Delegacija u kojoj su bili profesori Univerziteta u Novom Sadu, tridesetak vinara, kao i vinogradari, nedavno je, u organizaciji Privredne komore Vojvodine, boravila u dvodnevnoj stručnoj poseti vinskoj regiji Eger u Mađarskoj. Cilj posete bio je upoznavanje s razvojem vinogradarstva i vinarstva u regiji Eger, jednoj od 22 u Mađarskoj.U vinskoj regiji Eger vojvođanska privredna delegacija susrela se s tamošnjim vinarima i vinogradarima, predstavnicima Udruženja mladih vinara Egera i Privredne komore županije Heveš, a obišli su i nekoliko vinarije – „Tumerer”, „Sveta Andreja”, „Tot Ferenc”, „Gal Tibor” i „Boljki”.

Po rečima više savetnice za turizam u PKV-u Dragice Samardžić, regija Eger veoma je interesantna, i to ne samo zbog kapaciteta koje ima kada je u pitanju proizvodnja grožđa i vina već i zbog vinskog turizma. Koliko je vinski turizam značajan, istakla je ona, potvrđuje podatak da je u Egeru tokom prošle godine ostvareno 303.000 noćenja turista.

– S tog aspekta može se videti koliko vinski turizam doprinosi razvoju drugih privrednih grana i ostvarivanju prihoda – rekla je Dragica Samardžić. – Naravno, osnov za to je velika proizvodnja, a Eger to ima jer je na tom području oko 6.000 hektara pod zasadom vinograda, što je nešto malo manje od trećine ukupnih površina pod vinogradima u Srbiji.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/pkv-srpski-vinari-u-madarskom-egeru-08-04-2019

Vinogradarstvo je procvalo u doba Nemanjića, i to najviše u Metohiji. U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o čemu svedoči zapis iz “Povelje Stevana Prvovenčanog”. 

Prvi nađeni tragovi vinogradarstva i vinarstva na teritoriji Srbije su posude iz bronzanog doba, oko 2200. godine pre n.e., i iz gvozdenog doba, oko 400. godine p. n. e. Prilikom arheoloških iskopavanja Sirmijuma i drugih antičkih lokaliteta u Srbiji pronađen je veliki broj amfora koje potvrđuju upotrebu i proizvodnju vina. Poznato je da je rimski car Domentijan (69.-96.) uveo zakonski monopol kojim je samo italičnim vinogradarima bilo dozvoljeno da sade kvalitetnu lozu. Taj monopol je važio sve do cara Marka Aurelija Proba, rođenog u carskom gradu Sirmijumu 232. godine. Prob je zasadio vinovu lozu na padinama Fruške gore u okolini Sirmijuma, pa je za njegovo ime vezan početak vinogradarstva u Srbiji.
Vinogradarstvo je procvalo u doba Nemanjića, i to najviše u Metohiji, međutim stagnira pod osmanskom i austrougarskom vlašću, da bi se ponovo povratilo oslobođenjem Srbije. Nakon oslobođenja od Turaka u Srbiji dolazi do intenzivnog razvoja vinogradarstva koje postaje najznačajnija privredna grana. Osnivanjem “Navipovog” podruma 1848. godine počinje organizovana proizvodnja vina u Srbiji.
Kralj Petar I Karađorđević i njegov sin Aleksandar su početkom 20. veka u centralnoj Srbiji na brdu Oplenac kod Topole podigli na desetine hektara vinograda i
podrum u kome su proizvodili vrhunska vina. U blizini kraljevog podruma postojala je i Venčačka vinogradarska zadruga koja je bila poznata po proizvodnji
penušavog vina, znana kao jedna od najvećih vinarija na Balkanu.
Dušanov dvadesetpetokilometarski vinovod U doba cara Dušana donet je zakon koji se odnosio na spravljanje vina i njegov kvalitet, o čemu svedoči zapis iz “Povelje Stevana Prvovenčanog”. Sam car Dušan je posedovao velike vinograde i dvorski vinski podrum u blizini Prizrena. U njegovo vreme iz vinograda i podruma u Velikoj Hoči vino je keramičkim vinovodom dugim 25 km dopremano sve do carskih podruma u prestonicu Prizren.

