Svaki vinograd ima specifične uslove gajenja i svaki vinogradar osluškuje vremenske prilike i kondiciju svojih čokota pa se odluči ili za kraj decembra i početak januara ili da sačeka Svetog Trifuna, i sa rezidbom počne tada.

Orezivanje vinove loze je veoma značajna agrotehnička mera i predstavlja, slažu se svi stručnjaci i proizvođači, najvažniji korak u gajenju loze. Orezan vinograd uvek daje lepše, krupnije i kvalitetnije plodove, sa većim sadržajem šećera i suve materije. Kod mladih vinograda se rezidbom mlada stabla formiraju, a kod već formiranih stabala rezidbom se godinama održavaju kvalitetni čokoti. Rezidbom se reguliše sve što je neophodno za dobar rod- broj željenih rodnih okaca, lastara i planira se broj grozdova na čokotu, a tako se direktno kontroliše rodnost, utičemo na budući kvalitet kako grožđa, tako i vina kao krune proizvodnje.

Zaštita od niskih temperatura je neophodna svim vinogradima, a mladim posebno. Mi na sreću nismo imali tokom ove zime izrazito niske temperature, pa nije bilo teško štiti vinovu lozu. U godinama kad dođe do jako niskih spoljašnjih temperatura neophodno je sprovesti sve mere zaštite u dogovoru sa savetodavcima za vinogradarstvo na svakom terenu posebno.

Tokom zime vinova loza samu sebe štiti mirovanjem!

Zbog prolećnih temperatura vazduha u januaru i vinogradari su strepeli da li će im topla zima naneti veliku štetu. Svaki zimski dan koji smo imali sa temperaturom iznad 12 stepeni celzijusa je mogao da izazove buđenje vegetacije. Kad bi u nastupajućim danima došlo do naglog mraza postojala bi realna opasnost od oštećenja vinograda. U takvim uslovima prvo bi staradali tek podignuti mladi zasadi.

Ali niže temperature u mesecima kada i treba da bude hladnije vreme nisu neprijatelji gajenih biljaka, pa tako ni vinove loze. Hladno vreme tokom zimskih meseci je važno i za razvoj višegodišnjih biljaka, kako bi i one prošle kroz sve neophodne fiziološke procese.

Blage temperature u januaru povoljno utiču na čokote, lastari su čitavom svojom dužinom dobro sazreli, jedina opasnost trenutno preti od pojave štetočina i gljivičnih oboljenja.

Rezidba u rodnim vinogradima

Rezidba na zrelo, zimska rezidba, u rodnim vinogradima obavlja se u periodu mirovanja loze. U našim uslovima, rezidba se može vršiti u jesen tokom zime i u rano proleće.

Zimska rezidba treba, odnosno rezidba na zrelo treba da bude završena pre kretanja vegetacije u proleće. Kad govorimo o zimskoj i ranoj prolećnoj rezidbi, zapravo mislimo na istu rezidbu jedino što vreme rezidbe bira svaki vinogradar posebno u odnosu na uslove u svom vinogradu. Uvek mora da odluči sam vlasnik vinograda sagledavajući sve faktore, koji se uvek razlikuju od vinograda do vinograda kada će početi sa ovim velikim poslom.

Uvek je najbezbednije sa rezidbom početi nakon 14. februara, posle Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda, i to prvo rezanjem slavskog kolača u vinogradu i zalivanjem čokota crvenim vinom. Vremenski uslovi nakon tog perioda treba da obezbede veći uspeh od rezidbe. Teško je mnogim vinogradarima da sačekaju ovaj period, zbog malog broja iskusnih majstora koje mogu da angažuju na velikm površinama pod vinogradima. U višečlanim porodicama i vinogradima podignutim na manjim površinama ovaj način organozovanja je znatno lakši. Sa rezidbom se nastavlja tokom proleća.

 

Sprečiti infekciju na mestu rezidbe

Obavezno treba rezati sa oštrim i dezinfikovanim čistim makazama, pod pravilnim uglom, koji uvek mogu da vam pokažu i stari vinogradari, ali i savetodavci, i to pazeći da oštrica makaza bude što bliže čokotu.

