ČAČAK, 20. juna (Tanjug) - Berba žutog zlata, kako neki nazivaju kajsiju, već je počela ali do danas niko još uvek nije saopštio zvaničnu otkupnu cenu, kazao je za proizvođač Stevan Milosavljević iz Miokovaca. “Ovo je javašluk, nemamo pojma po kojoj otkupnoj ceni ćemo predavati rod. Neko uzima za 30 dinara, neko za 50 i nema smisla da se sedi u kafani i dogovara otkupna cena. Da nas nije uništio grad ja se ne bih sikirao, ali ovako kad je rod smanjen, a cena još uvek nepoznata situacija je teška”, izjavio je Milosavljević. On ističe da se u Miokovcima, centru srpske kajsije, za razliku od prethodnih godina, ovog leta neće moći nabrati više od 80 vagona. “U nekim voćnjacima prošle godine gde je bilo oko 500 vagona, sad nema ni 500 kila. Grad je ubrao svoje, a nama šta i koliko ostane”, rekao je Milosavljević.

Ni proizvođači ovog voća nisu useve osguravali poput svojih kolega malinara tako da je njihov trud odnela ćud prirode mada tako nije moralo biti. Ostaje da se vidi da li će u narednoj godini ponoviti iste greške smatraju stručnjaci. 

Udruženje ,,VOĆARA Požarevac'' koje je praktično osam godina bilo neaktino, poslednje dve godine registruje troduplo povećanja članova i mnogostruko povećanje pod zasadima. Primećeno je da sve veći broj mladih i žena,  žele da se bave voćarstvom i to rezultuje sve intenzivnijem zasadu, uz primenu savremene tehnologije.

Sredstva koje dobija na konkursima Udruženje pomaže svojim članovima u kupovini sadnog materijala i to na sledeći način : 1000 sadnica oraha, 4700 maline, 1700 loznog kalema i 720 ostalog voća. Subvencioniše i poboljšavanje i osavremenjivanje mehanizacije. Na primer 3 atomizera, 2 tarupa, 10 km creva i prateće opreme za navodnjavanje, kao i stubove, žicu i ogradu.

Udruženje sarađuje sa Poljoprivrednom školom ,,Sonja Marinković'', ,,Malom školom voćarstva'', a redovno ima i razne goste, predavače, stručnjake i profesore.  Ima kontakt sa Ambasadom češke Republike, kao i sa Ambasadom Kraljevine Španije.

Cilj im je da se prošire i da zajednički nastupaju i plasiraju voće u zemlji i inostranstvu, kao i regionalizacija samog Udruženja.

Trenutno su u Udruženju opština Požarevac, Malo Crniće, Veliko Gradište i Petrovac, a imaju i kontak sa voćarima iz Žagubice, Golubca i Kučeva.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

Sa prošlogodišnjih 233 miliona dolara malina je najznačajniji srpski izvozni proizvod kada je voće u pitanju, kao i godinama unazad. Najveće srpsko malinogorje je u Zlatiborskom okrugu. Manje od dva meseca pre berbe voća koje je u Srbiji zasađeno na više od 20.000 hektara, vreme je prolećnih radova.

Lepi, prolećni dani za malinare su pravo vreme za uređenje i pripremu malinjaka, kao i za prve procene.


"Još ne možemo dati konačnu ocenu, imamo tako-reći pola-pola: Pola je osušenih mailinjaka a polovina u nekom dobrom stanju, tako da – videćemo", kaže proizvođač Borko Pavić iz Centra za razvoj poljoprivrede.

Dragan Bogdanović iz Udruženja malinara "Vilamet Spas" iz Arilja navodi da će biti manje roda.

"Ostali su kratki zaperci, vidite koliko je kratka, tako da ako smo prošle godine imali nepunih 70.000 tona, očekuje se da će ove godine biti 40 odsto manje", rekao je Bogdanović.

Da je prošla godina sa kasnim snegom a onda i sušom ostavila tragove na malinjacima, dok joj ovogodišnje vremenske prilike pogoduju, slažu se i stručnjaci.