Izvor:Agrobiznis magazin

Najpoznatiji vinari iz regiona okupiće se 23. marta u beogradskom hotelu Metropol Palace na prvom Grand Tastingu gde će lično predstaviti najbolja vina iz svojih podruma.Tako će ova svojevrsna „Vinska liga šampiona“ biti jedinstvena prilika da se na jednom mestu, u ambijentu svojevrsnog velikog velikog vinskog bara probaju najbolja vina od Slovenije do Grčke, mnoga nikad ranije prisutna na tržištu Srbije.

Kao nominalni domaćini ove spektakularne vinske manifestacije, najbolji srpski vinari će pred publiku izneti vina koja su poslednjih decenija podigla ugled srpskog vinarstva u međunarodnim okvirima.Tako iz Vinarije Aleksandrović dolaze legendarna vina Rodoslov Grand Reserve 2006 i Regent Reserve 2009, oba u velikim magnum bocama; jedan od pionira srpskog vinskog preporoda Miroslav Kovačević uz nekoliko arhivskih etiketa predstaviće i nove premijum linije crvenih i belih vina iz svog poduma u Irigu, među kojima i Aurelius S 2012 u duplom magnumu, ali i oranž vina rađena na potpuno prirodan način; vinar Milijan Jelić iz okoline Valjeva uz poznate i priznate etikete Mammoth i Millennium najavio je i apsolutni ovdašnji raritet Nebiolo 2012; iz Vinarije Zvonko Bogdan stiže Cuvee No 1 2016, jedino vino iz Srbije koje je prošle godine osvojilo zlato na najpoznatijem svetskom ocenjivanju Decanter u Londonu; župska vinarija Budimir donosi prokupce i tamjanike iz vinograda starih preko 100 godina, a tu su i najistaknutiji mlađi predstavnici sprskog vinskog preporoda, vinarije Temet i Cilić. Praktično sve ono što čini vrh vinske scene Srbije danas!Posebna priča su vinari iz regiona. Legendarni Aleš Kristančič iz Goriških Brda stiže u Beograd s najboljim vinima iz podruma, između ostalog i sa slavnom rebulom Lunar 2007, tu je Veliko Belo 2010 u magnum boci, kao i izuzetno cenjeni penušavac Puro Rose 2010; najpoznatiji hercegovački vinar Radovan Vukoje predstaviće Carsko vino 2012 u duplom magnumu, kao i fantastičnu Vukoje Vranac Rezervu 2012; „genije iz Hrnjevaca“, kako zovu hrvatskog vinara Ivana Enjigija, koji pravi čudesna organska vina, donosi Venje Red 2006 u tamošnjim medijima apostrofiranio kao „remek delo hrvatskog vinarstva“; po prvi put u Srbiju stiže i kultno vino s Korčule Grk Defora vinarije Bire, već godinama u vrhu najboljih belih vina regiona, a koje u Beogradu može da se nađe samo „ispod ruke“.Tim povodom vlasnik vinarije Frano Milina Bire kaže:

– Nisam mnogo razmišljao kada sam dobio poziv za Grand Tasting, bez obzira što s komercijalne strane meni to ništa ne znači jer mi smo mala vinarija i sve što proizvedemo prodamo unapred. Ali ideja da se na jednom mestu nađem i družim s najistaknutijim kolegama iz regiona i da publici zajedno predstavimo ono najbolje što imamo bila je dovoljan razlog da dođem s vinima u Beograd.

Ako je suditi prema reakcijama ovdašnjih ljubitelja vina, jedna od najvećih atrakcija Grand Tastinga 2019 biće Limousina bijela 2006 i Limoosine XL 2007, oba vina iz hercegovačke vinarije Brkić, čija se bukvalno ručna i organska proizvodnja oslanja na pravila biodinamike.– Priroda ima svoje zakonitosti na koje ne možete ili ne želite da utičete – objašnjava Brkić. – Bela Limousine bila je nešto posebno, žilavka kakvu nisam ni u snu očekivao. Pojavila se sama, nisam ja nešto tako ni zamislio, kamoli hteo napraviti, ti ukusi, mirisi i sve što se kasnije dogodilo s njom jednostavno su sami od sebe nastali! Slična stvar dogodila se i sa blatinom iz berbe 2007. godine, koja je stajala u buretu čitavu deceniju dok nije izrasla u sasvim posebno vino. Kao što se bela „limuzina“ od onda više nije ponovila, verovatno više nikada neću ni crnu držati 10 godina u bačvi. To se jednostavno u oba slučaja dogodilo!

