Selo Zminjak nalazi se u južnom delu pitome Mačve na tromeđi Šapca, Loznice i Bogatića. Prvi zapisi o ovom selu datiraju iz 16. veka a predanje kaže
da je današnje ime selo dobilo po čitluksabahiji (gospodar većeg dela zemlje u tursko vreme) koga su zvali Zmijanik, jer je navodno bio ljut kao zmija. Uprkos
neobičnom imenu stanovnici ovog sela su pitomi ljudi i dobri domaćini, a zahvaljujući umerenokontinentalnoj klimi mahom se bave poljoprivredom.
Poslednjih godina u ovom kraju sve više se razvija voćarstvo, mahom uzgajaju maline na manjim površinama, ali Vojislav Popović se opredelio za nešto drugačiju proizvodnju. On na 15 hektara uzgaja višnje, trešnje i nešto šljive, dok su ostalih 15 hektara oranice na kojima gaji ratarske kulture.
Ovaj mladi čovek, koji se nedavno oženio i ima sina Filipa od godinu dana, zajedno sa ocem, majkom i bratom živi od poljoprivrede. S njima je i baka, znači četiri generacije pod istim krovom i svi se dobro slažu.
„Pod voćem imamo 15 hektara, ali planiramo da se proširimo za još toliko. Voćnjak ima punih 11 godina i sve je u punom rodu. Dominantna je višnja i to ona za industrijska preradu, a imamo i trešnje i šljive“ – kaže Voja i ističe da mu je poljoprivreda u krvi. Nikada nije imao dilemu čime želi da se bavi u životu, niti mu je ikad palo na pamet da napusti rodno selo. Osnovnu školu završio je kao vukovac, potom Srednju ekonomsku takođe sa odličnim uspehom i upisao Ekonomski fakultet na Univerzitetu u Novom Sadu – smer agrarna ekonomija i agrobiznis. Tako je u jednom spojio dve svoje velike ljubavi ekonomiju i poljoprivredu. Još dok je pohađao fakultet redovno je dolazi kući i nijedna setva ili sadnja u voćnjaku nije mogla da prođe bez njega. Jedva je čekao
da završi sa školovanjem kako bi se vratio u rodno selo i stečeno znanje upotrebio na svom imanju.
„Nisam čovek koji može da živi između četiri zida, potrebna mi je veća sloboda kretanja, da budem pod vedrim nebom u mom voćnjaku i uverim se da je sve pod kontrolom. To je moj život, moje sve - iskren je Voja i dodaje da nikada sebe nije video u kancelariji među četiri zida.
Zahvaljujući upornosti, ali i neizmernoj ljubavi prema selu i poljoprivredi uspeo da je da izgradi zavidno imanje od koga sada svi u porodici lepo žive. Nije lako i, kako kaže, zemlja traži mnogo truda, rada, ulaganja, traži da joj se čovek u potpunosti posveti. Ali, kada ubere i pojede prve višnje ili trešnje u svom voćnjaku, to je osećaj koji se ne može ničim meriti.Iako je mlad izazova se ne boji, a ima velika očekivanja pre svega od sebe. U želji da unapredi proizvodnju na svom imanju sarađivao je sa NLB Bankom oko subvencionisanih kredita. Bio je zadovoljan, pa je ih je ponovo kontaktirao i dobio povoljan kredit za izgradnju hladnjače. To je bio logičan sledeći korak u unapređenju posla ovog mladog voćara.
„Hladnjaču gradimo kod samog voćnjaka. Već je iskopano za temelje, čekamo građevinsku dozvolu iz opštine Šabac, pa da započnemo sa gradnjom. Hladnjača će da bude pola - pola, odnosno u dvojakom režimu - 75 tona plusnog i 75 tona režima u minusu. Sve zavisi šta će u kom trenutku na tržištu da bude traženije da li sveže ili smrznuto voće, tako ćemo i mi da balansiramo“ – objašnjava Popović.
Pored višanja i trešanja ima i zasad šljiva sorte stenlej koja je vrlo zahvalna, jer može da se upotrebi i za konzum i za preradu. Deo prodaju u svežem stanju za jelo, a sve što preostane seče se, ide u hladnjače i na dalju preradu. Nije lako baviti se voćarstvom, priznaje Voja, posebno kad dođe vreme berbe, pa
se trudi da sebi i svojoj porodici koja zajedno s njim radi na imanju, ovaj deo posla maksimalno olakša. Sam je osmislio tresač za šljive, dok se ostalo voće bere mašinski.

„Zahvaljujući tome smo i uspeli da proširimo zasad. Hladnjača koju ćemo izgraditi dobro će doći ne samo nama, nego i drugim voćarima. Naime, kod nas dolazi dosta Rusa, kupuju voće za konzum, pa će kod nas moći da prepakuju robu i sačuvaju je dok se ne napune kamioni koji će posle to voće voziti za Rusiju. Smatram da je izgradnja jedne ovakve hladnjače dobar poslovni potez i zahvalan sam ljudima u NLB Banci, koji su uvideli ozbiljnost našeg posla i od srca nam pomogli“ – zaključuje Vojislav Popović iz sela Zminjak kod Šapca.

Izvor: Agrobiznis magazin

Pre svega tri godine na padinama Kosmaja u mestu Ralja kod Beograda započeo je posao podizanja zasada Agrobel Sistema iz Sopota. Od tada do danas uspostavljena je nasavremenij aproizvodnja voća. Za sada na 20 hektara prostiru se zasadi maline, kupine, borvnice i lešnika. U planu je proizvodnja povrća i jagode.

