Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na ubrzanim isplatama svih subvencija i očekuje se da do kraja marta većina poljoprivrednika dobije novac na račune rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović tokom obraćanja poslanicima u Skupštni Srbije. I sezona radova u poljoprivredi se zahuktava, jagodari  imaju pune ruke posla, a i svi drugi voćari. Ratarima pored prihrane predstoji setva dok stočari mogu da rade mirno isto što i svakog dana-rad, rad i samo rad.

Mi smo se potrudili da vam u ovom izdanju donesemo zanimljive savete i obavestimo vas o najzanimljivijim događajima između dva izdanja Agrobiznis magazina koji ove godine obeležava 10 godina postojanja. Naime, pre tačno jednu deceniju započeli smo projekat našeg časopisa koji je u početku bio dostupan samo na internetu, a  samo godinu dana kasnije i u štampanom izdanju.

Ovom prilikom želim da vam ukažem na novine koje se tiču proizvodnje maline i mogućnosti da se nezavidna situacija u kojoj se proizvođači nalaze koliko toliko ublaži. Takođe, ne treba zaboraviti da nijedan problem nije nastao tek tako već da je to splet okolnosti koje se nižu. Nameće se pitanje šta smo uradili da se ne dođe do lošeg položaja?

Bili smo između ostalog i  na gazdinstvu porodice Glišić, u selu Šume, u okolini Topole gde su kompanija „Dunav osiguranje” i Udruženje novinara „Agropress“   održali  radionicu na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat je stavljen na osiguranje mlađih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca gazdinstava.  Domaćin radionice i nosilac poljoprivrednog  gazdinstva Aleksandar Glišić je sa kompanijom “Dunav osiguranje” , na drugoj ovogodišnjoj radionici,  zaključio polisu osiguranja u vrednosti oko 300.000 dinara kojom će u narednih godinu dana biti osigurana njihova proizvodnja jabuka i šljiva na površini od 2h. Čestitamo im na hrabroj i razumnoj odluci ali i prinovi u porodici jer je stigla ćerka odnosno unuka i praunuka Kasija Glišić kojoj se najviše obradovao njen brat Strahinja.

Neka je srećna i rodna godina pred nama!

 

Šume u okolini Topole, 28.02.2019  ‒ Na gazdinstvu porodice Glišić, u selu Šume, u okolini Topole Kompanija „Dunav osiguranje” i Udruženja novinara „Agropres“ danas su održale radionicu na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat je stavljen na osiguranje mlađih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca gazdinstava.  Domaćin radionice i nosilac poljoprivrednog  gazdinstva Glišić je sa Kompanijom “Dunav osiguranje” , na drugoj ovogodišnjoj radionici,  zaključio polisu osiguranja, u vrednosti oko 300.000 dinara, kojom će u narednih godinu dana biti osigurana njihova proizvodnja jabuka i šljiva na površini od 2h.

Direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu Miloš Milosavljević je u obraćanju učesnicima radionice i brojnim novinarima rekao da je Kompanija „Dunav“ pouzdan partner nosiocima poljoprivrednih gazdinstava.

„Dunav osiguranje“ je lider na domaćem tržištu osiguranja, zauzima vodeću poziciju u svim vidovima osiguranja, pa i u osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Osiguranje je neophodno za zaštitu od katastrofalnih posledica vremenskih nepogoda i primetno je da ga mnogi poljoprivredni proizvođači shvataju kao primarnu zaštitnu meru.  Opština Topola ima više od  3.500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što je najveći broj gazdinstava  na opštini u odnosu na broj stanovnika u zemlji, a osigurano je tek 9 do 12 odsto. Najrasprostranjenije i za razvoj ovog kraja najvažnije kulture su voće: pre svih šljive,  potom slede višnje, jabuke, kruške, breskve, trešnje, kajsije i nektarine, rekao je Milosavljević.

Još jedna od pogodnosti je i ta što poljoprivrednici ne moraju odmah da plate ceo iznos premije, pojasnio je Milosavljević, već samo pet odsto poreza na premiju, dok ostatak mogu isplatiti kada oberu i prodaju svoje proizvode.

Proizvodnja voća  sigurna samo kad je osigurana

Osiguranje ne može da spreči da se dese  vremenske nepogode, ali obezbeđuje  ekonomsku stabilnost, tj. adekvatnu naknadu štete.

Ozbiljna proizvodnja, zahteva i sigurnost i zaštitu. To su glavni razlozi zasto smo danas osigurali proizvodnju voća na otvorenom na površini od 2 ha u najvećoj osiguravajućoj Kompaniji u Srbiji, u “Dunav osiguranju”. Imamo poverenja u ovu kuću, dostupni su nam  i verujemo da će se saradnja razvijati  na obostrano zadovoljstvo. Najveći rizik za poljoprivredu su vremenske neprilike. Poljoprivredna proizvodnja na otvorenom polju zavisi od vremenskih faktora i izložena je brojnim vremenskim nepogodama i rizicima, a osiguranje je pravi način da se zaštiti i upravo je to razlog zašto smo dabnas zaključili polisu, ističe Aleksandar Glišić.