Grand Tasting 2019 imaće i jednu svetsku premijeru – Merlot single vineyard reserve 2009 Chateau Kamnik u duplom magnumu, koji će ekskluzivno biti promovisan u Beogradu, a iz te unikatne makedonske vinarije najavljeno je još nekoliko autentičnih bisera, među kojima i jedno od tri svojevremeno najboljih vina od sorte širaz na svetu, zatim Ten Barrels Cabernet Sauvignon Reserva 2011 koji je poneo trofej Master of Cabernet Sauvignon of the World u Londonu 2015. godine, te Terroir Vranec 2011 Grand Reserva proglašen pre nekoliko godina na Decanteru za najbolje crveno vino centralne i istočne Evrope u kategoriji iznad 15 funti!Ne treba smetnuti s uma ni specijalne Private Reserve etikete vinarije Stobi, najbolja vina iz linije Stari podrum crnogorskog giganta Plantaže, fantastične plavce s juga Dalmacije i vinarije Volarević, vina renomirane porodične vinarije Bibić, koja u SAD izvozi čak 80 procenata proizvodnje i čija tradicija seže pet vekova unazad, a oslonac u proizvodnji predstavljaju im lokalne sorte debit, plavina, babić i lasina. Tu su i dve istarskle vinske legende Coronica i Kozlović, koji u Beograd stižu s arhivskim malvazijama i teranima koje je praktično više nemoguće pronaći bilo gde, pa jedna od trenutno najuzbudljivijih vinskih priča iz Makedonije, vina iz vinarije Popov, koja će se pojaviti prvi put u Srbiji, baš kao i autentične blatine i žilavke iz porodične vinarije Škegro.

Poseban segment Grand Tastinga čine vina od autohtonih srpskih sorti, gde će najbolje iz tog domena pokazati vinarije Čokot, Bikicki, Sagmeister i Tonković, a u pitanju su sorte prokupac, tamjanika, crna tamjanika, kadarka, kevedinka, sremska zelenika…Konačno, kao specijalni gost Grand Tastinga predstaviće se najbolja grčka vinarija Alpha Estate s vinima kojima najpoznatiji svetski vinski kritičar Robert Parker daje više od 90 poena, a kao posebno iznenađenje i pravi mali kuriozitet potvrđen je dolazak odabranih vina kultnog organskog vinara sa severa Italije Joška Gravnera.

Ovo je tek deo onoga što će ljubitelji vina moći da probaju 23. marta, kada se u 14 sati otvore vrata Grand Tastinga, a gde će svakoga od njih dočekati i piće dobrodošlice, čuveni italijanski prosecco Borguluce, a unutra uz najbolja vina nalaziće se i probrani sirevi i suhomesnati proizvodi malih srpskih proizvođača.

Kako bi se stvorili maksimalni uslovi za posetioce, broj ulaznica za ovaj vinski spektakl ograničen je na 1.000, a budući da će se točiti raritetna vina čija je cena veoma različita, svaki posetilac uz ulaznicu dobija katalog s opisom svih vina na Grand Tasting 2019, vinsku čašu i apoene u vrednosti od 2.000 dinara, svojevrsni wine money pomoću kojeg će moći da proba i pije vina po želji. Naravno, na licu mesta biće postavljeni punktovi za dokupljivanje vinskih apoena, a biće omogućena i kupovina vina na flašu.

