Za Program podrške za sprovođenje polјoprivredne politike i ruralnog razvoja na teritoriji grada Kragujevca za tekuću godinu iz gradskog budžeta je opredeljeno oko 12,2 miliona dinara, za podsticajne mere više od 10,1 milion dinara, a za direktna plaćanja 2,1 milion dinara, saopšteno je sa sednice Gradskog veća. 

U selima na teritoriji grada Kragujevca intenzivni porast beleži se u voćarstvu, blagi porast u povrtarstvu, dok je ratarstvo i dalјe otežano faktorima poput malog i usitnjenog poseda, zastarele mehanizacije, slabe upotrebe đubriva i sredstava za zaštitu bilјa. U pčelarstvu povećava se broj aktivnih pčelara i košnica, dok je stočarska proizvodnja u staganaciji, zbog kolebanja na tržištu prilikom otkupa. Zbog toga je, između ostalog, donet program podrške kojim je za regres reproduktivnog materijala za veštačko osemenjavanje krava i junica planirano je 2,1 milion dinara, a za investicije u fizičku imovinu polјoprivrednih gazdinstava 6,9 miliona. Maksimalni iznos po korisniku je od 50.000 do 80.000 dinara. Za uspostavlјanje i jačanje udruženja u toj oblasti planirano je 1.750.000 dinara“, navodi se u saopštenju Gradskog veća. 

Podsticajne mere biće objavlјene, osim na zvaničnoj internet stranici grada, na oglasnoj tabli Gradske uprave, kao i seoskim mesnim kalncelarijama. Potencijalni korisnici sve informacije mogu dobiti u prostorijama Gradske uprave za privredu.

Na sednici je data saglasnost na poseban program korišćenja subvencija Gradske agencije za saobraćaj za 2018. godinu, kao i da se JKP „Gradske tržnice“ kratkoročno kreditno zaduže za dva miliona dinara uz rok otplate od šest meseci u cilju obezbeđenja nedostajućih sredstava za isplatu stimulativnih otpremnina u postupku racionalizacije. Odobrena su i sredstva subvencija JP „Putevi“ Kragujevac u iznosu od 1,8 miliona dinara za tekuću likvidnost.

 

izvor : http://www.infokg.rs 

Rezidba šljive trešnje, višnje, breskve i kajsije (koštičavo voće)

Zahvaljujući brojnim iskustvima i istraživanjima rezidba voća omogućila nam je da sve više postižemo odlične prinose sa plodovima ekstra kvaliteta koje traži probirljivo tržište. Ni razlika u ceni između prve i ekstra klase nije mala, da ne govorimo o drugoj klasi. Osnovno o čemu treba da vodimo računa kod rezidbe je to koju voćku orezujemo, koja je sorta u pitanju, stanje zasada i naravno šta želimo rezidbom da postignemo.

Kod šljive rezidba zavisi od grančica na kojima se formiraju plodovi  i one se razlikuju kod različitih sorti tako da one sorte koje rađaju na mešovitim grančicama treba najintenzivnije orezivati dok kod sorti koje rađaju na kratkim rodnim grančicama porebno je da ostavite određen broj jednogodišnjih letorasta.

Rezidba kod breskve zavisi od kondicije stabla i same krune koja je formirana. Kada breskvu orezujete treba da ostavljate mešovite rodne grančice dužine 10-15 cm u vidu riblje kosti i to po 30 u gušćem i do 80 grančica u klasičnom zasadu (kod većeg razmaka sadnje).

Kada govorimo o kajsiji treba naglasiti da kod nje rezidbu izvodimo tri puta i to u proleće odnosno u periodu kretanja vegetacije kada se izbacuju grane koje se ukrštaju, zagušuju krunu, polomljene i grane koje smetaju pri obradi mehanizacijom. Drugi put kajsiju orezujemo tokom leta obično krajem  maja ili početkom juna i tada radimo prekraćivanje izbilih mladara za 1/3 ili ½ dužine. Treća rezidba je posle berbe i tada se odstranjuju polomljenje i osušene grane. Ovu rezidbu je nabolje sprovesti sredinom jula do 15 avgusta, u zavisnosti od vremena sazrevanja plodova.

