Kada se su se udružili mali povrtari i voćari, velike izvozne kompanije i jedna međunarodna organizacija za razvoj, za samo godinu dana dobili smo digitalizovane poljoprivrednike i proizvode za izvoz na probirljiva tržišta. Projekat unapređenja konkurentnosti individualnih poljoprivrednih proizvođača finansira Američka agencija za međunarodni razvoj.Proizvodnja se prati od semena do police. Na digitalnoj mapi su ucrtane koordinate poljoprivrednih parcela-učesnika projekta i u svakom trenutku se zna koliko se zemlje obrađuje, koliko ima koje kulture i koliko radnika radi.Poljoprivrednici sami, putem najsavremenijeg softvera koji im je instaliran u telefonu ili na kompjuteru, svakog dana unose podatke o stanju roda, zaštiti, prehrani, prskanju, sredstvima protiv štetočina. Takođe, periodično se rade analize zemljišta i vode i na kraju samog ploda.

"Pa, glavna prednost za mene kao proizvođača i investitora u to je kontrola troškova gde je činjenično stanje da smo ranije bez te elektronske kontrole nismo imali pravi uvid u trošak proizvodnje", kaže Radivoje Stojković, povrtar iz sela Čokot kod Niša.

Zvonko Lazarević povrtar iz sela Odžaci kod Trstenika priča da im to pomaže za dalji plasman robe.

"Na primer ako je u pitanju izvoz, ja izdajem taj nalog sa čime sam tretirao taj proizvod. Ja sam počeo sa hektar ipo svoje zemlje i sada sam evo proširio na deset hektara", navodi Lazarević.

Do sada su, poštujući te mere, 32 proizvođača dobila svetski Global gep standard za čak 12 povrtarskih proizvoda, a dva proizvođača su za paradajz i papriku certifikovani standardom koji garantuje proizvod bez pesticida.

"Pričamo o standardima koje zahtevaju naši strani partneri. Cilj je da povećamo da kažem taj fond robe koji će biti na raspolaganju i dostupan za ponudu na preko 10.000 tona robe", izjavio je Dušan Nikolić iz "Delta agrara".

Projekat unapređenja konkurentnosti individualnih poljoprivrednih proizvođača finansirao je USAID.

"Radi se o podršci poljoprivrednim proizvođačima iz opština kao što su Trstenik, Kruševac, Lebane, Leskovac. Projekat će se nastaviti u 2021. godini, ali mi ćemo se ovom prilikom orijentisati naročito na najnerazvijenija područija", navodi Zlatko Jovanović iz USAID-a.

Zbog toga će dobro doći širokopojasna mreža kojom će biti obuhvaćeno 600 naselja u najzabačenijim područijima, a čija će izgradnja, prema najavama iz Ministarstva za turizam i telekomunikacije, početi ove godine.

Tako će i poljoprivrednici u najnerazvijenijim mestima moći, zahvaljujući internetu, da se uključe u takve projekte.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4211935/digitalna-poljoprivreda-poslovanje-srbija.html

Čim, za nekoliko meseci, završi studije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, Valjevac Miloš Simeunović (24) će, praktično, odmah moći da se bavi svojom strukom.
Jer, još kad je započinjao akademsko obrazovanje - po savetu profesora - zasadio je plantažu crne ribizle koja je, za vreme njegovog školovanja, dostigla bezmalo pun rod i već donosi zaradu.

Već se, dakle, isplatilo to što je - uz pomoć roditelja - u selu Babina Luka formirao zasad na 25 ari, sa kojeg su ove godine ubrali oko 600 kilograma ovog izuzetno lekovitog bobičastog voća. Štaviše, Simeunovići su proizveli oko 400 litara kvalitetnog sirupa koji, uglavnom, prodaju posredstvom društvenih mreža.

- Zadovoljni smo aktuelnim rodom jer po jednom žbunu bude od tri do pet kilograma ribizle - objašnjava Miloš Simeunović.

- U pitanju je planinska biljka, koja bolji rod daje na većim nadmorskim visinama, pa tada raste i do dva metra uvis. S obzirom na to da je Babina Luka u nižim predelima, ribizla je manje izdašna i mora da se bere ručno, bez kombajna, zbog čega još nismo uspeli da "skinemo" sav ovogodišnji prinos.Ovaj apsolvent na smeru voćarstva i vinogradarstva, nadalje, objašnjava i to da se za crnu ribizlu opredelio zato što nije previše zahtevna za gajenje i ne traži mnogo hemijskih tretmana, ni okopavanja, već joj je dovoljno jedno đubrenje godišnje. Ukupno održavanje za 12 meseci, veli, ne traje duže od - dvadesetak dana.

- Po diplomiranju planiram da stečeno znanje primenim na našem domaćinstvu, jer je u Beogradu teško naći posao u struci, pogotovo u mojoj oblasti - kaže Miloš. - Valjevski kraj je poznat po voćarstvu, a mi imamo četiri hektara obradive zemlje i dosad smo se uglavnom bavili ratarstvom, kako bi održavali njive. Dosadašnja iskustva u drugoj grani su veoma pozitivna, prodaja sirupa zadovoljava naše trenutne ambicije, ali za dogodine, kada će biti i više roda, planiramo da proizvedemo još veće količine i ponudimo ih širem tržištu.

Aronija i borovnica su već poznate, a ribizla je donekle zanemarena, pa se nadam da će ova proizvodnja da zaživi i bude još isplativija. Jer, kilogram svežeg voća sa moje plantaže nikada ne košta manje od jednog evra, a cena sirupa se, kreće u rasponu od 400 do 600 dinara za litar - izvodi računicu mladi Simenunović.

Izvor:https://www.novosti.rs/srbija/vesti/949064/buducnost-vidi-crnu-ribizlu-uspeo-poslovni-potez-studenta-poljoprivrede-valjeva-milosa-simeunovica-24

Površina koja je najmanja za upis u Registar je 0,5ha dok za proizvodnju u plastenicima, staklenicima, proizvodnjaribe (ribnjaci), proizvodnja puževa može biti manja površina od 0,5ha.

