Gornji i Donji Vrtogoš su dva sela, odnosno mesne zajednice koje razdvajaju upravo samo n zivi sve ostalo je isto, a osnovno je da pripadaju Gradu Vranju, i da dele istu sudbinu ljudi koji žive u ovim krajevima. Dve mesne zajednice bave se poljoprivredom ukupno 1100 stanovnika u 350 domacinstava. Kada prolazite ulicama, retko koja da je asvaltirana, a neodoljiv utisak je kao da je ovde vreme stzalo. Međutim ako se siđe sa ulice u dvorište, na njive mišljenje posetioca se svakako menja. Poljoprivreda je ovde glavna preokupacija, a meštani uglavnom proizvode voće i povrće, mada ima i onih koji su se odlučili za cvećarstvo ili neguju tradiciju stočarenja. Ovde se beleži i komasacija iz 1988. godine kada je nastao posed veličine 420 hektara i na njemu se odvija ratarska proizvodnja. Nekada je ovde bila Vrtogošanka -  zadruga koja je otkupljivala proizvode.

Nekoliko proizvodjaca u selu ima dugu tradiciju proizvidnje rasada voca. Tasic Velimira Srboljb sa ponosom nam kaže da se on bavi proizvodnjom rasada voća i loze vise od 50 godina. Naučio sam da kalemim od 17. godine. Znanje nam je preneo tadašnji omsija Spira Petrovic koji je 1912. godine je poceo da se bavi kalemljenjem. Spirsa je bio poznat širom tadašnje Jugoslavije i proizvodio je dva miliona sadnica. Svakoga dana kod njega je bilo 50 radnika.  Naš sagovornik seća se da ke 1967. i1968.godine radio 150000 kalemova za Titiv Veles . Kasnije se osamostalio i ovaj posao radi i danas. „Jedino nisam imao kalemove kada nismo mogli da radimo u vreme bombardovanja 1999. godine. Jer nije bilo moguce raditi. Danas proizvednja nije ni blizu tadašnjeg nivoa jer se proizvde oko  2000 sadnica loze i 6000 voćaka. Sve se uglavnom zasadi na okućnicama, jer nema podizanja novih većih zasada u ovim krajevima.

 

Opširnije u Agrobiznis magazinu za oktobar koji izlazi 15.10.2018. godine

www.agrobiznis.rs 

Opština Boljevac i ove godine nastavlja strategiju subvencionisanja poljoprivrednih proizvođača.

Ove godine u Fondu za poljoprivredu, u okviru Programa ruralnog razvoja, obezbeđeno je sedam miliona dinara. Visina subvencija iznosi 48 posto od vrednosti pojedinačne investicije, saopštila je opštinska uprava.

Zabeleženo je veliko interesovanje poljoprivrednih proizvođača za različite vidove podsticajnih sredstava, a sve više je onih koji se opredeljuju za voćarstvo. Poljoprivredni proizvođači, njih 97, koji imaju registrovana gazdinstva i ispunili su uslove konkursa za dodelu subvencija iz oblasti poljoprivrede, potpisali su nedavno ugovore o sufinansiranju nabavke opreme, mehanizacije ili sadnog materijala iz oblasti ratarske, stočarske, voćarske proizvodnje i pčelarstva, navodi se u saopštenju Opštine Boljevac nakon potpisivanja ugovora.

Projekat „Boljevac – kapija Timočke Krajine“ je sufinansiran sredstvima iz Opštine Boljevac. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sedam-miliona-dinara-za-razvoj-poljoprivrede/

Preduzeće koje se inače bavi proizvodnjom cigle i crepa „Mladost“ iz Leskovca, zakupilo je oko 200 hektara zemlje na području grada Leskovca, uglavnom nekadašnje plantaže vujanskog „Porečja“, i oko 100 hektara na području opštine Vlasotince sa namerom da na ovim  površinama podiže nove voćnjake.