Izvor:https://www.danas.rs/drustvo/vinske-zvezde-u-beogradu/

„Posle dugog niza godina ovo je osveženje. Izuzetno volim svoju matičnu struku, ali ovo je jedan novi izazov“, ovako o poslu vinogradara i vinara u koji je uplovio nakon penzionisanja govori arhitekta Branimir Ranković. Dok nije odlučio da gaji vinovu lozu, na porodičnom imanju u Miličinici, radni vek je proveo u Odeljenju za urbanizam u Gradskoj upravi Valjevo. Da se bavi ovim poslom, delom je kako kaže uticalo i to što mu je otac po struci bio agronom, podrška i zajednički rad sa bratom od strica ali i od komšija iz vinarije „Pusula“.
„Što se tiče rada u vinariji broj jedan je moj brat od strica Dragić Ranković, koji je tehnolog i ima izuzetno veliko iskustvo u ovom poslu. Ja od njega učim. Jeste pod stare dane ali nikad nije kasno za neke nove izazove i nova saznanja. Veliko zadovoljstvo u ovom poslu pruža to što on obuhvata dve grane vinogradarstvo i vinarstvo, što potvđuje i izreka da se dobro vino pravi već u vinogradu“, priča nam Branimir, koji se dugo godina bavio i muzikom.
Prve čokote zasadili su 2013. godine. Dve godine kasnije počinju izgradnju vinarije koja je 2017. godine zvanično registrovana pod imenom „Puce“.Uz moguća manja proširenja koja najavljuje trenutno je na oko dva hektara zasađeno oko 8.000 čokota. Od belih vina zastupljene su sorte Rajnski rizling i Sovinjon beli, a ono na čemu najviše insistiraju i od koje najviše očekuje je Bela tamjanika. Od crnih vina tu su Prokupac, Merlo, Frankovka i nešto malo Sovinjon kaberne.
„Imali smo ranije iskustvo naših dragih kolega i suseda iz vinarije „Pusula“ da je Miličinica izuzetno povoljno podneblje za vinovu lozu a želeli smo da pored univerzalnih odnosno svetskih sorti imamo i
nešto domaće. Vodimo računa o kvalitetu i što se tiče prinosa to je maksimalno dva kilograma grožđa po čokotu“ kaže naš sagovornik.
Trenutna proizvodnja u ovoj porodičnoj vinariji kreće se između 7.000 i 8.000 hiljada litara vina. Cilj im je da dostignu 15.000 litara. Po zakonu imaju mogućnost i do 30.000 litara ali prema mišljenju Rankovića tu proizvodnju neće moći da dostignu, već će prvenstveno ići na kvalitet.
„S obzirom na trenutne kapacitete što se tiče tržišta za sada računamo na Valjevo i okolinu ali i Beograd. Za izvoz su potrebne veće količine ali ukoliko bi došlo do udruživanja nas malih proizvođača
mogli bi na inostrano tržište. U ovoj proizvodnji zaista su ogromna ulaganja i ko počinje mora da shvati da je to na duže staze. Ekonomski aspekt mi još ne osećamo ali sam trend nam pokazuje da treba
da nastavimo“, navodi Ranković i dodaje da Valjevo ima izuzetne mogućnosti u ovoj oblasti što su kako kaže već dokazale velike vinarije. Iako je ovaj kraj više poznat po šljiivi i malini, vinova loza je dobro uspevala na južnim i jugozapadnim pozicijama, a skoro svaka kuća polovinom prošlog veka imala je manji ili veći zasad. Obnova vinogradarstva u valjevskom kraju počela je pre nešto više od deceniju i po. Govoreći o razvoju ove grane poljoprivrede poslednjih godina Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe „Valjevo“ kaže da se sa nekadašnjih pet hektara sada došlo do površine od preko 160 hektara gde se u proseku postiže prinos između šest do sedam tona po hektaru. Samo u vlasništvu dve velike vinarije,“- Jelić“ u Bujačiću i „Pusula“ u Miličinici je preko 30 hektara vinograda.

Izvor: Agrobiznis magazin

Sekretarijat za poljoprivredu Gradske uprave grada Niša, u saradnji sa Gradskom opštinom Palilula, organizovao je stručno predavanje za poljoprivrednike iz oblasti voćarstva i vinogradarstva.
Predsednik opštine Palilula Aleksandar Ždrale je pozdravljajući prisustne na predavanju rekao je da opština Palilula na sve načine želi da pomogne građanima sa njihove terotorije koji žive na seoskim područjima a edukacija proizvođača rakije i vina je jedan od njih
Predavanje su držali stručnjaci iz Sekretarijata za poljoprivredu GU Grada Niša i kompanija i firmi koje su zainteresvane za razvoj proizvodnje vina i rakije sa ovog područja. Ovom predavanju prisustvovalo je oko tridesetak meštana sela Palilule koji već imaju manju ili veću proizvodnju rakije.
„Želimo da razvijemo ne smo epicentar Palilule , već i okolna sela jer nam je cilj da mladi naraštaj ostane na selu . Da bi ostali na svojim domaćinstvima moramo obezbediti sve neophodne uslove da bi mladi mogli da nastave da žive na svojim ognjištima”, kazao je Ždrale.

On je dodao da će se ovakva i slična predavanja održavati tokom cele godine, a ona će obuhvatiti sve grane proljoprivrede.