Važno je napomenuti da RPG koja se bave preradom ne moraju u biljnoj strukturi imati prijavljene površine pod biljnom kulturom.

Ako se pravno lice ,odnosno Preduzetnik bavi preradom poljoprivrednih proizvoda, uz ostalu dokumentaciju dostavlja rešenje o registarciji izdato iz APR za obavljanje prerade poljoprivrednih proizvoda kao pretežne delatnosti.

Ukoliko dođe do bilo kakve promene u RPG vrši se obnova gazdinstva u roku od 30 dana od koje je nastala promena.

Poljoprivredno gazdinstvo koje je upisano u Registar može da bude u aktivnom ili pasivnom statusu. Pasivni status nastaje ako se steknu uslovi za to: ako prestane neki od uslova za registraciju,u slučaju ne izvršavanja preuzetih obaveza predviđenih posebnim propisima kojima se uređuju mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje (dospeli kredit nije vraćen na vreme, davanje netačnih podataka, falsifikovanje dokaza koji su u vezi sa predmetom podsticaja i tako dalje).

2) Podizanje novih matičnih zasada voća i vinove loze kroz dodeljivanje podsticaja za proizvodnju sadnog materijala,sertifikaciju i klonsku selekciju voća, vinove loze i hmelja, odnosno za unapređenje rasadničarske proizvodnje. Podsticaji za proizvodnju sadnog materijala, odnosno podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije voća i vinove loze -maksimalni iznos do 3.000.000 dinara; -Proizvodnja sadnice voća, vinove loze i hmelja u maksimalnom iznosu do 700.000 dinara koja se ostvaruje kao refundacija za proizvedene sadnice na osnovu izdatog sertifikata. Podrška programima i projektima sertifikacije i klonske selekcije voća–maksimalni iznos do 10.000.000 dinara.

MERE PODRŠKE

3) Osnovni podsticaj za biljnu proizvodnju

-Pravo na podsticaj imaju sve biljne kulture, osim prirodnih livada, pašnjaka i neobrađenog zemljišta.

-Iznos sredstava je 5.200 dinara po hektaru za nadoknadu troškova u primarnoj biljnoj proizvodnji.

4) Osiguranje zasada

-Regres se ostvaruje u iznosu od 40-45% od visine plaćene premije osiguranja, a odnosi se na rasadnike i mlade višegodišnje zasade voća, kao i useve i plodove.

Novina je da je od ove godine za regione koji su poslednjih godina najviše pogođeni vremenskim i elementarnim nepogodama omogućen regres u iznosu od 70% za Moravički, Zlatiborski, Kolubarski, Podunavski i Šumadijski region.

5) Podsticajna sredstva unapređenje organske biljne proizvodnje–Registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da ostvare pravo na podticaje u organskoj biljnoj proizvodnji u iznosu od 11.440din/ha koji su 120% uvećani u odnosu na konvencionalnu proizvodnju.

6) Sertifikacija sistema bezbednosti hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla

Podrška investicijama za sertifikaciju proizvoda sa oznakom geografskog porekla u sektoru voća je 50% do 65% od iznosa investicije.

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku iznosi 500.000 dinara.

7) Kreditna podrška u voćarstvu i vinogradarstvu– Uslove kreditiranja definiše sama banka u skladu sa svojom poslovnom politikom, dok ministarstvo subvencioniše deo kamatne stope do 3%, odnosno do 1% za marginalna područja, do 40 godina starosti i za osobe ženskog pola.

Rok otplate je od 1-3 godine uz grejs period od godinu dana ili od 3-5 godina, odobravaju se u dinarima bez valutne klauzule.

Fizičko lice može da ostvari pravo na kreditnu podršku do 6 miliona dinara, dok pravno lice, zemljoradnička zadruga može ostvariti sredstva do 18 miliona dinara. Pravo na kreditnu podršku ostvaruje se podnošenjem pismenog zahteva za odobrenje kreditne podrške banci koja sa ministarstvom nadležnim za poslove poljoprivrede ima zaključen ugovor do 1. novembra tekuće godine.

8 )Podrška promotivnim aktivnostima u poljoprivredi i ruralnom razvoju

Ova mera se odnosi na podsticaje i to:

* Organizaciju naučno stručnih skupova, seminara,radionica, tribina i predavanja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja na teritoriji Republike Srbije;
* Organizaciju privrednih manifestacija, sajmova i izložbi u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, na teritoriji Republike Srbije;
* Za učešće odnosno izlaganje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na privrednim manifestacijama, sajmovimai izložbama u inostarnstvu;
* Za učešće, odnosno izlaganje sopstvenih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda na privrednim manifestacijama, sajmovima i izložbama na teritoriji Republike Srbije.
Pravo na podsticaje, po ovom pravilniku može ostvariti: fizičko lice–nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnik, pravno lice registrovanou skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja, jedinice lokalne samouprave, obrazovna ustanova i naučno istraživačka ustanova.

Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od 100% od vrednosti realizovanih troškova, umanjenih za iznos PDV.

Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje se pokrećem podnošenjem zahteva Upravi za agrarna plaćanja, za svaku kalendarsku godinu od 1.aprila do 31.oktobra tekuće godine

11) Podsticaji za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje Podsticaji programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za čuvanje i skladištenje voća i povrća i to: izgradnju objekta za čuvanje i skladištenje voća i povrća; nabavku nove opreme za objekat za čuvanje i skladištenje voća i povrća;nabavku nove opreme za pripremu voća i povrća za tržište. Kako bi ostavrio pravo na podsticaj u okviru programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za čuvanje i skladištenje voća, podnosilac zahteva treba da u RPG ima upisano poljoprivredno zemljište pod proizvodnjom voća i to površine do 2 ha jagodastog voća, odnosno do 5 ha drugog voća i da je predmet investicije vezan za proizvodnju odgovarajuće vrste voća i povrća. Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se podnošenjem zahteva u periodu od 15. juna do 15. oktobra tekuće godine. Najviši ukupni iznos podsticaja po podnosiocu zahteva je 8.000.000 dinara za podsticaje programu za podršku investicijama za izgradnju i opremanje objekata za čuvanje i skladištenje voća i povrća.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/16/vocarstvo/ovo-su-podsticaji-za-vocarstvo-u-2020-godini/

U Srbiji se obrađuje 3,47 miliona hektara i vrednost proizvodnje po hektaru je oko 1.000 EUR. U Holandiji je 17.000 EUR, Danskoj 14.000 EUR… Zašto naša proizvodnja po hektaru ne bi bila vredna bar 5.000 ili 10.000 EUR, pita se agrarni stručnjak Branislav Gulan.

