Jedna od agrotehničkih mera u savremenom voćarstvu koja je značajna za uspostavljanje ravnoteže između rodnosti i vegetativnog porasta jeste podsecanje korena voćki. Rezidbom korena direktno utičemo na smanjenje korenove mase kod bujnih stabala, pa tako uspostavljamo ravnotežu rasta nadzemnog i podzemnog dela voćke. Kako ova mera daje rezultate, objasnila je za Agromediju Sanja Čokojević, stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne stručne službe Knjaževac.

„Korenov sistem za sopstveni razvoj i proticanje fizioloških procesa dobija organske materije od nadzemnog dela - lista koji ih stvara fotosintezom. Dok su voćke mlade, korenov sistem se brzo razvija i u nadzemne delove biljke šalje dosta vode i mineralnih materija, što uslovljava bujan rast voćke. Kad voćka rodi, povećava se potrošnja organskih i mineralnih materija, pa za potrebe korena ostaje sve manje hranjivih materija. Tada koren stari i smanjuje se njegova apsorpciona moć, što umanjuje lisnu površinu stabla“, objašnjava Čokojevićeva.

Pošto su plodovi najveći potrošači organske materije, rezidbom se smanjuje broj cvetnih pupoljaka, odnosno broj rodnih grana koje treba sačuvati toliko da ne ugrožavaju snabdevanje korenovog sistema hranljivim materijama. S druge strane, podsecanjem korena voćki reguliše se rodnost naročito bujnih sorti i to jabuka.

Posebno se ova mera usmerava na kontrolu bujnosti kod sorti koje su sklone alternativnoj rodnosti, poput fudži ili golden delišes, kako bi se smanjenjem bujnosti dodatno podstakle na bolje formiranje cvetnih pupoljaka.

Pored smanjivanja alternativne rodnosti, rezidbom korena se utiče i na redovniju rodnost, stabilniji i bolji prinos, zatim omogućava se lakše usvajanje mineralnih materija koji su neophodne za rast biljke, intenzivan rast vlasastog korena i drugo. Podsecanje se obično izvodi u godini kada nije velika rodnost, da bi se smanjila bujnost, odnosno krajem novembra ili februara.

„Možemo reći da imamo dva perioda obavljanja ove mere; između cvetanja pa do deset dana posle opadanja kruničnih listića i tada se obavlja sa obe strane reda voćki na rastojanju od 90 do 100 cm od debla. Drugi period je tokom mirovanja vegetacije, odnosno krajem zime i početkom proleća. Treba da se završi najkasnije nedelju dana pre početka cvetanja. Rastojanje podsecanja je 30 do 50 cm od debla. Što je vreme podsecanja bliže kretanju vegetacije, to je veći efekat na smanjenje bujnosti“, kaže Čokojević.

Stručnjaci preporučuju da se rezidba obavlja jedne godine sa jedne strane, a druge godine sa druge i to na manjoj udaljenosti. Podsecanje sa obe strane u istoj godini se obavlja na većoj udaljenosti od debla, mada je ono retko jer se odražava jako na kvalitet plodova, a najviše na krupnoću.

„Za obavljanje rezidbe korena koristi se priključna mašina čiji je nož radno telo, a pod kojim uglom i na kojoj udaljenosti od debla će se raditi podsecanje, zavisi od podloge i bujnosti stabala. Nož može biti postavljen koso, pod uglom do 45 stepeni ili vertikalno“, navodi naša sagovornica.

Ova agrotehnička mera karakteristična je za intenzivne zasade jabuke, gde je zemljište bogato humusom, pa koliko će rezidba korena imati efekat zavisi od bujnosti voćke, alternacije, tipa zemljišta i odnosa minerala u njemu i godišnjem rasporedu padavina, odnosno mogućnosti za navodnjavanjem.

„Loše sprovedena rezidba korena, sprovedena u pogrešno vreme ili prejako, može imati za posledicu prejako smanjenje volumena korena, a time i prejako smanjen rast i veliki udeo manjih plodova. U sušnim godinama moguć je i stres od suše“, upozorava ovaj stručnjak.

