Mušmula je biljka iz roda ruža, karakteristilčna po tome što se bere tek nakon mrazeva kad plod omekša. Koristi se još naziv divlja kruškica. Za nju ne bi trebalo koristiti naziv oskoruša jer je to druga voćna vrsta.

Mušmula se gajila pre oko 3.000 godina, o čemu postoje zapisi iz drevne Grčke. Mada u latinskom nazivu ima naznaku porekla iz Nemačke, njeno pravo poreko je vezano za oblast Mediterana. Godine 1990. je upisana još jedna vrsta mušmule koja nosi naziv japanska mušmula.

Ovo voće se gaji u manjoj meri, uglavnom na okućnicama. Ne jede se odmah po branju već se ostavi da odstoji određeni period.

Mušmula raste kao nisko drvo, pa tako u dobrim uslovima može da naraste do visine od 8 metara. Kora drveta ima specifičan izgled, a listovi su kod mušmule dugi oko 10 cm i imaju eliptični oblik.

Širina listova može biti od 3 do 5 cm i dobijaju crvenkastu boju pre nego što opadnu pred zimu... Cvetovi mušmule imaju po 5 belih krupnih latica. Plodovi su smeđe boje i imaju izgled sličan jabukama.

Kod nas se mušmule sade bez mnogo biranja mesta, ali treba napomenuti da mušmule vole osunčana i delimično zaklonjena mesta. Da bi dobro napredovale potrebno im je dosta vlage. Za neku ozbiljniju proizvodnju mušmula preporučuje se sadnja kalemljenih voćki. U tom slučaju se kao podloga za mušmulu najčešće koristi kruška ili dunje.

Berba mušmula se obavlja u periodu kad se plod može odvojiti lako od peteljke i nakon toga se ostavljaju par nedelja da skroz dozru. Takođe se mogu ostaviti na stablu i brati se tek nakon mrazeva i tada se mogu odmah jesti.

Mušmula sadrži mnogo vitamina C, šećera i pektina pa je, u nedostatku boljih sredstava, vredna pažnje u lečenju skorbuta. Zapadna narodna medicina koristi mušmulu za lečenje konstipacije, neredovne stolice i drugih tegoba sa probavom.

Nedozrela mušmula steže sluzokožu, pa se koristi za zaustavljanje krvarenja u usnoj duplji, kao što je krvarenje desni, zuba, afti. Može da posluži i kod obilnih menstrualnih krvarenja, što je čak i drevnim Druidima bilo poznato. Mušmula pomaže i kod proliva, dizenterije i u svim slučajevima kada je potrebno stezanje tkiva, ali i protivupalno delovanje. U tim slučajevima pogodni su preparati od lista, jer u njemu je najviše tanina.

Izvor: http://wiki.poljoinfo.com, http://stil.kurir.rs

 

 

Sve što niste znali o sušenom voću

http://agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3497-sve-sto-niste-znali-o-susenom-vocu

 

Nov program subvencionisanja mladih poljoprivrednika doneo je podsticaje na koje su mogli da računaju punoletni mladi poljoprivrednici - nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstva i mladi preduzetnici koji su na dan podnošenja prijave na konkurs imali navršenih 18, a najviše 40 godina. Kako se navodi, podsticaji su utvrđeni u procentualnom iznosu od vrednosti realizovane investicije u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Jedan od dobitnika novčanih sredstava je Dorjan Gabrić iz Subotice, koji planira da kupi traktorsku prskalicu, plug i rasipač mineralnog đubriva. Kako je za Agrobiznis magazin istakao Dorjan, na svom poljoprivrednom gazdinstvu uzgaja jabuku na površini od 16 ha, na 3 ha višnju, na 4 ha šljivu i na 10 ha krompir.