"Zasadi maline su uglavnom izimili relativno dobro u zavisnosti od agrotehnike, neki su bolji, neki su lošiji, ali možemo generalno reći da letorasti ipak nisu na visini na kojoj su nekada bili i možemo očekivati da će rod verovatno biti nešto niži u odnosu na ranije godine", kaže Andrija Radulović iz Poljoprivredne savetodavna službe Užice.

U poslednjoj deceniji površine pod malinjacima su duplirane. Prosečan prinos, međutim, opada, a cene su različite, od godine do godine i uglavnom se formiraju kada berba uveliko krene.

Šta očekuju proizvođači, a šta izvoznici?

Da proizvodnju od koje na neki način zavisi većina domaćinstava užičkog kraja treba očuvati i unaprediti slažu se i proizvođači i hladnjačari. Proizvođači od ministarstva očekuju podelu i subvencije po reonima a izvoznici poštovanje pravila i u proizvodnji i preradi maline.

I jedne i druge zanima i cena jer je oko prošlogodišnje od konačnih 150 dinara bilo razmimoilaženja.

"Mi moramo sve učiniti da održimo tu proizvodnju maline. Nisam pristalica niske cene otkupa. Mi smo ove godine izašli s minimalnom cenom otkupa sa 120 dinara. Smatram da je to cena koja štiti proizvođače da mogu sa 120 dinara, to je garantovana cena za iznos avansa koji su od nas uzeli", rekao je Rade Ljubojević, potpredsednik PKS-a i izvoznik.

Izvoz maline za sada ide uobičajeno najviše u evropske zemlje i po dugoročnim ugovorima, ali se zbog sve veće konkurencije moraju tražiti i nova velika tržišta poput Amerike, Indije, Japana.

Što se proizvođača tiče, uprkos lošim iskustvima s vremenskim nepogodama prethodnih godina nema mnogo onih koji se odlučuju za osiguranje. I svi su krenuli u malinjake, a kakav će rod biti zavisiće dobrim delom i od vremenskih prilika.

 

izvor : http://www.rts.rs 

U ODNOSU NA PREDHODNU NEDELJU ČETIRI PUTA VIŠE KRASTAVCA

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od 1.194 tone robe.               

Najviše se trgovalo: kupusom (410 t), crnim lukom (130 t), šargarepom (118 t), krompirom (116 t), jabukom (83 t), pomorandžom (48 t), krastavcem (40 t), prazilukom (37 t), paradajzom (27 t), spanaćem (24 t) i zelenom salatom (22 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (288 t → 410 t), krompira (115 t → 116 t), pomorandže (46 t → 48 t), krastavca (9 t → 40 t), praziluka (34 t → 37 t), paradajza (12 t → 27 t), spanaća (13 t → 24 t) i zelene salate (21 t → 22 t), dok je promet: crnog luka (135 t → 130), šargarepe (153 t → 118 t) i jabuke (119 t → 83 t), bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 35 din.

kupus                          25 - 45 din.

kupus mladi                80 - 100 din.

crni luk                        25 - 35 din.

crni luk mladi              80 - 100 din.

praziluk                       50 - 65 din.

krastavac                    70 - 100 din.

paradajz                      100 - 110 din.

spanać                        50 - 70 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

zelena salata              180 - 250 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                         30 - 80 din.

pomorandža               45 - 90 din.

banana                       100 - 140 din.

limun                          90 - 110 din.

 

 

Poznato je da biljke oprašuju insekti, neke druge životinje i vetar. Oko 80 odsto biljaka, oprašuju razne vrste  insekata. Među njima, najefikasniji oprašivač,  je dobro poznata  medonosna pčela - Apis mellifera. Takođe, postoje i brojne druge vrste tzv. solitarnih divljih pčela, zatim bumbari, mnogi leptiri, muve i druge vrste,  koje posećuju cvetove biljaka i vrše oprašivanje. Poslednjih nekoliko decenija,  sve je manje društava medonosne pčele, posebno posle unošenja iz Azije u Evropu  grinje - pčelinjeg krpelja,  (Varroa jacobsoni, ) koji je ubrzo potom praktično desetkovao broj pčelinjih društava. Pored toga,  ubrzana industrijalizacija što povećava aerozagađenje životne sredine, povećanje broja stanovnika i urbanih površina, intenzivna poljoprivreda, posebno zaštita poljoprovrednih useva,  od štetočina i bolesti primenom pesticida,  smanjenje prirodnih šumskih i stepskih površina,  uticali su,  a i danas utiču na smanjenje brojnosti insekata oprašivača biljaka.  Zbog smanjene brojnosti oprašivača, prinosi mnogih poljoprivrednih kultura, posebno voćaka su ispod očekivanih.

