Smeđa mramorasta stenice može se naći na grožđu i neopaženo proći proces proizvodnje vina, oslobađajući jedinjenja koji mogu da pokvare miris i ukus pića, potvrdili su naučnici.Za vinare je smeđa mramorasta stenica (Halyomorpha halys), poznatija kao smrdljivi martin, prava noćna mora, a istraživanja su dokazala i zašto.

Ove štetočine mogu se naći na ubranim grozdovima koji su sirovina za proizvodnju vina, a svojim prisustvom oslobađaju jedinjenja koji mogu da pokvare miris i ukus gotovog proizvoda, piše u studiji objavljenoj u naučnom časopisu "Agricultural and Food Chemistry".Ovi insekti u vinogradima sisaju sokove iz grozdova i tako smanjuju prinos i kvalitet. Budući da su mali i stope se s okolinom, često ostaju na ubranim grozdovima i završe u vinariji stvarajući dobro poznata jedinjenja neprijatnog mirisa koji ponekad utiču i na kvalitet vina i soka. Pesticidi koji se koriste u vinogradarstvu nisu potpuno efikasni, niti se koriste pred samu berbu, pa se pažnja usredsređuje na načine smanjenja prisustva ovih insekata u vinariji, nakon berbe.

Da bi tačno saznali kako prerada grožđa utiče na oslobađanja jedinjenja koje insekti izlučuju prilikom stresa i kako to utiče na vino, Elizabet Tomasino i njene kolege sproveli su istraživanje.Ovi istraživači su na grožđe stavili različit broj živih ili mrtvih smeđih mramorastih stenica i izmerili oslobađanje jedinjenja. Otkrili su da je ceđenje grožđa ključan korak u njihovom izlučivanju, a dva najčešća hemijska jedinjenja su tridekan koji nema miris i 2-dekanal koji je zapravo glavni krivac za lošu aromu.

U naučnom timu zaključuju da bi vinogradari suzbijanjem ove štetočine, posebno pre ceđenja grožđa, smanjili nivo ovih jedinjenja, do prihvatljivih količina kako ne bi uticali na aromu.Miris na vodonik-sulfid jedna je od mana koja se češće pojavljuju kod mladih vina, a ovo jedinjenje uzrokuje miris sličan pokvarenim jajima. Ako se pravovremeno ne ukloni, nastaje merkaptan kog je teže eliminisati. Ovo je jedinjenje posledica nepravilnog tretiranja posuda, bačvi ili praznog prostora iznad vina u posudi pomoću vrpca koje nepravilno izgaraju, pa elementarni sumpor kapa u tečnost.Ovo se može dogoditi i ako se grožđe neposredno pre berbe tretira sumpornim preparatima. U svim navedenim slučajevima, kada dođe do vrenja, elementarni sumpor se oslobađa i redukuje u vodonik-sulfid. Prema nekim istraživanjima i kvasci imaju sposobnost redukcije sulfata i sumpornog dioksida u navedeno jedinjenje.

Sprečava se samobistrenjem, dodavanjem selekcionisanih kvasaca, pravilnim sumporenjem, pravovremenim prvim pretokom i redovnom kontrolom. Odstranjuje se i otvorenim pretokom. Manju pojavu kod manjih količina vina može da se odstrani pretokom preko bakrenog sita ili levka. Jače pojave se odstranjuju sa dva odsto bakar sulfatom. U slučaju pojave merkaptana i dietil sulfida odstranjivanje je moguće ponovnim vrenjem.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vinogradarstvo/smeda-mramorasta-stenica-odgovorna-za-los-miris-i-ukus-vina/59851/

Vinogradari i vinari slave Sv.Trifuna, zaštitnika vinove loze. I kako običaji nalažu, tada se prvi put u novoj kalendarskoj godini odlazi u vinograd i simbolično orezuje loza. Uoči praznika stigle i nove subvencije. Evo kako se u Srbiji slavi Sveti Trifun. Prenosimo izveštaje TANJUGA, RTV-e i RTS-a.

Sveti Trifun obeležen i u Leposaviću LEPOSAVIĆ, 14. februara (Tanjug) - Sveti Trifun, zaštitnik vinogradara i vinara, obeležen je danas i na Kosovu i Metohiji, u vinogradima Slaviše Lakićevića u Leposaviću, sečenjem slavskog kolača i tradicionalnim orezivanjem čokota i zalivanjem vinom. Lakićević, koji je veći deo svog života proveo u inostranstvu, pre nekoliko godina odlučio je da u svom rodnom mestu podigne zasade vinove loze koji se danas prostiru na gotovo 12 hektara. Uspešnu i berićetnu godinu svim vinogradarima na tom području poželeo je i predsednik Privremenog organa opštine Leposavić Zoran Todić. "Novi zasadi vinove loze koji su nikli na teritoriji naše opštine imaju velikog značaja, ne samo za ljude koji se bave tim poslom, već i za čitavu našu opštinu. Mi cemo pomagati našim vinogradarima u budućnosti, a Vlada Srbije je opredeljenja da ulaže značajna sredstva, jer podneblje u našoj zemlji, pa i u našoj opštini, pogoduje za razvoj ove kulture", rekao je Todić.

