Kupina je višegodišnja biljka iz porodice ruža. U mnogim zemljama dugo smatrala za korov, posebno zbog oštrih bodlji na granama i lišću, pa berba ovog voća nije ni malo laka. U narodnoj medicini kupina se koristi kao lek, a osim ploda lekovit je koren i lišće. Zanimljivo je da, za razliku od drugog voća, na grmu kupine istovremeno na metli postoji plod u svim fazama razvoja - od cveta do zelenog i potpuno zrelog ploda.

Zdravija od maline

Iako liči na svoj ružičastog rođaka malinu, kupina je ipak potpuno drugačija ne samo po boji i izgledu. Za razliku od maline čiji torus (cvetna loža ili stabljika) ostaje na biljci tokom branja pa je plod iznutra šupalj, kod kupine torus ostaje u plodu. Kupina raste širom sveta, a verovali ili ne postoji čak 375 vrsta koje se zbog svojih nutritivnih vrednosti i blagodeti po ljudski organizam sve češće gaje u voćnjacima.  

U poređenju sa malinom, kupina je daleko zdravija zbog bogastva vitamina, minerala dok semenke kupine sadrže izuzetno važne prirodne masnoće kojih u drugom voću ili nema ili ga ima vrlo malo.  Kupina ima svega 48 kalorija u 100 grama i osam grama vlakana što je trećina preporučene dnevne doze potrebne čovekovom organizmu. Za njihovu tamnoljubičastu, odnosno gotovo crnu boju ploda, zaslužan je antocijan koji stavlja kupine na vrh hrane bogate polifenolima. U pitanju su mikronutrijenti izuzetno važni za ljudsko zdravlje koji se dobijaju konzumiranjem određenih biljnih vrsta.

Vlakna, kojih ima dosta u kupinama, utiču na poboljšanje varenja, snižavaju holesterol, jednom rečju kupine su prirodni probiotik što znači da hrane dobre baterije u našim crevima, podstičući time i radi imunog sistema. Kupine obiluju vitaminom C, čak dva puta više nego borovnice, i samo jedna porcija ovog voća zadovoljiće polovinu dnevnih potreba za ovim vitaminom u organizmu. Kako su pokazale brojne studije kupine povoljno utiču na kardiovaskularni sistem, zdravlje srca i jetre, ali i apsorpciju gvožđa u organizmu, pa se preporučuju kod anemije.

Jedna šolja kupina u toku dana zadovoljava skoro trećinu dnevnih potreba za vitaminom K, koji je važan za pravilnu koagulaciju krvi i zdrave kosti. Ćelije koštanog tkiva ne mogu da se stvaraju bez vitamina K čiji deficit dovodi do povećanog rizika od preloma, a dugoročno i do osteoporoze.

Kupine su bogate i manganom koji je takođe utiče na zdravlje koštanog sistema, ali i na stvaranje kolagena bez kojeg nema zdravih zglobova i kože. Iako su slatke kupine imaju prilično nizak glikemijski indeks i svega 7 grama šećera po porciji. U kombinaciji sa visokim sadržajem vlakana ovo voće pomaže u regulisanju nivoa šećera i insulina u krvi, pa se preporučuje dijabetičarima.

 Zdrave čak i semenke

Antioksidanti, kojima su kupine bogate sprečavaju zapaljenske procese u organizmu i utiču na način na koji neuroni komuniciraju. Zbog toga ovo voće usporava probleme sa pamćenjem i motorikom, kao i kognitivnim sposobnostima kod starijih ljudi. Kod kupina su zdrave čak i semenke, jer su bogate  omega-3 i omega-6 masnoćama, kao i proteinima, karotenoidima, kao i folnom kiselinom pa se kupine preporučuju trudnicama, jer sprečavaju defekt neuralne cevi embriona. Ovo voće u sebi sadrži i lutein koji je dobar za zaštitu očiju i kože od štetnosti ultraljubičastih zraka, pa je dobar saveznik u borbi protiv starenja.

