Bogata organskim gvožđem, kupina je postala nezamenljiva u ishrani dece i trudnica, dojilja, kao i osoba u pubertetu i klimakterijumu, dok sok od kupina deluje podsticajno na rad jetre. Kupina u plodu sadrži veoma malo ugljenihl hidrata (6%), belančevina (0.9%) i 1% masti, uz veći procenat suve materije (20%) Od minerala, sadrži kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum i gvožđe. Među vitaminima najzastupljeniji su B1, B2, C i PP, dok betakarotena ima nešto manje. Od drugih važnih lekovitih sastojaka, sadrži galotanin u većem procentu (8%), inozit i organske kiseline. Listovi sadrže pektin, a dok su svezi i znatnu količinu vitamina C. Fenolna jedinjenja, koja sadrži kupina, sprečavaju oksidaciju LDL holesterola, takozvanog lošeg holesterola, odlažući pojavu ateroskleroze i sprečavajući pojavu kardiovaskularnih bolesti. U prevenciji kardiovaskularnih bolesti kupina učestvuje i sadržajem vitamina C i beta karotena, zbog njihovih antioksidantnih svojstava. Zbog visokog sadržaja kalijuma, a niskog natrijuma, kupina je korisna za obolele od hipertenzije, jer utiče na sniženje pritiska. Galotanin uništava bakterije, među kojima su najvažnije Ešerihija koli i Salmonela enteritidis, a takođe deluje i antivirusno. Zato se kupina u narodnoj medicini koristi protiv dijareje. Posebno je efikasna kod dece, a primenjuje se u obliku sirupa.

Plod kupine deluje blago laksativno. Kupina se koristi i u lečenju hemoroida, i raznih povreda kože i sluzokože. Spolja se upotrebljava kao antiseptik, u terapiji angine, faringitisa, gingivitisa, za rane i kožne bolesti, kao i za ispiranje usta u slučaju upale sluzokože. Često se koristi kod prehlada, kašlja i šećerne bolesti. Kod dijabetičara smanjuje oštećenje krvnih sudova, a zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata, može da se nađe na njihovom jelovniku. Posebno je značajno što je gvožđe u kupini u sklopu organskog jedinjenja, pa se zato lako iskorišćava, te je posebno povoljno za malokrvne, ali i za prevenciju anemije kod dece, trudnica i dojilja. Čaj od lista kupine koristi se kod malokrvnosti, i za jačanje imuniteta.

Kupine sadrže više kalcijuma od malina, pa ih treba isključiti iz dijeto terapije gde je ovaj unos ograničen. Pored pomenutog, kupine takođe vezuju bakar. Previsoka koncentracija bakra može dovesti do nemira, i psihičkih teškoća. Delotvorne supstance koje se nalaze u kupinama jačaju vezivno tkivo i zidove vena, čime se usporava proces starenja, smanjuju tegobe sa venama i hemoroidima.

Plodovi kupine nalaze primenu i u domaćinstvu, za spravljanje raznih namirnica (slatko, džem, marmelada i sok). U narodu se ranije čaj od lista kupine i maline uz dodatak mladih cvetnih pupljaka, koristio kao “narodni čaj”, zamena za ruski čaj. Kupina zbog svog blagotvornog dejstva zaslužuje da zauzme mesto u ishrani i da se ne koristi samo kao lek kada se bolest javi, već još više da se koristi preventivno, tj. za sprečavanje anemije i srčanih bolesti i za jačanje imuniteta.

RECEPTI

Kupinovo vino

- 5 kg kupina

- 1,5 kg šećera

Očišćene kupine stavite u veću, dublju posudu, dobro izgnječite, dodajte šećer, promešajte, prekrijte gazom i stavite na hladno i tamno mesto. Zbog vrenja koje sledi preporučljivo je da smese ima samo do tri četvrtine dubine posude. Posle 7 do 10 dana, šupljom kašikom, odstranite sloj sa površine, vino procedite kroz gazu i vratite u posudu. Potom, posle sedam dana pažljivo procedite vino kroz gusto platno ili trostruku gazu, pretočite u litarske staklene flaše i povežite gazom (nikako ne stavljajte čep da boca ne bi pukla). Vino čuvajte na hladnom mestu, posle 30 dana zatvoriti pampurima, i uzimajte po potrebi.

