Uprkos brojnim infomracijama o tome da je velika potražnja za organskim proizvodima, nije uvek baš tako. Kolege iz novosadskog Dnevnik-a posetile je jednu porodicu koja se bavi proizvodnjom lešnika, pročitajte šta su kod njih zabeležili:

Poljoprivredno gazdinstvo Bogdanov iz Đurđeva već osmu godinu zaredom gaji organske lešnike i prvi u opštini su zasadili stabla tog koštunjavog ploda, koje sada prodaje i nekoliko poljoprivrednika, ali i opštinska Zadruga. Iako je godina bila dobra, kupaca nema. Osim lešnika, ta porodica gaji i druge organske kulture: bamiju, beli, crni i žuti pasulj, paradajz i cveklu, beli kukuruz i soju.

– Prve godine smo zasadili trista sadnica, a pre godinu još dvesto – kaže dvadesettrogodišnji Aleksandar Bogdanov, koji je preuzeo na sebe brigu o lešnicima, a u porodičnom gazdinstvu mu pomažu otac Sima, majka Jelena i sestra Aleksandra i brat Đorđe. – Uložili smo deset evra po sadnici, a sada lešnici stoje obrani i čekaju kupce, kojih nema. Cena lešnika kreće se oko 1.000 dinara kilogram, za organski je 1.400 dinara jer taj lešnik nije prskan i ima poznato poreklo. Posetili smo porodičnu njivu, gde smo čuli da porodica gaji i dobre komšijske odnose te kada duva vetar, komšije ne rade svoje parcele da bi njihov lešnik i organska njiva, tik do lešnika, ostale čiste.

– Nudili su nam cenu od 600 dinara za kilogram, ali to bi bilo kao da poklanjamo, a samo mi znamo koliko smo se trudili za svako stablo i svaki plod. Ukoliko se pojavi kupac na veliko, normalno da je cena manja, ali ne možemo prodavati ispod cene – kaže Jelena Bogdanov.
Njen sin Aleksandar odlučio je da prekine fudbalsku karijeru, a neko vreme je igrao i u Švedskoj, i posveti se gazdinstvu. O tome da veruje u svoj uspeh govori i činjenica da je porodica ponudila svoje proizvode i na Ribljoj pijaci u Novom Sadu, u Organskoj ulici, ali i oglasila proizvode na „Fejsbuk” stranici „Bogdanov Organic”. On kaže da se trude na sve načine, ali da im dodatni problem zadaje to što im je kvalitet organski, ali papirološki moraju da sačekaju još godinu.

– Već dve godine smo u konverziji, iako posedujemo sertifikat da je lešnik organski, moramo da se strpimo još godinu da bismo imali i papir i onda mogli da nudimo fabrici i većim kupcima – kaže Aleksandar Bogdanov, i dodaje da porodica poseduje i salaš u potkovici Tise, koji planiraju da renoviraju i zaokruže svoju priču o organskoj hrani. Kao sportista, Aleksandar napominje da je zdrava ishrana izuzetno važna za zdravlje, a svest o organskoj hrani – a on više voli izraz prirodnoj, domaćoj – sve se više menja.

– Planiramo da donosimo proizvode i na kućnu adresu i da proširimo svoju proizvodnju, samo već nekoliko godina nema pomaka, ali ne odustajemo – naglašava Bogdanov, i dodaje da su lešnici, kojih ima čak sedam sorti, očišćeni i spremni za prodaju.
Cela porodica se angažovala oko gazdinstva i kažu da ne maštaju o nekoj velikoj zaradi, već toliko koliko im je potrebno za život i da se rad i trud isplati.

M. Stakić

Prezentacija izuzetno važna

Da vode računa o svakom detalju govori i činjenica da je lešnik upakovan u providne kutije da bi se video svaki plod, koji je porodica ručno skupljala.
– Vodimo računa o svemu i volimo da naši kupci vide proizvod, isto kao što i ja volim da vidim šta kupujem – kaže Jelena Bogdanov, prava domaćica, poznata po svom domaćem kečapu, turšiji od bamije, koja je izuzetno zdrava, ali i po projama od griza od belog kukuruza, koje to domaćinstvo takođe proizvodi.

Za roštiljanje birajte najbolje komade i delove mesa. Preporučuje se  goveđi ili svinjski file, ali može i meso  sa buta ili plećke  i rebra, najbolje je govedina ili svinjetina. Meso za roštilj koje ima malo masnoćom ima bolji ukus na roštilju nego suvo meso.

Za grilovanje možete da koristiteelektrični roštilj, tiganj za grilovanje, roštilj na gas
roštilj na ćumur.  Pečenjem mesa na roštilju se stvara pokorica zbog čega se zadržavaju sokovi u mesu i ono postaje sočno. Važno je da se meso pregrilovanja drži na sobnoj temperaturi i da ga premažete uljem da se nebi sasušilo pri pečenju. Treba  početi  sa visokom temperaturom i potom smanjuje u skladu sa veličinom komada i vrstom mesa. Meso nikad ne stavljajte direktno iznad plamena jer onda masnoća kaplje i zapali se pri čemu nastaju kancerogeni benzipireni. Meso treba soliti posle pečenja.

