Proizvodnja vina u svetu pala je u 2017. godini na najniži nivo u proteklih 60 godina zbog loših vremenskih uslova u Evropskoj uniji.

To je saopštila Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino (OIV). Ukupna globalna proizvodnja vina je prošle godine iznosila 250 miliona hektolitara, što je za 8,6 odsto manje nego u 2016. i najniža proizvodnja od 1957. godine, kada je "skliznula" na 173,8 miliona hektolitara, navodi se u izveštaju te organizacije sa sedištem u Parizu.  Jedan hektolitar je ekvivalent za nešto više od 133 standardne boce vina od 0,75l.  Svi vodeći proizvođači vina u EU su prošle godine bili pogođeni lošim vremenskim uslovima, što je prouzrokovalo ukupan pad proizvodnje od 14,6 odsto na 141 milion hektolitara, poručuju iz OIV-a.  Italijanska proizvodnja vina je pala za 17 odsto na 42,5 miliona hektolitara, francuska za 19 odsto na 36,7 miliona, a proizvodnja u Španiji za 20 odsto na 32,1 milion hektolitara, prema projekcijama te organizacije. Francuska vlada je prošle godine saopštila da je pad proizvodnje vina posledica loših vremenskih uslova, kao što su prolećni mraz, suša i oluje koje su pogodile ključne vinogradarske regione - Bordo i Šampanju. 

Nasuprot tome, proizvodnja je bila gotovo stabilna u SAD, četvrtom najvećem proizvođaču, i u Kini, koja je postala sedmi najveći proizvođač vina posle Australije i Argentine. 

U Latinskoj Americi trendovi su mešoviti, s obzirom na 25-procentni skok proizvodnje u Argentini i pad od 6 odsto u Čileu. Istovremeno, globalna konzumacija vina je porasla na oko 243 miliona hektolitara u 2017. godini, što je za 1,8 odsto više u odnosu na godinu dana ranije. SAD su potvrdile poziciju najvećeg konzumenta vina u svetu sa popijenih 32,6 miliona hektolitara, a na drugom mestu je Francuska sa 27 miliona. Potrošnja vina u Kini je značajno porasla treću godinu zaredom, sa prošlogodišnjim rastom od 3,5 odsto na 17,9 miliona hektolitara. Gledano sa izvozne strane, Španija ostaje najveća izvozna zemlja po obimu proizvodnje, sa udelom na globalnom tržištu od 20,5 odsto, dok Francuska drži vodeću poziciju kada je reč o vrednosti izvoza, sa prošlogodišnjim izvozom vrednim 9 milijardi evra. Generalno gledano, globalni izvoz je dostigao 107,9 miliona hektolitara u 2017. godini, što je za 3,8 odsto više nego godinu dana ranije, a vrednost tog izvoza 30,4 milijarde evra, što je za 4,8 odsto više nego 2016. godine.

Kod nas se poslednjih godina beleži trend povećanja višegodišnjih zasada pod vinovom lozom, kao i broj proizvođača koji investiraju u preradne kapacitete i podižu porodične vinarije po ugledu na zemlje iz razvijenih vinskih regija, podsetio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević na prvom Novosadskom salonu vina održanom u hotelu Park.

Kako se navodi na sajtu Pokrajinske vlade, on je istakao poseban značaj ovog skupa, jer okuplja 90 vinarija iz celog sveta, što je jedinstvena prilika za sve učesnike da se upoznaju sa proizvodnjom grožđa i preradom vina u različitim vinskim regijama, sa specifičnim vinskim teroarima, sa novim tehnologijama u proizvodnji vina, sa značajem razvoja i daljeg uspostavljanja i širenja vinske kulture, što sve treba u nacionalnim okvirima da rezultira unapređenjem vinskog sektora i da doprinese većoj prepoznatljivosti visokokvalitetnih vina na svetskim vinskim mapama.

Pokrajinski sekretar Vuk Radojević izrazio je uverenje da će stručna predavanja eksperata u vinskom sektoru iz Mađarske, Makedonije, Portugala i naše zemlje, priznatih vinskih autoriteta, nosilaca titula Master of Wine, u značajnoj meri doprineti tome da se bolje sagleda stanje na svetskoj vinskoj sceni i predlože konkretna rešenja za bolje iskorišćavanje nacionalnih potencijala u vinskom sektoru država učesnika prvog Novosadskog salona vina.