Većina zasada tršnje u Srbiji je stara, stabla se vode u vidu slobodne krune, rezidba gotovo da  se i ne izvodi, ali novim, intenzivnim zasadima se primenjuje gusta sadnja. Zbog toga je neophodna redovna i oštra rezidba (intenzivna), a stabla se održavaju do visine koja je pogodna za rad sa zemlje. Ono što što je primetno jeste formiranje novih zasada sa intenzivnom proizvodnjom gde se postižu odlični rezultati. Jedan takav zasad sa najavremeniom agrotehnikom je u okolini Zaječara o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu.

Rezidba višanja: Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, majski buketić 2-7 cm -sa više cvetnih pupoljaka,- slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), mešoviti-više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni -kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tanjih grančica.

Takođe treba da znamo da kod sorte koja rađa na višim rodnim grančicama rezidbom obezbedimo dovaljan broj umereno bujnih letorasta i da orezivanjem sprečimo njihovo premeštanje na periferiju krune. Ako je u pitanju sorta koja rađa na majskim kiticama (KELERIS 14, ERDI BOTERMO) neophodno je obezediti dovoljan broj jednogodišnjih letorasta na kojima će se formirati kratke rodne grančice. Kod trećeg tipa sorti višanja, gde imamo plodove na jednogodišnjim rodnom drvetu i na kratkom rodnom drvetu, rezidbom treba da smanjimo preteranu rodnost i ostavimo što veći broj umereno bujnih letorasta koji će dati najkrupnije plodove. Sorta pogodna za gustu sadnju višnje je Oblačinska.

 

Reziba jabuke i kruške

Rezidba jabuke može biti  kratka ili duga. Primenom sistema duge rezibe povećan je prinos po jedinici površine zasada, a ostvaruje se i veće učešće plodova ekstra klase, bolja obojenost plodova što obezbeđuje veće prihode.

Kada je u pitanju kruška, prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu predlaže da se pridržavate dva osnovna principa: slabija rezidba (manje orezivanje) na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba (jače orezivanje) povećava bujnost i usporava rodnost.

 

 

 Intenzivan zasad jabuke

 

U današnje vreme, u proizvodnji malina, đubrenje je veoma važno. Ukoliko ga nema,  ne mogu se ostvariti veći prinosi i dobar kvalitet plodova. Značaj đubrenju pridaje činjenica da malina, kao i kupina, spada među voćarske kulture koje najviše troše hranljivih sastojaka iz zemljišta, jer svake godine obrazuje veliki broj novih izdanaka i istovremeno donosi obilan rod.

Malina, kao i ostale voćne vrste, zahteva iste hranljive elemente, ali kada je u pitanju količina elemenata koje koristi, znatno se razlikuje. Najvažniji hranljivi elementi za malinu su : kalijum, azot i fosfor i to baš redosledom kojim su navedeni. Potrebe maline za ovim elementima zavise od njenog urasta, stepena produktivnosti, klimatskih uslova, gustine sadnje i sistema gajenja, dok količina i vrsta đubriva koja će se koristiti zavisi od zrmljipta, obilnosti meliorativnog đubrenja i drugih osobina zemljišta. Nedostatak ili višak potrebnih hranljivih elemenata u biljci ili zemljištu izaziva pojavu različitih simptoma fizioloških poremećaja, koji se u velikoj meri nepovoljno odražavaju na rast i rodnost maline, a mogu ponekad i da ograniče njenu proizvodnju. Ovo utiče na spoljni izgled biljke (boja, oblik i veličina), smanjuje se rast izdanaka, rodnost, javljaju se kratke internodije, kao i drugi simptomi.

Da bi gajenje maline bilo uspešno potrebno je da zemljište sadrži velike količine organskih materija (humusa),  i da se nedostatak nadoknađuje đubrenjem organskim đubrivima za vreme pripreme zemljišta.

Utvrđivanje potrebnih količina hranljivih elemenata za obezbeđenje potpune i kontinuirane ishrane maline, kao i drugih vrsta voćaka, obavlja se pomoću više metoda. Najvažnije su: ogledi s đubrenjem, hemijske analize zemljišta, folijarna dijagnoza na osnovu analize lišća i vizuelna metoda.

Malinu bi trebalo đubriti svake godine, iz više puta. Broj i količina đubriva zavise od više činilaca, a u prvom redu od uzrasta, stanja i izgleda zasada, stepena intenzivnosti gajenja, vrste đubriva, plodnosti i drugih osobina zemljišta.