Pored toga, obavezno je primeniti mere borbe protiv korova. U mladim vinogradima je preporuka da to budu mehaničke mera, a ni u kom slučaju hemijske. U mladim vinogradima je prosto zabranjeno koristiti herbicide i to do treće godine uzrasta, kako bi se izbegla oštećenja koje bilo koje hemijsko sredstvo može naneti listovima vinove loze.

U prvim nedeljama kad je primetno kretanje vegetacije, kad mlada loza dostigne 15-20 cm visine, nije potrebno obavljati nikakvu zaštitu, ni mehaničku pa iako bude više padavina, jer su sve sadnice na tržištu sertifikovane i zdravstveno bezbedne.

Dakle savet je bolje obezbediti više ruku i makaza i krenuti u rezanje vinograda u drugoj polovini februara, i očekivati sunčano leto, sa prosečnim dnevnim temperaturama, i padavinama ispod proseka koje će obezbediti odličnu berbu i mogućnost da se sav uloženi trud i rad-isplati i naplati!

 

izvor : https://www.agromedia.rs

Godišnji ciklus obuhvata promene koje se događaju u okviru jedne godine, a zovu se faze razvoja ili fenofaze. Poznavanje fenofaza vinove loze važno je pri izboru sorte i podloge za neko područje, ali i za pravovremeno obavljanje određenih tehnoloških zahvata u vinogradu.

Kod vinove loze razlikujemo sedam fenofaza ili sedam faza karakterističnih promena u toku jedne godine:

 

  1. Suzenje ili plač vinove loze
  2. Rast i razvoj vegetacije
  3. Cvetanje i oplodnja
  4. Rast bobica
  5. Dozrevanje grožđa
  6. Priprema za zimski odmor
  7. Zimski odmor

 

Suzenje ili plač vinove loze

Početak suzenja vinove loze ukazuje na prolećno buđenje vinove loze. Glavni činilac za početak ove faze je temperatura zemljišta i vazduha. Kada temperatura zemljišta na dubini od 25-30 cm dostigne 7-10 °C, počinje aktivnost korena koji usvaja vodu iz tla, kako bi nadoknadio zimski gubitak vode u organima. Za početak suzenja potrebno je i da srednja dnevna temperatura vazduha bude 8-10 °C, odnosno potreban je zbir pozitivnih dnevnih temperatura. Na rezu vinove loze u fenofazi suzenja, vidljivo je kretanje vode u obliku kapljica (suze). Ovi sokovi nisu bogati hranljivim materijama, pa nisu ni značajni gubici organskih i mineralnih supstanci. U ovoj fazi neophodna je: rezidba vinove loze, prolećna obrada zemljišta, đubrenje i zimsko prskanje.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

SAVETI: Zaštita vinove loze od izmrzavanja

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3139-saveti-zastita-vinove-loze-od-izmrzavanja

 

Od sorti grožđa sa visokim sadržajem ukupnih kiselina, kao što su muskat hamburg, julski muskat, neoplanta, godominka, muskat otonel, župljanka itd., spravlja se lozovača, prefinjenog muskatnog mirisa i finog ukusa. Za dobijanje prave lozovače koristi se celokupni neceđeni kljuk grožđa. Tehnologija proizvodnje obuhvata sledeće operacije:
- berbu,
- muljanje,
- vrenje kljuka,
- destilaciju prevrelog kljuka,
- redestilaciju sirove meke lozovače,
- sazrevanje (odležavanje) rakije u hrastovoj buradi ili staklenim sudovima.
Posle berbe grožđa, vrši se muljanje muljačem s valjcima. Prilikom muljanja bilo bi poželjno odstraniti peteljke, jer u protivnom lozovača dobija „zeljast priukus” (komovičasta lozovača). Sudove za vrenje treba napuniti kljukom maksimalno do 70 odsto zapremine. Dužina vrenja zavisi od sadržaja šećera u grožđu i od temperature vrionog medijuma.