Najbolje sorte breskve za naše uslove

Prema dosadašnjim iskustvima, na većim površinama treba da budu zastupljene sorte breskve po redosledusazrevanja, da se u tom pogledu međusobno razlikuju za 10-12 dana. Znači, ukupno 7-8 sorti bresaka. Takav sortiment omogućuje da u toku cele sezone berba plodova traje bez prekida, i da se najbolje iskoristi radna snaga za berbu.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva mnogih proizvođača, za naše podnedblje, predlažemo sledeći sortiment breskve: springtajm, springgold, kolins, rani red heven, red heven, glokheven, red skin,  fajet.

Primetite poremećaj ponašanja kod goveda

Svako nespecifično ponašanje kod goveda najčešće ukazuje na neki zdravstveni problem. Tako na primer igranje jezikom je poremećaj vezan za hranidbeno ponašanje. Dešava se i kod teladi i kod odraslih grla a najčešće pre i posle obroka. Uzrok je nasledni faktor, rano odbijanje teladi (prestanak sisanja) ili oponašanje druge životinje. Faktori koji pospešuju ispoljavanje ovog ponašanja su: nedovoljno kabaste hrane, vezano držanje, veštačko napajanje, jednolično okruženje. Zato je potrebno slobodno kretanje životinja na pašnjaku ili ispustu najmanje nekoliko sati dnevno, onemogućavanje vizuelnog kontakta sa grlima koja ispoljavaju ovo ponašanje, davanje dovoljno sirove kabaste hrane. Grla sa ovim poremećajem ponašanja ne bi trebalo koristiti u reprodukciji.

Matica van košnice

Ako vam prilikom pregleda matica usled uznemirenosti poleti sa rama, trebate uraditi sledeće:
1. Ako je to matica u punoj nosivosti ona će zbog težine u najvećem  broju slučajeva pasti u travu u blizini mesta odakle je poletela. Pregledajte okolinu, pazeći da je ne zgazite i ako je ugledate primaknite ram sa pčelama sa koga je poletela i ona će se popeti na ram. Ako je ne nađete, ne vidite, sačekajte neko vreme pa pregledajte okolinu tamo gde  matica padne, posle izvesnog vremena skupi se grupica pčela oko nje, odnosno tamo gde je grupica pčela tu je skoro sigurno matica. Pogledajte pažljivo i vratite je u njenu košnicu.
2. Ako je matica mlada i od skora u košnici, a poleti sa rama, u stanju je da leti, pa  postupite na sledeći način:
- Ako je sa vašeg pčelinjaka u 90% slučajeva  sama će se vratiti na mesto odakle je izletala na oplodnju. Samo prekontrolisati.
- Ako potiče sa udaljenog pčelinjaka, treba držati otvorenu košnicu i po mogućnosti ram sa koga je poletela u položaju u kome je bio kad je poletela, ona će se posle leta od nekoliko krugova vratiti na mesto odakle je poletela. 

Kada je najbolje vreme za rezidbu voća

 

Najbolje vreme za orezivanje je suv zimski dan kada se temperatura ne spušta ispod -5°C. Dok orezujete voćke, desi se da se prave greške,  ću vam ukratko reći na šta treba da obratite pažnju: 
 Prvo uklonite deblje grane koje rastu ka unutra, nadole ili nagore a potom uklonite mrtvo lišće. 
 Sve grane koje rastu nagore treba da isečete na mestu račvanja kako bi se podstakao njihov rast i formiranje pupoljaka. Tako ćete takođe ojačati horizontalne grane i one koje rastu ka spolja jer su to ujedno i grane koje daju najviše plodova. 
Izdanci na kojima su se već formirali pupoljci treba da se skrate za jednu trećinu. Tako grane neće biti predugačke i neće se lomiti pod težinom plodova. 
 Kako bi krošnja dobila lep oblik, treba da se odrežu sve tanke grane koje rastu pravo nadole ili nagore. 
 Za orezivanjeuvek koristite oštar alat,  makaze i makaze za drveće i žbunje omogućavaju precizno i jednako sečenje, čak i u krošnji drveta. 

•Naravno, treba obratiti pažnju na još neke stvari kada orezujete drveće, ali ne možemo posvetiti pažnju baš svim detaljima ovde. Više saveta možete pronaći u raznim literaturama o baštovanstvu. 

“Nema ništa ove godine! Minus mi je ubio 40 odsto zasada pšenice. Spanaću ne mogu da priđem. On se drži, ali je zemlja okamenjena od ovog leda”, kaže za “Alo!” proizvođač Trajan Boljancu
Crno nam se piše! Sibirski minus koji je okovao Srbiju i Evropu već je “obrao” voće i povrće koje bi ove godine trebalo da nam se nađe na stolu!

Srpski poljoprivrednici koje smo zatekli na Bajlonijevoj pijaci u centru Beograda kažu da “slobodno možemo očekivati poskupljenje od 50 odsto južnog voća”, dok ostali navode da im sledi čista propast!