Za uredan ciklus

-3 šake iseckanog korena kupine

- litar crvenog vina

Koren dodajte u vino, i kuvajte na tihoj vatri, dok ne uvri polovina vina. Ohlađeno procedite, tečnost naspite u staklene flaše, i popijte tri puta dnevno po čašicu.

Protiv malokrvnosti

- 5 korenova kupine

- 5 l vode

- kilogram meda

Korenje prelijte vodom, zagrevajte na tihoj vatri, kad proključa kuvajte 15 minuta, i sklonite s vatre. Posle pola sata procedite, dodajte med, promešajte, stavite u flaše ili tegle, i uzimajte više puta dnevno po tri-četiri kašike.

 

Enormono visoke temperature u Srpskoj doslovno su uništile poljoprivredu. Šteta je oko 300 miliona maraka. Hiljade tona voća i povrća domaće proizvodnje je uništeno. Jabuke, kruške šljive i razno voće već sada trpe i cene skaču za 50 odsto. Ista je situacija i sa povrćem i u Srpskoj se očekuje povećanje cena luka, krompira, paradajza takođe za 50 odsto.

Zbog suše koja je poharala i kukuruz, soju i trave trpe i uzgajivači stoke. Sada sledi povećanje cena stočne hrane, a zbog toga moraće da bude uništen čitav stočni fond, jer se neće isplatiti uzgajati stoku, sa duplo skupljom stočnom hranom. Uništavanje stočnog fonda doneće s druge strane veliko poskupljenje mesa već za šest meseci. Kad se sve sabere, građani Republike Srpske će zbog suše morati da izdvajaju duplo više novca za voće i povrće, ali i meso u narednom periodu - poručili su sagovornici "Novosti".

Mišo Maljčić, predsednik Udruženja uzgajivača svinja RS, potvrđuje za "Novosti" da će zbog suše doći do poskupljenja stočne hrane, što će se naravno odraziti i na poskupljenje tovljenika.

- Međutim, to nikada nije sigurno, jer obično čim poskupi stočna hrana, uzgajivači se rešavaju stoke. Mi uništavamo stočni fond u Srpskoj, jer ne možemo da istrpimo visoku cenu stočne hrane. A kad se uništi stočni fond, dolazi do velikih količina mesa na tržištu i njegova cena pada. Samim tim, nije sigurno da će doći do poskupljenja mesa odmah sad na jesen. Tek na proleće naredne godine građani će osetiti velike posledice suše, jer će tada doći do drastičnog povećanja cena mesa, jer ga tada jednostavno neće biti dovoljno - navodi Maljčić. - Vidimo da Vlada RS nije proglasila elementarnu nepogodu i to je loše. Vlada gleda sebe a ne poljoprivrednike. Nekoliko miliona maraka pomoći poljoprivrednicima samo je kap u moru i naši domaćini ostaju na ledini.

Stojan Marinković, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača, kaže da će u Srpskoj doći do povećanja cena voća i povrća za 50 odsto i jedino će profitirati uvoznici.

- Suša će ostaviti traga i za narednu godinu, jer će poljoprivrednici teže ući u prolećnu setvu. Kukuruz, soja, voće i povrće idu nagore sa cenom. Imajući u vidu da smo ranije imali i mrazeve koji su već proredili voće i povrće, suša ga je sada dokusurila - kaže Marinko vić.

Maljčić kaže da bi bilo bolje da odmah dođe do blagog poskupljenja mesa, jer bi se tako održao stočni fond, poljoprivrednici ne bi poslovali sa gubitkom i na proleće ne bi imali veliko poskupljenje. Ali, to se neće dogoditi, jer uvoznici diktiraju cenu.

CENE DIKTIRAJU UVOZNICI

Uvoznici će imati veliki profit i oni će diktirati cenu jer nema konkurencije sa domaćim proizvodima. Definitivno domaći poljoprivrednici ostaju bez hiljade tona voća i povrća koje je uništeno usled suše. Pored toga pod znakom pitanja je i prolećna setva, jer će se poljoprivrednici teško oporaviti od ovakve godine - ističe Stojan Marinković.

