Vinogradari i vinari iz valjevskog kraja, okupljeni u Udruženju „Gradina“, ovogodišnju berbu, koja je dobra, dočekali su tehnološki opremljeniji. Sa većim i brzim preradnim kapacitetima grožđa, valjevski manji vinari u ovom udruženju očekuju i kvalitetnija vina javio je Mihajlo Jevtić RTS-ov dopisnik iz Kolubarskog okruga.

Prvi otok tek samlevenog grožđa garantuje vrhunsko vino vinogradarima u Udruženju „Gradina“, ne samo zbog kvalitetnog roda već i zbog bolje opreme. Sa novom presom velikog kapaciteta, valjevski vinogradari sada brže prerađuju tek ubrano grožđe. Mihajlo Stojković, predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Gradina“ Valjevo ovom prilikom je rekao: “Dobijamo i u tehnološkom smislu, kad je kvalitet u pitanju, jel upravo u najmanjem vremenskom periodu grožđe koje je ubrano u vinogradu, bude prerađeno i odlazi u tank na hlađenje. Ovom mašinom, koja je zapremine četiri tone, smo rešili problem sa prethodnom mašinom koja je imala zapreminu 130 litara”.

Osim nove opreme, dobroj sezoni doprineće i kvalitet grožđa. Vinogradari su zadovoljni berbom, uprkos nešto manjem rodu sovinjona i merlota. Očekuju vrhunska vina jer su vremenski uslovi bili povoljniji od prethodne godine.

Jovan Simić iz Udruženja „Gradina“ Valjevo kaže da je ove godine manja potreba za hemijskom zaštitom, a mnogo je bolji kvalitet grožđa “Mesec dana smo više mogli skoro da pustimo da nam zri, da dobijemo na kvalitetu, na šećerima. Prošle godine su bila lepa vina, ove godine će biti jako kvalitetna, možemo čak da se dičimo. Grožđe zaista, obećava, da će vina biti na vrhunskom nivou.

Mihajlo Stojković, predsednik Udruženja vinara i vinogradara „Gradina“ Valjevo se slaže sa kolegom i dodaje: “Imamo stvarno već prave pokazatelje da ćemo ove godine, na nivou udruženja našeg, „Gradina“, u Mrčiću imati najmanje 25.000 litara vina, što znači da smo ubrali ovde blizu pet vagona grožđa.

Mihajlo Jevtić reporter RTS-a: “U Gradini kod Valjeva najavljuju i proširenje vinograda za još četiri hektara. Krajnji cilj udruženih manjih vinara je proizvodnja 50.000 litara vina. Osnivači ovog udruženja, pre više od dve decenije počeli su sa obnavljanjem vinogradarstva u valjevskom kraju, gde je trenutno pod vinogradima oko 170 hektara”.