Citrusi će poskupeti?

Vojislav Stanković, stručnjak za poljoprivredu, kaže za “Alo!” da ne očekuje drastičan rast cena u Srbiji, kao što to očekuju evropski stručnjaci, zbog toga što smo marginalno tržište i loša je kupovna moć stanovništva. - Klimatski uslovi svakako su uticali na citrusno koje će, ako je stradalo u Italiji, Španiji i Grčkoj, imati rast svojih cena. U Srbiji će verovatno u nekim regionima biti nešto niži prinosi voća. Međutim, kasni nam berba ranog povrća, posebno zelene salate, spanaća i mladog luka, koji su ugroženi! Bez obzira na sve to, ne treba se plašiti nekog većeg rasta cena jer je naše tržište marginalno sa veopma skromnom kupovnom moći stanovništva - rekao je, između ostalog, on.

Robu neće moći da poskupe jer će izgubiti kupce, a već sada su ostali bez kajsija, breskvi i nektarina! Ništa bolje nisu prošle njihove kolege u Italiji, Španiji, Grčkoj, Dalmaciji! Prema prognozama evropskih stručnjaka, cena limuna, krompira, blitve, kajsije i drugih kultura mogla bi da se vine u nebesa, odnosno da te namirnice poskupe od 25 do 40 odsto na pijacama i hipermarketima.

Ove godine nećemo se najesti pomorandži, banana i ostalog južnog voća, prognozira Mila Demirović (43), koja već 20 godina ima tezgu na Bajloniju. Prodaje banane i “promrzle” pomorandže.

- Pomoranže i banane iz Grče stižu mi zaleđene! I ja sam dobila najave da će to voće da poskupi. Očekujem da ću svoje voće prodavati za 50 odsto skuplje. Pa, umesto 60 dinara za kilo banana koliko je sad, mušterije će izdvajati 120. Smrzava se voće i na tezgi. Svakodnevno ga nosim kući kako ne bi bilo non-stop zaleđeno - priča Mila za “Alo!”.

Tu praksu imaju svi prodavci na pijaci koje smo sreli.

Poljoprivrednik iz Ovče Trajan Boljancu (56) drži svoju robu uvijenu u ćebe na tezgi. Prodaje bundeve, kukuruz, pšenicu, kukurzno brašno...

bajlonijeva pijaca
Bajlonijeva pijaca, Foto: Ana Paunković
- Nema ništa ove godine! Minus mi je ubio 40 odsto zasada pšenice. Spanaću ne mogu da priđem. On se drži, ali je zemlja okamenjena od ovog leda. Poljoprivreda je pred kolapsom. Ko sad obrađuje 10 hektara zemlje može slobodno da je pokloni nekome. Jer zarade nema! Samo mučenje. Ovaj polarni led i sneg, temeprature od minus 20 su nas uništile! Ako je pšenica i drugima stradala kao i meni možemo da očekujemo skuplji i hleb - navodi taj čovek.

Slobodan Marinković (48) iz sela Udovice kod Smedereva prodaje na tezgi jabuke, a ima zasade kajsija, breskvi i nektarina.

bajlonijeva pijaca
Bajlonijeva pijaca, Foto: Ana Paunković
- Sve je propalo, osim jabuka! Neću brati nijednu breskvu, kajsiju i nekatrinu. Hladnoća ih je sad već obrala. Najave da će sve to da poksupi jesu realne. Ali, ljudi moji, pa kome ja da prodam skuplje voće? Ljudi nemaju para ni za ovo! Ostao sam bez voća i propadam baš kao i svi seljaci! Ove godine ću načisto! Živim samo od ovoga. Svakodnevno iz sela dolazim na ovu tezgu. Prošle nedelje, kada je izmereno minus 17, na pijaci sam bio jedini - priča svoju muku Slobodan.

 

http://www.alo.rs/ 

Pre iznošenja na tržište plodovi jabuke mogu se čuvati u svežem stanju kraće ili duže vreme. To je posebno važno i neophodno kod plodova zimskih sorti koji svoju potpunu zrelost ne mogu postići  na stablu do vremena berbe, pa se moraju čuvati do sazrevanja. Osim toga čuvanje omogućuje i druge koristi: omogućuje ravnomerniju raspodelu, dugotrajniju  i veću potrošnju svežih plodova, kao i povoljnije cene distribucije svežeg voća. Samim tim veoma je značajno da se jesenje, pa i donekle letnje sorte čuvaju u svežem stanju što je moguće duže, što se najbolje postiže u hladnjačama, pogotovo u doziranim vrednostima kiseonika i CO2.

Samo održavanje plodova praćeno je određenim biohemijskim procesima koji su najviše uslovljeni činiocima sredine i temperaturom. Sa višim temperaturama ovi procesi su intenzivniji, dok na temperaturi oko 0°C oni se značajno usporavaju. Oni ne mogu potpuno da prestanu, tako da i na najoptimalnijim temperaturama šećer i organske kiseline se troše iz plodova, što uslovljava i određene gubitke.