Izvor: www.naslovi.net

Ova biljka je dobar laktasiv, pomaže u varenju, normalizuje rad digestivnog trakta, dobro se pokazala u preventivi i lečenju gonoreje, artritisa, reumatizma, dijabetesa, dijareje, bolesti (infekcije) kože, očiju, polnih organa, protiv gljivica, protiv bolesti jetre, upale grla (ispiranjem), prehlade, kašlja, kamena u bubregu, kancera prostate i urinarnog trakta, poremećaja u kardio-vaskularnom sistemu, raznih urinarnih infekcija, stresa. Bogata je vitaminom C, pa se dosta koristi kod prehlada. Uopšte, biljka brusnica je dobar prirodni antibiotik. Čaj od brusnice se koristi u prevenciji, i lečenju svih vrsta bakterija urinarnog trakta. Koristi se u vidu čaja, soka, koncentrata, kapsula. Brusnica usporava starenje, i probleme koje ono donosi poput gubitka koordinacije i memorije. Ako imate dijabetes, pripazite da ne konzumirate sok brusnice zaslađen šećerom. Nemojte koristiti proizvode od brusnice, ako uzimate lek  varfarin.

Čaj od ploda brusnice

Jednu kašičicu ploda brusnice, preliti sa 2 dl ključale vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji 10 minuta. Pije se ujutru i uveče. 

Čaj od listova brusnice

Jedna supena kašika suvih listova brusnice prelije se sa 2dl vode. Ostavi se da odstoji 10 minuta. Pije se dva puta dnevno, najviše dve nedelje.

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je da u Srbiji postoji problem zbog suše, posebno na poljima kukuruza i soje, ali da će biti dovoljno poljoprivrednih proizvoda za srpsko tržište i za izvoz.


On je za RTS rekao da će se do kraja avgusta pratiti stanje i utvrditi kolika je šteta, ali je dodao da suša ove godine nije ekstremna kao što je bila 2012. godine.

- Na pojedinim područjima imamo ugrožene kulture, a cilj nam je da poljoprivredni proizvodi budu apsolutno zaštićeni - rekao je Nedimović i naveo da se priprema set mera koje će se sprovesti kada bude bilo utvrđeno kolika je šteta od suše.


Ministar je rekao da više nema zastoja prilikom izvoza poljoprivrednih proizvoda u Hrvatsku, odnosno da je sve vraćeno na režim od pre 15. jula. On je kazao da smo se vratili na režim pre tog datuma u pogledu voća, povrća i svega drugog, kao i da su naši ljudi u inspekcijskim organima i na carini dali svoj maksimum i zaštitili srpsko tržište.

U toku je anketiranje oko 160 izvoznika voća i povrća kako bi se utvrdilo da li bilo štete zbog povećanja taksi za 22 puta za fitosanitarne preglede prilikom uvoza voća i povrća iz trećih zemalja, među kojima je i Srbija, a Nedimović kaže za RTS da je to bilo neverovatno stanje, ali i da iz toga treba izvući pouke.

- Evidentno je da je ovo bila ishitrena reakcija ministarstva poljoprivrede Hrvatske. Srbija je dala sve od sebe da zaštiti svoje interese i povrtare - rekao je Nedimović.


On je kazao da razume nezadovoljstvo hrvatskih poljoprivrednika, ali da protekcionističke mere nisu dozvoljene.


Ministar tvrdi: KOD NAS NEMA ZARAŽENIH JAJA


Ministar Nedimović rekao je da na srpskom tržištu nije bilo zaraženih jaja iz Holandije. On je dodao da veterinarska inspekcija vodi evidenciju, da je sve pod kontrolom i da je srpski prostor apsolutno zaštićen. Istakao je da su u januaru i junu u Srbiju stigle dve pošiljke iz Holandije sa proizvodima koji sadrže jaja, ali ne od proizvođača čiji su proizvodi zaraženi.

Izvor: www.kurir.rs

Nakon što je hrvatski ministar poljoprivrede Tomislav Tolušić vraćanjem cene kontrole uvoznog voća, i povrća na 12 eura, umirio hrvatske susede, javili su se domaći proizvođači voća i povrća.

