Za ovaj broj Agrobiznisa, obišli smo gazdinstvo Nenada Šelmića, iz okoline Aleksandrovca. On je jedan u nizu koji u praksi primenjuje stečeno znanje na fakultetu. Nije ni prvi ni poslednji, koji ima puno ideja, i koji želi da stečenim znanjem unapredi proizvodnju na gazdinstvu.
Možete li da nam se predstavite i reći nešto više o sebi?
- Kao dečak koji je odrastao u kraju poznatom i prepoznatljivom po voćarstvu i vinogradarstvu, u okolini Aleksandrovačke župe, najvećem i po mom
mišljenju najlepšem selu u toj opštini Donjem Stupnju. Selo je bogomdano za poljoprivredu, voćnjake i vinograde koji se prostiru hiljadama hektara, na nadmorskoj visini od 333 metara. Od malih nogu dobro vaspitavan i naviknut na rad, sve ove godine, iskreno sam zavoleo ovaj posao, o čemu govori moje opredeljenje u toku studija, a o kome ću vam nešto kasnije govoriti.
Koje su osnovne delatnosti na vašem poljoprivrednom gazdinstvu?
- Poljoprivredno gazdinstvo, na koje moja porodica nekoliko generacija unazad kroz godine marljivo radile i stvarale, prostire se na 11 hektara obradljivog zemljišta. Raznovrsnost u proizvodnji je prisutna, od pomenutog voćarstva i vinogradarstva, ratarstva i povrtarstva, pa čak i stočarstva. Kao što sam napomenuo, voćarstvo i vinogradarstvo sam zavoleo od malih nogu, što me privuklo da upišem Poljoprivredni fakultet, smer voćarstvo i vinogradarstvo i
istinski se posvetim tome.
Da li pored toga što to volite, vidite perspektivu u tome?
- Nekad imam običaj da se našalim, ali ipak ozbiljno mislim, da ako ne uspem da plasiram voće na tržište po odgovarajućoj ceni, pečenje rakije je neminovno. Baš po ugledu na mog dedu, kome je to bila višedecenijska tradicija. Ozbiljni planovi i projekti su predamnom, a tiču se izgradnje pogona za pečenje rakije, i jedne mini sušare, za sam početak. Svaki početak je težak, razume se, ali ne morate biti dobri da bi počeli, već morate početi da bi bili dobri u nečemu, a na kraju krajeva, dobro zaradili i naplatili svoj trud i rad. Cena voća je svake godine promenljiva i nimalo ne odgovara proizvođačima, zato ja ne želim da svoje kvalitetno voće prodajem po nižoj ceni, već da ga sušim i prodam po zasluženoj ceni.
Pomenuli ste da studirate Poljoprivredni fakultet, recite nam nesto više o tome?
- Pa završetku srednje Poljoprivredne škole u Aleksandrovcu, nisam imao dilemu šta ću upisati, odlučio sam da to bude Poljoprivredni fakultet, smer voćarstvo i vinogradarstvo. Upisao sam pomenuti smer na Poljoprivrednom fakutetu Univezitetu u Prištini sa sedištem u Lešku, (KiM). Mnogi su se pitali otkud baš taj fakultet, zašto na Kosovu, šta me je to privuklo dole i mnoga druga pitanja. U početku nisam imao adekvatan odgovor na sva ta pitanja, jednostavno sam želeo da studiram na Kosovu i Metohiji. Ali sada sa ponosom mogu reći da je to bio pravi izbor. Mnogi možda nisu ni čuli za Poljoprivredni fakultet u Lešku, ali evo ako mi dozvolite reći ću vam nešto o njemu. Lešak je malo i prijatno mesto u opštini Leposavić, ispod Kopaonika u dolini reke Ibar, uvek obasjan suncem. Naš fakultet ima dva studijska programa, Biljnu proizvodnju i Stočarstvo. Nećete mi verovati ako vam kažem da na Kosovu studiraju studenti iz cele Srbije. Kosovska Kamenica, Gračanica, Tutin, Leskovac, Kruševac, Kraljevo, Mladenovac, pa čak imamo i studente iz Crne Gore, Berana, Rožaja . Što bi se reklo ima nas sa svih strana.
Kakva su vaša iskustva sa vođenjem studentskog parlamenta, sa pozicije Studenta prodekana? Da li ta funkcija za vas predstavlja odgovornost?