Dužina čuvanja plodova zavisi od više činilaca, a najznačajniji su:

-  Osobine sorte. I pored istovetnih uslova gajenja kod raznih sorti neujednačena je trajnost plodova u svežem stanju. Najkraće se mogu čuvati plodovi ranih sorti a najduže poznih sorti. Takođe, najbolje čuvanje imaju plodovi sa debljom i kompaktnom kutikulom pokožice, prekriveni voštanom skramicom i pepeljkom i retkim, zatvorenim stomama. Neki plodovi, kao kod sorte budimka na povređenim mestima mogu obrazovati tzv. suvu fleku čije ćelije su plutastog karaktera. Neke sorte čiji plodovi imaju bolje održavanje u svežem stanju (prema ispitivanjima Bebića) su: njuton žuti; ontario; vajnasep; šampanjka; kolačara; šumatovka, kožara.

-  Stepen zrelosti plodova. Ako su plodovi zreliji, utoliko su i ograničenije trajnosti. To ne znači da se oni mogu duže održavati u svežem stanju, ukoliko su zeleniji. Plodovi koji duže ostaju na stablu sa kasnijim sazrevanjem imaju dužu trajnost, osim kod manje poznih zimskih sorti.

-  Krupnoća plodova. Kod istih sorti najsitniji i najkrupniji plodovi imaju znatno kraću trajnost. Najduže čuvanje imaju plodovi srednje krupnoće.

-  Metod i vreme branja plodova. Osnovni preduslov dužeg čuvanja plodova je pažljivo branje, uz izbegavanje svakog povređivanja tkiva i voštane skramice i pepeljka.

Obrani plodovi trebalo bi da imaju peteljke, da berba nije obavljena po velikoj vrućini, niti po isuviše vlažnom vremenu, uz pravovremeno obavljenu zaštitu protiv truleži. Obrani plodovi ne smeju biti predugo na višim temperaturama, već bi ih trebalo što pre uneti na prethlađenje i u skladišta sa kontrolisanom atmosferom.

Tekst u celosti možete čitati u izdanju Agrobiznis magazin za januar 2016. www.agrobiznis.rs 

Proslavljeni reditelj Emir Kusturica namerava da podigne plantaže voća u Sokolićima kod Čačka, nakon što je u tom selu kupio 15,5 hektara zemlje. Radnici i teške mašine su svakodnevno na potezu Vilina kosa, gde pripremaju teren da već na proleće počne sadnja voća.
 
Predsednik MZ Sokolići Radivoje Domanović kaže da su radovi prilično odmakli, i da je poslednjih nekoliko meseci iskrčena šuma, povađeni panjevi i pođubrena zemlja.
 
- Radi se danonoćno. Tu su ljudi od poverenja našeg Kusturice, koji su praktično izgradili Mećavnik i Kamengrad. Emir mi je rekao da će se parcela privoditi nameni po kaskadnom principu i da će na tom mestu započeti ozbiljnu proizvodnju voća - kaže Domanović.
 
Radnici koji rade na uređenju plantaža, kažu da će se u voćnjaku saditi jabuke, kajsije, šljive i da se Kusturica o svemu konsultovao sa stručnjacima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
 
Prema rečima Domanovića, Kusturica će u Sokolićima napraviti i kuću.
 
Kroz Sokoliće prolazi i nedavno izgrađen auto-put na deonici između Ljiga i Preljine, koji nimalo nije narušio lepotu prirode ovog kraja. Dolaskom Koridora, u selu je zemlja poskupela, a gotovo svakog dana se, kako kaže Domanović, neko raspituje za placeve u Sokolićima.
 
http://www.ekapija.com/
Voćari iz Topole su se udruživanjem izborili za izgradnju sistema za navodnjavanje, koji će snabdevati vodom 350 hektara pod voćem. Udruženje Jaseničke kapi predočilo je problem lokalnoj samoupravi koja je prepoznala značaj voćarstva u ovom kraju. Kako je najavljeno, biće izgrađena dva rezrevoara, koja će se puniti iz reke Jasenice, a voda će iz njih stizati do oko 900 parcela. Predračunska vrednost projekta iznosi oko 190 miliona dinara, objavljeno je na sajtu opštine Topola.
 
U prostorijama opštine je u utorak (22. novembra 2016. godine) održana prezentacija prve faze projekta navodnjavanja u selima Vinča, Plaskovac i Blaznava. Prezentaciju projekta vodili su predstavnici JVP Srbijavode, Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi i lokalne samouprave. Okupljenim poljoprivrednicima i članovima Udruženja korisnika voda Jaseničke kapi predstavljene su preduzete mere, kao i naredni koraci.
 
Predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović naglasio je značaj ovog projekta i rekao kako očekuje da će na navodnjavanim površinama prinos biti veći za oko 30%.
 
- Ovo je pilot projekat za centralnu Srbiju. Finansira se iz kredita koje je država Srbija dobila od Ujedinjenih arapskih emirata za navodnjavanje - rekao je Jovanović.
 