Republika Srbija je među vodećim zemlјama u svetu po proizvodnji šlјive, maline i višnje. Srbija je u 2010. godini proizvela ukupno 1,6 miliona tona voća, godinu dana kasnije to je bilo za 200.000 tona više (1,8 miliona tona), zatim zatim 2012. godine 1,4 miliona tona, a 2019. godine taj rod je bio 1,25 miliona tona.

Godina 2013. bila je rekordna sa dva miliona tona voća. Zahvalјujući voću te godine bilo je proizvedeno i rekordnih devet miliona tona meda i izvezeno je 4,5 miliona tona za 14 mil USD. Tada je od izvoza meda više prihodovano nego od mesa! U 2014. godini proizvedeno je 1,45 miliona tona voća, zatim 2015. i 2016. godine proizvedene su količine na tom nivou (blizu 1,5 miliona tona). U 2019. godini rod voća je bio 1,25 miliona tona! Ta visina roda se postiže u prosečno rodnoj godini.

- U Srbiji rast agrarne proizvodnje za poslednje tri decenije iznosti samo 0,45%. U razvoju se najdalјe otišlo u voćarstvu, ali je i to i dalje tradicionalno. To znači da imamo zastareli sortiment pojedinih vrsta voćaka, kao posledicu nedovolјne koordinacije između nauke i struke. Voćarstvo kojim se dičimo ima stihijsko zasnivanje zasada voćaka, često u uslovima gde ne postoje ni elementarni uslovi za njihovo uspevanje. Sad se recimo u Vojvodini vade zasadi malina. A, samo pre nekoliko godina ti zasadi su bili podignuti, uz očekivanje da će doneti bogatstvo vlasnicima - navodi Gulan i dodaje da naše voćarstvo karakteriše nedostatak kvalitetnog sadnog materijala, pojava bolesti i štetočina, neadekvatni uslovi transporta, čuvanja i skladištenja, nedostatak ili nedovolјno korišćenje prerađivačkih kapaciteta.

Prema njegovim rečima, Srbija je prva u Evropi po proizvodnji dunje, iza nje je Španija.

- U svetu se po proizvodnji ovog voća Srbija nalazi na desetom mestu. Sveže dunje predstavlјaju malo izvozno tržište vredno svega oko 30 mil EUR, na kojem Turska i Holandija zajedno učestvuju sa dve trećine u ukupnom svetskom izvozu. No, i na tako malenom tržišnom segmentu Srbija se nalazi na 14. mestu. Takođe, Srbija je na sedmom mestu u svetu po proizvodnji višanja, čak na trećoj poziciji prema vrednosti izvoza ovog voća. Svetsko tržište višanja je malo, a Srbija se sa Rusijom, Polјskom, Turskom, Ukrajinom i SAD našla među najvećim svetskim proizvođačima i izvoznicima. Među 20 najvećih u svetu, od zemalјa sa kojima se graničimo nalaze se i Mađarska, Albanija, Makedonija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Iako je sedmi proizvođač višanja, Srbija zauzima treće mesto prema vrednosti izvoza, nakon SAD i Mađarske - kaže Gulan.

On smatra da doprinos povećanju proizvodnje mogu da daju mali proizvođači udruženi u zadruge:

- Takvih gazdinstava koji imaju po dva hektara u Srbiji je oko 217.682. Značajan doprinos tome daje akcija "500 zadruga u 500 sela". Međutim, pravi rezultati će se videti tek za nekoliko godina, da li će se proizvodnja povećati ili ne. Razlika između nekadašnjih današnjih zadruga je u tome što se nekad kroz udruživanje, u njih unosila sva imovina, a danas se unosi samo finalni proizvod kako bi se prodao i naplatio.

Po podacima RZS-a, najzastuplјenija voćna vrsta u Srbiji je šlјiva s učešćem od 39% u ukupnim površinama pod voćnjacima i površinom od 72.024 Po proizvodnji šlјiva Srbija se nalazi na trećem mestu u svetu. Slede jabuke i maline s 14% učešća u ukupnim površinama pod voćnjacima. Ukupne površine pod jabukama su 25.134 hektara, a pod malinama 21.861 hektara. Višnje učestvuju s 10% u ukupnim površinama pod voćnjacima s ukupno 17.566 hektara.

- Prvi izvozni posao Srbije u SAD bio je 1893. godine kada je izvezeno oko 30.000 tona suvih šljiva. To je tada donelo oko 37 mil USD, što je uz izvoz 250.000 svinja u Austrougasku, Srbiji omogućilo da ima suficit u trgovini sa svetom - navodi Gulan.

Gulan iznosi još neke zanimljive statističke podatke vezane za voćarstvo:

- Sve tri voćne vrste, šlјive, jabuke i maline najzastuplјenije su u Regionu Šumadije i zapadne Srbije. Ti regioni učestvuju čak 89% u ukupnim površinama pod šlјivama u Srbiji, 39% u ukupnim površinama pod jabukama i 69% u ukupnim površinama pod malinama. U 2019. godini iz Srbije je u svet izvezeno zamrznute malinе u vrednosti od 234 mil USD. To je za 30-ak mil USD više nego 2018. godine.

