Raspisan je drugi konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini.

Cilj je ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za nabavku: opreme za primarnu preradu grožđa; opreme za fermentaciju za bela i crvena vina; opreme za čuvanje i negovanje vina; opreme za punjenje vina i opreme za rakiju.

Konkursom je predviđeno ukupno 15.576.273,80 dinara. Bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 50% od
vrednosti ukupno prihvatljivih troškova, odnosno 60% za posebne kategorije.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno sa 9. septembrom 2019. godine.

Više informacija i obrazac prijave možete naći na sledćem linku: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/Vesti.aspx?Id=22165

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2599203/raspisan-drugi-konkurs-za-nabavku-opreme-za-proizvodnju-vina-i-rakije-na

Ako je vino „nektar bogova“ onda je francuski Bordo mesto gde se osećate kao da ste zakoračili u raj. Grad je nastao kao keltska tvrđava u trećem veku kada je dobio ime Burdigala. Bordo je smešten na samo 45 kilometara od Biskajskog zaliva Atlantika na ruti važnih trgovačkih puteva pa se vekovima razvijao kao trgovinski centar. Danas je glavni grad regije Nova Akvitanija i departmenta Žironda koji važi za najbolju vinsku regiju u svetu.Vinova loza se u ovim krajevima uzgajala još iz perioda starih Grka, ali za masovni razvoj vinske industrije Bordo može da zahvali, verovali ili ne, Englezima i jednoj ženi. Eleonora od Akvitanije (1122. –1204.) bila je jedna od najbogatijih i najmoćnijih žena u zapadnoj Evropi u srednjem veku. Sa samo 15 godina udala se za
prestolonaslednika koji je kasnije postao kralj Luj VII. Rodila mu je dve ćerke, a kako ni posle 15 godina nije rodila sina brak je poništen. Osam nedelja kasnije Eleonora se udala za Henrija, koji je dve godine nakon njihovog venčanja postao kralj Engleske Henri II. Ona je na engleski dvor donela vina iz rodnog Bordoa, koje je razmaženo englesko plemstvo prihvatilo sa oduševljenjem. Trgovina vinima dovela je do velike ekspanzije vinograda na području čitave regije Akvitanije. Uprkos ratovima proizvodnja vina u Bordu je napredovala narednih vekova. Ekspanzija koja traje i danas započeta je u 18. veku koje poznato i kao zlatno doba Bordoa. Danas ova vina se izvoze u više od 150 zemalja širom sveta. Najpoznatija su Cabernet Sauvignon, Merlot i Cabernet Franc. Veoma cenjeno i izuzetno skupo je Château Petrus koje se proizvodi od sorte grožđa merlot i dolazi iz područja Pomerola. Petrus je jedno od najskupljih
vina na svetu, a samo jedna flaša košta oko 1.000 evra. Ukoliko je vino starije od petnaest godina cena se udvostručuje ili utrostručuje u zavisnosti od godine berbe grožđa.
Regija Bordo prostire se na preko 115.000 hektara vinograda i podeljena je između 10.000 proizvođača. Procenjuje se da je godišnja proizvodnja preko šest miliona hektolitara vina. Regija se nalazi na jugozapadu Francuske, a sam Bordo je na obali reke Garona koja u tom delu ima oble obale nalik srpu pa je grad vekovima bio poznat i kao Mesečeva luka. Danas, Mesečeva luka je drugo ime za istorijski centar Bordoa koji je pod zaštitom Uneska. Na levoj i desnoj obali reke nalaze se najbolji vinogradi. Nekoliko kilometra nizvodno od centra grada reka Garona se sastaje sa rekom Dordonja i gradi levkasti zaliv prema otvorenom moru poznat i kao estuar Žironda koji je dug oko 70 kilometara i proteže od atlantske obale do oko 100 km u unutrašnjost.
Zašto je to važno? Zato što u ovoj oblasti zastupljeno nekoliko različitih vrsta zemljišta bogata peskom koje pruža savršene uslove za uzgoj različitih vrsta vinove loze, a tople temperature podstiču snažan rast. Klima je umereno primorska sa toplom Golfskom strujom koja zagreva čitavo područje.
Zbog toga ovu regiju retko pogađaju prolećni mrazevi, a grožđe zri sve do oktobra. Jedini problem je velika vlažnost i česte kiše koje dolaze sa Atlantika koje ne utiču previše na samu vinovu lozu i grožđe. Reka Garona je izuzetno važna za ovu regiju i to ne samo zbog vode. Na levojobali gaji se grožđe od kojeg se prave teža, gušća crvena vina. Na samom jugu leve obale raste belo grože od koga se prave izuzetna bela i čuvena dezertna vina. Desna obala reke je poznatija po proizvodnji mekših, bistrijih, elegantnijih vina. Garancije kvaliteta vina imala je presudnu ulogu u izgradnji međunarodne reputacije Bordo vina. Prva klasifikacija urađena je 1855. na zahtev Napoleona III koji je tražio da se potvrdi savršenost vina iz Žironde. Ovaj sistem važi i danas, a od
1973. godine bordoška vina su zaštićena i oznakom geografskog porekla. To značida vino mora da bude proizvedeno u sopstvenim vinogradima, da mora da odleži u podrumu u buretu, a vina su podeljena u pet kategorija od Premier Grand Cru do Cinquime Grand Cru.
Bordo ima jedinstvenu trgovinsku strukturu, koje je poznata pod nazivom La Place de Bordeaux. Najbolja vina se ne prodaju direktno već negociantima (preprodavci) koji zatim prodaju vina. Transakciju između negocianta i proizvođača uređuju brokeri, koji dobijaju nadoknadu obično dva odsto od vrednosti vina. Inače, vina iz ove regije imaju u imenu „Chateau“ (zamak) zato što u okviru svakog vinograda u Bordou postoji jedan zamak ili gazdinstvo koji se naziva Chateau. Crvena vina iz Bordoa Englezi zovu Claret.
A, gde je vino tu je hrana. Uspon vinarstva pratio je i razvoj gastronomije na koju su uticali su Španci sa juga, kontinentalna Francuska i Englezi sa severa. Kuhinja Bordoa se mahom zasniva na mesu i divljači sa jakim i teškim sosovima. Poznati su i po tartufima, ostrigama, vrhunskim sirevima, ali glavna zvezda lokalne kuhinje su guščije i pačije paštete. Uz sve to čaša dobrog vina vrhunac su uživanja i za najprobirljivije hedoniste koji dođu u Bordo.