Porodica Glišić iz sela Šume kod Topole se nekoliko generacija unazad bavi voćarstvom. Ima zasade pod različitim vrstama voća na otvorenom. Oko tri hektara je pod zasadom nekiliko sorti  jabuke,šljive i ostalih vrsta voća .U svom gazdinstvu poseduju i hladnjaču za čuvanje jabuka .Takođe, napravili su i  sistem za navodnjavanje, raspolažu mehanizacijom i priključnim  mašinama kako bi održavanje zasada brže i efikasnije obavljali.

Gratis polisa „čuvar kuće“  za osiguranje imovine

 „Dunav osiguranje“ im je povodom zaključivanja polise za osiguranje primarne poljoprivredne proizvodnje  poklonilo polisu  „čuvar kuće“, koja se odnosi na osiguranje imovine, opreme i drugih vrednosti.

Najstariji član ove porodice, osamdesetrtrogodišnji Tomislav Glišić kaže da je ponosan na “punu kuću” koju ima. “Ja sam svom unuku dao imanje, video sam da je sposoban da rukuje zemljom i zato sam preveo zemlju na njega”, kaže pradeka Tomislav.  Pored potpisivanja polise sa porodicom Glišić, komšije i rodjaci ove porodice danas su prisustvovali radionici na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat radionice je stavljen na osiguranje mladjih poljoprivrednih proizvodjača i nosilaca gazdinstava.

Komšija Milovan Glišić na današnjoj radionici imao je priliku da čuje nešto više o osiguranju poljoprivrede u ‘Dunavu’ i kaže da planira uskoro da osiigura bar jedan deo zemlje koju poseduje.

“Mi gajimo jagodu na dva i po hetara zemlje, pored toga gajimo i jabuke i šljive i planiram u ovoj godini da bar deo zemljišta da osiguram”, kaže Milovan.

„Dunav“ spona sa registrovanim poljoprivrednim proizvođačima

Vlada Republike Srbije odobrava subvencionisanje osiguranja useva i plodova već duži niz godina za registrovanja poljoprivrdena gazadinstva.  Na ovom području subvencioniše se (regresira) 40% iznosa od ukupno plaćene premije osiguranja umanjene za iznos poreza.

-Ministarstvo poljoprivrede je u pogledu osiguranja i drugih mera podrške usmereno na registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su i korisnici usluga “Dunav osiguranja”. Mi cenimo to što je „Dunav osiguranje“ na neki način spona i veza sa osiguranicima kroz ovakav vid edukacije i direktnih susreta sa osiguranicima. Jako nam je važno da te mere budu dostupne poljoprivrednicima”, dodaje Mahmutović.

Topola klasifikovana u najviši razred opasnopsti od grada

Područje oštine Topla  spada u najviši razred opasnosti . Grad pada skoro svake godine i karakterističan je za letnje mesece; najčešće je veličine lešnika i često je praćen nevremenom, nanosi veće štete,  posebno na usevima i voću.

Prošle godine gradom je pogođeno 6.500 h pod voćem što je 85 % ukupne površine voćnjaka. Raspolažemo podatkom da je veoma mali broj zasada na ovom području osigurano. To je glavni razlog da se stalno srećemo s osiguranicima i nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, da razgovaramo na temu osiguranja, da ih edukujemo. Ove radionice su po našem mišljenju jako važne za razmenu iskustava i prezentovanje prednosti i benefita koje osiguranje i polisa osiguranja donosi ”, istakao Miloš Milosavljević direktor GF „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu.

 

Više od pola miliona osiguranika zaključilo polisu za životno osiguranje

Radionica u Orašcu bila je prilika i za predstavljanje usluga životnih osiguranja Kompanije „Dunav osiguranje“ .  Iz godine u godinu portfelj životnih osiguranja kontinuirano raste, i u ovom momentu Kompanija je na četvrtoj poziciji na tržištu sa visoko postavljenim prodajnim ciljevima, sa više od pola miliona osiguranika što kroz vidove ličnih individualnih i kolektivnih osiguranja.

-Vrlo čest smo spremni da svoj novac uložimo u neke druge vrednosti, ili njihovu zaštitu, a zaštita ljudskog života je neprikosnovena i treba uvek da bude na prvom mestu. Upravo osećaj odgovornosti prema sopstvenom životu i prema svojoj porodici rađa i potrebu da preduzmemo sve potrebne korake kako bi smo se zaštitili od nepredviđenih a mogućih događaja, da stvorimo lične fondove koji će omogućiti našem potomstvu da donese vrlo značajne životne odluke ili nama da stvorimo osećaj finansijske sigurnosti, istakla je u predstavljanju ove vrste osiguranja učesnicima radionice Slavica Ostojić, šef  Službe za prodaju životnih osiguranja u GFO Kragujevac.

 

Životno osiguranje može da ponudi izuzetno kvalitetne proizvoda sa ciljem da pomogne kad je najpotrebnije. U ponudi Kompanije je nekoliko usluga:  osiguranje Moj život, koje je  najčešći vid osiguranja, stipendijsko  osiguranje kojim možemo omogućiti našoj deci adekvatno školovanje, riziko osiguranje života -posebno osiguranje koje pokriva samo rizik smrti, kolektivno osiguranje penzionera gde obezbeđujemo visok nivo zaštite i finansijskog pokrića uz nisku premiju osiguranja, kolektivno osiguranje zaposlenih za slučaj smrti koje je namenjeno poslodavcima koji ozbiljno i odgovorno razmišljaju o neprijatnim posledicama koje mogu zadesiti porodicu zaposlenog u slučaju njegove smrti.