Udruženje voćara Jaseničke kapi osnovano je pre pet godina, upravo sa idejom da za voćari za svoje parcele obezbede vodu. Kako kažu, zbog nedovoljno vode, voće je ostajalo sitno, pa su samo mali deo mogli da prodaju kao prvu klasu, a ostatak bi odlazio u preradu, na pijacu itd. Sada bi ovo trebalo da bude rešeno.
 
U planu je da do kraja godine budu spremni lokacijski uslovi, da se završi izrada studije opravdanosti sa idejnim projektom, da se izradi projekat za građevinsku dozvolu, navedeno je na opštinskom sajtu.
 
Radovi na Jasenici bi trebalo da krenu dogodine, a voćari će organizovan sistem za navodnjavanje moći da koriste od 2018. godine. U planu je da se voda iz reke uzima u periodu kad je najviše ima - tokom zime, te početkom proleća, da se akumulira u rezervoarima, i onda tokom leta koristi za navodnjavanje, objavila je RTV.

Predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i 32 poljoprivredne zadruge i udruženja iz jugoistočne i jugozapadne Srbije boravili su u trodnevnoj studijskoj poseti Francuskoj uz podršku Evropske unije (EU) i Vlade Švajcarske preko razvojnog programa Evropski PROGRES.

U Parizu su se naši poljoprivrednici i predstavnici Ministarstva sastali sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede Francuske i informisali se o tome kako ministarstvo podstiče proljoprivrednike u Francuskoj da se udružuju, komercijalno ih povezuje i ohrabruje da uvode nove agrotehničke mere.

Praktičnu primenu ovakvog načina organizovanja poljoprivredne proizvodnje imali su priliku da vide boraveći u Bordou gde su sa kolegama iz zemlje članice EU razmenili iskustva o najboljim modelima poljoprivrednog udruživanja.

„Videli smo primere dobrih praksi modernog udruživanja poljoprivrednika kroz sistem zadruga  i udruženja putem kojih  poljoprivrednici mogu da ostvare koristi kada je reč o proizvodnji i plasmanu proizvoda na tržiste, ali i kroz razne vrste podsticaja koje dobijaju od države”, rekao je Branislav Veljković iz Odeljenje za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede I zaštite životne sredine.

U Bordou su poljoprivrednici sa jugoistoka i jugozapada Srbije posetili Nacionalni savez zadruga koji se bavi iznajmljivanjem mehanizacije svojim članovima, i to bez profita sa ostvarenim dobitima koje su namenjene isključivo servisiranju mašina. Takođe obišli su srednju poljoprivrednu školu „Etien Resta“ (Etienne Restat) nadomak Bordoa koja pored obrazovanja za mlade od 15-18 godina, pruža i odraslima mogućnost da uče o novim tehnikama i tehnologijama koje se primenjuju u poljoprivredi.

Poljoprivrednici su bili posebno zainteresovani da vide kako je u Francuskoj organizovana organska proizvodnja, te su tako posetili Interbio, organizaciju koja okuplja 2.590 poljoprivrednih proizvođača hrane, od kojih se 70 posto bavi organskom proizvodnjom, a ostvaren godišnji promet iznosi 605 miliona evra.

Za Dušana Miladinovića, direktora zadruge „Oblačinska višnja“ iz Merošine poseta Francuskoj je od velike koristi jer članovi zadruge planiraju da pređu na organsku proizvodnju.

„Za nas je najzanimljivija bila poseta organskom voćnjaku šljiva, gde smo videli jednostavan način đubrenja voćnjaka sa biljnim kulturama koje hrane zemlju azotom kao i posebno postavljene košnice za oprašivanje, a imali smo priliku da obiđemo i sušaru, vrlo sličnu onoj kakvu mi želimo za sušenje višanja u Merošini,” rekao je Dušan Miladinović.

„Evropska unija i Vlada Švajcarske su podržale ovu aktivnost koja je osmišljena tako da odgovori na ključne potrebe identifikovane među poljoprivrednim proizvođačima, a to su specijalizacija primarne proizvodnje, skladištenje proizvoda, bolja organizacija rada i poboljšan pristup tržištu”, rekao je Bojan Marčić programski saradnik u sektoru za konkurentnost Evropskog PROGRESa.

poljoprivrednici-3

Ova grupa poljoprivrednika iz 34 opštine koje su uključene u realizaciju Evropskog PROGRESa odabrana je na osnovu prve faze poziva za podršku poljoprivrednim proizvođačkim grupama za koju su EU i Vlada Švajcarske obezbedile 80.000 evra za jačanje njihovih kapaciteta. Pored ovog studijskog putovanja, oni su pohađajući obuke imali priliku da unaprede svoje znanje u rukovođenju zadrugama i udruženjima, finansijama i marketingu, a posebna radionica je bila posvećena predstavljanju programa pretpristupne pomoći za poljoprivredu i ruralni razvoj – IPARD.

Aktivnosti Evropskog PROGRESa, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržava sa ukupno 24,46 miliona evra. Program ima za cilj da ojača lokalnu administraciju, stvori povoljnije okruženje za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja politika u oblasti socijalne inkluzije. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).