„Posle dugog niza godina ovo je osveženje. Izuzetno volim svoju matičnu struku, ali ovo je jedan novi izazov“, ovako o poslu vinogradara i vinara u koji je uplovio nakon penzionisanja govori arhitekta Branimir Ranković. Dok nije odlučio da gaji vinovu lozu, na porodičnom imanju u Miličinici, radni vek je proveo u Odeljenju za urbanizam u Gradskoj upravi Valjevo. Da se bavi ovim poslom, delom je kako kaže uticalo i to što mu je otac po struci bio agronom, podrška i zajednički rad sa bratom od strica ali i od komšija iz vinarije „Pusula“.
„Što se tiče rada u vinariji broj jedan je moj brat od strica Dragić Ranković, koji je tehnolog i ima izuzetno veliko iskustvo u ovom poslu. Ja od njega učim. Jeste pod stare dane ali nikad nije kasno za neke nove izazove i nova saznanja. Veliko zadovoljstvo u ovom poslu pruža to što on obuhvata dve grane vinogradarstvo i vinarstvo, što potvđuje i izreka da se dobro vino pravi već u vinogradu“, priča nam Branimir, koji se dugo godina bavio i muzikom.
Prve čokote zasadili su 2013. godine. Dve godine kasnije počinju izgradnju vinarije koja je 2017. godine zvanično registrovana pod imenom „Puce“.Uz moguća manja proširenja koja najavljuje trenutno je na oko dva hektara zasađeno oko 8.000 čokota. Od belih vina zastupljene su sorte Rajnski rizling i Sovinjon beli, a ono na čemu najviše insistiraju i od koje najviše očekuje je Bela tamjanika. Od crnih vina tu su Prokupac, Merlo, Frankovka i nešto malo Sovinjon kaberne.
„Imali smo ranije iskustvo naših dragih kolega i suseda iz vinarije „Pusula“ da je Miličinica izuzetno povoljno podneblje za vinovu lozu a želeli smo da pored univerzalnih odnosno svetskih sorti imamo i
nešto domaće. Vodimo računa o kvalitetu i što se tiče prinosa to je maksimalno dva kilograma grožđa po čokotu“ kaže naš sagovornik.
Trenutna proizvodnja u ovoj porodičnoj vinariji kreće se između 7.000 i 8.000 hiljada litara vina. Cilj im je da dostignu 15.000 litara. Po zakonu imaju mogućnost i do 30.000 litara ali prema mišljenju Rankovića tu proizvodnju neće moći da dostignu, već će prvenstveno ići na kvalitet.
„S obzirom na trenutne kapacitete što se tiče tržišta za sada računamo na Valjevo i okolinu ali i Beograd. Za izvoz su potrebne veće količine ali ukoliko bi došlo do udruživanja nas malih proizvođača
mogli bi na inostrano tržište. U ovoj proizvodnji zaista su ogromna ulaganja i ko počinje mora da shvati da je to na duže staze. Ekonomski aspekt mi još ne osećamo ali sam trend nam pokazuje da treba
da nastavimo“, navodi Ranković i dodaje da Valjevo ima izuzetne mogućnosti u ovoj oblasti što su kako kaže već dokazale velike vinarije. Iako je ovaj kraj više poznat po šljiivi i malini, vinova loza je dobro uspevala na južnim i jugozapadnim pozicijama, a skoro svaka kuća polovinom prošlog veka imala je manji ili veći zasad. Obnova vinogradarstva u valjevskom kraju počela je pre nešto više od deceniju i po. Govoreći o razvoju ove grane poljoprivrede poslednjih godina Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“ kaže da se sa nekadašnjih pet hektara sada došlo do površine od preko 160 hektara gde se u proseku postiže prinos između šest do sedam tona po hektaru. Samo u vlasništvu dve velike vinarije,“- Jelić“ u Bujačiću i „Pusula“ u Miličinici je preko 30 hektara vinograda.

Izvor: Agrobiznis magazin

Vinogradari Subotičko Horgoške peščare tradicionalno u Januaru na dan Svetog Vinka zaštitnika vinara organizovano posećuju vinograde i proveravaju u kakvom stanju je vinova loza. Sa njima je bila naša Subotička ekipa. Reporter: Vinski vitezovi u prvoj ovogodišnjoj emisiji o vinogradu Petra Dulića u Tavankutu. Provera zdravlja lastara i jokaca. Ferenc Šinka vinogradar sa Palića: Sve je sazrelo kako treba vidi se da je dobro negovano tako da sve je ok, sve je u redu. Reporter: Iako su biljke trenutno u dobrom stanju proizvođači vina strahuje od mrazeva koji su prošle godine odneli polovinu roda. Dragutin Miljković Vinski red ,,Arena Zabatkiensis’’ Subotica U međuvremenu je bilo nekoliko mraznih noći ali ne tako jakih da bi nas naškodilo vinogradima i mi zasad možemo da kažemo da su vinogradi u vrlo vrlo dobrom stanju. Reporter: Snežne padavine pogoduju u vinovoj lozi tvrde vinogradari Petar Čuvardić vinogradar sa Kelebije Vlaga koja nam je potrebna i nismo imali u jesenjem periodu tako da ona vrlo dobro će doći. Reporter: Na severu Srbije običaji nalažu da se u zimski obilazak vinograda ide sa kobasicama i vinom. Miodrag Kujundžić vinogradar iz Subotice Prema tome ono zalivanje da puno rodi znači to vino od prošle godine da bude izdašna vinova loza da bude puno grožđa a ovo se kači za pudara vinogradara pošto su to teški fizički poslovi a ujedno i lepi da se on okrepi da cele godine ima šta jesti i piti. Reporter: Sledeći susret vinogradari Subotičko horgoški peščare Zakazali su za 14 februar dan svetog Trifuna