 

izvor : https://www.agromedia.rs

U majušnoj prostoriji unutar Centra za istraživanje i razvoj Mebiol, nešto više od sat vremena izvan Tokija, listovi bebi zelene salate rastu u ležištu ispod magenta boja. Na drugoj polici, minijaturna bašta mikro-povrća cveta preko površine činije za salatu. Sadnice su razvijane bez zemljišta - na vrhu tankog, prozirnog polimernog filma.


Polimerni film je ključ za najsavremeniju metodologiju koja omogućava da se voće i povrće uzgajaju na gotovo svakoj ravnoj površini. Izrađen od hidrogela - super absorpcionog materijala koji se obično koristi u proizvodima za domaćinstvo, kao što su pelene za jednokratnu upotrebu - film usisava vodu i hranljive materije kroz mnoštvo pora nano veličine koje mere milioniti milimetar u prečniku. Biljke rastu na vrhu filma, ali umesto kopanja u zemlju, koreni se šire preko površine membrane u tankim formacijama, nalik lepezi.


Nakon više od jedne decenije eksperimenata, Mori Juiči i njegovi kolege su razvili sistem za uzgoj tla koji se može koristiti za uzgoj useva u plastenicima u velikoj količini.


Mikroskopske polimerne membrane blokiraju bakterije i viruse, eliminišući potrebu za štetnim pesticidima. Pošto zemljište nije neophodno, održive farme se mogu uspostaviti praktično bilo gde. A i potrebno je 90% manje vode nego kod tradicionalnog uzgoja.


Metoda se koristi na 150 lokacija širom Japana i jedna u Kini - kao i na farmi usred pustinje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Mebiol planira izvoz svoje tehnologije u Evropu i druge zemlje na Bliskom Istoku krajem ove godine.

Na Veletržnici Beograd 29. januara 2018. godine zvanično je otvorena nova hala za prodaju voća i povrća. Veletržnica Beograd je upotrebnu dozvolu za novu halu dobila 9. januara ove godine.Veletržnicu Beograd su tim povodom obišli gradonačelnik - Siniša Mali, glavni urbanista - Milutin Folić i sekretar za privredu - Milinko Veličković.

– Nova hala za voće i povrće prostire se na 10.400 metara kvadratnih, njena dužina je 253, a visina 13 metara. Izgradnja je koštala više od 730 miliona dinara, a objekat sadrži 40 poslovno-prodajnih jedinica, od kojih svaka ima bruto površinu od 200 metara kavdratnih. Svaka jedinica ima svoju rampu za utovar i istovar robe, sanitarni čvor, prostor za skladištenje robe, kao i izložbeni prostor i kancelariju. Veletržnica ima svojih sedam bunara, od kojih se pet koristi za rad toplotnih pumpi u hali. Pored hale, urađen je novi parking sa sto mesta za teretna i 260 za putnička vozila. Ministarstvo poljoprivrede već je uselilo u novi objekat Fitosanitarnu inspekciju – rekao je Vesić.
On je dodao i da je "nova hala izgrađena po najsavremenijim standardima", istakavši da je to početak izgradnje moderne Veletržnice koja je potrebna velegradu kakav je Beograd. 

– Kako bismo završili ovaj posao, potrebno je izgraditi još dve moderne hale, što će se dogoditi pošto ova Veletržnica dobije status "nacionalne Veletržnice" – izjavio je Vesić i pozvao velike poljoprivredne proizvođače i izvoznike da koriste novu modernu halu, prenosi Beoinfo. 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će Ministarstvo poljoprivrede izdvojiti dodatnih 200 do 300 miliona dinara direktne podrške poljoprivrednicima na Kosovu i Metohiji za nabavku mehanizacije, sadnog materijala, za stočni fond.

 

Dodaje da će specijalni timovi za voćarstvo, povrtarstvo i poljoprivredu otići u Orahovac i Štrpce da izvrše procenu kako bi se napravio paket pomoći.

 

Branislav Nedimović rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a da je na sednici Vlade donet poseban program za poljoprivredu na Kosmetu.

„Taj program obuhvata nabavku materijala, a zajedno sa Kancelarijom za KiM, na osnovu aktivnosti koje je predsednik imao tokom vikenda, napravićemo dodatni paket podrške gde će se Ministarstvo uključiti sa finansijskim sredstvima“, kaže Nedimović.

