Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za sufinansiranje nabavke opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda kao i za podizanje voćarskih i vinogradarskih zasada na teritoriji AP Vojvodine u 2017. godini.

Ovim konkursom predviđena je dodela sredstava u iznosu do 124. 776. 625 dinara, a sufinansira se do 60 odsto investicije bez PDV-a, odnosno, 70 odsto za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, lica mlađa od 40 godina i žene, prenosi "eKapija".

Sredstva se dodeljuju, pišu, za nabavku elemenata za protivgradnu zaštitu za voćarsku proizvodnju, za nabavku stubova za podizanje zasada, žica za ograđivanje parcela, stubova za ogradu i sistema protiv smrzavanja "anti-frost".

Kako navode, maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi je 10 miliona dinara, a konkurs je otvoren do utroška predviđenog iznosa, odnosno zaključno sa 15. septembrom 2017. godine.

Izvor: www.naslovi.net

Selo Miokovci za svoj standard iznad proseka, u odnosu na ostala čačanske sela, duguje žutom zlatu, odnosno kajsiji, koja se ove godine uprkos aprilskom snegu i mrazu, "polomila od roda". Proizvođači kažu da cena nije loša.

"Kajsija je rodila odlično, što je ostalo to je pun rod i grane su se polomile", kaže za Glas zapadne Srbije Savo Ilić iz Miokovaca. Radovan Matijević izma hektar pod kajsijom, zadovoljan je rodom, a u kuću je ove godine stigao prvi dinar od kajsija roda 2017 "Malo za rakiju, malo za džemove, sve se proda. Uzeo sam prvi dinar, ima vajde od bavljenja kajsijom", ističe Matijević.

Izvor: Glas zapadne Srbije

Opširnije u prilogu koji je emitovan u vestima Prve TV na linku: https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/videos/851320451688258/ 

Brestovik se nalazi nadomak Beograda u gradskoj opštini Grocka. Ovo mesto poznato je po izuzezetno razvijenoj voćarskoj proizvodnji. Mi smo zajedno sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislavom Nedimovićem posetili nedavno otvorenu hladnjaču koja nosi ime po mestu u kojem se nalazi. 

Zanimljivo je to da Hladnjače Brestovik rade u kooperativi sa porodicom Raković, na čelu sa Dobricom Rakovićem, dobitnikom Priznanja za najveća dostignuća u poljoprivredi 2015. godine. Porodica Dobrice Rakovića poseduje 35 hektara pod voćem, od čega su u najvećom broju zastupljeni zasadi visoko-žbunaste borovnice. Na 6 hektara nalazi se više od 20.000 sadnica.

Kako u Hladnjači Brestovik tako i porodica Raković  ponosno ističu saradnju sa mnogobrojnim stručnjacima, profesorima beogradskog i novosadskog poljoprivrednog fakulteta, kao i saradnjom sa Institutom za voćarstvo u Čačku.

Hladnjače Brestovik su kapaciteta 1400 tona i imaju ukupnu površinu od 1550 m2, opremljene su najsavremenijim tehnologijama koje omogućavaju pravilno postupanje sa voćem i povrćem, rekao je za Agrobiznis magazin dipl. inž .Marko Nedeljković jedan od članova Zadruge i osnivača ovog centra koji je inače zavrsio na odseku na voćarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Prema njegovim rečima hladnjača ima 9 komora, od toga su 2 komore sa mogućnošću dubokog zamrzavanja na -20 stepeni i 2 poslovna prostora. Oni su se prilikom investiranja u hladnjaču odlučili za nabavku najsavremenije nemačke opreme.

Marko Nedeljković bio je jedan od domaćina ministru Nedimoviću i predsednku GO Grodska Dragoljub Simonović

„Naša najveća prednost su sopstveni resursi, lojalnost i posvećenost, timski duh, stalna težnja ka usavršavanju, želja da se pomogne svim proizvođačima u Srbiji poštenim relacijama i težnja ka dugogodišnjim partnerskim i strateškim odnosima“ ističe nam Marko Nedeljković. On nam je ovom priliko naglasio da  usluge Hladnjače Brestovik čine deo Voćarske zadruge Borovnica Beograd i sedište ove zadruge koja posluje na nivou cele Srbije nalazi se u okviru kompleksa hladnjače.