Traže hitan sastanak sa premijerom Andrejom Plenkovićem. Tvrde kako njihova roba nije u ravnopravnom položaju sa uvoznom, jer će oni i dalje plaćati skupe kontrole po ceni od 250 eura, dok će pregled strane robe plaćati, kako kažu, hrvatski porezni obveznici.

"Uveli smo red, a sad uvozimo nered", kažu iz Hrvatske poljoprivredne komore, jer se hemijska sredstva koja su zabranjena u Hrvatskoj koriste u trećim zemljama.

Na hrvatskim granicama, obavlja se samo vizualni pregled uvoznog voća, i povrća iz trećih zemalja, tvrde hrvatski proizvođači. Za njih je takva roba opasna.

Vraćena cena naknade

Hrvatska je u četvrtak vratila cenu naknade za kontrolu usklađenosti voća i povrća na prvobitnih 12 eura, nakon spora nastalog sa susednim državama zbog povećanja te takse na 270 eura.

Naplaćivaće se za svaku pojedinu vrstu voća i povrća, u okviru jedne kontrole, koje provode poljoprivredna i fitosanitarna inspekcija, a ne po kamionu.

Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske izmenilo je Pravilnik o inspekcijskom nadzoru, i kontroli usklađenosti voća i povrća sa tržišnim standardima.

Trgovinski spor

Trgovinski spor između Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Makedonije sa Hrvatskom, nastao je nakon što je ta zemlja povećala naknadu za inspekcijski pregled voća, i povrća prilikom uvoza.

Hrvatska je prethodno pristala da se naknada naplaćuje po kamionu, a ne po broju proizvoda koji se nalaze u njemu.

Ministarstvo poljoprivrede Hrvatske donelo je u julu novi pravilnik kojim uvodi kontrolu većeg broja vrsta voća i povrća uvezenih iz nečlanica EU-a, a naknada za inspekcijski nadzor povećana je 22 puta u cilju, kako je saopšteno, bolje zaštite potrošača.

Izvor: www.naslovi.net

Do sada gotovo neprikosnovena prva pozicija malina, kako najtraženijeg voća u izvozu iz Srbije, kako ukazuju stručnjaci, sve više se ljulja. Ne, to ne znači da se izvoz smanjio. Maline su i dalje izuzetno tražene, ali ulaganja u voćarstvo, koja su intenzivirana pre 15 godina, počela su da daju rezultate, pa su se među našim traženim voćem našle i jabuke, trešnje, pa i borovnice i jagode.

To najbolje ilustruje činjenica da se redovi kamiona više ne stvaraju samo pred hladnjačama u kojima se skladište maline.

Gotovo celi rod prvoklasnih jabuka iz voćnjaka s jabukama "Delta agrara" u Čelarevu već godinama završava na tržištu Rusije, a to voće je među 10 najtraženijih proizvoda u izvozu Srbije.

Na plantažama trešanja takođe na utovar čekaju kamioni koji to voće voze do najzahtevnijih svetskih tržišta.

- Ozbiljnije ulaganje u voćarstvo u Srbiji počelo je pre 15 godina, i sada se beru plodovi tog posla - objašnjava prof. dr Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Rezultat toga je što sada Srbija bez problema prodaje znanje, odnosno u Srbiju se dolazi da bi se videli uzorni voćnjaci i da se prenese najnaprednija tehnologija u voćarstvu. A razlog za ovakvu situaciju savršeno je jasan.

Jabuke, kada dobro rode, i kada su prave sorte, mogu da daju zaradu i od 30.000 evra po hektaru. Ni sa borovnicama nije mnogo drugačije, jer se rod od 15 tona po hektaru, u najlošijem slučaju plaća dva evra po kilogramu.

Svi novi zasadi voća, kako ukazuje Keserović, opremljeni su protivgradnim mrežama, imaju najsavremenije sisteme zalivanja i prehranjivanja, prate se na računarima, a država je podizanje voćnjaka podržala adekvatnim merama, kako u nabavci sadnog materijala, tako i za ostale potrebe.