U okviru panel diskusije "Identitet vinske regije" Vuk Radojević govorio je o aktuelnim agrarnim merama Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo namenjenim unapređenju vinogradarstva i vinarstva na teritoriji AP Vojvodine.

Pokrajinska vlada je prošle godine iz budžetskih rezervi obezbedila sredstva u iznosu od oko 17 miliona dinara za laboratoriju za ispitivanje kvaliteta vina, čije će analize raditi novosadski Poljoprivredni fakultet, dodao je ovom prilikom Radojević.

 

izvor : https://www.ekapija.com 

Vino je jedno od najpopularnijih alkoholnih pića u ljudskoj istoriji, koje se smatra jednim od najvažnijih sastojaka mnogih evropskih i mediteranskih kuhinja, odnosno kultura. Postoje razne vrste vina koje odražavaju različita podneblja i klime gde su uzgajane različite sorte vinove loze.

Narandžasta vina - na svetskom tržištu može se kupiti vino narandžaste boje, koje je ime dobilo po boji i ne sadrži nikakve citruse. Ovo vino se fermentiše u posebnim glinenim posudama, a zrna se ne odvajaju od opne, koja vinu daju narandžastu boju. Narandžasto vino ubraja se u važna i cenjena vina na svetskom tržištu. U svetu postoji mala količina narandžastog vina, pretežno u Sloveniji, Italiji i Francuskoj. Narandžasto vino proizvode mali vinari na tradicionalni stari način proizvodnje. Zbog toga na tržištu ima i visoku cenu. Narandžasta vina imaju ukus meda i slatkog voća. Ovo vino je prihvaćeno kod mlađih generacija, dok starije generacije kažu da narandžasto vino nije inovacija u voćarskoj industriji. Kažu i da nema poseban miris i ukus, samo je mesto na tržištu pronašlo zbog karakteristične narandžaste boje.

foto: https://www.prowein.com/ 

Plava vina - u Španiji, u vinskoj regiji u okolini Madrida, vinari su proizveli posebno vino koje ima plavu boju. Ovo vino se zove „Gik Blue“ i kažu da je nastalo iz zabave. Dobija se mešanjem različitih sorti crvenog i belog vina sa dva organska pigmenta koja im daju plavu boju. Plavo vino ukusom podseća na rizling. Kako tvrde oni koji su ga probali, plavo vino odlično ide uz suši, ribu i paste. Postoji i plavo penušavo vino, koje se pravi od četiri različita tipa grožđa i mešavine ekstrakta cveća i voća. Ovo vino sazreva tri godine i svaka flaša je ručno obeležena. Neobična boja ovog vina pomogla je da se prodaje u velikim količinama i da se jedna flaša prodaje po ceni od oko 50 €.

Penušava vina – sadrže ugljen-dioksid pod pritiskom, pa se pri otvaranju boce javlja prasak ili obilna pena. Kvalitet ovih vina u velikoj meri zavisi od količine ugljen-dioksida, kao i njihov specifičan ukus. Penušava vina su osvežavajuća i imaju prijatan ukus sve dok iz njih ne izađe ugljen-dioksid. Potrošnja ovih vina je velika, zbog jednostavnije proizvodnje i niže cene.

 

Vina sa voćnim ukusima – su vrlo popularna u Francuskoj. Postoje vina sa ukusom lubenice, limuna, mente i aloje. Mlađe generacije su pokazale veliko interesovanje za ova vina, dok su stariji više zainteresovani za tradicionalna crna i bela vina.

Rast tražnje za vinima u limenkama - prodaja vina u limenkama dostigla je prodaju od 6,4 miliona dolara u SAD (2015. godina). Ovo vino je namenjeno mlađim potrošačima, kiselija su u odnosu na vina u flašama.