Celokupnu količinu svežeg voća i povrća izvozi na tržište Rusije. „Pre dve godine kupio sam hladnjaču za čuvanje i skladištenje svežeg voća i povrća. S obzirom da svake godine povećavam površine pod voćarskim kulturama, tako mi je i kapacitet hladnjače koju imam postao mali. Planiram sledeće godine da proširim kapacitet i tako skladištim celokupnu količinu voća“, navodi Gabrić.

Prošle godine, Vlada Mađarske je dodelila bespovratna sredstva poljoprivrednicima u Vojvodini za nabavku poljoprivrednih mašina. Tom prilikom je naš sagovornik kupio voćarsku prskalicu.

U poslu mu dosta pomaže porodica, pre svega za vreme berbe i skladištenja voća. Savremena mehanizacija dosta olakšava rad na gazdinstvu, pa je učinak veći uz manji utrošak vremena i rada, istakao je Gabrić.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar.

 

 

To su rane sorte čiji plodovi sazrevaju do sredine avgusta, odnosno pre sezone bostana i grožda. Plodovi su im krupni, čvrsti i ukusni, dobro podnose transport i uglavnom se prodaju kao sveže stono voće, i to na pijacama većih gradova i letovališta. Postoji mogućnost i izvoza plodova ovih sorti. To su dakle sledeće sorte:

Rut geršteter je praktično najranija kvalitetna stona sorta šljiva. Sazreva početkom jula. Plodovi su ljubičasto plave boje i teški oko 30 g, koštica im se odvaja od mesa i vrlo su ukusni. Samoopladna je. Zbog dobrog kvaliteta ploda i sazrevanja u vreme oskudice u svežem voću uvek se realizuje po visokim cenama i bez teškoća.

Čačanska rana sazreva nekoliko dana posle ruta. Plodovi su ljubičaste plave boje, teški su oko 35 g, koštica se odvaja od mesa koje je vrlo ukusno. Dobro podnosi transport. Stablo je srednje bujno, samooplodna je, dobro rada. Ova sorta šljive nema mana. Lako se i dobro prodaje, što je veoma važno. 

Čačanska lepotica sazreva krajem jula. Plodovi su izrazito plave boje, prevučeni pepelkom, vrlo privlačni, teški oko 40 g. Meso ove sorte šljive se odvaja od koštice, čvrsto je i ukusno. Izvanredno podnosi transport. Samooplodna je. Stablo je umereno bujno i vrlo rodno. U periodu obrazovanja krune voditeljice treba jače skraćivati. Sa ovom je sortom sličan hibrid II/II/80/59. Sazreva 2-3 dana kasnije, ima ukusnije plodove, ali su nešto mekši.

Čačanska najbolja sazreva sredinom avgusta. Plodovi su plave boje i vrlo privlačne spoljašnjosti, teški su preko 45 g. Meso se odvaja od koštice, vrlo je ukusno. Takodje odlično podnosi transport. Plodovi se odlično realizuju u svežem stanju, a mogu se koristiti i za preradu. Ima bujno stablo, kruna ima lep i stabilan skelet. Nije samooplodna pa se obavezno mora saditi sa nekom od stonih sorti.

 

Proizvodnja kvalitetne šljivovice - saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3368-proizvodnja-kvalitetne-sljivovice-saveti

 

Ako niske temperature nastupe naglo, a voćke uđu nepripremljene u fenofazu mirovanja, pojava mraza može u većoj ili manjoj meri izazvati oštećenja. Tada mogu stradati mladari i tanke grančice u kruni, cvetni pupoljci, koren, stablo ili nekada cela voćka. Povećanje otpornosti voćaka prema mrazu može doprineti primena određenih agrotehničkih aktivnosti.

Ukoliko na stablima ima mehaničkih oštećenja potrebno ih je sanirati. Jedan od načina zaštite voćaka od mraza jeste uvijanje stabla slamom, kukuruzovinom, papirom ili jutanim vrećama. Za omotavanje stabala nikako ne koristiti folije od plastike jer izazivaju kondenzaciju koja može da izazove kontra efekat.

