakodnevno voće i povrće zabeležen je u Belgiji (16%) a slede Portugalija (20,7%), Velika Britanija (21%), Italija (23%), Španija (25%), Slovenija (27%), Hrvatska (27,5%) i Grčka (30%). Istovremeno više od polovine populacije u Rumuniji (65%) i Bugarskoj (58,6%) ne jede svaki dan voće i povrće. Po između 45 i 50% starijih od 15 godina u Letoniji, Slovačkoj, Češkoj, Holandiji i Nemačkoj takođe ne jede voće i povrće svakodnevno.

Britanci najviše poštuju pravilo "5 dnevno"

Trećina populacije Velike Britanije (33,1%) i po četvrtina Danske (25,9%) i Holandije (25%) konzumira najmanje pet porcija voća i povrća svaki dan. S druge strane, tu naviku u ishrani ima samo 3,5% građana starih 15 i više godina u Rumuniji, 4,4% u Bugarskoj, 7% u Hrvatskoj, 7,2% u Austriji, 7,5% u Sloveniji i 7,8% u Grčkoj. Na nivou EU, svaki sedmi građanin (14,1%) od 15 i više godina u 2014. se držao pravila "5 dnevno". Statistike pokazuju da građani sa višim nivoom obrazovanja češće poštuju pravilo "5 dnevno" od manje obrazovanih. Te razlike su najveće u Britaniji a najmanje u Grčkoj. Na nivou EU, 18,8% visoko obrazovanih starih 15 ili više godina jede najmanje pet porcija voća i povrća dnevno prema 12,1% onih sa nižim obrazovanjem, što predstavlja razliku do 6,7 procentnih poena. Među članicama EU taj jaz je najveći u Britaniji, 15,6 procentnih poena, a slede Danska (14,3) i Portugalija (11,5). Istovremeno je razlika manja od dve procentna poena registrovana u Grčkoj (0,9), Nemačkoj i Austriji (1,6), pokazuju podaci Evropske statističke službe.

Inače, za odrasle porcija podrazumeva 80 grama voća ili povrća a kod dece količina zavisi od starosti, veličine tela, nivoa fizičke aktivnosti. Porcija za odrasle otprilike odgovara količini koja staje na dlan. Jedna porcija voća su npr. dve šljive ili kivija, sedam jagoda, tri kajsije, jedna banana ili kruška ili pomorandža, pola grejpfruta, 30 grama sušenog voća. Porciju povrća čine dva cveta karfiola, četiri kašike spanaća ili boranije, tri kašike kuvanog povrća, poput šargarepe, parče krastavca od 5 centimetara, jedan paradajz srednje veličine ili sedam čeri paradajza.

Izvor: EurActiv.rs

 

Ove godine, od januara do septembra, iz Srbije je izevezeno voća i povrća za 609 miliona dolara, a ta je roba u ukupnom srpskom izvozu učestvovala sa 5,5 odsto.  Naročito se voće pokazalo uspešnim na domaćoj i svetskoj pijaci. Ni u jednoj delatnosti poljoprivredne proizvodnje za prvih devet meseci nisu ostvareni rezultati kao u proizvodnji i prometu gotovo svih vrsta voća. Još da ne bolujemo od dobro poznate, stare nam boljke pa da svetu ne prodajemo mahom sirovo već prerađeno voće i povrće, imali bsmo  još više berićeta iz voćnjaka i bašti. Ali, ako bude onako kako najavljuju nadležni, moglo bi da se krene žustrije u tom pravcu, s obzirom na to da bi u agrarnoj kasi za narednu godinu trebalo više da bude  para za investicije i preradne kapacitete. A ako zaista poljoprivrednici budu od države  dobili veće podsticaje za ulaganja u hladnjače, skladišta, sušare i nove prerađivačke linije, onda bi trebalo pametno i da ih ulože, da se ugledaju na najuspešnije u tome.

Nedavno je grupa novinara u organizaciji Ekonomsko-trgovinskog odeljenja Ambasade Španije u Beogradu imala priliku da obiđe skladišne i prerađivačke kapacitete u Andaluziji, nekada najsiromašnijoj španskoj oblasti, a sada jednom od vodećih izvoznika voća i povrća u Evropi. Uverili smo se, tamošnji voćari i povrtari prednjače u  proizvodnji ovih kultura zahvaljujući značajnim ulaganjima u voćnjake i povrtnjake koji su zapravo prave fabrike  pod nebom ili u zatvorenim prostorima. Uspeh bez sumnje duguju opedeljenju i čvrstom stanovištu da bez primene nauke i novih tehnologija u poljoprivredi nema rezultata i napretka.