U prvoj godini nakon sadnje,  malini treba obezbediti što intenzivniji porast korenovog sistema i većeg broja izdanaka za rod naredne godine. Tako da, malinu u prvoj vegetaciji potrebno prihranjivati samo azotnim đubrivima u dva do tri navrata, pošto je malini najviše potreban azot.

U periodu rodnosti maline, od druge godine pa nadalje, u zasadu redovno svake godine treba obavljati osnovno đubrenje, prihranjivanje, a prema potrebi i dopunsko đubrenje preko lista.

Da bi se postiglo brže formiranje dobro razvijenog žbuna rezidba kupine sa tim ciljem se izvodi 3-4 godine, dok se ne formira dobro razvijen žbun i kupina ne stupi u punu rodnost. Stalnom obnovom rodnog drveta reguliše se rodnost i kvalitet ploda.

Sa rezidbom se počinje još pri sadnji kupine, kada se skraćuju žile korena. Stablo se jače oreže (na 20-30 cm) da bi se uspostavila ravnoteža s korenovim sistemom.

Bez obzira u kom se godišnjem dobu sadilo, skraćivanje sadnica se vrši samo u proleće.

Rezidba podstiče razvoj korena i adventivnih pupoljaka iz kojih treba da izrastu što jači letorasti – izdanci. Oni dostižu dužinu  2-3 metra, a skraćuju se leti tako da naredne godine daju rod. Krajem leta, kada su izdanci porasli, stari deo sadnice treba orezati do zemlje.

 Rezidba kupine u rodu

Ova mera izvodi se iz u dva navrata – u proleće (krajem marta, početkom aprila) i u drugoj polovini leta, nakon berbe. Prvo se svi oštećeni i slabo razvijeni izdanci uklone iz zemlje, a zdravi i dobro razvijeni izdanci se ostavljaju.

U zavisnosti od bujnosti sorte, razmaka sadnje u redu, sistema gajenja i rasta izdanaka menja se broj izdanaka koje treba ostaviti za rod po žbunu.

Izdanci koji se ostave po žbunu orezuju se na sledeći način : skraćuju se vrhovi i po strani izbojci na određenu dužinu. Jačina skraćivanja vrhova izdanaka zavisiće od sistema gajenja i dužine izdanaka.

Kod špaliranog sistema gajenja skraćivanje izdanaka je minimalno, a kod kombinovanog uspravnog sistema vrhovi izdanaka se skraćuju na 20-40 cm iznad poslednjeg reda žice. Skraćivanje bočnih izboja takođe zavisi od bujnosti sorte. Bočne grančice bujnih sorti trebalo bi skratiti na 30-40 cm od osnove, dok kod slabo bujnih sorti treba da bude 10 cm od osnove.

Kod uspravno rastućih sorti kupine (kod kojih se formira veliki broj bočnih grančica) rezidbom u proleće treba izvršiti njihovo proređivanje uklanjanjem od osnove.

Jedna od sličnosti sa rezidbom maline je da u rodnim zasadima kupine treba ukloniti mlade izdanke od početka kretanja vegetacije do kraja cvetanja, jer se pokazalo da se one kasnije pretvaraju u vrlo bujne izdanke koji potroše veliku količinu vode za razvoj i mineralnih materija, što se kasnije negativno odrazi na prinos i kvalitet ploda. Time se primorava razvoj srednje bujnih rodnih izdanaka koji u narednoj godini daju visoke prinose.

Kako bi se kod određenih puzećih sorti kupine koje su bez bodlji (npr. Tornfri, Smutsen) potenciralo grananje i razvijanje bočnih rodnih grančica, leti bi trebalo izvršiti pinciranje (zakidanje) vrhova mladih izdanaka (kada dostignu dužinu 80-100 cm).

Odmah nakon završetka berbe (u zavisnosti od sorte – krajem leta ili početkom jeseni), sve izdanke koji su dali rod treba orezati dd zemlje. Zatim, potrebno je odstraniti i sve polomljene, suve i slabo razvijene i pregusto izrasle izdanke, i sve zajedno izneti iz zasada potom spaliti. Ovakvo uklanjanje izdanaka starih dve godine je bitna preventivna zaštitna mera jer znatno smanjuje opasnost od napada bolesti i štetočina.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Voćarstvo je jedna od grana poljoprivrede gde je urađen veliki zaokret u uvođenju novih tehnologija i promeni strukture sortimenta, što je velika zasluga nauke, struke ali i poljoprivrednika, koji su prihvatili nove tehnologije. Jabuka je višegodišnja biljka i za nju se još kaže da je kraljica voća. Čovek je od davnina upotrebljavao plodove jabuke, kao hranu i lek. Posle šljive, jabuka je najznačajnija voćka u Srbiji. Prema procenama poljoprivrednih stručnjaka u ukupnoj proizvodnji voća u Srbiji jabuka ima učešće oko 19 odsto. Jabuka predstavlja strateški proizvod poljoprivrede jedne zemlje. Gotovo da nema zemlje u svetu, gde se ne gaji jabuka.