Rešenje ovog sadašnjeg problema je, pored  državne pomoći pčelarstvu u cilju povećanja broja društava medonosne pčele,  pronalaženje i  uključivanje nekih drugih insekata oprašivača, kao pomoć medonosnoj pčeli u njenoj korisnoj aktivnosti u oprašivanja biljaka. Jedno od uspešnih rešenja  je domestifikacija solitarnih pčela i njihovo unošenje u poljoprivredne useve,  u cilju povećanja broja oprašenih cvetova. U Srbiji je krajem prošlog veka intenzivno rađeno na domestifikaciji solitarnih pčela, a istraživanjima je rukovodio prof.dr Miloje Krunić,  sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rezultati ovih istraživanja su bili prvi u Evropi, naravno i na našim prostorima. Član istraživačkog tima je bio i autor ovog teksta. Jedan od   značajanijih rezultata ovih  istraživanja  je uspešna domestifikacija solitarne pčele   Osmia cornuta  za oprašivanje voćaka, te smo joj dali domaći naziv solitarna pčela voćnjaka. Napominjemo,  da ovu pčelu još nazivaju mason pčela ili pčela zidar jer od blata „zida“, gradi ćelije u gnezdu.

Levo ženka, desno je mužjak

Za razliku od medonosne pčele, koja je socijalni insekt i živi u društvima u kojima postoje:  matica (polno sposobna ženka), radilice (polno nesposobne ženke) i trutovi (polno sposobni mužjaci), pčela voćnjaka je solitana, odnosno matica je ujedno i radilica, a mužjaci, kao kod medonosne pčele, služe za oplodnju ženke.  Pčela voćnjaka se u našim uslovima javlja pred kraj zime i ranog proleća. Prvi topliji dani tokom marta, a nekada i krajem februara utiču na pojavu prvih pčela istovremeno sa pojavom prvih cvetova rano cvetajućih biljaka. To su od zeljastih biljaka jagorčevina, ljubičica, maslačak i sl, a od drvenastih vrba, badem, trnjina i dr. Najpre se pojavljuju mužjaci, a nekoliko dana i ženke.

Odmah po pojavi ženki dolazi do kopulacije, posle koje mužjaci žive još nekoliko dana i uginu. Oplođene ženke potom počinju sa osnivanjem potomstva. Svaka ženka se ponaša kao matica i kao radilica i svaka brine sama o svom potomstvu.  U tom cilju ona traži pogodno mesto, a to je neka šupljina u zidu nekog objekta, stabljika trske, napušten  hodnik u drvetu od nekog  drugog insekta,  rupa u drvetu od izvađenog većeg eksera i sl. U takvu šupljinu, na dubini  10 – 15 cm,  od ulaznog otvora ženka najpre donosi grudvice blata i od njih pravi  pregradu. Potom odlazi na obližnje cvetove biljaka sa kojih sakuplja polen i odnosi ga u šupljinu. Posle nekoliko „tovara polena“  ona na njega položi jedno jaje i ponovo od blata pravi pregradu i ceo postupak ponavlja,  sve dok ne ispuni celu šupljinu. Konačno na ulazu u hodnik pravi deblju pregradu od blata čime bolje štiti potomstvo od prirodnih neprijatelja i negativnih  vremenskih uslova. U zavisnosti od dužine tunela  ženka izgradi 6 – 10, a nekada i do 15 ćelija. 

Ćelije legla sa polenom  

U toku života jedna ženka  ispuni 3 – 4 šupljine, odnosno ostavi 20 – 30 potomaka i potom ugine. Iz jajeta se posle nekoliko dana (što zavisi od temperature) pili larva i odmah počinje da se hrani polenom. Kad potroši količinu polena koju joj je spremila ženka „majka“, larva gradi oko sebe čvrst kokon i u njemu prelazi u lutku , a posle 2 – 3 nedelje u kokonima su formirane nove jedinke pčele (ženke i mužjaci). Potomstvo ostaje u kokonima sve do pred kraj naredne zime ili ranog proleća.