Živković: Vinogradi dobro prezimili i u dobroj su kondiciji JAGODINA, 14. febrara (Tanjug) - Ceremonijom sečenja slavskog kolača i simboličnim orezivanjem čokota vinove loze uz zalivanjem vinom, zaposleni Vinarije "Piano" u Jagodini, sa brojnim gostima, obeležili su danas vinogradarsku slavu Svetog mučenika Trifuna. Zoran Živković, predsednik Viteškog reda "Steva Pisar" iz Paraćina, inače dobar poznavalac vinograda i vina u Pomoravlju, a i sam vinogradar, izjavio je Tanjugu da je prošla godina kada je u pitanju rod i kvalitet bila izuzetno dobra, a svi su izgledi da će takva biti i ova, jer su, kazao je, vinogradi dobro prezimili i u dobroj su kondiciji. Vinarija "Piano" nekadašnji "Jagodinski podrumi" je, inače, na "Vinskom putu kroz Srbiju" i ima pod lozom 64 hektara, a vlasnik je Ljubiša Milosavljević. "Piano" je vinograde preuzeo od "Jagodinskih podruma" 2010. godine i u početku su poslovali pod imenom "Jagodinska vinarija 1892". U samom vinogradu je vinarija sa najmodernojom opremom firme "Bućer" iz Francuske, koja godišnje ubere prosečo 400 tona grožđa i proizvede 500.000 boca vina.

Tradicionlnim susretom vinara i vinogradara na oglednom dobru deprtmana za voćarstvo i vinogradarstvo Novosadskog poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima obeležen je Sveti Trifun. Ovaj praznik se obeležava u gotovo svim vinogradima simboličnim orezivanjem čokota loze, koja označava početak vinogradarske godine. Aleksandar Mrđanin, vlasnik vinarije: Sada je vreme kada se vinova loza reže, ono što sada možemo očekivati to je vreme dosta toplije u odnosu na neke višegodišnje proseke. Možemo eventualno očekivati nek ranije kretanje loze, što opet može doneti neke svoje rizike, imamo rizik od prolećnih mrazeva nadamo se da će sve biti kako treba. Na današnji dan kada pada kiša ili sneg da će biti rodna godina. Vinogradarima i vinarima je na prvom mestu kvalitet ali nije ni loše da bude dovoljna količina kvalitetnog grožđa. prof. dr Dragoslav Ivanišević, poljoprivredni fakultet Novi Sad: Prethodna godina je bila sa kvalitetom jako dobra, prinosi su bili malo redukovani ali to je samim tim značilo da je kvalitet dobar i nadamo se da će vina stvarno biti dobra. Milim da imaju izuzetan potencijal i radićemo na njihovom kvalitetu

Trstenik:Obeležili Sv.Trivuna i razgovarali o vinogradarstvu TRSTENIK, 14. februara (Tanjug) - U Trsteniku je danas obeležena vinogradarska slava Sveti Trifun, a proslavu su 16. put organizovali Kancelarija za poljoprivredu opštine Trstenik i Turistička organizacija grada. Proslava je uvek dobra prilika da se oceni prošlogodišnja proizvodnja, proglase najbolja vina i da se proveseli uz tradicionalno rezanje slavskog kolača i kulturno-umetnički program. Predsednik opštine Trstenik Aleksandar Chirić rekao je za Tanjug da je opština prepoznala vinogradarski potencijal i da je potrebno proizvođačima dati potencijal i dodao da je zahvaljujući inicijativi lokalne samouprave, država odlučila da subvencioniše proizvodnju kalemova. "Ovo je dobra prilika da vinogradari pokažu šta su tokom godine radili i kakav su vina proizveli. I da se izaberu najbolji proizvođači i na taj nacin i mi promovišemo Trstenik. Smatram da imamo jako kvalitetna vina i da je ovo dobro podneblje za vinogradarstvo. Trsteničko vino bi moglo da postane jedan od brendova", rekao je Chirić, koji je danas u porti crkve u Trsteniku orezivao vinovu lozu. Vinogradar Milomir Milosavljević iz Bučja kod Trstenika kaže da je sada država stala iza vinogradara i da je trsteničko podneblje postalo izuzetno za vinogradarstvo. "Srpska vina već nalaze mesta u celom svetu i prepoznatljiva su. Iskreno, možemo parirati francuskim, australijskim i američkim vinima. Pre godinu dana smo izvezli jednu količinu u Kinu, a tri vrste naše autohtone sorte, Prokupac, Tamjanika i Roze od Prokupca su zavrsili u Japanu. Prošle nedelje su otisli i u SAD", rekao je Milosavljević. Osim što je Sv.Trifun povod za slavlje, ovo je bila i dobra prilika da se sagleda realno stanje u vinogradima na području Trstenika. Na teritoriji opštine Trstenik pod vinogradima je zasađeno 2.200 hektara. Na 20 hektara gaje se vinske sorte sa geografskim poreklom, a na 1.500 hektara gaje se ostale vinske sorte. Stone sorte zasađene su na 680 hektara. Svake godine se na području ove opštine, prema podacima dostupnim na sajtu opštine, proizvede oko 15.000 tona grožđa.