Ovom prilikom upoznali smo i Veselina Đorđevića koji je direktor Voćarske zadrugae Borovnica Beograd. Ovo je jedna od najmlađih zadruga jer je osnovana maja 2016. godine, i okuplja uzgajivače koji žele da odneguju borovnice vrhunskog kvaliteta. Prema rečima gospodina Đorđevića ideja  osnivanja zadruge je da se unificira tehnologija uzgoja, uz primenu najviših standarda, obezbedi zajednička nabavka potrebnih resursa uz uzgoj borovnice kao i da se ostvari bolja cena borovnice.

Savremeni zasad borovnice, ograđen i uređenpo najvišim standardima. Foto Goran Đaković

Zadrugari su od 2014. godine kada su formirani zasadi, došli do 15,8 hektara zasada pod protivgradnim mrežama sa preko 50.000 sadnica.Na zasadima se primenjuju visoki standardi u pogledu kvaliteta i bezbednosti borovnica. Takođe, zadruga radi na jačanju svesti svih članova da preventivno deluju i stalno poboljšavaju kvaltitet i bezbednost hrane i odnos prema sredini u kojoj žive i rade, što se očekuje i od naših partneranaglasio je Đorđević koji je predstavio koncept Zadruge Borovnica resornom ministru i novinarima koji su došli u posetu Zadružnoj hladnjači i imanju.

Ono što Grockoj nedostaje jeste fabrika za proizvodnju voća i zainteresovani su za podršku većih investitora kako bi podigli fabriku za preradu druge klase voća istaknuto je na sastanku sa ministrom Nedimovićem i predsednikom opštine Gordska koji je održan nakon obilaska hladnjače i zasada.

Ministar Nedimović nije štedeo reči hvale domaćinima rekavši da je ovo školski primer kako se radi i da se nada da će ovakvih organizacija biti mnogo. 

Udružite se ljudi, dajemo vam novac, dajemo povraćaj ukoliko se udružite, dajemo veću mogućnost subvencionisanih kredita, da mogu da imaju veći obuhvat ako su u pitanju zadruge. Bez udruživanja nema pojeftinjenja proizvodnje i nema pravljenja kvantiteta koji je jako važan za plasman robe – istakao je Nedimović.

On je ukazao na suštinski značaj nauke u poljoprivrednoj poizvodnji ističući da je „oduševljen konceptom“ koji je primenjen u Brestoviku, i naveo da se korišćenjem najsavremenijih naučnih dostignuća „golim okom“ vidi koliko su se ljudi posvetili.

Predsednik gradske opštine Grocka Dragoljub Simonović naglasio je da je lokalna samouprava, kao jedan od prioriteta, uvrstila unapređenje razvoja poljoprivrede na našoj opštini, budući da je opština Grocka nadaleko pozata kao voćarski kraj i izuzetni proizvođač voća u Srbiji.

-Želeo bih da ovakvo domaćinstvo ima svaki poljoprivredni proizvođač na našoj opštini, a moja uloga kao predsednika opštine je da poljoprivrednicima uradimo prohodne puteve do imanja i već uveliko radimo na sanaciji atarskih puteva u svim naseljima, a naručito na jugu opštine. Opštine Grocka je obezbedila 100 protivgradnih raketa, tako da su raketne stanice, kojih ima ukupno 8, u potpunosti opremljene raketama,kako bi smo poljoprivredne zasade sačuvali od elementarnih nepogoda. Ja ovim putem apelujem na poljoprivrednike da se angažuju i upoznaju sa subvencijama i mogućnostima koje daje država, stimlišu se i svoja gazdinstva zaštite protivgradnim mrežama- rekao je predsednik Simonović.

Detaljnije u Agrobiznis magazinu za jul i avgust.

Pripremite slatkiš od borvovnice: 

Sastojci:

½ kg smrznutog voća po želji
180 grama jogurta
100 grama šećera u prahu 
sok 1 limuna

Priprema:

U blenderu usitnite smrznuto voće po želji. Za smrznuti jogurt možete da upotrebite bobičaste plodove poput borovnica i kupina, ledene breskve, kruške ili jabuke. Izbegavajte voće s visokim procentom vode poput lubenica, jer će tekstura krajnjeg proizvoda biti "preterano mokra" kad jogurt počne da se topi.

Usitnjenom voću dodajte jogurt, šećer i sok limuna pa zajedno pomešajte.

Prilagodite slatkost i kiselost deserta u zavisnosti od količine fruktoze glavnog sastojka. Ako za desert koristite veoma slatko voće povećajte količinu limunovog soka i smanjite količine šećera u prahu.

Smesu stavite u zamrzivač na, bar, pola sata, a poslužite uz komadiće svežeg voća, naseckane orašaste plodove ili malo čokoladnog preliva.

