Srbija Fruitnet Media International sa zadovoljstvom najavljuje pokretanje događaja Fruitnet Forum South-East Europe, prvog u novoj seriji događaja za diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata osmišljenih tako da promovišu interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda.

Fruitnet Forum South-East Europe koji se odrzava u Beogradu, 29–30. novembra 2016. fokusiraće se na očigledan jak potencijal za razvoj i rast industrije svežeg voća i povrća u regionu. On će sadržati prezentacije ključnih igrača sa direktnom vezom sa sektorom hortikulture jugoistočne Evrope, kao i stručno komentarisanje i analizu od strane mešavine regionalnih i međunarodnih igrača, uključujući prodavce na malo, uvoznike, izvoznike, proizvođače i pružaoce usluga. U ovom delu Evrope interesovanje za hortikulturu – kao i poljoprivredu uopšte – navodno dramatično raste, sa investitorima koji u poslednje vreme pokazuju veće interesovanje za potencijal regiona kao dobavljača svežih proizvoda u vreme sumnje u isplativost ostalih tradicionalnih industrija.

Kao rezultat značajnih prirodnih resursa – ne samo klime za koju mnogi smatraju da je dobro prilagođena za proizvodnju nekoliko različitih vrsta voća i povrća – jugoistočna Evropa sada se predstavlja sa ogromnim mogućnostima za dodavanje vrednosti u postojećim kategorijama kao što su jabuke i kruške, ali i kao prilika da region postane novi i alternativni izvor proizvoda velike vrednosti kao što je špargla, bobičasto i koštuničavo voće. Ali sa tim mogućnostima dolaze i izazovi.

Dobavljači u regionu moraju da se pobrinu da imaju odgovarajuće vrste proizvoda, u dobrom stanju, u pravo vreme. Potencijal za proizvodnju i izvoz je ogroman, ali koje tržište bi trebalo da ciljaju i koji je najbolji način da se osigura da snabdevanje bude usklađeno sa potražnjom? Cilj događaja Forum South-East Europe jest otkrivanje mesta potražnje, bilo u samom regionu ili izvan njega, i kako se najbolje pobrinuti za zadovoljavanje te potražnje. Zašto učestvovati? Fruitnet Forum South-East Europe nudi postojećim igračima i potencijalnim investitorima u poslovanju u polju svežeg voća i povrća u regionu priliku: • da saznaju više o mogućnosti tržišta za proizvode uzgojene u regionu; • da razumeju kako se mogu dobiti sredstva za nove projekte; • da čuju nešto od onih koji već ulažu u projekte za snabdevanje međunarodnih tržišta; • da saznaju šta tržište zahteva u oblastima kao što su brendiranje, marketing i reklamiranje; • da otkriju praktične načine za poboljšanje kvaliteta proizvoda kroz bolju organizaciju, dobre poljoprivredne prakse, sertifikaciju i ulaganje u novu tehnologiju; • da izbegnu nevolju poznavanjem potencijalnih izazova na putu.

Rastuće prilike Interesovanje za jugoistočnu Evropu, kao i ulaganje u nju, svakako je na istorijskom maksimumu, uglavnom kao rezultat raznih EU programa koji zajedno ulivaju stotine miliona evra u projekte u regionu. To uključuje Transnacionalni program reke Dunav Evropske unije, Balkansko-mediteranski program i Jadransko-jonski program, od kojih sve podržava Evropski fond za regionalni razvoj i IPA II – instrument EU od 11,7 milijardi evra za pretpristupnu pomoć. Uz Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, koje su već članice EU, izgleda verovatno da će preostali zvanični kandidati iz regiona – Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija – i potencijalni kandidati Bosna i Kosovo napraviti sličan korak, iako to nikako nije zagarantovano.