- Najzastuplјenije jabuke u Srbiji su sorte grupe "ajdared", koja učestvuje sa čak 41% u ukupnim površinama pod jabukama. Druge po zastuplјenosti su jabuke grupe "ostale sorte", a na trećem mestu je sorta "zlatni delišes", koja u ukupnim površinama pod jabukama zastuplјena sa 14%. U 2019. godini izvezen je svežih jabuka u vrednosti od 119 mil USD (godinu dana ranije taj izvoz je bio 101 miliona);

- Više od polovine površina pod kruškama u Srbiji čine sorte grupe "vilјamovka" – 58%, dok je najmanje zastuplјena sorta grupe "konferens" – tri procenta ukupnih površina pod kruškama. Breskve žutog mesa predstavlјaju 88% ukupnih površina pod breskvama, a breskve "belog mesa" 12%;

- Rodna površina, proizvodnja i prosečan prinos pojedinih vrsta voćaka u Republici Srbiji u 2017. godini. I ostale godine su nalaze približno na tom nivou, kako po površinama, tako i po rodu.

Gulan dodaje i da se u ovom trenutku u Srbiji na birou za zapošlјavanje imamo oko 25.000 nezaposlenih agrarnih stručnjaka, a od toga je oko 5.500 agrarnih inženjera.

- Njihovim zapošljavanejm mogli bismo značajno da unapredimo voćarsku proizvodnju, kroz zadrugarstvo - zaključuje on.Prema podacima vlasnika voćnjaka, sa hektara pod kajsijom ostane 6.500 EUR zarade. Ako od 10 hektara kajsije ostane 65.000 EUR, 25.000 da daju zadruzi na konto zakupa i usluga, porodici ostaje 40.000 EUR godišnje da živi i dalje ulaže. Onda će se i natalitet povećati, jer će ljudi rađati da bi tu zemlju zadržali.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2898586/srbija-prva-u-evropi-po-proizvodnji-dunje-po-sljivama-treca-u-svetu

Povodom nedavnog poziva kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ministra Milana Krkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima iz inostranstva da ulažu u svoju otadžbinu, stigla su mnoga pitanja iz zemlje i inostranstva sa širokim tematskim interesovanjem. Najčešća su ona - u koju proizvodnju se isplati ulagati i u koje krajeve Srbije valja investirati.Nacionalni tim za preporod sela Srbije u serijalu koji je počeo danas, odgovoraće narednih dana na pitanja naših sunarodnika prema tematskim oblastima. Prva je voćarstvo.Posle konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, ministar Krkobabić i akademik Škorić ističu da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.

U toj oblasti još nismo iskoristili agroekološke uslove koje imamo i u voćarstvo vredi investirati.

"Prvi izvozni posao Srbije u Ameriku je bio izvoz suvih šljiva 1893. godine, kada je izvezeno 30.000 tona šljiva, inkasirano 37 miliona dolara i - Srbija je izbegla finansijsku krizu. Voleo bih da i danas izvoz voća i voćnih prerađevina bude zlatni posao Srbije," ističe ministar Krkobabić!"Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ističu da, prema međunarodno priznatom iskustvu profesora Zorana Keserovića, jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od: 2 hektara borovnice, 3,5 do 4 hektara malina, od 2,5 do 3 hektara jagoda i trešanja, ako zasadi kupine, jabuke i kruške na 5 hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara. Velike šanse za finansijski uspeh postoje i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima.Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje sledeće sorte voća. Šljive: čačansku lepoticu, čačansku rodnu, stenlej i svakako požegaču kao najbolju sortu za preradu, a crvenu ranku kao veoma pogodnu za proizvodnju rakija.

Od novih sorti odlične su toptejst i prezenta. Od jabuka predlažemo sorte: zlatni delišes i gala sa svojim klonovima, greni smit, fudži.

Među višnjama prepoznatljiva u Evropi kao najbolja za preradu je oblačinska, ali treba saditi i krupnoplodne sorte kao što je šumadinka stvorena u "Institutu za voćarstvo" u Čačku, kao i mađarske sorte erdi botermo, erdi jubileum i ujfertoška grozdasta.

Dunja je veoma perspektivna, a trebalo bi saditi leskovačku i vranjsku ali i bugarske sorte asenica, hemis i trijumf.

Više prostora trebalo bi posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti - kruški karamanki, ali bi svakako trebalo saditi viljamovku, australijsku sortu pakams trijumf i italijanske turandot i karmen.

Među jagodama, sorta kleri je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične alba i džoli.

Šansa da povratnici iz inostranstva investiraju u voćarstvo i zarade za pristojan život svoje porodice postoji u svim krajevima Srbije.

U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja.

Fruškogorski je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja.

Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.

Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške.

Zapadnomoravski rejon - Kraljevo, Čačak i Užice - pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu. U Južnomoravskom regionu - u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju: višnja, jagoda kruška i borovnica.

U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije tri voćne vrste: malina, jabuka i višnja se nalaze među prvih deset izvoznih proizvoda.

U poslednje 3-4 godine u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda, voće i prerađevine od voća, nalaze se na prvom mestu sa više od 600 miliona dolara.

I aktuelni projekat obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500" sela je pokazao da su voćari dobro organizovani.

Povratnicima iz inostranstva preporučuje se da kontaktiraju zadružne saveze Srbije i Vojvodine, i Nacionalni tim za preporod sela Srbije gde će dobiti neophodne informacije.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3932104/povratnici-srbija-investicije-vocarstvo.html

Nectar grupa je juče predstavila prvi regonalni izveštaj o održivom poslovanju i između ostalog najavila ulaganja od 7 miliona evra u proizvodnju “zelene” energije i uvođenje nove ambalaže biljnog porekla u svom strateškom opredeljenju da održivo posluje. “Sa ulogom lidera ide i odgovornost. Odgovornost prema našim potrošačima, prema zaposlenima, prema vlasnicima ali dodao bih i veoma važnu odgovornost prema zajednici u kojoj poslujemo. Održivo poslovanje je globalno aktuelna tema a ono što je specifično za nas je da mi nemamo obavezu globalnog izveštavanja i usklađivanja sa UN ciljevima održivog poslovanja, ali smatramo da je naša obaveza da održivost bude naše strateško opredeljenje. Identifikovali smo četiri prioritetne oblasti u kojima verujemo da kao kompanija možemo da napravimo najveći doprinos a to su Ljudi, Društvo, Lanac vrednosti, Ambalaža. Ponosni smo što imamo 46% žena u višem menadžmentu Nectar grupe a 53% u Fructalu, značajno iznad istočno-evropskog proseka (32%); više članova 45 porodica je u isto vreme radilo ili radi u Fructalu, a 63% naših zaposlenih su roditelji. Osnovali smo Fondaciju “Nije svejedno” u Srbiji da bismo na struktuiran i transparentan način dali doprinos razvoju društva i podržavamo regionalne projekte koji doprinose aktivnom načinu života. 84% ambalaže u koju pakujemo naše proizvode je reciklabilno. Nastavićemo da promovišemo modele reciklaže i plan nam je da PET to PET model recikliranja koji uspešno funkcioniše u Sloveniji proširimo u celom regionu u narednih 10 godina. Stalno unapređujemo naš portfolio proizvoda i razvijamo proizvode sa dodatom vrednošću za zdravlje i balans organizma tzv wellbeing proizvode – trenutni udeo tih proizvoda je porastao na 12% ukupnog prometa”, rekao je Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe.