Dok se ne pristupi zasnivanju zasada jabuke potrebno je utvditi najpovoljniju ekspoziciju, nagib terena i izloženost vetrovima. Ekspozicija najpovoljnija za zasnivanje mladog zasada jabuke je južna strana, pa onda jugoistočna zbog količine svetlosti i topline. Nagib terena je najpoželjniji da bude teren pod blagim nagibom. Nakon pravilnog odabira lokaliteta, pre sadnje potrebno je odrediti veličinu
parcele, međuredno rastojanje i rastojanje u redu, uzgojni oblik, putnu mrežu, pravac pružanja redova. Po brojnim preporukama za gajenje jabuka najviše se preporučuju zimske sorte kojima pripadaju Jonagold, Ričared, Zlatni delišes, Ajdared, Crveni delišes, Čadel, Fudži. Uz adekvatnu pripremu zemljišta jabuka može dati dobre rezultate i na nešto težim zemljištima. Pre sadnje bitnije je utvrditi hemijska svojstva zemljišta u najbližim Poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama i na osnovu dobijenih rezultata moguće je izabrati adekvatnu parcelu i pripremiti istu za podizanje zasada. Preporučuje se podrivanje parcele uzduž i popreko na dubini 50 – 60 cm, duboko oranje, zaoravanje stajnjaka na dubini od 30 -35 cm i primena mineralnog đubriva zavisno od analize zemljišta,
nakon toga se zemljište fino pripremi tanjiračom i setvospremačem. Nakon obavljene sadnje, u proleće jednogodišnje sadnice treba skratiti na visinu koja je predviđena za visinu
debla. U mladom jabučnjaku zemljište treba redovno održavati u rastresitom stanju i bez korova, a to se najčešće čini u praksi primenom jednog dubokog zimskog oranja ili jesenjeg oranja i nekoliko obrada u toku vegetacije. Posle svake obilnije kiše kada uslovi dozvole najbolje je izvesti plitku obradu da ne bi došlo do formiranja pokorice. U međurednom prostoru mladog jabučnjaka nije preporučljivo gajiti kukuruz, lucerku, soju, šećernu repu, odnosno biljke koje imaju dubok korenov sistem i veliku potrošnju vode. Stručnjaci voćarske struke iz oblasti voćarstva preporučuju da se rezidba izvodi u periodu zimskog mirovanja kada nema jakih mrazeva. Prilikom izvođenja rezidbe događa se da nastanu veće rane na stablu i njih je moguće dezinfikovati sa peto procentnim rastvorom plavog kamena i premazati kalemarskim voskom ili bitumenom.

 

AgroBiznis magazin

http://agrobiznis.rs/ 

Dobra zaštita voćaka je pola posla u poljoprivredi. Ako se to uradi na vreme, neće biti problema za kasnije. Po svemu sudeći, ova zima je blaga i mnogi radovi su započeti, jer vremenske prilike to dozvoljavaju. Zimski pregledi voćaka izvode se u vremenu mirovanja vegetacije (novembar-mart). Pregledaju se jednogodišnje, dvogodišnje, a vrlo često i trogodišnje grančice i rodni kolači.

Početak otvaranja cvetova ili lisnih pupoljaka, poznatije kao faza „mišije uši“, poslednji je rok do kada bi trebalo uraditi zimsko prskanje voćaka. Tim prskanjem
suzbijamo veliki broj prouzrokovača bolesti i štetočina. Iz prakse slobodno se može reći da je najbolji period krajem februara i početkom marta.

Dobra preventiva pola posla

Zimskim tretiranjem suzbija se veliki broj štetnih organizama:


Najčešći insekti su: štitaste vaši, lisne vaši, krvava vaš, jabukin cvetojed, jabukin moljac, šljivin moljac, breskvin moljac, kruškina buva, mrazovci, gubar, kukavičija suza.