Uoči najvećeg vinskog praznika, na manifestaciji "Sveti Trifun" na Savskom vencu, stručnjaci su birali između 295 prijavljenih vina i izabrali najbolja u osam kategorija. Ocenjivali su ih elektronski. Nagrade su uručene, između ostalog, za najbolje tradicionalno proizvedeno vino - italijanski rizling iz 2018. godine, i najbolje crno vino od autohtone sorte za rezervu "Tri Morave" iz 2016.Aleksandra Barojević iz šidske vinarije "Vista hil" iznenađena je nagradom za najbolje tradicionalno proizvedeno vino. "Nismo ni etiketu pripremili, limitirana je serija, tek smo počeli da radimo na prirodnoj bazi vina i zato mi je baš drago što smo, mislim baš je bilo iznenađenje", kaže Barojevićeva. Nevena Ilić iz jagodinske vinarije "Temet", dobitnica nagrade za vino autohtone sorte, navodi da je za tu vinariju prošla godina bila vrlo uspešna i da je osvojila mnogobrojne nagrade. "Skrenula bih pažnju na ovo vino, da je i na najprestižnijem takmičenju u Londonu, na Dekanteru, osvojilo zlato", istakla je Ilićeva. Prošlogodišnja zarada od izvoza vina, vredna 19 miliona evra, podstakla je državu da subvencioniše nove zasade, laboratorijske analize, mašine, opremu i zaštitu geografskog porekla. Ministar finansija Siniša Mali naveo je da je upravo 8,9 miliona evra i u budžetu za 2020. godinu, tačno onoliko koliko su vinari tražili. "Mali korak, tri puta više, doduše, nego prošle godine. Mali korak napred, ali dovoljno nam pokazuje i nama i vama koliko smo ozbiljni da neke stvari promenimo u ovoj industriji da zajedno idemo dalje", kaže Mali. Vinarstvo u Srbiji već porede sa IT sektorom, jer godišnje raste po stopi od 20 odsto. Mogućnosti su mnogo veće, a prvenstvo u razvoju imaće stare domaće sorte grožđa.

Desetogodišnja nacionalna strategija za razvoj vinarstva i vinogradarstva biće usvojena do kraja meseca. Od izvoza vina protekle godine smo zaradili 19 miliona evra a godišnja stopa rasta je oko 20 odsto. Država kaže da je uvidela neslućene mogućnosti za razvoj i najavljuje nove investicije. Reporter: Uoči najvećeg vinskog praznika više od 30 profesora, somelijera i enologa birali su najbolja domaća vina među 295 prijavljenih na manifestaciji Sveti Trifun na Savskom vencu. Pre ocenjivanja sa njima je razgovarala premijerka. Po značaju za privredu Srbije vinarstvo je uporedila sa IT sektorom i najavila investicije od oko 300 miliona evra u tu proizvodnju. Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije: Nema pametnijeg ulaganja nego kada imate potencijal, kada imate nekako urođenu ljubav prema tome od naših ljudi i kada imate sve više mladih ljudi koji se tim bave. Imamo zaista vrsne stručnjake i verujem da kroz tu strategiju, kroz ovakve godišnje događaje da ćemo imati mnogo veći povraćaj na investiciju u narednim godinama. Reporter: Na spisku za državne subvencije su novi zasadi, labaratorijske analize, mašine, oprema, zaštita geografskog porekla. Premijerka napominje da je najbrže rastući sektor turizma upravo vinski i najavljuje obeležavanje vinske rute na autoputu "Miloš Veliki". Srpska vina bi na svetsko tržište trebalo da stignu pod zajedničkim brendom a posebno pažnju dobiće stare sorte grožđa. Stevan Rajeta, somelijer i predstavnik Saveza vinara i vinogradara Srbije': Želimo da pošaljemo sliku svima u svetu da pokažemo da imamo stvarno lepa vina, da imamo kvalitetna vina a da ćemo u narodnom periodu sigurno napraviti još boljea, a u našem okruženju, naša vina su danas istupila ispred svih. Reporter: Na takmičenju se prijavilo 110 vinarija a ocenjivanje u 8 kategorija je tajno. Čaše sa vinom obeležene su šifrom. Gotovo tri stotine vina ocenjivače se elektronski putem aplikacije koja je napravljena specijalno za ovu manifestaciju. Najbolje vino biće proglašeno večeras posle 20 sati a pobedniku će nagrada biti uručena u Kući kralja Petra Prvog. Za Dnevnik  pripremila Marija Miladinović.

LEPOVO: U čast Sv. Trifuna zaštitnika lozara i vinogradara, danas su tradicionalno orezani vinogradi vinarije "Tikveš" na lokalitetu Lepovo, u Severnoj Makedoniji, kako bi rod bio kvalitetan a vinska godina plodna. Orezivanje vinove loze, prema običajima, obavio je generalni direktor vinarije "Tikveš" Radoš Vukićević i makedonski ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Trajan Dimkovski. Kao i svake godine, u orezivanju su učestvovali premijer, predstavnici diplomatskog kora, političkog kora, poslovni partneri i saradnici vinarije "Tikveš", navodi se u saopštenju kompanije. Ovaj praznik simbolično označava početak novog ciklusa proizvodnje grožđa, a mi očekujemo da će ova godina biti odlična za vrhunska vina", rekao je generalni direktor vinarije "Tikveš", Radoš Vukićević, čestitajući praznik lozarima i vinarima. Dodao je da su aktivnosti vinarije usmerene na globalne klimatske promene, kao što je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i da u tom cilju rade na projektu koji će "Tikveš" učiniti prvom "zelenom" vinarijom u ovom delu Evrope koja radi u skladu sa principima zaštite životne sredine.