Pčela voćnjaka je znatno efikasniji oprašivač voćaka od medonosne pčele.  Medonosna pčela posećuje cvetove prvenstveno radi sakupljanja nektara, a polen prikuplja povremeno i selektivno. Pčela voćnjaka takođe posećuje cvetove ali  prikuplja samo polen. Izračunato je da od  posećenih cvetova pčela voćnjaka opraši 95%, dok medonosna pčela svega 5 – 10%. Drugi vrlo značajan momenat je donji prag aktivnosti  pčela. Pčela voćnjaka je aktivna  već na +9˚C , a medonosna pčela na +13˚C.  Dakle, ako su voćke u cvetu, a temperatura je ispod +13˚C, medonosna pčela neće biti aktivna, odnosno neće oprašiti voćke. Za razliku od nje, pčela voćnjaka će u takvim uslovima biti aktivna i oprašiti voće.  Naime, često se događa da se danima u periodu cvetanja nekih voćaka održava temperatura ispod  +13˚C i tada voćari imaju znatno smanjen prinos voća. Dalje, izračunato je da je za kvalitetno oprašivanje 1 ha voćnjaka pod jabukama potrebno 3 – 5 košnica sa oko 60.000 do 100.000 radilica medonosne pčele. Istu tu površinu kvalitetno će oprašiti 300 ženki pčele voćnjaka. Naime, učinak jedne pčele voćnjaka jednak je učinku 120 medonosnih pčela. Još jedan momenat daje veliku prednost pčeli voćnjaka u odnosu na medonosnu pčelu. Aktivnost pčele voćnjaka  se poklapa sa cvetanjem voćaka. Posle prestanka cvetanja dunje (druga polovina maja) prestaje i njena aktivnost, odnosno ženke uginjavaju, a potomstvo je zaštićeno od negativnih uticaja sredine. Dakle, posle prestanka aktivnosti ženki, voćnjak je moguće prskati pesticidima, bez opasnosti po potomstvo pčele voćnjaka. Sa druge strane, medonosna pčela je aktivna tokom celog perioda vegetacije, te bi posle prestanka cvetanja voćaka košnice morale biti izmeštene iz voćnjaka.  Naravno, u poređenju sa pčelom voćnjaka, medonosna pčela ima i veliku prednost, a to je da ona pored oprašivanja,  čoveku daje dragocene druge produkte (med, mleč,  propolis, vosak, pčelinji otrov i dr).

Zaklon u voćnjaku 

Danas smo svedoci da se podižu sve veće površine pod  zasadima voćaka, a  da  je sve manje insekata oprašivača tih voćnjaka.  Zato voćari povremeno imaju znatno umanjene prinose voćnih plodova, što je najčešće posledica  ne oprašenih cvetova koji neće dati plod.  Da bi rešili ovaj problem, voćari angažuju pčelare da unesu svoje košnice u voćnjake, što pčelari ne čine uvek rado. Naime, medonosna pčela je jako osetljiva na primenu pesticida  koji se koriste za zaštitu voćaka od štetočina i bolesti. Takođe, unošenje košnica u voćnjak  i njihovo iznošenje posle precvetavanja voćaka skopčano je sa materijalnim troškovima, što se pčelarima ne isplati, a posebno što često postoji rizik od trovanja pčela i propadanja pčelinjih društava.  Zato je, po našem mišljenju, za voćare idealan oprašivač  voćaka solitarna pčela Osmia cornuta – pčela voćnjaka.  Između medonosne pčele i pčele voćnjaka nema  nikakve kompeticije. Praktično, svaka od njih obavlja svoj posao. Medonosna pčela prvenstveno posećuje cvetove u cilju sakupljanja nektara, dok pčela voćnjaka to čini zbog prikupljanja cvetnog praha (polena). Pčela voćaka prikuplja polen sa donje strane trbuha,  tako što ga zakači na fine guste čekinje, dok medonosna pčela tovar polena nosi u specijalnim udubljenjima na zadnjim nogama.