Osim ploda kod kupine je lekovit koren i lišće koje se odvajkada koristilo u narodnoj medicini za lečenje brojnih bolesti. Prilikom vađenja korena biraju se delovi koji su dublje u zemlji, dobro se operu i odmah upotrebljavaju za pripremanje lekovitih preparata. Travari kažu da koren ne valja ga sušiti i čuvati, jer gubi lekovitost. Tinktura od korena kupine deluje protiv anemije i na površinsko zarastanje kože i sluzokože. U ovu svrhu može da posluži i čaj od lišća kupine, koji se koristi i kod bolova u grlu, ali i dijareje. Koren kupine skuvan u vinskom sirćetu leči upalu desni i stari je narodni lek protiv parodontoze, dok žene čaj od korena kupine koriste protiv neurednih menstruacija. Kupine je najbolje jesti u svežem stanju, ali se mogu koristiti i za pripremu slatkog, džemova, sokova, u proizvodnji bombona dok je kupinovo vino nadaleko poznat kao neprevaziđeni lek za malokrvnost i kao čuvar zdravog srca. Domaće kupinovo vino lako se pravi, pa vam poklanjamo recept.

KUPINOVO VINO

 Potrebno: 5 kg kupina i 1,5 kg šećera.

Priprema: Kupine očišćenje od peteljki i oprane stavite u veću, dublju posudu, dobro izgnječite, dodajte šećer, promešajte, prekrijte gazom i ostavite  na hladno i tamno mesto. Posle sedam do 10 dana, šupljom kašikom, odstranite kom sa površine, vino procedite kroz gazu i vratite u posudu. Sedam dana kasnije procedite vino kroz gusto platno ili trostruku gazu, pretočite u litarske staklene flaše i povežite gazom (nikako ne stavljajte čep da boca ne bi pukla) i vino čuvati na hladnom mestu. Preporučljivo je da se dnevno popije 1 decilitar (nešto manje od pola obične čaše) ovog vina pre jela. Ako vam je vino jako, ovu dozu možete podeliti na nekoliko manjih, pa ih piti pre svakog obroka.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ribizla (lat. Ribes) spada u rod bobičastog voća i, verovali ili ne, postoji oko 150 poznatih vrsta. Nekada je rasla kao divlji žbun širom Evrope, Azije i severne Amerike. U istoriji je ostalo zabeleženo da su još u 11. veku crvenu ribizlu koristili kao dragoceni ukras dvorišta i gradskih vrtova, ali i kao cenjenu namirnicu od koje su se pripremala jela i prirodni lekovi. Kao kultivisana biljka prvi put je odgajena u 17. veku u Belgiji  i na severu Francuske. Danas se ribizle uglavnom koriste za pripremu sokova, pekmeza, džemova, kao dodatak salati, a pravi se i vino od ribizle.

 Grozd bogat plodovima

Ribizla raste kao listopadni žbun sa petokrakim listovima spiralno uređenim na stabljici koja u zavisnosti od kvaliteta zemljišta dostiže visinu između jednog i dva metra. Uspeva na mestima koja su izložena suncu i dobroj ventilaciji, ali neophodna joj je i vlaga. Cvetovi su neupadljivo žuto-zeleni, dok je plod u obliku grozda sa bobicama veličine zrna graška. Jedan grm u proseku daje tri do četiri kilograma roda koji se beru od sredine do kraja leta. Prema boji plodova razlikuju se bele, crvene i crne sorte ribizle. Bele i crvene sorte imaju kiselkasto sladak, osvežavajući ukus, a crna ribizla je gorkog ukusa.

Crvena ribizla sadrži proteine, jabučnu, citričnu i tartaričnu kiselinu i gama-linolnu kiselinu. Bogata je kalcijumom i fosforom, obiluje vitaminima B grupe (B1, B2, B3 i B6), C, A i K i odličan je izvor antioksidansa i minerala koji poboljšavaju kvalitet kože i kose.