Gde može da se gaji borovnica?
Borovnica uspeva na nadmorskoj visini između 300 i 800 metara, a u južnijim lokalitetima i do 1000 metara. Borovnici odgovaraju laka, strukturna, dobro drenirana i dobro aerirana kisela zemljišta bogata humusom (7-10%). To su pre svega šumska zemljišta, gajnjače, deluvijalna zemljišta sa puno humusa u podnožju planinskih visova, višegodišnji pašnjaci i sl. Kiselost zemljišta (pH) treba da bude između 4,2 i 4,8, odnosno zahteva izrazito kiselo zemljište sa vrlo malim odstupanjima. Borovnica podnosi temperature do -30°C.
Ovo voće se uglavnom gaji u opštinama Arilje, Užice, Bajina Bašta i Čajetina, a podignute su i nove površine na jugu Srbije (Crna Trava) koja se nalazi na nadmorskoj visini od 970 metara i odlična je lokacija za uzgoj borovnice.

Površina, prinos i proizvodnja


RZS ne vodi zvanične podatke za borovnicu, ali je prošle godine dao nezvaničnu procenu proizvodnje i površine pod zasadima borovnice. Pored borovnice koja je dominantna voćna vrsta u kategoriji bobičastog voća, ako izuzmemo malinu i kupinu, u ovoj kategoriji voća su: brusnica, ribizla i ogrozd čije su vrednosti zanemarljivo male.
Ukupna površina pod zasadima borovnice, na osnovu procene RZS u 2016. godini iznosi 414 hektara sa ukupnom proizvodnjom od 1.467 tona.
Poslednjih godina povećava se interesovanje proizvođača i preduzetnika u pojedinim regionima Republike Srbije za podizanje novih visoko intenzivnih zasada visokožbunaste borovnice, u gustom sklopu sadnje sa protivgradnim mrežama i sistemima za navodnjavanje, uz uvođenje standarda kvaliteta i savremenog sortimenta. Ministarstvo subvencioniše podizanje ovakvih savremenih zasada borovnice, a ove godine je na zahtev proizvođača, uvelo i podsticaje za najnoviju tehnologiju uzgoja borovnice u saksijama/vrećama sa supstratom, obzirom da je borovnica jako zahtevna po pitanju kiselosti zemljišta.

 


Struktura potrošnje


Borovnica je nakon maline najpopularniji srpski brend poslednjih godina, kada je jagodičasto voće u pitanju. Gajenje borovnica ima ogromnu perspektivu i njena proizvodnja odlikuje se visokim stepenom robnosti. Oko 95% od ubranih plodova plasira se na svetsko i domaće tržište u prerađenom i svežem stanju.
4 – Izvoz
U 2016. godini izvezeno je 1.173 tona borovnice, odnosno za 39,5% manje u odnosu na prethodnu godinu (1.938 t). Od ove količine svega 11,4% je izveženo sveže tj rashlađene borovnice, dok je najveći deo, 1.039 tona, odnosno 88,6% izveženo kao zamrznuta borovnica.
Vrednosti izvoza borovnice prošle godine bila je oko 4 miliona dolara, odnosno za 18% manje u odnosu na vrednost izvoza prethodne godine.

 


Borovnica se prošle godine najviše izvozila u Francusku, Nemačku i Belgiju, a znatno manje u druge evropske zemlje.


Uvoz borovnice


U 2016. godini uvezeno je 1.104 tone borovnice, odnosno 26,3% manje u odnosu na prethodnu godinu (1.498 t). Vrednosti uvoza borovnice prošle godine bila je 2,5 miliona dolara. Borovnica se pretežno uvozila iz Ukrajine, Crne Gore, Poljske.

Sotiment


Najveći broj sorti visokožbunaste borovnice je samooplodan, ali se proizvođačima, radi sigurnije oplodnje preporučuje gajenje nekoliko sorti koje se međusobno mogu oprašivati. Najzastupljenije sorte u proizvodnim zasadima naše zemlje su:„Duke“, „Bluecrop“, „Blueray“, „Bluetta“, a gaje se i „Spartan“, „Patriot“, „Reka“, „Ozark Blue“, „Nui“, „Huron“ i „Draper“.
Posebna pogodnost za borovnice u Srbiji je njihova specifična sezona sazrevanja, jer rađaju u julu kada je u Španiji završena berba, a u Poljskoj još nije počela, tako da ima potencijal da pokrije vremensku prazninu na tržištu, kada postoji potražnja za njom i dostigne veću prodajnu cenu.


Cena

Dominantna cena borovnice na zelenoj pijaci tokom 2016 godine kretala se od 800 do 1.000 dinara po mesecima, dok je godišnja dominantna cena bila 800 din/kg.