Osiguranici su često u zabludi da je za  polisa ŽO potrebno mnogo novca i ne razmišljajući o posledicama koje takvo odlaganje može da donese. U momentu kada možemo sebi da priuštimo osiguranje možda su nastupile okolnosti kada sklapanje polise ŽO više nije izvodljivo, ili barem nije više tako povoljno, a novac je sigurno potrošen na manje značajne stvari. Zato ne treba odlagati donošenje tako važne odluke jer zaključenjem ŽO dobijamo mnogo više od samog osiguranja – ulažemo u budućnos, štedimo za sebe i nama drage osobe. Svaka polisa je jedinstvena, kreirana na osnovu osiguranikovih  želja, potreba i mogućnosti. Svojim osiguranicima naši profesionalci uvek stoje na raspolaganju, u svakom momentu mogu da se obrate kompaniji „Dunav osiguranje“ u svim gradovima jer smo prisutni i zastupljeni u celoj zemlji.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kompanija Dunav osiguranje  je sa Greeny d.o.o. u Orašcu kod Aranđelovca na prvoj ovogodišnjoj radionici zaključila polisu osiguranja u vrednosti od 1,7 miliona dinara kojom će u narednih godinu dana od brojnih nepogoda i rizika biti osigurana proizvodnja jabuka na površini od 15 hektara. 

Greeny d.o.o. je kompanija koja se bavi proizvodnjom jabuke na 30 hektara, dok na tri hektara ima zasade trešnje. Od 2014. godine ova firma se bavi i proizvodnjom prirodnog soka od svog voća bez dodataka šećera i aditiva. 

“Mi kao ozbiljna kompanija koja ima proizvodnju voća na otvorenom prostoru rešili smo da svoju proizvodnju zaštitimo i osiguramo preko najveće osiguravajuće kompanije  u Srbiji Dunav osiguranje. Dunav je domaća kompanija koja pokriva oko 50 odsto poljoprivredne proizvodnje i to je jedan od razloga zbog čega smo se odlučili za Dunav osiguranje”, rekla je Danijela Komatina, direktorka firme Greeny. 

Komatina dodaje da poljoprivredna proizvodnja na otvorenom polju zavisi od vremenskih faktora i izložena je brojnim vremenskim nepogodama i rizicima, a osiguranje je pravi način da se zaštite usevi.

U opštini Aranđelovac registrovano je 4.710 poljoprivrednih gazdinstava, a osgurano je samo devet do 12 odsto. U šumadijskom okrugu najviše se gaje šljive , višnje, jabuke, kruške, breskve i trešnje. 

“Žene  u agrobiznisu, konkretno vlasnica i direktorka Greeny-a prepoznale su potrebu za osiguranjem useva kao najboljim načinom da zaštite svoju proizvodnju. One razmišljaju o svojoj proizvodnji na dugoročnoj osnovi, a to je jako važno i za Dunav osiguranje”, kaže direktor glavne filijale “Dunav osiguranja” u Kragujevcu Miloš Milosavljević.

Vlada Republike Srbije odobrava subvencionisanje premije za osiguranje useva i plodova već godinama unazad, a na ovom području  subvencije iznose 40 odsto iznosa od ukupne premije osiguranja, rekao je državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović: “Ministarstvo poljoprivrede je u pogledu osiguranja i drugih mera podrške usmereno na registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su i korisnici usluga “Dunav osiguranja”. Mi cenimo to što je Dunav osiguranje na neki način spona i veza sa osiguranicima. Jako nam je važno da te mere budu dostupne poljoprivrednicima”, dodaje Mahmutović.

 

Aranđelovačko područje spada u VI gradobitni razred, odnoosno najveći razred. Grad na ovom području pada gotovo svake godine i nanosi velike štete, posebno usevima, rekao je zamenik predsednika opšttine Aranđelovac Miladin Jakovljević: “Veoma mi je drago što se sve ovo dešava u Aranđelovcu, jer imamo podatke da je veoma mali broj zasada na našoj teritoriji pokriveno osiguranjem, tako da naši poljoprivrednici nisu još dovoljno edukovani, pa je ova radionica jako važna”, Jakovljević. On je rekao da je u toku prošle godine Aranđelovac pogodilo dva puta velike elementarne nepogode, gde je u selima  uništeno i do 80 odsto zasada.

 Kompanija Dunav je osiguravajuća kuća sa najvećim finansijskim rezervama, a beleži i visok procenat u naknadi šteta od čak 96,31 odsto, što je vrlo bitno za osiguranike.

Direktor glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu Miloš Milosavljević rekao je u obraćanju učesnicima radionice i brojnim novinarima da je Kompanija „Dunav“ pouzdan partner nosiocima poljoprivrednih gazdinstava i dodao da su žene naročito interesantna ciljna grupa: „Dunav osiguranje“ je lider na domaćem tržištu osiguranja, zauzima vodeću poziciju u svim vidovima osiguravajuće delatnosti, pa i u osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Kompanija „Dunav“ je osiguravajuća kuća sa najvećim finansijskim rezervama, a beleži i visok procenat u naknadi šteta, čak 96,31 odsto, što uliva dodatnu sigurnost našim osiguranicima. Favorizujemo žene u agraru preko podsticaja u osiguranju, a motivišemo ih i da se bave poljoprivredom. Sada već tradicionalno, naši osiguranici su gosti kompanije na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Za taj događaj tradicionalno odobravamo komercijalne popuste za zaključivanje polisa za osiguranje useva, plodova i stoke, a bavimo se i edukacijom u segmentu osiguranja. Osiguranje je neophodno za zaštitu od katastrofalnih posledica vremenskih nepogoda i primetno je da ga mnogi poljoprivredni proizvođači shvataju kao neophodnu agrotehničku meru – ističe Milosavljević.