Izvor:RTS 

Vinova loza se ne gaji samo zbog plodova koje daje, već i kao ukras, pravljenja hladovine i slično. Zbog toga se na okućnici gaje u vidu pojedinačnih ili manje grupe čokota vinove loze koje su namenjene proizvodnji manjih količina vina, kao i stone sorte koje se konzumiraju u svežem stanju. Zbog svoje otpornosti na bolesti, poslednjih nekoliko decenija se na okućnicama mogu videti sorte tipa interspecies hibrida za čije gajenje nije potreban veliki broj tretiranja zaštitnim sredstvima, što dalje doprinosi zdravoj životnoj sredini i lepom mestu za odmor.

Vinova loza je najčešće na okućnici duž staza, ulaza u kuće, garaže ili pomoćne zgrade. Primenjuju se različiti oblici čokota u zavisnosti od naslona (drvo, metal, plastika i ostali materijali). Formiranje uzgojnih oblika na okućnici nije nimalo lako jer su oni najčešće kombinacija više oblika.

Sve o gajenju vinove loze na okućnici možete saznati u novom broju Agrobiznis magazina

U istočnoj Srbiji po izdvajanjima za poljoprivredu prednjači Negotin. Sa 27 miliona dinara, Opština pomaže gajenje svih poljoprivrednih kultura, a za sadnju autohtonih sorti grožđa pokriva sve troškove. Hoće da vrate staru slavu vina sa geografskom oznakom "Negotinska Krajina".

Porodica Stanković iz Negotina kupila je imanje u selu Dušanovac, pre svega da bi napravili vinariju. Sin Aleksandar posle srednje škole, koju je završio u Novom Sadu, rešio je da se pridruži roditeljima u porodičnom poslu.

"Rešio sam da ostanem na imanju, da radimo vinograd, pravimo vino i rakiju, i svešto se radi oko poljoprivrede", kaže Aleksandar.

Domaćinstvo je prilično zahtevno, vrednih ruku nikad dovoljno, a za planiranje zadužena je mama.

"Stignemo sve, naravno uz dobru ekipu i dobru organizaciju, dogovor", ističe Nada Stanković.

Stankovići imaju vinograde na nekoliko lokacija i samo jedan podmlađeni sa starinskim sortama. Oni planiraju i nove zasade, tim pre jer mogu dobiti i subvencije.

"Subvencionišemo sto odsto zasada autohtonih vrsta vinove loze, gde su se mladi ljudi našli i krenuli da razvijaju taj deo poljoprivrede. Mi smo tu da pomognemo maksimalno i želimo da mlade ljude zadržimo ovde", napominje Vladimir Veličković, predsednik opštine Negotin.

Vinari su se udružili i sada vino sa ovog područja plasiraju na tržištu sa oznakom geografskog porekla. Pre četiri godine obnovili su udruženje koje sada okuplja petnaest vinarija.

"Imamo internacionalne sorte u samim tipovima vina, ali takođe i bagrinu i crnu tamjaniku i game, koji jeste francuska sorta, semijon takođe, on je u kupaži sa sovinjon blanom i to su one sorte koje će biti ono najbolje iz Negotina", kaže potpredsednik Udruženja vinara "Negotinska Krajina" Vladimir Frunzurelović.