Kao rezultat toga, investitori imaju priliku da stvore snabdevanje u regionu koji bi uskoro mogao da postane ogromno tržište bez tarifa. Istovremeno, rast bi mogao dobro doći na tržištima na istoku. Srbija, na primer, trenutno pregovara u vezi sa trgovinskim sporazumom sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Jugoistočna Evrope takođe ima strukturalne prednosti kao potencijalni izvor svežeg voća i povrća, a ne samo geografski strateški položaj između Evrope i Azije. Beograd se i sam nalazi na raskršću panevropskih koridora VII i X, gde drugi povezuje Evropu sa Turskom, i Bliskim istokom u nastavku. Za proizvođače u regionu tu je i prilika da se brzo ubace u trku i iskoriste brojne decenije učenja u drugim zemljama, na primer u oblastima kao što su dobre poljoprivredne prakse, sertifikacija i korišćenje moderne tehnologije i tehnika.

Gledajući okolo i ispred Konferencija sama će se usredsrediti na sledeće teme: Priprema scene: trenutni pejzaž i perspektiva za 2020. Kako kompanije, investitori i preduzetnici u jugoistočnoj Evropi nastoje da iskoriste rastuću potražnju za svežim proizvodima na brojnim međunarodnim tržištima, kakav potencijal kreiranja održivih i profitabilnih poslovnih poduhvata u sektoru svežeg voća i povrća postoji u regionu? Kako bi se takvi poduhvati organizovali i finansirali? Koje tačno prilike bi trebalo da ciljaju? I koji su glavni izazovi za one koji ulažu u region u narednih nekoliko godina? Potencijal u porastu: novi izvori svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi Posle otvaranja nastavićemo da bismo bliže razmotrili oblasti koje naročito obećavaju, a koje se odnose na poslovanje u polju svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi. Koji proizvodi će izgleda biti glavni u regionu tokom narednih pet godina?

Koje zemlje, regioni i kompanije će dobavljati te proizvode? I koji izazovi i prepreke stoje između njih i budućeg komercijalnog uspeha? Nove mogućnosti: procena perspektivnih tržišta kod kuće i u inostranstvu Pošto izveštaji navode da je interesovanje za poslovanje u oblasti svežeg voća i povrća u jugoistočnoj Evropi u značajnom porastu, koliki je potencijal da dobavljači svežih proizvoda postignu komercijalni uspeh na međunarodnom tržištu? I kakve su im šanse da u samoj jugoistočnoj Evropi osiguraju novo poslovanje? Upravljanje produktivnošću: praktične metode za osiguravanje rasta Kako proizvođači voća i povrća u jugoistočnoj Evropi mogu da povećaju prodaju, prošire tržište i ostvare veću dobit? Tokom poslednje sesije razmotrićemo različite načine na koje dobavljači u regionu mogu: da naprave ciljane investicije u tehnologiju radi poboljšanja kvaliteta; da uvedu nove standarde sertifikacije da bi se osiguralo snabdevanje; da preduzmu aktivne korake da bi poboljšali efikasnost proizvodnje; i, da saznaju za načine na koje obrazovni i institucionalni okviri mogu da obezbede bolje komercijalne izglede u budućnosti.

Registracija Fruitnet Forum South-East Europe je globalna platforma koja spaja širok spektar lokalnih i međunarodnih ključnih igrača iz industrije svežih proizvoda. Prvi dan će početi sa konferencijskim prezentacijama i grupnim diskusijama, dok je drugi dan rezervisan za organizovane posete različitim mestima od interesa kao što su veleprodaje, lokalni supermarketi i/ili proizvodne lokacije. Možete da se registrujete na internetu na sajtu www.fruitnetlive.com/forumsee

 

Pre samog obeležavanja mesta, gde sadnica treba da se zasadi, mora prethoditi razmeravanje površine. To je posao, koji pri većim površinama treba poveriti geometru, koji će pomoću svojih instrumenata razmeriti površinu, izvršiti parcelaciju i utvrditi mesta za prvi red voćaka. Ukoliko su u pitanju manje površine, razmeravanje se može vršiti pomoću krsta za viziranje, pantljikom ili kanapom sa obeleženim mestima.