Prouzrokovači bolesti su: taphrina deformans Tul. (prouzrokovač kovrdžavosti lišća breskve)

T. pruni Tul. (prouzrokovač rogača šljive), botrytinia fitckeliana Whetzcl (prouzrokovač truleži)

Pored gore navedenih štetnih organizama, zimskim tretiranjem voćaka i vinove loze, suzbijaju se i mnogi pregljevi, mahovine i lišajevi, kojima su vrlo često obavijena stabla šljiva i drugih voćnih vrsta, gde se sprovodi neredovna zaštita, tokom vegetacije ili se uopšte ne sprovodi.

Kovrdžanje listova breskve je jedna od najopasnijih bolesti breskve kod nas. Ako se breskva ne zaštiti fungicidima, bolest može naneti velike štete: deformacija plodova, kovrdžanje i prevremeno opadanje lišća, smanjenje rodnosti u narednoj godini i dr. posledice. Plavim prskanjem se ujedno sprečava zaraza i od drugih patogena, kao što su Stigmina carpofila (prouzrokovač šupljikavosti lišća voćaka) i Monilinia spp. (prouzrokovač sušenja cvetova, grančica i mrke truleži koštičavog voća). Tretmani su isključivo preventivni, nema kurativnih preparata, te je neophodno na vreme izvršiti zaštitu voćnjaka.


Na granama, grančicama, u naborima, ili ispod ispucale kore voćaka, zimu provodi veliki broj štetnih insekatskih vrsta i pregljeva. Zimskim pregledima utvrđuje se prisustvo velikog broja štetnih organizama na voćkama brojnost jaja lisnih vašiju, gubara, kukavičje suze, crvenog preglja i mrazovaca, zatim larve šljivine štitaste vaši, kalifornijske vaši, krvave vaši, glogovca, žutotrbe, smotavaca, jabuktnog moljca i dr. štetočina. Tokom februara i marta, sa porastom temperature, aktiviraju se odrasli insekti kruškine buve i jabukovog cvetojeda i njihovo prisustvo se utvrđuje pregledom većeg broja grančica i pupoljaka.

Najbolji preparat za zimsko prskanje voćaka je PLAVO ULJE, koje predstavlja kombinaciju tri preparata, zbog čega daje prave rezultate. Trokomponentno
plavo ulje sadrži:
• Mineralno ulje, koje kvalitetno oblaže grančice i odoleva vrmenskim uslovima. Njegova uloga je da uništava prezimljujuće forme grinja i insekata;

• Insekticid na bazi cipermetrina, koji ima ulogu da štiti biljku u prvim fazama razvoja od prezimljenih insekata, matičnih, koji započinju prekomerno množenje i formiraju prve kolonije;

• Fungicid na bazi bakra, čija je uloga da zaštiti biljku od bolesti koje su u obliku spora gljivica ili bakterija prezimele na površini biljke, na stablu, granama i pupoljcima.

Preporuka: Mineralna ulja (Galmin i Belo ulje), Mineralno ulje + Diazinon (Oleodiazinon), Mineralno ulje + Metidation (Oleometion, Oleoultravet, Dast oil) i Mineralno ulje + Paration (Galpar, Stopar oil).

 

AgroBiznis magazin 

http://www.agrobiznis.rs/

Porodica Lazarević voćarstvom se bavi od 2004. godine. Voćnjaci jabuka površine trideset hektara i tri hektara trešanja dostigli su pun rod. U toku je rezidba.

Lazarevići svake godine zasade po pet hektara voća, jabuka kažu ima dovoljno, pa podižu trešnje, kojih nema dovoljno na tržištu. Sve rade sami, od proizvodnje voća, navodnjavanja, zaštite protivgradnim mrežama i skladištenja u modernoj hladnjači, do prerade.

"Sav rod preradimo u sokove koje radimo bez šećera i aditiva, zdrave kombinacije - jabuka, cvekla, šargarepa - i sedamdeset odsto proizvodnje izvozimo", kaže Gavra Lazarević, vlasnik kompanije "Grini" koja se bavi i proizvodnjom delova za protivgradne sisteme.

U Orašcu je stotinak hektara pod voćem, ostali meštani bave se stočarstvom. Mika Jakovljević ima šezdeset goveda, najveći je proizvođač mleka u tom kraju.

