Ovih dana se na pijacama, pored domaće breskve i nektarine, pojavila i pljosnata sorta breskve, koja je još poznata i pod nazivom tanjirasta breskva.

U našim krajevima, pljosnate breskve su poznate pod nazivom „Saturn“ a nektarine kao „Tanjir“. Ove sorte imaju bledo zeleno-narandžastu pokožicu, čak i kada su u punoj fazi zrelosti. Manja je i pljosnatija od običnih sorti breskve. Meso je čvršće, slađe i aromatičnije nego kod naših domaćih sorti. Pljosnate sorte breskvi su posebno zanimljive mlađim generacijama, pošto podsećaju na krofne. Ljudi su ih sa zadovoljstvom prihvatili, ukusna je i zabavna.

Ova sorta breskve potiče iz Kine. Koristi se u ishrani kao sveža voćka, u voćnim salatama, kao voćni dodatak u pite, kolače i torte. Drvo ove posebne sorte rađa duplo više sočnih plodova za razliku od naše domaće sorte breskve. Berba počinje u junu mesecu i traje do kraja leta. 

Pljosnata breskva nije zahtevna voćna vrsta, a kako da je gajite i razmnožavate, pročitajte u Agrobiznis magazinu za mesec jul.

Na zelenim pijacama u prestonici mogu se pazariti najraznovrsnije voće, u ponudi su sveže lubenice i dinje, ali i jagode i trešnje koje su i dalje aktuelne.

Lubenice se mogu kupiti po ceni od 70 dinara po kilogramu, dok je za ananas dinju neophodno izdvojiti 100 dinara. Breskve se kreću u rasponu od 50 do 80 dinara za kilogram, a cena krušaka je 80 dinara.

Kilogram jagoda koje se mogu naći tek na pokojoj tezgi je 300 dinara, a cena trešanja kreće se od 100 do 120 dinara, pišu Večernje novosti.



Maline se prodaju i na kilo po ceni od 400, ali i u plastičnim čašama od 100 do 200 dinara, dok borovnice dostižu cenu od 700 dinara za kilogram.

"Od jutros smo prodali oko 100 kilograma malina, a cena po kilogramu je 400 dinara, ali kupci uglavnom pazare pola kilograma", ističe Marko, zakupac tezge na Bajlonijevoj pijaci.

Cena paradajza je ista kod svih prodavaca i kreće se od 120 do 150 dinara, paprika je od 130 do 150, a krastavaca 60.

Zelena salata prodaje se na komad po ceni od 60 dinara, dok je veza crnog luka 40, ili tri veze za 100 dinara. Kilogram spanaća je 80 dinara, dok je za boraniju potrbno izdvojiti 100 dinara za kilogram. Brokoli i karfiol staju svega 80 dinara, dok se tikvice prodaju po ceni od 40. Beli pasulj se može pazariti za 300 dinara za kilogram, dok za popularni trešnjevac treba izdvojiti 350 dinara.

Maladi kukuruz šećerac prodaje se na komad za 40, ili tri klasa za sto dinara.

Izvor: www.b92.net

Na području opštine Žitorađa berba ovogodišnjeg roda višanja je u punom jeku, a trenutna otkupna cena iznosi 70 dinara za kilogram.

Proizvođači nisu zadovoljni trenutnom cenom i očekuju da će tokom berbe porasti bar na 80 dinara, što bim kako su naveli, bilo donekle zadovoljavajuće.

Prema ocenama poljoprivrednih stručnjaka, prolećni mraz i učestale kiše nisu mnogo naudile višnjarima, pa je dobar i rod i kvalitet voća. Problem sa otkupnom cenom u opštini Žitorađa imaju i malinari i proizvođači kupina, koji još ne znaju koliko će dobiti za kilogram tog voća.



U pogledu roda i otkupne cene, najbolje su prošli proizvođači jagoda iz Žitorađe za koje je ova sezona bila izuzetno dobra.

Kako je saopšteno iz Udruženja voćara i jagodara dobričkog kraja, cena jagoda je bila od 200 do 250 dinara po kilogramu, a celokupan ovogodišnji rod izvezen je u Rusiju.

Proizvođači jagoda na području opštine Žitorađa naveli su da će posle dobrog roda i otkupne cene, sledeće godine sigurno proširiti parcele sa jagodama.

Izvor: www.b92.net

Poljoprivredni stručnjaci zbog ovogodišnjeg mraza i manjeg roda višnje i šljive, a velike vegetacije preporučuju dodatne mere zaštite.