Opštine obuhvaćene programom – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

Ako je suditi po najavama ministra finansija Dušana Vujovića država namerava da okrene novi list u kreiranju politike podsticaja u poljoprivredi. On je nedavno izneo, javnosti malo poznati, statistički podatak da poljoprivreda ima opadajući udeo u BDP-u, i da će zbog takvih rezultata pristup u finansiranju ovog sektora morati da se menja. Kako se domaći agrar ne bi svodio na najprostiju poljoprivrednu proizvodnju potrebno je da stvorimo višak vrednosti kroz viši nivo prerade, uzgajanje organskih kultura, malina… I ministar poljoprivrede Branislav Nedimović takođe je najavio da će 2017. novac iz budžeta biti izdvojen za podizanje novih zasada u voćarstvu i vinogradarstvu, nabavku opreme za povećanje konkurentnosti na tržištu, poboljšanje mehanizacije i skladištenje kapaciteta. Agrarni analitičar Vojislav Stankovića, smatra da povod za orkestrirane najave predstavnika vlade o nužnosti nove politike subvencionisanja može biti i nedavno objavljeni radni dokument Republičkog zavoda za statistiku pod nazivom „ Ekonomski računi poljoprivrede u Srbiji, 2007–2015.” Kako objašnjava, ekonomski računi poljoprivrede, deo su međunarodnog statističkog sistema i omogućavaju praćenje i vrednovanje efekata poljoprivredne politike pa tako i realno poređenje sa drugim državama. Prema tim pokazateljima, u posmatranom periodu, prosečna godišnja stopa rasta bruto domaće vrednosti poljoprivrede iznosila je skromnih 1,6 odsto. Bilo je i značajnih oscilacija po godinama, najveći rast bio je 30,2 odsto 2013, a najlošiji rezultat -28,4 odsto zabeležen je 2012. Za ovu godinu očekuje se rast od oko devet odsto. Stanković ističe da realizacija nacionalnog pa i agrarnog budžeta poslednjih petnaestak godina nije transparentna, pa se efekti subvencija ne mogu u celosti pratiti. Kaže da je ipak jasno da treba reformisati namenu agrarnog budžeta. – Bez razvoja stočarstva, voćarstva i povrtarstva nema napretka jer su to grane koje se dopunjuju i obezbeđuju dodatu vrednost. Ako ne budemo kreirali politiku subvencija u ovom pravcu Srbija će i dalje neefikasno koristi svoje prirodne resurse, obradivo zemljište i radnu snagu i ostati samo izvoznik jeftinih sirovina – smatra naš sagovornik. U Evropskoj uniji budžetska podrška proizvođačima hrane (ekvivalent PSE) iznosi oko 19,1 odsto vrednosti proizvođačke cene. Države članice imaju mogućnost da iz sopstvenih, nacionalnih budžeta dodatno subvencionišu poljoprivrednu proizvodnju. – Kako obezbediti konkurentnost kada je kod nas PSE negativan. To znači da se iz poljoprivrede prelivaju sredstva ka drugim sektorima domaće privrede. Na to nam još ukazuju i skromna izdvajanja za poljoprivredu iz budžeta, koja su nešto manja od pet odsto. To slabi konkurentnost farmera u regionu i šire – kaže Stanković. Evo kako to izgleda u regionu i EU. Izdvajanja iz nacionalnog budžeta za poljoprivredu po stanovniku u Albaniji je 11 evra. U BiH 18 evra, Hrvatskoj (pre ulaska u EU) bio je 99 evra, Makedoniji osam, Srbiji 58 evra, Sloveniji 155, a Mađarskoj 233 evra. Prosek Evropske unije je 147 evra. Slična situacija je i u pogledu plaćanja poljoprivrednicima, iskazano po hektaru obradivih površina. Po ovome možete da vidite koliko su domaći poljoprivredni proizvođači manje plaćeni iz budžeta u odnosu na države u regionu. Mi smo samo ispred Bosne, Makedonije i Albanije, kaže naš sagovornik. Kao još jedan način prevazilaženja problema u agraru on predlaže odustajanje od takozvanog razdvojenog sistema plaćanja podsticaja, odnosno plaćanja po hektaru. Smatra da ovu meru, koju je Evropska unija uvela 1994, kako bi smanjila viškove zaliha, treba što pre ukinuti jer takav sistem proizvođače ne obavezuje na proizvodnju. – Kod nas je to uvedeno u vreme kada je ministar poljoprivrede bio Slobodan Milosavljević. To je bila linija manjeg otpora i kasnije su proizvođači time manipulisali. Zagovornici takvog modela, sa ciljem da se očuvaju mala gazdinstva, treba da znaju da ovi proizvođači moraju da počnu da se udružuju što država, takođe, mora da podstiče jačim merama agrarne politike – kaže Stanković. On smatra da direktna plaćanja treba da ostanu samo u sektoru proizvodnje sirovog mleka. Inače iz agrarnog budžeta značajan deo novca i sada odlazi na podsticaje u ovom sektoru. Kada je reč o organskoj proizvodnji, ona svakako zaslužuje nešto povoljniji tretman u merama agrarne politike. Međutim, kaže, organska proizvodnja je veoma skromna, put do sertifikacije je dug i na kratak rok ona ne može rešiti goruće probleme. – Treba se orijentisati na konvencionalnu proizvodnju gde imamo velike šanse. Pre svega na voće, koje postiže stabilne cene, povrće, uljarice i soju koja je mnogo skuplja od one genetski modifikovane – ističe Stanković, dodajući da za razvoj prerađivačkih kapaciteta, na čemu insistira ministar Nedimović, mogu da posluže sredstva iz budućih IPARD fondova. Taj novac, podsećamo, Srbija još ne može da povuče jer je revizija Evropske komisije nedavno ukazala na nekoliko propusta koje treba ispraviti kako bi nadležna Uprava za agrarna plaćanja dobila potrebnu akreditaciju.