"Lokalna samouprava već pet godina dodatno pomaže poljoprivrednicima. U našoj opštini ima na stotine hektara neobradjene, zaparložene zemlje i to polako podsticajnom merama menjamo", kaže Bojan Radović predsednik Opštine Aranđelovac. "Za pet godina iz opštinskog budžeta izdvojeno je 120 miliona dinara, naše poljoprivrednike oslobodili smo plaćanja poreza na poljoprivredno zemljište i uštedeli im još 300 miliona dinara."

Država ulaže u primarnu poljoprivrednu proizvodnju ali, po rečima ministra Branislava Nedimovića, insistira na razvoju prerađivačkih kapaciteta, jer se tu ostvaruje najveća dobit u poljoprivredi.

"Vlada i ministarstvo daju finansijsku podršku za takve preduzetničke poduhvate, važnije je da prodajemo finanlni proizvod nego sirovinu", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Poljoprivreda je 2016. godine, sa ostvarenih 4 milijarde dinara učestvovala u bruto društvenom proizvodu sa 10 odsto, uz prerađivačke kapacitete, moglo bi i više.

 

izvor : http://www.rts.rs 

Jedna od agrotehničkih mera u savremenom voćarstvu koja je značajna za uspostavljanje ravnoteže između rodnosti i vegetativnog porasta jeste podsecanje korena voćki. Rezidbom korena direktno utičemo na smanjenje korenove mase kod bujnih stabala, pa tako uspostavljamo ravnotežu rasta nadzemnog i podzemnog dela voćke. Kako ova mera daje rezultate, objasnila je za Agromediju Sanja Čokojević, stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredne stručne službe Knjaževac.

„Korenov sistem za sopstveni razvoj i proticanje fizioloških procesa dobija organske materije od nadzemnog dela - lista koji ih stvara fotosintezom. Dok su voćke mlade, korenov sistem se brzo razvija i u nadzemne delove biljke šalje dosta vode i mineralnih materija, što uslovljava bujan rast voćke. Kad voćka rodi, povećava se potrošnja organskih i mineralnih materija, pa za potrebe korena ostaje sve manje hranjivih materija. Tada koren stari i smanjuje se njegova apsorpciona moć, što umanjuje lisnu površinu stabla“, objašnjava Čokojevićeva.

Pošto su plodovi najveći potrošači organske materije, rezidbom se smanjuje broj cvetnih pupoljaka, odnosno broj rodnih grana koje treba sačuvati toliko da ne ugrožavaju snabdevanje korenovog sistema hranljivim materijama. S druge strane, podsecanjem korena voćki reguliše se rodnost naročito bujnih sorti i to jabuka.

Posebno se ova mera usmerava na kontrolu bujnosti kod sorti koje su sklone alternativnoj rodnosti, poput fudži ili golden delišes, kako bi se smanjenjem bujnosti dodatno podstakle na bolje formiranje cvetnih pupoljaka.

Pored smanjivanja alternativne rodnosti, rezidbom korena se utiče i na redovniju rodnost, stabilniji i bolji prinos, zatim omogućava se lakše usvajanje mineralnih materija koji su neophodne za rast biljke, intenzivan rast vlasastog korena i drugo. Podsecanje se obično izvodi u godini kada nije velika rodnost, da bi se smanjila bujnost, odnosno krajem novembra ili februara.

„Možemo reći da imamo dva perioda obavljanja ove mere; između cvetanja pa do deset dana posle opadanja kruničnih listića i tada se obavlja sa obe strane reda voćki na rastojanju od 90 do 100 cm od debla. Drugi period je tokom mirovanja vegetacije, odnosno krajem zime i početkom proleća. Treba da se završi najkasnije nedelju dana pre početka cvetanja. Rastojanje podsecanja je 30 do 50 cm od debla. Što je vreme podsecanja bliže kretanju vegetacije, to je veći efekat na smanjenje bujnosti“, kaže Čokojević.

Stručnjaci preporučuju da se rezidba obavlja jedne godine sa jedne strane, a druge godine sa druge i to na manjoj udaljenosti. Podsecanje sa obe strane u istoj godini se obavlja na većoj udaljenosti od debla, mada je ono retko jer se odražava jako na kvalitet plodova, a najviše na krupnoću.