Nectar je najavio i prelazak na pakovanje biljnog porekla sa svojim dugogodišnjim partnerom, globalnim liderom u segmentu kartonske ambalaže, kompanijom Tetra Pak. “U pitanju su pakovanja koja su 84% biljnog porekla na bazi šećerne trske, sa 18% smanjenom emisijom ugljen dioksida (CO2) u odnosu na standardna pakovanja”, izjavila je Dušica Bojić, marketing menadžer za jugoistočneu Evropu kompanije Tetra Pak.

Najavljena su i dalja unapređenja energetske efikasnosti i ulaganje od preko sedam miliona evra u održive izvore energije, u kojima se koristi organski otpad iz prerade voća i druge organske materije za proizvodnju “zelene energije” (biogasno postrojenje u Bačkoj Palanci, kotao na bio masu u Vladičinom Hanu) sa ciljem 20% smanjenja emisije štetnih gasova do 2030. godine.

“Kroz partnerstvo sa lokalnim samoupravama radićemo na unapređenju modela prikupljanja reciklažnog otpada na poboljšanju efikasnosti korišćenja voda za minimum 15% do 2027. godine i uvođenja sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Sve ovo radimo jer nam nije svejedno da li održivo poslujemo i kakvo društvo ostavljamo budućim generacijama”, ističe Mihailo Janković.

Ministarka bez portfelja prof. dr Slavica Đukić Dejanović zadužena za demografiju i populacionu politiku, i predsednik Međuresorne radne grupe za sprovođenje Agende UNa za održivi razvoj do 2030. godine istakla je važnost održivog poslovanja i posvećenost Vlade republike Srbije u sprovodjenju aktivnosti uz praćenje preporuka generalnog sekretara UN: “Nectarovi rezultati koji su predstavljeni u Izveštaju o održivom poslovanju su pravi primeri dobre prakse i u skladu su sa merama koje smo na nivou Vlade RS doneli. Verujemo da će se i drugi privredni subjekti uključiti u ovu mrežu aktivnosti u kojima kompanija Nectar već prednjači”, rekao je Janković.

Mihailo Janković, generalni direktor Nectar grupe

Poseban osvrt, na značaj uticaja održvog poslovanja na privredu Srbije, dao je Mihailo Vesović, direktora sektora Privredne Komore Srbije za strateške analize, usluge i internacionalizaciju: “Nectar grupa ovim izveštajem, dosadašnjim i najavom novih velikih investicija u inovativna rešenja za održivo poslovanje potvrđuje da nije samo jedan od naših najuspešnijih poslovnih sistema i lider u svom biznisu u regionu, nego i odgovorna kompanija koja brine o svojim zaposlenima i njihovim porodicama, farmerima, poslovnim partnerima, potrošačima, zajednici i životnoj sredini u kojoj radi. Na taj način daje najbolji primer drugim kompanijama. To je posebno važno jer održivo poslovanje postaje jedan od ključnih stubova daljeg razvoja privrede a nefinansijsko izveštavanje od ove godine, obavezno i u Srbiji, prvo za velike kompanije sa više od 500 zaposlenih”.

Izvor: http://progressivemagazin.rs/ 

Agro Belgrade 2020, prvi specijalizovani sajam voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva, počinje sutra, 30. januara i trajaće do 1. februara. Manifestacija se održava na Beogradskom sajmu, svakog dana u periodu od 10 do 17 časova.
 
Ovaj sajamsko–konferencijski događaj je vodeći za region Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope i predstavlja mesto okupljanja najvećih svetskih otkupljivača voća i povrća, domaćih proizvođača, zadrugara, proizvođača opreme, mehanizacije, semenskih kuća, zaštite i prehrane bilja, rasadnika i inputa za poljoprivrednu proizvodnju i drugih stručnjaka iz branše, kao i izložba najmodernijih mašina za proizvodnju, preradu i pakovanje voća i povrća.
 
Sajamski deo je rezervisan za preko 500 izlagača, uključujući najveće svetske kompanije, dok će se konferencijski programi i okrugli stolovi baviti aktuelnim izazovima, novim trendovima u proizvodnji, tehničkim i digitalnim dostignućima u agraru, pakovanju, u načinu distribucije na evropsko, azijsko i američko tržište, u organskoj proizvodnji i drugim važnim temama.
 
Tokom tri dana sajma biće održano 12 konferencija, a neke od tema o kojima će biti reči su: Izvozne perspektive – Položaj Srbije na svetskom tržištu, Finansiranje i razvoj poljoprivrede, Inspekcije – Bezbednost hrane i izvozne procedure, Perspektive organske proizvodnje, Sistemi udruživanja u cilju izvoza, Razvoj kadrova u poljoprivredi, Autohtone sorte grožđa, Bobičasto voće – Izvozne perspektive, Napredna agri-proizvodnja i tehnologija, Agrotehnologije, Zaštita bilja, Prehrana bilja i konferencija o zadrugarstvu.
 