- Konkretno što se tiče nastave, osećam veliku odgovornost, jer moram da odgovorno postupim i odgovorim na svaki zahtev, predlog ili inicijativu studenata u vezi sa poboljšanjem nastave i vannastavnih aktivnosti na našem fakultetu. U vezi sa tim, mogu sa ponosom reći da naši studenti ostvaruju izuzetne uspehe, u svojim privatnim karijerama, što se podrazumeva, kao stručnjaci, ali pored toga ostvarujemo rezultate vredne pomena i van toga. Na sportsko naučnim manifestacijama kao što je Agronomijada, gde naši studenti redovno osvajaju prva tri mesta u disciplinama naučno-istraživačkog rada i kviza
znanja. U studentskom parlamentu svi funkcionišemo kao jedna porodica, podržavajući jedni druge, kako bi ostvarili zajedničke ciljeve. Trudimo se da školskim primerom pokažemo kako je moguće na pravi način vršiti promociju pravih vrednosti, a to smo mi, studenti, koji se nesebično trude da svojim radom i trudom što više doprinesu svojoj državi i narodu. Napomenuću da sam kao student prodekan u avgustu gostovao u emisiji "Naše dobro" na Agro televiziji, gde sam se potrudio da na najbolji mogući način predstavim sebe, svoju profesiju i fakultet.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Opština Knić sa 36 sela nalazi se u srcu Šumadije, u srcu Srbije. Nažalost, decenije nemara i neznanja uzele su svoj danak, pa je Knić godinama tavorio sa zapuštenim putevima, infrastrukturom, školama…
A, onda je pre nešto više od godinu dana na čelo opštine došao Miroslav Nikolić. Umesto da očajava i kuka, okupio je tim vrednih i poštenih ljudi i za samo 12 meseci Knić je počeo da se podiže iz pepela.
Voćar po zanimanju, uspešan privrednik i, kako sam kaže, najmanje političar rešio je da bogato iskustvo i znanje stečeno ne samo u Srbiji, već i širom sveta primeni u Kniću. I rezultati nisu izostali.
- Za godinu dana uspeli smo da asfaltiramo skoro 20 kilometara puta, uradili smo dva vodovoda, uređeno je dosta atarskih puteva… Posebno sam ponosan što smo renovirali školu u Kniću, a uspeli smo da sačuvamo od propadanja i zatvaranja osnovnu školu u selu Guberevci, obnovili smo nekoliko mostova - kaže Nikolić i ističe da se dosta uložilo u samozapošljavanje, podršku porodicama i deci, poljoprivrednim gazdinstvima.
- U našoj opštini imamo 4.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstva i po veličini smo druga opština u Šumadijskom okrugu. Za razliku od većine sela gde
ljudi mahom odlaze kod nas je sve više onih koji se vraćaju, posebno mladih ljudi pa imamo povećan broj novorođenih beba – ističe naš sagovornik.
Iako se Knić nalazi u blizini najvećeg akumulacionog jezera Gruža odakle se pijaćom vodom snabdeva Kragujevac, u selima se i dalje mahom koristi bunarska
voda.
- Na dobrom smo putu da konačno rešimo taj problem i obezbedimo svim žiteljima, posebno u selima, zdravu, pitku, pijaću vodu. U skladu sa planom Vlade
Srbije o ulaganju u vodovod i kanalizaciju pripremamo projekat za snabdevanje sela pijaćom vodom. U pitanju je kapitalna investicija i očekujemo podršku Vlade Srbije i nadležnih institucija s kojima imamo odličnu saradnju – kaže Nikolić.
Na pitanje u čemu je tajna i kako to da se gotovo svaki njihov predlog prihvati, prvi čovek Knića kaže da je stvar vrlo jednostavna – uvek ponude projekat koji je prihvatljiv i izvodljiv.
- Nema tu nikakve tajne, uvek nastupamo sa realnim projektima i sa onim što nam zaista treba.
Kada je u pitanju poljoprivreda i muke seljaka tu mu nema ravnog. I sam je voćar, a na 12 hektara uzgaja jabuke, nektarine i borovnice. Iz prve ruke zna koji su najveći problemi poljoprivrednika, ali i kako ih rešiti.
- Okupio sam ekipu stručnih ljudi koji nemaju iskustva u radu lokalne samouprave, ali su itekako uspešni i ostvareni ljudi u biznisu. Uprkos malom
budžetu, jer smo mi ipak mala opština, uspeli smo mnoge stvari da pomerimo s mrtve tačke. Moje iskustvo kao privrednika mnogo mi pomaže u ovom poslu, jer mogu brzo da prepoznam ko i kako može da reši određeni problem – kaže naš sagovornik koji ne krije da su ljudi u početku bili izuzetno nepoverljivi prema njemu i njegovom timu.