Miloš Kljajić, diplomirani inženjer poljoprivrede vodi proizvodnju sa voća i povrća. Njegov zadatak je da unapredi postojeći nivo rada i uspostavi nove vidove proizvodnje. Zatekli smo ga kraj plastenika čija je instalacija u toku a u njima će se proizvoditi paradjiz.

Kompleks zasada potpuno je opremljen savremenom poljoprivrednom mehanizacijom uz primenu novih tehnologija u svakom pogledu. Miloš je odlučio da vrhove malina poveže tako da savrod koji se nalazi na njima sačuva povijanjem mladara i njegovnim ponovnim vezivanjem za poslednju žicu.

 

Između redova se održava trava, a između zasada su urađeni nasipi koji se održavaju. Za obilazak zasada, zbog veličine, potrebno je koristiti terensko vozilo. Ono što je posebno intereantno je to da se u samom zasadu nalazi manja hladnjača koja je napravljena od 8 kontejnera. Zahvaljujući ovoj investiciji plodovi voća za kratko vreme, ne duže od  30 minuta od berbe, budu smešteni u hladnjaču.

Ana Bošnjak direktorka „Agrobel Sitem-a“ za Agrobiznis magazin kaže da je strateški cilj firme izvoz svežeg voća i povrća koje imaju dobru cenu na tržištu, a da se što manje izvozi zamrznuto. „Naravno izvoz smrznutog voća mora postojati, ali mi osposobljavamo naš sistem proizvodnje da udeo svežeg voća u prodaji bude što veći“

 

„Klubske sorte maline su takđe trend kao i kod jabuke. Mi u zasadima imamo zastupljene sorte Tulamin (Tulameen), Tulamedžik (Tulamagic) , Versaj (Versailles)., Erika, Kwanza su se pokazale kao dobre i nastavićemo da ih širimo. Što se tiče proizvodnje kupine imamo sortu Loch Ness, a od borovnica gajimo Blukrop i Duke.“

Zahvaljujući standardizaciji proizvodnje Agrobel izvozi svoje proizvode a  među sertifikatima poseduje GLOBAL GAP.

 

Zadovoljstvo radnika na plantažama je nešto čemu se takođe teži. Pored kuhinje i prostorije za odmor obezbeđena im je savreman oprema za rad. Ceo kompleks napravljen je tako da bi svako poželeo da njime prošeta. U samom centru imanja nalazi se jezero sa kućom. A pogled koji se pruža sa plantaža ka padinama Kosmaja teško se može uporediti i zaboraviti. To je jedan od razloga zbog čega je ova investicija realizovana baš tu u Ralji. Na mestu gde su sada plantaže bilo je na stotine tona različitog otpada i krša koji je očišćen, a trebalo je i dostav vremena da bi se posed dovoljno ukrupnio da postane ono što je danas. Ipak to nije omelo investitora da u saradnji sa stručnjacima Poljoprivrednog fakulteta uspostave jedan vidi savremene proizvodnje, ali može se slobodno reći i jedan od najlepših zasada u Srbiji i reginu.

 

 

Presednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je da je postignuta saglasnost u razgovoru sa premijerom Anom Brnabić i ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem u petak (5. aprila 2019.) o rešavanju problema oko otkupne cene tog voća i da je dijalog pokrenut sa mrtve tačke. Radović je, posle razgovora u Vladi Srbije, rekao za agenciju Beta da su se Brnabić i Nedimović složili da cena koštanja malina bude 139,3 dinara po kilogramu, bez troškova prevoza i marže, a cena kupina od 60 do 80 dinara, zavisno od sorte i da će to predložiti Vladi Srbije. - Tražili smo da država pomogne da se uredi tržište i da se kontroliše ko i odakle uvozi maline i da se srpska malina obeleži kako se bosanska ne bi uvozila i prodavala sa oznakom srpskog porekla - rekao je Radović. Dodao je da su proizvođači malina i kupina zatražili i da se porez na dodatu vrednost (PDV) od 8% vraća njima, a ne vlasnicima hladnjača koji otkupljuju to voće. Radović je rekao i da je sa premijerkom Brnabić i ministrom Nedimovićem dogovoreno da se do kraja sprovede otpis potraživanja na ime pomoći koju su proizvođači tog voća dobili 2013. godine u repromaterijalu, a zbog koga je deo njih tužen. Dogovoreno je i da se formira, kako je rekao, komisija koja će kontrolisati zašto manji otkupljivači malina i kupina često nude više cene za to voće od vlasnika hladnjača koji ga izvoze. - Brnabić i Nedimović su obećali i da će hitno poslati stručnjake da utvrde zašto se malina suši. Ne znamo da li je to posledica mraza ili neke bolesti - rekao je Radović

Izvor: www.ekapija.com 

Proteklih decenija naši zemljaci su odlazili “trbuhom za kruhom” ili kako bi neki rekli “preko bare” kako bi ostvarili svoj američki san. Ređi primer jeste povratak iz Amerike i život u Srbiji kao u američkom snu. Takav život vode dva brata blizanca Marko i Luka Maksimović koji su se odrekli života u Los Anđelesu i nastanili sa svojim ocem Časlavom u Božurnju kod Topole. Na nekoliko lokacija u Božurnji i okolini ovi vredni momci zasnovali su proizvodnju borovnice. Najstariji zasad je u četvrtoj godine a najmlađi tek podižu. Pored proizvodnje Maksimovići se bave i uvozom sadnica i repromaterijala ali i plasmanom borovnica i to uglavnom na holandsko tržište. Za svaki uspešan biznis pa i borovnicu treba imati i ulagati u marketing što će u budućnosti doneti i nova tržišta. Svoj prvi zasad podigli su 2015. godine. Njegova površina je 1,5 h i 3300 sadnica. Sada imaju dva hektara, a podižu noav tri hektara.

