Jedno od najlepših mesta koje okružuju Grocku, Brestovik, nalazi se jugoistočno od ove varoši, u neposrednoj blizini Dunava. Da je u Brestoviku bilo života još vrlo rano, svedoči kasnorimska grobnica, koja se i danas tu nalazi i čuva, i za koju postoji pretpostavka da je bila, (bar neko vreme), grobnica Svetih Ermila i Stratonika, prvih beogradskih svetitelja. U prilog tezi da je Brestovik vrlo rano naseljen, stoji i činjenica da su se ispod „Rujišta“ ikopavale cigle, veliko kamenje i rimski novac.
Današnje naselje osnovano je za vreme vladavine Knjaza Miloša. Iz pisma, koje su Marko Živanović, Rade Jerković, Jovan Jovićić, Obrad Mitrović, Velja Gajić
i Blagoje Horvat poslali Knjazu Milošu 1836. godine, da se zaključiti da je selo osnovano 1827. godine. Oni su pisali Knezu da je „nastala deveta godina kako se s dozvoljenjem Vaše Knjaževačke Svetlosti u Mezgraju Aliju, zvanom Brestovnik, naselismo, do današnjeg dana ne poštedismo veliki trud položiti, dodatu zemlju istrebiti i obrabotavati za uživlenije naše.“
Posetili smo porodicu Milana Banzića, rodom sa Kosova, koji već 22 godine živi u Brestoviku. Sestra mu je živela tu, tako je i došao, upoznao suprugu Draganu, i tu i ostao. Dragana je imala 3 ha zemlje a on je u zakup uzeo još 5 ha.

,,Većina stručnjaka tvrdi da se primenom pravilne agrotehnike mogu se povećati prinosi, plodnost zemljišta i ono što je najvažnije za buduće genercije - očuvati zdrava i nezagađena sredina. Bilo da ste ratar, voćar ili se sporedno bavite poljoprivrednom, morate na odgovarajući način da obrađujete svoju zemlju, ističe Milan.
Posto je Brestovik voćarski kraj, Milan gaji breskve, jabuke, kajsije, šljive, grožđe. Vinograd je na 2 ha i gaji sortu kardinal.

,,Veoma je prinosna sorta, prinos grožđa varira od 20.000-25.000 kg/ha. Prema plamenjači je veoma osetljiva, prema pepelnici srednje, a prema sivoj plesni srednje, priča nam Milan i dodaje: Ako u fazi sazrevanja grožđa nastupi kišni period dolazi do pucanja pokožice što se smatra najvećom manom ove sorte.“
Grožđe sazreva veoma rano. Šira sadrži 14-18 % šećera i 4-5 g/l ukupnih kiselina. Grožđe je veoma ukusno za potrošnju u svežem stanju, odlično podnosi transport. Na 2 ha, gaji breske, jabuke takođe na 2ha sa 11 sorti, mucu, ajdared, delago, gala, greni smit….
Milan nam ističe da nije lako baviti se poljoprivredom. Ima traktor star 42 godina, pre dve godine je konkurisao za sredstva, ali nije dobio jer su naveli razlog da nema boravište u Srbiji. Para kako ističe nema da kupi nov, videće šta će dalje.
Nije do sada tražio pomoć od države, nije dobijao subvencije, jer nije ni konkurisao, osim za traktor. U poslu mu pomaže tašta, supruga i sin, a kada je potrebno unajme i radnike koje plaćaju, 2. 500 dinara dnevno. Proizvode plasiraju u Udovici, a i imaju tezgu u Beogradu. Milanu nije lako, uzeo je i zemlju
pod zakup, ali ne zna da li će uspeti. Po njegovim rečima, teško je jer je otkup jabuka 5 dinara, tako je bilo i prošle godine.
Ovaj kraj najviše muče vremenske neprilike, pre svega grad, koji je pravio i totalne štete. Kupljeno je više protivgradnih raketa, a prognoza se pomno prati. Još jedan ključni problem je nepostojanje sistema za navodnjavanje, koji umanjuje proizvodnju. Dodaje da je projekat urađen, ali da se ništa ne menja već godinama. Veruje da bi proizvodnju pomoću sistema za navodnjavanje povećao za 50 %. Supruga Drgana, je kaže pesimista, sadili su voće za rusko
tržište, a sada se ta breskva prodaje po 18 dinara. Po njenim rečima puno se radi, a malo se zarađuje. Po nenim rečima niske Milan Banzić su otkupne cene a velika ulaganja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Šume u okolini Topole, 28.02.2019  ‒ Na gazdinstvu porodice Glišić, u selu Šume, u okolini Topole Kompanija „Dunav osiguranje” i Udruženja novinara „Agropres“ danas su održale radionicu na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat je stavljen na osiguranje mlađih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca gazdinstava.  Domaćin radionice i nosilac poljoprivrednog  gazdinstva Glišić je sa Kompanijom “Dunav osiguranje” , na drugoj ovogodišnjoj radionici,  zaključio polisu osiguranja, u vrednosti oko 300.000 dinara, kojom će u narednih godinu dana biti osigurana njihova proizvodnja jabuka i šljiva na površini od 2h.