 

Dodaje da će Ministarstvo poljoprivrede, preko Kancelarije za KiM, pomoći sa sumom između 200 i 300 miliona dinara.

 

„Specijalni timovi za voćarstvo, povrtarstvo i poljoprivredu, otići će u Orahovac, u Štrpce da izvrše procenu, a poslaćemo i tim za plasman robe kako bismo napravili paket“, dodaje ministar.

 

Kaže da postoje dve vrste podrške Srbima na KiM.

 

„Imamo konkretne zahteve iz prethodnih dana, a timovi će videti koje zahteve možemo da ispoštujemo s obzirom na regulativu, a imamo i donacije – stočni fond, traktori, mehanizacija i to je posebna vrsta podrške koja ne ulazi u finansijsku pomoć Ministarstva“, objašnjava Nedimović.

 

Napominje da ljudi na Kosmetu žele da ostanu i da se bave poljoprivredom.

 

„Naš posao je da im pomognemo. Nema pitanja kako ćemo mi taj zadatak da realizujemo, jer ako im ne pomognemo, biće prepušteni sami sebi“, dodaje ministar.

 

Kaže da postoji potreba da se pomoć višestruko uveća.

 

„Pokazala se snaga i želja tih ljudi da rade i ostanu tamo, a sredstva su postojala i plasirala se preko Kancelarije za KiM i 2016. i 2017. godine“, napominje Nedimović.

 

Objašnjava da zbog formiranja novog paketa pomoći za KiM neće biti umanjena sredstva za neke druge projekte, jer je država konsolidovala svoje finansije i ima dovoljno sredstava za sve.

 

Ističe da ima dosta mladih koji žele da se bave poljoprivredom osnivanjem startapova.

 

„Imali smo više od 750 zahteva, 667 zahteva je odobreno. Jedan projekat država pomogne sa 75 odsto, a poljoprivrednik sa 25. Država daje maksimalni grant od 10.000 evra, a sa tim novcem mogu da se podignu voćnjaci višanja, plastenici, nabave grla stoke, zasadi lešnik“, kaže ministar.

 

izvor : studiob.rs

Blaga zima koja ove godine više liči na proleće nastaviće se i narednih nedelja, a visoke temperature i nedostatak snega, prema stručnjacima, znače uštede u potrošnji električne energije, ali i manje prinose u poljoprivredi.

U EPS-u kažu da je potrošnja električne energije u decembru 2017. godine za 6,3 odsto manja u odnosu na isti period 2016. godine, dok je za prvih osam dana 2018. godine potrošnja za 15 odsto manja u odnosu na prvih osam dana prošle godine.

"Potrošnja električne energije u Srbiji izuzetno je osetljiva na vremenske prilike, a vremenske prilike uticale su i na znatno veću popunjenost hidroakumulacija ove zime i to za oko 20 odsto više u odnosu na plan", kažu iz EPS-a.

Kada su u pitanju usevi, stručnjak za žitarice Miroslav Malešević kaže da ovogodišnja kombinacija visokih temperatura  manjka padavina dovodi do preterane bujnosti kod pšenice, raži, ječma i ovsa, pa i kod uljane repice, koje će nepotrebno bujati, trošiti vodu i hranu i na kraju neće moći da izdrže gustinu koju same stvaraju.

"Moraće da dođe do neke redukcije tih sklopova, što će naravno dovesti do gubitaka. Sa druge strane, može doći do preranog poleganja useva, što će takođe dovesti do određenih gubitaka", navodi Malešević za Tanjug.

Dodaje, da će visoke temperature pogodovati izazivanju bolesti, te da je već sada konstatovana pojava različitih patogena na mladim biljkama.

"Prema tome, kada gledamo samo sa aspekata biljaka, svakako nije dobro. Pšenica je dostigla svoj puni optimalni razvoj još početkom decembra i trebalo je da nastupi period mirovanja u kojem će se putem snega ili kiše povećavati zalihe vode u zemljištu", navodi on.