Izvor: Agrobiznis magazin

Područje opštine Leposavić, smeštene na padinama Kopaonika i Rogozne, idealno je za poljoprivredu. Zato i ne čudi što je u tom kraju sve više poljoprivrednih proizvođača i što se uz nove vinograde vide i plantaže malina, borovnica, origana i zasadi drugih kultura.U selu Kutnje na 12 hektara prostire se vinograd. Sve je počelo 2000. godine kada je porodica Lakićević odlučila da se posveti vinogradarstvu. Posle 30 godina života i rada u inostranstvu Slaviša Lakićević je odlučio da se vrati u Srbiju i da na porodičnom imanju izgradi vinariju."Ja sam rođen na Kosovu ne u inostranstvu, tako da želja da nešto napravimo dole je od početka bila jaka. Pitanje je bilo samo šta", kaže vlasnik vinarije Slaviša Lakićević.

Podizanje vinograda je velika i dugoročna investicija, koja je doprinela da stalan posao dobije 15 ljudi iz tog kraja.

Milan Lakićević navodi da su ove godine smo podigli dva hektara novog vinograda.

"Imamo dobar tim ljudi koji stoji iza nas iz Italije, poznate svetske stručnjake koji nam pomažu", navodi Milan Lakićević.

Radnik Predrag Vukićević kaže da vinarija predstavlja veliku stvar za Leposavić.

"Velika je stvar da ovako nešto ima kod nas da bi narod opstao i ostao na Kosovu i Metohiji. Sve ovo što radimo, radimo u dogovoru, opremljeni smo najmodernijim mašinama", naglašava Vukićević.