Vizir motke se koristi pomoću okvira, koji će biti u obliku kvadrata, trougla ili pravougaonika. Dva ili više radnika rukuju okvirom i na uglovima zabadaju kočiće, radi obeležavanja mesta za sadnicu. Sadnice ne treba saditi uz samu ogradu, već ostaviti prostor dužine polovine međurednog rastojanja ili veće, ukoliko je potreban prolaz mašine.

Razmeravanje se vrši u dva pravca: sever – jug, koji omogućava najbolje osvetljavanje stabala i pravac, koji je pod pravim uglom u odnosu na prvi. Za određivanje prvog pravca, koristi se kompas. Obeležavanje mesta za sadnju, vrši se pomoću malih kočića, trakom, letvicama ili sličnim materijalom, koji treba da traje, dok se sađenje ne završi. Mogu se koristiti i pritke, gde se posađene sadnice vezuju za njih.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust.

Da li je proizvodnja borovnica šansa ili zabluda? Kolika je vrednost izvoza borovnice? Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2716-borovnica-sansa-ili-zabluda

Gde može da se gaji borovnica? Da li se može gajiti i u saksiji? Pogledajte školski primer iz prakse! Plantaža visoko-žbunaste borovnice, u Brestoviku nadomak Beograda, na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2705-gde-moze-da-se-gaji-borovnica

 

 

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ukazao je u Trsteniku, na sastanku sa rukovodstvom opštine i proizvođačim kalemova iz tog kraja, da je u budžetu Srbije po prvi put ubačena stavka koja se odnosi na pomoć proizvođačima sadnica - kalemarima. 

- Vlada Srbije je zbog velikog broja proizvođača sadnica našla potrebu da im pomogne. Čak 85% proizvoda sa ovog područja se izveze, bilo da je u pitanju istočna Evropa ili Rusija. Naša ideja je da sve ono što je izvozno orijentisano, dodatno podstičemo. Ne mogu da mislim o tome zašto neko to ranije nije uveo, već da radim sada i ubuduće, a kalemari će imati podršku države - rekao je Nedimović.

 

Aleksandar Ćirić, predsednik opštine Trstenik, rekao je da je ovaj kraj lider u proizvodnji loznog i voćarskog kalema.

- Opština Trstenik i Rasinski okrug će imati najveće benefite od ovog novog pravilnika i subvencija koje će dobiti proizvođači - rekao je Ćirić.

Proizvođač kalemova Milomir Milićević, iz sela Stragari kod Trstenika, koji ima zasad od 100.000 kalemova vinove loze, rekao je da je tema razgovora bila subvencije za velike proizvođače.

- Mom preduzeću ove subvencije Ministarstva poljoprivrede odgovaraju. Uklapam se u limit od 500.000 dinara, jer nemam kooperante. Pozdravljam ovaj potez Ministarstva poljoprivrede i nadam se da će dogodine pravilnik biti dopunjen i za kooperante kako bi i oni dobili pomoć - rekao je Milićević.

Nove mere podsticaja proizvodnje sadnog materijala donose

Kako bi se obezbedila što kvalitetnija i dovoljna proizvodnja domaćeg sadnog materijala viših kategorija (sadnica sertifikovane kategorije), Ministarstvo je do sada ovu oblast poljoprivredene proizvodnje podsticalo kroz davanja podsticaja kao posebne podsticaje.

 Od 2017. godine, mere za unapređenje rasadničarske proizvodnje su poboljšane.

Mera podsticanja proizvodnje sadnica je nova mera pomoći, gde pravo na korišćenje podsticaja imaju pravna lica i preduzetnici (proizvođači sadnog materijala upisani u Registar proizvođača sadnog materijala).

 FOTO: http://www.tanjug.rs 

 

Novim Pravilnikom o podsticajima za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja podstiče:   

1) podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije vinove loze, voćaka i hmelja - maksimalan iznos do 3.000.000 dinara po korisniku;

2) proizvodnja sadnica voćaka, vinove loze i hmelja – maksimalan iznos do 500.000 dinara po korisniku;

3) sertifikacija i klonska selekcija sorti voćaka i vinove loze – maksimalan iznos podsticaja do 10.000.000 dinara po korisniku.