Kako kaže, nedostatak zimske rezerve vlage koje bi doprinele da u kasnijim fazama biljke imaju dovoljno vode i hrane uticaće i na rod kukuruza, soje, sunockreta i drugih jarih kultura.

"Voćari će možda pretrpeti najviše štete, jer je u slojevima ispod 90 centimetara zemljište potpuno suvo, a poznato je koliko voćkama i višegodišnjim zasadima treba vode tokom cele vegetacije. Po meni, krajnje nepovoljno vreme i za sadašnje kulture koje su na njivi i za buduće", ocenjuje Malešević i dodaje da ako ne bude dovoljno zaliha vlage, prinos će podbaciti kao i prošle godine.

Prognostičar za dugoročnu prognozu vremena RHMZ Branko Bijelić ne daje nadu da bi zima mogla da se "pooštri" i procenjuje da neće biti drastičnih promena u temperaturi i količini padavina.

"Ovo se dešavalo i ranije, između 2006. i 2007. temperature su bile iznad 20 stepeni, a 2012. godine je tokom decembra i januara bilo više od 15 stepeni. To je najnormalnija pojava, blaga zima", kaže Bijelić za Tanjug.

Dodaje da nema nagoveštaja za formiranje velikog snežnog pokrivača za niže predele, kao ni uslova za intezivnije prodore praćene padom temperature i snežnim pokrivačem od pola metra, metar.

"U nedeljama koje dolaze, sve do početka februara, predviđa se toplije i vlažno vreme uz kišu i susnežicu, sa pojavom snega na visini iznad 1.400 metara. Od 15. do 21. januara očekuje se da vreme bude toplije i vlažnije za ovo doba godine, uz češću pojavu padavina, uglavnom kiša. Najviše padavina očekuje se u periodu od 17. do 21. januara", kaže Bijelić.

http://www.alo.rs 

U Aranđelovcu su voćnjaci u dobrom stanju. To je za njih veoma važno jer su poslednjih godina mnogo novca uložili u razvoj poljoprivrede. Tačnije za četiri godine više od milion evra.

Tri generacije Markovića, iz Trešnjevice kod Aranđelovca, žive od poljoprivrede. Obrađuju oko 70 hektara zemlje, a uz podsticaje države, podigli su 12 hektara zasada pod šljivom. Za kupovinu mehanizacije koriste kredite, u čijoj otplati im pomaže Opština.

"Sada sam kupio neku mešaonu za stočnu hranu, tu će mi vratiti 40 posto. Što god uložiš u poljoprivredu, opština ti da jedan deo, pomaže u toj investiciji", kaže Tomislav Marković.

Iz opštinske kase, kroz osam programa, subvencioniše se sve – od nabavke mehanizacije do veštačkog osemenjavanja grla. 

Najviše domaćina ulaže u voćarstvo.

"Zasadio sam negde oko 25 ari vilameta i pet ari polke. Sve što je bilo potrebno, oni su nam dali 40 odsto od uloženog", rekao je Dragan Spasojević iz Venčana kod Aranđelovca.

Sa oko 33 miliona dinara, Aranđelovac je u prošloj godini pomogao oko hiljadu poljoprivrednika.

"Ogroman resurs, skoro 10.000 hektara, ne obrađuje se i mi smo se time vodili ovim subvencijama. Pokušavamo da prokrčimo ta zapuštena domaćinstva, jer smanjenje nezaposlenosti ne krije se samo u otvaranju fabrike, ono što takođe daje zamajac, to je i otvaranje novih radnih mesta kada je u pitanju poljoprivreda", objašnjava predsednik Skupštine opštine Aranđelovac Bojan Radović.

Uz pomoć države, urađeno je oko 200 kilometara puteva, vodovodna mreža, obnavljaju se škole. Čak 70 odsto od ukupnih ulaganja je u poboljšanje života na selu.

Izvor: http://novaekonomija.rs 

Srbija Fruitnet Media International sa zadovoljstvom najavljuje pokretanje događaja Fruitnet Forum South-East Europe, prvog u novoj seriji događaja za diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata osmišljenih tako da promovišu interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda.