Izvor: Tanjug, RTV, RTS1, Dnevnik Novi Sad

Premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je danas da će do kraja februara biti usvojena prva desetogodišnja Strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva koja predvidja da se do 2030. godine u taj sektor uloži 300 miliona evra. "Strategija če trasirati put kako da dalje razvijamo ovaj sektor i kako da imamo najkvalitetnije znanje i vina i na taj način predstavimo Srbiju u inostranstvu", kazala je ona na otvaranju ocenjivanja srpskih vina u okviru manifestacije "Sveti Trifun na Savskom vencu", koji je prvi put organizovao Savez vinara i vinogradara Srbije. Vinarstvo za Srbiju, kako je istakla, je veliki potencijal koji ima rast sličan IT sektoru koji iznosi oko 26 odsto godišnje, dok izvoz vinarstva raste po stopi većoj od 20 odsto godišnje. Brnabić je podsetila i da je izvoz vina 2018. godine bio oko 19 miliona evra, i ima jak uzlazni trened, zbog čega očekuje da se on nastavi i narednih godine. Ona je dodala da država već podržava sektor kroz podsticaje za nove zasade vinograda, kompenzaciju trošlkova laboratorija, subvencije za opremi i mašine, za geografsko poreklo, a podrška dolazi i iz EU fondova. "Ovo je važan sektor i za turizam, jer je vinski turizam najbrže rastući sektor turizma u svetu i preko Ministarstva turizma će se uložiti više novca u njegov razvoj", kazala je Brnabić. Kao primer je navela da će se i na auto-putu "Miloš Veliki" narednih meseci postaviti signalizacija za vinske rute i vinare. "Ova sektor nam je pokazao da za dve godine može da se etablira kao jedna od vodećih u našoj ekonomiji, koja na pozitivan način predstavlja Srbiju", kazala je Brnabić. Somelijer i zastupnik Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta kazao je da je cilj skupa na kome se ocenjuju najbolja domaća vina, pomoć u promociji i odabiru najboljih vina iz Srbije, koja bi što bolje trebalo predstaviti svetu. On je istakao da se velika pažnja obraća i na sadnju autohtonih sorti groždja. Dodao je i da se radi na širenju vinogradarskih poseda, kako bi se maksimalno iskoristilo zemljište pogodno za gajenje vinove loze. Savez vinara i vinogradara Srbije prošle godine je osnovalo 12 udruženja vinara Srbije i postavilo kao krovnu instituciju izmedju Vlade Srbije i vinara. Na manifestaciji "Sveti Trifun na Savskom vencu" za ocenjivanje vina se prijavilo 110 vinarija iz Srbije, a ocenu kvaliteta 295 vina, koja su grupisana u osam kategorija, uradiće 32 stručnjaka, medju kojima su enolozi, tehnolozi, somelijeri i profesori. Biće ocenjivana vina koja su registrovana u slobodnoj prodaji i proizvode se u Srbiji, a podeljena su u kategorije: belo vino od autohtone sorte, belo vino od internacionalne sorte, roze vino od bilo koje sorte, crveno vino od autohtone sorte, crveno vino od internacionalne sorte, penušava vina (bela, roze, svih stilova), tradicionalna proizvodnja vina (organska vina, biodinamička vina, oranž i ostala vina rađena po nekoj tradicionalnoj metodi) i slatka i aromatizovana vina. Prvi put u Srbiji će se ocenjivanje vina vršiti uz pomoć aplikacije koja je napravljena specijalno za ovaj skup, kako bi se na taj način izbegle moguće nepravilnosti.

 

Izvor: BETA

Koji je najbolji, a koji najgori vinski trend koji se prepoznaje i u Srbiji, istraživao je portal Vino u razgovoru sa somelijerima.

Tako je Marko Marjanović (Hrastovina) rekao da je jedan od najpozitivnijih trendova sve češće konvertovanje konvencionalnog vinarstva i vinogradarstva u organsko i biodinamičko. Dodao je da je podjednako važna i sve manja tolerancija na invazivne hemijske metode kada je u pitanju zaštita vinove loze u vinogradu i tretman grožđa u preradi.

Prema njegovom mišljenju, jedan od najnegativnijih trendova je vrtoglavo "bustovanje" cena vina poreklom iz Bordoa i Burgundije.

Vuk Vuletić (Podrum Wine Art) je rekao da je najbolji vinski trend početak kreiranja identiteta vinskih rejona u Srbiji kroz specifične stilove i sorte najpogodnije za određene rejone, a najgori trend težnja da se izvoz vina stavi na prvo mesto, ispred prisutnosti i zastupljenosti naših vina na domaćem tržištu.

Miroslav Radojčin (Plantaže 13 Jul) rekao je da je pozitivno to što se sve više prepoznaje činjenica da vinski turizam donosi veliki benefit. Insistira se na lokalnom sortimentu, ne samo karaktera vinove loze, nego i gastronomije, sve više se forsira lokalni karakter vina.

Kao negativan utisak ističe to što restoranima i dalje, kao pre 20 godina, nestručna lica prave vinsku kartu. Dodao je i da bi valjalo primetiti da i sami vinari mogu kolektivno da naprave veći pritisak na ministarstva u vezi sa većim ulaganja u vinski turizam, u vinograde i sam kvalitet vina, odnosno da sami insistiraju na boljoj kontroli kvaliteta.

