Srbija godišnje proizvede blizu 40 miliona litara vina, a iz Nacionalnog tima za preporod sela Srbije poručuju da će se zalagati za povećanje podsticaja za nove zasade vinograda, posebno za proizvodnju vina sa zaštićenim geografskim poreklom, kompenzaciju troškove laboratorija, subvencije za opremu i mašine.

Ističu da su ulaganja u vinogradarstvo i vinarstvo izuzetno profitabilna i da Srbija ima odlične agro-ekološke uslove za njegov razvoj.

Povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim Nacionalni tim predlaže da ulože sredstva u podizanje vinograda, zasnuju voćarsko-vinogradarsko poljoprivredno gazdinstvo i da se udruže u specijalizovanu vinogradarsko-vinarsku zadrugu.

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić odgovarajući na pitanja zainteresovanih povratnika za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo, a posle konsultacija sa stručnjakom u toj oblasti docentom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragoslavom Ivaniševićem poručuju da su ulaganja u vinogradarstvo i vinarstvo izuzetno profitabilna.

Ministar Krkobabić posebno naglašava da su i u vinogradarstvu i proizvodnji vina imperativ povećanje obima proizvodnje, poboljšanje kvaliteta vina, što se postiže udruživanjem.

- Činjenica da imamo povoljne geografske i druge uslove za gajenje vinove loze, a da smo prošle 2019. godine za uvoz vina dali više od 30 mil USD, podstiče nas da povećamo proizvodnju vinskih sorti grožđa, smanjimo uvoz vina i podignemo kvalitet vina koje će imati višu cenu - rekao je.

Navodi da samo udruživanjem u specijalizovane vinogradarske i vinarske zadruge, a kasnije i stvaranjem složenih proizvodno-prerađivačkih sistema, vinari će moći uspešno da se bave unapređivanjem tehnologije proizvodnje vina, ali i marketingom, koji je nužan preduslov za uspeh na svetskom tržištu. Povećanje poseda gazdinstva koje se bavi vinogradarstvom, koji sada prosečno iznosi 0,28 ha, takođe je moguće pre svega udruživanjem u zadruge.

Krkobabić ističe da je vraćanje starog sjaja vinogradarskim i vinskim zadrugama od vanrednog značaja i za vinski turizam, izuzetno pogodnog i isplativog za seoska domaćinstva u mnogim krajevima Srbije.

Prema podacima Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu u periodu 2012-2018. godina, površine pod vinogradima su povećane za 35% i 2018. su iznosile oko 34.000 hektara.
Prema popisu poljoprivrede iz 2012. godini, u Srbiji se proizvodnjom grožđa bavi 80.341 poljoprivredno gazdinstvo.

Kako navodi stručnjak za vinogradarstvo i vina Dragoslav Ivanišević, Srbija godišnje više uveze nego izveze 10-20 miliona litara vina.

Prema podacima Antona Puškarića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, Srbija godišnje proizvede oko 38 miliona litara vina.

U periodu 2012-2016. godina Srbija je izvozila godišnje prosečno 13,6 miliona litara u vrednosti 16,2 mil USD, dok je u istom periodu uvozila dvostruko više -27,2 miliona litara u vrednosti od 32,6 mil USD.

Spoljnotrgovinski bilans je nešto povoljniji u 2019. godine- izvezli smo 13,3 miliona litara u vrednosti 20.9 mil USD, dok je uvoz te godine dostigao 20,7 miliona litara vina u vrednosti od 30,8 mil USD.

Specijalista za vinogradarstvo Ivanišević poručuje da vinogradarska proizvodnja može biti isplativa na 2-5 ha.
Ističe da je u vinogradarstvu i vinarstvu obrt kapitala je nešto sporiji, jer do dobijanja punog roda protekne četiri do pet godina. Zatim za dobijanje kvalitetnog vina potrebne su još tri, četiri godine. Posle toga sledi pozicioniranje na tržištu, što nije nimalo jednostavno.

