Ribizla je zaista nepravedno zapostavljena biljka, s obzirom na to da su početna ulaganja vrlo niska, a brzo se stupa na rod, redovno je plodonošenje i lako održavanje. Naime, ono što bi proizvođače pre svega privuklo da se odluče da gaje ovu nadasve interesantnu biljku jeste visoka cena u otkupu.

Krenućemo od sortimenta crne ribizle. U najznačajniju grupu privrednih sorti crne ribizle ubrajaju se:

-Ben lomond(Ben lomond) – škotska sorta, prva u seriji ’Ben’, koja je prihvaćena za komercijalnu proizvodnju. Sorta koja dobro podnosi mrazeve u fazi cvetanja. Takođe, sazreva ujednačeno i daje visoke prinose.

-Ben sarek (Ben Sarek)- takođe škotska sorta. Ovo je sorta koja rano cveta, oko sedam dana pre sorte Ben lomond. Formira mali kompaktan žbun, čije su grane umereno bujne, i koje dostižu visinu do 1m. Bobice su veoma krupne do 1.6grama, loptaste, čvrste i tamnomrke boje.

Opširnije ćete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina. 

U Belotiću, selu na brežuljcima Podgorine, u srcu Zapadne Srbije, nadomak grada Osečine nalazi se firma „Belfarma“. Osečina je poznata po proizvodnji i preradi suvih šljiva a sada već davne 2006. godine stvorena je firma po viziji jedne hrabre žene Snežane Ranković. Od svog osnivanja osnovna delatnost firme bila je otkup, trgovina svežim i zamrznutim voćem. Danas ona u svom sklopu poseduje voćne zasade, sušare. Pre četiri godine su kupili sušaru i krenuli u višu fazu prerade, nisu više otkupljivači nego i prerađivači. Kako nam je rekla Snežana, imaju sušaru kapaciteta 27 tona dnevno. Prerađuju suvu šljivu a pre dve godine su počeli sa proizvodnjom gotovih proizvoda za koje su ove godine dobili zlatnu medalju za slatko od suvih šljiva sa orasima. Ovaj proizvod jedinstven je na našem tržištu kao savršen spoj ukusa, srpske tradicije i simbol gostoprimstva ovog dela Srbije. Kako nam kaže Snežana, zabeležili su duh starih vremena, po sopstvenoj recepturi sa puno ljubavi i odabira najkvalitetnijih sastojaka, pažljivo uz puno ručnog rada preneli u naše teglice i savršeno dočarali. U svom asortimanu imaju i suve šljive sa i bez koštice, čokoladirane šljive, suva šljiva pojedinačno elegantno pakovanje i najbolji način da brzo i lako povrtatite snagu i energiju. Kako ističe Snežana, pet takvih šljiva može da zameni jedan obrok. Po Snežaninim rečima, proizvođači suvih šljiva su u veoma teškom stanju zbog pada cene šljive i visokih cena sirovina koje su bile pre dve godine. Proizvodnja suvog voća u Srbiji je polako u porastu. Firma ima pet stalno zaposlenih radnika, a u sezoni ima od dvadeset do dvadesetpet radnika. U Srbiji dominira sorta šljive stenlej i potisnuo je požegaču. Jelena smatra da treba uvesti nove sorte za sušenje, jer Srbija ima kapaciteta i takvo je područje. Naš stenlej je daleko ukusniji i kvalitetniji nego osale sorte šljive na koje su evropljani navikli. Iako su po Snežaninim rečima mala firma, krenuli su da plasiraju i da se predstavljaju prvo na malim sajmovima a onda su videli da vlada veliko istraživanje, i tako su odlučili da se po  prvi put predstave na sajmu u Novom Sadu. Veliko interesovanje za suvu šljivu vlada u Vojvodini i na jugu Srbije.

Ledeni talas od pre nekoliko nedelja, naneo je štetu na 50 odsto zasada jagodičasto-bobičastog voća na teritoriji zapadne Srbije koje je najviše stradalo.

To je izjavio ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović, koji je za RTS rekao da je sneg dosta štete naneo i kajsiji, šljivi i jabuci, te da će sledeće nedelje Institut za voćarstvo dati komletne analize.

Kako je naveo, prema preliminarnim rezultatima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ukupna šteta od elementarne nepogode je 15 odsto ukupne proizvodnje u voćarstvu.