Dakle, kad pčela voćnjaka sleti na cvet,  trbuhom sa polenom, obavezno mora da dodirne tučak i opraši cvet, dok se polen kod medonosne pčele nalazi na dlačicama njenog tela i češće ne opraši nego što opraši cvet (ona cvet uglavnom posećuje zbog nektara).

        U cilju primene pčele voćnjaka za oprašivanje potrebno je uraditi sledeće:

  1. Formirati početnu, što brojniju populaciju pčele voćnjaka;
  2. Kokone sa formiranim pčelama čuvati u laboratorijskim uslovima do njihovog iznošenja u prirodu;
  3. U voćnjaku postaviti nastrešnice za niše (specijalne košnice ili snopove trske) u kojima će pčela voćnjaka osnivati potomstvo;
  4. U blizini nastrešnica napraviti površinu sa stalnim blatom, kako bi pčele mogle doći do  materijala za izgradnju gnezda (dovoljna je površina blata 1m h 1m);
  5. Sa pojavom prvih cvetova na voćkama, kokone sa pčelama treba izneti u voćnjak i ostaviti ih ispod nastrešnica u posebnim posudama;
  6. Početkom avgusta treba uneti niše sa gnezdima pčela u laboratoriju, izvaditi kokone i izvršiti njihovu dezinfekciju i dezinsekciju, odnosno odstranjivanje prirodnih neprijatelja koji su nekada dosta brojni. Kokone čuvati do sledeće sezone cvetanja voćaka.

      Kada pčela voćnjaka odabere pogodnu šupljinu za izgradnju gnezda, a to je šupljina okruglog preseka optimalnih dimenzija 6 – 10 mm, odmah počinje sa osnivanjem potomstva.  U potrazi za nektarom medonosna pčela leti od košnice na udaljenost od 3 km, a nekada i dalje. Pčela voćnjaka  odlazi od gnezda znatno kraće, svega  do 250 m. Zato se preporučuje za voćnjake na većim površinama postavljanje nastrešnica sa specijalnim košnicama ili snopovima trske na svakih 200 m udanjenosti jedna od druge.  Ispod svake nastrešnice treba postaviti 3 – 5 specijalnih košnica ili 10 snopova sa po 50 trski i uneti oko 500 kokona pčele voćnjaka iz kojih će sigurno izaći oko 300 ženki.  Za male voćnjake do 10 a u vikend naseljima dovoljna je jedna specijalna košnica ili jedan snop od 50 komada trski i oko 50 kokona pčele voćnjaka iz kojih će se razviti oko 30 ženki. U godinama kada su uslovi za aktivnost medonosne pčele nepovoljni, uz pomoć pčele voćnjaka prinosi mogu biti dvostruko, nekad i trostruko uvećani.

Okvir:

      Firma VISAN iz Beograda, Jerneja Kopitara 11080 Zemun,  raspolaže velikom količinom kokona pčele voćnjaka, kao i dovoljnim brojem specijalnih košnica ili snopova trski. Zainteresovani proizvođači voća, koji žele kvalitetno oprašivanje svojih voćnih  zasada korišćenjem pčele voćnjaka, a u cilju povećanja prinosa,  mogu se za sve dodatne informacije obratiti telefonom na broj:  011 316-11-55 i 319-24-94.

Prof. dr Ljubodrag Mihajlović

stručni konsultant DOO „ VISAN“

Mušmula je biljka iz roda ruža, karakteristilčna po tome što se bere tek nakon mrazeva kad plod omekša. Koristi se još naziv divlja kruškica. Za nju ne bi trebalo koristiti naziv oskoruša jer je to druga voćna vrsta.

Mušmula se gajila pre oko 3.000 godina, o čemu postoje zapisi iz drevne Grčke. Mada u latinskom nazivu ima naznaku porekla iz Nemačke, njeno pravo poreko je vezano za oblast Mediterana. Godine 1990. je upisana još jedna vrsta mušmule koja nosi naziv japanska mušmula.

Ovo voće se gaji u manjoj meri, uglavnom na okućnicama. Ne jede se odmah po branju već se ostavi da odstoji određeni period.