Škorić ističe da i proizvođači u vinarstvu moraju menjati navike, moraju se udruživati i unapređivati znanje i tehnologije i pozdravlja najavu da će država u narednih deset godina u unapređenje vinarstva uložiti 300 mil EUR.

Zainteresovanim za ulaganje u vinogradarstvo i vinarstvo poručuje da će na njihov zahtev organizovati posete uspešnim specijalizovanim voćarsko-vinogradarskim zadrugama među kojima su "Trifun i Dionis" iz Beške i "Izba vain" iz Vele Polja, Gradska opština Crveni Krst Niš, koje su od Kabineta za regionalni razvoj dobile podsticajna sredstva u okviru projekta obnove zadrugarstva "500 zadruga u 500 sela".

Akcija dodele bespovratnih sredstava vinagradarskim zadrugama će biti nastavljena i ove godine, dodaje se u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2885987/u-vinu-je-istina-ali-i-veliki-potencijal

Viktor Orban, predsednik Republike Mađarske, iz zvanične posete Beogradu vrati se sa paketom odabranih srpskih vina iz pet vinarija. Orban, koji je održao sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, odneo je sa sobom malu, ali znalački sklopljenu kolekciju vina, koja reprezentuju vinsko blago Srbije.

U paketu su se našli moćni, kremasti i puni šardone Omnibus Lector 2017 kuće Erdevik, kao i najbolje crveno vino vinarije Zvonko Bogdan - Icon Campana Rubimus 2017, kupaža merloa i kaberne sovinjona, koja je osvojila zlato na takmičenju Decanter.

Iz kolekcije župske vinarije Budimir odabran je upečatljivi i rustični prokupac Triada, a Negotinsku krajinu predstavio je višestruki balkanski šampion Kremen Kamen 2017, već legendarni kaberne sovinjon, glavni adut vinarije Matalj. Tu je i kultni beli sovinjon Trijumf Gold 2019 vinarije Aleksandrović.

Viktor Orban takođe nije došao praznih ruku, a uzdarje koje je predao domaćinu u Srbiji sastoji se od dva poklona.

Jedan je veoma retko i cenjeno žestoko piće, vinski destilat Agardi 15 365 napravljen od furminta iz tokajske vinarije Oremus, odležavao 15 godina u buradima u kojima su sazrevala Tokaji Aszu vina. Drugi je kopija izveštaja Stefana Stefanovića, kapetana porečkog, knezu Milošu Obrenoviću, o misiji grofa Ištvana Sečenjija, za uređenje Đerdapa i regulisanje plovidbe Dunavom, od 7. novembra 1834. godine, koji se čuva u Arhivu Srbije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2880427/pet-vrhunskih-srpskih-vina-poklon-za-madjarskog-predsednika-viktora-orbana

Šesti Salon vina Kragujevac, koji je trebalo da se održi 11. aprila u Hotelu Kragujevac, dobio je novi termin - 20. jun, od 12 do 20sati. Na velikom šumadijskom vinskom susretu oko 90 vinarija predstaviće više od 500 etiketa

- Biće, kao i svake godine, slaganja vina i hrane, za šta će se postarati, kako je najavljeno, vrhunski proizvođači sireva, suhomesnatih i pekarskih proizvoda - najavili su organizatori.

U pratećem programu Salona biće održani predavanja i radionice iz različitih oblasti savremenog vinarstva, a događaj će poslužiti i kao velika platforma za razmenu informacija i sklapanje novih vinskih veza između proizvođača, ugostitelja i svih onih kojima je vino blisko srcu.

Podsetimo, na prošlogodišnjem Salonu, održanom 6. aprila, predstavljeno je 76 vinarija iz Srbije i regiona uz 18 izlagača hrane, vode i opreme, a događaj je otvorio poznati književnik Vidosav Stevanović.