- Znajući mentalitet ovih ljudi, ali i onih koji su ranije bili u lokalnoj vlasti nije ni čudo što nisu imali poverenja ni u nas. Bez obzira koliko su obrazovani ili ne naši domaćini su najbolji menadžeri, jer su i u najtežim uslovima uspevali da sačuvaju svoje gazdinstvo i porodicu. U malim opštinama nema politike, to je samo ozbiljan rad. Bez velike pompe i obećanja radili smo i radimo na rešavanju jednog po jednog problema. Sada kada već imamo rezultate iza sebe imamo i sve veće poverenje među narodom – kaže s ponosom naš sagovornik i uz osmeh dodaje da Gružani jako dobro znaju da prepoznaju i cene rezultate nečijeg rada.
U želji da unapredi poljoprivrednu proizvodnju u svom kraju uspostavio je saradnju sa profesorima Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, posebno u oblasti
voćarstva i zaštite bilja, sarađuje sa Institutom u Italiji, Poljoprivrednim fakultetom u Ljubljani…
- Moj deda je često govorio da je sve na svetu već izmišljeno, pa se ja trudim da nove tehnologije i iskustva iz sveta donesem kod nas u Gružu. Na moje imanje dolaze komšije i voćari iz okolnih sela koji su vredni, radoznali i spremni da nauče nešto novo.
Osim po voćarstvu ovaj kraj je kao stvoren za povrtarstvo, pa je Nikolić rešio da iskoristi sve prirodne blagodeti Šumadije.
- Imamo jednog od najvećih proizvođača kiselog kupusa u regionu, a pokrenuli smo proizvodnju kornišona, paprike i jagoda za tržište Nemačke i Holandije. Poređenja radi prošle godine imali smo deset a ove čak 200 potpisanih ugovora za plasman naše robe. Kako bi ljudi mogli da iz prve ruke razmenjuju iskustva organizujemo zimsko savetovanje voćara, koje je najveće u regionu, i Letnji sabor voćara krajem maja gde eminentni profesori na licu mesta pokazuju sve što je novo u voćarstvu.
Pored voćarstva i povrtarstva, u Kniću je dosta razvijeno i stočarstvo krupne i sitne stoke, pčelarstvo, seoski i lovni turizam… Iako mala opština Knić je uspela
da zadobije i medijsku pažnju, pa se svako malo ova opština pominje u medijima kao primer uspešne opštine.
- Kada smo preuzeli ovaj posao moj tim i ja rešili smo da unapredimo svaki segment koji može da pomogne razvoju opštite. Ne znam koliko ljudi znaju, ali imamo izuzetno bogato kulturno-istorijsko nasleđe, bistru i pametnu decu, iskusne i vredne ljude, volimo da se takmičimo i želja nam je da budemo primer dobre prakse. Ako to može da uspe negde u svetu čak i tamo gde je priroda bila škrta, ne vidim zašto ne bi moglo i kod nas gde bar u plodnim oranicama ne oskudevamo.
Opštinu Knić su 3. juna zadesile katastrofalne poplave, a posledice se još uvek vide i osećaju u pojedinim selima. Poučen ovim iskustvom Nikolić je sa svojim timom kontaktirao sve nadležne institucije da se posle 47 godina očisti i sredi korito reke Gruže, ali i njenih pritoka koje su im proletos zbog zapuštenosti nanele ogromne štete u poplavama.
- U saradnji sa Srbija vodama, Vladom, ministarstvom poljoprivrede i Kancelarijom za javna ulaganja biće sređeno kompletno korito reke Gruže ispod brane
jezera. To će nam omogućiti da njive uz reku, koje su i najplodnije ali zbog čestih poplava neupotrebljive, budu maksimalno iskorišćene za proizvodnju povrća,
rasada cveća i drugih kultura koje će omogućiti našim domaćinima dobru i stabilnu zaradu. Umesto zapuštenih obala i šipražja ovde ćemo podići najsavremenije zasade za ponos ne samo Knića i Gruže već cele Srbije – zaključuje za Agrobiznis magazin Miroslav Nikolić, predsednik opštine
Knić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Jedno od najlepših mesta koje okružuju Grocku, Brestovik, nalazi se jugoistočno od ove varoši, u neposrednoj blizini Dunava. Da je u Brestoviku bilo života još vrlo rano, svedoči kasnorimska grobnica, koja se i danas tu nalazi i čuva, i za koju postoji pretpostavka da je bila, (bar neko vreme), grobnica Svetih Ermila i Stratonika, prvih beogradskih svetitelja. U prilog tezi da je Brestovik vrlo rano naseljen, stoji i činjenica da su se ispod „Rujišta“ ikopavale cigle, veliko kamenje i rimski novac.