Da bi se ova proizvodnja dalje pospešila i unapredila (pre svega da bi se obezbedio kvalitetan sadni matrijal autohtonih i domaćih novostvorenih sorti voćaka i vinove loze), kao i povećala konkuretnost domaćih proizvođača, Ministarstvo poljkoprivrede je juna meseca 2017. godine donelo Pravilnik o podsticajima za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja kojom su uvećani maksimalni iznosi za podsticaje za podizanje matičnih zasada sa 2 na 3 miliona dinara, a maksimalni iznosi za sertifikaciju i klonsku selekciju sa 2 na 10 miliona dinara. Takođe, nova mera za subvencionisanje proizvednje sadnica, gde je poseban akcenat stavljen na proizvodnju autohtonih i domaćih novostvorenih sorti će sigurno uticati na poboljšanje konkurentnosti domaćih proizvođača sadnog materijala i afirmaciju autohtonih i domaćih novostvorenih sorti voćaka, vinove lote i hmelja. 

Podsticaji za proizvodnju sadnica se odnose na sorte koje su upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja i to na sadnice:

  1. a) jabučastih, koštičavih, jezgrastih i jagodastih vrsta voćaka;
  2. b) vinove loze (osim za sorte-direktno rodne hibride Noah, Othello, Isabelle, Jacquez, Clinton i Herbemont) i
  3. v) hmelja

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku po ovom pravilniku je 500.000,00 dinara.

Za proizvodnju sadnica autohtonih, domaćih i odomaćenih sorti podsticaji se uvećavaju za 10, 7, 5 ili 3 dinara po sadnici u zavisnosti od vrste i/ili sorte voćaka i vinove loze.

Zahtevi se podnose Upravi za agrarna plaćanja od 01. septembra do 15. oktobra tekuće godine.

Za sadnice koje su predmet podsticaja mora da postoji sertifikat o proizvodnji sadnog materijala koji izdaje Uprava za zaštitu bilja. 

Podsticaji se dodeljuju za proizvedene sadnice, i to na osnovu broja proizvedenih sadnica u skladu sa sledećim iznosima po sadnici:

  1. a) za sadnice predosnovne i osnovne kategorije:

1)         jabučaste vrste voćaka - 50 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 50 dinara po sadnici;

3)         oraha - 100 dinara po sadnici;

4)         jagodaste vrste voćaka (osim jagode) - 20 dinara po sadnici;

5)         borovnice - 100 dinara po sadnici;

6)         jagode - 10 dinara po živiću;

7)         vinove loze - 50 dinara po sadnici;

8)         hmelja - 50 dinara po sadnici;

  1. b) za sadnice sertifikovane kategorije:

1)         jabučaste vrste voćaka - 10 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 10 dinara po sadnici;

3)         jagodaste vrsta voćaka (osim borovnice i jagode) - 5 dinara po sadnici;

4)         borovnice - 50 dinara po sadnici;

5)         jagode - 5 dinara po živiću;

6)         vinove loze - 5 dinara po sadnici;

7)         hmelja - 5 dinara po sadnici;

  1. v) za sadnice standardne/standardne SA kategorije:

1)         jabučaste vrsta voćaka - 3 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 3 dinara po sadnici;

3)         jezgrastih vrsta voćaka (osim oraha) - 5 dinara po sadnici;

4)         kalemljenog oraha i kalemljene leske - 80 dinara po sadnici;

5)         jagodastih vrsta voćaka (osim borovnice i jagode) - 3 dinara po sadnici;

6)         borovnice - 10 dinara po sadnici;

7)         jagode - 3 dinara po živiću;

8)         vinove loze -3 dinara po sadnici;

9)         hmelja - 3 dinara po sadnici.

 

Milutin Dodić, kupinar iz Levča, oglasio je da traži radnike za branje kupina, ali nije uspeo na taj način da dođe do njih.

Kako kaže za RTS, nekoliko njih se javilo na oglas, jedan je došao na posao, ali je već oko podne odustao i rekao da ne može više i da je naporan posao.