- Najava ovog događaja jedan je od znakova da se vinska industrija u Srbiji polako oporavlja od posledica epidemije zbog koje su otkazani svi vinski događaji tokom kraja zime i celog proleća, i da dolazi vreme za nove vinske susrete i dešavanja koji će svima nama pomoći da prebrodimo ovaj težak period - saopštili su organizatori.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2872215/salon-vina-u-kragujevcu-odrzace-se-20-juna

Dok čekate da se život vrati u normalu, možete prekratiti vreme i učenjem o vinu. Jedan od veoma zanimljivih izvora informacija, koji je ovih dana ugledao svetlo dana, je onlajn kurs od 90 minuta na temu burgundijskog vina.

Kurs, koji je priredio burgundijski regionalni odbor za vino, namenjen je pre svega profesionalcima iz vinskog posla, trgovcima i vlasnicima vinoteka, koji žele da unaprede svoje znanje o najekskluzivnijoj vinskoj regiji na svetu iz koje tradicionalno dolaze najskuplje etikete. No, kurs je dovoljno zanimjiv da će privući i laike-vinoljupce željne znanja o važnim vinskim regijama sveta.

Onlajn kurs koji je sačinio BIVB, regionalni vinski odbor Burgundije, već je objavljivan pre deset godina, a u svakoj novoj verziji obogaćuje se aktuelnim informacijama o promenama u okviru apelacija.

Kurs ima četiri modula koji traju oko 20 minuta, sa upitnikom na kraju "škole", a moduli su dostupni na francuskom, engleskom, kineskom i japanskom jeziku. Teme obuhvataju upoznavanje Burgundije, ključne sorte grožđa, apelacije i teroari, uparivanje sa hranom, degustaciju...

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2830897/onlajn-kurs-za-vinoljupce-prekratite-vreme-uceci-o-vinu-iz-burgundije

Republička direkcija za robne rezerve oglasila je prodaju nekoliko vrsta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Potencijalnim kupcima ponuđeni su brašno, mesne konzerve i živa stoka (tovne svinje i junad). Prodaju i mleko u prahu, pirinač, pasulj, pa čak i velike količine vina iz 1995. godine koje do sada nisu imale kupca, piše Politika.Kako je za list rekla Zorica Anđelković, direktor Republičke direkcije za robne rezerve, reč je redovnoj prodaji stalnih zaliha, što je praksa poslednjih dvadesetak godina. Kriterijum za odlučivanje jeste najviša ponuđena cena.

Rok za dostavljanje ponuda je 11. mart, a u slučaju da se se celokupna količina robe ne proda, svake naredne srede biće organizovano javno otvaranje ponuda sve do konačne prodaje.

"Na početku svake godine, nakon što Vlada Srbije usvoji program, objavljuju se ovakvi pozivi za javnu prodaju kako bi roba bila zanavljana, a skladištari se rasteretili svojih obaveza prema Robnim rezervama. To ne znači da će sve količine biti prodate iako poziv traje praktično godinu dana", objasnila je Anđelković.Ona ističe da pokušavaju da prodaju i neke restlove koje imaju odranije. Recimo, u ponudi je ponovo kvalitetno neflaširano vino koje je već bilo oglašeno i 2017. godine, a uskladišteno je davne 1995. godine.

"To vino je iz perioda kada je organizovan otkup, u vreme državne i društvene svojine, jer vinari nisu imali da plate grožđe. Ove zalihe su iz tog perioda", kaže ona.

U pozivu objavljenom na sajtu Direkcije za robne rezerve navodi se da je u ponudi oko 218.000 litara ovog vina u rinfuzu i oko 4.000 litara "neuslovnog vina". Anđelković ističe da to što je neuslovno ne znači da je zdravstveno nebezbedno, jer takva roba ne može da se prodaje, već da nije u navedenoj kategoriji dobrih, vrhunskih ili stonih vina.Ograničeni smo cenom. Ne smemo da prodajemo ispod tržišne cene, a nama niko za tu količinu ne daje realnu ponudu jer oni koji su zainteresovani na tržištu mogu dobiju mogućnost odloženog plaćanja ili rabat dok je kod nas plaćanje avansno, jer tako nalažu propisi", kaže Anđelković.