Ministar najvaljuje da se pripremaju i određene mere, i podvlači da su već raspisani pozivi za nabavku opreme koja prevenira takve situacije, pre svega protivgradne merže i sisteme za navodnjavanje.

Ističe i da država daje 40 odsto od premije osiguranja koje se tiče odbrane od ranog mraza, ali i navodi da se moraju edukovati ljudi jer je 10,5 odsto osigurane površine jako malo.

Izvor: www.b92.net

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović kaže da će kompletan izveštaj o šteti koju su voćnjaci pretrpeli zbog mraza biti završen u narednih nedelju dana, te najavio da će se s malinarima sastati u sredu i četvrtak.

On je novinarima nakon potpisivanja Memoranduma o saradnji u oblasti davanja garancija za bezbednost prehrambenih proizvoda s predstavnicima Generalne uprave za kontrolu kvaliteta, inspekciju i karantin Kine kazao da stručnjaci trenutno sagledavaju stanje u voćnjacima u Srbiji, a da će u narednih sedam do deset dana biti preduzete mere da se eventualno umanji šteta u voćnjacima.

Stručnjaci su ranije upozorili da će najveće štete od vremenskih prilika pretrpeti zasadi jagoda i malina, a da ozbiljne posledice mogu zadesiti i zasade jabuka, šljiva i trešanja.

Izvor: www.rts.rs

Vaš omiljeni časopis o poljoprivredi, selu i hrani je sada svega 99 dinara. U prodaji je novo izdanje Agrobiznis magazina po skoro duplo nižoj ceni nego što je do sada bio. Zahvaljujući saradnji sa kompanijom Ringier Axel Springer, Agrobiznis magazin će biti distibuiran na oko 3000 kioska u Srbiji, a takođe moći će da se kupi na svim značajnijim prodajnim mestima u Crnoj Gori, Makedoniji i u Bosni i Hercegovini.

Saznajte kako mladi poljoprivrednici mogu doći do bespovratnihsredstava iz budžeta Ministarstva poljoprivrede. Savetujemo pčelare kako bez greške dodavati nastavke, a za sve one koje interesuje hidroponika preporučujemo našu stalnu rubriku povrtarstvo.

Stručnjaci savetuju kako da se rešite moljca u paradajzu, pravilno i ekonomično đubrite soju, a vodimo vas i u Prijedor gde se melje srpska pšenica za tursko tržište. Da li se isplti baviti se voćarstvom ili je za vas bolja industrijska konoplja odlučićete kada budete pročitali iskustva koja vam donosimo u novom broju. Sada smo još dostupniji, po ceni samo 99 dinara!

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Uprkos brojnim infomracijama o tome da je velika potražnja za organskim proizvodima, nije uvek baš tako. Kolege iz novosadskog Dnevnik-a posetile je jednu porodicu koja se bavi proizvodnjom lešnika, pročitajte šta su kod njih zabeležili:

Poljoprivredno gazdinstvo Bogdanov iz Đurđeva već osmu godinu zaredom gaji organske lešnike i prvi u opštini su zasadili stabla tog koštunjavog ploda, koje sada prodaje i nekoliko poljoprivrednika, ali i opštinska Zadruga. Iako je godina bila dobra, kupaca nema. Osim lešnika, ta porodica gaji i druge organske kulture: bamiju, beli, crni i žuti pasulj, paradajz i cveklu, beli kukuruz i soju.

– Prve godine smo zasadili trista sadnica, a pre godinu još dvesto – kaže dvadesettrogodišnji Aleksandar Bogdanov, koji je preuzeo na sebe brigu o lešnicima, a u porodičnom gazdinstvu mu pomažu otac Sima, majka Jelena i sestra Aleksandra i brat Đorđe. – Uložili smo deset evra po sadnici, a sada lešnici stoje obrani i čekaju kupce, kojih nema. Cena lešnika kreće se oko 1.000 dinara kilogram, za organski je 1.400 dinara jer taj lešnik nije prskan i ima poznato poreklo. Posetili smo porodičnu njivu, gde smo čuli da porodica gaji i dobre komšijske odnose te kada duva vetar, komšije ne rade svoje parcele da bi njihov lešnik i organska njiva, tik do lešnika, ostale čiste.