- Sada imamo situaciju da izvozimo na zahtevna tržišta gotovo 120.000 tona jabuka, da se naše borovnice u svetu plaćaju i po šest evra za kilogram, a da smo samo od izvoza trešanja, koje su u Evropi i svetu izuzetno tražene, zaradili 10 miliona dolara. Oblačinska trešnja je svetski poznat brend - ukazuje Keserović.

Voćarstvo se, samim tim, vraća na velika vrata… Međutim, naše najpopularnije i najzastupljenije voće - šljive, još zaostaje kada je u pitanju izvoz, jer se najveći deo roda i dalje prerađuje u rakiju.

Imamo godišnje između 550 i 600.000 tona šljiva, ali oko 80 odsto se preradi u rakiju - ukazuje Keserović.

Manji deo završi u izvozu kao zamrznute ili suve šljive. Mi stručnjaci imamo zadatak da tehnologiju sušenja standardizujemo, pa da suve šljive iz Srbije ponovo dođu na mesto koje su ranije imale na svetskom tržištu.

Veliku ulogu u razvoju voćarstva odigrala je i struka.

- Naš fakultet je uvek otvoren za poljoprivrednike, a posebno za voćare - jasan je Keserović.

- Dolaze nam ljudi koji dižu i po pola hektara voćnjaka, kako bi se posavetovali. Nama, naravno, to ne smeta, jer smatramo da samo uz znanje, stručnost i najnovije tehnologije voćarstvo u Srbiji može da nastavi da napreduje.

Izvor: www.telegraf.rs

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 31. 07. DO 06. 08. 2017. GODINE.

LUBENICA I DALJE NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.465 tona robe.             

Najviše se trgovalo: lubenicom (867 t), krastavcem (219 t), dinjom (213 t), paprikom (166 t), tikvicom (149 t), paradajzom (134 t), breskvom (111 t), kupusom (93 t), šargarepom (89 t), jabukom (83 t), krompirom (79 t), crnim lukom (69 t), grožđem (37 t), kukuruzom (36 t) i šljivom (25 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: lubenice (826 t → 867 t), dinje (207 t → 213 t), tikvice (135 t → 149 t), jabuke (49 t → 83 t), grožđa (3 t → 37 t) i šljive (22 t → 25 t), dok je promet: krastavca (231 t → 219 t), paprike (169 t → 166 t), paradajza (146 t → 134 t), breskve (138 t → 111 t), kupusa (106 t → 93 t), šargarepe (108 t → 89 t), krompira (93 t → 79 t), crnog luka (91 t → 69 t) i kukuruza (39 t → 36 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

tikvica                         20 - 25 din.

paradajz                     25 - 60 din.

krastavac                    15 - 45 din.

paprika                       20 - 70 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

kukuruz                       40 - 60 din.

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      30 - 80 din.

šljiva                           30 - 50 din.

grožđe                        90 - 130 din.

lubenica                     10 - 17 din.

dinja                           12 - 25 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                          150 - 200 din.

U Užicu će 18. i 19. avgusta biti održan Treći Međunarodni festival voćnih rakija, na kome će se više od sto rakija iz Zlatiborskog okruga, Srbije i regiona u tri kategorije boriti za naziv najboljih.

Treći Međunarodni festival voćnih rakija “Žestival” biće održan 18. i 19. avgusta na Gradskom trgu u Užicu, najavljeno je u beogradskom Medija centru. Cilj ove privredno-turističke manifestacija koja je takmičarskog i prodajnog karaktera, jesu očuvanje tradicije, promocija i unapređenje proizvodnje i plasmana voćnih rakija, kao i predstavljanje turističkih i drugih potencijala Srbije i regiona.

“Žestival” organizuje grad Užice u saradnji sa Regionalnom privrednom komorom, Poslovnim klubom Zapadne Srbije, Regionalnom agencijom Zlatibor, Poljoprivredno savetodavnom i stručnom službom Užice i Turističkom organizacijom regije Zapadna Srbija.

Za “Žestival” vlada sve veće interesovanje kako učesnika, tako i ljudi koji žele da posete ovu manifestaciju. Od ove godine festival je međunaronog karaktera i pored proizvođača voćnih rakija Zlatiborskog okruga i Srbije, izlagaće i ozbiljne destilerije iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore”, kazao je predsednik Skupštine Grada Užica Branislav Mitrović najavljujući manifestaciju. Prema njegovim rečima, osim afirmisanih proizvođača, “Žestival”promoviše i podstiče nove proizvođače, posebno poljoprivredna gazdinstava koja imaju potencijal za proizvodnju. 