Nemanja Papić (Iris New Balkan Cuisine) kaže da je odlično to što se u prethodnih godinu ili dve veća pažnja pridaje malim, autentičnim vinarima. Smatra da je sve što se događa na vinskoj sceni dobra smernica za dalja iskustva i delovanja vinara, te da samim tim ne predstavlja nešto negativno.

Mina Majstorović (Square Nine) izdvaja vinare koji se trude da od autohtonih i lokalnih sorti izvuku nešto zaista jedinstveno. Dodaje da trend vina iz amfore u Srbiji možda uopšte nije negativan, ali ga ona ne razume.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2758080/koji-je-najbolji-a-koji-najgori-vinski-trend-u-srbiji

Nepravedno zapostavljena srpska sorta grožđa prokupac, za koju se zna da prvi pisani trag potiče iz 14. veka, posle nekoliko decenija vraća se na domaću vinsku scenu i polako kuca na vrata svetskog tržišta vina.

Šef Кatedre za vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu prof. dr Slavica Todić, koja u sopstvenoj vinariji Doja zajedno sa suprugom uzgaja prokupac, kaže da su ova vina iz godine u godinu sve bolja i da su već izašla iz okvira lokalnog srpskog tržišta.

Prema njenim rečima, prokupac se polako pozicionira na vinskim kartama širom Evrope, ali i u Americi. To je, po njenom mišljenju, prilika da se Srbija prikaže na svetskoj vinskoj sceni autentičnim vinom koje bi trebalo da predstavlja sinonim srpskog vinarstva.

- To su još počeci, ali, da, dosadašnji rezultati jesu svakako vetar u leđa za dalji rad na prokupcu, jer ima mnogo prostora za istraživanja i eksperimente i u vinogradu i u podrumu. Pri tome treba težiti da se u vinu očuva specifičan voćni karakter prokupca i autentičnost podneblja odakle potiče - kaže Todićeva.

Dodala je da su dosadašnja iskustva pokazala da se najbolji rezultati postižu odležavanjem prokupca u srpskom hrastu i pri kombinaciji buradi različite zapremine.

- Stare sorte predstavljaju dragoceni genetički resurs za budući selekcioni rad, hibridizaciju i kao izvor gena koji potencijalno mogu odgovoriti izazovima koje donose klimatske promene. Vina autohtonih sorti privlače pažnju na svetskom vinskom tržištu i svojom autentičnošću doprinose prepoznavanju regiona odakle potiču - kaže Slavica Todić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2744111/vina-od-prokupca-iz-godine-u-godinu-sve-bolja

Na Opštem sudu Evropske unije u Luksemburgu početkom idućeg meseca kreće rasprava o tužbi Slovenije protiv Evropske komisije.Kako pišu mediji u Ljubljani, reč je u slučaju istarskog vina teran, objavili su slovenački mediji.

Prva rasprava o slovenačskoj tužbi protiv Komisije u slučaju teran predviđena je za 3. decembar, objavilo je ljubljansko "Delo", a kao zanimljivost list navodi da bi sud 11. decembra trebalo da odluči je li nadležan za slovenačku tužbu protiv Hrvatske u slučaju arbitraže o granici.Svoje vino, koje se proizvodi na slovenačkom Krasu, Slovenija je patentirala pri Evropskoj komisiji kao "teran" odmah nakon ulaska u EU 2004. te je kasnije uložila prigovor na pokušaj Hrvatske kao nove članice da registruje tradicionalno vino iz hrvatske Istre, poznato pod istim nazivom.

U "vinskom sporu" koji se razvio između dve članice EU i susednih zemalja posredovali su Evropska komisija i poverenik za poljoprivredu Fil Hogan koji he u novoj Komisiji preuzeti mesto komesara za trgovinu.

Delegiranom uredbom iz 2017. Hrvatska je od Komisije dobila pravo da se istarsko vino s oznakom porekla "Hrvatska, Istra" može prodavati i s dodatkom "teran" na nalepnici, ako je ta oznaka istaknuta nešto manjim slovima.

Slovenija nije zadovoljna takvim rešenjem spora pa je na insistiranje svog tadašnjeg ministra za poljoprivredu Dejana Židana, koji je sada predsednik parlamenta, Evropsku komisiju tužila sudu, smatrajući "popuštanje" hrvatskoj strani pristrasnim postupkom Evropske komisije, zatraživši da se delegirana uredba o priznavanju prava istarskog terana povuče.

Slovenija u tužbi tvrdi da je Komisija svojim postupkom "prekršila temeljna načela evropskog acquisa i poverenja u pravo, načelo zaštite stečenih prava, legitimnih očekivanja te načela srazmernosti", prenose slovenački mediji.

Izvor: https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=11&dd=09&nav_id=1614987

Za malo stvari u životu postoji garancija, a pogotovo za uspeh u preduzetništvu i rod grožđa. Svaka branša u kojoj zavisite od sunca i vremena je neizvesna a vinarstvo je jedna od njih.

Ali, kada imate viziju i potrebna znanja, ništa nije nemoguće i uspeh dolazi kao logičan sled uloženog truda. Upravo je to priča o vinariji Aleksić.

Od samog početka, od osnivanja 2006. godine do današnjeg dana ova vinarija je uspela da održi svoj renome.

