Prema najavama iz Vlade, država je odlučila da snažno podrži razvoj vinogradarstva i vinarstva u Srbiji. Strategija razvoja vinarstva do 2030. godine treba da bude pripremljena u narednih nekoliko nedelja. Svoje mesto u tom dokumentu imaće vinogradari i vinari sa Subotičko-horgoške peščare na kojoj se uzgajaju poznata vina sa peska.Više od vek i po porodica Lasla Huperta u Hajdukovu bavi se uzgojem vinove loze i proizvodnjom vina. Na oko 10 hektara godišnje proizvedu oko 30.000 litara vina, svetskih i autohtonih vrsta."Na kućnom pragu je najbolje prodati vino, jer to donosi najviši profit za vinogradara. Domaćin ima računicu jer su tu i noćenja i izdaci za hranu. Važno je da se ulaže u degustacionu salu, u prenoćišta i u restoranske usluge", kaže Laslo Hupert.

Posle 11 godina rada, vinarija "Zvonko Bogdan" postala je prepoznatljiva na srpskom tržištu. Na svojih 60 hektara pod vinovom lozom, godišnje proizvedu više od 300.000 litara vina. Gosti, posle obilaska vinarije, degustiraju vina u upečatljivom ambijentu.

"Recimo da je do sada država dosta uradila za sadnju, za proizvodnju i u poslednjih par godina za vinski turizam. Mislim da je bitno da država napravi drugi korak, mnogo značajniji za nas, a to je plasman proizvoda i zaštita od uvoza", navodi Srđan Lukajić, enolog vinarije "Zvonko Bogdan".

Država želi da se povećaju zasadi pod vinogradima u Srbiji, a tome će doprineti konkretne mere koje će se naći u strategiji razvoja ove grane poljoprivrede.

"Ima dve grupe mera: jedna koja se tiče nabavke opreme za vinarije, objekata koje su u funkciji vinarija, pre svega mislim na degustacione sale, na objekte gde se proizvodi vino. Što se tiče vinogradara to je podizanje novih zasada. Ima i treća stvar koju ćemo uvesti kroz strategiju: to je izgradnja infrastrukture da bi se pristupilo vinarijama", ukazuje ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Subotički vinari već u velikoj meri koriste podsticaje države za sadnju i novu opremu. Pomoć države u plasmanu i promociji srpskih vina na novim tržištima biće dragocena za sve vinske regione u Srbiji.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3720914/suboticki-vinari-vec-koriste-podsticaje-drzave.html

Dušan Janjić, leskovački vinogradar, sa svojom vinovom lozom u ataru sela Živkovo i Rekovac, menja trend koji postoji već nekoliko godina,da se vinogradi ne obrađuju i napuštaju već postojeći zasadi.

Janjić je zadovoljan ovogodišnjim rodom, a i procene stručnjaka iz PSSS Leskovac su pozitivne.

“Ova godina je jedna od boljih u poslednjih deset, pogotovo je to sad izraženo pošto od 2013. i delimično 2017. sve ostale godine su bile kišne i nepovoljne za nas vinogradare”, kaže za Jugmediu Dušan Janjić, vlasnik vinograda i vinarije “Stara priča”.“U našim zasadima imamo trenutno aktuelne internacionalne sorte:”Sovinjon beli”,”Šardone”,”Crni Burgundac”,”Merlo”, “Kaberne sovinjon” i “Muskat Hamburg”, ističe Janjić.

“Ukupna površina naših zasada je 27 hektara, od kojih je 13,5 hektara u selu Živkovo,dok je 13,5 hektara u Rakovcu ( Bujanovačka banja) gde nam se nalazi i podrum „Stari dani“ za sada ima 5 etketa (vrsta vina) „DERT“, „Basma“, „Kalabalak“ , zatim „ABER“ i „ALAL“.

Janjić kaže da je tržište , što se tiče broja vina, dosta bogatije u odnosu na ono od pre 30 godina, ali se na njemu nalaze vina različitog kvaliteta i porekla.

“Inostrana vina boljeg kvaliteta uglavnom su cenovno nedostupna velikom broju ljubitelja vina i na jugu Srbije skoro da ih nema. Južna Srbija je još uvek veliki potrošač makedonskih vina”, ocenjuje Janjić.“Od velikih podruma ostao je još samo “Rubin” dok su ostali vinarski giganti, poput “Navipa”, “Vršačkih vinograda”, “Župe”, uglavnom izgubili trku sa jeftinim vinima iz Makedonije. Na tržištu se sve više pojavljuju vina manjih proizvođača iz Srbije, od kojih su najpoznatiji „Radovanović“, „Kovačević“, „Aleksandrović“, ocenjuje Janjić.

On dodaje da je pojavom manjih vinarija Srbija krenula putem tradicionalno razvijenih vinarskih zemalja, Francuske, Italije, Portugalije, Španije.