“Ne treba zaboraviti da opština Palilula ima 15 sela u svom sastavu. Najveće je Lalinac oko gravitiraju druga sela, takozvani Moravski kraj poznati po tome što ovi proizvođači hrane grad Niš zelenšom i ostalim poljoprivrednim proizvodinma. Drugi kraj opštine, Berbatovo, Vukmanovo, Novi Gabrovac je većinom stočarska proizvodnja“, ističe Ždrale.

Na stručnom predavanju iz oblasti voćarstva i vinogradarstva, poljoprivrednim proizvođačima je predstavljen osnovni cilj i zadatak zelene rezidbe u voćarstvu i vinogradarstvu, specijalizovana mehanizacija u voćarstvu i vinogradarstvu, kao i ekološka sredstva i materijali i mašine i oprema u proizvodnji vina. Poljoprivrednici će se upoznati sa ovogodišnjom obavezom obnove registracije poljoprivrednih gazdinstava, planovima sufinansiranja programa iz oblasti voćarstva, vinogradarstva, kao i o drugim aktuelnostima u poljoprivredi.

“Želim da deo rada i truda koji su uložili tokom primarne proizvodnje grožđa i ostalog voća mogu kasnije da oplode na tržištu prodajom svojih proizvoda ili da uživaju u blagodetima koje su proizveli”, kaže Radiša Nikolić, diplomirani inženjer tehnologije hrane i pića.

Rajković Žarko iz Donjeg Međurova ne proizvodi vino i rakiju za tržište već za sopstvene potrebe ali je došao da se upozna sa novim tehnologijama i mehanizacijom za proizvodnju vina i rakije.

“Proizvodim vino i rakiju za svoje potrebe jer je moja oblast ratarstvo, ali želim da se upoznam sa novinama i unapredim proizvodnju. Želim da čujem stručna lica šta će nam reći”, kaže Rajkovič.

Na teritoriji opštine Palilula se nalazi 15 sela koja se naslanjaju na uži gradski deo, Lalinac, Krušce, Mramor, Mramorski potok, Novo Selo, Čokot, Donje Međurovo, Gornje Međurovo, Bubanj selo, Pasi Poljana, Donje Vlase, Gabrovac, Berbatovo, Vukmanovo, Suvi Do. Ukupna poljoprivredna površina Opštine Palilula je 7.395 hektara. Od toga 6.648 hektara su obradive površine, a 747 hekatara su pašnjaci.

Izvor: https://niskevesti.rs/obuka-za-prozvodnju-rakije-i-vina/

Osnovana vinogradarska zadruga Izba Wine - Dom merloa u Vele polju kod Ništa (Foto: Refat/shutterstock.com) U Vele polju kraj Niša osnovana je vinogradarska zadruga pod nazivom Izba Wine, u kojoj će sorta merlo biti centralni putokaz ka boljem vinskom sutra lokalnih proizvođača, prenosi Vino.rs. Niški rejon bio je godinama gotovo nepoznat na vinskoj karti Srbije, dok se nije na sceni, u početku stidljivo i na manjim vinskim manifestacijama, predstavila vinarija Izba izuzetno upečatljivim merloom koji je brzo stekao širok krug obožavalaca. I dok je Ivan Jovanović, vlasnik vinarije, razbijao glavu kako da skupi sredstva i svom hektaru i po vinograda doda još pola ili čak i ceo, došlo je do neočekivanog, rekli bi filmskog obrta. Tokom posete vinariji Izba leta 2018. godine, oduševljen merloom, ljubitelj vina i preduzimljiv čovek poreklom iz Niša predložio je Jovanoviću da delom finansira zajednički projekat. - Ako u okolini ima dostupne zemlje za vinograde i kad je već zemljište očigledno bogomdano za merlo, zašto se vi sitni proizvođači iz ovog kraja ne udružite, a ja ću vam pomoći da svi zajedno napravimo vinogradarsku zadrugu! Rečeno – učinjeno. Tokom nekoliko meseci formirana je vinogradarska (i vinarska) zadruga pod nazivom Izba Wine, kako bi se brend prepoznao u početku. Za početak sedam proizvođača je registrovano, još dvoje su pripremili zemlju te se priključuju. Ivan Jovanović je postavljen na mesto direktora, kupljeno je i spremljeno za sadnju 11,8 hektara, još nekoliko je u postupku kupovine, a već su odrađeni i dogovori za narednih pet hektara zemljišta uz nadu da će se pronaći još toliko do jeseni kada krenu pripreme za sadnju. U vinogradima će biti posađen uglavnom merlo uz nešto prokupca da se "podvuče srpska linija", te moguće malo kaberne frana. - Stvari se brzo odvijaju. Objekat za proizvodnju i lagerovanje vina gradiće se najverovatnije u Vele Polju i vina će ići najverovatnije pod više etiketa, a u odnosu na veličinu svog vinograda zadrugari će imati udeo u vinima. Radiće se i roze vina, u podrumu će biti i srpskog i francuskog hrasta. Lepe vesti za vinsku Srbiju na startu 2019. godine, piše Vino.rs.