Taj potencijal će se najbolje videti kroz namanje 100 uzoraka raznih rakija koje će izložiti više od trideset izlagača. Lista još nije zaključena, ali izvesno je da će sem šest opština Zlatiborskog okruga, u kategoriji poljoprivrednih gazdinstava svoje predstavnike imati proizvođači iz Gornjeg Milanovca i Ivanjice, te pograničnih suseda Višegrada i Rudog. Poseban podsticaj malim proizvođačima je i priznanje koje će najbolji dobiti, jer će ocenjivanje rakija biti u tri kategorije - 
– preduzeća i preduzetnici i individualna gazdinstva. Proizvode će ocenjivati stručni žiri u kome su najveći stručnjaci u ovoj oblasti sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Instituta za voćarstvo iz Čačka.

“U temelju naše manifestacije je tradicija. Veoma zanimljiv je podatak da je 1892. užički preduzetnik Toma Naumović u Briselu izlagao užičku klekovaču i dobio zlatnu medalju. Poslednjih decenija pojavom sve većeg broja porodičnih destilerija i uključivanjem nauke u celi proces, naše rakije na domaćem i stranom tržištu zauzimaju važno mesto”, rekao je Mitrović, dodajući da pojedine rakije na svetskom tržištu imaju višu cenu nego škotski viski i francuski konjak: “Međutim, mi smatramo da voćna rakija još nije dovoljno afirmisana, da se o ovom bitnom proizvodu sa velikim mogućnostima ne govori na pravi način.”


Zato je misija “Žestivala”, između ostalog, da razbije predrasude o rakiji kao “piću siromašnih za brzo opijanje” i predstavi je kao vrhinski proizvod koji se, kako kaže jedan od slogana “ne pije, nego degustira, u njoj se uživa” i predstavlja “divno putovanje” kroz svet nastao od kvalitetnog voća.

Osim voćnih rakija, na festivalu će izlagati najeminentniji proizvođači i distrubuteri poljoprivredne mehanizacije, opreme za spravljanje, skladištenje i pakovanje rakija Posetiocima će se predstaviti i proizvođači prateće opreme kao što su kazani, drvene, prohromske, staklene i keramičke posude, opreme za pčelarstvo. Posetiocima će biti predstavljeni stari zanati i tipični proizvodi poput meda, užičke pršute, lekovitog bilja, organske proizvodnje. Ipak, ključni deo “Žestivala” je kako od nesumnjivog potencijala napraviti siguran posao.

“Posao brendiranja naših proizvoda na domaćem i posebno međunarodnom tržištu traje svih 365 dana u godini, a tokom ova dva dana festivala predstavićemo sve učesnike u lancu, od proizvođača voća i rakija, pratećih proizvoda i izvoznika i kako da tu klimatsku konkurentnu prednost pretočimo u finalni proizvod, a ne samo da izvozimo voće”, kazao je Slavko Lukić, direktor Regionane razvojne agencije, naglašavajući da su u posao brendiranja uključene i značajne međunarodne asocijacije i agencije i da ta saradnja već daje značajne rezultate.


Prema njegovim rečima od posebog značaja je uključivanje malih proizvođača, jer se samo uz njihovu pomoć može garantovati kontinuirano snabdevanje i standardan kvalitet. Lukić je kao dobar primer naveo destleriju “Zarić” u Kosjeriću koja je prošle godine imala više od 1300 individualnih kooperanata, malih proizvođača voća i “meke” rakije, koja je poluproizvod.

“Samo tako možemo ići u osvajanje oznake geografskog porekla”, rekao je Lukić. Jedna od važnijih uloga Regionalne razvojne agencije “svih 365 dana”, ali i samog festivala, jeste i razbijanje prerasude da će po ulasku u Evropsku uniju Srbiji biti onemogućena proizvodnja rakije, pa u tom smislu i priprema proizvođača za standarde koje treba primeniti da bi se osvojilo probirljivo tržište. Prednost u toj utakmici je tradicija organske proizvodnje voća, ali je potrebno uvesti i najsavremeniju tehnologiju u njegovu preradu.