“Pad površina pod vinogradima je vidljiv u svim vinogorjima Srbije”,ocenjuje Janjić.“Vinogradarstvo prati sudbinu čitave poljoprivrede u Srbiji i neophodna je dugoročna strategija države prema poljoprivredi i vinogradarstvu. Vinogradari iz nama susednih država Makedonije i Bosne i Hercegovine imaju redovne godišnje subvencije u proizvodnji grožđa od 500 evra po hektaru,što kod nas nije slučaj”.

“Kod nas kao i u svetu trenutno je trend vina koja su zadržala arome grožđa, odnosno mirišljava vina, tu pre svega mislim na muskatne sorte poput naše Tamjanike”, kaže Janjić.

“Ova godina je bila u celini dobra za vinogradare, suša u razvojnim fazama, a naročito u sazrevanju odgovarala je vinovoj lozi. Prinosi su od 6 do 7 tona po hektaru za vinske sorte i do 12 tona za stone sorte. Što je rod manji to je kvalitet grožđa bolji“, ocenjuje stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS Leskovac Aleksandar Mitić.

Izvor:https://jugmedia.rs/vinogradarstvo-prati-sudbinu-citave-poljoprivrede-u-srbiji/

U Beogradu je 1. jula 2019. godine uz podršku institucija i Vlade Republike Srbije osnovan Savez vinara i vinogradara Srbije što je zapravo istorijski trenutak za jednu od najživljih i najperspektivnijih grana domaće privrede. Na ovaj način stvoreno je prvi put telo koje može biti ravnopravan i relevantan sagovornik sa odgovarajućim organima Republike Srbije.

Nacionalna organizacija objedinjava svih dvanaest trenutno postojećih regionalnih udruženja vinara i vinogradara u Srbiji, a za predsednika Saveza izabran je Božidar Aleksandrović, nekadašnji predsednik i istaknuti član dosad najaktivnijeg i najuspešnijeg regionalnog udruženja vinara Šumadije.

Ovaj Savez je u startu obelodanio da ima ambiciozne planove, a kao glavni cilj u početku, ističe se izrada strategije razvoja vinskog sektora u Srbiji kroz razvoj vinogradarstva i vinarstva, razvoj vinskog turizma, razvoj i promocija vinskih regija, te promocija srpskih vina u zemlji i inostranstvu.

- Ideja, i to dobrih je mnogo - tvrdi predsednik Udruženja vinara i vinogradara Šumadije Veselin Despotović, koji je predsedavao osnivačkom skupštinom na kojoj su usvojeni Osnivački akt, Statut i istovremeno formirani organi Saveza: Upravni odbor (UO), Nadzorni odbor (NO) i zastupnik Saveza, kao i predsednik i zamenik predsednika UO.

Za člana NO izabran je Dragan Krgović (Šumadija), za zastupnika Stevan Rajta, a za njegovu zamenicu Leposava Milić. Preostali članovi UO su Marko Malićanin (Tri Morave), Aleksandar Stojaković (Beograd), Srđan Petrović (Metohija) i Nikola Mladenović Matalj (Negotinska krajina). Na prvi pogled bilo je uočljivo da nema predstavnika veoma brojnog Uduženja "Srem - Fruška gora"...

- Nema tajne - potvrđuje Despotović - U okviru postojećih 22 rejona, aktivno je ukupno 12 udruženja od čega do sad, samo šest sa oznakom geografskog porekla. Cilj nam je da uskoro tu oznaku ponese svih 12 udruženja, a što se tiče vinara sa Fruške gore, njihovi predstavnici su učestvovali na osnivačkoj sednici i već tokom leta zauzeće svoja mesta u nacionalnom Savezu.

Osnivanje ovog Saveza samo je prvi korak, ocenjen kao istorijski, jer se dogodio i iniciran je od strane Vlade Republike Srbije. U ponedeljak 8. jula održaće se razgovori sa nadležnim ministrima kad se očekuje potvrda procesa, a potom kreću medijske kampanje.

- Bilo je važno napraviti srpski nacionalni savez vinara - kaže čuveni somelijer Stevan Rajta, sada u funkciji zastupnika Saveza - To je važno i ozbiljno zato što želimo da povećamo kvalitet i kod vinogradara i vinara, a posebno prodaju vina. Prvo kod nas a kasnije i u inostranstvu. Puno tu treba strategije, dosta se još radi na njoj, ali na osnivačkom sednici je iza nas bila zastava i grb Srbije što dovoljno pokazuje ko stoji iza toga, i da to nije bio nekakav skup entuzijasta. Sve to što radimo trebalo bi da bude na papirima do polovine oktobra kako bi se naši ciljevi ugradili u budžet Republike Srbije, što opet znači da bi već od prvog januara mogli da koristimo sredstva iz budžeta. Takođe treba reći da će se ova priča paralelno raditi i za proizvođače rakija, a sve mora biti javno i transparentno.

I na kraju možemo pomenuti da je inicijalna ideja stvaranja ovog Saveza, ovaj put krenula od najvišeg vrha srpske države i institucija.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2563481/osnovan-savez-vinara-i-vinogradara-srbije

Svaki vinograd ima specifične uslove gajenja i svaki vinogradar osluškuje vremenske prilike i kondiciju svojih čokota pa se odluči ili za kraj decembra i početak januara ili da sačeka Svetog Trifuna, i sa rezidbom počne tada.