Bogastvo vitamina C pomaže u lečenju raznih infekcija, bubrežnih tegoba, pospešuje rad creva i podstiče izlučivanje štetnih materija iz krvi. Sadrži kalijum, koji je važan za zdravlje srca i kvalitetan rad celog organizma, pa deluje preventivno na hipertenziju, snižava krvni pritisak i pomaže pri smanjenju rizika od moždanog udara. Stručnjaci kažu da redovna konzumacija ribizli sprečava više od 10 zdravstvenih problema, samim tim će sprečiti i potrebu za isto toliko vrsta lekova.

Ribizle imaju veću količinu vitamina K, koji pomaže kod zdravog zgrušavanja krvi. Ovaj vitamin je zadužen za regulaciju kalcijuma u kostima, te pomaže zdravlju koštanog sistema, pa se ovo voće preporučuje pacijentima koji boluju od osteoporoze. Bilo da se jedu sveže bobice ili u obliku soka i želea, ribizla ima odlično laksativno delovanje. Ako se konzumira samo nekoliko dana zaredom rešava problem zatvora. Ovo voće bogato je vlaknima pa redovna konzumacija ribizli podstiče rad creva i želudca i na prirodan način ubrzava probavu.

Blagotvorno deluju kod osoba koje pate od sindroma iritabilnih creva. Koristi se kao tonik za apetit i ako se pojede pre obroka, pomaže boljoj probavi. Crvena ribizla poznati je diuretik jer podstiče eliminaciju mokraćne kiseline, te pomaže obolelima od gihta ili reumatskih bolesti. Semenke unutar plodova ribizle sadrže gama-linolnu kiselinu koja snižava povišeni krvni pritisak, bolove i upale, ublažava alergijske reakcije i probleme s kožom. Semenke je dobro koristiti za ublažavanje PMS-a, alergija, napetosti i stresa, kao i psorijaze i ekcema. Izgnječene bobice u spoljašnjoj primeni koriste se za obloge kod povreda, posekotina i opekotina.

 Crne ribizle

Iako se zovu crne ribizle, boja ploda je zapravo tamno ljubičasta koja potiče od sjajne opne koja obavija bobicu. Krupnije su u odnosu na crvene ribizle i imaju veliku hranljivu, terapeutsku i tehnološku vrednost zbog obilja vitamina C i antocijanina. Imaju specifičan miris i sadrže dosta šećera, belančevina mineralnih supstanci i tanina.

Bobice crne ribizle često se nazivaju i super voće, a stručnjaci kažu da crna ribizla sadrži duplo veću količinu anti-oksidanasa od borovnice, četiri  puta više vitamina C od pomorandže i dva puta veću količinu kalijuma nego što se može naći u bananama. Lekari sa Novog Zelanda i iz Švedske tvrde da se konzumacijom bobica crne ribizle kontroliše nivo krvnog pritiska, popravlja stanje psorijaze i dermatitisa, blagotvorno deluje na oči. Crna ribizla je prirodni lek za dijareju i veliki kašalj. Sok od crne ribizle ubrzava metabolizam, zbog čega je veoma koristan za mršavljenje. Crna ribizla je prebogata vitaminom B5, B6 i B1. Ova kombinacija je ključna za održavanje i unapređenje metaboličkih procesa u organizmu. Sok od crne ribizle pokazao se i kao odličan lek protiv anemije. Ipak, valja napomenuti da lekari savetuju trudnice da izbegavaju sok od crne ribizle, jer nije utvrđeno kako utiče na bebe. Deca i stariji ljudi treba da ga konzumiraju oprezno.  Ne preporučuje se osobama koje imaju bolesti vena, hemofiliju ili uzimaju lekove za razređivanje krvi, jer sok od ribizle može povećati protok krvi u organizmu i time stvoriti dodatne probleme ovim pacijentima.

 Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Sušeno voće poput kajsija, brusnica, suvog grožđa, smokava ili šljiva mala su pakovanja bogata hranljivim sastojcima i vlaknima, jer uklanjanjem vode iz voća njihova koncentracija raste.