“Dugoročno najbolja investicija je ulaganje u brendiranje voća i voćnih proizvoda”, naveo je Lukić i širi kontekst Žestivala.


Prema rečima Miroslava Rađena, direktora Turističke organizacije regije Zapadna Srbija, “Žestival” bi u narednim godinama trebalo da dostigne značaj i kvalitet manifestacija poput Drinske regate i ivanjičke “Nušićijade”, koje privlače veliki broj posetilaca.
“Istraživanja o motivaciji za turističku posetu nekom kraju pokazuju da je među prva tri motiva upravo gastronomska ponuda, a mi možemo da se pohvalimo kvalitetnom ponudom voćnih rakija”, kazao je Rađen.
Užice turističku ponudu dopunjava prezentacijom drugih prirodnih pogodnosti, ali i kulturnih i istorijskih dostignuća. 

U okviru Žestivala 18. avgusta biće održano i Boemsko veče, kada će se na Trgu, uz užičke tamburaše, evocirati uspomene na čuvene užičke boeme. Posle radnog programa koji počinje u 11.00 sati 19. avgusta, a završava se proglašenjem pobednika, nastupiće i grupa „Legende“.
Pravi kuriozitet je da će na “Žestivalu” biti predstavljena i rakija od kivija, proizvođača iz Virpazara, ali i za organizatore i za posetioce poseban izazov biće degustacija najveće komplet lepinje na svetu, svojevrsna najava za naredni “Žestival” kada će se Šuljagina “lepinja sa sve” boriti za Ginisov rekord. 

Sibirski klimatolozi Ruske akademije nauka predvideli su izglede za razvoj poljoprivrede u regionu, rekavši da će sibirska klima biti pogodna za voće.

Sa druge strane, klimatske promene će očigledno imati negativne posledice, kako na regionalnom, tako i na globalnom nivou.
 
Nadežda Čebakova, doktorka bioloških nauka, i biolog Elena Parfenova sa šumarskog instituta "Šukačov" istražuju moguće posledice klimatskih promena u Sibiru. Njihov najnoviji rad predstavljen je na konferenciji održanoj od 20. do 25. maja u japanskom gradu Čibi.
 
Prema njihovim prognozama, klima u centralnom Sibiru će postati blaža do osamdesetih godina u ovom veku, a teritorije permafrosta (zona večitog snega i leda) će se smanjiti. Pored toga, predviđaju da će do kraja 21. veka između 50 i 80 odsto centralnog Sibira biti pogodno za poljoprivredu zbog klimatskih promena. Računanje pokazuje da će Sibir, poznat po svojim kratkim letima i izuzetno hladnim zimama, imati pogodne klimatske uslove za uzgoj lubenica, bobičastih voćki, kukuruza i čak nekih sorti grožđa.
 
"Kod stručnjaka, političara i u javnosti, tema klimatskih promena postala je jedna od najzastupljenijih, jer radikalno menja biosferu Zemlje i, u zavisnosti od dinamike njene promene, može dovesti do katastrofalnih posledica za čitavu civilizaciju", rekao je za Sputnjik Aleksandar Onučin, šef šumarskog zavoda "Šukačov".
 
Prema istraživanju objavljenom u časopisu "Global and Planetary Change" za 2014. godinu, tokom polovine prošlog veka, zimske temperature vazduha su porasle za 4 stepena, a letnje ne za više od 1 stepen u severnoj Evroaziji, rekao je Onučin. U planinskim oblastima i na pacifičkoj obali, te temperature su povećane za 3 stepena, odnosno za 1 stepen. 
 
"Ako govorimo o posledicama klimatskih promena u Sibiru, moramo da shvatimo da pored povećanja poljoprivredne i šumske produktivnosti, sigurno ćemo se suočiti sa drugim posledicama koje mogu da imaju negativan rezultat. Naročito treba očekivati povećanje isparavanja i smanjenje oticanja reka, što će dovesti do deficita čistije sveže vode u centralnom i južnom delu naseljenog područja Sibira", objašnjava stručnjak.
 