Luka Maksimović zajedno sa mladim inženjerima poljoprivrede radi rezidbu na najstarijem zasadu. I sam kaže da je tokom vremena učio i naučio rezidbu borovnice koja nije komplikovana ali zahteva značajno iskustvo: “Mislim da smo prošle godine zasad opteretili sa previše roda tako da sam za ovu godinu odlučio da rezidbom dostignemo prošlogodišnji nivo tako da biljci damo vremena da se lepo formira i da imamo plodove dobre krupnoće”.

Dok smo razgovarali o stanju na tržištu i aktuelnim radovima, Marko Maksimović je koordinirao uvoz repromaterijala a po završetku nastaviće da sa bratom orezuje zasad. On smatra da značajnu ulogu u proizvodnji borovnice ima prihrana i zbog toga je odlučio da prihranu nabavi iz Engleske: “Sistem smo programirali tako da se zasad zaliva četiri puta dnevno po petnaest minuta”.

Više u Agrobiznis magazinu koji izlazi 15. aprila 2019. godine 

Informapcije o pretplati na 0692211049 

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede radi na ubrzanim isplatama svih subvencija i očekuje se da do kraja marta većina poljoprivrednika dobije novac na račune rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović tokom obraćanja poslanicima u Skupštni Srbije. I sezona radova u poljoprivredi se zahuktava, jagodari  imaju pune ruke posla, a i svi drugi voćari. Ratarima pored prihrane predstoji setva dok stočari mogu da rade mirno isto što i svakog dana-rad, rad i samo rad.

Mi smo se potrudili da vam u ovom izdanju donesemo zanimljive savete i obavestimo vas o najzanimljivijim događajima između dva izdanja Agrobiznis magazina koji ove godine obeležava 10 godina postojanja. Naime, pre tačno jednu deceniju započeli smo projekat našeg časopisa koji je u početku bio dostupan samo na internetu, a  samo godinu dana kasnije i u štampanom izdanju.

Ovom prilikom želim da vam ukažem na novine koje se tiču proizvodnje maline i mogućnosti da se nezavidna situacija u kojoj se proizvođači nalaze koliko toliko ublaži. Takođe, ne treba zaboraviti da nijedan problem nije nastao tek tako već da je to splet okolnosti koje se nižu. Nameće se pitanje šta smo uradili da se ne dođe do lošeg položaja?

Bili smo između ostalog i  na gazdinstvu porodice Glišić, u selu Šume, u okolini Topole gde su kompanija „Dunav osiguranje” i Udruženje novinara „Agropress“   održali  radionicu na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat je stavljen na osiguranje mlađih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca gazdinstava.  Domaćin radionice i nosilac poljoprivrednog  gazdinstva Aleksandar Glišić je sa kompanijom “Dunav osiguranje” , na drugoj ovogodišnjoj radionici,  zaključio polisu osiguranja u vrednosti oko 300.000 dinara kojom će u narednih godinu dana biti osigurana njihova proizvodnja jabuka i šljiva na površini od 2h. Čestitamo im na hrabroj i razumnoj odluci ali i prinovi u porodici jer je stigla ćerka odnosno unuka i praunuka Kasija Glišić kojoj se najviše obradovao njen brat Strahinja.

Neka je srećna i rodna godina pred nama!

 

Šume u okolini Topole, 28.02.2019  ‒ Na gazdinstvu porodice Glišić, u selu Šume, u okolini Topole Kompanija „Dunav osiguranje” i Udruženja novinara „Agropres“ danas su održale radionicu na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat je stavljen na osiguranje mlađih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca gazdinstava.  Domaćin radionice i nosilac poljoprivrednog  gazdinstva Glišić je sa Kompanijom “Dunav osiguranje” , na drugoj ovogodišnjoj radionici,  zaključio polisu osiguranja, u vrednosti oko 300.000 dinara, kojom će u narednih godinu dana biti osigurana njihova proizvodnja jabuka i šljiva na površini od 2h.

Direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu Miloš Milosavljević je u obraćanju učesnicima radionice i brojnim novinarima rekao da je Kompanija „Dunav“ pouzdan partner nosiocima poljoprivrednih gazdinstava.

„Dunav osiguranje“ je lider na domaćem tržištu osiguranja, zauzima vodeću poziciju u svim vidovima osiguranja, pa i u osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Osiguranje je neophodno za zaštitu od katastrofalnih posledica vremenskih nepogoda i primetno je da ga mnogi poljoprivredni proizvođači shvataju kao primarnu zaštitnu meru.  Opština Topola ima više od  3.500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što je najveći broj gazdinstava  na opštini u odnosu na broj stanovnika u zemlji, a osigurano je tek 9 do 12 odsto. Najrasprostranjenije i za razvoj ovog kraja najvažnije kulture su voće: pre svih šljive,  potom slede višnje, jabuke, kruške, breskve, trešnje, kajsije i nektarine, rekao je Milosavljević.