Figurina od terakote, poznatija kao „Lady of Aleksandrovac“, koja potiče sa nedovoljno istraženog arheološkog lokaliteta Vitkovo iz predgrađa Aleksandrovca, a koja je nastala pre nekoliko hiljada godina, koristi u promotivne svrhe savremenih privredno-turističkih manifestacija poput „Župske berbe“ i „Međunarodnog sajma vina“, koji se decenijama unazad organizuju u Aleksandrovcu.Ovo je, bez sumnje, dobar pokušaj da se javnosti u danima tih manifestacija ispunjenih strasnom prepuštanju čulnom, hedonističkom uživanju u jelu i vinu, skrene pažnja i na nepobitne činjenice da su ove prostore, mnogo pre nas, naseljavali ljudi nama slični ako ni po čemu drugom, onda bar po načinu na koji su zadovoljavali svoje egzistencijalne i druge potrebe. Naravno, koristeći njima, za to vreme primerene alate i druga oruđa.

Ako upotrebu figurine „Lady of Aleksandrovac“ u promo svrhe možemo i trebamo, pozdraviti kao osnovni pokušaj prezentovanja (pre)bogate kulturne baštine Župe Aleksandrovačke, onda smo u obavezi i da donosioce odluka kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, podsetimo na potrebu da nedovoljno istraženu kulturnu baštinu posmatraju kao strateški resurs s kojim upravljaju, kao nemerljivi kapital zajednice.

Ima li koga pozvanijeg danas od društvenih i kulturnih poslenika Aleksandrovca da se, primenjujući u svetu verifikovane postulate spoja kulture, kulturne baštine i potrebnih privredno-turističkih manifestacija, zalažu za formiranje jednog multidisciplinarnog tima na nacionalnom nivou koji bi trebalo da se pozabavi istorijom vina i vinogradarstva u Srbiji i na ovim prostorima. I to baš danas kada je veći deo trgovinskih lanaca u našoj zemlji u vlasništvu velikih međunarodnih korporacija, a u njihovim rafovima sve više je vina iz raznih zemalja i sa raznih kontinenata.

Kao rezultat takvih aktivnosti trebalo bi da nastane jedna obimna monografija koja bi bacila više svetla na istoriju vinogradarstva i vina. Separati koji bi trebalo da nastanu iz tako urađene monografije trebalo bi da se koriste u promotivnim aktivnostima u funkciji afirmacije naših vina i vinograda kao turističkih destinacija, pre svega u inostranstvu, ali i na domaćim sajmovima i za turističke organizacije u vinskim rejonima. Aleksandrovac je zato, što zbog svoje prošlosti, što zbog urađenog na lokalnom nivou, legitimni inicijator kako ideje o izradi nacionalne monografije vinogradarstva i vinarstva, tako i aktivnosti da se ova značajna grana poljoprivrede još više stimuliše merama državne politike i podrške.

Ovde, u srcu Župe, sve je podređeno i posvećeno vinu. A tako je odvajkada, dokle sežu pamćenje i stari pisani dokumenti. U jednom takvom dokumentu, ktitorskoj povelji velikog župana Stefana Nemanje, osnivača srpske države iz 1196. godine, kaže se da je manastiru Studenici poklonio više sela u ovom kraju: Popovac, Kožetin, Raklja, Velika Kruševica sa obavezom da „prinose vino potrebno manastiru“.