Mušmula raste kao nisko drvo, pa tako u dobrim uslovima može da naraste do visine od 8 metara. Kora drveta ima specifičan izgled, a listovi su kod mušmule dugi oko 10 cm i imaju eliptični oblik.

Širina listova može biti od 3 do 5 cm i dobijaju crvenkastu boju pre nego što opadnu pred zimu... Cvetovi mušmule imaju po 5 belih krupnih latica. Plodovi su smeđe boje i imaju izgled sličan jabukama.

Kod nas se mušmule sade bez mnogo biranja mesta, ali treba napomenuti da mušmule vole osunčana i delimično zaklonjena mesta. Da bi dobro napredovale potrebno im je dosta vlage. Za neku ozbiljniju proizvodnju mušmula preporučuje se sadnja kalemljenih voćki. U tom slučaju se kao podloga za mušmulu najčešće koristi kruška ili dunje.

Berba mušmula se obavlja u periodu kad se plod može odvojiti lako od peteljke i nakon toga se ostavljaju par nedelja da skroz dozru. Takođe se mogu ostaviti na stablu i brati se tek nakon mrazeva i tada se mogu odmah jesti.

Mušmula sadrži mnogo vitamina C, šećera i pektina pa je, u nedostatku boljih sredstava, vredna pažnje u lečenju skorbuta. Zapadna narodna medicina koristi mušmulu za lečenje konstipacije, neredovne stolice i drugih tegoba sa probavom.

Nedozrela mušmula steže sluzokožu, pa se koristi za zaustavljanje krvarenja u usnoj duplji, kao što je krvarenje desni, zuba, afti. Može da posluži i kod obilnih menstrualnih krvarenja, što je čak i drevnim Druidima bilo poznato. Mušmula pomaže i kod proliva, dizenterije i u svim slučajevima kada je potrebno stezanje tkiva, ali i protivupalno delovanje. U tim slučajevima pogodni su preparati od lista, jer u njemu je najviše tanina.

Izvor: http://wiki.poljoinfo.com, http://stil.kurir.rs

 

 

Sve što niste znali o sušenom voću

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3497-sve-sto-niste-znali-o-susenom-vocu

 

Nov program subvencionisanja mladih poljoprivrednika doneo je podsticaje na koje su mogli da računaju punoletni mladi poljoprivrednici - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva i mladi preduzetnici koji su na dan podnošenja prijave na konkurs imali navršenih 18, a najviše 40 godina. Kako se navodi, podsticaji su utvrđeni u procentualnom iznosu od vrednosti realizovane investicije u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Jedan od dobitnika novčanih sredstava je Dorjan Gabrić iz Subotice, koji planira da kupi traktorsku prskalicu, plug i rasipač mineralnog đubriva. Kako je za Agrobiznis magazin istakao Dorjan, na svom poljoprivrednom gazdinstvu uzgaja jabuku na površini od 16 ha, na 3 ha višnju, na 4 ha šljivu i na 10 ha krompir.

Celokupnu količinu svežeg voća i povrća izvozi na tržište Rusije. „Pre dve godine kupio sam hladnjaču za čuvanje i skladištenje svežeg voća i povrća. S obzirom da svake godine povećavam površine pod voćarskim kulturama, tako mi je i kapacitet hladnjače koju imam postao mali. Planiram sledeće godine da proširim kapacitet i tako skladištim celokupnu količinu voća“, navodi Gabrić.

Prošle godine, Vlada Mađarske je dodelila bespovratna sredstva poljoprivrednicima u Vojvodini za nabavku poljoprivrednih mašina. Tom prilikom je naš sagovornik kupio voćarsku prskalicu.

U poslu mu dosta pomaže porodica, pre svega za vreme berbe i skladištenja voća. Savremena mehanizacija dosta olakšava rad na gazdinstvu, pa je učinak veći uz manji utrošak vremena i rada, istakao je Gabrić.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar.