Posle komasacije zemljišta, koja će biti okončana u naredne tri godine, očekuje se da u opštini Negotin bude više od 3.000 hektara ukrupnjenih mladih vinograda, većinom sa autohtonim sortama – bagrina, začinak i crna tamjanika.

Ovaj kraj poznat je po blizu tri stotine sunčanih dana godišnje, što izuzetno pogoduje uzgoju vinove loze.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3203538/negotinska-krajina-na-putu-stare-vinogradarske-slave.html

Kod nas se poslednjih godina beleži trend povećanja višegodišnjih zasada pod vinovom lozom, kao i broj proizvođača koji investiraju u preradne kapacitete i podižu porodične vinarije po ugledu na zemlje iz razvijenih vinskih regija, podsetio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević na prvom Novosadskom salonu vina održanom u hotelu Park.

Kako se navodi na sajtu Pokrajinske vlade, on je istakao poseban značaj ovog skupa, jer okuplja 90 vinarija iz celog sveta, što je jedinstvena prilika za sve učesnike da se upoznaju sa proizvodnjom grožđa i preradom vina u različitim vinskim regijama, sa specifičnim vinskim teroarima, sa novim tehnologijama u proizvodnji vina, sa značajem razvoja i daljeg uspostavljanja i širenja vinske kulture, što sve treba u nacionalnim okvirima da rezultira unapređenjem vinskog sektora i da doprinese većoj prepoznatljivosti visokokvalitetnih vina na svetskim vinskim mapama.

Pokrajinski sekretar Vuk Radojević izrazio je uverenje da će stručna predavanja eksperata u vinskom sektoru iz Mađarske, Makedonije, Portugala i naše zemlje, priznatih vinskih autoriteta, nosilaca titula Master of Wine, u značajnoj meri doprineti tome da se bolje sagleda stanje na svetskoj vinskoj sceni i predlože konkretna rešenja za bolje iskorišćavanje nacionalnih potencijala u vinskom sektoru država učesnika prvog Novosadskog salona vina.

U okviru panel diskusije "Identitet vinske regije" Vuk Radojević govorio je o aktuelnim agrarnim merama Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo namenjenim unapređenju vinogradarstva i vinarstva na teritoriji AP Vojvodine.

Pokrajinska vlada je prošle godine iz budžetskih rezervi obezbedila sredstva u iznosu od oko 17 miliona dinara za laboratoriju za ispitivanje kvaliteta vina, čije će analize raditi novosadski Poljoprivredni fakultet, dodao je ovom prilikom Radojević.

 