Ovo je za JUGpress potvrdio i šef Odseka za privredu i poljoprivredu grada Leskovca Boban Sokolović.

“Oni su ovo zemljište uzeli po članu 61. zakona, po kome prvih pet godina nemaju obavezu plaćanja, ali u tom periodu imaju obavezu da prokrče stare voćnjake i podignu nove zasade,- dodao je Sokolović.

Od šeste godine počinju da plaćaju zakup.

” Ukoliko ispoštuju ono što je predviđeno ugovorom u prvih pet godina, onda im se produžuje zakup na još 25 godina. Šta dalje oni rade na tom prostoru to dogovaraju direktno sa Ministarstvom poljoprivrede”,  dodaje Sokolović.

On kao neistinite odbacuje priče koje se čuju u porečkom kraju da će, zapravo, “Mladost” po brdima iznad sela, na kojima su nekada bili voćnjaci “Porečja”, da kopaju zemlju za svoju proizvodnju.

“Ugovori su potpisani, ljudi dižu potpuno novu proizvodnju i to je jedna od većih investicija u poljoprivredu kod nas”, rekao je Sokolović.

Nekadašnji radnici “Porečja” su nam ispričali da su, zapravo, najbolje površine pod voćnjacima zauzele dve firme iz porečkog kraja “Jugprom” i “Fungo jug”, i da nije poznato da li oni nekome i koliko, plaćaju za to.

Kažu i da je zemlja koja je ostala na nekim mestima slabijeg kvaliteta, ali smatraju da je to što će “Mladost” da podiže nove voćnjake “odlična vest” i da to može da znači da će i ljudi iz porečkog kraja najzad dobiti šansu za posao.

 

Izvor: https://jugpress.com/mladost-sadi-vocnjake-u-leskovackom-i-vlasotinackom-kraju/

Kao što kaže ona narodna, kole sreće se okreće; dok su prošle godine, jagodari bili prezadovoljni, ove godine se nisu usrećili. S druge strane, bagrem je zlata vredeo pčelarima. Žetva jarih useva je u toku, i očekuje se dobar rod, i povrća će biti u izobilju. 

Ostaje da se vidi kako će se sve odraziti na novčanike domaćina. Uspešno je završen i 85. Međunarodni sajam poljoprivrede, na kojem smo počastili posetioce sa 20.000 primeraka Agrobiznis magazina. 

Nedavno je potpisan ugovor o kupovini IMT-a, nije mrtvo slovo na papiru, već nova realnost, tako da možemo, ako je suditi po najavama iz Vlade, očekivati nove modele, već početkom naredne godine. 

Kada je o struci reč pripremili smo, vam puno zanimljivih tema, kao što su podizanje zasada brusnice, kako unaprediti ishranu mlečnih goveda, đubrenje u organskoj proizvodnji. Posetili smo Belo Blato, Ohrid.... 

http://agrobiznis.rs/ 

Udruženje ,,VOĆARA Požarevac'' koje je praktično osam godina bilo neaktino, poslednje dve godine registruje troduplo povećanja članova i mnogostruko povećanje pod zasadima. Primećeno je da sve veći broj mladih i žena,  žele da se bave voćarstvom i to rezultuje sve intenzivnijem zasadu, uz primenu savremene tehnologije.

Sredstva koje dobija na konkursima Udruženje pomaže svojim članovima u kupovini sadnog materijala i to na sledeći način : 1000 sadnica oraha, 4700 maline, 1700 loznog kalema i 720 ostalog voća. Subvencioniše i poboljšavanje i osavremenjivanje mehanizacije. Na primer 3 atomizera, 2 tarupa, 10 km creva i prateće opreme za navodnjavanje, kao i stubove, žicu i ogradu.

Udruženje sarađuje sa Poljoprivrednom školom ,,Sonja Marinković'', ,,Malom školom voćarstva'', a redovno ima i razne goste, predavače, stručnjake i profesore.  Ima kontakt sa Ambasadom češke Republike, kao i sa Ambasadom Kraljevine Španije.