Glavni partneri Agro Belgrade 2020 sajma su Grad Beograd - Sekreterijat za privredu i USAID-ov Projekat za konkurentnu privredu, koji svojom podrškom doprinose da se skrene pažnja srpske javnosti i međunarodnih kupaca na potencijal proizvodnje u ovoj industriji, na potrebu za integrisanjem na lokalnom i međunarodnom tržištu, kao i da se Agro Belgrade pozicionira kao vodeći sajam voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva u ovom delu Evrope.
 
Ukoliko ste zainteresovani za izlaganje na ovom sajmu ili za besplatnu posetu sajmu, više informacija potražite na http://www.agrobelgrade.com/
 

„Prethodnu 2019. godinu u Nektar grupi obeležio je ulazak u zasade organske jabuke. Otvorili smo voćnjak na 45 hektara, koji će za dve godine imati 114 hektara. Pola miliona evra, veliki je iskorak Nektara da ide u sopstvene zasade organskih jabuka. To je budućnost kompanije i projekat koji ima dugoročni potencijal", ocenio je za „Novu ekonomiju" direktor Nektar grupe Mihailo Janković, u čijem sastavu posluju Nectar, Heba, Fructal i Bio Panon. Ova poslednja kompanija je zajedničko ulaganje sa Global Seed u fabriku mlečnih organskih proizvoda u Čurugu i brend Farma Organica.

Prema preliminarnim podacima, Grupa će godinu završiti sa više od 110 miliona evra prihoda, tri odsto više nego prethodne godine, i rastom profitabilnosti od šest odsto. „Izvoz smo povećali i prinuđeni smo da razvijamo izvozna tržišta s obzirom na trend depopulacije u regionu. Izvozimo na 60 tržišta. Imamo kupce u Kini, otvorili smo tržište Beneluksa, nadamo se tržištu Abu Dabija. Odskora smo sa organskim asortimanom ušli u ruski maloprodajni lanac Azbuka ukusa, koji ima 150 premijum objekata u Moskvi", navodi Janković. Kako kaže, kompanija ne beži od toga da raste kroz akvizicije i pomno prati situaciju u regionu, a i šire. U novu godinu kompanija ulazi sa svojom novoosnovanom fondacijom „Nije svejedno", koja je usmerena na povratak dece prirodi, povećanje nataliteta i edukaciju u oblasti agrarnog poslovanja.

Ima li značajnijih promena na tržištu sokova u zemlji i regionu po pitanju omiljenog soka?

Slični su trendovi, možda se izdvaja Slovenija koja uvek sa trendovima ide malo ispred nas u priči o štetnosti šećera, održivosti poslovanja, recikliranju. Jedan od najdominantnijih trendova u svetu, a stiže i kod nas, jeste trend zdravog života. Ljudi žele da budu zdravi, žele da se osećaju dobro, sve više vode računa o tome šta unose u svoje telo, koji je sastav i poreklo tih proizvoda. Ako gledamo samo tržište Srbije, segment zdrave i organske hrane je niša, ali lako je videti da je neproporcionalno veliki deo polica u maloprodaji odvojen za te proizvode, upravo zato što je to rastuća kategorija. Kao što je čuveni hokejaš Vejn Grecki rekao: „Odličan hokejaš ne ide tamo gde pak jeste, već uvek tamo gde će pak biti", naša je odluka bila da idemo u pravcu zdravih i organskih proizvoda, jer mislimo da je to definitivno budućnost. Mi smo u velikom broju kategorija hrane i pića lideri u regionu, ali svi nas prepoznaju po sokovima. To jeste 60% naših prihoda. Mi smo lideri i u „100 odsto sokovima" i u nektarima, i tu povećavamo naše prisustvo i udeo. Postoji još jedan trend koji je izražen u Srbiji, i nije u skladu sa trendom zdrave hrane, a to je rast broja napitaka sa malim udelom voća koji su dosta jeftiniji od „100 odsto soka". To pokazuje da ovde trend zdrave hrane još nije zaživeo punim plućima, iako verujemo da se to polako menja.

Prošle godine ste otvorili veliku plantažu organskih jabuka. Zašto jabuke?

Delišes hani smo kupili 2003. i uložili smo nekoliko desetina miliona evra u širenje kapaciteta za preradu voća. To je verovatno najveće postrojenje za preradu voća u ex-YU, sa kapacitetima za preradu od 120. 000 tona godišnje. Prerađujemo bukvalno sve kontinentalno voće i to koristimo za naše gotove proizvode i za kaše i koncentrate koje prodajemo proizvođačima širom sveta. Tražili smo lokaciju koja je relativno blizu fabrici i koja nije blizu industrijske zone i našli 114 hektara kod Vladičinog Hana za organsku jabuku. Primarno voće u Srbiji je jabuka. Jabuka se koristi i u sokovima, i u dečjoj hrani. U Sloveniji pravimo „frutek" kašice, koje imaju dugu tradiciju. Čak pola te kategorije čine organski proizvodi. Mi smo dosad kupovali sirovine za organske kašice na tržištu, pa smo shvatili da je bolje da kontrolišemo u potpunosti proces jer potrošači žele da znaju odakle dolazi proizvod i kako se uzgaja.

Možda sad nije tema, ali brzo će leto i vi imate fabriku u Arilju, u srcu malinarskog kraja. Zanima me vaš stav povodom otkupne cene malina, redovnih protesta malinara i uznemirujućih snimaka voćara koji krče testerom voćnjake zbog niske otkupne cene.