izvor : https://www.ekapija.com 

Vinova loza se gaji na područjima, gde je srednja godišnja temperatura u intervalu od 9 do 21°C . Srbija kao kontinentalna zemlja, ima povoljne uslove za gajenje vinove loze, a problem u proizvodnji, mogu pretstavljati rani jesenji mrazevi, i pozni zimski mrazevi. U pogledu sortimenta generalno se može reći da su stone sorte, osetljivije od vinskih, tako na primer, traminac i burgundac, merlo, izmrzava na-20 do -24°C , dok čuvene stone sorte afuz ali i kardinal, izmrzavaju na -15 do -18°C. Svakako pored ovih opštih odrednica treba imati u vidu položaj vinograda, tip zemljišta, način rezidbe, odnosno uzgojni oblik. U periodu smo kada je vreme rezidbe vinove loze, koja može biti rezidba u cilju formiranja uzgojnog oblika, ili rekonstruktivna. Kod uspešno sprovedene rezidbe, ostavlja se dovoljno okaca, u zavisnosti od sorte i uzgojnog oblika, rezovi su male površine i glatki, a preseci, na višegodišnjim delovima čokota, treba da budu obrnuti u odnosu na osu čokota. Obavezno se rezidba obavlja iznad okca 1,5 cm ,kao ne bi došlo do procesa suzanja. Kada se prave veće rane, poželjno ih je premazati kalemarskim voskom, ili natrijum arsenatom. Kada je u pitanju rezidba na rod, možemo imati pet ipo rodnih elemenata, jer se tako razlikuje. Kratka, duga i mešovita rezidba. Kada ostavimo jedan do tri okca, dobijemo kratki kondir, sa 4 do 5 okaca dugi kondir, sa 6 do 8 kratki luk, a ostavljanjem 9 do 12 formira se srednje dugi luk, sve preko je dugi luk. Kako izabrati lastar za rezidbu Najbolje je kada smo u prilici da izaberemo za lastar onaj koji ima najpovoljni položaj na čokotu, kako bi ga lakše privezali za špalir i zadržali osnovni uzgojni oblik. Ukoliko nemamo takvu situaciju, za ovu namenu mogu se iskoristiti jalovaci, i suočice. Najbolji lastari su oni koji su izbili iz kondira, i to onaj koji je na višljem delu kondira, iskoristiti za formiranje luka. Za rezidbu je potrebno koristiti oštar i dezinfikovan alat, ručnu rezidbu izvodimo, pneumatskim ili električnim makazama, ili mehanizovano, u našim vinogradima još uvek se koriste vinogradarske makaze i testerice. Pre svake rezidbe treba utvrditi koliko ćemo okaca ostaviti, i koji način rezidbe primeniti. Kada o tome razmišljamo, treba da imamo u vidu, kakva je bila prethodna godina, u kakvom je stanju vinograd trenutno, i šta nam je cilj u narednoj sezoni u smislu kvaliteta grožđa.

Kako bi utvrdili prinos koji očekujemo osmišljena je i formula a za izračunavanje koja glasi. U formuli je: Broj čokota po hektaru A)10.000 m čokota po ha a)razmak između čokota u metrima b) razmak između redova Bpr-procenat praznih mesta u vinogradu Kada smo odredili željeni prinos određujemo broj okaca kako bismo taj prinos i dostigli. N-broj okaca po čokotu koji se ostavljaju rezidbom A-prinos grožđa po čokotu u gramima Kr-koficijent rodnosti okaca za sortu Mg-prosečna masa grožđa u gramima tipična za sortu O-procenat oštećenih okaca.

Da bismo precizno utvrdili potreban broj okaca pri rezidbi potrebno je znati Kr i Mg koje možete videti u tabeli ispod kao i primere kako se računa za sorte rizling italijaniski i kardinal.

 

 

 

Svaki vinograd ima specifične uslove gajenja i svaki vinogradar osluškuje vremenske prilike i kondiciju svojih čokota pa se odluči ili za kraj decembra i početak januara ili da sačeka Svetog Trifuna, i sa rezidbom počne tada.

Orezivanje vinove loze je veoma značajna agrotehnička mera i predstavlja, slažu se svi stručnjaci i proizvođači, najvažniji korak u gajenju loze. Orezan vinograd uvek daje lepše, krupnije i kvalitetnije plodove, sa većim sadržajem šećera i suve materije. Kod mladih vinograda se rezidbom mlada stabla formiraju, a kod već formiranih stabala rezidbom se godinama održavaju kvalitetni čokoti. Rezidbom se reguliše sve što je neophodno za dobar rod- broj željenih rodnih okaca, lastara i planira se broj grozdova na čokotu, a tako se direktno kontroliše rodnost, utičemo na budući kvalitet kako grožđa, tako i vina kao krune proizvodnje.

Zaštita od niskih temperatura je neophodna svim vinogradima, a mladim posebno. Mi na sreću nismo imali tokom ove zime izrazito niske temperature, pa nije bilo teško štiti vinovu lozu. U godinama kad dođe do jako niskih spoljašnjih temperatura neophodno je sprovesti sve mere zaštite u dogovoru sa savetodavcima za vinogradarstvo na svakom terenu posebno.

Tokom zime vinova loza samu sebe štiti mirovanjem!