Cilj im je da se prošire i da zajednički nastupaju i plasiraju voće u zemlji i inostranstvu, kao i regionalizacija samog Udruženja.

Trenutno su u Udruženju opština Požarevac, Malo Crniće, Veliko Gradište i Petrovac, a imaju i kontak sa voćarima iz Žagubice, Golubca i Kučeva.

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

Na devetoj po redu Nacionalnoj konferenciji o poljoprivredi,  razgovaralo se o veoma aktuelnoj temi, a  to je rejonizacija poljoprivredne proizvodnje u Srbiji.  O tome je govorio jedan od naših najboljih stručnjaka za voćarsku proizvodnju, prof. dr Zoran Keserović,  sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,  koji je istakao da je voćarska proizvodnja proširena u AP Vojvodini za 4 – 5 puta, pre svega, kako je istakao Keserović, zbog boljih podsticaja nego u Centralnoj Srbiji u poslednjih 15 godina.

Podsticaji su usmereni za tehnologije koje su namenjene klimatskim promenama, a u AP  Vojvodini nije bilo velikih oscilacija kao u Centralnoj Srbiji. On je naglasio da su se pretežno podizani zasadi sa protivgradnim mrežama i sistema za navodnjavanje.

 ,,Rezultati PKS prikazuju da je 2012. godine među 10 izvoznih proizvoda,  višnja i malina, međutim sada je među njima i jabuka. Time se pokazao značaj uvođenja novih tehnologija, naročito sorti i podloga.''

Profesor dr . Keserović pozvao je poljoprivrednike da ulažu u voćarsku proizvodnju i poručio,  da Srbija nije nikako rizična zemlja kada je u pitanju proizvodnja jabuka, koje se u svetu sada veoma cene, kao i da tehnologije koje se kod nas primenjuju,  da su daleko naprednije nego u nekim zemljama koje je on posetio, posebno apostrofirajući Rusku Federaciju i Maroko.

 ,,Siguran sam da je proizvodnja jabuka dobra investicija za narednih 10 godina.'', dodao je profesor Keserović.

Na ovoj konferenciji moglo se čuti da Republičko Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na projektu rejonizacije voćarske proizvodnje u Srbiji, zajedno sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu, Poljoprivrednim fakultetom Novom Sadu i Institutom u Čačku.  Radi se na poslu koji treba da bude kompletno gotov za tri  godine i da se izvrši podela na rejone u odnosu na osnovu klimatske podatke, zemljišne podatke i nadmorsku visinu i tako odrede voćne vrste, sorte i klonovi koji tu daju najbolje rezultate.

 

 

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

Za Program podrške za sprovođenje polјoprivredne politike i ruralnog razvoja na teritoriji grada Kragujevca za tekuću godinu iz gradskog budžeta je opredeljeno oko 12,2 miliona dinara, za podsticajne mere više od 10,1 milion dinara, a za direktna plaćanja 2,1 milion dinara, saopšteno je sa sednice Gradskog veća. 

U selima na teritoriji grada Kragujevca intenzivni porast beleži se u voćarstvu, blagi porast u povrtarstvu, dok je ratarstvo i dalјe otežano faktorima poput malog i usitnjenog poseda, zastarele mehanizacije, slabe upotrebe đubriva i sredstava za zaštitu bilјa. U pčelarstvu povećava se broj aktivnih pčelara i košnica, dok je stočarska proizvodnja u staganaciji, zbog kolebanja na tržištu prilikom otkupa. Zbog toga je, između ostalog, donet program podrške kojim je za regres reproduktivnog materijala za veštačko osemenjavanje krava i junica planirano je 2,1 milion dinara, a za investicije u fizičku imovinu polјoprivrednih gazdinstava 6,9 miliona. Maksimalni iznos po korisniku je od 50.000 do 80.000 dinara. Za uspostavlјanje i jačanje udruženja u toj oblasti planirano je 1.750.000 dinara“, navodi se u saopštenju Gradskog veća. 