Fruitnet Forum South-East Europe koji se odrzava u Beogradu, 29–30. novembra 2016. fokusiraće se na očigledan jak potencijal za razvoj i rast industrije svežeg voća i povrća u regionu. On će sadržati prezentacije ključnih igrača sa direktnom vezom sa sektorom hortikulture jugoistočne Evrope, kao i stručno komentarisanje i analizu od strane mešavine regionalnih i međunarodnih igrača, uključujući prodavce na malo, uvoznike, izvoznike, proizvođače i pružaoce usluga. U ovom delu Evrope interesovanje za hortikulturu – kao i poljoprivredu uopšte – navodno dramatično raste, sa investitorima koji u poslednje vreme pokazuju veće interesovanje za potencijal regiona kao dobavljača svežih proizvoda u vreme sumnje u isplativost ostalih tradicionalnih industrija.

Kao rezultat značajnih prirodnih resursa – ne samo klime za koju mnogi smatraju da je dobro prilagođena za proizvodnju nekoliko različitih vrsta voća i povrća – jugoistočna Evropa sada se predstavlja sa ogromnim mogućnostima za dodavanje vrednosti u postojećim kategorijama kao što su jabuke i kruške, ali i kao prilika da region postane novi i alternativni izvor proizvoda velike vrednosti kao što je špargla, bobičasto i koštuničavo voće. Ali sa tim mogućnostima dolaze i izazovi.

Dobavljači u regionu moraju da se pobrinu da imaju odgovarajuće vrste proizvoda, u dobrom stanju, u pravo vreme. Potencijal za proizvodnju i izvoz je ogroman, ali koje tržište bi trebalo da ciljaju i koji je najbolji način da se osigura da snabdevanje bude usklađeno sa potražnjom? Cilj događaja Forum South-East Europe jest otkrivanje mesta potražnje, bilo u samom regionu ili izvan njega, i kako se najbolje pobrinuti za zadovoljavanje te potražnje. Zašto učestvovati? Fruitnet Forum South-East Europe nudi postojećim igračima i potencijalnim investitorima u poslovanju u polju svežeg voća i povrća u regionu priliku: • da saznaju više o mogućnosti tržišta za proizvode uzgojene u regionu; • da razumeju kako se mogu dobiti sredstva za nove projekte; • da čuju nešto od onih koji već ulažu u projekte za snabdevanje međunarodnih tržišta; • da saznaju šta tržište zahteva u oblastima kao što su brendiranje, marketing i reklamiranje; • da otkriju praktične načine za poboljšanje kvaliteta proizvoda kroz bolju organizaciju, dobre poljoprivredne prakse, sertifikaciju i ulaganje u novu tehnologiju; • da izbegnu nevolju poznavanjem potencijalnih izazova na putu.

Rastuće prilike Interesovanje za jugoistočnu Evropu, kao i ulaganje u nju, svakako je na istorijskom maksimumu, uglavnom kao rezultat raznih EU programa koji zajedno ulivaju stotine miliona evra u projekte u regionu. To uključuje Transnacionalni program reke Dunav Evropske unije, Balkansko-mediteranski program i Jadransko-jonski program, od kojih sve podržava Evropski fond za regionalni razvoj i IPA II – instrument EU od 11,7 milijardi evra za pretpristupnu pomoć. Uz Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, koje su već članice EU, izgleda verovatno da će preostali zvanični kandidati iz regiona – Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija – i potencijalni kandidati Bosna i Kosovo napraviti sličan korak, iako to nikako nije zagarantovano.

Kao rezultat toga, investitori imaju priliku da stvore snabdevanje u regionu koji bi uskoro mogao da postane ogromno tržište bez tarifa. Istovremeno, rast bi mogao dobro doći na tržištima na istoku. Srbija, na primer, trenutno pregovara u vezi sa trgovinskim sporazumom sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Jugoistočna Evrope takođe ima strukturalne prednosti kao potencijalni izvor svežeg voća i povrća, a ne samo geografski strateški položaj između Evrope i Azije. Beograd se i sam nalazi na raskršću panevropskih koridora VII i X, gde drugi povezuje Evropu sa Turskom, i Bliskim istokom u nastavku. Za proizvođače u regionu tu je i prilika da se brzo ubace u trku i iskoriste brojne decenije učenja u drugim zemljama, na primer u oblastima kao što su dobre poljoprivredne prakse, sertifikacija i korišćenje moderne tehnologije i tehnika.