Frizzante vina -  su vina koja su malo manje penušava od klasičnog šampanjca. U Italiji se ova vina nazivaju „frizzante“, a u Španiji „Vino de Aguja“. Jedno od najpopularnijih frizzante vina je Gavi vino, zlatno žuto vino sa aromom trava, citrusa i jabuke. Pije se uz riblje specijalitete. Ovo vino je najskuplje italijansko vino koje se pretežno izvozi na tržište SAD.

foto: https://www.prowein.com/ 

Organska vina – su vina koja se dobijaju od grožđa uzgojenog na organski način. Bez upotrebe mineralnih đubriva i pesticida, proizvodnja ovog grožđa i vina iziskuje primenu brojnih pravila i kriterijuma. Usled povećane tražnje, interesovanje za organska vina je sve veće. Mnogobrojna statistička istraživanja pokazuju da organska vina najradije piju mlađe generacije, kao i da se za njega više interesuju oni koji manje zarađuju. U svetu nemaju velike količine organskog vina, pa je tako još uvek aktuleno tradicionalno vino.

Rast tražnje vina u domaćinstvima a opadanje tražnje u restoranima – visoke cene u restoranima dovele su do pada tražnje i potrošnje vina. Ljudi žele da piju vino u kućnom ambijentu, uz porodicu u prijatnoj atmosferi, a uz to i po dosta nižoj ceni.

Srpska vina na sajmu u Dizledorfu

Na nacionalnom štandu Srbije velikoj sajamskoj publici predstavljene su „Vinarija Trivanović“ Erdevik, „Vinarija Aleksandrović“ Topola, „Vinarija Lastar“ Rekovac, „Vinarija Zvonko Bogdan“  Subotica, „Vino Budimir“ Aleksandrovac, „PP Erdevik“ Erdevik, „Rubin“ Kruševac, „Vinarija Aleksić“ Vranje, „Vinarija Despotika“ Smederevska Palanka i „Vinarija Virtus“ Žabari.

Selekcija izloženih domaćih vina izazvala je veliku pažnju posetilaca, a interes stranih distributera koji su posetili nacionalni štand potvrđuje da su srpska vina prepoznata kao kvalitetna i konkurentna.

Više o ovoj temi u Agrobiznis magazinu za april 2018. www.agrobiznis.rs  

 

foto: https://www.prowein.com/ 

 

Prema najnovijim istraživanjima stručnjaka, današnji putnici odnosno turisti imaju sve više  potreba za prirodom i lokalnim proizvodima. U potrazi su za dubljim osećajima, autentičnom i svojstvenom ukusu. U Švajcarskom Kantonu Vo smatraju da bi taj region održao svoju konkurentnost i trend, mora postepeno da razvija svoju privlačnost za vinskim turizmom. Prolazeći iz Ženeve ka Lozani, preko grada Vevey do Montreux videćete velike površine vinograda posađenim na terasama oko Ženeskog jezera. Obasjani suncem, čokoti i ove godine doneće kvalitetan rod. Negativan uticaj kasnih prolećnih mrazeva u ovim krajevima neretko suzbijaju korišćenjem različitih sredstava za zagrevanje, najčešće su to gorionici na plin što noću daje i lepu sliku za prolaznke jer se u svakom redu nalaze ovakve naprave.

Vinograd u Lavaxu, se sastoji od 10. 000 terasa, bezbroj planinskih staza, kao i živopisnih predela koji iz godine u godinu privlače sve više turista. Nalazi se na površini od 800 hektara i predstavlja najveći zasad vinove loze u Švajcarskoj. Zbog svoje lepote Lavaux je od 2007. godine na listi Svetskog nasleđa UNESCO (UNESCO World Heritage site), što je još jedna od preporuka da posetite ovo neverovatno mesto. Ali ima još toga: potreba za lepim pejzažom je i još veća znatiželja posetilaca o  tome kako se pravi vino privlače svakoe godine sve voše posetilaca.. Realnost je dobro prihvatio Alain Chollet, vinar iz sela Villette. On je dizajnirao ,,Vign heroje'', igricu u prirodnoj veličini koja pokazuje turistima svih uzrasta tj. učesnicima u igrici, složenost procesa pravljenja vina. Koncept je zamišljen kao uvodno i radno putovanje koje vinar prolazi u prirodi u ovom procesu proizvodnje božanskog pića.