Mi smo na svetskom tržištu prilično mali kao zemlja po količinama koje proizvodimo što se tiče voća. Kod maline je znatno drugačija situacija, jer se u našoj zemlji proizvede oko 15 odsto globalne prozvodnje. Imajući u vidu da se 95 odsto maline izvozi, inostrano tržište učestvuje u ceni otkupa, kao i činjenica da se u poslednjih pet godina malina gaji u zemljama gde nije bila prisutna. Imate danas Poljsku kao najveće tržište koje diktira cene, ali i pojavu novih proizvođača, npr. tržište BIH, značajno veće količine u Ukrajini. U zavisnosti od roda, koji je veći ili manji, u tim zemljama formira se tržišna cena. Danas se i u Srbiji povećala proizvodnja, pa imate neke krajeve koji do sada nikada nisu gajili malinu. Mi smo dali svoj doprinos u jačanju konkurentnosti našeg voća tako što smo organizovali udruženja ariljske maline i oblačinske višnje i inicirali sa proizvođačima proces sertifikacije geografskog porekla ariljske maline. Zajedno sa FAO, EBRD i Ministarstvom poljoprivrede smo ušli u tu proceduru jer želimo da diferenciramo srpske proizvode na svetskom tržištu i podignemo vrednost u očima potrošača. Lansirali smo sok od ariljske maline i oblačinske višnje i to je put kojim uz organsku proizvodnju želimo da idemo. Ako je globalni promet proizvoda sa geografskim poreklom preko 50 milijardi evra, to govori da je to pravac da diferenciramo ariljsku malinu i oblačinsku višnju. To treba da dovede do toga da se ariljska malina u budućnosti u otkupu plaća više, ali i potrošači moraju da prepoznaju vrednost ariljske maline u odnosu na drugu maline.

Vi ne uvozite malinu?

Mi uvozimo samo citruse, sve ostalo kupujemo na domaćem tržištu, čak i kad je na našu štetu. Dešavalo se sa jabukom pre dve godine da je domaća bila skuplja nego uvozna jabuka. Neke multinacionalne kompanije koje rade u Srbiji su tada kupovale kinesku jabuku. Mi smo svesno plaćali više jer smo smatrali da je odgovorno da podržimo domaće farmere, da podstaknemo domaću poljoprivredu i voćarstvo, iako smo mogli da kupimo na međunarodnom tržištu jeftiniju sirovinu.

Ceo intervju možete pročitati ovde: https://novaekonomija.rs/vesti/vesti-iz-zemlje/direktor-nektara-kupovali-smo-doma%C4%87e-jabuke-%C4%8Dak-i-kad-su-skuplje-od-uvoznih

Komisija za priznavanje sorti voća u Ministarstvu poljoprivrede rešenjem je u novu sortu proizvela hibrid 14/21 stvoren u čačanskom Institutu za voćarstvo. Narednih dana ova rana, stona sorta, dobiće i prikladno komercijalno ime. - Institut nastavlja davno započetu misiju stvaranja novih genotipova, dakle stvaranja novih sorti gotovo svih kontinentalnih vrsta voćaka, i pred kraj ove godine možemo se pohvaliti da imamo 18. po redu sortu šljive - kaže za RINU dr Milan Lukić, direktor Instituta. Ovo je 46. nova sorta stvorena u ovoj naučnoj kući u proteklih sedam decenija. - Ova sorta ispitivana je na nekoliko lokaliteta, jedan je bio u okolini Valjeva, drugi u okolini Novog Pazara i tokom prethodnih dvadesetak godina vršena su opširna istraživanja. Radi se o ranoj sorti šljive koja sazreva u drugoj dekadi jula, sedam do deset dana posle čačanske rane - ističe dr Lukić. To je prvenstveno stona sorta, krupnog ploda mase od 80 do 90 grama, ljubičasto plave boje, okruglastog oblika. Sorta je poprilično tolerantna na virus šarke šljive, što je veoma značajno za naše proizvođače ali i voćare u čitavoj Evropi. - Nova šljiva ima redovnu rodnost, a to je atipično za rane sorte. Rađa iz godine u godinu, odlikuje se stabilnom rodnošću i relativno visokom za rane sorte. Bujnost stabla je manje izražena nego kod čačanske rane, što je unapredilo rodnost. Hibrid je nastao ukrštanjem sorti rut geršteter (nemačka) i kalifornijska plava (američka), ali nova sorta ima krupnije plodove i znatno bolje osobine od oba roditelja. - Evropsko tržište sve više zahteva okruglasti oblik ploda što ova sorta pruža. Ne rađa u grozdovima već pojedinačno, pa nema preteranu osetljivost prema pojavi monilije. Dok se odgaje matična stabla i prođe proces sertifikacije potrebne su dve do tri godine, da bi nova sorta zaživela. U drugoj dekadi jula nemamo neke šljive koje su te krupnoće i oblika ploda. Autori nove sorte su istraživači iz čačanskog Instituta, dr Dobrivoje Ogašanović (počivši), dr Svetlana Paunović i dr Rade Miletić (počivši). Oni su započeli hibridizaciju ove sorte pre nešto više od dve decenije. Institut je do sada stvorio 17 priznatih sorata šljiva, od kojih se većina danas gaji u mnogim zemljama Evrope. To su čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, valjevka, jelica, valerija, mildora, timočanka, boranka, krina, pozna plava, zlatka, nada, divna i petra.

Izvor ALO!