Između ostalog, on je skrenuo pažnju na obolevanje životinja i biljaka, uzrokovano aktiviranjem patogena, što je neobično za ovaj region, izbijanje masovne reprodukcije insekata štetočina i pojavu invazivnih vrsta insekata koje ranije nisu zabeležene u Sibiru.
 
Kako kaže naučnik, ako prosečne temperature vazduha u Sibiru porastu za dva stepena (što se uobičajeno smatra opasnom granicom za klimatske promene), to će biti dovoljno za suočavanje sa svim tim negativnim posledicama.
 
Izvor: www.naslovi.net
 

U konkurenciji četrdesetak poljoprivrednih proizvoda, uspeh na evropskom i svetskom tržištu moglo bi da ostvari samo nekoliko.

Uz kukuruz, koji je poslednjih godina broj jedan u izvozu, dobru perspektivu imaju još i rano povrće i voće. Najbolju prognozu ipak ima – višnja, čiji je indeks konkurentnosti veći čak i od maline.

Kako se navodi u Studiji o trendovima, konkurentnosti i očekivanjima u domaćoj poljoprivredi konsultantske kuće SEEDEV, razlog tome je što je konkurencija u proizvodnji višnje na evropskom tržištu mala. Ispred nas su samo Španija i Mađarska. Ali i pored toga što je trenutno naš najkonkurentniji poljoprivredni proizvod ovo voće, poslednjih godina, ima loš trend proizvodnje. Takođe i izvoz je u padu – sa 65 miliona dolara u 2013. na 28 miliona u 2015. godini.

– Proizvodnja višnje ima perspektivu, pod uslovom da se intenzivira. Predviđanja su da će konkurencija odustajati od tog posla u potrazi za profitabilnijom proizvodnjom. Zbog toga se može očekivati rast tražnje. Ali treba naglasiti da ćemo i mi u budućnosti imati problem sa manjkom berača – navodi se u ovoj studiji.

U istraživanju, koje ruši mit o Srbiji kao žitnici koja može da hrani pola Evrope, ističe se da je konkurencija na svetskom tržištu hrane danas oštrija nego ikada i da će se taj trend nastaviti.

Analiza konkurentnosti srpske poljoprivrede rađena je po metodologiji ove konsultantske kuće, koja je korišćena u analizama za FAO, Svetsku banku i domaće i strane kompanije. Upoređeno je oko 40 proizvoda iz Srbija sa proizvodnjom glavnih konkurenata. U obzir su, recimo, uzeti proizvodnja, površine pod zasadima, broj grla, izvozne i uvozne cene u poslednjih pet godina. Tako je dobijen indeks konkurentnosti u odnosu na iste proizvode u regionu CEFTA, EU, CIS (zajednica nezavisnih država bivšeg Sovjetskog Saveza).

Istraživanje pokazuje da je među deset najkonkurentnijih poljoprivrednih proizvoda sedam iz grupe koštunjavog i jagodičastog voća. Kukuruz je najkonkurentnija žitarica, dok se među povrćem najbolje kotira paprika a visoko pozicionirani su i kupus i šargarepa. Meso i mleko najmanje su konkurentni u poređenju s drugim poljoprivrednim proizvodima.

Savet stručnjaka je da u doba globalizacije države moraju stalno da ispituju svoje slabosti i prednosti u odnosu na druge. Da proveravaju svoju konkurentnost i na osnovu tih analiza donose strategije. Istraživači ističu da se na tržištu Evropske unije svake godine pojavi 20.000 novih prehrambenih artikala. Prosečan broj proizvoda u jednoj prodavnici povećao se sa 550 tokom pedesetih, na više od 25.000 koliko ih je danas u velikim supermarketima.

Realnost je da Srbija, kao najveći proizvođač hrane u regionu, delimično može da utiče samo na CEFTA tržište.  – U svetskim i evropskim okvirima značajni smo samo u proizvodnji maline, šljive i višnje. Ali i tu smo na nivou nekoliko procenata (osim maline koja čini 13,7 odsto svetske proizvodnje). U slučaju svih ostalih proizvoda naš udeo izražava se u promilima – ističe se u nedavno objavljenoj studiji.

Izvor: www.politika.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31