Suzana Vulović naglašava da su u vinariji ove godine napravili kvalitetno belo vino koje je spremno za flaširanje. Takođe, odabrali smo flaše, pampure i etikete za to vino, dodaje Vulovićeva.U vinariji planiraju da u narednom periodu zasade još 50 hektara vinove loze. Nestabilna situacija na Kosovu i Metohiji otežava pojedine poslove.

"Trudimo se da radimo po svim pravilima i zakonima, imamo regularne licence koje treba da se dobije, svi su vinogradi u fazi registracije", kaže Slaviša Lakićević.

Ukazuje na problem registracije vina koja moraju da se rade dva puta i za srpske i za kosovske vlasti.

"To je komplikovana stvar, videćemo kako će se stvari odvijati", navodi Slaviša Lakićević.

Na manjem zasadu pod vinovom lozom očekuje se prinos od oko 2.000 do 3.000 litara crnog i belog kvalitetnog vina.

Ugostitelj Milija Jevremović već nekoliko godina proizvodi vino za sopstvene potrebe. U tom poslu pomaže mu porodica.

"Podizanje vinograda govori o tome da je ovo moja priča, moj život, moje mesto, ovde sam se rodio i to je to. Ne želim odavde da idem", poručuje Milija Jevremović.

Samostalni poljoprivredni proizvođači kažu da nisu svi u mogućnosti da sami započnu posao i zato je pomoć države od presudne važnosti.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3559204/leposavic-vino-koje-opstanak-znaci.html

Šesti Festival šumadijskih vina, u organizaciji Udruženja vinara Šumadije, održan je ovog vikenda u objektima Kraljevske vinarije na Oplencu. Na štandovima su bila izložena odlična vina vinarija: Aleksandrović, Radovanović, Despotika, Tarpoš, Kraljevske vinarije, Arsenijević, Stari Hrast, Ambelos, Art Wine.

Premijerni nastup imala je vinarija Eden iz Ranilovića, za koju se veruje da je u vlasništvu gejming kompanije Nordeus. Njihov sovinjon blan i šardone iz prve berbe 2017. godine već sada predstavljaju respektibilna vina. Tu je i moderan i upečatljiv roze od merloa. Kupaža kabernea i merloa posle osam meseci u čuvenim Seguin Moreau buradima predstvalja ozbiljno vino u najavi. Etikete još nema, jer će se na tržištu naći tek krajem godine, možda i kasnije.

Vinarija Vladimir, Vladimira i Sandre Živanović, postoji od 2014. godine, kad su u Banji kod Topole kupili zapušteni vinograd koji su obnovili. Njihovo vino 1 Hektar je upečatljiva kupaža merloa, kaberne sovinjona i frana. Eksperimentalna berba bila je 2015. godine iz koje su uslužno napravili oko 500 litara za sopstvenu upotrebu. Naredne godine nastala je i prva etiketa na 3.600 boca. Vino je divnih kiselina i strukture, aromatski lepo, dok će se sa starenjem vinograda i završnica produžavati. Već postoji interesovanje za izvoz ovog vina.

Trilogija je još jedna mlada vinarija iz Banje, koja već ima zapažene rezultate.

Vinarija Pavlović istakla se novom kupažom Istina 2016 u kojoj merlo iz berbe 2016 i kaberne iz naredne godine savršeno pristaju jedno uz drugo.

Vinarije DeLena posebno se istakla crvenim vinom 1903, što predstavlja i godinu formiranja Vinarske zadruge u Topoli. Takođe, kupaža sovinjona i semijona 70/30, te traminac 100 Jazz, uveliko postavljaju etalon kvaliteta.

Novo ime na vinskom nebu, Zmajevac, u vlasništvu crnogorske porodice Krgović, istinski je hit. Bilo da je reč o upečatljivom šardoneu, klasičnoj tamjanici, novom rozeu od merloa i 10% crne tamjanike.

Vinarija Draganić je već dve godine član Udruženja, iako praktično još ne postoji. Predstavili su prvo vino iz prve berbe.

- Palava 2018 još nema ime vinarije na etiketi, jer će izgradnja objekta sa početnim kapacitetom od oko 60.000 litara početi na jesen – kaže Srđan Draganić, vlasnik vinarije.