Direktor Glavne filijale „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu Miloš Milosavljević je u obraćanju učesnicima radionice i brojnim novinarima rekao da je Kompanija „Dunav“ pouzdan partner nosiocima poljoprivrednih gazdinstava.

„Dunav osiguranje“ je lider na domaćem tržištu osiguranja, zauzima vodeću poziciju u svim vidovima osiguranja, pa i u osiguranju poljoprivredne proizvodnje. Osiguranje je neophodno za zaštitu od katastrofalnih posledica vremenskih nepogoda i primetno je da ga mnogi poljoprivredni proizvođači shvataju kao primarnu zaštitnu meru.  Opština Topola ima više od  3.500 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, što je najveći broj gazdinstava  na opštini u odnosu na broj stanovnika u zemlji, a osigurano je tek 9 do 12 odsto. Najrasprostranjenije i za razvoj ovog kraja najvažnije kulture su voće: pre svih šljive,  potom slede višnje, jabuke, kruške, breskve, trešnje, kajsije i nektarine, rekao je Milosavljević.

Još jedna od pogodnosti je i ta što poljoprivrednici ne moraju odmah da plate ceo iznos premije, pojasnio je Milosavljević, već samo pet odsto poreza na premiju, dok ostatak mogu isplatiti kada oberu i prodaju svoje proizvode.

Proizvodnja voća  sigurna samo kad je osigurana

Osiguranje ne može da spreči da se dese  vremenske nepogode, ali obezbeđuje  ekonomsku stabilnost, tj. adekvatnu naknadu štete.

Ozbiljna proizvodnja, zahteva i sigurnost i zaštitu. To su glavni razlozi zasto smo danas osigurali proizvodnju voća na otvorenom na površini od 2 ha u najvećoj osiguravajućoj Kompaniji u Srbiji, u “Dunav osiguranju”. Imamo poverenja u ovu kuću, dostupni su nam  i verujemo da će se saradnja razvijati  na obostrano zadovoljstvo. Najveći rizik za poljoprivredu su vremenske neprilike. Poljoprivredna proizvodnja na otvorenom polju zavisi od vremenskih faktora i izložena je brojnim vremenskim nepogodama i rizicima, a osiguranje je pravi način da se zaštiti i upravo je to razlog zašto smo dabnas zaključili polisu, ističe Aleksandar Glišić.

Porodica Glišić iz sela Šume kod Topole se nekoliko generacija unazad bavi voćarstvom. Ima zasade pod različitim vrstama voća na otvorenom. Oko tri hektara je pod zasadom nekiliko sorti  jabuke,šljive i ostalih vrsta voća .U svom gazdinstvu poseduju i hladnjaču za čuvanje jabuka .Takođe, napravili su i  sistem za navodnjavanje, raspolažu mehanizacijom i priključnim  mašinama kako bi održavanje zasada brže i efikasnije obavljali.

Gratis polisa „čuvar kuće“  za osiguranje imovine

 „Dunav osiguranje“ im je povodom zaključivanja polise za osiguranje primarne poljoprivredne proizvodnje  poklonilo polisu  „čuvar kuće“, koja se odnosi na osiguranje imovine, opreme i drugih vrednosti.

Najstariji član ove porodice, osamdesetrtrogodišnji Tomislav Glišić kaže da je ponosan na “punu kuću” koju ima. “Ja sam svom unuku dao imanje, video sam da je sposoban da rukuje zemljom i zato sam preveo zemlju na njega”, kaže pradeka Tomislav.  Pored potpisivanja polise sa porodicom Glišić, komšije i rodjaci ove porodice danas su prisustvovali radionici na temu osiguranja poljoprivredne proizvodnje. Akcenat radionice je stavljen na osiguranje mladjih poljoprivrednih proizvodjača i nosilaca gazdinstava.

Komšija Milovan Glišić na današnjoj radionici imao je priliku da čuje nešto više o osiguranju poljoprivrede u ‘Dunavu’ i kaže da planira uskoro da osiigura bar jedan deo zemlje koju poseduje.

“Mi gajimo jagodu na dva i po hetara zemlje, pored toga gajimo i jabuke i šljive i planiram u ovoj godini da bar deo zemljišta da osiguram”, kaže Milovan.