Gledajući okolo i ispred Konferencija sama će se usredsrediti na sledeće teme: Priprema scene: trenutni pejzaž i perspektiva za 2020. Kako kompanije, investitori i preduzetnici u jugoistočnoj Evropi nastoje da iskoriste rastuću potražnju za svežim proizvodima na brojnim međunarodnim tržištima, kakav potencijal kreiranja održivih i profitabilnih poslovnih poduhvata u sektoru svežeg voća i povrća postoji u regionu? Kako bi se takvi poduhvati organizovali i finansirali? Koje tačno prilike bi trebalo da ciljaju? I koji su glavni izazovi za one koji ulažu u region u narednih nekoliko godina? Potencijal u porastu: novi izvori svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi Posle otvaranja nastavićemo da bismo bliže razmotrili oblasti koje naročito obećavaju, a koje se odnose na poslovanje u polju svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi. Koji proizvodi će izgleda biti glavni u regionu tokom narednih pet godina?

Koje zemlje, regioni i kompanije će dobavljati te proizvode? I koji izazovi i prepreke stoje između njih i budućeg komercijalnog uspeha? Nove mogućnosti: procena perspektivnih tržišta kod kuće i u inostranstvu Pošto izveštaji navode da je interesovanje za poslovanje u oblasti svežeg voća i povrća u jugoistočnoj Evropi u značajnom porastu, koliki je potencijal da dobavljači svežih proizvoda postignu komercijalni uspeh na međunarodnom tržištu? I kakve su im šanse da u samoj jugoistočnoj Evropi osiguraju novo poslovanje? Upravljanje produktivnošću: praktične metode za osiguravanje rasta Kako proizvođači voća i povrća u jugoistočnoj Evropi mogu da povećaju prodaju, prošire tržište i ostvare veću dobit? Tokom poslednje sesije razmotrićemo različite načine na koje dobavljači u regionu mogu: da naprave ciljane investicije u tehnologiju radi poboljšanja kvaliteta; da uvedu nove standarde sertifikacije da bi se osiguralo snabdevanje; da preduzmu aktivne korake da bi poboljšali efikasnost proizvodnje; i, da saznaju za načine na koje obrazovni i institucionalni okviri mogu da obezbede bolje komercijalne izglede u budućnosti.

Registracija Fruitnet Forum South-East Europe je globalna platforma koja spaja širok spektar lokalnih i međunarodnih ključnih igrača iz industrije svežih proizvoda. Prvi dan će početi sa konferencijskim prezentacijama i grupnim diskusijama, dok je drugi dan rezervisan za organizovane posete različitim mestima od interesa kao što su veleprodaje, lokalni supermarketi i/ili proizvodne lokacije. Možete da se registrujete na internetu na sajtu www.fruitnetlive.com/forumsee

 

Pre samog obeležavanja mesta, gde sadnica treba da se zasadi, mora prethoditi razmeravanje površine. To je posao, koji pri većim površinama treba poveriti geometru, koji će pomoću svojih instrumenata razmeriti površinu, izvršiti parcelaciju i utvrditi mesta za prvi red voćaka. Ukoliko su u pitanju manje površine, razmeravanje se može vršiti pomoću krsta za viziranje, pantljikom ili kanapom sa obeleženim mestima.

Vizir motke se koristi pomoću okvira, koji će biti u obliku kvadrata, trougla ili pravougaonika. Dva ili više radnika rukuju okvirom i na uglovima zabadaju kočiće, radi obeležavanja mesta za sadnicu. Sadnice ne treba saditi uz samu ogradu, već ostaviti prostor dužine polovine međurednog rastojanja ili veće, ukoliko je potreban prolaz mašine.

Razmeravanje se vrši u dva pravca: sever – jug, koji omogućava najbolje osvetljavanje stabala i pravac, koji je pod pravim uglom u odnosu na prvi. Za određivanje prvog pravca, koristi se kompas. Obeležavanje mesta za sadnju, vrši se pomoću malih kočića, trakom, letvicama ili sličnim materijalom, koji treba da traje, dok se sađenje ne završi. Mogu se koristiti i pritke, gde se posađene sadnice vezuju za njih.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust.