Milutin zbog toga mora da angažuje radnike sa strane, da im plaća smeštaj i hranu. Dnevnica iznosi oko 2.000 dinara. 

Mladi koji su ostali u Levču ne obrađuju ni svoju zemlju, a kamoli tuđu. Kažu da se ne isplati. Iz Nacionalne službe za zapošljavanje, međutim, kažu da ne misle da je reč o lenjosti već o tome da niko neće da radi ukoliko nije adekvatno plaćen. 

“Može da se zaradi, ali mora da se radi”, poručuju sa druge strane berači kupina. 

Pri ceni od 60 dinara za kilogram, kupinari ne mogu da ponude više od 20 dinara beračima za kilogram obranog ploda, ako rod uopšte bude i obran.

Izvor: www.b92.net

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje nabavke opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda kao i za podizanje voćarskih i vinogradarskih zasada na teritoriji AP Vojvodine u 2017. godini.

Ovim konkursom predviđena je dodela sredstava u iznosu do 124. 776. 625 dinara, a sufinansira se do 60 odsto investicije bez PDV-a, odnosno, 70 odsto za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, lica mlađa od 40 godina i žene, prenosi "eKapija".

Sredstva se dodeljuju, pišu, za nabavku elemenata za protivgradnu zaštitu za voćarsku proizvodnju, za nabavku stubova za podizanje zasada, žica za ograđivanje parcela, stubova za ogradu i sistema protiv smrzavanja "anti-frost".

Kako navode, maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi je 10 miliona dinara, a konkurs je otvoren do utroška predviđenog iznosa, odnosno zaključno sa 15. septembrom 2017. godine.

Izvor: www.naslovi.net

Selo Miokovci za svoj standard iznad proseka, u odnosu na ostala čačanske sela, duguje žutom zlatu, odnosno kajsiji, koja se ove godine uprkos aprilskom snegu i mrazu, "polomila od roda". Proizvođači kažu da cena nije loša.

"Kajsija je rodila odlično, što je ostalo to je pun rod i grane su se polomile", kaže za Glas zapadne Srbije Savo Ilić iz Miokovaca. Radovan Matijević izma hektar pod kajsijom, zadovoljan je rodom, a u kuću je ove godine stigao prvi dinar od kajsija roda 2017 "Malo za rakiju, malo za džemove, sve se proda. Uzeo sam prvi dinar, ima vajde od bavljenja kajsijom", ističe Matijević.

Izvor: Glas zapadne Srbije

Opširnije u prilogu koji je emitovan u vestima Prve TV na linku: https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/videos/851320451688258/ 

Brestovik se nalazi nadomak Beograda u gradskoj opštini Grocka. Ovo mesto poznato je po izuzezetno razvijenoj voćarskoj proizvodnji. Mi smo zajedno sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislavom Nedimovićem posetili nedavno otvorenu hladnjaču koja nosi ime po mestu u kojem se nalazi. 

Zanimljivo je to da Hladnjače Brestovik rade u kooperativi sa porodicom Raković, na čelu sa Dobricom Rakovićem, dobitnikom Priznanja za najveća dostignuća u poljoprivredi 2015. godine. Porodica Dobrice Rakovića poseduje 35 hektara pod voćem, od čega su u najvećom broju zastupljeni zasadi visoko-žbunaste borovnice. Na 6 hektara nalazi se više od 20.000 sadnica.

Kako u Hladnjači Brestovik tako i porodica Raković  ponosno ističu saradnju sa mnogobrojnim stručnjacima, profesorima beogradskog i novosadskog poljoprivrednog fakulteta, kao i saradnjom sa Institutom za voćarstvo u Čačku.

Hladnjače Brestovik su kapaciteta 1400 tona i imaju ukupnu površinu od 1550 m2, opremljene su najsavremenijim tehnologijama koje omogućavaju pravilno postupanje sa voćem i povrćem, rekao je za Agrobiznis magazin dipl. inž .Marko Nedeljković jedan od članova Zadruge i osnivača ovog centra koji je inače zavrsio na odseku na voćarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Prema njegovim rečima hladnjača ima 9 komora, od toga su 2 komore sa mogućnošću dubokog zamrzavanja na -20 stepeni i 2 poslovna prostora. Oni su se prilikom investiranja u hladnjaču odlučili za nabavku najsavremenije nemačke opreme.

