U Srbiji, kao i u ostatku sveta, potrošači su oprezniji od kada je počela pandemija a mi smo proveravali kako Srbija kontroliše uvoz mesa, da li postoji opasnost da se zarazimo na taj način, kao i šta na ovu novost kaže naš poznati virusolog.Kina tvrdi da je uzorak pilećih krilaca koji je uvezen iz Brazila pozitivan na koronavirus.

To je samo jedna u nizu pošiljki za koju se tvrdi da ima prisustvo korone, iako još nema dokaza da bi korona mogla da se prenosi putem hrane.Iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za portal B92.net kažu da do sada nije dokazano da korona može da se prenese hranom, kao i da "nemaju zabeležene takve slučajeve".

"Procedure kontrole mesa u kontrolama objekata na kovid 19 sa Kinom su u potpunosti usaglašene", ističu."Na osnovu dosadašnjih saznanja i procene rizika u vezi izbijanja i širenja bolesti izazvane koronavirusom, nema dokaza koji bi ukazali na to da se virus prenosi putem hrane, jer je za prenošenje koronavirusa potreban domaćin (čovek ili životinja). Virus je nestabilan u spoljašnjoj sredini, na radnim površinama i osetljiv na visoke temperature", saopšteno je na sajtu Uprave za veterinu.

Virusolog dr Ana Gligić za B92.net kaže da je sa ovim virusom problem to što se ponaša mimo svih dosad poznatih pravila.

"Odakle korona u mesu, to je pitanje. Da li je čovek koji je prolazio pored mesa pa se iskašljao i preneo na životinju to ne znamo, jer životinje često nemaju nikakve simptome", rekla je dr Gligić.

Za konačni sud o tome moraće dugo da se čeka, ali postoji sumnja i da se prenosi sa životinja jer, kako kaže, "kada je pročitala vest da se u mesari u Nemačkoj zarazilo dosta radnika, odmah je pomislila da je zaraza došla od životinja".

"Znate, mi viruse čuvamo zamrznute na minus 60, zamrzavamo ih isto kao što se zamrzava hrana. Svakako ovo je nov virus i trebaće dosta vremena da se neke stvari o njemu otkriju", zaključila je.Evropska Agencija za bezbednost hrane (EFSA) pomno prati situaciju u vezi sa izbijanjem bolesti izazvane koronavirusom, koja pogađa veliki broj zemalja širom sveta.

EFSA je objavila da trenutno nema dokaza da je hrana izvor ili put prenosa virusa, te da zato nije uključena u odgovor na epidemiju izazvanu virusom.

Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) saopštio je da su životinje u Kini najverovatnije početni izvor infekcije, a da se virus prenosi sa osobe na osobu kapljično, putem kijanja, kašljanja ili izdaha.

Što se tiče bezbednosti hrane, Svetska zdravstvena organizacija izdala je preporuke predostrožnosti, uključujući savete o sprovođenju dobre higijenske prakse za vreme rukovanja i pripremanja hrane, kao što je pranje ruku, kuvanje mesa i izbegavanje potencijalne unakrsne kontaminacije između kuvane i nekuvane hrane.

Izvor:https://www.b92.net/zdravlje/bolesti.php?yyyy=2020&mm=08&dd=14&nav_id=1719387

Virus šarke šljive se održava u prirodnim domaćinima roda Prunus. U prirodi se širi na 2 načina: sadnim materijalom i biljnim vašima. U savremenoj voćarskoj proizvodnji posebna pažnja se poklanja proizvodnji bez virusnog sadnog materijala i umnožavanju matičnih biljaka čije se zdravstveno stanje predhodno proverava. Kao vektor ovog virusa prvo je bila zapažena vrsta Brachycaudus helichrusi, Christof (1947), a u Jugoslaviji su otkriveni i drugi Phorodon humuli, Vaclav (1960), Myzus persicae Kassanis i Šutić (1965), Brachycaudus cardui, Šutić i Festić (1972). Lisne vaši prenose virus na ne perzistentan način. Ishranom do 5 minuta na zaraženom lišću one mogu odmah preneti virus dalje tj. obaviti zarazu zdravih biljaka. Uticaj na stepen prenošenja virusa ima udaljenost izvora zaraze. Virus se na udaljenosti od izvora zaraze od 100 metara preneo na 100% zdravih stabala u toku 10 godina, a na udaljenost od 500-800 metara u istom procentu virus je prenet na samo 1,5% zdravih biljaka. Svi virusi voćaka se prenose kalemljenjem.

Osnovna preventivna mera je proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala za podizanje zasada. Širenje virusa u prirodi se ne može sprečiti ali se određenim merama može ograničavati. Te mere su sledeće : proizvodnja sadnog materijala samo u nezaraženim područjima gde nema izvora zaraze. Pre podizanja novih zasada neophodno je unistiti sva zaražena stabla roda Prunus koja su domaćini virusa. U novim zasadima odmah uklanjati sva stabla na kojima se pojavi zaraza. Suzbijanje biljnih vašiju je neophodna mera u rasadničkoj proizvodnji. Pooštravanje karantinskih mera i zakonskih propisa kojima se reguliše proizvodnja i promet sadnog materijala. Primena otpornih i tolerantnih sorti koje predstavljaju značajan genetski materijal u selekciji.

Proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala se zasniva na nekoliko postupaka. Okularnim odabiranjem biljaka koje ispunjavaju uslove u zdravstvenom i pomološkom pogledu. Odabrani materijal se podvrgava toplotnom lečenju – termoterapiji kako bi se uništili mogući virusi u buljkama. Zdrav početni materijal se može dobiti i izdvajanjem i gajenjem vršnog meristema koji je nezaražen virusima. Pre nego što se počne sa umnožavanjem ovog materijala on se proverava pomoću dva osnovna postupka: serološkim analizama i indikator biljkama. Od posebnog značaja je enzimski imunoadsorpcioni test (Elisa), pomoću koga se mogu otkriti male količine virusa u biljnom materijalu. Indikator biljke na određene viruse reaguju brzo i pokazuju dijagnostičke simptome. Biljni materijal čije je povoljno zdravstveno stanje potvrđeno proveravanjem umnožava se i on predstavlja super elitu iz koje se obrazuju elitni klonovi i matična stabla za rasadničku proizvodnju.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/06/16/vocarstvo/preventivne-mere-za-sarku-sljive/

Građani i poljoprivrednici ne bi trebalo da su zabrinuti povodom pandemije izazvane virusom Kovid 19. kada je stočarska proizvodnja u pitanju, jer taj soj virusa ne napada ekonomski značajne domaće životinje, ističu stručnjaci.Pored vremenskih neprilika, nismo mogli ni da zamislimo da će nas zadesiti prilično opasna epidemiološka situacija u vreme intenzivnih radova u poljoprivredi.Korona virus dobro je poznat i u veterinarskoj medicini. Javlja se kod svih životinja u vidu crevnih i respiratornih simptoma, ali njegov soj, Kovid 19, ne ugrožava domaće životinje.

U novosadskom naučnom Institutu za veterinarstvo nalazi se jedna od najsavremenijih laboratorija za molekularnu dijagnostiku velikog broja uzročnika raznih virusnih infekcija kod životinja

Stručnjaci jedne od najsavremenijih laboratorija u Srbiji za dijagnostikovanje virusnih infekcija kod životinja ističu da mesta za paniku nema jer se domaće životinje neće razboleti od Kovida 19 te su proizvodi životinjskog porekla zdravstveno bezbedni.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/stocari-mirni-covid19-ne-ugrozava-domace-zivotinje_1107888.html

Pošto je sinoć uvedeno vanredno stanje povodom epidemiološke situacije koju je prouzrokovao korona virus, a Vlada Srbije pratiće stanje po pitanju poštovanja preporuka koje je dala, te ako mere ne budu poštovane, uvešće se stroga zabrana kretanja. Stoga je predsednik SPOS-a sinoć kontaktirao predsednicu Vlade Anu Brnabić i zamolio da se i u Srbiji dozvoli kretanje pčelarima starijim od 65 godina do pčelinjaka, kao što su učinile Italija i Austrija koje su takođe uvele vanredno stanje.

Predsednica Vlade je rekla da će i Srbija dozvoliti isto što i oni, sa posebnim naglaskom na maksimalne mere opreza i poštovanje svih preporuka koje utiču na smanjenje verovatnoće zaražavanja novim virusom, koji pre svega dramatično pogađa starije stanovništvo. Zahvaljujemo joj se na razumevanju!

Stoga, SPOS preporučuje pčelarima da na pčelinjak idu sa punim oprezom, ne zadržavajući se nigde uz put i ne kontaktirajući ni sa kim, već da od kuće idu pravo na pčelinjak, tamo odrade sezonski posao, i takođe se vrate pravo kući. Prilikom kupovine benzina, koristite bezgotovinski način plaćanja, a nakon plaćanja obavezno dezinfikujte ruke. Ako još neko od ukućana koristi vaše vozilo, pre upotrebe ga obavezno dezinfikujte u meri u kojoj je to moguće.

Budimo odgovorni i prema drugima i prema sebi, sprečimo širenje virusa!

Povećajte unos pčelinjih proizvoda, jer je poznato da pomažu u borbi protiv virusnih infekcija, jer održavaju imunski sistem na zavidnom nivou, te se organizam lakše bori sa svim vrstama infekcija.

Zbog zavidne količine flavonoida u svom sastavu, propolis i med se preporučuju u borbi protiv virusnih infekcija. Tako su se našli na spisku hrane koja se preporučuje za podizanje imuniteta.

Glavni sastojci propolisa su: flavonoidi, derivati cinaminske kiseline, terpeni, alkoholi, ketoni, fenoli, terpenoidi, kalkoni, heteroaromatski spojevi, ugljeni hidrati, minerali, aromatske kiseline, aromatski esteri, vitamini i drugo.

O antivirusnoj aktivnosti propolisa urađeno je mnogo naučnih radova, a dokazana je i u narodnoj medicini (herpes…). Tačno je utvrđen mehanizam antivirusnog delovanja flavonoida, kojih u propolisu i medu ima u zavidnim količinama, a ima ih dosta i u jabukama, luku, belom kupusu, narandžama, grejpfrutu… Sve su to namirnice koje se preporučuju u ishrani kako kod prevencije, tako i kod lečenja virusnih oboljenja.

Mehanizam antivirusnog delovanja flavonoida naučno je dokazan i temelji se na inhibiciji transkripcije (prepisivanja) virusa, tj. njegovog razmnožavanja. Mehanizam je zasnovan na inhibiciji virusne polimeraze, vezivanju flavonoida na nukleinske kiseline ili proteine kapside, i stimulaciji imunog sistema da stvara više sopstvenih antivirusnih „boraca“ (interferon alfa, beta i gama).

Takođe je korisno koristiti suplemente koji u sebi sadrže cink i vitamin D, koji pomažu organizmu da imunski sistem kvalitetnije funkcioniše.

Izvor:http://spos.info/pcelari-mogu-na-pcelinjake-uz-mere-opreza/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31