Zahvaljujući porodičnim vrednostima, u kojima su uvek nalazile motivaciju, tri sestre Aleksić – Dragana, Maja i Marija - već deceniju i po uspešno vode vinariju i dokazuju da je moguće kreirati vrhunske rezultate kao žena u tradicionalnom pozivu kao što je proizvodnja vina.

Temelji vinarije su ekspertiza i stučnost na najvišem nivou. Enolog Jelena Živanović zajedno sa sestrama konstantno radi na usavršavanju proizvoda, čemu su dokaz 74 medalje za kvalitet.

Portfolio vinarije sa 14 etiketa stalno teži ka novinama, pa je poslednja etiketa, penušavac Žuti cvet, sortnog sastava 100% tamjanika, prava inovacija na domaćem tržistu.

Proizvodnja od 500 hiljada litara godišnje, savremena oprema i poštovanje zlatnih standarda u procesu proizvodnje, rezultiraju svake godine rastom tržišne pozcije vinarije.

Sestre svake godine unapređuju koncept u kreiranju premium proizvoda, stalnim usavršavanjem u oblasti enologije i ulaganjem u proizvodnju.Trenutno najveći projekat koji predstavlja veliki korak za vinariju, kao i za osnaživanje juga Srbije jeste podizanje zasada i stvaranje sirovinske baze.

Vranjsko vinogorje spada u Vrtogoski vinogradarski rejon, koji je pod uticajem umereno kontinentalne klime, sa čak 270 sunčanih dana godišnje, svežim noćima i malo padavina, i kao takav je idealan za sazrevanje vinove loze.

Od parcele 70 ha, pod zasadom vinarija Aleksić ima 20 ha, gde su ove godine zasađene internacionalne, a sledeće godine su u planu autohtone sorte. Oživljavanje juga Srbije u smislu poslovnog mapiranja zemlje ovim poduhvatom dobija na značaju.

Zbog specifičnog mikroklimata, teroar vinarije Aleksić je zemljište koje se većinski sastoji od smonice, i tlo je na kojem se već 70 godina u kontinuitetu uzgaja vinova loza. Jedinstvenost ovog podneblja se kasnije reflektuje u vinima i daje im karakterističnost.

Krajnji cilj je da se jedinstvenim načinom sadnje, i ugradnjom sistema za navodnavanje kap po kap dođe do sirovine najvišeg kvaliteta.

Pored velikog broja medalja za kvalitet, vinarija je nosilac nagrade za najboljeg nacionalnog proizvođača od strane AWC iz Beča, kao i nagrade Žena zmaj za preduzetnički poduhvat.

Aleksić vina daruju ono što može da iznedri samo jug Srbije.

Mnoštvo sunčanih dana i posvećenost gajenju vinove loze, vino koje odležava u podrumu sa optimalnim uslovima, darujući mu na svakom koraku ljubav i pažnju - odvaja ova vina od konkurencije.

To su ta jedinstvena vina. Vina, ženskih ruku delo.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2665238/jedinstvena-vina-zenskih-ruku-delo-vredne-preduzetnice-vinarije-aleksic-ozivljavaju-jug-srbije

Vinska sorta "Vranac" neraskidiv je deo vinskog identiteta celog regiona. Unikatnost ove autohtone sorte, njene karakteristike i potencijal su osnova koja se može koristiti kao platforma za još veću promociju "Vranca" kao i drugih vina iz regiona na stranom tržištu. Ovo je bio deo glavnog događaja Svetski dan Vranca 2019. koji je održan u Skoplju u organizaciji udruženja Vina iz Makedonije.

Ovaj događaj se prvi put organizuje i stao je rame uz rame sa drugim međunarodnim danima u kojima se slave različite sorte vina širom sveta. Vinski profesionalci iz celog sveta, specijalizovani novinari, vinske sudije, somelijeri, vinski fotografi i blogeri, kao i brojni ljubitelji vina bili su deo ovog događaja.

Govoreći o "vrancu", predsednik Udruženja Vina iz Makedonije Svetozar Janevski istakao je da je svaki strani vinski stručnjak i ljubitelj vina koji je imao priliku da proba vino proizvedeno od ove sorte bio oduševljen dubokom i intenzivnom bojom, aromama i potencijalom za graciozno starenje ovog vina, njihovu strukturu, karakter i složenost.

- Reč je o "velikoj" sorti vina koja ima potencijal da stoji na istom nivou sa etabliranim i dobro poznatim "Cabernet Sauvignon" ili "Merlotom" i uživa međunarodnu reputaciju. Sada je vreme da se posvetimo regionalnoj komponenti i onome što nas čini drugačijima, unikatnim i omogućava nam da obezbedimo zaslužemo mesto u vinskoj industriji na globalnom nivou - upravo kroz ovu značajnu inicijativu - "Svetski dan Vranca". Cilj je da sve zemlje koje su danas ovde sa nama preko svojih predstavnika, imaju benefit od promocije vina koja sadrže vranac, kao i da otvore vrata drugim autohtonim sortama na svetskom tržištu - rekao je Janevski na svečanom otvaranju manifestacije.

U okviru manifestacije organizovane su panel diskusije i master-klasovi sa svetskim vinskim profesionalcima koji istražuju "Vranac" kao sortu, kao i njen potencijal. Vinski eksperti istakli da je "Vranac" izuzetno značajan za sve zemlje regiona, a poznato je da je poreklom iz Crne Gore. U Makedoniji je od zasađenih 28.200 hektara vinove loze čak 10.800 hektara "Vranca".