– Nudili su nam cenu od 600 dinara za kilogram, ali to bi bilo kao da poklanjamo, a samo mi znamo koliko smo se trudili za svako stablo i svaki plod. Ukoliko se pojavi kupac na veliko, normalno da je cena manja, ali ne možemo prodavati ispod cene – kaže Jelena Bogdanov.
Njen sin Aleksandar odlučio je da prekine fudbalsku karijeru, a neko vreme je igrao i u Švedskoj, i posveti se gazdinstvu. O tome da veruje u svoj uspeh govori i činjenica da je porodica ponudila svoje proizvode i na Ribljoj pijaci u Novom Sadu, u Organskoj ulici, ali i oglasila proizvode na „Fejsbuk” stranici „Bogdanov Organic”. On kaže da se trude na sve načine, ali da im dodatni problem zadaje to što im je kvalitet organski, ali papirološki moraju da sačekaju još godinu.

– Već dve godine smo u konverziji, iako posedujemo sertifikat da je lešnik organski, moramo da se strpimo još godinu da bismo imali i papir i onda mogli da nudimo fabrici i većim kupcima – kaže Aleksandar Bogdanov, i dodaje da porodica poseduje i salaš u potkovici Tise, koji planiraju da renoviraju i zaokruže svoju priču o organskoj hrani. Kao sportista, Aleksandar napominje da je zdrava ishrana izuzetno važna za zdravlje, a svest o organskoj hrani – a on više voli izraz prirodnoj, domaćoj – sve se više menja.

– Planiramo da donosimo proizvode i na kućnu adresu i da proširimo svoju proizvodnju, samo već nekoliko godina nema pomaka, ali ne odustajemo – naglašava Bogdanov, i dodaje da su lešnici, kojih ima čak sedam sorti, očišćeni i spremni za prodaju.
Cela porodica se angažovala oko gazdinstva i kažu da ne maštaju o nekoj velikoj zaradi, već toliko koliko im je potrebno za život i da se rad i trud isplati.

M. Stakić

Prezentacija izuzetno važna

Da vode računa o svakom detalju govori i činjenica da je lešnik upakovan u providne kutije da bi se video svaki plod, koji je porodica ručno skupljala.
– Vodimo računa o svemu i volimo da naši kupci vide proizvod, isto kao što i ja volim da vidim šta kupujem – kaže Jelena Bogdanov, prava domaćica, poznata po svom domaćem kečapu, turšiji od bamije, koja je izuzetno zdrava, ali i po projama od griza od belog kukuruza, koje to domaćinstvo takođe proizvodi.

Za roštiljanje birajte najbolje komade i delove mesa. Preporučuje se  goveđi ili svinjski file, ali može i meso  sa buta ili plećke  i rebra, najbolje je govedina ili svinjetina. Meso za roštilj koje ima malo masnoćom ima bolji ukus na roštilju nego suvo meso.

Za grilovanje možete da koristiteelektrični roštilj, tiganj za grilovanje, roštilj na gas
roštilj na ćumur.  Pečenjem mesa na roštilju se stvara pokorica zbog čega se zadržavaju sokovi u mesu i ono postaje sočno. Važno je da se meso pregrilovanja drži na sobnoj temperaturi i da ga premažete uljem da se nebi sasušilo pri pečenju. Treba  početi  sa visokom temperaturom i potom smanjuje u skladu sa veličinom komada i vrstom mesa. Meso nikad ne stavljajte direktno iznad plamena jer onda masnoća kaplje i zapali se pri čemu nastaju kancerogeni benzipireni. Meso treba soliti posle pečenja.

Najbolje sorte breskve za naše uslove

Prema dosadašnjim iskustvima, na većim površinama treba da budu zastupljene sorte breskve po redosledusazrevanja, da se u tom pogledu međusobno razlikuju za 10-12 dana. Znači, ukupno 7-8 sorti bresaka. Takav sortiment omogućuje da u toku cele sezone berba plodova traje bez prekida, i da se najbolje iskoristi radna snaga za berbu.

Na osnovu dosadašnjeg iskustva mnogih proizvođača, za naše podnedblje, predlažemo sledeći sortiment breskve: springtajm, springgold, kolins, rani red heven, red heven, glokheven, red skin,  fajet.