Da li je proizvodnja borovnica šansa ili zabluda? Kolika je vrednost izvoza borovnice? Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2716-borovnica-sansa-ili-zabluda

Gde može da se gaji borovnica? Da li se može gajiti i u saksiji? Pogledajte školski primer iz prakse! Plantaža visoko-žbunaste borovnice, u Brestoviku nadomak Beograda, na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2705-gde-moze-da-se-gaji-borovnica

 

 

 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ukazao je u Trsteniku, na sastanku sa rukovodstvom opštine i proizvođačim kalemova iz tog kraja, da je u budžetu Srbije po prvi put ubačena stavka koja se odnosi na pomoć proizvođačima sadnica - kalemarima. 

- Vlada Srbije je zbog velikog broja proizvođača sadnica našla potrebu da im pomogne. Čak 85% proizvoda sa ovog područja se izveze, bilo da je u pitanju istočna Evropa ili Rusija. Naša ideja je da sve ono što je izvozno orijentisano, dodatno podstičemo. Ne mogu da mislim o tome zašto neko to ranije nije uveo, već da radim sada i ubuduće, a kalemari će imati podršku države - rekao je Nedimović.

 

Aleksandar Ćirić, predsednik opštine Trstenik, rekao je da je ovaj kraj lider u proizvodnji loznog i voćarskog kalema.

- Opština Trstenik i Rasinski okrug će imati najveće benefite od ovog novog pravilnika i subvencija koje će dobiti proizvođači - rekao je Ćirić.

Proizvođač kalemova Milomir Milićević, iz sela Stragari kod Trstenika, koji ima zasad od 100.000 kalemova vinove loze, rekao je da je tema razgovora bila subvencije za velike proizvođače.

- Mom preduzeću ove subvencije Ministarstva poljoprivrede odgovaraju. Uklapam se u limit od 500.000 dinara, jer nemam kooperante. Pozdravljam ovaj potez Ministarstva poljoprivrede i nadam se da će dogodine pravilnik biti dopunjen i za kooperante kako bi i oni dobili pomoć - rekao je Milićević.

Nove mere podsticaja proizvodnje sadnog materijala donose

Kako bi se obezbedila što kvalitetnija i dovoljna proizvodnja domaćeg sadnog materijala viših kategorija (sadnica sertifikovane kategorije), Ministarstvo je do sada ovu oblast poljoprivredene proizvodnje podsticalo kroz davanja podsticaja kao posebne podsticaje.

 Od 2017. godine, mere za unapređenje rasadničarske proizvodnje su poboljšane.

Mera podsticanja proizvodnje sadnica je nova mera pomoći, gde pravo na korišćenje podsticaja imaju pravna lica i preduzetnici (proizvođači sadnog materijala upisani u Registar proizvođača sadnog materijala).

 FOTO: http://www.tanjug.rs 

 

Novim Pravilnikom o podsticajima za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja podstiče:   

1) podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije vinove loze, voćaka i hmelja - maksimalan iznos do 3.000.000 dinara po korisniku;

2) proizvodnja sadnica voćaka, vinove loze i hmelja – maksimalan iznos do 500.000 dinara po korisniku;

3) sertifikacija i klonska selekcija sorti voćaka i vinove loze – maksimalan iznos podsticaja do 10.000.000 dinara po korisniku.

Da bi se ova proizvodnja dalje pospešila i unapredila (pre svega da bi se obezbedio kvalitetan sadni matrijal autohtonih i domaćih novostvorenih sorti voćaka i vinove loze), kao i povećala konkuretnost domaćih proizvođača, Ministarstvo poljkoprivrede je juna meseca 2017. godine donelo Pravilnik o podsticajima za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja kojom su uvećani maksimalni iznosi za podsticaje za podizanje matičnih zasada sa 2 na 3 miliona dinara, a maksimalni iznosi za sertifikaciju i klonsku selekciju sa 2 na 10 miliona dinara. Takođe, nova mera za subvencionisanje proizvednje sadnica, gde je poseban akcenat stavljen na proizvodnju autohtonih i domaćih novostvorenih sorti će sigurno uticati na poboljšanje konkurentnosti domaćih proizvođača sadnog materijala i afirmaciju autohtonih i domaćih novostvorenih sorti voćaka, vinove lote i hmelja. 