Još jedna od pogodnosti je i ta što poljoprivrednici ne moraju odmah da plate ceo iznos premije, pojasnio je Milosavljević, već samo pet odsto poreza na premiju, dok ostatak mogu isplatiti kada oberu i prodaju svoje proizvode.

Proizvodnja voća  sigurna samo kad je osigurana

Osiguranje ne može da spreči da se dese  vremenske nepogode, ali obezbeđuje  ekonomsku stabilnost, tj. adekvatnu naknadu štete.

Ozbiljna proizvodnja, zahteva i sigurnost i zaštitu. To su glavni razlozi zasto smo danas osigurali proizvodnju voća na otvorenom na površini od 2 ha u najvećoj osiguravajućoj Kompaniji u Srbiji, u “Dunav osiguranju”. Imamo poverenja u ovu kuću, dostupni su nam  i verujemo da će se saradnja razvijati  na obostrano zadovoljstvo. Najveći rizik za poljoprivredu su vremenske neprilike. Poljoprivredna proizvodnja na otvorenom polju zavisi od vremenskih faktora i izložena je brojnim vremenskim nepogodama i rizicima, a osiguranje je pravi način da se zaštiti i upravo je to razlog zašto smo dabnas zaključili polisu, ističe Aleksandar Glišić.

Porodica Glišić iz sela Šume kod Topole se nekoliko generacija unazad bavi voćarstvom. Ima zasade pod različitim vrstama voća na otvorenom. Oko tri hektara je pod zasadom nekiliko sorti  jabuke,šljive i ostalih vrsta voća .U svom gazdinstvu poseduju i hladnjaču za čuvanje jabuka .Takođe, napravili su i  sistem za navodnjavanje, raspolažu mehanizacijom i priključnim  mašinama kako bi održavanje zasada brže i efikasnije obavljali.

Gratis polisa „čuvar kuće“  za osiguranje imovine

 „Dunav osiguranje“ im je povodom zaključivanja polise za osiguranje primarne poljoprivredne proizvodnje  poklonilo polisu  „čuvar kuće“, koja se odnosi na osiguranje imovine, opreme i drugih vrednosti.

Najstariji član ove porodice, osamdesetrtrogodišnji Tomislav Glišić kaže da je ponosan na “punu kuću” koju ima. “Ja sam svom unuku dao imanje, video sam da je sposoban da rukuje zemljom i zato sam preveo zemlju na njega”, kaže pradeka Tomislav.  Pored potpisivanja polise sa porodicom Glišić, komšije i rodjaci ove porodice danas su prisustvovali radionici na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat radionice je stavljen na osiguranje mladjih poljoprivrednih proizvodjača i nosilaca gazdinstava.

Komšija Milovan Glišić na današnjoj radionici imao je priliku da čuje nešto više o osiguranju poljoprivrede u ‘Dunavu’ i kaže da planira uskoro da osiigura bar jedan deo zemlje koju poseduje.

“Mi gajimo jagodu na dva i po hetara zemlje, pored toga gajimo i jabuke i šljive i planiram u ovoj godini da bar deo zemljišta da osiguram”, kaže Milovan.

„Dunav“ spona sa registrovanim poljoprivrednim proizvođačima

Vlada Republike Srbije odobrava subvencionisanje osiguranja useva i plodova već duži niz godina za registrovanja poljoprivrdena gazadinstva.  Na ovom području subvencioniše se (regresira) 40% iznosa od ukupno plaćene premije osiguranja umanjene za iznos poreza.

-Ministarstvo poljoprivrede je u pogledu osiguranja i drugih mera podrške usmereno na registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su i korisnici usluga “Dunav osiguranja”. Mi cenimo to što je „Dunav osiguranje“ na neki način spona i veza sa osiguranicima kroz ovakav vid edukacije i direktnih susreta sa osiguranicima. Jako nam je važno da te mere budu dostupne poljoprivrednicima”, dodaje Mahmutović.

Topola klasifikovana u najviši razred opasnopsti od grada

Područje oštine Topla  spada u najviši razred opasnosti . Grad pada skoro svake godine i karakterističan je za letnje mesece; najčešće je veličine lešnika i često je praćen nevremenom, nanosi veće štete,  posebno na usevima i voću.

Prošle godine gradom je pogođeno 6.500 h pod voćem što je 85 % ukupne površine voćnjaka. Raspolažemo podatkom da je veoma mali broj zasada na ovom području osigurano. To je glavni razlog da se stalno srećemo s osiguranicima i nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, da razgovaramo na temu osiguranja, da ih edukujemo. Ove radionice su po našem mišljenju jako važne za razmenu iskustava i prezentovanje prednosti i benefita koje osiguranje i polisa osiguranja donosi ”, istakao Miloš Milosavljević direktor GF „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu.

 

Više od pola miliona osiguranika zaključilo polisu za životno osiguranje

Radionica u Orašcu bila je prilika i za predstavljanje usluga životnih osiguranja Kompanije „Dunav osiguranje“ .  Iz godine u godinu portfelj životnih osiguranja kontinuirano raste, i u ovom momentu Kompanija je na četvrtoj poziciji na tržištu sa visoko postavljenim prodajnim ciljevima, sa više od pola miliona osiguranika što kroz vidove ličnih individualnih i kolektivnih osiguranja.