Prema dosadašnjem iskustvu, uvek je najveće interesovanje kupaca za svinje, dok se ostali proizvodi iz ponude Robnih rezervi traže sporadično, uglavnom ako dođe do nestašice na tržištu, što se sve ređe događa. Trenutno je i najveća ponuda tovnih svinja (čak 2.500.000 kilograma), zbog toga što su uskladištene velike količine jer je država 2015. reagovala iz Robnih rezervi zbog poremećaja cena na tržištu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/robne-rezerve-prodaju-vino-iz-1995-godine-u-ponudi-oko-218000-litara-u-rinfuzu-ali-to/134jhdf

Premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je danas da će do kraja februara biti usvojena prva desetogodišnja Strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva koja predvidja da se do 2030. godine u taj sektor uloži 300 miliona evra. "Strategija če trasirati put kako da dalje razvijamo ovaj sektor i kako da imamo najkvalitetnije znanje i vina i na taj način predstavimo Srbiju u inostranstvu", kazala je ona na otvaranju ocenjivanja srpskih vina u okviru manifestacije "Sveti Trifun na Savskom vencu", koji je prvi put organizovao Savez vinara i vinogradara Srbije. Vinarstvo za Srbiju, kako je istakla, je veliki potencijal koji ima rast sličan IT sektoru koji iznosi oko 26 odsto godišnje, dok izvoz vinarstva raste po stopi većoj od 20 odsto godišnje. Brnabić je podsetila i da je izvoz vina 2018. godine bio oko 19 miliona evra, i ima jak uzlazni trened, zbog čega očekuje da se on nastavi i narednih godine. Ona je dodala da država već podržava sektor kroz podsticaje za nove zasade vinograda, kompenzaciju trošlkova laboratorija, subvencije za opremi i mašine, za geografsko poreklo, a podrška dolazi i iz EU fondova. "Ovo je važan sektor i za turizam, jer je vinski turizam najbrže rastući sektor turizma u svetu i preko Ministarstva turizma će se uložiti više novca u njegov razvoj", kazala je Brnabić. Kao primer je navela da će se i na auto-putu "Miloš Veliki" narednih meseci postaviti signalizacija za vinske rute i vinare. "Ova sektor nam je pokazao da za dve godine može da se etablira kao jedna od vodećih u našoj ekonomiji, koja na pozitivan način predstavlja Srbiju", kazala je Brnabić. Somelijer i zastupnik Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta kazao je da je cilj skupa na kome se ocenjuju najbolja domaća vina, pomoć u promociji i odabiru najboljih vina iz Srbije, koja bi što bolje trebalo predstaviti svetu. On je istakao da se velika pažnja obraća i na sadnju autohtonih sorti groždja. Dodao je i da se radi na širenju vinogradarskih poseda, kako bi se maksimalno iskoristilo zemljište pogodno za gajenje vinove loze. Savez vinara i vinogradara Srbije prošle godine je osnovalo 12 udruženja vinara Srbije i postavilo kao krovnu instituciju izmedju Vlade Srbije i vinara. Na manifestaciji "Sveti Trifun na Savskom vencu" za ocenjivanje vina se prijavilo 110 vinarija iz Srbije, a ocenu kvaliteta 295 vina, koja su grupisana u osam kategorija, uradiće 32 stručnjaka, medju kojima su enolozi, tehnolozi, somelijeri i profesori. Biće ocenjivana vina koja su registrovana u slobodnoj prodaji i proizvode se u Srbiji, a podeljena su u kategorije: belo vino od autohtone sorte, belo vino od internacionalne sorte, roze vino od bilo koje sorte, crveno vino od autohtone sorte, crveno vino od internacionalne sorte, penušava vina (bela, roze, svih stilova), tradicionalna proizvodnja vina (organska vina, biodinamička vina, oranž i ostala vina rađena po nekoj tradicionalnoj metodi) i slatka i aromatizovana vina. Prvi put u Srbiji će se ocenjivanje vina vršiti uz pomoć aplikacije koja je napravljena specijalno za ovaj skup, kako bi se na taj način izbegle moguće nepravilnosti.