Dojčinović Dragoje, predsednik Udruženja voćara Republike Srpske prvi je voćar koji je daleke 1975. podigao prvu privatnu plantažu jabuka. Kao i svaki pionir u svom poslu u početku mu nije bilo lako, ali zato nije imao nikav problem sa plasmanom jabuka. Desetak godina kasnije po ugledu na njega počele su da niču privatne plantaže u Potkozarju, voćari su učili jedni od drugih i danas se širom Republike Srpske ponosno šepure brojni voćnaci mahom jabuka, jer im odgovara klima.Na pitanje kakva je bila godina za nama kada je u pitanju rodnost Dojčinović kaže da je loše krenulo zbog vremenskih neprilika posebno jer ih je u proleće zadesio kasni mraz. Međutim, kasnije je sve došlo na svoje.
- Ja lično imao sam jednu izuzetno rodnu godinu sa velikim prinosima. Nisam imao štete ni od mraza, ni od grada ali sam ozbiljno shvatio od samog početka da će ovo biti jako teška godina kada je u pitanju zaštita. Zato smo promenili kompletnu tehnologiju i zaštitu. Nama voćarima je najvažnije da zaštitimo voće od početka vegetacije do druge polovine maja. Kada izađemo iz tog perioda onda već znamo da će biti dobar i kvalitetan rod. Važno je da cvetanje prođe bez većih problema i kasnih mrazeva – objašnjava naš sagovornik.
Iako ima višedecenijsko voćarsko iskustvo za sebe kaže da je mlad voćar kada je u pitanju uzgoj krušaka - Zasad je star 12 godina, imali smo najveće prinose do sada i kvalitetnu krušku. Imao sam po hektaru od 23 do 25 tona što je nije baš dovoljno za neku zaradu, ali je zadovoljavajuće jer je to amortizovala
cena. Krušku smo prodavali po 0,40 eurocenti po kilogramu i to Viljamovku i Santa Mariju, dok je deset eurocenti bila skuplja Abafatetel. Pravo sa grane sve smo izvezli u Rusiju. To znači da je 30 odsto veća cena nego da je voće išlo u neko skladište. I sve kruške su bile za konzum – objašnjava Dojčinović.
Kada su u pitanju jabuke tu je situacija bila nešto drugačija. Naime, Dojčinović imasvoju hladnjaču pa je najveći deo roda jabuka ostavio, jedan deo je izvezao u Rusiju i to po ceni od 0, 40 evrocenti neupakovano u boksu i odmah je sve plaćeno. Samo manji deo jabuka je plasirao na domaće BiH tržište.
- Ovim poslom se bavim dugo i ozbiljno tako sam sam sve obezbedio. Imam hladnjaču, kompletna plantaža je pod protivgradnim mrežama i sistemom za
navodnjavanje kap po kap. Jedino još nemam antifrost sistem za orošavanje mada imam nameru i to da ugradim. Jedino me brine što naša zemlja ne podnosi
toliko vlage u proleće. Ali, ako se ponovi kasni mraz i idućeg proleća moraćemo i to da nabavimo.Kao predsednik voćara Republike Srpske
Dojčinović iz prve ruke najbolje zna kakva je situacija sa voćarstvom u RS.
- Voćarstvo u RS je u silaznoj putanji. Već tri - četiri godine ne podižu se novi zasadi, imamo skučeno tržište, poligon smo za uvoz voća iz EU, iz zemalja iz regiona, a dolazi nam čak i voće iz Čilea i Argentine. To znači da mi ne može naše voće da plasiramo na naše tržište. Još ako voćari nisu udruženi i organizovani, a najčešće nisu, teško da mogu da opstanu. Mi koji imamo hladnjače zajednički nastupamo na tržištu, nudimo veće količine i već
smo prepoznati na tržištu. Nama je samo važno da proizvedemo dobar kvalitet i da imamo dobar rod po hektaru – objašnjava
naš sagovornik.
Kada je u pitanju zainteresovanost mladih poljoprivrednika za voćarstvo Dojčinović kaže da ima dosta njih koji su voćnjakenasledili od roditelja, pa računaju da će i oni ostati u ovoj grani poljoprivrede.
- Voćarstvo je jedna od profitabilnijih grana poljoprivrede i tu mnogi ljudi vide budućnost. Imali smo i solidnu podršku Vlade i Ministarstva poljoprivrede RS za
podizanje novih zasada, izgradnju hladnjača, za sisteme za navodnjavanje, antifrostove i protivgradne mreže. Dobijamo manje nego voćari u regionu, aili bolje išta nego ništa – smatra Dojčinović.
Njegov sin je već krenuo očevim stopama, registrovao je zadrugu i ima zasad od sedam hektara pod jabukama. To mu je blisko ne samo zbog očevog posla već i zato što je po zanimanju poljoprivredni tehničar.Zdrave i kvalitetne sadnice su često najveći problem mladim voćarima prilikom podizanja zasada. Svako se bori na svoj način, a Dojčinović je do pre tri godine imao svoj rasadnik što mu je bio dodatni prihod od voćarstva. Osim toga bio je siguran šta sadi, jer se dešavalo da sadnice malina koje su stigle kao donacija iz EU budu zaražene.
- U rasadniku sam proizvodio od 100.000 do 105.000 sadnica godišnje. Jedan deo sam uvek ostavljao za sebe, a ostatak sam prodavao drugim voćarima. Međutim, ovaj posao više ne radim jer se vrlo malo podižu novi voćnjaci pa ni nema potrebe za sadnicama. Recimo za poslednjih pet godina nismo podigli ni 10 hektara novih zasada na teritoriji kompletne RS što je jako malo. S druge strane znam da od 3.000 hektara samo na području opštine
Gradišaka, gde je i najveća proizvodnja, iskrčeno je najmanje 30 posto voćnjaka.
Na pitanje zašto ljudi seku voće i odustaju od proizvodnje naš sagovornik kaže da su u pitanju različiti razlozi.- Teško je probiti se i opstati na tržištu. Recimo, nordijske zemlje su sada među najvećim uvoznicima jabuka ali mi nemamo sortiman za njih. To su nove sorte kojima ne odgovara naša klima, pa nisu takvog
kvaliteta kako što su u recimo Italiji ili Nemačkoj. Dojčinović priznaje da kao i mnogi drugi voćari u regionu muku muči sa sezonskim radnicima. Malo ih je, većina njih je priučena a njihovo angažovanje je ozbiljan trošak.
- Kada je u pitanju radna snaga za orezivanje voća ja lično uzima radnike iz Srbije, tačnije dolaze iz Kruševca jedna ekipa koja radi kod mene najmanje 25 godina. To su ljudi profesionalci koji stvarno znaju da orezuju voće bolje poznaju moj zasad nego ja. Dnevnica im je 40 evra plus spavanje, hrana i plaćen put. Imam šest radnika i ako dozvole vremenski uslovi oni to urade za mesec i po do dva. Međutim, naš sagovornik muku muči sa sezonskim radnicima kada stigne vreme za berbu.
- Kada dođe vreme za berbu angažujem domaću radnu snagu i moram priznati da imam velikih problema. Mladi neće da beru voće jer ih to ne zanima niti ozbiljno shvataju posao. Tako da uglavnom uzima starije ljude i penzionere. Dnevnica im je 25 evra plus hrana i prevoz ukoliko dolaze iz drugih opština, odnosno 35 evra ako ostaju na spavanju jer oni počinju ranije, ali i kasnije završavaju. Osim što beru voće moraju da pripreme za one koji dolaze i da
posle berbe očiste sve za njima – kaže naš sagovornik.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31