Primetite poremećaj ponašanja kod goveda

Svako nespecifično ponašanje kod goveda najčešće ukazuje na neki zdravstveni problem. Tako na primer igranje jezikom je poremećaj vezan za hranidbeno ponašanje. Dešava se i kod teladi i kod odraslih grla a najčešće pre i posle obroka. Uzrok je nasledni faktor, rano odbijanje teladi (prestanak sisanja) ili oponašanje druge životinje. Faktori koji pospešuju ispoljavanje ovog ponašanja su: nedovoljno kabaste hrane, vezano držanje, veštačko napajanje, jednolično okruženje. Zato je potrebno slobodno kretanje životinja na pašnjaku ili ispustu najmanje nekoliko sati dnevno, onemogućavanje vizuelnog kontakta sa grlima koja ispoljavaju ovo ponašanje, davanje dovoljno sirove kabaste hrane. Grla sa ovim poremećajem ponašanja ne bi trebalo koristiti u reprodukciji.

Matica van košnice

Ako vam prilikom pregleda matica usled uznemirenosti poleti sa rama, trebate uraditi sledeće:
1. Ako je to matica u punoj nosivosti ona će zbog težine u najvećem  broju slučajeva pasti u travu u blizini mesta odakle je poletela. Pregledajte okolinu, pazeći da je ne zgazite i ako je ugledate primaknite ram sa pčelama sa koga je poletela i ona će se popeti na ram. Ako je ne nađete, ne vidite, sačekajte neko vreme pa pregledajte okolinu tamo gde  matica padne, posle izvesnog vremena skupi se grupica pčela oko nje, odnosno tamo gde je grupica pčela tu je skoro sigurno matica. Pogledajte pažljivo i vratite je u njenu košnicu.
2. Ako je matica mlada i od skora u košnici, a poleti sa rama, u stanju je da leti, pa  postupite na sledeći način:
- Ako je sa vašeg pčelinjaka u 90% slučajeva  sama će se vratiti na mesto odakle je izletala na oplodnju. Samo prekontrolisati.
- Ako potiče sa udaljenog pčelinjaka, treba držati otvorenu košnicu i po mogućnosti ram sa koga je poletela u položaju u kome je bio kad je poletela, ona će se posle leta od nekoliko krugova vratiti na mesto odakle je poletela. 

Kada je najbolje vreme za rezidbu voća

 

Najbolje vreme za orezivanje je suv zimski dan kada se temperatura ne spušta ispod -5°C. Dok orezujete voćke, desi se da se prave greške,  ću vam ukratko reći na šta treba da obratite pažnju: 
 Prvo uklonite deblje grane koje rastu ka unutra, nadole ili nagore a potom uklonite mrtvo lišće. 
 Sve grane koje rastu nagore treba da isečete na mestu račvanja kako bi se podstakao njihov rast i formiranje pupoljaka. Tako ćete takođe ojačati horizontalne grane i one koje rastu ka spolja jer su to ujedno i grane koje daju najviše plodova. 
Izdanci na kojima su se već formirali pupoljci treba da se skrate za jednu trećinu. Tako grane neće biti predugačke i neće se lomiti pod težinom plodova. 
 Kako bi krošnja dobila lep oblik, treba da se odrežu sve tanke grane koje rastu pravo nadole ili nagore. 
 Za orezivanjeuvek koristite oštar alat,  makaze i makaze za drveće i žbunje omogućavaju precizno i jednako sečenje, čak i u krošnji drveta. 

•Naravno, treba obratiti pažnju na još neke stvari kada orezujete drveće, ali ne možemo posvetiti pažnju baš svim detaljima ovde. Više saveta možete pronaći u raznim literaturama o baštovanstvu. 

“Nema ništa ove godine! Minus mi je ubio 40 odsto zasada pšenice. Spanaću ne mogu da priđem. On se drži, ali je zemlja okamenjena od ovog leda”, kaže za “Alo!” proizvođač Trajan Boljancu
Crno nam se piše! Sibirski minus koji je okovao Srbiju i Evropu već je “obrao” voće i povrće koje bi ove godine trebalo da nam se nađe na stolu!

Srpski poljoprivrednici koje smo zatekli na Bajlonijevoj pijaci u centru Beograda kažu da “slobodno možemo očekivati poskupljenje od 50 odsto južnog voća”, dok ostali navode da im sledi čista propast!

Citrusi će poskupeti?