 

 

To su rane sorte čiji plodovi sazrevaju do sredine avgusta, odnosno pre sezone bostana i grožda. Plodovi su im krupni, čvrsti i ukusni, dobro podnose transport i uglavnom se prodaju kao sveže stono voće, i to na pijacama većih gradova i letovališta. Postoji mogućnost i izvoza plodova ovih sorti. To su dakle sledeće sorte:

Rut geršteter je praktično najranija kvalitetna stona sorta šljiva. Sazreva početkom jula. Plodovi su ljubičasto plave boje i teški oko 30 g, koštica im se odvaja od mesa i vrlo su ukusni. Samoopladna je. Zbog dobrog kvaliteta ploda i sazrevanja u vreme oskudice u svežem voću uvek se realizuje po visokim cenama i bez teškoća.

Čačanska rana sazreva nekoliko dana posle ruta. Plodovi su ljubičaste plave boje, teški su oko 35 g, koštica se odvaja od mesa koje je vrlo ukusno. Dobro podnosi transport. Stablo je srednje bujno, samooplodna je, dobro rada. Ova sorta šljive nema mana. Lako se i dobro prodaje, što je veoma važno. 

Čačanska lepotica sazreva krajem jula. Plodovi su izrazito plave boje, prevučeni pepelkom, vrlo privlačni, teški oko 40 g. Meso ove sorte šljive se odvaja od koštice, čvrsto je i ukusno. Izvanredno podnosi transport. Samooplodna je. Stablo je umereno bujno i vrlo rodno. U periodu obrazovanja krune voditeljice treba jače skraćivati. Sa ovom je sortom sličan hibrid II/II/80/59. Sazreva 2-3 dana kasnije, ima ukusnije plodove, ali su nešto mekši.

Čačanska najbolja sazreva sredinom avgusta. Plodovi su plave boje i vrlo privlačne spoljašnjosti, teški su preko 45 g. Meso se odvaja od koštice, vrlo je ukusno. Takodje odlično podnosi transport. Plodovi se odlično realizuju u svežem stanju, a mogu se koristiti i za preradu. Ima bujno stablo, kruna ima lep i stabilan skelet. Nije samooplodna pa se obavezno mora saditi sa nekom od stonih sorti.

 

Proizvodnja kvalitetne šljivovice - saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3368-proizvodnja-kvalitetne-sljivovice-saveti

 

Ako niske temperature nastupe naglo, a voćke uđu nepripremljene u fenofazu mirovanja, pojava mraza može u većoj ili manjoj meri izazvati oštećenja. Tada mogu stradati mladari i tanke grančice u kruni, cvetni pupoljci, koren, stablo ili nekada cela voćka. Povećanje otpornosti voćaka prema mrazu može doprineti primena određenih agrotehničkih aktivnosti.

Ukoliko na stablima ima mehaničkih oštećenja potrebno ih je sanirati. Jedan od načina zaštite voćaka od mraza jeste uvijanje stabla slamom, kukuruzovinom, papirom ili jutanim vrećama. Za omotavanje stabala nikako ne koristiti folije od plastike jer izazivaju kondenzaciju koja može da izazove kontra efekat.

Sneg može da prouzrokuje manje ili veće štete na voćkama, kako mladim tako i starijim. Da bi se štete izbegle ili smanjile, treba otresanjem uklanjati sneg sa grana voćaka. 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Kada je pravo vreme za zimsko tretiranje voća

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zastita-bilja/item/3476-kada-je-pravo-vreme-za-zimsko-tretiranje-voca

 

IZVEŠTAJ O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 11. 12. DO 17. 12. 2017. GODINE.

ŠAMPINJONI OBORILI REKORD

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 969 tona robe.           

Najviše se trgovalo: kupusom (198 t), jabukom (188 t), šargarepom (127 t), crnim lukom (84 t), pomorandžom (70 t), krompirom (47 t), prazilukom (37 t), mandarinom (36 t), paradajzom (25 t) i šampinjonima (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (170 t → 198 t), jabuke (153 t → 188 t), šargarepe (103 t → 127 t), praziluka (25 t → 37 t), mandarine (35 t → 36 t), paradajza (21 t → 25 t) i šampinjona (16 t → 20 t), dok je promet: crnog luka (102 t → 84 t), pomorandže (114 t → 70 t) i krompira (58 t → 47 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     25 - 90 din.

praziluk                      40 - 50 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

pomorandža               60 - 120 din.

mandarina                  60 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          80 - 120 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30