„Dunav“ spona sa registrovanim poljoprivrednim proizvođačima

Vlada Republike Srbije odobrava subvencionisanje osiguranja useva i plodova već duži niz godina za registrovanja poljoprivrdena gazadinstva.  Na ovom području subvencioniše se (regresira) 40% iznosa od ukupno plaćene premije osiguranja umanjene za iznos poreza.

-Ministarstvo poljoprivrede je u pogledu osiguranja i drugih mera podrške usmereno na registrovana poljoprivredna gazdinstva, koja su i korisnici usluga “Dunav osiguranja”. Mi cenimo to što je „Dunav osiguranje“ na neki način spona i veza sa osiguranicima kroz ovakav vid edukacije i direktnih susreta sa osiguranicima. Jako nam je važno da te mere budu dostupne poljoprivrednicima”, dodaje Mahmutović.

Topola klasifikovana u najviši razred opasnopsti od grada

Područje oštine Topla  spada u najviši razred opasnosti . Grad pada skoro svake godine i karakterističan je za letnje mesece; najčešće je veličine lešnika i često je praćen nevremenom, nanosi veće štete,  posebno na usevima i voću.

Prošle godine gradom je pogođeno 6.500 h pod voćem što je 85 % ukupne površine voćnjaka. Raspolažemo podatkom da je veoma mali broj zasada na ovom području osigurano. To je glavni razlog da se stalno srećemo s osiguranicima i nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, da razgovaramo na temu osiguranja, da ih edukujemo. Ove radionice su po našem mišljenju jako važne za razmenu iskustava i prezentovanje prednosti i benefita koje osiguranje i polisa osiguranja donosi ”, istakao Miloš Milosavljević direktor GF „Dunav osiguranja“ u Kragujevcu.

 

Više od pola miliona osiguranika zaključilo polisu za životno osiguranje

Radionica u Orašcu bila je prilika i za predstavljanje usluga životnih osiguranja Kompanije „Dunav osiguranje“ .  Iz godine u godinu portfelj životnih osiguranja kontinuirano raste, i u ovom momentu Kompanija je na četvrtoj poziciji na tržištu sa visoko postavljenim prodajnim ciljevima, sa više od pola miliona osiguranika što kroz vidove ličnih individualnih i kolektivnih osiguranja.

-Vrlo čest smo spremni da svoj novac uložimo u neke druge vrednosti, ili njihovu zaštitu, a zaštita ljudskog života je neprikosnovena i treba uvek da bude na prvom mestu. Upravo osećaj odgovornosti prema sopstvenom životu i prema svojoj porodici rađa i potrebu da preduzmemo sve potrebne korake kako bi smo se zaštitili od nepredviđenih a mogućih događaja, da stvorimo lične fondove koji će omogućiti našem potomstvu da donese vrlo značajne životne odluke ili nama da stvorimo osećaj finansijske sigurnosti, istakla je u predstavljanju ove vrste osiguranja učesnicima radionice Slavica Ostojić, šef  Službe za prodaju životnih osiguranja u GFO Kragujevac.

 

Životno osiguranje može da ponudi izuzetno kvalitetne proizvoda sa ciljem da pomogne kad je najpotrebnije. U ponudi Kompanije je nekoliko usluga:  osiguranje Moj život, koje je  najčešći vid osiguranja, stipendijsko  osiguranje kojim možemo omogućiti našoj deci adekvatno školovanje, riziko osiguranje života -posebno osiguranje koje pokriva samo rizik smrti, kolektivno osiguranje penzionera gde obezbeđujemo visok nivo zaštite i finansijskog pokrića uz nisku premiju osiguranja, kolektivno osiguranje zaposlenih za slučaj smrti koje je namenjeno poslodavcima koji ozbiljno i odgovorno razmišljaju o neprijatnim posledicama koje mogu zadesiti porodicu zaposlenog u slučaju njegove smrti.

Osiguranici su često u zabludi da je za  polisa ŽO potrebno mnogo novca i ne razmišljajući o posledicama koje takvo odlaganje može da donese. U momentu kada možemo sebi da priuštimo osiguranje možda su nastupile okolnosti kada sklapanje polise ŽO više nije izvodljivo, ili barem nije više tako povoljno, a novac je sigurno potrošen na manje značajne stvari. Zato ne treba odlagati donošenje tako važne odluke jer zaključenjem ŽO dobijamo mnogo više od samog osiguranja – ulažemo u budućnos, štedimo za sebe i nama drage osobe. Svaka polisa je jedinstvena, kreirana na osnovu osiguranikovih  želja, potreba i mogućnosti. Svojim osiguranicima naši profesionalci uvek stoje na raspolaganju, u svakom momentu mogu da se obrate kompaniji „Dunav osiguranje“ u svim gradovima jer smo prisutni i zastupljeni u celoj zemlji.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vojvodine objavio je Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda i elemenata potrebnih za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja u 2019. godini.