,,Balade oenotouristique en Lavaux'' (srp: ,,Vinska turistička tura u Lavauxu'') zanimljiva i poučna aplikacija. Poziva povezane igrače (učesnike) da prate turu od 10 km ili manje, s početkom u Chexbres-u. Tokom ture se na 40 interesantnih tačaka pružaju prelepi  panoramski pogledi, a uz put se može saznati i više o kulturološkim činjenicama kroz ovaj interaktivni vodič koji takođe poziva posetioce da se upoznaju sa zanatlijama i vinarima ovog regiona. Kada vam se noge umore ili ste se umorili od previše informacija, ništa nije bolje od hladnog vinskog podruma gde se možete opustiti i oporaviti. Pregršt je opcija!

Kako bi vam pomogli da nađete pravo mesto u pravo vreme, postoji služba telefonske pomoći sa kojom se možete konsultovati oko radnog vremena podruma i sobe za degustaciju. Ovaj kraj karakerišu i stare kuće koje datiraju iz 16. i 19. veka. Vešti švajcarsi su od ovog regiona napravili značajan turistički potencijal koji se dobrim delom naslanja na Ženevsko jezero u čijem ogledalu se kupaju vrhovi Alpa u Francuskoj. Bele snežne kape su tu da dodatno ulepšaju pogled turistima iz svih krajeva sveta. Živeti ovde je privilegija bogatih. Teško da bi mogli da priuštite is tan srednje veličine koji je jeftiniji od million švajcarskih franaka. Svaka kuća novijeg datuma ima ogromne prozore it erase u staklu iz kojih se pruža najlepši mogući pogled.

Lavaux vinski turizam je tek na početku, ali kada se utrenira i budu omogućeni uslovi za sertifikate od strane Vaud Cenotourisme (kantonalna uistanova koja daje sertifikate), smeši se lepa budućnost. U narednom periodu iz ovoh krajeva najavljuju da će ponude biti sve više i više, što je preduslov za održivo postavljenje Lavauxa u ovoj niši. Švajcarci su u svoju ponudu odavno uvrstili i ture koje snna železnicu i lepote zemelje tokom kojih se promoviše sir, a o tome u nekom od narednih izdanja.

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

 

 

 

 

 

 

 

 

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina.  Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina. 
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd. 

Vrste vina 
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina. Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je kako su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa. 



Kada je vino napravljeno na način da pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid onda se radi o penušavom vinu. Penušavo vino koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne je ono vino koga svi znamo kao šampanjac. Ova vina mogu i dalje biti kategorizovana kao slatka i suva, što se obično meri po lestvici: od 00 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka). 

Dakle, prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je - suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.

Sadržaj Tanina u vinu 
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i razlučiti samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina. 

Kiselost vina 
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo..., je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti. 



Sadržaj alkohola u vinu 
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu "punoće" vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% - 10.5% lako telo
10.5% - 12.5% srednje puno telo
12.5% i više - puno telo (vrlo visok procenat alkohola) 



Čitanje vinske etikete 
Budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta... Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova. 

Godište vina 

Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus. Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino. Vrlo je važno kupovati vino kod trgovaca koji vode brigu dostojnu vrhunskoga vina, ili ga kupovati izravno od vinarija. Visoke i niske tempretaure, izloženost suncu, značajna tempreaturna odstupanja nisu dobri za vino. Pre no što kupite, uverite se kako je vino napunjeno do grlića boce, da čep ne nastoji izaći van i da nema znakova curenja. Postoje brojne značajke koje utiču na odabir vina i ove navedene su samo neke od njih. Upućenost u osnove vinskih sorti, odležavanja i ukusa će svakako dodati novu dimenziju vašem vinskom doživljaju.

http://vinarija.com

Za vino se može reći da sve je više kosmopolitsko piće nego ikad: više od trećine godišnje konzumira se izvan granica zemalja u kojima je proi-zvedeno, što je skoro dva puta više nego pre 30 godina. Ovaj trend je u velikom usponu zbog nekoliko faktora – sve intenzivnije hiperprodukci-je, ulaska novih konkurenata na ionako već zasićena tržišta, liberalizacije međunarodne trgovine, a posebno zbog promena u načinu života i pro-mena u potrošačkim trendovima.
Vrednosno iskazano, izvoz je prosečno iznosio 29 milijardi evra, što ga svrstava u proizvode sa najvećim učešćem u strukturi svetskog pro-meta agroindustrijskih proizvoda. Prosečna svetska izvozna cena iznosi 3,6 evra po litru (428 RS dinara). Cena značajno varira u zavisnosti od go-dine berbe grožđa, kvalitetne kategorije (stona vina, vrhunska vina, vina sa zaštićenim geografskim poreklom, specijalna vina..). Takođe zavisi da li se radi o vinu u bocama ili cisternama (rinfuzi).