Orezivanje vinove loze je veoma značajna agrotehnička mera i predstavlja, slažu se svi stručnjaci i proizvođači, najvažniji korak u gajenju loze. Orezan vinograd uvek daje lepše, krupnije i kvalitetnije plodove, sa većim sadržajem šećera i suve materije. Kod mladih vinograda se rezidbom mlada stabla formiraju, a kod već formiranih stabala rezidbom se godinama održavaju kvalitetni čokoti. Rezidbom se reguliše sve što je neophodno za dobar rod- broj željenih rodnih okaca, lastara i planira se broj grozdova na čokotu, a tako se direktno kontroliše rodnost, utičemo na budući kvalitet kako grožđa, tako i vina kao krune proizvodnje.

Zaštita od niskih temperatura je neophodna svim vinogradima, a mladim posebno. Mi na sreću nismo imali tokom ove zime izrazito niske temperature, pa nije bilo teško štiti vinovu lozu. U godinama kad dođe do jako niskih spoljašnjih temperatura neophodno je sprovesti sve mere zaštite u dogovoru sa savetodavcima za vinogradarstvo na svakom terenu posebno.

Tokom zime vinova loza samu sebe štiti mirovanjem!

Zbog prolećnih temperatura vazduha u januaru i vinogradari su strepeli da li će im topla zima naneti veliku štetu. Svaki zimski dan koji smo imali sa temperaturom iznad 12 stepeni celzijusa je mogao da izazove buđenje vegetacije. Kad bi u nastupajućim danima došlo do naglog mraza postojala bi realna opasnost od oštećenja vinograda. U takvim uslovima prvo bi staradali tek podignuti mladi zasadi.

Ali niže temperature u mesecima kada i treba da bude hladnije vreme nisu neprijatelji gajenih biljaka, pa tako ni vinove loze. Hladno vreme tokom zimskih meseci je važno i za razvoj višegodišnjih biljaka, kako bi i one prošle kroz sve neophodne fiziološke procese.

Blage temperature u januaru povoljno utiču na čokote, lastari su čitavom svojom dužinom dobro sazreli, jedina opasnost trenutno preti od pojave štetočina i gljivičnih oboljenja.

Rezidba u rodnim vinogradima

Rezidba na zrelo, zimska rezidba, u rodnim vinogradima obavlja se u periodu mirovanja loze. U našim uslovima, rezidba se može vršiti u jesen tokom zime i u rano proleće.

Zimska rezidba treba, odnosno rezidba na zrelo treba da bude završena pre kretanja vegetacije u proleće. Kad govorimo o zimskoj i ranoj prolećnoj rezidbi, zapravo mislimo na istu rezidbu jedino što vreme rezidbe bira svaki vinogradar posebno u odnosu na uslove u svom vinogradu. Uvek mora da odluči sam vlasnik vinograda sagledavajući sve faktore, koji se uvek razlikuju od vinograda do vinograda kada će početi sa ovim velikim poslom.

Uvek je najbezbednije sa rezidbom početi nakon 14. februara, posle Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda, i to prvo rezanjem slavskog kolača u vinogradu i zalivanjem čokota crvenim vinom. Vremenski uslovi nakon tog perioda treba da obezbede veći uspeh od rezidbe. Teško je mnogim vinogradarima da sačekaju ovaj period, zbog malog broja iskusnih majstora koje mogu da angažuju na velikm površinama pod vinogradima. U višečlanim porodicama i vinogradima podignutim na manjim površinama ovaj način organozovanja je znatno lakši. Sa rezidbom se nastavlja tokom proleća.

 

Sprečiti infekciju na mestu rezidbe

Obavezno treba rezati sa oštrim i dezinfikovanim čistim makazama, pod pravilnim uglom, koji uvek mogu da vam pokažu i stari vinogradari, ali i savetodavci, i to pazeći da oštrica makaza bude što bliže čokotu.

Pored toga, obavezno je primeniti mere borbe protiv korova. U mladim vinogradima je preporuka da to budu mehaničke mera, a ni u kom slučaju hemijske. U mladim vinogradima je prosto zabranjeno koristiti herbicide i to do treće godine uzrasta, kako bi se izbegla oštećenja koje bilo koje hemijsko sredstvo može naneti listovima vinove loze.

U prvim nedeljama kad je primetno kretanje vegetacije, kad mlada loza dostigne 15-20 cm visine, nije potrebno obavljati nikakvu zaštitu, ni mehaničku pa iako bude više padavina, jer su sve sadnice na tržištu sertifikovane i zdravstveno bezbedne.

Dakle savet je bolje obezbediti više ruku i makaza i krenuti u rezanje vinograda u drugoj polovini februara, i očekivati sunčano leto, sa prosečnim dnevnim temperaturama, i padavinama ispod proseka koje će obezbediti odličnu berbu i mogućnost da se sav uloženi trud i rad-isplati i naplati!

 

izvor : https://www.agromedia.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30