-Vrlo čest smo spremni da svoj novac uložimo u neke druge vrednosti, ili njihovu zaštitu, a zaštita ljudskog života je neprikosnovena i treba uvek da bude na prvom mestu. Upravo osećaj odgovornosti prema sopstvenom životu i prema svojoj porodici rađa i potrebu da preduzmemo sve potrebne korake kako bi smo se zaštitili od nepredviđenih a mogućih događaja, da stvorimo lične fondove koji će omogućiti našem potomstvu da donese vrlo značajne životne odluke ili nama da stvorimo osećaj finansijske sigurnosti, istakla je u predstavljanju ove vrste osiguranja učesnicima radionice Slavica Ostojić, šef  Službe za prodaju životnih osiguranja u GFO Kragujevac.

 

Životno osiguranje može da ponudi izuzetno kvalitetne proizvoda sa ciljem da pomogne kad je najpotrebnije. U ponudi Kompanije je nekoliko usluga:  osiguranje Moj život, koje je  najčešći vid osiguranja, stipendijsko  osiguranje kojim možemo omogućiti našoj deci adekvatno školovanje, riziko osiguranje života -posebno osiguranje koje pokriva samo rizik smrti, kolektivno osiguranje penzionera gde obezbeđujemo visok nivo zaštite i finansijskog pokrića uz nisku premiju osiguranja, kolektivno osiguranje zaposlenih za slučaj smrti koje je namenjeno poslodavcima koji ozbiljno i odgovorno razmišljaju o neprijatnim posledicama koje mogu zadesiti porodicu zaposlenog u slučaju njegove smrti.

Osiguranici su često u zabludi da je za  polisa ŽO potrebno mnogo novca i ne razmišljajući o posledicama koje takvo odlaganje može da donese. U momentu kada možemo sebi da priuštimo osiguranje možda su nastupile okolnosti kada sklapanje polise ŽO više nije izvodljivo, ili barem nije više tako povoljno, a novac je sigurno potrošen na manje značajne stvari. Zato ne treba odlagati donošenje tako važne odluke jer zaključenjem ŽO dobijamo mnogo više od samog osiguranja – ulažemo u budućnos, štedimo za sebe i nama drage osobe. Svaka polisa je jedinstvena, kreirana na osnovu osiguranikovih  želja, potreba i mogućnosti. Svojim osiguranicima naši profesionalci uvek stoje na raspolaganju, u svakom momentu mogu da se obrate kompaniji „Dunav osiguranje“ u svim gradovima jer smo prisutni i zastupljeni u celoj zemlji.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kompanija Dunav osiguranje  je sa Greeny d.o.o. u Orašcu kod Aranđelovca na prvoj ovogodišnjoj radionici zaključila polisu osiguranja u vrednosti od 1,7 miliona dinara kojom će u narednih godinu dana od brojnih nepogoda i rizika biti osigurana proizvodnja jabuka na površini od 15 hektara. 

Greeny d.o.o. je kompanija koja se bavi proizvodnjom jabuke na 30 hektara, dok na tri hektara ima zasade trešnje. Od 2014. godine ova firma se bavi i proizvodnjom prirodnog soka od svog voća bez dodataka šećera i aditiva. 

“Mi kao ozbiljna kompanija koja ima proizvodnju voća na otvorenom prostoru rešili smo da svoju proizvodnju zaštitimo i osiguramo preko najveće osiguravajuće kompanije  u Srbiji Dunav osiguranje. Dunav je domaća kompanija koja pokriva oko 50 odsto poljoprivredne proizvodnje i to je jedan od razloga zbog čega smo se odlučili za Dunav osiguranje”, rekla je Danijela Komatina, direktorka firme Greeny. 

Komatina dodaje da poljoprivredna proizvodnja na otvorenom polju zavisi od vremenskih faktora i izložena je brojnim vremenskim nepogodama i rizicima, a osiguranje je pravi način da se zaštite usevi.

U opštini Aranđelovac registrovano je 4.710 poljoprivrednih gazdinstava, a osgurano je samo devet do 12 odsto. U šumadijskom okrugu najviše se gaje šljive , višnje, jabuke, kruške, breskve i trešnje. 

“Žene  u agrobiznisu, konkretno vlasnica i direktorka Greeny-a prepoznale su potrebu za osiguranjem useva kao najboljim načinom da zaštite svoju proizvodnju. One razmišljaju o svojoj proizvodnji na dugoročnoj osnovi, a to je jako važno i za Dunav osiguranje”, kaže direktor glavne filijale “Dunav osiguranja” u Kragujevcu Miloš Milosavljević.

Vlada Republike Srbije odobrava subvencionisanje premije za osiguranje useva i plodova već godinama unazad, a na ovom području  subvencije iznose 40 odsto iznosa od ukupne premije osiguranja, rekao je državni sekretar u ministarstvu poljoprivrede Senad Mahmutović: “Ministarstvo poljoprivrede je u pogledu osiguranja i drugih mera podrške usmereno na registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su i korisnici usluga “Dunav osiguranja”. Mi cenimo to što je Dunav osiguranje na neki način spona i veza sa osiguranicima. Jako nam je važno da te mere budu dostupne poljoprivrednicima”, dodaje Mahmutović.