Dominantna cena borovnice na kvantaškoj pijaci tokom 2016 godine kretala se od 550 do 800 dinara po mesecima, dok je godišnja dominantna cena bila 600 din/kg.

 

Obično pod ispravnošću atomizera naši voćari podrazumevaju rad pumpe, odnosno dobar pitisak i vizuelnu protočnost dizni. Svakako da je pumpa atomizera praktično „srce“ atomizera, ali njena ispravnost ne garantuje 100% kvalitetnu zaštitu. Ono na šta voćari obraćaju vrlo malo pažnje su kvalitetni mešači i dizne atomizera. Glavni razlog gubitka tečnosti i loše pokrovnosti su: istrošene i oštećene dizne, loš protok vazduha na ventilator, nedostatak i neispravnost mešača, manji broj filtera i njihovo neredovno čišćenje.

Testiranje atomizera najbolje je izvršiti posle zime (kada prođu niske temperature) i neposredno pre početka sezone kako bi se atomizer podesio i bio spreman za rad. Na početku sezone potrebno je uraditi sledeće radne operacije: proveriti da li ima nečistoća u rezervoaru atomizera, pre stavljana dizni natočiti malu količinu vode i pomoću pumpe oprati rezervoar i creva na atomizeru, oprati dizne i postaviti ih u njihova ležišta, koristiti podloške da se spreči curenje sa strane i ne previse pritezati kućište dizni, proveriti i očistiti filtere (mali i veliki), testirati i podesiti manometer, kupiti nove dizne ukoliko su stare istrošene ili oštećene, podesiti pritisak na osnovu tabele proizvođača dizni, odrediti optimalnu brzinu kretanja traktora. Prevelika pokrovnost je isto tako loša kao i premala pokrovnost.

Zbog prevelike pokrovnosti dolazi do kapanja tečnosti sa površine biljnih organa i slivanja, što ima dvostruko štetni efekat. Prvo delovi biljke ostaju nezaštićeni, a na delove gde je došlo do nagomilavanja tečnosti može doći do fitotoksičnosti i ožegotina biljnih organa.

Opširnije o ovoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište.

To je rekao savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodao da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva -poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvodajča bilo na udruživanjue hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da ta oblaste regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.b92.net

 

Vlada Srbije i Ministarstvo poljoprivrede ne mogu da utiču na cenu maline, ali mogu da urede tržište, kaže savetnik ministra poljoprivrede Predrag Lučić i dodaje da se ispituje da li ima monopola i udruživanja hladnjačara.

On je rekao da je na jučerašnjem zajedničkom sastanku predstavnika dva ministarstva - poljoprivrede, trgovine, zatim hladnjačara i proizvođača, najviše pritužbi proizvođača bilo na udruživanje hladnjačara.

"Preko nadležnih organa - Komisije za ocenu konkurentnosti već ispitujemo da li ima nedozvoljenog udruživanja i monopola. Nadležni organi kazniće sve koji se bave nedozvoljenim radnjama kada je u pitanju uređenje tržišta", rekao je Lučić gostujući na RTS.

Govoreći o ceni maline koja je trenutno od 120 do 130 dinara, on je rekao da ministarstvo i Vlada Srbije ne mogu da utiču na cenu, ali da mogu da urede tržište i obezbede za sve iste uslove.

Kako kaže došlo je do poremećaja tržišta, ali ne samo u Srbiji, već i na evropskom i svetskom nivou.

"Pratimo svetske cene malina i sve zainteresovane redovno ćemo obaveštavati preko radne grupe", rekao je on.

Na zamerke proizvođača da hladnjačari uvoze lošiju malinu i mešaju je sa domaćom, kaže da to po zakonu nije zabranjeno, ali da ministarstvo itekako vodi računa o kvalitetu maline i da je ta oblast regulisana kroz dva Pravilnika.

Govoreći o ovogodišnjem rodu maline, on je rekao da je rod smanjen za 20 do 25 odsto i da se sada izvozi mesečno oko 8.000 tona maline, što je na nivou koji je bio prethodnih godina.

Kada je u pitanju drugo voće - višnje, jagode, šljive, kupine, Lučić kaže da proizvođači mogu računati na mnogo višu cenu od prethodnih godina.

Izvor: www.naslov.net

Ribizla je zaista nepravedno zapostavljena biljka, s obzirom na to da su početna ulaganja vrlo niska, a brzo se stupa na rod, redovno je plodonošenje i lako održavanje. Naime, ono što bi proizvođače pre svega privuklo da se odluče da gaje ovu nadasve interesantnu biljku jeste visoka cena u otkupu.