Cilj konkursa je povećanje površina zasada voća pod sistemom protivgradne zaštite, kao i povećanje površina pod novim zasadima voća i vinove loze u Vojvodini.

Za realizaciju konkursa predviđeno je ukupno 190 miliona dinara, a bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 60% prihvatljivih troškova investicije. Maksimalan iznos po jednoj prijavi je 7 miliona dinara, a minimalan 76.800 dinara.

Za sredstva mogu da konkurišu fizička lica i preduzetnici koji su nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzeća i zemljoradničke zadruge, takođe nosioci registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva.

Konkurs je otvoren do 15. marta. Sve detalje konkursa i šta je potrebno od dokumentacije za podnošenje prijave možete pogledati na sajtu Pokrajinskog sekreterijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2404521/raspisan-konkurs-za-sufinansiranje-podizanja-vocnjaka-vinograda-i-hmeljarnika-u-vojvodini-rok

Osnovana vinogradarska zadruga Izba Wine - Dom merloa u Vele polju kod Ništa (Foto: Refat/shutterstock.com) U Vele polju kraj Niša osnovana je vinogradarska zadruga pod nazivom Izba Wine, u kojoj će sorta merlo biti centralni putokaz ka boljem vinskom sutra lokalnih proizvođača, prenosi Vino.rs. Niški rejon bio je godinama gotovo nepoznat na vinskoj karti Srbije, dok se nije na sceni, u početku stidljivo i na manjim vinskim manifestacijama, predstavila vinarija Izba izuzetno upečatljivim merloom koji je brzo stekao širok krug obožavalaca. I dok je Ivan Jovanović, vlasnik vinarije, razbijao glavu kako da skupi sredstva i svom hektaru i po vinograda doda još pola ili čak i ceo, došlo je do neočekivanog, rekli bi filmskog obrta. Tokom posete vinariji Izba leta 2018. godine, oduševljen merloom, ljubitelj vina i preduzimljiv čovek poreklom iz Niša predložio je Jovanoviću da delom finansira zajednički projekat. - Ako u okolini ima dostupne zemlje za vinograde i kad je već zemljište očigledno bogomdano za merlo, zašto se vi sitni proizvođači iz ovog kraja ne udružite, a ja ću vam pomoći da svi zajedno napravimo vinogradarsku zadrugu! Rečeno – učinjeno. Tokom nekoliko meseci formirana je vinogradarska (i vinarska) zadruga pod nazivom Izba Wine, kako bi se brend prepoznao u početku. Za početak sedam proizvođača je registrovano, još dvoje su pripremili zemlju te se priključuju. Ivan Jovanović je postavljen na mesto direktora, kupljeno je i spremljeno za sadnju 11,8 hektara, još nekoliko je u postupku kupovine, a već su odrađeni i dogovori za narednih pet hektara zemljišta uz nadu da će se pronaći još toliko do jeseni kada krenu pripreme za sadnju. U vinogradima će biti posađen uglavnom merlo uz nešto prokupca da se "podvuče srpska linija", te moguće malo kaberne frana. - Stvari se brzo odvijaju. Objekat za proizvodnju i lagerovanje vina gradiće se najverovatnije u Vele Polju i vina će ići najverovatnije pod više etiketa, a u odnosu na veličinu svog vinograda zadrugari će imati udeo u vinima. Radiće se i roze vina, u podrumu će biti i srpskog i francuskog hrasta. Lepe vesti za vinsku Srbiju na startu 2019. godine, piše Vino.rs.

Najpovoljnija ekspozicija terena za vinograd su blage kosine okrenute ka jugu ili jugozapadu. Jugoistočni položaji mogu se koristiti u povoljnim klimatskim uslovima, a severni samo u izuzetno toplim područjima. Za gajanje vinove lože najpovoljniji su brežuljkasti tereni i blage padine, a manje povoljni su ravničarski i tereni sa izraženim reljefom. Naročito su nepeoljne depresije u kojima se zadržava voda, a u njima se skupljaju i hladne vazdušne mase koje mogu dovesti do zamrzavanja loze.

Po stepenu inklinacije (nagnutosti) zemljišta se svrstavaju u sledeće kategorije: blago nagnuta zemljišta, s padom do pet stepeni, nagnuta zemljišta, s padom do deset stepeni, strma zemljišta sa padom od deset do 45 stepeni. Najpovoljnija zemljišta za gajanje vinove loze su blago nagnuta zemljišta do deset stepeni.