Izvor: Politika

Vlada Srbije će 2017. godine usmeriti dosta sredstava iz nacionalnog budžeta ka podizanju novih zasada u voćarstvu i vinogradarstvu, nabavci opreme za povećanje konkurentnosti na tržištu, i poboljšanju mehanizacije i skladištenih kapaciteta.
 
Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović je rekao da će Vlada Srbije u narednom periodu raditi na razvoju voćarstva i vinogradarstva čemu je, kako je podsetio, bio posvećen i "dobar deo ekspozea" u vreme njenog formiranja.
 
Nedimović je istakao da je povećanje skladištenih kapaciteta važno kako bi roba mogla da se sačuva do trenutka kada se poveća njena cena.
 
- Naš posao kao vlade je da podižamo skladištene kapacitete, da to sačuvamo i prodamo kada cena bude najbolja. Naravno nije svaka godina savršena, i ne može svake godine biti baš sve savršeno, ali na nama da većinu godina napravimo da bude tako - poručio je Nedimović.
 
On je rekao da je prošle godine 2,5% agrarnog budžeta bilo usmereno na ruralni razvoj, odnosno razvoj infrastrukture. - Naša tačka od koje ćemo da delimo vreme, koja se tiče ruralnog razvoja, treba da bude ovaj budžet 2017. godine - rekao je Nedimović.
 
Poručio je i da će vlada podržati lokalne samouprave u razvoju voćarstva i vinogradarstva, a naročito prerađivačkog sektora.

Fruitnet Media International sa zadovoljstvom najavljuje pokretanje događaja Fruitnet Forum South-East Europe, prvog u novoj seriji događaja za diskusiju i uspostavljanje poslovnih kontakata osmišljenih tako da promovišu interesovanje, investicije i inovacije u novim i rastućim oblastima poslovanja u polju svežih proizvoda.

Fruitnet Forum South-East Europe koji se odrzava u Beogradu, 29–30. novembra 2016. fokusiraće se na očigledan jak potencijal za razvoj i rast industrije svežeg voća i povrća u regionu. On će sadržati prezentacije ključnih igrača sa direktnom vezom sa sektorom hortikulture jugoistočne Evrope, kao i stručno komentarisanje i analizu od strane mešavine regionalnih i međunarodnih igrača, uključujući prodavce na malo, uvoznike, izvoznike, proizvođače i pružaoce usluga.

U ovom delu Evrope interesovanje za hortikulturu – kao i poljoprivredu uopšte – navodno dramatično raste, sa investitorima koji u poslednje vreme pokazuju veće interesovanje za potencijal regiona kao dobavljača svežih proizvoda u vreme sumnje u isplativost ostalih tradicionalnih industrija.

Kao rezultat značajnih prirodnih resursa – ne samo klime za koju mnogi smatraju da je dobro prilagođena za proizvodnju nekoliko različitih vrsta voća i povrća – jugoistočna Evropa sada se predstavlja sa ogromnim mogućnostima za dodavanje vrednosti u postojećim kategorijama kao što su jabuke i kruške, ali i kao prilika da region postane novi i alternativni izvor proizvoda velike vrednosti kao što je špargla, bobičasto i koštuničavo voće.

Ali sa tim mogućnostima dolaze i izazovi. Dobavljači u regionu moraju da se pobrinu da imaju odgovarajuće vrste proizvoda, u dobrom stanju, u pravo vreme. Potencijal za proizvodnju i izvoz je ogroman, ali koje tržište bi trebalo da ciljaju i koji je najbolji način da se osigura da snabdevanje bude usklađeno sa potražnjom? Cilj događaja Forum South-East Europe jest otkrivanje mesta potražnje, bilo u samom regionu ili izvan njega, i kako se najbolje pobrinuti za zadovoljavanje te potražnje.

Zašto učestvovati?

Fruitnet Forum South-East Europe nudi postojećim igračima i potencijalnim investitorima u poslovanju u polju svežeg voća i povrća u regionu priliku:

  • da saznaju više o mogućnosti tržišta za proizvode uzgojene u regionu;
  • da razumeju kako se mogu dobiti sredstva za nove projekte;
  • da čuju nešto od onih koji već ulažu u projekte za snabdevanje međunarodnih tržišta;
  • da saznaju šta tržište zahteva u oblastima kao što su brendiranje, marketing i reklamiranje;
  • da otkriju praktične načine za poboljšanje kvaliteta proizvoda kroz bolju organizaciju, dobre poljoprivredne prakse, sertifikaciju i ulaganje u novu tehnologiju;
  • da izbegnu nevolju poznavanjem potencijalnih izazova na putu.