Marko Nedeljković bio je jedan od domaćina ministru Nedimoviću i predsednku GO Grodska Dragoljub Simonović

„Naša najveća prednost su sopstveni resursi, lojalnost i posvećenost, timski duh, stalna težnja ka usavršavanju, želja da se pomogne svim proizvođačima u Srbiji poštenim relacijama i težnja ka dugogodišnjim partnerskim i strateškim odnosima“ ističe nam Marko Nedeljković. On nam je ovom priliko naglasio da  usluge Hladnjače Brestovik čine deo Voćarske zadruge Borovnica Beograd i sedište ove zadruge koja posluje na nivou cele Srbije nalazi se u okviru kompleksa hladnjače.

Ovom prilikom upoznali smo i Veselina Đorđevića koji je direktor Voćarske zadrugae Borovnica Beograd. Ovo je jedna od najmlađih zadruga jer je osnovana maja 2016. godine, i okuplja uzgajivače koji žele da odneguju borovnice vrhunskog kvaliteta. Prema rečima gospodina Đorđevića ideja  osnivanja zadruge je da se unificira tehnologija uzgoja, uz primenu najviših standarda, obezbedi zajednička nabavka potrebnih resursa uz uzgoj borovnice kao i da se ostvari bolja cena borovnice.

Savremeni zasad borovnice, ograđen i uređenpo najvišim standardima. Foto Goran Đaković

Zadrugari su od 2014. godine kada su formirani zasadi, došli do 15,8 hektara zasada pod protivgradnim mrežama sa preko 50.000 sadnica.Na zasadima se primenjuju visoki standardi u pogledu kvaliteta i bezbednosti borovnica. Takođe, zadruga radi na jačanju svesti svih članova da preventivno deluju i stalno poboljšavaju kvaltitet i bezbednost hrane i odnos prema sredini u kojoj žive i rade, što se očekuje i od naših partneranaglasio je Đorđević koji je predstavio koncept Zadruge Borovnica resornom ministru i novinarima koji su došli u posetu Zadružnoj hladnjači i imanju.

Ono što Grockoj nedostaje jeste fabrika za proizvodnju voća i zainteresovani su za podršku većih investitora kako bi podigli fabriku za preradu druge klase voća istaknuto je na sastanku sa ministrom Nedimovićem i predsednikom opštine Gordska koji je održan nakon obilaska hladnjače i zasada.

Ministar Nedimović nije štedeo reči hvale domaćinima rekavši da je ovo školski primer kako se radi i da se nada da će ovakvih organizacija biti mnogo. 

Udružite se ljudi, dajemo vam novac, dajemo povraćaj ukoliko se udružite, dajemo veću mogućnost subvencionisanih kredita, da mogu da imaju veći obuhvat ako su u pitanju zadruge. Bez udruživanja nema pojeftinjenja proizvodnje i nema pravljenja kvantiteta koji je jako važan za plasman robe – istakao je Nedimović.

On je ukazao na suštinski značaj nauke u poljoprivrednoj poizvodnji ističući da je „oduševljen konceptom“ koji je primenjen u Brestoviku, i naveo da se korišćenjem najsavremenijih naučnih dostignuća „golim okom“ vidi koliko su se ljudi posvetili.

Predsednik gradske opštine Grocka Dragoljub Simonović naglasio je da je lokalna samouprava, kao jedan od prioriteta, uvrstila unapređenje razvoja poljoprivrede na našoj opštini, budući da je opština Grocka nadaleko pozata kao voćarski kraj i izuzetni proizvođač voća u Srbiji.