Zbog prolećnih temperatura vazduha u januaru i vinogradari su strepeli da li će im topla zima naneti veliku štetu. Svaki zimski dan koji smo imali sa temperaturom iznad 12 stepeni celzijusa je mogao da izazove buđenje vegetacije. Kad bi u nastupajućim danima došlo do naglog mraza postojala bi realna opasnost od oštećenja vinograda. U takvim uslovima prvo bi staradali tek podignuti mladi zasadi.

Ali niže temperature u mesecima kada i treba da bude hladnije vreme nisu neprijatelji gajenih biljaka, pa tako ni vinove loze. Hladno vreme tokom zimskih meseci je važno i za razvoj višegodišnjih biljaka, kako bi i one prošle kroz sve neophodne fiziološke procese.

Blage temperature u januaru povoljno utiču na čokote, lastari su čitavom svojom dužinom dobro sazreli, jedina opasnost trenutno preti od pojave štetočina i gljivičnih oboljenja.

Rezidba u rodnim vinogradima

Rezidba na zrelo, zimska rezidba, u rodnim vinogradima obavlja se u periodu mirovanja loze. U našim uslovima, rezidba se može vršiti u jesen tokom zime i u rano proleće.

Zimska rezidba treba, odnosno rezidba na zrelo treba da bude završena pre kretanja vegetacije u proleće. Kad govorimo o zimskoj i ranoj prolećnoj rezidbi, zapravo mislimo na istu rezidbu jedino što vreme rezidbe bira svaki vinogradar posebno u odnosu na uslove u svom vinogradu. Uvek mora da odluči sam vlasnik vinograda sagledavajući sve faktore, koji se uvek razlikuju od vinograda do vinograda kada će početi sa ovim velikim poslom.

Uvek je najbezbednije sa rezidbom početi nakon 14. februara, posle Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda, i to prvo rezanjem slavskog kolača u vinogradu i zalivanjem čokota crvenim vinom. Vremenski uslovi nakon tog perioda treba da obezbede veći uspeh od rezidbe. Teško je mnogim vinogradarima da sačekaju ovaj period, zbog malog broja iskusnih majstora koje mogu da angažuju na velikm površinama pod vinogradima. U višečlanim porodicama i vinogradima podignutim na manjim površinama ovaj način organozovanja je znatno lakši. Sa rezidbom se nastavlja tokom proleća.

 

Sprečiti infekciju na mestu rezidbe

Obavezno treba rezati sa oštrim i dezinfikovanim čistim makazama, pod pravilnim uglom, koji uvek mogu da vam pokažu i stari vinogradari, ali i savetodavci, i to pazeći da oštrica makaza bude što bliže čokotu.

Pored toga, obavezno je primeniti mere borbe protiv korova. U mladim vinogradima je preporuka da to budu mehaničke mera, a ni u kom slučaju hemijske. U mladim vinogradima je prosto zabranjeno koristiti herbicide i to do treće godine uzrasta, kako bi se izbegla oštećenja koje bilo koje hemijsko sredstvo može naneti listovima vinove loze.

U prvim nedeljama kad je primetno kretanje vegetacije, kad mlada loza dostigne 15-20 cm visine, nije potrebno obavljati nikakvu zaštitu, ni mehaničku pa iako bude više padavina, jer su sve sadnice na tržištu sertifikovane i zdravstveno bezbedne.

Dakle savet je bolje obezbediti više ruku i makaza i krenuti u rezanje vinograda u drugoj polovini februara, i očekivati sunčano leto, sa prosečnim dnevnim temperaturama, i padavinama ispod proseka koje će obezbediti odličnu berbu i mogućnost da se sav uloženi trud i rad-isplati i naplati!

 

izvor : https://www.agromedia.rs

Godišnji ciklus obuhvata promene koje se događaju u okviru jedne godine, a zovu se faze razvoja ili fenofaze. Poznavanje fenofaza vinove loze važno je pri izboru sorte i podloge za neko područje, ali i za pravovremeno obavljanje određenih tehnoloških zahvata u vinogradu.