Proizvođačima voća u Topličkom okrugu preporučuju se dodatne mere zaštite kako bi obezbedili rod naredne godine.

"U voćnjacima gde blagovremeno nisu primenjene agrotehničke mere došlo je do stvaranja korova koji predstavlja potencijalni izvor patogenih bakterija", rekao je agenciji Beta savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredno stručne službe Prokuplje Dejan Tonić.

On je istakao da je zbog toga potrebno obaviti međurednu obradu traktorskim rotofrezama do dubine od pet centimetara, u mladim zasadima oblačinske višnje pre berbe, a u starim posle branja.

"Zbog bujne vegetacije obavezno treba obaviti 'zelenu rezidbu' i grane koje su prerasle treba prekratiti na 2/3 dužine, a one koje idu ka unutrašnjosti krune, treba potpuno ukoloniti", kazao je Tonić i podvukao da se tom rezidbom stvaraju uslovi za obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu i obezbeđuje bolja osunčanost unutar krune.

Berba višanja u topličkom kraju počeće naredne nedelje, a ovogodišnji mraz i učestale prolećne kiše oštetile su najzastupljenije voćne kulture u tom kraju i umanjile ovogodišnji rod oblačinske višnje za 40, a šljiva do 90 posto.

Izvor: www.b92.net

Za dve marke (jedan evro) u Republici Srpskoj se može kupiti oko sedam kilograma kupusa, kelja, tikvica, luka, krastavaca i uz to malo mrkve, paprika ili paradajza.

Isto toliko košta i litar benzina, odnosno tabla od 100 grama bolje čokolade ili kafa u gradskom kafiću.

Pošto leto tek počinje, očekuju se da će u naredna dva meseca cene pojedinih proizvoda biti desetkovane u odnosu na sadašnje. Za ovakav trend, koji preti da uništi proizvođače povrća, neki okrivljuju nekontrolisani uvoz i evropske regulative, dok drugi smatraju da je svemu kumovali veliki tržni centri.

Semberski povrtlar Mićo Živić je, prilagođavajući se trendovima, prepolovio proizvodnju i posvetio se otkupu povrća i voća, kako bi i lakše prodao i svoje proizvode. Tvrdi da je ove godine cene oborila konkurencije iz Albanije.

Albanija je pristupila CEFTA sporazumu i sada ima pristup našem tržištu pod istim uslovima kao i mi, ali oni imaju bolju klimu i mnogo su uložili u tehnologiju proizvodnje – kaže Živić i predviđa crne dane za domaće povrtlare.

Nenad Makivić, dugogodišnji trgovac voćem i povrćem, tvrdi da cene diktiraju tržni centri, kao jedini veći otkupljivači.

Robu uzimaju na odgođeno plaćanje na 90 dana, pri tome još malo zakasne, umanje cenu za 10 do 20 odsto zbog navodno lošeg kvaliteta, a neretko i ovako mizernu zaradu povrtlari moraju ganjati sudom. Zato su spremni da povrće, inače sklono brzom kvarenju, prodaju za keš po principu „daj šta daš“ – kaže Makivić.

Tvrdi da je povrće u RS „relativno jeftino“ jedino u banjalučkoj regiji, gde se sudara ponuda iz Lijevča i Semberije.

Trgovci takođe ističu da je u tržnim centrima povrće jeftino, ali lošijeg kvaliteta nego na pijacama, ali da potrošači, pritisnuti besparicom, o tome ne vode računa.

Nedeljka Ilijić iz Udruženja potrošača „Oaza“ Trebinje, međutim, tvrdi da su kupci uglavnom spremni da domaće sveže povrće plate nekoliko pfeniga više do uzvoznog iz hladnjače. Tvrdi da su cene realne, ali po onoj narodnoj: uvek je onom ko prodaje jeftino, a onom ko kupuje skupo.

Izvor: www.blic.rs

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 05. 06. DO 11. 06. 2017. GODINE.