Podsticajne mere biće objavlјene, osim na zvaničnoj internet stranici grada, na oglasnoj tabli Gradske uprave, kao i seoskim mesnim kalncelarijama. Potencijalni korisnici sve informacije mogu dobiti u prostorijama Gradske uprave za privredu.

Na sednici je data saglasnost na poseban program korišćenja subvencija Gradske agencije za saobraćaj za 2018. godinu, kao i da se JKP „Gradske tržnice“ kratkoročno kreditno zaduže za dva miliona dinara uz rok otplate od šest meseci u cilju obezbeđenja nedostajućih sredstava za isplatu stimulativnih otpremnina u postupku racionalizacije. Odobrena su i sredstva subvencija JP „Putevi“ Kragujevac u iznosu od 1,8 miliona dinara za tekuću likvidnost.

 

izvor : http://www.infokg.rs 

Rezidba šljive trešnje, višnje, breskve i kajsije (koštičavo voće)

Zahvaljujući brojnim iskustvima i istraživanjima rezidba voća omogućila nam je da sve više postižemo odlične prinose sa plodovima ekstra kvaliteta koje traži probirljivo tržište. Ni razlika u ceni između prve i ekstra klase nije mala, da ne govorimo o drugoj klasi. Osnovno o čemu treba da vodimo računa kod rezidbe je to koju voćku orezujemo, koja je sorta u pitanju, stanje zasada i naravno šta želimo rezidbom da postignemo.

Kod šljive rezidba zavisi od grančica na kojima se formiraju plodovi  i one se razlikuju kod različitih sorti tako da one sorte koje rađaju na mešovitim grančicama treba najintenzivnije orezivati dok kod sorti koje rađaju na kratkim rodnim grančicama porebno je da ostavite određen broj jednogodišnjih letorasta.

Rezidba kod breskve zavisi od kondicije stabla i same krune koja je formirana. Kada breskvu orezujete treba da ostavljate mešovite rodne grančice dužine 10-15 cm u vidu riblje kosti i to po 30 u gušćem i do 80 grančica u klasičnom zasadu (kod većeg razmaka sadnje).

Kada govorimo o kajsiji treba naglasiti da kod nje rezidbu izvodimo tri puta i to u proleće odnosno u periodu kretanja vegetacije kada se izbacuju grane koje se ukrštaju, zagušuju krunu, polomljene i grane koje smetaju pri obradi mehanizacijom. Drugi put kajsiju orezujemo tokom leta obično krajem  maja ili početkom juna i tada radimo prekraćivanje izbilih mladara za 1/3 ili ½ dužine. Treća rezidba je posle berbe i tada se odstranjuju polomljenje i osušene grane. Ovu rezidbu je nabolje sprovesti sredinom jula do 15 avgusta, u zavisnosti od vremena sazrevanja plodova.

Većina zasada tršnje u Srbiji je stara, stabla se vode u vidu slobodne krune, rezidba gotovo da  se i ne izvodi, ali novim, intenzivnim zasadima se primenjuje gusta sadnja. Zbog toga je neophodna redovna i oštra rezidba (intenzivna), a stabla se održavaju do visine koja je pogodna za rad sa zemlje. Ono što što je primetno jeste formiranje novih zasada sa intenzivnom proizvodnjom gde se postižu odlični rezultati. Jedan takav zasad sa najavremeniom agrotehnikom je u okolini Zaječara o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu.

Rezidba višanja: Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, majski buketić 2-7 cm -sa više cvetnih pupoljaka,- slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), mešoviti-više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni -kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tanjih grančica.