Poređenja radi, pola šoljice očišćenih sušenih kajsija sadrži 4,7 grama vlakana, dok ista količina svežih kajsija sadrži tek 1,6 grama vlakana. Pored toga, suvo voće je i bogat izvor antioksidanasa, kao i folne kiseline i B vitamina.

Istraživanje sprovedeno na 13 hiljada ispitanika pokazalo je da ljudi koji konzumiraju sušeno voće imaju bolji unos hranljivih sastojaka od onih koji ga ne jedu.

Međutim, ne treba smetnuti s uma da je u sušenom voću veća koncentracija i prirodnih šećera, što ne mora nužno uzrokovati zabrinutost. Za sportiste kojima treba brzi unos energije ovo je čak vrlo korisno, ali na oprezu moraju biti osobe koje paze na unos šećera, ugljenih hidrata i kalorija.

Primera radi, šoljica grožđa sadrži 23 grama šećera i ima 104 kalorije, dok ista ta šoljica suvog grožđa ima 116 grama šećera i 520 kalorija, što je pet puta veći iznos.

Smernice za pravilnu ishranu propisane u SAD, preporučuju potrošnju od jedne do dve šoljice voća dnevno. Ako je to sušeno voće, pola šoljice računa se kao jedna.

Dijabetičari koji kontrolišu dnevni unos ugljenih hidrata, pridržavaju se različitih pravila.

Uobičajena preporučena dnevna doza za ljude na dijeti ili dijabetičare je dve kašičice sušenog voća, koje sadrže 15 grama ugljenih hidrata.

"Dve kašičice suvog grožđa odgovara količini od 15 grama ugljenih hidrata, ali za unos iste količine ugljenih hidrata možete pojesti pola šoljice crvenog grožđa. Isto tako, možete pojesti i gotovo polovinu manje dinje, koja sadrži 18 grama ugljenih hidrata", pojasnila je CNN-u Lori Zanini, stručnjak za dijabetes i dijete.

Na kraju, sušeno voće može biti hranljiva, prikladna i prenosiva užina, posebno kada se pomeša s orašastim plodovima. Ali, ako morate voditi računa o šećerima, ugljenim hidratima i kalorijama, vodite računa o porcijama sušenog voća, kako se nekontrolisanim grickanjem ne biste doveli u nezgodnu situaciju.

Zanini upozorava i na dodatne šećere koje sušeno voće može sadržati. Najčešće je to slučaj s brusnicama, a treba paziti i sa kandiranim voćem poput kolutova ananasa. Dodatna pažnja potrebna je i kod astmatičara i osoba osetljivih na sulfite. Naime, kao konzervans se često koristi sumporov dioksid pa se preporučuje korišćenje organskih marki sušenog voća.

 

Izvor: rs.n1info.com

 

Zaradite četiri puta više nego u primarnoj proizvodnji

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3261-zaradite-cetiri-puta-vise-nego-u-primarnoj-proizvodnji

 

Kelj je povrtarska biljka koja najviše podseća na kupus. Razlikuje se od kupusa samo po listovima, koji su više naborani i uvijeni. Ova biljka se može prepoznati po tome što je boja njegovih listova tamnije zelene boje, i nalaze se na drškama ili su sedeći, a listovi unutar glavice su žućkasti. Za razliku od kupusa, kelj bolje podnosi visoke temperature i sušu, kao i niske temperature i mraz. Berba kelja se obavlja u kasnu jesen, kada počinju i prvi mrazevi. Obavlja se ručno pomoću noževa. Kelj koji je ubran posle prvih mrazeva imaće slađi i blaži ukus. Za rane sorte prinos se kreće od 20 t/ha do 25 t/ha, a za kasne sorte od 40 t/ha do 60t/ha.