Sneg može da prouzrokuje manje ili veće štete na voćkama, kako mladim tako i starijim. Da bi se štete izbegle ili smanjile, treba otresanjem uklanjati sneg sa grana voćaka. 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Kada je pravo vreme za zimsko tretiranje voća

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/zastita-bilja/item/3476-kada-je-pravo-vreme-za-zimsko-tretiranje-voca

 

IZVEŠTAJ O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 11. 12. DO 17. 12. 2017. GODINE.

ŠAMPINJONI OBORILI REKORD

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 969 tona robe.           

Najviše se trgovalo: kupusom (198 t), jabukom (188 t), šargarepom (127 t), crnim lukom (84 t), pomorandžom (70 t), krompirom (47 t), prazilukom (37 t), mandarinom (36 t), paradajzom (25 t) i šampinjonima (20 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (170 t → 198 t), jabuke (153 t → 188 t), šargarepe (103 t → 127 t), praziluka (25 t → 37 t), mandarine (35 t → 36 t), paradajza (21 t → 25 t) i šampinjona (16 t → 20 t), dok je promet: crnog luka (102 t → 84 t), pomorandže (114 t → 70 t) i krompira (58 t → 47 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     25 - 90 din.

praziluk                      40 - 50 din.

pečurke šampinjoni    80 - 90 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

pomorandža               60 - 120 din.

mandarina                  60 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          80 - 120 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 04. 12. DO 10. 12. 2017. GODINE.

 

DUPLO VEĆI PROMET POMORANDŽI

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 969 tona robe.     

Najviše se trgovalo: kupusom (170 t), jabukom (153 t), pomorandžom (114 t), šargarepom (103 t), crnim lukom (102 t), krompirom (58 t), mandarinom (35 t), paprikom (27 t), prazilukom (25 t) i paradajzom (21 t).

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: pomorandže (55 t → 114 t), šargarepe (76 t → 103 t), crnog luka (101 t → 102 t) i praziluka (16 t → 25 t), dok je promet: kupusa (212 t → 170 t), jabuke (169 t → 153 t), krompira (60 t → 58 t), mandarine (83 t → 35 t), paprike (36 t → 27 t) i paradajza (41 t → 21 t) bio manji.

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     25 - 90 din.

praziluk                      40 - 50 din.

paprika                       30 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 70 din.

pomorandža               60 - 120 din.

mandarina                  70 - 120 din.

banana                       80 - 90 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

Počinje zagrevanje za predstojeće novogodišnje praznike!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3420-pocinje-zagrevanje-za-predstojece-novogodisnje-praznike

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 27. 11. DO 03. 12. 2017. GODINE.

 

PORAST PROMETA JUŽNOG VOĆA

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.095 tona robe.

               

Najviše se trgovalo: kupusom (212 t), jabukom (169 t), crnim lukom (101 t), mandarinom (83 t), šargarepom (76 t), krompirom (60 t), pomorandžom (55 t), paradajzom (41 t), paprikom (36 t), bananom (26 t), suvom smokvom (23 t), limunom (21 t) i krastavcem (20 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: jabuke (143 t → 169 t), crnog luka (86 t → 101 t), mandarine (10 t → 83 t), pomorandže (21 t → 55 t), banane (17 t → 26 t), suve smokve (1 t → 23 t) i limuna (3 t → 21 t), dok je promet: kupusa (268 t → 212 t), šargarepe (115 t → 76 t), krompira (61 t → 60 t), paradajza (57 t → 41 t), paprike (50 t → 36 t) i krastavca (28 t → 20 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     25 - 90 din.

krastavac                    50 - 70 din.

paprika                       30 - 80 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

suva smokva              130 - 160 din.

pomorandža               60 - 120 din.

mandarina                  70 - 120 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          75 - 110 din; prošle nedelje 85 - 115 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

U hotelu "Hajat" u Beogradu se 21. i 22. novembra održao Fruitnet Forum South-East Europe koji je okupio vodeće kompanije i proizvođače u oblasti industrije svežeg voća i povrća. Oni su  kroz diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata promovisali interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda. Organizator Foruma je Fruitnet Media International, vodeći izveštavač u oblasti svežih proizvoda specijalizovan u izradi platformi za uspostavljanje poslovnih kontakata kako bi se olakšao razvoj poslovanja. Fruitnet ima informisanu pokrivenost visokog profila za celokupno globalno poslovanje u oblasti svežih proizvoda, izveštavajući o dešavanjima na svim glavnim tržištima.