Opštirnije u novom broju Agrobiznis magazina

Izvor: Agrobiznis magazin

BAČVE su hrastova burad većih dimenzija od 1000l i više, a često su zapremine od  2000-5000l sa velikim otvorom kroz koji se neretko može provući odrasla osoba kako bi iznutra očistila i pripremila bure pre njegove upotrebe. Pravilnim održavanjem bačve se mogu koristiti nekoliko decenija. Velike bačve se proizvode od hrastovog drveta, a najčešće se koristi slavonski hrast kitnjak (Quercus Petraea). Postoji vrlo praktičan razlog zbog kojeg se ovaj hrast koristi za bačve, a to je dobra otpornost na „curenje“ odnosno kada se iz njega vino istoči pa se nakon kraćeg perioda ponovo napuni. Bačve se osim za odležavanje vina mogu koristiti kao fermentori, u tom slučaju se pored samog drveta pojedini elementi izrađuju od inox-a.

 

 

Kada se koristi barik, a kada bačva?

 

Barik burad imaju značajno veći uticaj na aromu, taninsku strukturu i ukus vina za razliku od bačvi. Razlog tome je upravo zapremina barika koja je često deset ili više puta manja od zapremine bačvi, pa je samim tim kontakt vina sa hrastovinom značajno veći, a naravno i nagorevanje odnosno tostiranje istog dovodi do intezivnijeg uticaja drveta na vino.S druge strane bačve imaju značajno manji uticaj na karakter vina, odnosno sazrevanjem u njima vina imaju izraženiji sortni miris i ukus u odnosu na vina koja sazrvaju u baricima.

Vinari koji svojim umećem znaju da odrede koji tip barika da koriste, stepen nagorelosti i dužinu perioda sazrevanja napraviće kompleksno vino vrhunskog kvaliteta. Poenta cele priče je da se nađe savršen odnos vina i barika. Ukoliko je sazrevanje kratko, jedva se može primetiti da je vino odležalo u bariku, a sa druge strane ako je vino sazrevalo isuviše dugo dolazi do efekta prebarikiranog vina gde su arome bureta potpuno nadvladale arome vina. Kada je mera prava dobija se vrhunsko vino gde je sazrevanje u bariku doprinelo boji, aromatskom kompleksu, taninskoj strukturi i ukusu vina.

Prilikom upotrebe novog barika uticaj na karakter vina je oko 50%, kod drugog korišćenja 25%, a kod trećeg manje od 10%. Posle trećeg korišćenja uticaj barika na vino je već veoma mali pa se takva burad više ne upotrebljavaju za sazrevanje vina. Što vino iz iste berbe duže odležava u bariku to su sve manje mogućnosti da se to bure iznova koristi za vino iz naredne berbe. Postoji i treća varijanta, a to je sazrevanje vina iz iste berbe u baricima i u bačvama. Da li će vino prvo sazrevati u bariku, a potom u bačvi ili obrnuto zavisi isključivo od enologa.

Bitna stvar je svakako pravilan odabir sorte vina. Jednostavno određene sorte ne trpe sazrevanje u buradima, pogotovo u bariku. Bele sorte se ređe barikiraju, a sorta Chardonnay najbolje podnosi barik, zatim Sauvignon Blanc, Riesling, Garganega…

 

Kod crvenih vina situacija je značajno drugačija, veliki broj sorti odlično podnosi barikiranje, a pomenuću neke od najzastupljenijih: Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Malbec, Merlot, Montepulciano, Sangiovese, Syrah, Grenache, Tempranillo…

Period sazrevanja vina u baricima je uglavnom od 6 – 36 meseci, dok u bačvama vino pogotovo crvena retko kada sazrevaju kraće od 12 meseci pa do 36 meseci. Naravno i ovde postoje odstupanja u zavisnosti od sorte i željenog finalnog karaktera vina.

 

Francuski i Američki hrast se uglavnom koristi za barike, dok se slavonski hrast koristi uglavnom za bačve.

Francuski hrast se deli na nekoliko tipova, a najpoznatiji su Allier i Tronçais (Quercus Sessilis) koji dolazi iz oblasti Auveregne, zatim Vosges, Limousin, Nevers… Stabla iz ovih šuma se razlikuju pa samim tim poseduju drugačije karakteristike, a najcenjeniji su Allier i Tronçais zbog veoma fine teksture odnosno zrna. Cena ovih barik buradi dostiže nekoliko hiljada eura po komadu.

 

Slavonski hrast koji se koristi za barik burad pripada vrsti Quercus Robur, a često se može čuti naziv hrast lužnjak. Burad visokog kvaliteta od ovog hrasta poizvodi se u Srbiji, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji. Slavonski hrast ima finu teksturu, razlikuje se od francuskog po blažim taninima i nežnijim aromama. Ova stabla rastu sporije i manja su od francuskog hrasta. Barik burad od slavonskog hrasta koštaju od 500-800 eura po komadu.