Snaga kelja je u skoro 45 različitih flavonoida, koji mogu da spreče inflamaciju u organizmu, čak i da izleče inflamatorne bolesti, kao što su artritis, bolesti srca i neke autoimune bolesti. Po novijim istraživanjima, kelj može da reguliše opšte stanje organizma, jer dopire čak do DNK. Kelj ima u sebi više gvožđa po kaloriji, nego goveđe meso, i više kalcijuma po kaloriji, nego mleko. Sa dnevnom količinom od 100 grama kelja, pokriva se 88% preporučenog dnevog unosa proteina. Ova biljka ima u sebi malo kalorija i oko 20% neophodne dnevne količine vlakana, zbog čega potpomaže varenju, smanjuje opstipaciju i snižava količinu šećera u krvi. Kelj je bogat antioksidansima, koji značajno podižu imunitet, kao i vitaminima A i C. 

Kelj se u ishrani koristi na različite načine. Salate od različitog zeleniša i kelja su prave riznice vitamina za organizam. Pored salata, konzumira se u sosu za pastu ili u rižoto, propržen na maslinovom ulju, sa belim i crnim lukom.

Recept za čips od kelja je veoma jednostavan za pripremu i sve više zastupljen u ishrani. Potrebni je iskidati kelj i ukloniti tvrde delove. Zatim preliti maslinovim uljem i promešati. Dodati malo soli, i peći u rerni 15 minuta na 150 stepeni.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul.

 

Mirisna i sočna kruška daleko je od običnog letnjeg voća – obilje prirodnih sastojaka sa pravom je stavlja na listu najzdravijih namirnica na svetu.

Bogata je vlaknima, flavonoidima i antioksidansima, zaslužnima za zaštitu organizma od starenja, oštećenja, spore probave i brojnih drugih zdravstvenih problema.

Bogata je vlaknima

Samo jedna kruška dnevno osiguraće vam čak petinu potrebnih vlakana, pa je svakako uključite u voćne salate, jedite kao samostalni, voćni obrok ili pripremite na neki drugi način.

Kruška će povoljno delovati na probavu, smanjiti osećaj nadutosti i podstaknuti brži rad creva.

Čisti organizam i skida kilograme

Budući da povoljno deluje na probavu, kruška je voće koje se preporučuje i tokom dijete i u periodu kada želite da skinete višak kilograma. Kruška od 100 grama sadrži 56 kalorija i pripada grupi namirnica niskog kalorijskog indeksa i niskog kalorijskog punjenja.

Dugotrajno će vas zasititi i organizmu pribaviti zdravu energiju, bez debljanja i oscilacije u nivou šećera u krvi.

Ujedno, bogata je prirodnim sastojcima koji podstiču dubinsko čišćenje, izlučivanje viška tečnosti i toksina iz organizma.

Štiti od dijabetesa i srčanih oboljenja

Zahvaljujući flavonoidima, kruška je izvrstan borac protiv dijabetesa, naročito tipa 2. Povoljno utiče na nivo šećera u krvi, održavajući je stabilnom. Kruška štiti srce i krvne sudove, smanjuje nivo štetnog holesterola te pomaže organizmu u prevenciji moždanog i srčanog udara.

Jača imunitet i ublažava upale

Nedavne studije potvrđuju da kruška može pomoći pri ojačavanju imuniteta i povoljnog delovanja na ublažavanje upalnih procesa u telu, budući da poseduje snažan antioksidans kvercetin. On se nalazi u kori, pa se trudite da jedete krušku sa korom. Ovaj antioksidans zaslužan je i za prevenciju Alchajmerove bolesti. Kruška se nalazi u grupi voća koje je hipoalergeno, pa je izvrstan izbor i za alergičare.

Pomaže u zaštiti od karcinoma

Ovo ukusno letnje voće pronašlo je svoje mesto i na listi namirnica koje štite od karcinoma. Fitonutrijenti kojima kruška obiluje pokazali su pozitivno delovanje na zaštitu organizma od karcinoma pluća, jednjaka, želuca i creva.

Brine o koži

Kruška je bogata i beta-karotenom (provitaminom vitamina A) - snažnim antioksidansom koji je zaslužan za zaštitu i normalnu funkciju kože i sluznice. Prirodno štiti kožu od spoljnih uticaja pa je odgovoran za stvaranje pigmenta melanina u koži.