Pored stručnog dela, u okviru manifestacije održan je i ekskluzivni salon vina sorte "Vranac" na kome je predstavljeno više vinarija iz zemalja regiona. Vinski novinari iz regiona složili su se da je ova manifestacija od izuzetnog značaja i da su postavljeni ciljevi koji mogu da pomognu svim proizvođačima u narednom periodu, ali je i da organizacija bila na visokom nivou. Sledeće godine manifestacija će biti održana u jednoj od zemalja regiona i u svetu, opet zajedno sa vinarijama iz regiona, navodi se u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2650958/unikatnost-vranca-otvara-vrata-ka-svetskom-vinskom-trzistu

Kilogram grožđa na pijacama u Srbiji košta od 40 do 250 dinara, u zavisnosti od sorte i grada, što je na nivou prošlogodišnjih cena.

Berba grožđa u domaćim vinogradima je u punom jeku, kako kažu vinogradari, s obzirom na velike kiše pa suše, godina je solidna, manje je roda, ali je kvalitet dobar. I pored slabijeg roda nego prošle godine, cena nije otišla naviše.

- Rod je u srednjem Banatu prepolovljen, najviše zbog obilnih kiša, pa i sitnog grada koji je tukao na nekim mestima. Muskat otonel i šardone najgore su prošli zbog neravnomernog cvetanja. Rajnski i italijanski rizling su lepo rodili i tu će biti kvalitetnog vina. Cena vinskih sorti je trenutno oko 50 do 60 dinara po kilogramu i to se neće puno menjati - rekao je Janko Janošik, predstavnik Udruženja vinogradara i vinara Aradac.S druge strane, vinogradari u smederevskom i aleksandrovačkom vinogorju kažu da im je godina išla naruku, poprilično je izdašna, zrno je krupno i ukusno. U smederevskom vinogorju je rod ove sezone smanjen za petinu u odnosu na prethodne godine, ali je grožđe izuzetno dobrog kvaliteta.Obilne padavine, a posle visoke temperature, pomerile su berbu nešto ranije nego prošlih godina, rane sorte su već obrane, a trenutno je u većini naših vinograda berba negde na sredini. S druge strane, u Vršcu očekuju prosečan rod, nešto bolji nego kod kolega sa severa, ali lošiji od onih sa juga. U srpskoj Provansi, na Fruškog gori, ova godina pamtiće se po vrhunskom sovinjonu.

- Na Fruškoj gori prinos je manji za nekih 20 do 30 odsto, ali kvalitet grožđa je dobar, tako da možemo oceniti kako je ovo solidna berba. Bele sorte su lepo rodile, sovinjon će biti odličan. Godina je bila jako teška, mnogo kiše, pa velike temperature tokom jula i avgusta sa simptomima suše. Na kraju treba da smo zadovoljni. Šardone je ove godine slabo rodio u celoj Srbiji, a koliko vidim, i kod merloa će biti problema sa rodom - kaže Dragoslav Ivanišević, direktor Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.Utisci kod šumadijskih vinogradara kažu da je kvalitet dobar, a rod nešto smanjen, jedino su vinogradi sa dobro urađenom zaštitom imali dobar prinos kao i ranijih godina. U Jagodini se očekuju odličan kvalitet grožđa, gde možda malo bude problema sa kiselinama jer je prikupljanje šećera dobro, ali je zbog visokih temperatura gubljenje kiselina naglo, no ne u velikim količinama.

- Rod nije loš, sa berbom kasnimo samo desetak dana, što i nije ništa tragično. Beremo šardone i sovinjon blan, posle idu druge sorte. Nema boljeg tla za proizvodnju vina u Srbiji od našeg. Jedino je danas problem pronaći radnike, berače, pa se snalazimo na razne načine. Tražimo ih i preko Fejsbuka - kaže Slobo Đurić, negotinski vinogradar.Očekuje se da će ovogodišnja berba potrajati do oktobra, kada će biti skinute i poslednje kasne sorte grožđa.Kilogram grožđa u marketima košta od 80 do 100 dinara. Na novosadskim pijacama grožđe je od 90 do 150 dinara u zavisnosti od vrste, a na beogradskim cene su paprenije i kilogram može da ide do 250 dinara.

Stone sorte kao što su hamburg, italija i moldavija na oglasima se prodaju od 40 do 60 dinara. Kilogram belog grožđa za proizvodnju vina, na veću količinu, košta između 45 i 55 dinara. Sorte za roze i crno vino nešto su skuplje, od 40 do 70 dinara po kilogramu.

Sovinjon blan i merlo su 60 dinara po kilogramu, župljanka i frankovka 50 dinara, a hamburg 70 dinara. Kilogram prokupca je 40 dinara, vranca i tamjanike 55, rajnskog rizlinga 40, a portogizera 60 dinara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/vino-kao-biznis-rod-slabiji-kvalitet-bolji-a-cena-ista/n1p8cqp