Američki hrast koji se koristi za proizvodnju buradi uglavnom raste na istočnoj obali u državama Missouri, Minestoa i Wisconsin. Karakteristika ovih buradi je da daju intezivniji miris vanile i tosta kao i određenu dozu slasti.

 

Vino je jedno od najpopularnijih alkoholnih pića u ljudskoj istoriji, koje se smatra jednim od najvažnijih sastojaka mnogih evropskih i mediteranskih kuhinja, odnosno kultura. Postoje razne vrste vina koje odražavaju različita podneblja i klime gde su uzgajane različite sorte vinove loze.

Narandžasta vina - na svetskom tržištu može se kupiti vino narandžaste boje, koje je ime dobilo po boji i ne sadrži nikakve citruse. Ovo vino se fermentiše u posebnim glinenim posudama, a zrna se ne odvajaju od opne, koja vinu daju narandžastu boju. Narandžasto vino ubraja se u važna i cenjena vina na svetskom tržištu. U svetu postoji mala količina narandžastog vina, pretežno u Sloveniji, Italiji i Francuskoj. Narandžasto vino proizvode mali vinari na tradicionalni stari način proizvodnje. Zbog toga na tržištu ima i visoku cenu. Narandžasta vina imaju ukus meda i slatkog voća. Ovo vino je prihvaćeno kod mlađih generacija, dok starije generacije kažu da narandžasto vino nije inovacija u voćarskoj industriji. Kažu i da nema poseban miris i ukus, samo je mesto na tržištu pronašlo zbog karakteristične narandžaste boje.

foto: https://www.prowein.com/ 

Plava vina - u Španiji, u vinskoj regiji u okolini Madrida, vinari su proizveli posebno vino koje ima plavu boju. Ovo vino se zove „Gik Blue“ i kažu da je nastalo iz zabave. Dobija se mešanjem različitih sorti crvenog i belog vina sa dva organska pigmenta koja im daju plavu boju. Plavo vino ukusom podseća na rizling. Kako tvrde oni koji su ga probali, plavo vino odlično ide uz suši, ribu i paste. Postoji i plavo penušavo vino, koje se pravi od četiri različita tipa grožđa i mešavine ekstrakta cveća i voća. Ovo vino sazreva tri godine i svaka flaša je ručno obeležena. Neobična boja ovog vina pomogla je da se prodaje u velikim količinama i da se jedna flaša prodaje po ceni od oko 50 €.

Penušava vina – sadrže ugljen-dioksid pod pritiskom, pa se pri otvaranju boce javlja prasak ili obilna pena. Kvalitet ovih vina u velikoj meri zavisi od količine ugljen-dioksida, kao i njihov specifičan ukus. Penušava vina su osvežavajuća i imaju prijatan ukus sve dok iz njih ne izađe ugljen-dioksid. Potrošnja ovih vina je velika, zbog jednostavnije proizvodnje i niže cene.

 

Vina sa voćnim ukusima – su vrlo popularna u Francuskoj. Postoje vina sa ukusom lubenice, limuna, mente i aloje. Mlađe generacije su pokazale veliko interesovanje za ova vina, dok su stariji više zainteresovani za tradicionalna crna i bela vina.

Rast tražnje za vinima u limenkama - prodaja vina u limenkama dostigla je prodaju od 6,4 miliona dolara u SAD (2015. godina). Ovo vino je namenjeno mlađim potrošačima, kiselija su u odnosu na vina u flašama.

Frizzante vina -  su vina koja su malo manje penušava od klasičnog šampanjca. U Italiji se ova vina nazivaju „frizzante“, a u Španiji „Vino de Aguja“. Jedno od najpopularnijih frizzante vina je Gavi vino, zlatno žuto vino sa aromom trava, citrusa i jabuke. Pije se uz riblje specijalitete. Ovo vino je najskuplje italijansko vino koje se pretežno izvozi na tržište SAD.

foto: https://www.prowein.com/ 

Organska vina – su vina koja se dobijaju od grožđa uzgojenog na organski način. Bez upotrebe mineralnih đubriva i pesticida, proizvodnja ovog grožđa i vina iziskuje primenu brojnih pravila i kriterijuma. Usled povećane tražnje, interesovanje za organska vina je sve veće. Mnogobrojna statistička istraživanja pokazuju da organska vina najradije piju mlađe generacije, kao i da se za njega više interesuju oni koji manje zarađuju. U svetu nemaju velike količine organskog vina, pa je tako još uvek aktuleno tradicionalno vino.

Rast tražnje vina u domaćinstvima a opadanje tražnje u restoranima – visoke cene u restoranima dovele su do pada tražnje i potrošnje vina. Ljudi žele da piju vino u kućnom ambijentu, uz porodicu u prijatnoj atmosferi, a uz to i po dosta nižoj ceni.