 

Aranđelovačko područje spada u VI gradobitni razred, odnoosno najveći razred. Grad na ovom području pada gotovo svake godine i nanosi velike štete, posebno usevima, rekao je zamenik predsednika opšttine Aranđelovac Miladin Jakovljević: “Veoma mi je drago što se sve ovo dešava u Aranđelovcu, jer imamo podatke da je veoma mali broj zasada na našoj teritoriji pokriveno osiguranjem, tako da naši poljoprivrednici nisu još dovoljno edukovani, pa je ova radionica jako važna”, Jakovljević. On je rekao da je u toku prošle godine Aranđelovac pogodilo dva puta velike elementarne nepogode, gde je u selima  uništeno i do 80 odsto zasada.

 Kompanija Dunav je osiguravajuća kuća sa najvećim finansijskim rezervama, a beleži i visok procenat u naknadi šteta od čak 96,31 odsto, što je vrlo bitno za osiguranike.

Direktor glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu Miloš Milosavljević rekao je u obraćanju učesnicima radionice i brojnim novinarima da je Kompanija „Dunav“ pouzdan partner nosiocima poljoprivrednih gazdinstava i dodao da su žene naročito interesantna ciljna grupa: „Dunav osiguranje“ je lider na domaćem tržištu osiguranja, zauzima vodeću poziciju u svim vidovima osiguravajuće delatnosti, pa i u osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Kompanija „Dunav“ je osiguravajuća kuća sa najvećim finansijskim rezervama, a beleži i visok procenat u naknadi šteta, čak 96,31 odsto, što uliva dodatnu sigurnost našim osiguranicima. Favorizujemo žene u agraru preko podsticaja u osiguranju, a motivišemo ih i da se bave poljoprivredom. Sada već tradicionalno, naši osiguranici su gosti kompanije na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Za taj događaj tradicionalno odobravamo komercijalne popuste za zaključivanje polisa za osiguranje useva, plodova i stoke, a bavimo se i edukacijom u segmentu osiguranja. Osiguranje je neophodno za zaštitu od katastrofalnih posledica vremenskih nepogoda i primetno je da ga mnogi poljoprivredni proizvođači shvataju kao neophodnu agrotehničku meru – ističe Milosavljević.

U zasadima Greeny-a trenutno se radi rezidba jabuke

Ostvarena premija u osiguranju useva i plodova na srpskom tržištu 2018. godine iznosila je nešto više od 18 miliona evra i za tri odsto je veća nego 2017. godine. Međutim, štete su u odnosu na 2017. godinu veće za 22,5 odsto i biće, takođe, oko 18 miliona evra.

Najveći rizik za poljoprivredu jesu vremenske neprilike. Poljoprivrednici često ulože veliki trud, znanje i sredstva, a u roku od 10 do 15 minuta ostanu bez ičega jer nisu bili osigurani. I pored toga, veoma mali procenat poljoprivrednika je zaštitio svoju proizvodnju.

Gratis polisa „čuvar kuće“ za osiguranje imovine

„Greeny“ d.o.o. raspolaže sa dosta objekata i „Dunav osiguranje“ im je povodom zaključivanja polise za osiguranje primarne poljoprivredne proizvodnje poklonilo polisu „čuvar kuće“, koja se odnosi na osiguranje imovine, opreme i drugih vrednosti.

 

Više od pola miliona osiguranika zaključilo polisu za životno osiguranje

Životno osiguranje  u kompaniji iz godine u godinu kontinuirano raste. U ovom momentu kompanija je na četvrtoj poziciji na tržištu sa visoko postavljenim prodajnim ciljevima.  Iz “DUNAVA” podsećaju da imaju preko pola miliona osiguranika, što kroz vidove ličnih što kolektivnih osiguranja ističu u ovoj kompaniji.