Ovo je drugi godišnji sastanak, Fruitnet Forum South-East Europe, prvi je održan prošle godine takođe u novembru.  

Važnost jugoistočne Evrope, kao izvora svežeg voća i povrća, na nekim od ključnih svetskih uvoznih tržišta i dalje raste, prema novoj analizi Fruitnet Media International. Tokom proteklih pet godina, zabeleženo je značajno povećanje vrednosti izvoza nekoliko različitih kategorija svežeg voća i povrća, iz zemalja jugoistočne Evrope, uključujući jabuke, jagodičasto voće, koštičavo  voće, paradajz i krastavce.Kod zemalja kao što su Srbija, Hrvatska i Slovenija, koje su naročito veliki proizvođači, deo te potražnje izazvan je potrebom Rusije da pronađe alternativne izvore nakon blokade Evropske unije. U isto vreme, međutim, ostala tržišta u samoj EU, kao i na nešto daljem Bliskom istoku, sada uzimaju više proizvoda iz ovog regiona. Pitanje je, da li se ovaj rast može održati u narednim godinama?

Kako se moglo čuti od Andriy Yarmak, ekonomiste u FAO, veoma malo ljudi shvata da opada izvoz jabuka. Više se proizvede nego što se izvozi, i da se više novca zarađuje na bobičastom voću.

Naveo je nekoliko zemalja kao što je na primer, Uzbekistan gde je Vlada donela uredbu da oni koji su gajili pamuk pređu na gajenje voća i povrća, i za to su dobili subvencije, ali mnogi su propali jer nemaju gde da prodaju. U Moldaviji se investira u nove sorte, i one imaju pristup ruskom tržištu.

Mogli smo i čuti da je Ukrajina na trećem mestu po proizvodnji maline, mada po njegovim rečima u Ukrajini dobro uspeva borovnica.

Ako nemamo brend ne može da se štititi proizvod, naravno i bez standarda HACCP-a i Global G.A.P., nema priče to svaka zemlja mora da ima. Boljitak vidi u promeni ambalaže, da mali rade preko distributera, treba se udruživati, jer kako primećuje u Srbiji zadrugarstvo ne funkcioniše.

Julka Toskić, iz AgroBrand-a, istakla je da u poslednjih deset godina, kada je reč o jabuci i bobičastom voću, došlo je do procvata. Znamo da je Srbija lider u regionu u toj proizvodnji. Sorta Ajdared,  je do pre deset godina bila vodeća sorta, sa novom tehnologijom uvedene su nove sorte, i sada imamo širok asortiman. Po rečima gospođe Toskić, imamo dobre klimatske uslove, dobru tehnologiju, voće ima dobru boju i dobar kvalitet. Rusija nam je glavno izvozno tržište. Po njenim rečima izazov je da budemo konkurentni u odnosu na Poljsku.

Mora se početi sa komunikacijoj i brendiranjem proizvoda, mora da se širi i proizvodnja i tržište. Kako je ona istakla ukupna proizvodnja jabuka bila je na 220.000 hektara. Kako smo mogli čuti od nje, Rusija ima nameru da podigne voćnjake i da do 2020. godine, smanjiti uvoz jabuka i bobičastog voća za 70 odsto.