Srpska vina na sajmu u Dizledorfu

Na nacionalnom štandu Srbije velikoj sajamskoj publici predstavljene su „Vinarija Trivanović“ Erdevik, „Vinarija Aleksandrović“ Topola, „Vinarija Lastar“ Rekovac, „Vinarija Zvonko Bogdan“  Subotica, „Vino Budimir“ Aleksandrovac, „PP Erdevik“ Erdevik, „Rubin“ Kruševac, „Vinarija Aleksić“ Vranje, „Vinarija Despotika“ Smederevska Palanka i „Vinarija Virtus“ Žabari.

Selekcija izloženih domaćih vina izazvala je veliku pažnju posetilaca, a interes stranih distributera koji su posetili nacionalni štand potvrđuje da su srpska vina prepoznata kao kvalitetna i konkurentna.

Više o ovoj temi u Agrobiznis magazinu za april 2018. www.agrobiznis.rs  

 

foto: https://www.prowein.com/ 

Kako bismo pravilno planirali i u pravo vreme obavljali agrotehničke mere i mere zaštite, neophodno je poznavanje biološkog ciklusa vinove loze. Iako se biološki ciklus završava zrenjem i berbom grožđa, to ne znači da radovi u vinogradu prestaju. Izreka „da vinograd traži slugu, a ne gospodara“ potvrđuje svoju tačnost činjenicom da ni posle berbe za vinogradare nema odmora.  Naprotiv, u vinogradu u periodu od novembra do februara meseca, vinogradare očekuje niz poslova:

  • zaštita čokota od niskih temperatura;
  • jesenja duboka obrada zemljišta;
  • jesenje đubrenje;
  • ispitivanje potencijalne rodnosti;
  • rezidba.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

 

SAVETI: Zaštita vinove loze od izmrzavanja 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3139-saveti-zastita-vinove-loze-od-izmrzavanja

 

Mlada loza je veoma osetljiva na zimske, prolećne i jesenje mrazeve. Zaštita loze od izmrzavanja zimi, obavlja se tako što se posle opadanja lišća, loza zagrne. Treba zagrnuti najmanje 5-6 najnižih okaca na lastaru. Zagrtanje treba izvršiti umereno vlažnom zemljom.

Zagrtanje se može obaviti mehanizovano uz pomoć plugova zagrtača, a nakon toga obavlja se i ručna korekcija. Sa zagrtanjem se započinje po završenoj berbi, pa sve do pojave jačih jesenjih mrazeva.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. oktobra. 

 

Sve više mladih u vinogradima, a vino ove godine će biti...

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3105-sve-vise-mladih-u-vinogradima-a-vino-ove-godine-ce-biti

 