U zasadima Greeny-a trenutno se radi rezidba jabuke

Ostvarena premija u osiguranju useva i plodova na srpskom tržištu 2018. godine iznosila je nešto više od 18 miliona evra i za tri odsto je veća nego 2017. godine. Međutim, štete su u odnosu na 2017. godinu veće za 22,5 odsto i biće, takođe, oko 18 miliona evra.

Najveći rizik za poljoprivredu jesu vremenske neprilike. Poljoprivrednici često ulože veliki trud, znanje i sredstva, a u roku od 10 do 15 minuta ostanu bez ičega jer nisu bili osigurani. I pored toga, veoma mali procenat poljoprivrednika je zaštitio svoju proizvodnju.

Gratis polisa „čuvar kuće“ za osiguranje imovine

„Greeny“ d.o.o. raspolaže sa dosta objekata i „Dunav osiguranje“ im je povodom zaključivanja polise za osiguranje primarne poljoprivredne proizvodnje poklonilo polisu „čuvar kuće“, koja se odnosi na osiguranje imovine, opreme i drugih vrednosti.

 

Više od pola miliona osiguranika zaključilo polisu za životno osiguranje

Životno osiguranje  u kompaniji iz godine u godinu kontinuirano raste. U ovom momentu kompanija je na četvrtoj poziciji na tržištu sa visoko postavljenim prodajnim ciljevima.  Iz “DUNAVA” podsećaju da imaju preko pola miliona osiguranika, što kroz vidove ličnih što kolektivnih osiguranja ističu u ovoj kompaniji.

Foto: Aleksandar Mijatović

Nakon najave da će naše voće poput maline jagode i borovnice krenut u izvoz za Liban na sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića i delegacije Privredne komore Japana dogovoreno je da delegacija komore sa privrednicima sredinom marta poseti Srbiju i u Arilju intenzivira dogovore u vezi uvoza smrznute maline i borovnice za šta su iskazali veliko interesovanje. Na današnjem sastanku potpisan je i Memorandum o saradnji između Ministarstva i Poslovne asocijacije Japana i i jugoistočne Evrope. Privredna delegacija Japana i jugoistočne Evrope pokazala je zainteresovanost i za izgradnju fabrike za preradu maline i drugog voća. Nedavnim usvajanjem i usaglašavanjima dokumenata omogućen je nesmetan izvoz kokošijih jaja iz Republike Srbije, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, voćari se pred kraj godine okupljaju na Savetovanju o savremenoj proizvodnji voća. Na 16. po redu skupu, predavači su bili stručnjaci iz naše zemlje i gosti iz Italije, Poljske, Hrvatske. Organizatori Savetovanja su Poljoprivredni fakultet Novi Sad,Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,hortikulturu i pejzažnu arhitekturu i Društvo voćara Vojvodine. Pokrovitelj je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu,vodoprivredu i šumarstvo.
Na Savetovanju je bilo reči o udruživanju voćara, stanju i perspektivi, proizvodnja voća u Srbiji, mehanizovanoj rezidbi, proizvodnji i potrošnji borovnice, očuvanju
kvaliteta plodova kruške i šljive nakon berbe.Prof. dr Zoran Keserović, stručnjak Poljoprivrednog fakulteta, iz Novog Sada rekao je ovom prilikom za Agrobiznis magazin:„Grupa voća i povrća gledano prema podacima PKS i RZS se ubedljivo nalaze na prvom mestu u izvozu sa učešćem od 27%. Nekada je to bilo žito. Sve se više ljudi okreće voćarskoj proizvodnji. Ovo je jedan od dokaza kako uvođenjem savremenih tehnologija, udruživanje i podsticaj koji su bili od strane Pokrajine i republičkog Ministarstva“, daju napredak u proizvodnji.
Dragan Nikolić, direktor futoške firme HEMCOF, predstavio je ovom prilikom uređaj koji obezbeđuje višestruku korist voćarima koji imaju potrebe za selektivnim uništavanjem korova, zahvaljujućiinovacijama nemačkog proizvođača Mantis uz minimalnu potrošnju herbicida. Na primer, koristite sredstvo na bazi glifosata od 1 l/ha zahvaljujući optimalnoj raspodeli aktivnih supstanci profesionalnom ULV-tehnikom ostvaruje se ušteda vremena, nije potrebno mešanje sa vodom, a ostvaruju se optimalna zaštita kulture. Uz ovo nema dodatnog pritiska na zemljište ili upotreba velikog broja radnika. Karaktersitično za ovaj uređaj je i to što je male težine tako da nema opterećenja za leđa. Pogon je na punjive baterije ili napajanje sa motora. Karakteriše ga mala potrošnja energije i jako je tih pri radu.Preostali deo sredstva možete vratiti u posudu i čuvati za dalju upotebu.
Širina prskanja ručnih uređaja je ili fiksna,ili se može podesiti proizvoljno. Količina doziranog herbicida podešava se putem ventila za doziranje, a elektronska kontrola dizni i ventila signalizuje da li postoji neka greška. Uz ovaj uređaj dolazi i držač za podlakticu sa posudom od 1 litra.
Kako zapravo funkiconiše ovaj uređaj? Mantisov patent segment rotirajuće dizne razvijen je za nerazređeno izbacivanje herbicida. Vertikalne rotacione ploča proizvodi sitne kapljice podjednake veličine od oko 150 mikrona, koje se direktno bez pritiska prskaju na 10–55 cm visine od zemljišta. Preostali deo preparata se usmerava nazad u kućište i do rotacione ploče. Time se preparat optimalno iskorišćava i umanjuje rizik gubitka, tako da su dovoljne male količine herbicida za uspešno i ciljno suzbijanje korova.