Ova pitanja o prošlim vremenima pokretala su pojedince u Aleksandrovcu da se, na organizovan i sistematski način, bave izučavanjem prošlosti. Jedan od takvih znamenitih i pojedinaca bio je i profesor Aleksandrovačke gimnazije Milosav Bondžić, koji je uspeo da svoju ljubav prema prošlosti Župe najpre prenese na dobar broj svojih učenika okupljenih u „Collegiuma historicuma Župa“ da bi potom zadobio i podršku šire zajednice pretočenu, 27. januara 1992. godine, u odluku opštine Aleksandrovac o formiranju Zavičajnog muzeja Aleksandrovca. Poseban deo etnografske postavke ovog muzeja jesu poljane. Radi se o naseobinama, kućama, građenim polovinom i krajem XIX veka za koje je znao još Josif Pančić i kojih je bilo na čak 29 lokaliteta. Građene su za potrebe ljudi koji su dolazili u Župu iz sela sa Kopaonika i Željina, da bi ovde obrađivali svoje vinograde.

Ovde radi jedinstveni Muzej vinarstva i vinogradarstva osnovan 31. marta 2000. godine. Muzej je smešten maltene u središtu grada, u objektu nekadašnje Poljoprivredne škole, sagrađene početkom dvadesetih godina prošlog veka u provansalskom stilu.

Koreni izuzetno bogate vinske i vinogradarske prošlosti sežu u rani srednji vek, a procvat doživljavaju u godinama posle I svetskog rata kada se, kako kaže u svom radu pod nazivom „Prilog za proučavanje istorije vinogradarstva i vinarstva Župe“ kustos i upravnik Zavičajnog muzeja Ivan Brborić, formira nekoliko desetina jakih vinarsko-trgovačkih porodica koje su neprestano proširivale svoje površine pod vinogradima i gradile najsavremenije podrume. Samim tim unapređivale su poslove trgovine vinom, čak i van granica Kraljevine Jugoslavije. Osim što su imali vinske podrume, točione vina i kafane u svim većim gradovima u državi, slali su svoje mlađe generacije na školovanje u Francusku. Tako se stvarala ozbiljna grupa vinara koja je školovana u najboljim vinogradarskim rejonima Francuske i koja je stečeno znanje prenela na ove prostore, čime je kvalitet župskih vina dostigao evropski nivo.

Izvor: https://www.danas.rs/drustvo/srbiji-neophodna-vinska-monografija/

Nedavno svečano otvaranje vinarije Ambelos manastira Koporin kod Velike Plane, sat vožnje udaljene od Beograda, značajan je doprinos jačanju vinske kulture i vinskog turizma Šumadije i Srbije.

Odavno je poznato da su srpski manastiri u nedrima svojih podruma vekovima uzgajali odlična vina, ali, nedostatak sredstava, tehnologije, opreme i još mnogo toga, doveo je do toga da vrhunska manastirska vina budu dostupna tek manjem broju vinoljubaca. No, vremena se očigledno menjaju, pa i pristup Srpske pravoslavne crkve ovoj temi. Sve veći broj mladih, vrhunskih stručnjaka sarađuje s manastirima, a podatak da je manastir Bukovo dve godine za redom osvojio srebrnu medalju na Decanteru otvara široko to novo poglavlje u domaćem vinarstvu.

Vinarija Ambelos, posle nekoliko nastupa poslednjih godina na vinskim feštama, širom je 11. oktobra otvorila dveri potpuno novog objekta. To je donekle bio očekivan sled najava episkopa požarevačko-braničevskog i smederevskog Ignjatija, kada je na jednom od beogradskih Salona vina predstavio njihov čudesan prokupac.

Upravo ova sorta, uz nekoliko internacionalnih, čini već poširok portfolio vinarije Ambelos: italijanski rizling, rajnski rizling, tamjanika, Šumadijska ružica od prokupca, merlo, prokupac, kaberne sovinjon i specijalna etiketa Despotova sablja, a sve s novim, redizajniranim etiketama, vrhunski tehnološki odrađena vina.

Pored vina, koja će od sada biti dostupnija potencijalnim kupcima, posebnu pažnju zavređuju lepo opremljena degustaciona dvorana i terase, s ukupno oko 80 mesta i očaravajućim pogledom na zelene bregove Šumadije, zatim VIP sala na četvrtom spratu konaka za 25 ljudi i još jedna degustaciona za gotovo isto toliko gostiju, kao i tri luksuzna apartmana i tri dvokreventne sobe, što sve zajedno zaokružuje jedan od najkompletnijih objekata vinskog turizma u Srbiji.

Inače, naziv Ambelos dolazi od grčke reči za vinograd, a ova manastirska vinarija je zapravo poput nekakvog šatoa okružena vinogradima, od kojih se onaj posađen 2011. godine prostire na četiri hektrara, dok su lane posađena još dva sa sortama kaberne fran, pino noar i tamjanika.