Kada je reč o Srbiji, na osnovu ankete koja obuhvatila 200 ispitanika sa teritorije AP Vojvodina, od kojih je 96 bilo muškog pola (48%), a 104 ženskog pola (52%). Došlo se do sledećih rezultata:

Do sada je statistika pokazivala da muškarci piju više vina i češće kupuju vino, od žena međutim, ovo istraživanje je pokazalo da žene više kupuju i konzumiraju vino. Razlika u broju ispitanika muškog i ženskog pola nije značajna, a pretpostavka je da oba pola konzumiraju vino. Najveći broj ispitanika pripada starosnoj grupi u intervalu od 18 do 25 godina (36%), sledi učešće od 26 do 35 godina (18%), tako da većinu ispitanika čini mlađa populacija. Sledi učešće starosne kategorije od 36 do 45 godina (16%) kao i od 46 do 55 godina (16%). Najmanji broj ispitanika nalazi se u intervalnoj grupi preko 55 godina (14%).

Od ukupnog broja ispitanika 12% redovno konzumira vino, 36% često, retko 29% ispitanika, veoma retko 19% ispitanika i nikada ne konzumira vino njih 4%. Može se zaključiti da više od polovine ispitanika konzumira vino. ajveći broj anketiranih kao razlog nekonzumiranja vina navodi odsustvo navika (24,5%). Manji procenat (4,5%) ispitanika navodi zdravstvene razloge, dok najmanji broj ispitanika navodi verske razloge (1%) kao i nizak životni standard (1%). Vidi se da su dobijeni odgovori veoma različiti i da značajno opredeljuju potrošače.

Najmanje se konzumira roze vino (čak 42,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira ovu vrstu vina), 23,5% ispitanika odgovorilo je da nikad ne konzumira belo vino, a 16% ispitanika odgovorilo je da nikada ne konzumira crveno vino. Ovo se može definisati kao relativno zadovoljavajući nivo konzumiranja vina, budući da 84% ispitanika konzumira crveno vino, 76,5% ispitanika konzumira belo vino i 57,5% ispitanika konzumira roze vino (manje od jednom mesečno, nekoliko puta mesečno, jednom nedeljno ili svaki drugi dan). Upoređujući pol i vrstu vina koja s konzumira uočava se da je veći udeo ženskih potrošača koji konzumiraju belo vino. Ukoliko se ukrste dobijeni odgovori sa visinom primanja ne dobrija se značajna korelaciona veza. To znači da visina primanja nema uticaja na izbor vrste vina.

Da li se više pije vino sa vodom ili bez pogledajte na grafikonu:

Gde se najčešće kupuje vino u Srbiji?

Izvori snabdevanja vinom su različiti. Ispitanici najčešće kupuju vino u supermarketima (50,5%), zatim u velikim marketima - megamarketima (43,5%), u specijalizovanim prodavnicama vina (40,5%), u prodavnicama u susedstvu (31%), direktno od proizvođača (27%), od rodbine i prijatelja (19%) i iz sopstevene proizvodnje (10)%. Izuzetno veliki broj ispitanika (84,5%) izjasnilo se da nema sopstevnu proizvodnju vina kao i da nikada ne kupuje vino preko rodbine i prijatelja (64,5% ispitanika). Dobijeni rezultati bitni su za male proizvođače vina koji treba da odgovarajućim promotivnim i drugim aktivnostima utiču odnosno “privuku” potrošače da vino kupuju direktno od njih i da ih odgovarajućim argumentima (niža cena, mogućnost degustacije i sl,) ubede u ispravnost njihove odluke.

Kada piju vino u Srbiji?