 

Izvor: BETA

Koji je najbolji, a koji najgori vinski trend koji se prepoznaje i u Srbiji, istraživao je portal Vino u razgovoru sa somelijerima.

Tako je Marko Marjanović (Hrastovina) rekao da je jedan od najpozitivnijih trendova sve češće konvertovanje konvencionalnog vinarstva i vinogradarstva u organsko i biodinamičko. Dodao je da je podjednako važna i sve manja tolerancija na invazivne hemijske metode kada je u pitanju zaštita vinove loze u vinogradu i tretman grožđa u preradi.

Prema njegovom mišljenju, jedan od najnegativnijih trendova je vrtoglavo "bustovanje" cena vina poreklom iz Bordoa i Burgundije.

Vuk Vuletić (Podrum Wine Art) je rekao da je najbolji vinski trend početak kreiranja identiteta vinskih rejona u Srbiji kroz specifične stilove i sorte najpogodnije za određene rejone, a najgori trend težnja da se izvoz vina stavi na prvo mesto, ispred prisutnosti i zastupljenosti naših vina na domaćem tržištu.

Miroslav Radojčin (Plantaže 13 Jul) rekao je da je pozitivno to što se sve više prepoznaje činjenica da vinski turizam donosi veliki benefit. Insistira se na lokalnom sortimentu, ne samo karaktera vinove loze, nego i gastronomije, sve više se forsira lokalni karakter vina.

Kao negativan utisak ističe to što restoranima i dalje, kao pre 20 godina, nestručna lica prave vinsku kartu. Dodao je i da bi valjalo primetiti da i sami vinari mogu kolektivno da naprave veći pritisak na ministarstva u vezi sa većim ulaganja u vinski turizam, u vinograde i sam kvalitet vina, odnosno da sami insistiraju na boljoj kontroli kvaliteta.

Nemanja Papić (Iris New Balkan Cuisine) kaže da je odlično to što se u prethodnih godinu ili dve veća pažnja pridaje malim, autentičnim vinarima. Smatra da je sve što se događa na vinskoj sceni dobra smernica za dalja iskustva i delovanja vinara, te da samim tim ne predstavlja nešto negativno.

Mina Majstorović (Square Nine) izdvaja vinare koji se trude da od autohtonih i lokalnih sorti izvuku nešto zaista jedinstveno. Dodaje da trend vina iz amfore u Srbiji možda uopšte nije negativan, ali ga ona ne razume.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2758080/koji-je-najbolji-a-koji-najgori-vinski-trend-u-srbiji

Nepravedno zapostavljena srpska sorta grožđa prokupac, za koju se zna da prvi pisani trag potiče iz 14. veka, posle nekoliko decenija vraća se na domaću vinsku scenu i polako kuca na vrata svetskog tržišta vina.

Šef Кatedre za vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu prof. dr Slavica Todić, koja u sopstvenoj vinariji Doja zajedno sa suprugom uzgaja prokupac, kaže da su ova vina iz godine u godinu sve bolja i da su već izašla iz okvira lokalnog srpskog tržišta.

Prema njenim rečima, prokupac se polako pozicionira na vinskim kartama širom Evrope, ali i u Americi. To je, po njenom mišljenju, prilika da se Srbija prikaže na svetskoj vinskoj sceni autentičnim vinom koje bi trebalo da predstavlja sinonim srpskog vinarstva.