Takođe treba da znamo da kod sorte koja rađa na višim rodnim grančicama rezidbom obezbedimo dovaljan broj umereno bujnih letorasta i da orezivanjem sprečimo njihovo premeštanje na periferiju krune. Ako je u pitanju sorta koja rađa na majskim kiticama (KELERIS 14, ERDI BOTERMO) neophodno je obezediti dovoljan broj jednogodišnjih letorasta na kojima će se formirati kratke rodne grančice. Kod trećeg tipa sorti višanja, gde imamo plodove na jednogodišnjim rodnom drvetu i na kratkom rodnom drvetu, rezidbom treba da smanjimo preteranu rodnost i ostavimo što veći broj umereno bujnih letorasta koji će dati najkrupnije plodove. Sorta pogodna za gustu sadnju višnje je Oblačinska.

 

Reziba jabuke i kruške

Rezidba jabuke može biti  kratka ili duga. Primenom sistema duge rezibe povećan je prinos po jedinici površine zasada, a ostvaruje se i veće učešće plodova ekstra klase, bolja obojenost plodova što obezbeđuje veće prihode.

Kada je u pitanju kruška, prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu predlaže da se pridržavate dva osnovna principa: slabija rezidba (manje orezivanje) na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba (jače orezivanje) povećava bujnost i usporava rodnost.

 

 

 Intenzivan zasad jabuke

 

U današnje vreme, u proizvodnji malina, đubrenje je veoma važno. Ukoliko ga nema,  ne mogu se ostvariti veći prinosi i dobar kvalitet plodova. Značaj đubrenju pridaje činjenica da malina, kao i kupina, spada među voćarske kulture koje najviše troše hranljivih sastojaka iz zemljišta, jer svake godine obrazuje veliki broj novih izdanaka i istovremeno donosi obilan rod.

Malina, kao i ostale voćne vrste, zahteva iste hranljive elemente, ali kada je u pitanju količina elemenata koje koristi, znatno se razlikuje. Najvažniji hranljivi elementi za malinu su : kalijum, azot i fosfor i to baš redosledom kojim su navedeni. Potrebe maline za ovim elementima zavise od njenog urasta, stepena produktivnosti, klimatskih uslova, gustine sadnje i sistema gajenja, dok količina i vrsta đubriva koja će se koristiti zavisi od zrmljipta, obilnosti meliorativnog đubrenja i drugih osobina zemljišta. Nedostatak ili višak potrebnih hranljivih elemenata u biljci ili zemljištu izaziva pojavu različitih simptoma fizioloških poremećaja, koji se u velikoj meri nepovoljno odražavaju na rast i rodnost maline, a mogu ponekad i da ograniče njenu proizvodnju. Ovo utiče na spoljni izgled biljke (boja, oblik i veličina), smanjuje se rast izdanaka, rodnost, javljaju se kratke internodije, kao i drugi simptomi.

Da bi gajenje maline bilo uspešno potrebno je da zemljište sadrži velike količine organskih materija (humusa),  i da se nedostatak nadoknađuje đubrenjem organskim đubrivima za vreme pripreme zemljišta.

Utvrđivanje potrebnih količina hranljivih elemenata za obezbeđenje potpune i kontinuirane ishrane maline, kao i drugih vrsta voćaka, obavlja se pomoću više metoda. Najvažnije su: ogledi s đubrenjem, hemijske analize zemljišta, folijarna dijagnoza na osnovu analize lišća i vizuelna metoda.

Malinu bi trebalo đubriti svake godine, iz više puta. Broj i količina đubriva zavise od više činilaca, a u prvom redu od uzrasta, stanja i izgleda zasada, stepena intenzivnosti gajenja, vrste đubriva, plodnosti i drugih osobina zemljišta.

U prvoj godini nakon sadnje,  malini treba obezbediti što intenzivniji porast korenovog sistema i većeg broja izdanaka za rod naredne godine. Tako da, malinu u prvoj vegetaciji potrebno prihranjivati samo azotnim đubrivima u dva do tri navrata, pošto je malini najviše potreban azot.