Kod vinove loze razlikujemo sedam fenofaza ili sedam faza karakterističnih promena u toku jedne godine:

 

  1. Suzenje ili plač vinove loze
  2. Rast i razvoj vegetacije
  3. Cvetanje i oplodnja
  4. Rast bobica
  5. Dozrevanje grožđa
  6. Priprema za zimski odmor
  7. Zimski odmor

 

Suzenje ili plač vinove loze

Početak suzenja vinove loze ukazuje na prolećno buđenje vinove loze. Glavni činilac za početak ove faze je temperatura zemljišta i vazduha. Kada temperatura zemljišta na dubini od 25-30 cm dostigne 7-10 °C, počinje aktivnost korena koji usvaja vodu iz tla, kako bi nadoknadio zimski gubitak vode u organima. Za početak suzenja potrebno je i da srednja dnevna temperatura vazduha bude 8-10 °C, odnosno potreban je zbir pozitivnih dnevnih temperatura. Na rezu vinove loze u fenofazi suzenja, vidljivo je kretanje vode u obliku kapljica (suze). Ovi sokovi nisu bogati hranljivim materijama, pa nisu ni značajni gubici organskih i mineralnih supstanci. U ovoj fazi neophodna je: rezidba vinove loze, prolećna obrada zemljišta, đubrenje i zimsko prskanje.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec decembar. 

 

SAVETI: Zaštita vinove loze od izmrzavanja

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3139-saveti-zastita-vinove-loze-od-izmrzavanja

 

Od sorti grožđa sa visokim sadržajem ukupnih kiselina, kao što su muskat hamburg, julski muskat, neoplanta, godominka, muskat otonel, župljanka itd., spravlja se lozovača, prefinjenog muskatnog mirisa i finog ukusa. Za dobijanje prave lozovače koristi se celokupni neceđeni kljuk grožđa. Tehnologija proizvodnje obuhvata sledeće operacije:
- berbu,
- muljanje,
- vrenje kljuka,
- destilaciju prevrelog kljuka,
- redestilaciju sirove meke lozovače,
- sazrevanje (odležavanje) rakije u hrastovoj buradi ili staklenim sudovima.
Posle berbe grožđa, vrši se muljanje muljačem s valjcima. Prilikom muljanja bilo bi poželjno odstraniti peteljke, jer u protivnom lozovača dobija „zeljast priukus” (komovičasta lozovača). Sudove za vrenje treba napuniti kljukom maksimalno do 70 odsto zapremine. Dužina vrenja zavisi od sadržaja šećera u grožđu i od temperature vrionog medijuma.

KOMOVICA
Prilikom proizvodnje vina ostaje komina koja može sadržati izvesnu količinu neprevrelog šećera. Nakon nekoliko dana previranja u sudovima za vrenje, destilacijom prevrele komine grožđa dobijamo komovu rakiju. Slatku kominu treba drvenim maljevima ili gaženjem dobro sabiti u sudovima za vrenje, da bi se iz nje istisnuo vazduh. Potom sudove za vrenje treba poklopiti (poklopcima ili plastičnom folijom), preko čega se stavlja tanji sloj peska ili zemlje, da bi se komina zaštitila od prisustva vazduha i srpečio razvoj bakterija sirćetne kiseline i plesni pri vrenju. Da bi se dobio bolji ukus komovice, dobro je izmešati prevrele komine koje su dobijene pri spravljanju ružičastih, crvenih i belih vina. Posle dve nedelje prevrela komina se može destilisati.

 

Na koji način iskoristiti lošu rakiju - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3230-na-koji-nacin-iskoristiti-losu-rakiju-saveti

Pravilno merenje jačine rakije i njeno razblaživanje

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3219-pravilno-merenje-jacine-rakije-i-njeno-razblazivanje

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31