Vojislav Stanković, stručnjak za poljoprivredu, kaže za “Alo!” da ne očekuje drastičan rast cena u Srbiji, kao što to očekuju evropski stručnjaci, zbog toga što smo marginalno tržište i loša je kupovna moć stanovništva. - Klimatski uslovi svakako su uticali na citrusno koje će, ako je stradalo u Italiji, Španiji i Grčkoj, imati rast svojih cena. U Srbiji će verovatno u nekim regionima biti nešto niži prinosi voća. Međutim, kasni nam berba ranog povrća, posebno zelene salate, spanaća i mladog luka, koji su ugroženi! Bez obzira na sve to, ne treba se plašiti nekog većeg rasta cena jer je naše tržište marginalno sa veopma skromnom kupovnom moći stanovništva - rekao je, između ostalog, on.

Robu neće moći da poskupe jer će izgubiti kupce, a već sada su ostali bez kajsija, breskvi i nektarina! Ništa bolje nisu prošle njihove kolege u Italiji, Španiji, Grčkoj, Dalmaciji! Prema prognozama evropskih stručnjaka, cena limuna, krompira, blitve, kajsije i drugih kultura mogla bi da se vine u nebesa, odnosno da te namirnice poskupe od 25 do 40 odsto na pijacama i hipermarketima.

Ove godine nećemo se najesti pomorandži, banana i ostalog južnog voća, prognozira Mila Demirović (43), koja već 20 godina ima tezgu na Bajloniju. Prodaje banane i “promrzle” pomorandže.

- Pomoranže i banane iz Grče stižu mi zaleđene! I ja sam dobila najave da će to voće da poskupi. Očekujem da ću svoje voće prodavati za 50 odsto skuplje. Pa, umesto 60 dinara za kilo banana koliko je sad, mušterije će izdvajati 120. Smrzava se voće i na tezgi. Svakodnevno ga nosim kući kako ne bi bilo non-stop zaleđeno - priča Mila za “Alo!”.

Tu praksu imaju svi prodavci na pijaci koje smo sreli.

Poljoprivrednik iz Ovče Trajan Boljancu (56) drži svoju robu uvijenu u ćebe na tezgi. Prodaje bundeve, kukuruz, pšenicu, kukurzno brašno...

bajlonijeva pijaca
Bajlonijeva pijaca, Foto: Ana Paunković
- Nema ništa ove godine! Minus mi je ubio 40 odsto zasada pšenice. Spanaću ne mogu da priđem. On se drži, ali je zemlja okamenjena od ovog leda. Poljoprivreda je pred kolapsom. Ko sad obrađuje 10 hektara zemlje može slobodno da je pokloni nekome. Jer zarade nema! Samo mučenje. Ovaj polarni led i sneg, temeprature od minus 20 su nas uništile! Ako je pšenica i drugima stradala kao i meni možemo da očekujemo skuplji i hleb - navodi taj čovek.

Slobodan Marinković (48) iz sela Udovice kod Smedereva prodaje na tezgi jabuke, a ima zasade kajsija, breskvi i nektarina.

bajlonijeva pijaca
Bajlonijeva pijaca, Foto: Ana Paunković
- Sve je propalo, osim jabuka! Neću brati nijednu breskvu, kajsiju i nekatrinu. Hladnoća ih je sad već obrala. Najave da će sve to da poksupi jesu realne. Ali, ljudi moji, pa kome ja da prodam skuplje voće? Ljudi nemaju para ni za ovo! Ostao sam bez voća i propadam baš kao i svi seljaci! Ove godine ću načisto! Živim samo od ovoga. Svakodnevno iz sela dolazim na ovu tezgu. Prošle nedelje, kada je izmereno minus 17, na pijaci sam bio jedini - priča svoju muku Slobodan.

 

http://www.alo.rs/ 

Pre iznošenja na tržište plodovi jabuke mogu se čuvati u svežem stanju kraće ili duže vreme. To je posebno važno i neophodno kod plodova zimskih sorti koji svoju potpunu zrelost ne mogu postići  na stablu do vremena berbe, pa se moraju čuvati do sazrevanja. Osim toga čuvanje omogućuje i druge koristi: omogućuje ravnomerniju raspodelu, dugotrajniju  i veću potrošnju svežih plodova, kao i povoljnije cene distribucije svežeg voća. Samim tim veoma je značajno da se jesenje, pa i donekle letnje sorte čuvaju u svežem stanju što je moguće duže, što se najbolje postiže u hladnjačama, pogotovo u doziranim vrednostima kiseonika i CO2.