U periodu rodnosti maline, od druge godine pa nadalje, u zasadu redovno svake godine treba obavljati osnovno đubrenje, prihranjivanje, a prema potrebi i dopunsko đubrenje preko lista.

Da bi se postiglo brže formiranje dobro razvijenog žbuna rezidba kupine sa tim ciljem se izvodi 3-4 godine, dok se ne formira dobro razvijen žbun i kupina ne stupi u punu rodnost. Stalnom obnovom rodnog drveta reguliše se rodnost i kvalitet ploda.

Sa rezidbom se počinje još pri sadnji kupine, kada se skraćuju žile korena. Stablo se jače oreže (na 20-30 cm) da bi se uspostavila ravnoteža s korenovim sistemom.

Bez obzira u kom se godišnjem dobu sadilo, skraćivanje sadnica se vrši samo u proleće.

Rezidba podstiče razvoj korena i adventivnih pupoljaka iz kojih treba da izrastu što jači letorasti – izdanci. Oni dostižu dužinu  2-3 metra, a skraćuju se leti tako da naredne godine daju rod. Krajem leta, kada su izdanci porasli, stari deo sadnice treba orezati do zemlje.

 Rezidba kupine u rodu

Ova mera izvodi se iz u dva navrata – u proleće (krajem marta, početkom aprila) i u drugoj polovini leta, nakon berbe. Prvo se svi oštećeni i slabo razvijeni izdanci uklone iz zemlje, a zdravi i dobro razvijeni izdanci se ostavljaju.

U zavisnosti od bujnosti sorte, razmaka sadnje u redu, sistema gajenja i rasta izdanaka menja se broj izdanaka koje treba ostaviti za rod po žbunu.

Izdanci koji se ostave po žbunu orezuju se na sledeći način : skraćuju se vrhovi i po strani izbojci na određenu dužinu. Jačina skraćivanja vrhova izdanaka zavisiće od sistema gajenja i dužine izdanaka.

Kod špaliranog sistema gajenja skraćivanje izdanaka je minimalno, a kod kombinovanog uspravnog sistema vrhovi izdanaka se skraćuju na 20-40 cm iznad poslednjeg reda žice. Skraćivanje bočnih izboja takođe zavisi od bujnosti sorte. Bočne grančice bujnih sorti trebalo bi skratiti na 30-40 cm od osnove, dok kod slabo bujnih sorti treba da bude 10 cm od osnove.

Kod uspravno rastućih sorti kupine (kod kojih se formira veliki broj bočnih grančica) rezidbom u proleće treba izvršiti njihovo proređivanje uklanjanjem od osnove.

Jedna od sličnosti sa rezidbom maline je da u rodnim zasadima kupine treba ukloniti mlade izdanke od početka kretanja vegetacije do kraja cvetanja, jer se pokazalo da se one kasnije pretvaraju u vrlo bujne izdanke koji potroše veliku količinu vode za razvoj i mineralnih materija, što se kasnije negativno odrazi na prinos i kvalitet ploda. Time se primorava razvoj srednje bujnih rodnih izdanaka koji u narednoj godini daju visoke prinose.

Kako bi se kod određenih puzećih sorti kupine koje su bez bodlji (npr. Tornfri, Smutsen) potenciralo grananje i razvijanje bočnih rodnih grančica, leti bi trebalo izvršiti pinciranje (zakidanje) vrhova mladih izdanaka (kada dostignu dužinu 80-100 cm).

Odmah nakon završetka berbe (u zavisnosti od sorte – krajem leta ili početkom jeseni), sve izdanke koji su dali rod treba orezati dd zemlje. Zatim, potrebno je odstraniti i sve polomljene, suve i slabo razvijene i pregusto izrasle izdanke, i sve zajedno izneti iz zasada potom spaliti. Ovakvo uklanjanje izdanaka starih dve godine je bitna preventivna zaštitna mera jer znatno smanjuje opasnost od napada bolesti i štetočina.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30