Jedna od firmi okrenutih nauci i tehnološkim dostignućima, koja se između ostalog, bavi voćem i povrćem, odnosno njegovom preradom na savremen, inovativan i jedinstven način je “Irkonfort” (IRConfort) iz Sevilje. Njena delatnost je široka i kompleksna, njeni proizvodi koriste se u industriji i energetici, a značajan segment njenog poslovanja je poljoprivreda, zapravo sušenje voća i povrća. Inovacija “Irkonforta”, kada je o poljoprivredi i preradi reč, zasniva se na upotrebi infracrvenih zraka, pa se takvi sistemi koriste i u sušenju poljoprivrednih proizvoda, ali i za zagrevanje plastenika, farmi…

Kako su nam objasnili predstavnici “Irkonforta”, najveća prednost sušara koje koriste infracrvene zrake je značajna ušteda kada je o utrošku energije reč. Recimo, oko 70 odsto troškova proizvodnje se smanjuje, zavisno od cene struje u svakoj zemlji.

Naveli su primer Čilea, koji je veliki uvoznik proizvoda “Irkonforta” .  Kako su objasnili, po kilogramu nekog proizvoda utrošak struje je 1,20 dolara, a upotrebom njihovog sistema smanjuje se značajno energetski trošak. Za sušenje voća u sušari “Irkonforta” izdatak za energiju je 0,30 centi, dakle, čak 90 centi po kilogramu manji su energetski troškovi.

Na ovaj način Španci, ali i mnogi drugi proizvođači voća i povrća širom sveta, u brojnim južnoameričkim i evropskim zemljama u koje “Irkonfort” izvozi inovativne proizvode, suše ananas, pomorandže, jabuke, breskve, pa čak i beli luk, koji nakon tog procesa poprima tamnu spoljašnju boju ali se može jesti sam, bez ikakvih dodataka i obrade, jer nema neprijatnog mirisa, prijatnog je ukusa, a u procesu prerade nije izgubio svojstva i kvalitet. 

Infracrveni modeli opreme za sušenje voća i povrća, uverili smo se, visokog su kvaliteta. Kako su nam objasnili stručnjaci ove kompanije, kroz delovanje infracrvenih zraka kod proizvoda se I nakon preradesve hranjive tvari i vitamini zadržavaju.  

-Oprema je proizvedena u Španiji, patentirana je i višestruko smanjuje operativne troškove. Primenom ove tehnologije zadržavaju se pri dehidraciji gotovo sva organoleptička svojstva i nutritivne vrednosti svežeg voća i povrća – naveli su eksperti “Irkonforta” demonstrirajući nam rad opreme koju proizvode.

Kako su kazali, na tržištu se dobro kotiraju poluindustrijske, kao i industrijske mašine za sušenje. Dužina trajanja procesa sušenja zavisi od gustine proizvoda, ali i od oblika  voća – da li je ono isečeno na šnite, kocke… Na mašini koja sadrži 17 emisionih ploča može da se osuši stotinu kilograma jabuka. Ukoliko se suši jabuka isečena na šnite, prosec  traje između pet i osam sati, u zavisnosti od toga koji stepen isušenosti želi da se postigne. Druga prednost u odnosu na standardne mašine na tržištu je to što su ove modularne, mogu da se dodaju emisione ploče ili tacne, da se šire u zavisnosti od potrebe. Važno je samo da prostorija u kojoj se mašina nalazi bude dobro provetrena, a nije potrebna nikakva infrastruktura. Recimo i to da ploče ne dotrajavaju, nema roka trajanja. Cena ovakve manje mašine je oko 2.500 evra.

 

 Članak je u celosti objavlkjen u Agrobiznis magazinu za decembar 2016.

 Autor:

Slađana Gluščević

Najviše se trgovalo: kupusom (236 t), jabukom (231 t), šargarepom (128 t), mandarinom (53 t), crnim lukom (51 t), prazilukom (43 t), krompirom (41 t), paradajzom (37 t), pomorandžom (37 t), bundevom (24 t), cveklom (20 t), bananom (18 t) i grožđem (18 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (219 t → 236 t), šargarepe (110 t → 128 t), praziluka (28 t → 43 t), pomorandže (32 t → 37 t), bundeve (21 t → 24 t), cvekle (18 t → 20 t) i banane (16 t → 18 t), dok je promet: jabuke (262 t → 231 t), mandarine (108 t → 53 t), crnog luka (61 t → 51 t), krompira (41 t → 41 t), paradajza (45 t → 37 t) i grožđa (67 t → 18 t), bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          15 - 20 din.

crni luk                        17 - 25 din.