Vino se često konzumira u prigodnim situacijama kao što su svečani ručkovi, svadbe, krštenja i sl.. Najveći broj ispitanika pije vino isključivo u svečanim prilikama (41%), a najmanje se konzumira vino uz obrok (22%). Boljom edukacijom potrošača može se uticati na povećanje potrošnje vina ne samo u svečanim prilikama već i svakodnevno.

Gde se najčešće pije vino?

Najveći broj ispitanika konzumiraju vina kod prijatelja (25% ispitanika), zatim u restoranima i hotelima (21%), kod ku-će (19%), u vinskim podrumima (19%) i u kafićima (18%). Sa druge stra-ne najnižu ocenu (1) ima na prvom mestu vinski podrum (40% ispitanika) što ukazuje da se na ovom mestu najmanje konzumira vino. Nakon vinskog podruma sa najnižom ocenom slede kafići (27%), kod kuće (13%), kod prijatelja (11%) i u restoranima (9% ispitanika).

 

Koliko popijete vina u jednoj prilici?

 

Koje vino više pijete domaće ili strano? Podjednako?

 Autori istraživanja: prof. dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić, i dipl. menadž. Dubravka Užar

Više u Agrobiznis magazinu

www.agrobiznis.rs 

 

Prodaja vina u limenkama širom sveta pa i kod nas više je nego udvostručena. U 2015. godini dostigla je iznos 6,4 miliona dolara prodaje u SAD. Umesto super alkoholnih, punih, teških crvenih vina, vina u limenkama su lakša i nešto malo kiselija. Prave vinopije ne preferiraju vino iz limenke. Uglavnom je ovo vino namenjeno mlađim potrošačima.

Zanimljivo je da stručnjaci beleže rast tražnje vina u domaćinstvim,a a opada tražnja u restoranima – potrošnja vina u kafićima i restoranima. Prodaja je u 2016. godini opala 1,6% i dalje ima trend pada. Smatra se da je jedan od razloga to što su relativno visoke cene vina u restoranima i kafićima. Istovremeno potrošnja vina u okviru domaćinstava je u porastu. Ljudi žele da piju vino u kućnom ambijentu, da uživaju u ukusima vina bez presije da ih neko gleda »sa strane«. Supstitucija u potrošnji vina – trend “alternativnih klasika” mogao bi da objasni veću prisutnost vina Game (rast od 44%) i Božolea na vinskim listama, kao i sve veću zastupljenost vina iz Nemačke. Ova vina popunjavaju prazninu nastalu zbog rasta cena tradicionalnih klasičnih vina, pre svega iz Francuske koja su zbog svojih visokih cena sve nedostupnijih širim potrošačima. Nemačka vrhunska vina bila su dosta zapostavljena, a danas predstavljaju “zapanjujuću vrednost za novac” jer još nisu doživela inflaciju zbog velike potražnje. Na primer pre 10 godina, cena božolea bila je na sličnom nivou kao i cena Pinot Noira iz Burgundije, oko 7-8 funti. Sada je cena Božoleao negde na 9 funti a Pinot Noir iz Burgundije minimalno 15 funti. To govori o porastu cena francuskih vina.

 

Promene u preferencijama potrošača – mlađi potrošači vino drugačije prihvataju od starijih potrošača. U čemu je razlika? Mlađi potrošači nemaju puno vremena da čitaju koliko je vina staro, međutim, oni će birati bocu sa police ako ima lep grafički logotip ili privlačan naziv. Oko 51% mlađih žena preferiraju biodinamička i organska vina. Svakih nekoliko godina menja se poredak vina koja se najviše konzumiraju u svetu. Posle Šardonea (Chardonnay) najtraženije vino zadnjih je nekoliko godina je Sovinjon blanc (Sauvignon Blanc). Međutim već je prešao vrhunac tražnje i počeo je polako da pada. Novi hitovi su lakša, aromatična vina koja dobro idu uz ribu i laganu hranu: Traminac, Graševina, Albarin, Picpoul, Cortese ili Verdej. Njihova prodaja raste od 16% do 35% posto godišnje u zavisnosti od vrste vinaovisno o vinu. Među zaokruženijim aromatičnim vinima dominiraju Viognier i Torrontes, zbog trenda začinjene brze hrane pune dimljenih aroma navode autori studije o savremenim trendovima na tržištu vina koje su  napisali prof. dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić, i dipl. menadž. Dubravka Užar.