Krenućemo od sortimenta crne ribizle. U najznačajniju grupu privrednih sorti crne ribizle ubrajaju se:

-Ben lomond(Ben lomond) – škotska sorta, prva u seriji ’Ben’, koja je prihvaćena za komercijalnu proizvodnju. Sorta koja dobro podnosi mrazeve u fazi cvetanja. Takođe, sazreva ujednačeno i daje visoke prinose.

-Ben sarek (Ben Sarek)- takođe škotska sorta. Ovo je sorta koja rano cveta, oko sedam dana pre sorte Ben lomond. Formira mali kompaktan žbun, čije su grane umereno bujne, i koje dostižu visinu do 1m. Bobice su veoma krupne do 1.6grama, loptaste, čvrste i tamnomrke boje.

Opširnije ćete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

U Belotiću, selu na brežuljcima Podgorine, u srcu Zapadne Srbije, nadomak grada Osečine nalazi se firma „Belfarma“. Osečina je poznata po proizvodnji i preradi suvih šljiva a sada već davne 2006. godine stvorena je firma po viziji jedne hrabre žene Snežane Ranković. Od svog osnivanja osnovna delatnost firme bila je otkup, trgovina svežim i zamrznutim voćem. Danas ona u svom sklopu poseduje voćne zasade, sušare. Pre četiri godine su kupili sušaru i krenuli u višu fazu prerade, nisu više otkupljivači nego i prerađivači. Kako nam je rekla Snežana, imaju sušaru kapaciteta 27 tona dnevno. Prerađuju suvu šljivu a pre dve godine su počeli sa proizvodnjom gotovih proizvoda za koje su ove godine dobili zlatnu medalju za slatko od suvih šljiva sa orasima. Ovaj proizvod jedinstven je na našem tržištu kao savršen spoj ukusa, srpske tradicije i simbol gostoprimstva ovog dela Srbije. Kako nam kaže Snežana, zabeležili su duh starih vremena, po sopstvenoj recepturi sa puno ljubavi i odabira najkvalitetnijih sastojaka, pažljivo uz puno ručnog rada preneli u naše teglice i savršeno dočarali. U svom asortimanu imaju i suve šljive sa i bez koštice, čokoladirane šljive, suva šljiva pojedinačno elegantno pakovanje i najbolji način da brzo i lako povrtatite snagu i energiju. Kako ističe Snežana, pet takvih šljiva može da zameni jedan obrok. Po Snežaninim rečima, proizvođači suvih šljiva su u veoma teškom stanju zbog pada cene šljive i visokih cena sirovina koje su bile pre dve godine. Proizvodnja suvog voća u Srbiji je polako u porastu. Firma ima pet stalno zaposlenih radnika, a u sezoni ima od dvadeset do dvadesetpet radnika. U Srbiji dominira sorta šljive stenlej i potisnuo je požegaču. Jelena smatra da treba uvesti nove sorte za sušenje, jer Srbija ima kapaciteta i takvo je područje. Naš stenlej je daleko ukusniji i kvalitetniji nego osale sorte šljive na koje su evropljani navikli. Iako su po Snežaninim rečima mala firma, krenuli su da plasiraju i da se predstavljaju prvo na malim sajmovima a onda su videli da vlada veliko istraživanje, i tako su odlučili da se po  prvi put predstave na sajmu u Novom Sadu. Veliko interesovanje za suvu šljivu vlada u Vojvodini i na jugu Srbije.

Ledeni talas od pre nekoliko nedelja, naneo je štetu na 50 odsto zasada jagodičasto-bobičastog voća na teritoriji zapadne Srbije koje je najviše stradalo.

To je izjavio ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović, koji je za RTS rekao da je sneg dosta štete naneo i kajsiji, šljivi i jabuci, te da će sledeće nedelje Institut za voćarstvo dati komletne analize.

Kako je naveo, prema preliminarnim rezultatima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ukupna šteta od elementarne nepogode je 15 odsto ukupne proizvodnje u voćarstvu.

Ministar najvaljuje da se pripremaju i određene mere, i podvlači da su već raspisani pozivi za nabavku opreme koja prevenira takve situacije, pre svega protivgradne merže i sisteme za navodnjavanje.

Ističe i da država daje 40 odsto od premije osiguranja koje se tiče odbrane od ranog mraza, ali i navodi da se moraju edukovati ljudi jer je 10,5 odsto osigurane površine jako malo.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31