šargarepa                   20 - 40 din.

paradajz                      30 - 80 din.

praziluk                       50 - 60 din.

cvekla                         25 - 30 din.

bundeva                      25 - 30 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

grožđe                        60 - 80 din.

jabuka                         20 - 70 din.

pomorandža               50 - 100 din.

mandarina                  70 - 100 din.

banana                       100 - 130 din.

limun                          50 - 150 din.

Na seminaru u PKS koji se prevashodno bavio zakonodavnim okvirom iz sektora prerade voća i povrća, a na kome je prisustvovalo preko 50 privrednika iz ove oblasti, predstavnika Ministarstva poljoprivrede, akreditovanih laboratorija i Poljoprivrednih fakulteta iz Beograda i Novog Sada, učesnici su razgovarali o postojećim i novim zakonskim regulativama i deklarisanju proizvoda u cilju unapređenja poslovanja. Primenom novog Pravilnika o kvalitetu voćnih džemova, marmelada, pekmeza, želea i srodnih proizvoda, u kome je PKS aktivno učestvovala, privrednici, inspekcijske službe i nadležne laboratorije međusobno su razmatrali mogućnost primene novog Pravilnika u praksi, kao i da proizvodjači sa laboratorijama koje se bave analizama proizvoda usaglase neophodne postupke i procedure u daljem radu.
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede predstavili su i rezultate primene Zakona o inspekcijskom nadzoru  koji su od izuzetne važnosti  za proizvodjače hrane jer regulisanjem odnosa između inspekcije i proizvođača, upoznavanjem sa pravima i obavezama i nastojanjima da se uredi odnos inspekcije i proizvođača, Zakon donosi novi pristup u kontrolama svih inspekcija.
Pokrenuta je inicijativa Ministarstvu poljoprivrede da se izmeni ili potpuno ukine Pravilnik o kvalitetu proizvoda od voća i povrća, pečurki i pektinskih preparata koji je na snazi od 1979. godine, a zbog zastarelosti je vrlo otežana primena njegovih odredbi, pa su, shodno tome, problemi u poslovanju domaćih kompanija vrlo izraženi u smislu neusklađenosti sa propisima EU.
 
 
Izvor: PKS

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd trgovalo se sa ukupno 2.418 tona robe.

Najviše se trgovalo: lubenicom (457 t), paprikom (411 t), kupusom (250 t), paradajzom (184 t), šargarepom (155 t), šljivom (139 t), grožđem (138 t), breskvom (104 t), krompirom (97 t), crnim lukom (94 t), jabukom (82 t), dinjom (74), krastavcem (40 t), plavim patlidžanom (38 t), kukuruzom (21 t) i tikvicom (19 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paprike (252 t → 411 t), kupusa (244 t → 250 t), paradajza (142 t → 184 t), šargarepe (149 t → 155 t), šljive (113 t → 139 t), crnog luka (78 t → 94 t), jabuke (69 t → 82 t) i plavog patlidžana (34 t → 38 t), dok je promet: lubenice (581 t → 457 t), grožđa (141 t → 138 t), breskve (110 t → 104 t), dinje (121 t → 74 t), krastavca (50 t → 40 t) i tikvice (29 t → 19 t) bio manji.

Promet krompira (97 t) i kukuruza (21 t) ostao je isti kao i prethodne nedelje.

Cene (po kilogramu):

  • krompir      30 - 40 din.
  • kupus                  25 - 30 din.
  • crni luk     25 - 35 din.
  • šargarepa           20 - 45 din; prošle nedelje 50 - 70 din.
  • paradajz            35 - 70 din.
  • paprika    20 - 60 din; prošle nedelje 20 - 90 din.
  • krastavac          30 - 50 din.
  • tikvica 40 - 60 din.
  • plavi patlidžan 20 - 40 din.
  • pečurke šampinjoni   70 - 80 din. (pakovanje)
  • kukuruz 30 - 50 din.
  • grožđe                    70 - 90 din; prošle nedelje 70 - 120 din.
  • breskva 50 - 80 din.
  • šljiva                      20 - 40 din.
  • lubenica 10 - 15 din; prošle nedelje 13 - 15 din.
  • dinja 25 - 30 din.
  • jabuka                25 - 60 din.
  • banana       100 - 130 din.