,,U Rusiji je godišnja potrošnja jabuka 24 kg po glavi stanovnika, i polovina je iz izvoza, i da li ćemo i dalje izvoziti u Rusiju videćemo, istakla je Toskićeva, i dodala da je Moldavija novi igrač u proizvodnji, i da oni mogu doći na Rusko tržište. Ako Rusija ukine uvoz iz Evropske unije, izvoznici iz Srbije će se suočiti sa poteškocama.

Po njenim rečima krajnje je vreme da otvorimo nova tržišta, u  susedne zemlje, CEFTA, Bliski istok, a i u Veliku Britaniju. Moramo da brendiramo proizvod, povećamo obim proizvodnje, zadržati proizvode prve klase, da se organizuje promocije, kako bi upoznali proizvođače.

U godinama koje su pred nama, predstoji nam da budemo prepoznatljivi u svetu.

Pre nego što se počne sa proizvodnjom treba sagledati sve izazove koje pred nas postavljaju evropski maloprodajni lanci, mora seznati gde će se voće izvoziti. Moramo se udruživati, ugledati se na Italijane, gde jedna kooperativa ima oko 400 članova, i da članovi budu i vlasnici hladnjača. 

 

 

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 13. 11. DO 19. 11. 2017. GODINE.

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.285 tona robe.    

Najviše se trgovalo: kupusom (258 t), crnim lukom (167 t), grožđem (151 t), jabukom (135 t), šargarepom (80 t), paradajzom (73 t), krompirom (70 t), paprikom (70 t), karfiolom (53 t), pomorandžom (35 t), mandarinom (26 t) i bananom (22 t).

ČETIRI PUTA VIŠE MANDARINA U ODNOSU NA PRETPROŠLU NEDELJU

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: crnog luka (137 t → 167 t), karfiola (46 t → 53 t), pomorandže (14 t → 35 t), mandarine (6 t → 26 t) i  banane (19 t → 22 t), dok je promet: kupusa (324 t → 258 t), grožđa (181 t → 151 t), jabuke (155 t → 135 t), šargarepe (110 t → 80 t), paradajza (78 t → 73 t), krompira (77 t → 70 t) i paprike (71 t → 70 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     25 - 90 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 90 din.

grožđe                        80 - 100 din.

pomorandža               65 - 90 din.

mandarina                  75 - 120 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

Da li znate šta kupujete i koliko to košta?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3336-da-li-znate-sta-kupujete-i-koliko-to-kosta

 

IZVEŠTAJ  O TRGOVANJU POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA NA VELETRŽNICI BEOGRAD U PERIODU OD 06. 11. DO 12. 11. 2017. GODINE.

 

U prethodnoj nedelji na Veletržnici Beograd ostvaren je promet od ukupno 1.362 tone robe.

KUPUS NA PRVOM MESTU PO OBIMU TRGOVANJA         

Najviše se trgovalo: kupusom (324 t), grožđem (181 t), jabukom (155 t), crnim lukom (137 t), šargarepom (110 t), paradajzom (78 t), krompirom (77 t), paprikom (71 t) i karfiolom (46 t).

 

U odnosu na pretprošlu sedmicu veći je obrt: kupusa (303 t → 324 t), grožđa (139 t → 181 t) i jabuke (135 t → 155 t), dok je promet: crnog luka (215 t → 137 t), šargarepe (127 t → 110 t), paradajza (117 t → 78 t), krompira (104 t → 77 t), paprike (110 t → 71 t) i karfiola (70 t → 46 t) bio manji.

 

Cene (po kilogramu):

krompir                        20 - 40 din.

kupus                          22 - 30 din.

crni luk                        15 - 25 din.

šargarepa                   15 - 35 din.

paradajz                     45 - 90 din.

paprika                       30 - 80 din.

karfiol                         25 - 35 din.

pečurke šampinjoni    70 - 80 din. (pakovanje)

jabuka                        20 - 65 din.

grožđe                        50 - 100 din.

banana                       80 - 90 din.

limun                          100 - 140 din.

 

Za sve informacije građani mogu da se obrate Info centru Veletržnice Beograd na broj telefona 011/381-81-12.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28