Palava je belo, izuzetno mirisno i strukturno vino, gotovo gusto i uljasto, slasno ali suvo istovremeno, sa neobično dugom završnicom za prvu berbu. Verovatno je jedinstvena u Srbiji, a nastala je 50-ih godina prošlog veka ukrštanjem sorti Muller turgau i crveni traminac. Osim Češke, ima je u Slovačkoj i na jednom mestu u BiH, a Draganić kaže da se kod njega pokazala kao izdašna sorta.

Posebno interesovanje izazvao je prokupac vinarije Aleksandrović. U pitanju je aromatski kompleksno vino sa začinskim notama, koje do sad nisu bile u tolikoj meri prisutne ni u jednoj čistoj varijanti prokupca. Veruje se da bi to moglo da otvori novo poglavlje u životu ove najpoznatije srpske autohtone sorte.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2533640/sesti-festival-sumadijskih-vina-u-znaku-noviteta

Festival tamjanike, koji će se od 8. juna po drugi put održati u Beogradu, zakazan je od 17:30 do 23:00 sata na platou ispred hotela Radisson Collection.

Uz živu muziku posetioci će moći da degustiraju najbolje srpske tamjanike, ali i neke izvan granica Srbije.

- Prijemčivost imena tamjanika, kao i samih vina od te sorte, dobar je adut za popularizaciju vina i vinske kulture kod nas. Ne treba zaboraviti ni potencijal koji tamjanika ima kada su u pitanju inostrani turisti koji uglavnom nemaju prilike da probaju slično vino u svetu, a tu je i zabavna strana čitavog festivala koja se savršeno uklapa uz ova razigrana letnja vina – kaže Vladan Stanojlović Kika, organizator festivala.

Razloga za promociju tamjanike ima dosta, pogotovo što je sve sviše vinara koji su krenuli da sade ovu sortu izvan Župe, njene tradicionalne kolevke u Srbiji. To je dovelo i do toga da je danas možemo pronaći u više stilova.

Osim tamjanika, na festivalu će se naći i nekoliko gostujućih domaćih sorti.

- Ideja je da prikažemo i druge domaće sorte, koje se zasluženo vraćaju u fokus javnosti, jer sve to ide u prilog originalnosti ponude vina na našem tržištu. Tu su crna tamjanika, zatim smederevka, morava, neoplanta, bagrina, jagoda. Ubuduće ćemo tome posvetiti i veću pažnju jer verujemo da njihovo vreme tek dolazi, a na krilima tamjanike proces se može ubrzati – zaključuje Stanojlović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2531070/festival-tamjanike-od-8-juna-u-beogradu-najbolja-srpska-vina-ali-i

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije u AP Vojvodini u 2019. godini.Cilj konkursa je dodela novca za ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Za njegovu realizaciju predviđeno je ukupno 50.000.000 dinara. Bespovratna podrška investicija po tom konkursu utvrđuju se u iznosu do 50 odsto od vrednosti ukupno prihvatljivih troškova.

Za podnosioce prijava: preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene, bespovratna podrška investicija utvrđuju se u iznosu do 60 odsto od ukupnih prihvatljivih troškova ivesticije.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 2.000.000 dinara, odnosno 2.200.000 dinara za preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene.

Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 100.000 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost investicije 200.000 dinara ili veća od toga.Pokrajinski sekretarijat putem svog nadležnog sektora može naložiti Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi AP Vojvodine da utvrdi činjenično stanje na terenu, odnosno obavi takozvanu nultu kontrolu. Nultom kontrolom smatra se utvrđivanje zatečenog činjeničnog stanja na terenu. Investicije započete pre nulte kontrole neće se prihvatiti.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno s 30. majem 2019. godine.Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po konkursu namenjena su za nabavku opreme za primarnu preradu grožđa, fermentaciju za bela i crvena vina, za čuvanje i negovanje vina, za punjenje vina, za rakiju.

Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po konkursu, koja se može odnositi na više sektora, kao i za više namena u okviru istog sektora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/proizvodacima-vina-i-rakije-50-miliona-dinara-11-05-2019

Godišnje se u proseku od proizvodnje vina može zaraditi između 50 i 60 hiljada evra, kažu poznavaoci vinogradarstva. Uprkos dobrom prihodu, početna ulaganja su veoma visoka, a zarada se ne može očekivati prvih nekoliko godina.