Leptirasta vaš duvana otporna na isekticide i nosilac opasnih virusa za biljne kulture prvi put je otkrivena u prirodi u SAD, što je izazvalo zabrinutost za rod voća i povrća. Ova vrsta insekta potiče iz Sredozemlja, verovatno sa zasada paradajza u Španiji i Portugaliji, gde je vremenom razvila otpornost na pesticide. Opasnost od širenja ove vaši otporne na pesticide se shvata vrlo ozbiljno u Evropi i vlasti često pozivaju poljoprivrednike na oprez.

Leptirasta vaš duvana primećena je u aprilu u uređenim baštama bogatog okruga Palm Bič, na Floridi, na jugoistoku SAD, u kojima baštovani redovno prskaju cveće i žbunje insekticidima.

Insekt, koji pripada jednoj od najinvazivnijih vrsta u svetu, već je pre više od 10 godina otkriven u jednom privatnom rasadniku u Arizoni, na jugozapadu SAD. Od tada je primećen u više od 20 saveznih država, ali uvek u staklenicima ili rasadnicima, ne i u prirodi.

Ovo je prvi put da ova vaš bude otkrivna u prirodi u SAD, što predstavlja ozbiljnu pretnju kulturama poput paradajza, boranije, pamuka ili dinje.

"Problem će mnogo teže moći da se kontroliše" i ova vrsta insekata možda nikada neće biti iskorenjena, kaže Lens Ozborn, profesor entomologije na Univerzitetu u Floridi. On je dodao da "stvari otežava to što su otporne na pesticide".

"Najboljim tretmanom kojim raspolažemo može ih se uništiti 90-91%", rekao je Ozborn na sastanku proizvođača u Homstedu, poljoprivrednoj zoni u blizini Majamija.

Leptirasta vaš duvana se hrani sokovima iz lišća a njihov izmet omogućava razvoj gljivica. Lišće tamni što otežava fotosintezu. Pored toga, ovi insekti prenose više od 100 zaraznih bolesti koje slabe biljke, a voće i povrće čine nejestivim.

U svetu postoji na desetine različith vrsta ovih insekata. Ova vrsta (Bemisia tabaci) biotipa Q potiče iz Sredozemlja, a otpornost na pesticide je verovatno razvila na zasadima paradajza u Španiji i Portugaliji.

Opasnost od širenja ove vaši se shvata vrlo ozbiljno u Evropi i vlasti često pozivaju poljoprivrednike na oprez. Slično je i u Izraelu u kome je takođe primećena ova vrsta otporna na tretmane.

Britansko Ministarstvo za životnu sredinu smatra da leptirasta vaš duvana "ima potencijal da postane velika pretnja".

Na Floridi ova vaš otporna na pesticide je otkrivena u aprilu na više od 40 mesta u divljini. Ovj insekt može da živi na 600 različitih biljnih vrsta, od kojih se 300 uzgaja na Floridi.

"Pored činjenice da su otporne na pesticide, brine nas i brojnost biljaka na kojima mogu da žive", rekao je Ozborn.

Insekt biotipa Q nije još načinio veću štetu na Floridi ali vlasti pojačavaju kontrole i inspekcije i pripremaju planove kako bi stavile pod kontrolu širenje ove vaši uvođenjem i karantina ako bude potrebno.

"Leptirasta vaš duvana biotipa Q predstavlja ozbiljan rizik za poljoprivrednu proizvodnju u Floidi koja vredi 120 milijardi dolara, kao i za dva miliona radnih mesta", rekao je komesar za poljoprivredu na Floridi Adam Patnam.

Smatra se da su druge vrste ove vaši doprinele gladi u Africi i unele pometnju u poljoprivredni sektor na jugu SAD tokom 1980-tih i 1990-tih.

Zbog toga vlasti podstiču poljoprivrednike da kontrolišu redovno biljke. Poljopirvrednici takođe mogu besplatno da pošalju uzorke laboratoriji američkog Ministarstva poljoprivrede na analizu, a vlasti često sprovode nenajavljene kontrole.

Ozborn je rekao i da nema mesta za paniku jer su postojeći insekticidi efikasniji nego na pre 30 godina, kao  i da se širenje može bolje kontrolisati ako se kombinuju različiti proizvodi i ako postoji program suzbijanja.

Ne postoji, međutim, čarobna formula. Iako su insekticidi jači nego ranije, smatra se da su doprineli većoj smrtnosti populacije pčela i drugih insekata oprašivača.

Ozborn je rekao da, imajući u vidu koliko su vaši otporne, neće moći da se protiv njih koriste prirodna ili biološka rešenja.

Izvor: AFP

Foto: USDA/Wikimedia Commons

http://www.euractiv.rs/ 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30