 

Kakvi su ukusi srspkih potrošača vina, ko pije više muškarac iči žena, možete pročitati na linku: http://agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3627-koliko-srbi-popiju-vina-kako-se-pije-vino-kod-nas-i-gde-pogledajte-u-podacima-koje-smo-analizirali 

 

Dobro negovano i zdravo vino je bistro, dopadljive boje i prijatnog ukusa i mirisa. Međutim, zbog svog složenog sastava, vino je podložno stalnim fizičkim ili biohemijskim promenama. 

U praktičnom pogledu razlikujemo kvarenja i mane vina. Kvarenja vina izaziva štetna mikroflora, bakterije i kvasci. Mane vina se uglavnom odnose na različite vrste mućenja uzrokovanih velikim količinama ili neskladnim odnosima nekih od sastojaka vina (teški metali, proteini, tanini i bojene materije). 

Najčešći uzrok pojave kvarenja vina je nepravilno čuvanje, ali do kvarenja može doći i zbog nekvalitetnog grožđa ili propusta tokom njegove prerade. Glavni izvor štetne mikroflore je grožđe, a pravilna primena zahvata sumporisanje, zaštitu od aeracije i temperature vrenja šire ili kljuka.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Ovo su namirnice koje su najčešće falsifikat na tržištu 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/trziste/item/3457-ovo-su-namirnice-koje-su-najcesce-falsifikat-na-trzistu

 

Potrošačima u Srbiji uglavnom je nepoznat kvalitet namirnica koje kupuju u radnjama ili jedu u restoranima. Cena nije uvek merilo kvaliteta proizvoda.

Namirnice koje se najčešće lažiraju na srpskom tržištu, pokazuju podaci udruženja potrošača, ali i Ministarstva poljoprivrede, su rakija, vino i med.

Dodavanje u med šećera ili glukozno-fruktoznog sirupa, koji se pravi od kukuruza, kao i proizvodnja rakija od sirovina koje nemaju nikakve veze sa onim što piše na etiketi, među najčešćim su prevarama, navode u Ministarstvu poljoprivrede. Tako nesavesni proizvođači varaju potrošače koji misle da kupuju prirodni med, šljivovicu ili dunjevaču, a zapravo pazare kukuruzni sirup ili rakiju od repe i krompira. Time u nezavidan položaj dovode i proizvođače koji se pridržavaju propisa i stvaraju im nelojalnu konkurenciju.

- Poljoprivredna inspekcija nailazila je i na proizvođače rakija koji pod nazivom voćna rakija prodaju proizvode u koje dodaju i sirovinu koja nije poreklom iz voća - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Tako su nadležne inspekcije prošle godine utvrdile da od 32 ispitana uzorka rakije čak 19 ne zadovoljavaju kriterijume kvaliteta i bezbednosti proizvoda. Prema podacima za 2017, zabeležena su tri proizvođača koji su proizvodili voćne rakije čije poreklo sirovine nije u potpunosti od voća.

- Neispravnost kvaliteta se skoro udvostručila, dok se poreklo alkohola koji nije iz voća uporno ne smanjuje uprkos tome što inspekcije sprovode edukaciju proizvođača i uprkos novim zakonskim rešenjima - kažu u Ministarstvu poljoprivrede i dodaju da kvalitetne voćne rakije moraju biti odgovarajuće jačine, bistrine i prepoznatljive arome voća, a da dodavanje veštačkih aroma nije dozvoljeno.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da je šokantno što se u Srbiji, zemlji šljive, falsifikuje i šljivovica.

- To je poražavajuće. Imali smo ispitivanja prirodnih rakija gde je ustanovljeno da dunju ili kajsiju ima samo u tragovima, a poreklo alkohola je od krompira ili repe. Zato mora da bude uveden stalan sistemski nadzor i država mora da izdvoji više novca za ispitivanje kvaliteta namirnica - kaže Nikolić.

Kada se radi o kvalitetu vina, od 30 vrsta ispitivanih prošle godine, utvrđeno je da šest nije ispravno.