Današnje naselje osnovano je za vreme vladavine Knjaza Miloša. Iz pisma, koje su Marko Živanović, Rade Jerković, Jovan Jovićić, Obrad Mitrović, Velja Gajić
i Blagoje Horvat poslali Knjazu Milošu 1836. godine, da se zaključiti da je selo osnovano 1827. godine. Oni su pisali Knezu da je „nastala deveta godina kako se s dozvoljenjem Vaše Knjaževačke Svetlosti u Mezgraju Aliju, zvanom Brestovnik, naselismo, do današnjeg dana ne poštedismo veliki trud položiti, dodatu zemlju istrebiti i obrabotavati za uživlenije naše.“
Posetili smo porodicu Milana Banzića, rodom sa Kosova, koji već 22 godine živi u Brestoviku. Sestra mu je živela tu, tako je i došao, upoznao suprugu Draganu, i tu i ostao. Dragana je imala 3 ha zemlje a on je u zakup uzeo još 5 ha.

,,Većina stručnjaka tvrdi da se primenom pravilne agrotehnike mogu se povećati prinosi, plodnost zemljišta i ono što je najvažnije za buduće genercije - očuvati zdrava i nezagađena sredina. Bilo da ste ratar, voćar ili se sporedno bavite poljoprivrednom, morate na odgovarajući način da obrađujete svoju zemlju, ističe Milan.
Posto je Brestovik voćarski kraj, Milan gaji breskve, jabuke, kajsije, šljive, grožđe. Vinograd je na 2 ha i gaji sortu kardinal.

,,Veoma je prinosna sorta, prinos grožđa varira od 20.000-25.000 kg/ha. Prema plamenjači je veoma osetljiva, prema pepelnici srednje, a prema sivoj plesni srednje, priča nam Milan i dodaje: Ako u fazi sazrevanja grožđa nastupi kišni period dolazi do pucanja pokožice što se smatra najvećom manom ove sorte.“
Grožđe sazreva veoma rano. Šira sadrži 14-18 % šećera i 4-5 g/l ukupnih kiselina. Grožđe je veoma ukusno za potrošnju u svežem stanju, odlično podnosi transport. Na 2 ha, gaji breske, jabuke takođe na 2ha sa 11 sorti, mucu, ajdared, delago, gala, greni smit….
Milan nam ističe da nije lako baviti se poljoprivredom. Ima traktor star 42 godina, pre dve godine je konkurisao za sredstva, ali nije dobio jer su naveli razlog da nema boravište u Srbiji. Para kako ističe nema da kupi nov, videće šta će dalje.
Nije do sada tražio pomoć od države, nije dobijao subvencije, jer nije ni konkurisao, osim za traktor. U poslu mu pomaže tašta, supruga i sin, a kada je potrebno unajme i radnike koje plaćaju, 2. 500 dinara dnevno. Proizvode plasiraju u Udovici, a i imaju tezgu u Beogradu. Milanu nije lako, uzeo je i zemlju
pod zakup, ali ne zna da li će uspeti. Po njegovim rečima, teško je jer je otkup jabuka 5 dinara, tako je bilo i prošle godine.
Ovaj kraj najviše muče vremenske neprilike, pre svega grad, koji je pravio i totalne štete. Kupljeno je više protivgradnih raketa, a prognoza se pomno prati. Još jedan ključni problem je nepostojanje sistema za navodnjavanje, koji umanjuje proizvodnju. Dodaje da je projekat urađen, ali da se ništa ne menja već godinama. Veruje da bi proizvodnju pomoću sistema za navodnjavanje povećao za 50 %. Supruga Drgana, je kaže pesimista, sadili su voće za rusko
tržište, a sada se ta breskva prodaje po 18 dinara. Po njenim rečima puno se radi, a malo se zarađuje. Po nenim rečima niske Milan Banzić su otkupne cene a velika ulaganja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31