U manastiru Koporin leže mošti svetog Despota Stefana Lazarevića, pa su u vizuelnom smislu izrade logoa i etiketa belih vina korišćeni heraldički elementi iz doba vladavine ovog srpskog vlastelina, poput zmaja s obmotanim repom oko vrata, a za crvena vina slike drevnog novca i detalji iz manastira Manasija, gde je despot Stefan najvernije prikazan.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2307066/obnovljena-manastirska-vinarija-ambelos-u-koporinu-sumadijski-sato-okruzen-cokotima

Minulog vikenda u elitnom beogradskom hotelu Metropol održan je dvodnevni festival domaće hrane i pića "Jesenji ukus fest". Tokom trajanja ove manifestacije brojni posetioci su mogli da degustiraju različite vrste sireva, suhomesnate proizvode, pršutu, domaće kobasice, čvarke, vina, likere, domaće sokove...

Podsekretarka za privredu Maja Bajagić istakla je da će Grad Beograd uvek podržavati ovakve manifestacije koje imaju za cilj razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda, saopšteno je iz gradske uprave.

"Istovremeno, ovakve manifestacije omogućavaju i plasman poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i regionu. Sekretarijat za privredu je u ovoj godini realizovao dodelu podsticajnih sredstava u oblasti mehanizacije, stočarstava, voćarstva, povrtarstva i pčelarstva. Za ova podsticajna sredstva iz gradskog budžeta obezbedjeno je 180 miliona dinara, a dobilo ih je ukupno 913 korisnika", rekla je Bajagićeva.

Ona je pozvala sve zainteresovane da se prijave na besplatne obuke iz oblasti pčelarstva i organske proizvodnje planirane za drugi deo oktobra, koje će, dodala je, držati eminentni profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Manifestaciju "Jesenji ukus fest" su podržali Sekretarijat za privredu, Ministarstvo poljoprivrede i Privredna komora Srbije, a svečanom otvaranju je, između ostalih, prisustvovala i ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana Kristina Popa.

Izvor: https://www.blic.rs/vesti/beograd/festival-za-gurmane-otvoren-jesenji-ukus-fest-u-beogradu/322qk35

Transport stonog grožđa do potrošačkih centara vrši se kamionima (kraće relacije) tj. termoking vagonskim hladnjačama na temperaturi  od 5 °C (duže relacije).

Uspeh transportovanja grožđa uslovljen je većim brojem faktora,  i zavisi od elastičnosti i čvrstoće pokožice i mesa, prisustva pepeljka na bobicama, stepena zrelosti grožđa, kao i pedoklimatskih uslova gajenja vinove loze i primenjene agro- i ampelotehnike.

Navodnjavanje vinograda pre berbe naročito je bitno za transportabilnost stonog grožđa. U tom smislu određene su kvalitetne grupe sorti po transportabilnosti grožđa, koje se iskazuje preko reakcione čvrstine bobice na pritisak; razlikujemo sorte slabe transportabilnosti (bobice trpe pritisak manji od 700 g/cm2 površine), srednje transportabilne (pritisak u opsegu 700-1000 g/cm2 površine) i visoko transportabilne sorte (pritisak u opsegu 1000-1500 g/cm2 površine), kao i veoma visoko transportabilne sorte (bobice su u stanju da izdrže pritisak veći od 1500 g/cm2 površine).

Većina poznatih sorti vinove loze koje se gaje u našim vinogorjima imaju stono grožđe dobre transportabilnosti (Sultanina 970 g/cm2; Muskat hamburg 1196 g/cm2; Kardinal 1864 g/cm2; Muskat Italija 1879 g/cm2; Afus-ali 2016 g/cm2). Tokom transporta stonog grožđa vodi se računa i o sl. elementima: ne pakuje se više od 10 holandeza u redu u visinu zbog stabilnosti pakovanja, kamioni se ne opterećuju sa više od 70 % svoje maksimalne nosivosti, praktikuje se da grožđe u transportu od vinograda do hladnjače ne provede više od 2 h kako bi se što bolje čuvali u rashladnim komorama. U SAD-u je uobičajen postupak da se najveći procenat stonog grožđa prethladi, sumporiše i čuva u struji ’’Forced air’’ za maksimalno 6-12 h od trenutka berbe.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30