Izvor:Agrobiznis magazin

Šumadijska opština Knić u poslednje tri godine beleži rast broja novorođenčadi,  ali ni investicije u poljoprivredu nisu zanemarljive. Kraj poznat po voćarskim plantažama i stočarstvu, već osam godina  je domaćin savetovanja voćara,  koje organizuje ,, Gruža agrar”. Zanimljiv stručan program upotpunio je i nastup mladih umetnika kulturno umetničkog društva i glumca kragujevačkog pozprišta Zdravka Maletića koji je podsetio učesnike na Miloša Obrenovića.

Na skupu se u ime aktuelne državne administracija obratio Radivoj Nadlački, savetnik ministra Nedimovića, inače inženjer poljoprivrede i sam poljoprivrednik. On je učesnicima pojasnio da za investicije do 50 000 evra treba da imaju prostiji biznis plan,  dok za veće iznose se radi složeniji. On je ovom prilikom naglasio da treba da budu svi oprezni kada biraju konsultante, da ne treba da plaćaju unapred nikome usluge i da dobro razmisle da li je IPARD ono što odgovara njihovom gazdinstvu.

“Poljoprivrednici treba da znaju da kontrole koje su najavljene nisu samo najava već svaki aplikant će imati kontrole i to tri puta . Nultu odnosno početnu, kontrolu pre isplate,  a i u narednih pet godina” zaključuje Nadlački.

Profesor doktor Franci Štampar,  kaže da nema više “voćarskog raja”. On je u svojoj analizi ukazao da poljoprivrednici u Srbiji treba da se udružuju u krupniju proizvodnju,  kako bi smanjili troškove, kvalitet plodova mora biti vrhunski, sa lepim i atraktivnim pakovanjem i prikazao je nekoliko slajdova na kojima se mogla  videti prodaja voća u koficama.

Profesor Štampar je podsetio i na značaj pčela kao oprašivača,   a za dobre prinose voćari treba da obezbede prisustvo pčela u zasadima. On je naglasio,  da Ruska Federacija sve više ima sopstvenu proizvodnju jabuke vrhunskog kvaliteta u najsavremenijim zasadima. Na pitanje kako dalje,  slovenački stručnjak kaže da moramo ponuditi barem pet hiljada tona jabuke a još bolje pedeset hiljada tona.

 

Zanimljivo je bilo izlaganje doktora Dragana Radivojevića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i dobrog praktičara voćarske struke. On je predstavio istraživanje kako gustina sadnje jabuke utiče na prinose i profitabilnost. Zaključak je da u poređenju sadnje na razmak 100 , cm, 80cm i 60 cm pri razmaku redova tri do tri i po metra kod sorti Greni Smit i Zlatni Delišes najbolja je gustina sadnje na 80 cm. U obrazloženju,  ovaj stručnjak navodi da  veća gustina sadnje  nema ekonomsku opravdanost,  jer imamo značajno povećanje ulaganja koje ne donosi takav prinos da može pokriti troškove TOG povećanje investicije.

 

Na skupu smo sreli Slavka Milutinovića iz Srbobrana,  koji se bavi voćarskom i povrtarskom proizvodnjom. On želi da što pre zaboravi 2018. Godinu,  jer je pretrpeo štete od grada a niti je imao osiguranje,  ni završen sistem protivgradne mreže. On na svom imanju radi zajedno sa sinom i očekuje bolje rezultate ove godine. Kako bi spasao,  što se spasiti može,  on je pokušao da što više preradi svojih sirovina.

 

Savetodavne službe u većini zemalja imaju značajnu ulogu u razvoju poljoprivredne proizvodnje. Kod nas se mogu na prste prebrojati  službe kojima su poljoprivrednici zadovoljni. Što se Šumadije tiče tu nema zime. Na savetovanju smo sreli  Suzanu Nešković, direktorku PSS Kragujevac,  koja je za Agrobiznis magazin rekla da su ovakva savetovanja prilika da se sretnu nauka, struka i praksa.

“Naš princip rada je da se stalno usavršavamo i donosimo stručna znanja do nivoa proizvođača, i na ovom skupu u Gruži ima naših poljoprivrednih proizvođača sa kojima sarađujemo”, istakla je Suzana.

PSS Kragujevac pokriva sve oblasti poljoprivrede,  tako da su na raspolaganju svim poljoprivrednicima,  kako u Kragujevcu tako i u regionu i njihove usluge su besplatne. Na naše pitanje o položaju žena i njihovom angažovanju u poljoprivredi,  gospođa Nešković kaže da sa dolaskom mlađih generacija sve više žena osniva poljoprivredna gazdinstva i počinje sa proizvodnjom, posebno je tome doprinelo i to što se u merama, kako nacionalnim tako i IPARD predviđaju nešto povoljniji uslovi za žene.