 

POČELO JE TRGOVANJE MALINOM I VIŠNJOM

 U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.493 tone robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (472 t), paradajzom (308 t), krastavcem (248 t), krompirom (221 t), jabukom (217 t), tikvicom (158 t), crnim lukom (156 t), breskvom (124 t), lubenicom (117 t), šargarepom (94 t), trešnjom (68 t), paprikom (58 t), kajsijom (42 t), bananom (27 t) i jagodom (25 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: paradajza (256 t → 308 t), krastavca (134 t → 248 t), krompira (175 t → 221 t), crnog luka (121 t → 156 t), breskve (9 t → 124 t), lubenice (16 t → 117 t), paprike (44 t → 58 t), kajsije (6 t → 42 t) i banane (25 t → 27 t), dok je promet: kupusa (560 t → 472 t), jabuke (251 t → 217 t), tikvice (168 t → 158 t), šargarepe (125 t → 94 t), trešnje (72 t → 68 t) i jagode (51 t → 25 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

mladi krompir              33 - 45 din.

kupus                          15 - 25 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   20 - 60 din.

tikvica                         15 - 30 din.

paradajz                     80 - 140 din.

krastavac                    30 - 40 din.

paprika                       120 - 130 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 50 din.

breskva                      50 - 90 din.

kajsija                         40 - 80 din.

lubenica                     45 - 60 din.

jagoda                        80 - 160 din.

trešnja                        80 - 150 din.

banana                       120 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Poljoprivredni proizvođači sela Vinča ove godine zadovoljno trljaju dlanove jer je trešnja donela odličan rod iako vremenski uslovi nisu bili najpovoljniji.

Jovan Novaković trešnju gaji na 50 ari, i to sortu Samberst.

Zasad je podigao 2011. godine i sada je dostigla rod od tri tone što je ovom domaćinu donelo odličnu zaradu.

"Trešnju prodajemo po ceni od 240 dinara, idu za izvoz na rusko tržište i prezadovoljni smo, da nema izvoza ne bi mogli toliko da zaradimo jer na domaćem tržištu cena je lošija i prodaja ne bi išla tako dobro”, objašnjava domaćin.

On dodaje da se u njegovom domaćinstvu trešnja oduvek gajila ali su to bile stare sorte manje rodnosti i vremenom su izgubile na značaju.

Sorta Samberst se pokazala izuzetno profitabilnom jer donosi veliku količinu plodova velike krupnoće koji su jako traženi na inostranom tržištu.

Da bi donela tako dobar rod tretirana je pet puta a sa cenom od 240 dinara odavno su poklopljeni troškovi.

Radnici sezonci svoj rad naplaćuju 2.200 dinara s tim što se mora pažljivo brati svaki plod, sa peteljkom i da bude određene krupnoće dok sitniji plodovi ostaju na grani.

 

Izvor: www.b92.net

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 2.355 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (657 t), krompirom (291 t), jabukom (252 t), paradajzom (204 t), crnim lukom (169 t), tikvicom (138 t), krastavcem (125 t), šargarepom (123 t), trešnjom (70 t), pomorandžom (55 t), paprikom (52 t), jagodom (45 t), spanaćem (22 t) i bananom (20 t).

 

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (70 t → 657 t), krompira (268 t → 291 t), jabuke (247 t → 252 t), paradajza (124 t → 204 t), crnog luka (143 t → 169 t), tikvice (69 t → 138 t), šargarepe (118 t → 123 t), trešnje (39 t → 70 t), pomorandže (45 t → 55 t), paprike (17 t → 52 t), jagode (38 t → 45 t) i banane (19 t → 20 t), dok je promet: krastavca (150 t → 125 t) i spanaća (33 t → 22 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

mladi krompir              30 - 40 din.

kupus                          15 - 20 din.

crni luk                        15 - 20 din.

mladi crni luk               40 - 50 din.

šargarepa                   15 - 60 din.

spanać                        40 - 50 din.

tikvica                         15 - 30 din; prošle nedelje 40 - 50 din.

paradajz                     70 - 140 din.

krastavac                    30 - 50 din.

paprika                       120 - 170 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 60 din.

jagoda                        80 - 130 din; prošle nedelje 120 - 200 din.

trešnja                        80 - 150 din.

pomorandža               50 - 110 din.

banana                       120 - 140 din.

limun                            120 - 150 din.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.788 tona robe.