Gajenje vinove loze i proizvodnja vina u našoj zemlji imaju veoma dugu tradiciju. Osamdesetih godina Srbija je imala oko 100.000 hektara pod vinogradima i izvozila je vina u vrednosti od preko 50 miliona dolara. Međutim tokom devedesetih godina, kada smo kao zemlja bili izloženi atipičnim procesima i vinogradarstvo je kao i druge oblasti doživelo krah. Poslednjih godina, možemo reći da se vinogradarstvo vraća na staze uspeha, i to pre svega zahvaljujući snažnoj kampanji ministarstva poljoprivrede koje podstiče investicije u ovu oblast. Ta podrška ogleda se pre svega u subvencijama i to za lozne kalemove u iznosu 100 %, a za opremu u vinogradarstvu u iznosu od 50%. Takođe vina sa geografskim poreklom sada su zaštićena izdavanjem evidencionih markica. Naravno da troškovi podizanja vinograda nisu mali, jer po jednom hektaru potrebno je izdvojiti između 17.000 i 20.000 evra. Uz činjenicu da se prvi rod dobija tek u trećoj godini potrebno je i strpljenje, ali se nakon toga višestruko isplati. A šta je potrebno znati da bi se podigao vinograd? Pri podizanju vinograda faktori koji imaju odlučujući uticaj na vinovu lozu su svakako klima i zemljište. Klimu određenog područja čine: temperatura, vlaga, vetar i broj sunčanih dana tokom godine. Za uspešnu proizvodnju grožđa najpovoljniji su rejoni sa umerenom klimom. Temperatura je važan činilac za rast i razvoj vinove loze. Ali potrebna količina temperature zavisi od fenofaze u kojoj se loza nalazi. . Pri pupljenju optimalna temperatura je između 10 i 20 OC. Za intenzivan razvoj vinove loze i razvoj okaca potrebna je između 25 i 30 oC. Temperatura niža od +15 oC izaziva usporen rast odnosno cvetanje. Najpovoljnija temperatura za razvoj i sazrevanje bobica grožđa je između 28 i 32 oC, a pri vrednosti ispod 14 oC sazrevanje se usporava. Vlaga je značajna za vinovu lozu jer se pomoću nje transportuju neorganske materije od korena do lišća. Na normalan razvoj veliki uticaj ima i vlaga koja se nalazi u vazduhu u vidu vodene pare. Najpovoljnija vlažnost vazduha je od 70%-80%. Za vegetaciju vinove loze bitna je i količina padavina i kako su one raspoređene tokom godine. U našim uslovima optimalna količina padavina je od 600-800 mm godišnje. Vetar može delovati povoljno ili nepovoljno na razvoj i porast vinove loze. Laki i blagi vetrovi omogućavaju mešanje vazduha kao i lakše i brže sušenje lišća posle kiše, umanjujući time opasnost od gljivičnih oboljenja. S druge strane jaki vetrovi su štetni, jer lome mlade lastare, naglo rashlađuju vazduh, izazivaju hladne kiše, isušuju zemljište, pojačavaju sušu, i povređuju lozu. Svetlost. Vinova loza je izrazito heliofilna biljka, (heliofilan-onaj koji voli svetlost). Ona koristi dve vrste svetlosti, i to direktnu sunčevu svetlost i rasutu, odnosno difuznu. Difuzna svetlost je ona koja se odbija od zemlje ili drugih predmeta. Da bi se obezbedili povoljni uslovi za životne procese vinove loze neophodno je 1200-2000 sati Sunčevog sjaja godišnje. Zemljište utiče na vinovu lovu pre svega svojim mehaničkim i hemijskim sastavom. Veći prosečni prinosi se postižu na dubljim i plodnim zemljištima, ali je procenat šećera u grožđu niži. Na lakšim, propusnim i krečnim zemljištima ostvaruje se manji prinos, ali je kvalitet grožđa i vina daleko bolji. Na zemljištu određenom za sadnju vinove loze mora se pre sađenja izvršiti niz agrotehničkih i meliorativnih mera. Tu se pre svega misli na: krčenje, rigolovanje, odvodnjavinje i navodnjavanje, nivelisanje i đubrenje. Kao najbolji položaj za vinovu lizu smatra se blaga kosina sa južnom i jugozapadnom ekspozicijom i nadmorskom visinom od 100 do 400 m. Sadnja i nega vinove loze Sama sadnja znači odabir željenog sortimenta, utvrđivanje optimalnog vremena i dubine sadnje i razmaka između loznih kalemova. Što se tiče vremena sadnje ona se vrši u proleće i jesen. Mada je kod nas zastupljenija prolećna koja traje od polovine marta do druge polovine aprila. Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, na težim, lozni kalemovi se sade na dubini od 30 do 40 cm, a na lakim, propusnim zemljištima na dubini 60-80 cm. Razmak između loznih kalemova je 1-1,5 m u redu i 2-3 m između redova, što znači da je po hektaru potrebno između 2500 i 3500 sadnica. Naravno lozu je nemoguće gajiti bez naslona jer se tad slabo razvija i napadaju je razne bolesti. Naslon najčešće čini splet stubova povezanih žicom. Čokoti vinove loze u prve 3 godine nalaze se u fazi intenzivnog razvoja korenovog sistema i formiranja uzgojnog oblika. Zato je u ovom periodu neophodna stalna nega. Radovi u prvoj godini – Pošto se u proleće prilikom sađenja loze zemlja u vinogradu prilično ugazi, ona se mora prekopati. Ako se to ne učini, zemlja će se osušiti i na površini se stvara kora koja će ubrzo ispucati. Kao direktna posledica pucanja kore javlja se naglo gubljenje zemljišne vlage što u sušnom periodu može vrlo negativno da utiče na prijem loze. U toku vegetacije iz mladog čokota izbiće zeleni lastar. Obično izbija više lastara, ali se ostavljaju samo 2-3 najjača, koji se vezuju uz naslon dok se slabiji uklanjaju. Radovi u drugoj godini – Čim se zemlja u vinogradu dovoljno ocedi i prosuši od zimske vlage, vinograd se odgrće. Čokoti se odgrću od spojnog mesta. U drugoj godini neophodna je i primena hemijskih sredstava radi zaštite od bolesti i štetočina Radovi u trećoj godini– U trećoj godini se obavljaju sve agrotehničke mere kao i u prethodne dve, s tim što se u trećoj godini javlja i prvi ozbljniji rod pa je u jesen potrebno organizovati berbu. Još jedna važna mera, a koja se stalno obavlja u vinogradu jeste rezidba. U našim krajevima najčešće se primenjuju zimska (za vreme zimskog mirovanja) i rana prolećna (za vreme suzenja loze).

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30