“Moram da naglasim da su naše žene sa sela istrajnije i odgovornije i bolje prihvataju ono što im se savetuje,  za razliku od ,  koji imaju tradicionalan pristup proizvodnji. Naročito su aktivnije kada je u pitanju sama promocija proizvodnje i marketing”. Nadovezala se na razgovor i njena koleginica Violeta Petrović Luković, koja je ukazala na činjenice da žene imaju više sklonosti ka želji da na svom imanju primene inovacije. One više vole da obrada zemljišta bude savremenija, SORTIMENT, novi, aktuelan i da svoje poljoprivredne proizvode upotrebe za preradu.

Milorad Pisar,  nam je najpre rekao da je “mladi”proizvođač sa svega trideset dve godine iskustva i za sebe kaže da i dalje mnogo toga ne zna jer je svaka godina specifična. Javljaju se novi problemi  i nova rešenja.

 

“U našem jagodarstvu mnogi mešetari koriste priliku da se na internetu reklamiraju i prodru do proizvođača”. On smatra da je najveći problem kod nas što se znanje poklanja ili krade. To je doprinelo da je jagodarstvo na nivou gde je danas. Dodao je još i da je ozbiljna proizvodnja ono što možemo sami realizovati,  ili uz pomoć najbližih i okoline.

 “Nemam sopstvenu proizvodnju jagode jer ne bih stigao na oba polja da radim tako da se bavim plasmanom sadnica i ne mogu reći da je prinos kilogram ako je između 400 i 600 grama. Pošto se ja bavim frigo sadnicama,  mogu da govorim samo o tome i sadnja je za ove sadnice najbolja u junu i julu,  odnosno do 10.  avgusta zasad mora biti formiran”. Prema njegovim rečima u Evropi je trend jedna sadnja,  jedna berba i kada bi Ministarstvo primenilo uredbu barem 20-30% naših proizvođača bi isto radilo. Što se tiče pripreme zemljišta,  ona počinje već u decembru a ne kada skinemo žito,  jer samo tako možemo sve uraditi na vreme.

 

Prof. dr Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Begradu, istakla  je da je primena hidroponske sadnje u ,,Gruža ggraru” dala očekivane rezultate i prinos je bio dobrog kvaliteta. “Ključni faktor u ovoj tehnologiji je navodnjavanje uz punu primenu savremene agrotehnike. Dizajniranje programa ishrane je u skladu sa samim zasadom, njegovom starošću, očekivanim rezultatima i stanju biljaka”. Kako je istakla  sadnja borovnice može biti u jesen iu  proleće. Naš problem je prema njenim rečima,  to što  se ne primenjuje jesenja sadnja kod uvoznih sadnica,  već da se one sačuvaju i sade u proleće,  jer  nisu dobro pripremljene za zimsko mirovanje.

 

Učesnici na savetovanju inženjeri, proizvođači i savetodavci 

Kada je reč o aktuelnim vremenskim uslovima, sneg i niže zimske temperature prof.  dr Jasminka Milivojević,  kaže da je borovnica u dubokom zimskom mirovanju i neće imati problema,  jer su temperature išle u blaže minuse koje borovnica bez problema podnosi.

 

Domaćin skupa Miroslav Nikolić, predsednik opštine Knić i vlasnik Gruže Agrara,  otvarajući skup poželeo je dobrodošlicu svim učesnicima i zahvalio se što su došli po  mećavi, poželeo je dobru proizvodnju i mnogo bolje cene proizvoda proizvođačima,  kao i da se jedni na druge oslanjaju u proizvodnji i životu. Opština Knić je jedna od retkih na čijem čelu se nalazi poljoprivredni proizvođač. Miroslav Nikolić nalazi se od 2018. godine na čelu ove šumadijske opštine i bavi se proizvodnjom jabuka i borovnice.

 

Skup je bio i prilika da se razmene mišljenja 

Detaljno u Agrobiznis magazinu za februar 2019. godine

Pretplata na 0692211049

Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o podsticajima programima za unapređenje konkurentnosti za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja, koji je objavljen krajem prošle nedelje, po prvi put se uvodi početni rok za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaj po ovoj meri. Zahtevi će se od ove godine podnositi od 1.maja do 31.avgusta.

Novina je i da više nema ograničenja u pogledu maksimalne površine zasada za koji se mogu ostavriti podsticaji, izuzeti su i dodatni podsticaji za knip sadnice, dok su na drugoj strani uvedena dodatna sredstva za nabavku supstrata sa sertifikatom za klasičan zasad borovnice na bankovima.

Povećani su i maksmialni iznosi koje korisnik može da ostvari u toku jedne kalendarske godine i to sa 3.000.000 na 5.000.000 dinara – za nabavku sadnica maksimalni podsticaj je sa 2.000.000 povećan na 3.500.000 dinara, za nabavku naslona, odnosno kolja može ostvariti podsticaj do 1.000.000, dok je maksimalni iznos za pripremu zemljišta odnosno nabavku supstrata 400.000 dinara.