Da bi se "sačekao rod" sa jednog hektara, stručnjaci kažu da treba izdvojiti i više od 30.000 evra, a isplativost je dugoročna. Kako ističu, tek treća generacija potomaka dočeka pravu isplativost od vinogradarstva, ukoliko nastave taj posao. U međuvremenu, ceo posao je vrlo zahtevan i čini ga više vrlo važnih poteza.Krenimo redom. Za početak je neophodno prvo pronaći parcelu, a nije samo cena to što je određuje. Parcela treba da ima pogodnu nadmorsku visinu i strukturu zemljišta, kao i da je dovoljno osunčana. O tome je najbolje konsultovati stručnjake, a poznato je da vinograda u Srbiji najviše ima na obroncima Fruške gore, kao i na području Topole kod Aranđelovca.

U okviru sadnje treba računati i na troškove obrade zemljišta, zatim stubova, žice, sadnica. Tu su i troškovi mehanizacije, traktora, prskanja...

"Treća godina je prva rodna, dok se u petoj godini dobija pun rod. Ako u trećoj godini imate grožđa za branje, onda kreće proces proizvodnje, pa bi trebalo da prođe najmanje godinu dana da dobijete kvalitetno vino", kaže vlasnik vinarije u Topoli, ekonomista po struci.Koliko vina se može dobiti od jednog hektara vinograda zavisi i od toga da li se teži kvalitetu ili kvantitetu. Računa se da se sa jednog hektara može napraviti između pet i osam hiljada boca vrhunskog vina.

Uprkos velikim početnim ulaganjima, zarada je visoka. Godišnji prihod u proseku može iznositi između 50 i 60 hiljada evra. Čista zarada je manja i zavisi od dosta faktora.

Rasponi zarade zavise i od proizvodnje, ali i od oglašavanja i brendiranja, a kako tvrde uvek se mora ulagati u novu opremu.

Naš sagovornik kaže da država daje subvencije uglavnom za opremu i za mehanizaciju, ali da je u Evropskoj uniji poljoprivreda "tako dobro zaštićena da im je teško biti konkurentan".Vinski stručnjak Nenad Andrić objašnjava da je oprema za proizvodnju vina veoma važna, kao i da su srpski vinari toga svesni, pa mnogo i investiraju u nju.

Andrić ističe da je pored skupih presa, koje mogu koštati i do 60.000 evra, novac potreban i za muljače, sudove za odležavanje vina, zatim drvene sudove, flaše, etikete, pampure...

"Veoma skup sport koji se isplati dugoročno. Kada se govori o povratu zarade, smatram da se svakom prodatom bocom podiže vrednost brenda i da treba tako posmatrati", kaže Andrić.Naš sagovornik primećuje da u Srbiji vinarije ne ulažu dovoljno u marketing, što je potrebno jer su srpska vina veoma dobra.

"Pre otprilike pet do šest godina, udeo stranih vina je bio 70 odsto na srpskom tržištu, a domaćih 30 odsto. Danas je to obrnuto i domaća vina čine 70 odsto tržišta. Tih 30 odsto uvoza je količinski isto kao što je nekad bilo 70, samo što je skočila potražnja. Tome je pomogla i sve veća promocija domaćeg vina", ističe Andrić i dodaje da Srbija ima sve predispozicije za proizvodnju kvalitetnog vina.Mađarski proizvođač vina u tokajskom regionu poznatom po desertnom vinu prodaje bocu vina za 40.000 dolara. U vulkanskom na severoistoku Mađarske proizvodi se vino sa "plemenitim plesnima" i gljivicama koje dovode do koncentracije šećera.Vinski turizam se u poslednje vreme sve više razvija. Proizvođači mogu da poboljšaju prodaju svojih vina, ali i da zarade od izdavanja smeštaja, prodaje hrane i drugih ugostiteljskih usluga.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vino-kao-biznis-skup-sport-koji-po-hektaru-donosi-i-do-50000-evra-godisnje-ali-samo/r5jf866

U organizaciji Skupštine opštine i Turističke organizacije, u Rekovcu će u subotu, 4. maja, biti održan drugi "Levački vino fest", na kome će se predstaviti oko 30 vinara i vinarija Srbije, saopštila je danas Turistička organizacija ove opštine.