Rastuće prilike

Interesovanje za jugoistočnu Evropu, kao i ulaganje u nju, svakako je na istorijskom maksimumu, uglavnom kao rezultat raznih EU programa koji zajedno ulivaju stotine miliona evra u projekte u regionu. To uključuje Transnacionalni program reke Dunav Evropske unije, Balkansko-mediteranski program i Jadransko-jonski program, od kojih sve podržava Evropski fond za regionalni razvoj i IPA II – instrument EU od 11,7 milijardi evra za pretpristupnu pomoć.

Uz Sloveniju, Rumuniju, Bugarsku i Hrvatsku, koje su već članice EU, izgleda verovatno da će preostali zvanični kandidati iz regiona – Srbija, Crna Gora, Albanija i Makedonija – i potencijalni kandidati Bosna i Kosovo napraviti sličan korak, iako to nikako nije zagarantovano. Kao rezultat toga, investitori imaju priliku da stvore snabdevanje u regionu koji bi uskoro mogao da postane ogromno tržište bez tarifa.

Istovremeno, rast bi mogao dobro doći na tržištima na istoku. Srbija, na primer, trenutno pregovara u vezi sa trgovinskim sporazumom sa Evroazijskom ekonomskom unijom.

Jugoistočna Evrope takođe ima strukturalne prednosti kao potencijalni izvor svežeg voća i povrća, a ne samo geografski strateški položaj između Evrope i Azije. Beograd se i sam nalazi na raskršću panevropskih koridora VII i X, gde drugi povezuje Evropu sa Turskom, i Bliskim istokom u nastavku.

Za proizvođače u regionu tu je i prilika da se brzo ubace u trku i iskoriste brojne decenije učenja u drugim zemljama, na primer u oblastima kao što su dobre poljoprivredne prakse, sertifikacija i korišćenje moderne tehnologije i tehnika.

Gledajući okolo i ispred

Konferencija sama će se usredsrediti na sledeće teme:

Priprema scene: trenutni pejzaž i perspektiva za 2020.

Kako kompanije, investitori i preduzetnici u jugoistočnoj Evropi nastoje da iskoriste rastuću potražnju za svežim proizvodima na brojnim međunarodnim tržištima, kakav potencijal kreiranja održivih i profitabilnih poslovnih poduhvata u sektoru svežeg voća i povrća postoji u regionu? Kako bi se takvi poduhvati organizovali i finansirali? Koje tačno prilike bi trebalo da ciljaju? I koji su glavni izazovi za one koji ulažu u region u narednih nekoliko godina?

Potencijal u porastu: novi izvori svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi

Posle otvaranja nastavićemo da bismo bliže razmotrili oblasti koje naročito obećavaju, a koje se odnose na poslovanje u polju svežih proizvoda u jugoistočnoj Evropi. Koji proizvodi će izgleda biti glavni u regionu tokom narednih pet godina? Koje zemlje, regioni i kompanije će dobavljati te proizvode? I koji izazovi i prepreke stoje između njih i budućeg komercijalnog uspeha?

Nove mogućnosti: procena perspektivnih tržišta kod kuće i u inostranstvu

Pošto izveštaji navode da je interesovanje za poslovanje u oblasti svežeg voća i povrća u jugoistočnoj Evropi u značajnom porastu, koliki je potencijal da dobavljači svežih proizvoda postignu komercijalni uspeh na međunarodnom tržištu? I kakve su im šanse da u samoj jugoistočnoj Evropi osiguraju novo poslovanje?

Upravljanje produktivnošću: praktične metode za osiguravanje rasta

Kako proizvođači voća i povrća u jugoistočnoj Evropi mogu da povećaju prodaju, prošire tržište i ostvare veću dobit? Tokom poslednje sesije razmotrićemo različite načine na koje dobavljači u regionu mogu: da naprave ciljane investicije u tehnologiju radi poboljšanja kvaliteta; da uvedu nove standarde sertifikacije da bi se osiguralo snabdevanje; da preduzmu aktivne korake da bi poboljšali efikasnost proizvodnje; i, da saznaju za načine na koje obrazovni i institucionalni okviri mogu da obezbede bolje komercijalne izglede u budućnosti.

Registracija

Fruitnet Forum South-East Europe je globalna platforma koja spaja širok spektar lokalnih i međunarodnih ključnih igrača iz industrije svežih proizvoda. Prvi dan će početi sa konferencijskim prezentacijama i grupnim diskusijama, dok je drugi dan rezervisan za organizovane posete različitim mestima od interesa kao što su veleprodaje, lokalni supermarketi i/ili proizvodne lokacije.

Možete da se registrujete na internetu na sajtu www.fruitnetlive.com/forumsee

Kontakt

Marija Cvetkovic

Group Events Manager

Fruitnet Media International

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31