- To su još počeci, ali, da, dosadašnji rezultati jesu svakako vetar u leđa za dalji rad na prokupcu, jer ima mnogo prostora za istraživanja i eksperimente i u vinogradu i u podrumu. Pri tome treba težiti da se u vinu očuva specifičan voćni karakter prokupca i autentičnost podneblja odakle potiče - kaže Todićeva.

Dodala je da su dosadašnja iskustva pokazala da se najbolji rezultati postižu odležavanjem prokupca u srpskom hrastu i pri kombinaciji buradi različite zapremine.

- Stare sorte predstavljaju dragoceni genetički resurs za budući selekcioni rad, hibridizaciju i kao izvor gena koji potencijalno mogu odgovoriti izazovima koje donose klimatske promene. Vina autohtonih sorti privlače pažnju na svetskom vinskom tržištu i svojom autentičnošću doprinose prepoznavanju regiona odakle potiču - kaže Slavica Todić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2744111/vina-od-prokupca-iz-godine-u-godinu-sve-bolja

Degustacija mladih vina priređena je u Banji Kanjiža, a ljubiteljima je ponuđeno da probaju 16 vrsta iz podruma malih vinara Horgoša i Čoke.Vitez Banatskog vinskog reda „Sveti Teodor” iz Vršca, majstor podruma enolog Goran Adžić iz Čoke, koji se bavi vinarstvom tridecenije, najviše pažnje posvetivši malim proizvođačima vina, pa je i sam postao proizvođač.

- Mada je jesen bila malo toplija nego što treba, pogotovo za uslove u malim podrumima, uspeli smo da proizvedemo mlada vina koja obećavaju. Vrlo je retka prilika da se probaju ovako mlada vina, sveže otočena, nebistrena i nefiltrirana, s veoma lepim mirisima - rekao je enolog Goran Adžić.

Područje Subotičko-horgoške peščare poznato je po vinima sa peska. Svoja vina predstavili su još vitezovi reda „Sveti Orban”. Pored svetski poznatih sorti bilo je tu i vina od autohtonih - kevidinke, kadarke, ezerjo i drugih. Na degustaciji se potvrdilo da mlada vina iz ovogodišnje berbe obećavaju dobar kvalitet.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/degustacija-mladih-vina-u-bani-kanizi-30-11-2019

Vinogradari Toplice, sumiraju rezultate ovogodišnje vinogradarske godine. Oni su jedinstveni u oceni, godina za pamćenje. Osim rada u samim vinogradima, vremenske prilike su im išle na ruku.

U najvećem topličkom vinogradu, koji se nalazi u selu Gojinovac, nedaleko od Prokuplja, ovogodišnja proizvodnja bila je rekordna.

- Prva berba u "Topličkim vinogradima", koji se prostiru na površini od blizu 50 hektara, bila je 2011. godine. Povećanjem površina pod vinovom lozom, povećavala se i količina ubranog grožđa. Ove godine, ubrano je 350.000 kilograma raznih sorti grožđa - izjavio je menadžer u ovim vinogradima Dragan Kovačević i dodao da je kvalitet grožđa bio izuzetno dobar.

Zavisno od sorte grožđa, procenat šećera kretao se od 23 do čak 25,4. Prema njegovim rečima, ove godine očekuje se proizvodnja skoro 250.000 boca različitih vrsta vina.

Najveće količine, skoro 90%, biće plasirane na inostrano tržište, navodi se na sajtu Prokuplja.

I u vinogradu Doja, koji se nalazi na površini od skoro 25 hektara, u Donjoj Jošanici, nedaleko od Blaca, rod je bio izuzetno dobar.

I vlasnici malih vinarija, kao što su Maletić iz Velike Plane, Aranđelović, Stanković i Strahinjićiz Prokuplja, izjavili su da je ovogodišnja godina bila izuzetno dobra.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2701534/godina-za-pamcenje-za-toplicke-vinograde-ocekuju-250000-boca-vina-90-namenjeno

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30