Foto: Aleksandar Mijatović

Nakon najave da će naše voće poput maline jagode i borovnice krenut u izvoz za Liban na sastanku ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislava Nedimovića i delegacije Privredne komore Japana dogovoreno je da delegacija komore sa privrednicima sredinom marta poseti Srbiju i u Arilju intenzivira dogovore u vezi uvoza smrznute maline i borovnice za šta su iskazali veliko interesovanje. Na današnjem sastanku potpisan je i Memorandum o saradnji između Ministarstva i Poslovne asocijacije Japana i i jugoistočne Evrope. Privredna delegacija Japana i jugoistočne Evrope pokazala je zainteresovanost i za izgradnju fabrike za preradu maline i drugog voća. Nedavnim usvajanjem i usaglašavanjima dokumenata omogućen je nesmetan izvoz kokošijih jaja iz Republike Srbije, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, voćari se pred kraj godine okupljaju na Savetovanju o savremenoj proizvodnji voća. Na 16. po redu skupu, predavači su bili stručnjaci iz naše zemlje i gosti iz Italije, Poljske, Hrvatske. Organizatori Savetovanja su Poljoprivredni fakultet Novi Sad,Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,hortikulturu i pejzažnu arhitekturu i Društvo voćara Vojvodine. Pokrovitelj je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu,vodoprivredu i šumarstvo.
Na Savetovanju je bilo reči o udruživanju voćara, stanju i perspektivi, proizvodnja voća u Srbiji, mehanizovanoj rezidbi, proizvodnji i potrošnji borovnice, očuvanju
kvaliteta plodova kruške i šljive nakon berbe.Prof. dr Zoran Keserović, stručnjak Poljoprivrednog fakulteta, iz Novog Sada rekao je ovom prilikom za Agrobiznis magazin:„Grupa voća i povrća gledano prema podacima PKS i RZS se ubedljivo nalaze na prvom mestu u izvozu sa učešćem od 27%. Nekada je to bilo žito. Sve se više ljudi okreće voćarskoj proizvodnji. Ovo je jedan od dokaza kako uvođenjem savremenih tehnologija, udruživanje i podsticaj koji su bili od strane Pokrajine i republičkog Ministarstva“, daju napredak u proizvodnji.
Dragan Nikolić, direktor futoške firme HEMCOF, predstavio je ovom prilikom uređaj koji obezbeđuje višestruku korist voćarima koji imaju potrebe za selektivnim uništavanjem korova, zahvaljujućiinovacijama nemačkog proizvođača Mantis uz minimalnu potrošnju herbicida. Na primer, koristite sredstvo na bazi glifosata od 1 l/ha zahvaljujući optimalnoj raspodeli aktivnih supstanci profesionalnom ULV-tehnikom ostvaruje se ušteda vremena, nije potrebno mešanje sa vodom, a ostvaruju se optimalna zaštita kulture. Uz ovo nema dodatnog pritiska na zemljište ili upotreba velikog broja radnika. Karaktersitično za ovaj uređaj je i to što je male težine tako da nema opterećenja za leđa. Pogon je na punjive baterije ili napajanje sa motora. Karakteriše ga mala potrošnja energije i jako je tih pri radu.Preostali deo sredstva možete vratiti u posudu i čuvati za dalju upotebu.
Širina prskanja ručnih uređaja je ili fiksna,ili se može podesiti proizvoljno. Količina doziranog herbicida podešava se putem ventila za doziranje, a elektronska kontrola dizni i ventila signalizuje da li postoji neka greška. Uz ovaj uređaj dolazi i držač za podlakticu sa posudom od 1 litra.
Kako zapravo funkiconiše ovaj uređaj? Mantisov patent segment rotirajuće dizne razvijen je za nerazređeno izbacivanje herbicida. Vertikalne rotacione ploča proizvodi sitne kapljice podjednake veličine od oko 150 mikrona, koje se direktno bez pritiska prskaju na 10–55 cm visine od zemljišta. Preostali deo preparata se usmerava nazad u kućište i do rotacione ploče. Time se preparat optimalno iskorišćava i umanjuje rizik gubitka, tako da su dovoljne male količine herbicida za uspešno i ciljno suzbijanje korova.

Izvor:Agrobiznis magazin

Šumadijska opština Knić u poslednje tri godine beleži rast broja novorođenčadi,  ali ni investicije u poljoprivredu nisu zanemarljive. Kraj poznat po voćarskim plantažama i stočarstvu, već osam godina  je domaćin savetovanja voćara,  koje organizuje ,, Gruža agrar”. Zanimljiv stručan program upotpunio je i nastup mladih umetnika kulturno umetničkog društva i glumca kragujevačkog pozprišta Zdravka Maletića koji je podsetio učesnike na Miloša Obrenovića.

Na skupu se u ime aktuelne državne administracija obratio Radivoj Nadlački, savetnik ministra Nedimovića, inače inženjer poljoprivrede i sam poljoprivrednik. On je učesnicima pojasnio da za investicije do 50 000 evra treba da imaju prostiji biznis plan,  dok za veće iznose se radi složeniji. On je ovom prilikom naglasio da treba da budu svi oprezni kada biraju konsultante, da ne treba da plaćaju unapred nikome usluge i da dobro razmisle da li je IPARD ono što odgovara njihovom gazdinstvu.

“Poljoprivrednici treba da znaju da kontrole koje su najavljene nisu samo najava već svaki aplikant će imati kontrole i to tri puta . Nultu odnosno početnu, kontrolu pre isplate,  a i u narednih pet godina” zaključuje Nadlački.

Profesor doktor Franci Štampar,  kaže da nema više “voćarskog raja”. On je u svojoj analizi ukazao da poljoprivrednici u Srbiji treba da se udružuju u krupniju proizvodnju,  kako bi smanjili troškove, kvalitet plodova mora biti vrhunski, sa lepim i atraktivnim pakovanjem i prikazao je nekoliko slajdova na kojima se mogla  videti prodaja voća u koficama.

Profesor Štampar je podsetio i na značaj pčela kao oprašivača,   a za dobre prinose voćari treba da obezbede prisustvo pčela u zasadima. On je naglasio,  da Ruska Federacija sve više ima sopstvenu proizvodnju jabuke vrhunskog kvaliteta u najsavremenijim zasadima. Na pitanje kako dalje,  slovenački stručnjak kaže da moramo ponuditi barem pet hiljada tona jabuke a još bolje pedeset hiljada tona.

 

Zanimljivo je bilo izlaganje doktora Dragana Radivojevića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i dobrog praktičara voćarske struke. On je predstavio istraživanje kako gustina sadnje jabuke utiče na prinose i profitabilnost. Zaključak je da u poređenju sadnje na razmak 100 , cm, 80cm i 60 cm pri razmaku redova tri do tri i po metra kod sorti Greni Smit i Zlatni Delišes najbolja je gustina sadnje na 80 cm. U obrazloženju,  ovaj stručnjak navodi da  veća gustina sadnje  nema ekonomsku opravdanost,  jer imamo značajno povećanje ulaganja koje ne donosi takav prinos da može pokriti troškove TOG povećanje investicije.

 

Na skupu smo sreli Slavka Milutinovića iz Srbobrana,  koji se bavi voćarskom i povrtarskom proizvodnjom. On želi da što pre zaboravi 2018. Godinu,  jer je pretrpeo štete od grada a niti je imao osiguranje,  ni završen sistem protivgradne mreže. On na svom imanju radi zajedno sa sinom i očekuje bolje rezultate ove godine. Kako bi spasao,  što se spasiti može,  on je pokušao da što više preradi svojih sirovina.