-Želeo bih da ovakvo domaćinstvo ima svaki poljoprivredni proizvođač na našoj opštini, a moja uloga kao predsednika opštine je da poljoprivrednicima uradimo prohodne puteve do imanja i već uveliko radimo na sanaciji atarskih puteva u svim naseljima, a naručito na jugu opštine. Opštine Grocka je obezbedila 100 protivgradnih raketa, tako da su raketne stanice, kojih ima ukupno 8, u potpunosti opremljene raketama,kako bi smo poljoprivredne zasade sačuvali od elementarnih nepogoda. Ja ovim putem apelujem na poljoprivrednike da se angažuju i upoznaju sa subvencijama i mogućnostima koje daje država, stimlišu se i svoja gazdinstva zaštite protivgradnim mrežama- rekao je predsednik Simonović.

Detaljnije u Agrobiznis magazinu za jul i avgust.

Pripremite slatkiš od borvovnice: 

Sastojci:

½ kg smrznutog voća po želji
180 grama jogurta
100 grama šećera u prahu 
sok 1 limuna

Priprema:

U blenderu usitnite smrznuto voće po želji. Za smrznuti jogurt možete da upotrebite bobičaste plodove poput borovnica i kupina, ledene breskve, kruške ili jabuke. Izbegavajte voće s visokim procentom vode poput lubenica, jer će tekstura krajnjeg proizvoda biti "preterano mokra" kad jogurt počne da se topi.

Usitnjenom voću dodajte jogurt, šećer i sok limuna pa zajedno pomešajte.

Prilagodite slatkost i kiselost deserta u zavisnosti od količine fruktoze glavnog sastojka. Ako za desert koristite veoma slatko voće povećajte količinu limunovog soka i smanjite količine šećera u prahu.

Smesu stavite u zamrzivač na, bar, pola sata, a poslužite uz komadiće svežeg voća, naseckane orašaste plodove ili malo čokoladnog preliva.

Gde može da se gaji borovnica?
Borovnica uspeva na nadmorskoj visini između 300 i 800 metara, a u južnijim lokalitetima i do 1000 metara. Borovnici odgovaraju laka, strukturna, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta bogata humusom (7-10%). To su pre svega šumska zemljišta, gajnjače, deluvijalna zemljišta sa puno humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci i sl. Kiselost zemljišta (pH) treba da bude između 4,2 i 4,8, odnosno zahteva izrazito kiselo zemljište sa vrlo malim odstupanjima. Borovnica podnosi temperature do -30°C.
Ovo voće se uglavnom gaji u opštinama Arilje, Užice, Bajina Bašta i Čajetina, a podignute su i nove površine na jugu Srbije (Crna Trava) koja se nalazi na nadmorskoj visini od 970 metara i odlična je lokacija za uzgoj borovnice.

Površina, prinos i proizvodnja


RZS ne vodi zvanične podatke za borovnicu, ali je prošle godine dao nezvaničnu procenu proizvodnje i površine pod zasadima borovnice. Pored borovnice koja je dominantna voćna vrsta u kategoriji bobičastog voća, ako izuzmemo malinu i kupinu, u ovoj kategoriji voća su: brusnica, ribizla i ogrozd čije su vrednosti zanemarljivo male.
Ukupna površina pod zasadima borovnice, na osnovu procene RZS u 2016. godini iznosi 414 hektara sa ukupnom proizvodnjom od 1.467 tona.
Poslednjih godina povećava se interesovanje proizvođača i preduzetnika u pojedinim regionima Republike Srbije za podizanje novih visoko intenzivnih zasada visokožbunaste borovnice, u gustom sklopu sadnje sa protivgradnim mrežama i sistemima za navodnjavanje, uz uvođenje standarda kvaliteta i savremenog sortimenta. Ministarstvo subvencioniše podizanje ovakvih savremenih zasada borovnice, a ove godine je na zahtev proizvođača, uvelo i podsticaje za najnoviju tehnologiju uzgoja borovnice u saksijama/vrećama sa supstratom, obzirom da je borovnica jako zahtevna po pitanju kiselosti zemljišta.