„Za obavljanje rezidbe korena koristi se priključna mašina čiji je nož radno telo, a pod kojim uglom i na kojoj udaljenosti od debla će se raditi podsecanje, zavisi od podloge i bujnosti stabala. Nož može biti postavljen koso, pod uglom do 45 stepeni ili vertikalno“, navodi naša sagovornica.

Ova agrotehnička mera karakteristična je za intenzivne zasade jabuke, gde je zemljište bogato humusom, pa koliko će rezidba korena imati efekat zavisi od bujnosti voćke, alternacije, tipa zemljišta i odnosa minerala u njemu i godišnjem rasporedu padavina, odnosno mogućnosti za navodnjavanjem.

„Loše sprovedena rezidba korena, sprovedena u pogrešno vreme ili prejako, može imati za posledicu prejako smanjenje volumena korena, a time i prejako smanjen rast i veliki udeo manjih plodova. U sušnim godinama moguć je i stres od suše“, upozorava ovaj stručnjak.

 

izvor : https://www.agromedia.rs

U majušnoj prostoriji unutar Centra za istraživanje i razvoj Mebiol, nešto više od sat vremena izvan Tokija, listovi bebi zelene salate rastu u ležištu ispod magenta boja. Na drugoj polici, minijaturna bašta mikro-povrća cveta preko površine činije za salatu. Sadnice su razvijane bez zemljišta - na vrhu tankog, prozirnog polimernog filma.


Polimerni film je ključ za najsavremeniju metodologiju koja omogućava da se voće i povrće uzgajaju na gotovo svakoj ravnoj površini. Izrađen od hidrogela - super absorpcionog materijala koji se obično koristi u proizvodima za domaćinstvo, kao što su pelene za jednokratnu upotrebu - film usisava vodu i hranljive materije kroz mnoštvo pora nano veličine koje mere milioniti milimetar u prečniku. Biljke rastu na vrhu filma, ali umesto kopanja u zemlju, koreni se šire preko površine membrane u tankim formacijama, nalik lepezi.


Nakon više od jedne decenije eksperimenata, Mori Juiči i njegovi kolege su razvili sistem za uzgoj tla koji se može koristiti za uzgoj useva u plastenicima u velikoj količini.


Mikroskopske polimerne membrane blokiraju bakterije i viruse, eliminišući potrebu za štetnim pesticidima. Pošto zemljište nije neophodno, održive farme se mogu uspostaviti praktično bilo gde. A i potrebno je 90% manje vode nego kod tradicionalnog uzgoja.


Metoda se koristi na 150 lokacija širom Japana i jedna u Kini - kao i na farmi usred pustinje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Mebiol planira izvoz svoje tehnologije u Evropu i druge zemlje na Bliskom Istoku krajem ove godine.

Na Veletržnici Beograd 29. januara 2018. godine zvanično je otvorena nova hala za prodaju voća i povrća. Veletržnica Beograd je upotrebnu dozvolu za novu halu dobila 9. januara ove godine.Veletržnicu Beograd su tim povodom obišli gradonačelnik - Siniša Mali, glavni urbanista - Milutin Folić i sekretar za privredu - Milinko Veličković.

– Nova hala za voće i povrće prostire se na 10.400 metara kvadratnih, njena dužina je 253, a visina 13 metara. Izgradnja je koštala više od 730 miliona dinara, a objekat sadrži 40 poslovno-prodajnih jedinica, od kojih svaka ima bruto površinu od 200 metara kavdratnih. Svaka jedinica ima svoju rampu za utovar i istovar robe, sanitarni čvor, prostor za skladištenje robe, kao i izložbeni prostor i kancelariju. Veletržnica ima svojih sedam bunara, od kojih se pet koristi za rad toplotnih pumpi u hali. Pored hale, urađen je novi parking sa sto mesta za teretna i 260 za putnička vozila. Ministarstvo poljoprivrede već je uselilo u novi objekat Fitosanitarnu inspekciju – rekao je Vesić.
On je dodao i da je "nova hala izgrađena po najsavremenijim standardima", istakavši da je to početak izgradnje moderne Veletržnice koja je potrebna velegradu kakav je Beograd. 

– Kako bismo završili ovaj posao, potrebno je izgraditi još dve moderne hale, što će se dogoditi pošto ova Veletržnica dobije status "nacionalne Veletržnice" – izjavio je Vesić i pozvao velike poljoprivredne proizvođače i izvoznike da koriste novu modernu halu, prenosi Beoinfo. 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30