Najviše se trgovalo: kupusom (521 t), jabukom (227 t), krompirom (174 t), crnim lukom (159 t), šargarepom (156 t), paradajzom (121 t), krastavcem (94 t), pomorandžom (42 t), spanaćem (42 t), tikvicom (40 t) i jagodom (25 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (354 t → 521 t), jabuke (171 t → 227 t), krompira (108 t → 174 t), crnog luka (139 t → 159 t), šargarepe (151 t → 156 t), spanaća (25 t → 42 t) i jagode (10 t → 25 t), dok je promet: paradajza (128 t → 121 t), krastavca (156 t → 94 t), pomorandže (43 t → 42 t) i tikvice (41 t → 40 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 30 din.

mladi krompir              40 - 50 din; prošle nedelje 80 - 110 din.

kupus                          15 - 20 din; prošle nedelje 20 - 30 din.

crni luk                        15 - 20 din.

mladi luk                     70 - 100 din; prošle nedelje 100 - 120 din.

šargarepa                   15 - 55 din.

spanać                        30 - 40 din; prošle nedelje 50 - 60 din.

tikvica                          50 - 70 din; prošle nedelje 60 - 80 din.

paradajz (uvoz)          90 - 110 din; prošle nedelje 100 - 130 din.

krastavac                    50 - 70 din; prošle nedelje 60 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        15 - 60 din.

jagoda                        160 - 250 din.

pomorandža               50 - 110 din.

banana                       110 - 130 din.

limun                            120 - 160 din.

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Ribizla je u Srbiji nepravedno zapostavljena vrsta jagodastih voćaka, iako postoji tražnja na tržištu i povoljni agroekološki uslovi za njeno gajenje na širem području Srbije. Sporadično gajenje na relativno malim površinama, sa proizvodnjom koja zaostaje za jagodom, malinom i kupinom ne zadovoljava potrebe zemlje.

U svetu po obimu proizvodnje ribizla se nalazi na drugom mestu, odmah iza jagode i pokazuje rastući trend. Razlozi za visoku svetsku proizvodnju ribizle su: rano stupanje na  rod (već u drugoj godini), redovna i obilna rodnost, lako razmnožavanje i jednostavno gajenje, adaptivnost na različite agroekološke uslove, visok kvalitet i hranljiva vrednost plodova.

Crvena ribizla je u zapadnoj Srbiji počela značajnije da se gaji osamdesetih godina XX veka. Najzastupljenije sorte bile su : Industrija, Premier i Red lejk. Deo tih zasada se i danas koristi, ali nije došlo do njihove obnove.

Danas se crna i crvena ribizla u našij zemlji sve više gaje u većim proizvodnim zasadima. Najviše novih zasada se nalazi na području Zlatiborskog okruga, zahvaljujući pre svega ulaganima „Sirogojno Company“ iz Sirogojna i u južnoj Srbiji (Vladičin Han, Surdulica, Vlasina) zahvaljijući podršci „Nektara doo“ iz Novog Sada. Procenjuje se da su površine prešle 200 ha, a proizvodnja nekoliko stotina tona jer su zasadi još uvek mladi.

U našoj zemlji postoje odlični prirodni uslovi za gajenje crne, crvene i bele ribizle, čak do 1000 m nadmorske visine. Proizvedeni plodovi bi se koristili uglavnom  za potrebe domaćeg tržišta i oslobađanja od uvoza. Niska početna ulaganja po jedinici površine, brzo stupanje na pun rod, redovno plodonošenje, lako održavanje tokom eksploatacije, jednokratna berba i relativno visoke cene u otkupu dovoljna su preporuka da se ova vrsta masovnije širi. Tako bi se rasteretila malina kojoj preti hiperprokucija jer se sve više širi i van područja povoljnih za njeno gajenje. Analiza agroekoloških uslova za određeni lokalitet na kome se planira zasnivanje zasada ribizli, mora da pruži siguran dokaz za ostvarivanje rentabilne proizvodnje, odnosno za postizanje visokih i kvalitetnih prinosa. Naime, izbor mesta i položaja, izbor zemljišta i njegova priprema za zasnivanje zasada, moraju se obaviti na osnovu bioloških osobina vrste, tj. sorte i njenog odnosa prema pedološkim i klimatskim činiocima, uzimajući u obzir da se ribizla u komercijalnoj proizvodnji eksploatiše oko 15 godina. Za podizanje zasada najpogodniji su tereni sa nagibima od 5%, a najviše do 8%. Treba izbegavati dubodoline i mikrodepresije zbog slabe vazdušne drenaže, jer zadržavanje hladnog vazduha nanosi štetu ribizli. Takođe, treba izbegavati izrazito južne položaje zbog brzog gubljenja zemljišne vlage i osetljivosti na sušu i visoke temperature, što se posebno odnosi na crvenu i belu ribizlu.

O pomenutoj temi možete više pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30