Samo održavanje plodova praćeno je određenim biohemijskim procesima koji su najviše uslovljeni činiocima sredine i temperaturom. Sa višim temperaturama ovi procesi su intenzivniji, dok na temperaturi oko 0°C oni se značajno usporavaju. Oni ne mogu potpuno da prestanu, tako da i na najoptimalnijim temperaturama šećer i organske kiseline se troše iz plodova, što uslovljava i određene gubitke.

Dužina čuvanja plodova zavisi od više činilaca, a najznačajniji su:

-  Osobine sorte. I pored istovetnih uslova gajenja kod raznih sorti neujednačena je trajnost plodova u svežem stanju. Najkraće se mogu čuvati plodovi ranih sorti a najduže poznih sorti. Takođe, najbolje čuvanje imaju plodovi sa debljom i kompaktnom kutikulom pokožice, prekriveni voštanom skramicom i pepeljkom i retkim, zatvorenim stomama. Neki plodovi, kao kod sorte budimka na povređenim mestima mogu obrazovati tzv. suvu fleku čije ćelije su plutastog karaktera. Neke sorte čiji plodovi imaju bolje održavanje u svežem stanju (prema ispitivanjima Bebića) su: njuton žuti; ontario; vajnasep; šampanjka; kolačara; šumatovka, kožara.

-  Stepen zrelosti plodova. Ako su plodovi zreliji, utoliko su i ograničenije trajnosti. To ne znači da se oni mogu duže održavati u svežem stanju, ukoliko su zeleniji. Plodovi koji duže ostaju na stablu sa kasnijim sazrevanjem imaju dužu trajnost, osim kod manje poznih zimskih sorti.

-  Krupnoća plodova. Kod istih sorti najsitniji i najkrupniji plodovi imaju znatno kraću trajnost. Najduže čuvanje imaju plodovi srednje krupnoće.

-  Metod i vreme branja plodova. Osnovni preduslov dužeg čuvanja plodova je pažljivo branje, uz izbegavanje svakog povređivanja tkiva i voštane skramice i pepeljka.

Obrani plodovi trebalo bi da imaju peteljke, da berba nije obavljena po velikoj vrućini, niti po isuviše vlažnom vremenu, uz pravovremeno obavljenu zaštitu protiv truleži. Obrani plodovi ne smeju biti predugo na višim temperaturama, već bi ih trebalo što pre uneti na prethlađenje i u skladišta sa kontrolisanom atmosferom.

Tekst u celosti možete čitati u izdanju Agrobiznis magazin za januar 2016. www.agrobiznis.rs 

Proslavljeni reditelj Emir Kusturica namerava da podigne plantaže voća u Sokolićima kod Čačka, nakon što je u tom selu kupio 15,5 hektara zemlje. Radnici i teške mašine su svakodnevno na potezu Vilina kosa, gde pripremaju teren da već na proleće počne sadnja voća.
 
Predsednik MZ Sokolići Radivoje Domanović kaže da su radovi prilično odmakli, i da je poslednjih nekoliko meseci iskrčena šuma, povađeni panjevi i pođubrena zemlja.
 
- Radi se danonoćno. Tu su ljudi od poverenja našeg Kusturice, koji su praktično izgradili Mećavnik i Kamengrad. Emir mi je rekao da će se parcela privoditi nameni po kaskadnom principu i da će na tom mestu započeti ozbiljnu proizvodnju voća - kaže Domanović.
 
Radnici koji rade na uređenju plantaža, kažu da će se u voćnjaku saditi jabuke, kajsije, šljive i da se Kusturica o svemu konsultovao sa stručnjacima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.
 
Prema rečima Domanovića, Kusturica će u Sokolićima napraviti i kuću.
 
Kroz Sokoliće prolazi i nedavno izgrađen auto-put na deonici između Ljiga i Preljine, koji nimalo nije narušio lepotu prirode ovog kraja. Dolaskom Koridora, u selu je zemlja poskupela, a gotovo svakog dana se, kako kaže Domanović, neko raspituje za placeve u Sokolićima.
 
http://www.ekapija.com/
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31