Ako je vino „nektar bogova“ onda je francuski Bordo mesto gde se osećate kao da ste zakoračili u raj. Grad je nastao kao keltska tvrđava u trećem veku kada je dobio ime Burdigala. Bordo je smešten na samo 45 kilometara od Biskajskog zaliva Atlantika na ruti važnih trgovačkih puteva pa se vekovima razvijao kao trgovinski centar. Danas je glavni grad regije Nova Akvitanija i departmenta Žironda koji važi za najbolju vinsku regiju u svetu.Vinova loza se u ovim krajevima uzgajala još iz perioda starih Grka, ali za masovni razvoj vinske industrije Bordo može da zahvali, verovali ili ne, Englezima i jednoj ženi. Eleonora od Akvitanije (1122. –1204.) bila je jedna od najbogatijih i najmoćnijih žena u zapadnoj Evropi u srednjem veku. Sa samo 15 godina udala se za
prestolonaslednika koji je kasnije postao kralj Luj VII. Rodila mu je dve ćerke, a kako ni posle 15 godina nije rodila sina brak je poništen. Osam nedelja kasnije Eleonora se udala za Henrija, koji je dve godine nakon njihovog venčanja postao kralj Engleske Henri II. Ona je na engleski dvor donela vina iz rodnog Bordoa, koje je razmaženo englesko plemstvo prihvatilo sa oduševljenjem. Trgovina vinima dovela je do velike ekspanzije vinograda na području čitave regije Akvitanije. Uprkos ratovima proizvodnja vina u Bordu je napredovala narednih vekova. Ekspanzija koja traje i danas započeta je u 18. veku koje poznato i kao zlatno doba Bordoa. Danas ova vina se izvoze u više od 150 zemalja širom sveta. Najpoznatija su Cabernet Sauvignon, Merlot i Cabernet Franc. Veoma cenjeno i izuzetno skupo je Château Petrus koje se proizvodi od sorte grožđa merlot i dolazi iz područja Pomerola. Petrus je jedno od najskupljih
vina na svetu, a samo jedna flaša košta oko 1.000 evra. Ukoliko je vino starije od petnaest godina cena se udvostručuje ili utrostručuje u zavisnosti od godine berbe grožđa.
Regija Bordo prostire se na preko 115.000 hektara vinograda i podeljena je između 10.000 proizvođača. Procenjuje se da je godišnja proizvodnja preko šest miliona hektolitara vina. Regija se nalazi na jugozapadu Francuske, a sam Bordo je na obali reke Garona koja u tom delu ima oble obale nalik srpu pa je grad vekovima bio poznat i kao Mesečeva luka. Danas, Mesečeva luka je drugo ime za istorijski centar Bordoa koji je pod zaštitom Uneska. Na levoj i desnoj obali reke nalaze se najbolji vinogradi. Nekoliko kilometra nizvodno od centra grada reka Garona se sastaje sa rekom Dordonja i gradi levkasti zaliv prema otvorenom moru poznat i kao estuar Žironda koji je dug oko 70 kilometara i proteže od atlantske obale do oko 100 km u unutrašnjost.
Zašto je to važno? Zato što u ovoj oblasti zastupljeno nekoliko različitih vrsta zemljišta bogata peskom koje pruža savršene uslove za uzgoj različitih vrsta vinove loze, a tople temperature podstiču snažan rast. Klima je umereno primorska sa toplom Golfskom strujom koja zagreva čitavo područje.
Zbog toga ovu regiju retko pogađaju prolećni mrazevi, a grožđe zri sve do oktobra. Jedini problem je velika vlažnost i česte kiše koje dolaze sa Atlantika koje ne utiču previše na samu vinovu lozu i grožđe. Reka Garona je izuzetno važna za ovu regiju i to ne samo zbog vode. Na levojobali gaji se grožđe od kojeg se prave teža, gušća crvena vina. Na samom jugu leve obale raste belo grože od koga se prave izuzetna bela i čuvena dezertna vina. Desna obala reke je poznatija po proizvodnji mekših, bistrijih, elegantnijih vina. Garancije kvaliteta vina imala je presudnu ulogu u izgradnji međunarodne reputacije Bordo vina. Prva klasifikacija urađena je 1855. na zahtev Napoleona III koji je tražio da se potvrdi savršenost vina iz Žironde. Ovaj sistem važi i danas, a od
1973. godine bordoška vina su zaštićena i oznakom geografskog porekla. To značida vino mora da bude proizvedeno u sopstvenim vinogradima, da mora da odleži u podrumu u buretu, a vina su podeljena u pet kategorija od Premier Grand Cru do Cinquime Grand Cru.
Bordo ima jedinstvenu trgovinsku strukturu, koje je poznata pod nazivom La Place de Bordeaux. Najbolja vina se ne prodaju direktno već negociantima (preprodavci) koji zatim prodaju vina. Transakciju između negocianta i proizvođača uređuju brokeri, koji dobijaju nadoknadu obično dva odsto od vrednosti vina. Inače, vina iz ove regije imaju u imenu „Chateau“ (zamak) zato što u okviru svakog vinograda u Bordou postoji jedan zamak ili gazdinstvo koji se naziva Chateau. Crvena vina iz Bordoa Englezi zovu Claret.
A, gde je vino tu je hrana. Uspon vinarstva pratio je i razvoj gastronomije na koju su uticali su Španci sa juga, kontinentalna Francuska i Englezi sa severa. Kuhinja Bordoa se mahom zasniva na mesu i divljači sa jakim i teškim sosovima. Poznati su i po tartufima, ostrigama, vrhunskim sirevima, ali glavna zvezda lokalne kuhinje su guščije i pačije paštete. Uz sve to čaša dobrog vina vrhunac su uživanja i za najprobirljivije hedoniste koji dođu u Bordo.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31