Zoran Nikolić kaže da se možda najadekvatniji komentar na ovu temu mogao čuti na jednom stručnom skupu o zaštiti geografskog porekla proizvoda, a to je da se "u Srbiji vino pravi i od grožđa".

- Ova šala nam sve kazuje. Niko od nas ne može sa sigurnošću da kaže da li je ijedan proizvod zaista onakav kakav treba da bude. Nismo iznenađeni podacima da se u našoj zemlji najčešće mogu naći lažirano vino, rakija i med - ističe Nikolić.

On dodaje da Ministarstvo poljoprivrede bukvalno svakog meseca treba da radi analize kvaliteta proizvoda.

- I to direktno iz marketa, bez najave. Ako se to radi stalno, šalje se poruka proizvođačima da se ne mogu igrati sa potrošačima - zaključuje Nikolić.

Krivično delo

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je "lažiranje" hrane, odnosno njenog porekla, pojava koja je u svetu i EU poznata pod terminom "food fraud" (prevare u hrani). "Lažiranje hrane ili prevare u hrani je definisano Zakonom o zaštiti potrošača kao nepoštena poslovna praksa i obmanjujuće poslovanje. S druge strane, Krivični zakon prepoznaje krivično delo prevare u koji svakako spadaju i dela iz prevara u hrani", naglašavaju u Ministarstvu.

 
 

Kompanija CUBETeam, vodeći provajder poslovnih informacija i rešenja za povećanje prodaje, smanjenje rizika i praćenje konkurencije, i ovoga puta je uradila kratku analizu o poslovanju vodećih firmi u sektorima gajenja žita, grožđa i vina. Ovoga puta, uz pomoć njihovog portala b2bonile.rs koji poseduje javno dostupne poslovne informacije o kompanijama u Srbiji, koje se preuzimaju iz proverenih i zvaničnih izvora. Pod šifrom delatnosti 0111 - Gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica, u Srbiji postoji registrovano 2.570 pravnih subjekata, koji su registrovani za bavljenje ovom delatnošću. Njih 1.678 je aktivno.

Najveći po poslovnom prihodu protekle godine su:
1. Almex
2. Raca
3. Uljarice-Bačka
4. Agronom Despotovo – Pivnice
5. Ćirić i sin

Pet najvećih po zvaničnim podacima krajem 2016. zapošljavalo je 557 ljudi. Samo njihov zajednički prošlogodišnji poslovni prihod iznosio je oko 223,5 miliona evra. Kada su u pitanju oni koji se bave gajenjem grožđa (šifra delatnosti 0121), 94 je registrovano, a 66 je i dalje aktivno.

Najveći po poslovnim prihodima u 2016. godini među ovim firmama su:
1. Andex
2. Vinarija Zvonko Bogdan
3. Temet
4. Vršački Vinogradi doo Vršac
5. Eko Mineral

Pet najvećih po zvaničnim podacima krajem 2016. zapošljavalo je 69 ljudi. Zajednički prošlogodišnji poslovni prihod prvih pet iznosio je oko 6,45 miliona evra. Kada su vinarije u pitanju (šifra delatnosti 1102 - Proizvodnja vina od grožđa), njih 345 je aktivno, a registrovano je 488.

Najbolje poslovne prihode u 2016*. godini imali su:
1. Vino Župa
2. Vinarija Čoka
3. Vinarija Kovačević (*podaci za 2015.)
4. Vinarija Aleksandrović
5. Podrum Radovanović

Vodećih pet vinarija krajem prošle godine, zapošljavalo je 633 osoba i zajedno ostvarilo prihod od poslovanja veći od 46,1 milion evra. I ovde se potvrđuje staro pravilo da proizvod tj. prerađevina, značajno uvećava prihod i vrednost sirovine, odnosno da je proizvod isplatljiviji od same sirovine. CUBETeam poziva sva zainteresovana pravna lica da probaju poslovni portal za pretragu informacija, i tako povećaju prodaju, zaštite se od rizika u poslovanju i lakše prate konkurenciju. Dovoljno je da pozovete telefon 011/4142828, pošaljete mejl na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili popunite kontakt formu na sajtu b2bonline.rs.

 

                                    

 

Klimatske promene zabrinule vinogradare!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3142-klimatske-promene-zabrinule-vinogradare

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31