Za više informacija posetite stranicu (http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-programima-za-investicije-u-poljoprivredi-za-unapredjenje-konkurentnosti-i-dostizanje-standarda-kvaliteta-kroz-podrsku-podizanja-visegodisnjih-proizvodnih-zasada-vocaka

http://domacinskakuca.rs 

VALJEVO – Da je lako proizvesti hranu po principima organske poljoprivrede a daj je taj proizvod teško plasirati na tržište uverio nas je i Valjevac Čedomir Đurđević. Poslom tehnologa za koji se i školovao bavi se već 35 godina a organsku šljivu gaji poslednjih pet. Kada je počinjao ”kraljica voća” bila je na 60 hektara a sada na 30 i ”pitanje je kaže da li će održati tu proizvodnju”. Na obroncima Povlena, Medvednika, delom Maljena, Sokolskih planina i Vlašića sazreva šljiva gajena po organski principima uz minimalnu upotrebu pesticida i hemijskih preparata.

”To su pre svega autohtone sorte šljive ‘’dorosavka’’, ‘’crvena ranka’’, ‘’metlaš‘’, ‘’pošarka’’, ‘’požegača’’. U ovoj proizvodnji prinosi u odnosu na konvencionalni način su za oko 30 posto manji. Prinos se po stablu kreće od 15 do 20 kilograma, a u rodnim godinama i do 25 kilograma. Kvalitet ovog roda je lošiji od onog koji je intenzivno štićen hemijskim sredstvima, ali mi to u preradi prevazđemo”, kaže Đurđević i dodaje da se jednim delom radi o sopstvenim zasadima a delom je to ugovrena proizvodnja.

Plave plodove prerđuje u rakiju a od prošle godine od njih spravlja i organski namaz bez šećera i aditiva, sa malo suve materije.  Svi proizvodi su dobro ocenjeni od strane potrošača i struke  a nagrađeni su medaljama i diplomama, ali to kaže Đurđević nije dovoljno jer teško može da ih plasira na tržište. Na ovogodišnjem četvrtom Međunarodnom festivalu tradicije i prirode ”Žestiva” održanom u Užicu rakija od šljive i travarica nagrađene su zlatnim medaljama, dok se sa 13. Sajma etno hrane i pića u Beogradu Žurđević vratio sa tri diplome za klekovaču i travaricu, organsku rakiju od šljive i voćni namaz od organske šljive.

” Organski namaz smo proizveli u saradnji sa jednim profesorom sa Tehnoločkog fakulteta u Beogradu. To je proizvod od ćiste šljive. Nije ga problem proizvesti ali je teško naći tržište. Uzorke sam slao i u Češku, Slovačku, Nemačku, Austriju, Sloveniju ali i pored Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju mi nailazimo na barijere koje su van tog sporazuma i koje mi ne možemo da prevazđemo”, priča naš sagovornik i dodaje da je 2012. godine ukupna proizvodnja u njegovoj firmi  ”Eko tehnology”iznosila skoro 50.000 litara, a ove godine je kaže samo  održaostatus zasada organske proizvodnje a ”nisam preradio ni jedan kilogram organske šljiive, sve je prodato kao konvencionalna. Razlog nije bio u tome što nismo hteli da radimo već što nema tržišta ili smo preskupi u odnosu na uvozne proizvode”.

Prema njegovim rečima u odnosu na zemlje u okruženju ova proizvodnja u Srbiji je znatno skuplja. Kaže da mnogi proizvođači odustaju i počinju da uvoze organske proizvode i dodaje da su u povoljnijem položaju oni koji samo rade primarnu proizvodmju i tu robu prodaju na pijaci.

”Ovaj proizvod skuplji je od onog proizvedenog na konevencionalan način a opet skupljii od organskog iz uvoza. Nama su konkurencija proizvođači iz Bugarske jer oni imaju veće subvencije i ne plaćaju sertifikaciju, jer država izdaje sertifikate. Ja plaćam dvostruko sertifikaciju  biljne proizvodnje i preradu. Dolazimo do toga da sam ja po jedinici proizvoda skuplji za 50 evro centi do jednog evra. Ove godine izdaci su malo manji iz razloga što samo plaćam održavanje sistema što je 600 do 700 evra a kada sertifikujem i proizvodnju tada cifra dostiže i 2.500 evra. To je velika stavka. Mi ne možemo da dođemo ni do kupaca jer postoji barijera izmđu mene kao proizvođača iz Valjeva i na primer kupca u Beogradu. Kada me pitaju gde mogu da kupe ove proizvode ja ne znam šta da im kažem jer se prodaju u samo dve radnje. Neće niko da pređe sa jedne na drugu stranu Beograda da kupi jedan proizvod a Valjevo nema tržište za ove proizvode. Sa druge strane mi ne možemo da uđemo u velike trgovinske lance koji su preskupi ”, navodi Đurđević.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 2017. godine organski proizodi u Kolubarskom okrugu gajeni si na 572 hektara, što je svega četiri odsto od ukupnih površini koje se nalaze pod ovom proizvodnjom u Srbiji.