 

Savetodavne službe u većini zemalja imaju značajnu ulogu u razvoju poljoprivredne proizvodnje. Kod nas se mogu na prste prebrojati  službe kojima su poljoprivrednici zadovoljni. Što se Šumadije tiče tu nema zime. Na savetovanju smo sreli  Suzanu Nešković, direktorku PSS Kragujevac,  koja je za Agrobiznis magazin rekla da su ovakva savetovanja prilika da se sretnu nauka, struka i praksa.

“Naš princip rada je da se stalno usavršavamo i donosimo stručna znanja do nivoa proizvođača, i na ovom skupu u Gruži ima naših poljoprivrednih proizvođača sa kojima sarađujemo”, istakla je Suzana.

PSS Kragujevac pokriva sve oblasti poljoprivrede,  tako da su na raspolaganju svim poljoprivrednicima,  kako u Kragujevcu tako i u regionu i njihove usluge su besplatne. Na naše pitanje o položaju žena i njihovom angažovanju u poljoprivredi,  gospođa Nešković kaže da sa dolaskom mlađih generacija sve više žena osniva poljoprivredna gazdinstva i počinje sa proizvodnjom, posebno je tome doprinelo i to što se u merama, kako nacionalnim tako i IPARD predviđaju nešto povoljniji uslovi za žene.


“Moram da naglasim da su naše žene sa sela istrajnije i odgovornije i bolje prihvataju ono što im se savetuje,  za razliku od ,  koji imaju tradicionalan pristup proizvodnji. Naročito su aktivnije kada je u pitanju sama promocija proizvodnje i marketing”. Nadovezala se na razgovor i njena koleginica Violeta Petrović Luković, koja je ukazala na činjenice da žene imaju više sklonosti ka želji da na svom imanju primene inovacije. One više vole da obrada zemljišta bude savremenija, SORTIMENT, novi, aktuelan i da svoje poljoprivredne proizvode upotrebe za preradu.

Milorad Pisar,  nam je najpre rekao da je “mladi”proizvođač sa svega trideset dve godine iskustva i za sebe kaže da i dalje mnogo toga ne zna jer je svaka godina specifična. Javljaju se novi problemi  i nova rešenja.

 

“U našem jagodarstvu mnogi mešetari koriste priliku da se na internetu reklamiraju i prodru do proizvođača”. On smatra da je najveći problem kod nas što se znanje poklanja ili krade. To je doprinelo da je jagodarstvo na nivou gde je danas. Dodao je još i da je ozbiljna proizvodnja ono što možemo sami realizovati,  ili uz pomoć najbližih i okoline.

 “Nemam sopstvenu proizvodnju jagode jer ne bih stigao na oba polja da radim tako da se bavim plasmanom sadnica i ne mogu reći da je prinos kilogram ako je između 400 i 600 grama. Pošto se ja bavim frigo sadnicama,  mogu da govorim samo o tome i sadnja je za ove sadnice najbolja u junu i julu,  odnosno do 10.  avgusta zasad mora biti formiran”. Prema njegovim rečima u Evropi je trend jedna sadnja,  jedna berba i kada bi Ministarstvo primenilo uredbu barem 20-30% naših proizvođača bi isto radilo. Što se tiče pripreme zemljišta,  ona počinje već u decembru a ne kada skinemo žito,  jer samo tako možemo sve uraditi na vreme.

 

Prof. dr Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Begradu, istakla  je da je primena hidroponske sadnje u ,,Gruža ggraru” dala očekivane rezultate i prinos je bio dobrog kvaliteta. “Ključni faktor u ovoj tehnologiji je navodnjavanje uz punu primenu savremene agrotehnike. Dizajniranje programa ishrane je u skladu sa samim zasadom, njegovom starošću, očekivanim rezultatima i stanju biljaka”. Kako je istakla  sadnja borovnice može biti u jesen iu  proleće. Naš problem je prema njenim rečima,  to što  se ne primenjuje jesenja sadnja kod uvoznih sadnica,  već da se one sačuvaju i sade u proleće,  jer  nisu dobro pripremljene za zimsko mirovanje.

 

Učesnici na savetovanju inženjeri, proizvođači i savetodavci 

Kada je reč o aktuelnim vremenskim uslovima, sneg i niže zimske temperature prof.  dr Jasminka Milivojević,  kaže da je borovnica u dubokom zimskom mirovanju i neće imati problema,  jer su temperature išle u blaže minuse koje borovnica bez problema podnosi.

 

Domaćin skupa Miroslav Nikolić, predsednik opštine Knić i vlasnik Gruže Agrara,  otvarajući skup poželeo je dobrodošlicu svim učesnicima i zahvalio se što su došli po  mećavi, poželeo je dobru proizvodnju i mnogo bolje cene proizvoda proizvođačima,  kao i da se jedni na druge oslanjaju u proizvodnji i životu. Opština Knić je jedna od retkih na čijem čelu se nalazi poljoprivredni proizvođač. Miroslav Nikolić nalazi se od 2018. godine na čelu ove šumadijske opštine i bavi se proizvodnjom jabuka i borovnice.

 

Skup je bio i prilika da se razmene mišljenja 

Detaljno u Agrobiznis magazinu za februar 2019. godine

Pretplata na 0692211049

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30