Čuva vid

Tri do četiri kruške na dan smanjuju rizik od degeneracije žute pege ili makularne degeneracije, tipičnog oboljenja u starijih osoba. Ovo voće prirodna je zaštita dobrog vida, pa je iskoristite za jelo ili pripremu ukusnih letnih napitaka i sveže ceđenih sokova u kojima može uživati cela porodica.

Izvor: kurir.rs

Ukoliko niste ljubitelji svežih, jedite ih suve, pod uslovom da nemate povišen nivo šećera i holesterola u krvi. Osušene kajsije su bogate kalijum-karbonatom, koji je lekovit za osobe koje pate od aritmije. Osim magnezijuma, kajsije obiluju i fosforom, što poboljšava funkcije mozga, a kombinacija ova dva minerala, dobra je i za normalizaciju krvnog pritiska.

Smatra se da kajsije podstiču odbrambenu snagu organizma od infekcije, jačaju zube i kosti... Ako se jede pre obroka, kajsija dobro utiče na varenje, a zbog visokog sadržaja gvožđa preporučuju se anemičnim osobama.

Zdravo je piti i sok od kajsije, ali bez dodavanja konzervansa ili šećera. Sok od ovog voća može da pomogne onima koji pate od viška želudačne kiseline i nadutosti, protiv groznice i kožnih bolesti, recimo, ekcema.

Kajsija je vrlo hranljiva voćka koja obiluje vlaknima, a pri tome je niskokalorična. Sadrži vitamine A, B2, B3 i C, kao i korisne prirodne šećere, kalcijum i gvožđe.

Zbog velikih količina vitamina A koje sadrži smatra se i najboljim prirodnim saveznikom u očuvanju vida.

Domaćice od ove voćke najčešće prave džem, a mi vam predlažemo da napravite ledeni čaj od kajsije. Ovaj osvežavajući napitak je istovremeno i zdrav. Nacedite 500 ml soka od kajsije i sipajte u posude za led i zamrznite. Kada ledene kockice kajsije budu spremene za upotrebu, sitno naseckajte pet do sedam kajsija. Naseckane i smrznute kajsije sipajte u čaše i prelijte vrućim indijskim čajem. Možete da dodate i sveže kolutove limuna.

Koštica kajsije se još naziva i gorki badem. Jedna je od najboljih izvora vitamina B17, koji se može naći u semenkama voća, kao što su breskve, kajsije, šljive. Kineska medicina gorke koštice kajsije preporučuje za lečenje artritisa, problema sa varenjem, visokog krvnog pritiska.

U Rusiji se, na primer, od 1845. godine upotrebljava kao lek protiv raka, a u SAD-u od 1920. godine. 

Dve-tri koštice kajsija dnevno smatraju se bezbednom dozom, a sve preko toga može biti opasno, zavisno od težine osobe koja ih konzumira. 

Izvor: www.alo.rs; www.opusteno.rs

 

Ove omiljene grickalice obiluju antioksidansima, pa zato predstavljaju najbolji izbor za užinu.

Tim naučnika s Harvarda tvrdi da kokice sadrže više antioksidanasa od voća i povrća. Ističu da jedna porcija kokica ima oko 300 miligrama antioksidanasa, što je skoro dvostruko više od 160 miligrama, koliko sadrži porcija bilo kog voća. 

Otkriveno je da kokice sadrže koncentrat antioksidanasa jer u sebi imaju samo četiri odsto vode, dok u pojedinim vrstama voća i povrća taj procenat dostiže 90 odsto. Takođe, otkriveno je da je u hrskavoj opni kokice najveća doza antioksidanasa i vlakana. 

Ipak, naučnici upozoravaju da ljudi ne smeju da zamene neophodnih pet porcija voća i povrća u toku dana kokicama, jer u njima nema veoma važnih vitamina i minerala.

Izvor: www.b92.net

Obiluju antioksidansima i folatima, koji štite od srčanog i moždanog udara, dok obilje magnezijuma i kalijuma snižava krvni pritisak.

 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31