 


Struktura potrošnje


Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova plasira se na svetsko i domaće tržište u prerađenom i svežem stanju.
4 – Izvoz
U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izveženo sveže tj rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izveženo kao zamrznuta borovnica.
Vrednosti izvoza borovnice prošle godine bila je oko 4 miliona dolara, odnosno za 18% manje u odnosu na vrednost izvoza prethodne godine.

 


Borovnica se prošle godine najviše izvozila u Francusku, Nemačku i Belgiju, a znatno manje u druge evropske zemlje.


Uvoz borovnice


U 2016. godini uvezeno je 1.104 tone borovnice, odnosno 26,3% manje u odnosu na prethodnu godinu (1.498 t). Vrednosti uvoza borovnice prošle godine bila je 2,5 miliona dolara. Borovnica se pretežno uvozila iz Ukrajine, Crne Gore, Poljske.

Sotiment


Najveći broj sorti visokožbunaste borovnice je samooplodan, ali se proizvođačima, radi sigurnije oplodnje preporučuje gajenje nekoliko sorti koje se međusobno mogu oprašivati. Najzastupljenije sorte u proizvodnim zasadima naše zemlje su:„Duke“, „Bluecrop“, „Blueray“, „Bluetta“, a gaje se i „Spartan“, „Patriot“, „Reka“, „Ozark Blue“, „Nui“, „Huron“ i „Draper“.
Posebna pogodnost za borovnice u Srbiji je njihova specifična sezona sazrevanja, jer rađaju u julu kada je u Španiji završena berba, a u Poljskoj još nije počela, tako da ima potencijal da pokrije vremensku prazninu na tržištu, kada postoji potražnja za njom i dostigne veću prodajnu cenu.


Cena

Dominantna cena borovnice na zelenoj pijaci tokom 2016 godine kretala se od 800 do 1.000 dinara po mesecima, dok je godišnja dominantna cena bila 800 din/kg.


Dominantna cena borovnice na kvantaškoj pijaci tokom 2016 godine kretala se od 550 do 800 dinara po mesecima, dok je godišnja dominantna cena bila 600 din/kg.

 

Obično pod ispravnošću atomizera naši voćari podrazumevaju rad pumpe, odnosno dobar pitisak i vizuelnu protočnost dizni. Svakako da je pumpa atomizera praktično „srce“ atomizera, ali njena ispravnost ne garantuje 100% kvalitetnu zaštitu. Ono na šta voćari obraćaju vrlo malo pažnje su kvalitetni mešači i dizne atomizera. Glavni razlog gubitka tečnosti i loše pokrovnosti su: istrošene i oštećene dizne, loš protok vazduha na ventilator, nedostatak i neispravnost mešača, manji broj filtera i njihovo neredovno čišćenje.

Testiranje atomizera najbolje je izvršiti posle zime (kada prođu niske temperature) i neposredno pre početka sezone kako bi se atomizer podesio i bio spreman za rad. Na početku sezone potrebno je uraditi sledeće radne operacije: proveriti da li ima nečistoća u rezervoaru atomizera, pre stavljana dizni natočiti malu količinu vode i pomoću pumpe oprati rezervoar i creva na atomizeru, oprati dizne i postaviti ih u njihova ležišta, koristiti podloške da se spreči curenje sa strane i ne previse pritezati kućište dizni, proveriti i očistiti filtere (mali i veliki), testirati i podesiti manometer, kupiti nove dizne ukoliko su stare istrošene ili oštećene, podesiti pritisak na osnovu tabele proizvođača dizni, odrediti optimalnu brzinu kretanja traktora. Prevelika pokrovnost je isto tako loša kao i premala pokrovnost.

Zbog prevelike pokrovnosti dolazi do kapanja tečnosti sa površine biljnih organa i slivanja, što ima dvostruko štetni efekat. Prvo delovi biljke ostaju nezaštićeni, a na delove gde je došlo do nagomilavanja tečnosti može doći do fitotoksičnosti i ožegotina biljnih organa.

Opširnije o ovoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište.

To je rekao savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodao da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva -poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvodajča bilo na udruživanjue hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da ta oblaste regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.b92.net

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31