KOMOVICA
Prilikom proizvodnje vina ostaje komina koja može sadržati izvesnu količinu neprevrelog šećera. Nakon nekoliko dana previranja u sudovima za vrenje, destilacijom prevrele komine grožđa dobijamo komovu rakiju. Slatku kominu treba drvenim maljevima ili gaženjem dobro sabiti u sudovima za vrenje, da bi se iz nje istisnuo vazduh. Potom sudove za vrenje treba poklopiti (poklopcima ili plastičnom folijom), preko čega se stavlja tanji sloj peska ili zemlje, da bi se komina zaštitila od prisustva vazduha i srpečio razvoj bakterija sirćetne kiseline i plesni pri vrenju. Da bi se dobio bolji ukus komovice, dobro je izmešati prevrele komine koje su dobijene pri spravljanju ružičastih, crvenih i belih vina. Posle dve nedelje prevrela komina se može destilisati.

 

Na koji način iskoristiti lošu rakiju - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3230-na-koji-nacin-iskoristiti-losu-rakiju-saveti

Pravilno merenje jačine rakije i njeno razblaživanje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3219-pravilno-merenje-jacine-rakije-i-njeno-razblazivanje

 

Mlada loza je veoma osetljiva na zimske, prolećne i jesenje mrazeve. Zaštita loze od izmrzavanja zimi, obavlja se tako što se posle opadanja lišća, loza zagrne. Treba zagrnuti najmanje 5-6 najnižih okaca na lastaru. Zagrtanje treba izvršiti umereno vlažnom zemljom.

Zagrtanje se može obaviti mehanizovano uz pomoć plugova zagrtača, a nakon toga obavlja se i ručna korekcija. Sa zagrtanjem se započinje po završenoj berbi, pa sve do pojave jačih jesenjih mrazeva.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. oktobra. 

 

Sve više mladih u vinogradima, a vino ove godine će biti...

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3105-sve-vise-mladih-u-vinogradima-a-vino-ove-godine-ce-biti

 

Grožđe se može uspešno čuvati u hlađenim skladištima i do nekoliko meseci i iznositi na prodaju onda, kada je manja ponuda na tržištu i kada se može postići veća cena.

Stono grožđe namenjeno čuvanju, bere se kada je zrelo i ima najpovoljnije osobine za svežu upotrebu. Prilikom berbe grozdovi se prihvataju za peteljku, pazeći da se sačuva pepeljak na bobicama. Grozdovi namenjeni čuvanju, moraju biti potpuno zdravi, bez prisustva oštećenih i bolesnih bobica. Obrano grožđe se stavlja u plitku ambalažu obloženu hartijom, u kojoj se slaže u jednom redu. Najpovoljniji uslovi za čuvanje su na temperaturi od 0 do -1 °C i relativnoj vlažnosti vazduha od 85 – 90 %.

Pre unošenja u hladnjaču grožđe bi trebalo pothladiti, posebno ako su dnevne temperature u toku berbe bile visoke. U tom postupku, grožđe se izlaže niskoj temperaturi u toku 8 - 24 sati, da bi se temperatura u sredini grozdova snizila na oko nula stepeni, čime se produžava trajnost grožđa. Najpovoljniji uslovi za čuvanje grožđa u hladnjačama na temperaturi od 0 do -1 °C i relativna vlažnost vazduha od 85 – 90 %.

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

Mlada loza je veoma osetljiva na zimske, prolećne i jesenje mrazeve. Zaštita loze od izmrzavanja zimi, obavlja se tako što se posle opadanja lišća, loza zagrne. Treba zagrnuti najmanje 5-6 najnižih okaca na lastaru. Zagrtanje treba izvršiti umereno vlažnom zemljom.

Zagrtanje se može obaviti mehanizovano uz pomoć plugova zagrtača, a nakon toga obavlja se i ručna korekcija. Sa zagrtanjem se započinje po završenoj berbi, pa sve do pojave jačih jesenjih mrazeva.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. septembra. 

 

Savete za sadnju vinove loze, možete pročitati na linku ispod:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2936-saveti-za-sadnju-i-negu-vinove-loze

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30