Podsticaji za proizvodnju sadnica se odnose na sorte koje su upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja i to na sadnice:

  1. a) jabučastih, koštičavih, jezgrastih i jagodastih vrsta voćaka;
  2. b) vinove loze (osim za sorte-direktno rodne hibride Noah, Othello, Isabelle, Jacquez, Clinton i Herbemont) i
  3. v) hmelja

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku po ovom pravilniku je 500.000,00 dinara.

Za proizvodnju sadnica autohtonih, domaćih i odomaćenih sorti podsticaji se uvećavaju za 10, 7, 5 ili 3 dinara po sadnici u zavisnosti od vrste i/ili sorte voćaka i vinove loze.

Zahtevi se podnose Upravi za agrarna plaćanja od 01. septembra do 15. oktobra tekuće godine.

Za sadnice koje su predmet podsticaja mora da postoji sertifikat o proizvodnji sadnog materijala koji izdaje Uprava za zaštitu bilja. 

Podsticaji se dodeljuju za proizvedene sadnice, i to na osnovu broja proizvedenih sadnica u skladu sa sledećim iznosima po sadnici:

  1. a) za sadnice predosnovne i osnovne kategorije:

1)         jabučaste vrste voćaka - 50 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 50 dinara po sadnici;

3)         oraha - 100 dinara po sadnici;

4)         jagodaste vrste voćaka (osim jagode) - 20 dinara po sadnici;

5)         borovnice - 100 dinara po sadnici;

6)         jagode - 10 dinara po živiću;

7)         vinove loze - 50 dinara po sadnici;

8)         hmelja - 50 dinara po sadnici;

  1. b) za sadnice sertifikovane kategorije:

1)         jabučaste vrste voćaka - 10 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 10 dinara po sadnici;

3)         jagodaste vrsta voćaka (osim borovnice i jagode) - 5 dinara po sadnici;

4)         borovnice - 50 dinara po sadnici;

5)         jagode - 5 dinara po živiću;

6)         vinove loze - 5 dinara po sadnici;

7)         hmelja - 5 dinara po sadnici;

  1. v) za sadnice standardne/standardne SA kategorije:

1)         jabučaste vrsta voćaka - 3 dinara po sadnici;

2)         koštičave vrste voćaka, kao i badema - 3 dinara po sadnici;

3)         jezgrastih vrsta voćaka (osim oraha) - 5 dinara po sadnici;

4)         kalemljenog oraha i kalemljene leske - 80 dinara po sadnici;

5)         jagodastih vrsta voćaka (osim borovnice i jagode) - 3 dinara po sadnici;

6)         borovnice - 10 dinara po sadnici;

7)         jagode - 3 dinara po živiću;

8)         vinove loze -3 dinara po sadnici;

9)         hmelja - 3 dinara po sadnici.

 

Milutin Dodić, kupinar iz Levča, oglasio je da traži radnike za branje kupina, ali nije uspeo na taj način da dođe do njih.

Kako kaže za RTS, nekoliko njih se javilo na oglas, jedan je došao na posao, ali je već oko podne odustao i rekao da ne može više i da je naporan posao.

Milutin zbog toga mora da angažuje radnike sa strane, da im plaća smeštaj i hranu. Dnevnica iznosi oko 2.000 dinara. 

Mladi koji su ostali u Levču ne obrađuju ni svoju zemlju, a kamoli tuđu. Kažu da se ne isplati. Iz Nacionalne službe za zapošljavanje, međutim, kažu da ne misle da je reč o lenjosti već o tome da niko neće da radi ukoliko nije adekvatno plaćen. 

“Može da se zaradi, ali mora da se radi”, poručuju sa druge strane berači kupina. 

Pri ceni od 60 dinara za kilogram, kupinari ne mogu da ponude više od 20 dinara beračima za kilogram obranog ploda, ako rod uopšte bude i obran.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28