Izvor:

https://patak.co.rs 

Dejan Milošević, predsednik pčelarske organizacije iz Požarevca, za Agrobiznis magazin kaže da svi pčelari u ovoj organizaciji redovno koriste podsticaje kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. „Imamo članove koji ostvaruju podsticaj od trista do četristo hiljada dinara. Tokom prošle godine nabavili smo opremu koju zajednički koristimo kao udruženje a naši članovi redovno konkurišu za mere ministarstva poljoprivrede“ zaključuje Milošević. Ovom prilikom nam je rekao da što se tiče podsticaja za pčelarstvo od strane Ministarstva poljoprivrede 95% je  isplaćeno a ostalih 5% su zahtevi predati u maju i očekujemo da će biti uskoro isplaćeni.

„Odmah na početku želeo bih da naglasim, lokalna samouprava misli na vas podjednako kao i na sve ostale meštane kako gradskih tako i seoskih mesnih zajednica. Želja da u našem kraju razvijamo industriju, turizam i proizvodnju nije umanjila saznanje da je snažna poljoprivreda ovog kraja preduslov bilo kakvog napretka Požarevca i Braničevskog okruga“ rekao je Bane Spasović gradonačelnik Požarevca.“Pitali smo struku, konsultovali vas i došli do mera, pomoći i podsticaja kojima bi osnažili poljoprivrednike i poljoprivredna udruženja. Upravo zahvaljujući konsultacijama sa vama i stručnim službama uvideli smo da je pored ovih 20 miliona potrebno još duplo toliko koje smo već odredili za nove subvencije, izgradnju atarskih puteva, protivgradnu zaštitu ali i edukaciju,“ zaključio je Spasović.

Saša Đorđević Član gradskog veća zadužena za poljoprivredu, je ovom prilikom istakla da je dosta toga urađeno u prethodnom periodu za poljoprivredne proizvođače ali da se tu neće stati već će iz godine u godinu izdvajati sve veća sredstva.

U izjavi za Agrobiznis magazin gradonačelnik Spasović kaže da je grad Požarevac pored direktnih podsticaja u iznosu od sedamdeset miliona dinara podržao poljoprivredu indirektno kroz uređenje atarskih puteva.Zajedno sa sredstvima ministarstva poljoprivrede uređeno je više od 20km puteva. Taj posao nije rađen prethodnih devet godina.

Prema rečima Sanje Bačić, predsednice Udruženja voćara Požarevca, najviše sredstava dobijeno je za potrebe postavljanja sistema za navodnjavanje, nabavku sadnog materijala, plastenika i stočarstva. Najviše korisnika je dobilo po 100.000 a bilo je i onih koji su dobili između 200.000 i 400.000 dinara. Ona nam je objasnila da su sredstva dobijena kroz sufinansiranje investicija i da je procedura još jednostavnija nego na nivou od strane države. „Na primer, za sadni materijal i plastenike povraćaj je bio 60% dok je za stočarstvo 40%“. Ona je za naš časopis rekla da je godina za voćare u ovom kraju bila uspešna kao i da je potencijal voćaka u zasadima gde su pravilno primenjene agrotehničke mere dobar i da se može očekivati takođe dobra godina.

Među korisnicima podsticaja bio je i Ljubiša Petrović iz Kasidola koji ima 3h pod kajsijom. On je zasadio novih 115 ari i kaže da je dobio povraćaj 60%. „Zahvalan sam, to do sada nije bilo. Pored ovoga bavim se ratarstvom i stočarstvom. Nisam imao probleme sa prodajom plodova i već sutradan sam bio isplaćen. Kod mene u zasadu su inače sorte kajsije sa oznakom NS i ovom prilikom želim da pozdravim profesora Keserovića koji nam je poslao pupoljke za razmnožavanje. Pored finansijske pomoći Ljubiša nam je rekao da ima i dobru stručnu pomoć.

Njegov mlađi kolega Dobrica, takođe iz Kasidola, odlučio se za sadnju borovnice a bavi se i ratarstvom i stočarstvom. „Kupio sam 5000 sadnica od SUPERIOR-a iz Velike Plane i zasadio na 1,7 hektara. Proizvodnja je na bankovima. Sorta je DjUK. Ne bih o novcu, ali je sve skupo koštalo“.

 

Kompanija Delta Agrar 2007. godine na imanju AD "Podunavlje" u Čelarevu započela je podizanje jednog od najsavremenijih zasada jabuka u jugoistočnoj Evropi. Voćnjak danas ima površinu od 500 hektara i nalazi se u bačkopalanačkom rejonu koji ima povoljne uslove koji omogućavaju postizanje visokih i stabilnih prinosa jabuke. Voćarska proizvodnja proširena je i na istočnu Srbiju sa novih 100 hektara u Zaječaru, a plan Delta Agrara je da godišnje širi zasade za 100 hektara.

"Ove godine proizvedeno je u našem voćnjaku 25 000 tona jabuka. Ponosni smo na taj rezultat s obzirom na to da smo imali probleme koje je karakterisalo vrlo nestabilno vreme, a temperaturne oscilacije bile su takve da smo u januaru doživeli april, a u aprilu januar. Na sve to kasnije se nadovezalo i veoma toplo proleće sa temperaturom od 28 do 30 stepeni, kišno leto i suva jesen. Naše najbrojnije sorte su Modi, Zlatni delišes i Greni Smit čiji je rod ove godine bio 15 000 tona. U perspektivi kroz tri godine, očekuje se da će najbolje biti Modi, Pink lady i Evelina", kaže Nikola Milićević, direktor Podunavlja.

Koje još nove sorte će se naći u njihovim voćnjacima i zašto su izabrali baš te pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31