Uz vinare, predstaviće se i proizvođači rakije i sireva koji se meze uz vino, buradi za vino, proizvođači sadnica vinove loze, Udruženje žena Levca sa svojim specijalitetima... U turističkoj organizaciji, ako bude lepo vreme, očekuju posetioce iz Pomoravlja, Šumadije i ovog dela Srbije.Rekovac i Levač su izrazito poljoprivredno voćarsko-vinogradarski kraj sa dugom tradicijom vinarstva i vinogradarstva. Oko 1.000 domaćinstava opštine bavi se vinogradarstvom, a pod vinovom lozom je oko 500 hektara.Poslednjih godina ulažu se velika sredstva u ovu granu poljoprivrede, a izgradjeno je i nekoliko najsavremeniji vinarija: "Lastar" u Sekuriču, "Miletić" u Opariću, "Vineks" u Belušiću, "Levač" u Rekovcu čija vina osvajaju visoke nagrade na sajmovima u Srbiji i inostranstvu. Levački vinari, izjavili su danas ponosom da su se vina ovog kraja "pila na dvoru Nemanjića", a pili su ga i "rimski carevi", kao i "na dvoru Obrenovića i Karadjordjevića".

Vino fest će u subotu u podne otvoriti predsednik opštine Rekovac dr Aleksandar Djordjević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/vina-iz-ovog-kraja-pili-su-i-rimski-carevi-novi-festival-vina-u-subotu/hezzvy5

Mađarski proizvođač vina u tokajskom regionu poznatom po desertnom vinu prodaje bocu vina za 40.000 dolara u nadi da će oživeti kraljevsku tradiciju ispijanja vina od strane kraljeva i poznavaoca, preneo je Rojters.

U vulkanskom tokajskom regionu na severoistoku Mađarske proizvodi se vino sa "plemenitim plesnima" i gljivicama koje dovode do koncentracije šećera.Vino Tokaj Asu je postalo omiljeno zbog bogatstva ukusa i kompleksnosti.

Priča se da je Luj XIV, poznat kao Kralj sunce opisao taj napitak kao "vino kraljeva i kralj vina".

Proizvođač vina Rojal Tokaj navodi da je ovo vino koje se prodaje za 40.000 dolara za bocu najskuplje vino na svetu.Druga retka vina mogu dostići višu cenu na aukcijama.

Vrednost vina se značajno povećava godinama koje prolaze, kao investicija za 30, 40 ili 50 godina bilo za konzumaciju ili trgovinu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/madjarsko-vino-najskuplje-na-svetu/ftlx1bw

Delegacija u kojoj su bili profesori Univerziteta u Novom Sadu, tridesetak vinara, kao i vinogradari, nedavno je, u organizaciji Privredne komore Vojvodine, boravila u dvodnevnoj stručnoj poseti vinskoj regiji Eger u Mađarskoj. Cilj posete bio je upoznavanje s razvojem vinogradarstva i vinarstva u regiji Eger, jednoj od 22 u Mađarskoj.U vinskoj regiji Eger vojvođanska privredna delegacija susrela se s tamošnjim vinarima i vinogradarima, predstavnicima Udruženja mladih vinara Egera i Privredne komore županije Heveš, a obišli su i nekoliko vinarije – „Tumerer”, „Sveta Andreja”, „Tot Ferenc”, „Gal Tibor” i „Boljki”.

Po rečima više savetnice za turizam u PKV-u Dragice Samardžić, regija Eger veoma je interesantna, i to ne samo zbog kapaciteta koje ima kada je u pitanju proizvodnja grožđa i vina već i zbog vinskog turizma. Koliko je vinski turizam značajan, istakla je ona, potvrđuje podatak da je u Egeru tokom prošle godine ostvareno 303.000 noćenja turista.

– S tog aspekta može se videti koliko vinski turizam doprinosi razvoju drugih privrednih grana i ostvarivanju prihoda – rekla je Dragica Samardžić. – Naravno, osnov za to je velika proizvodnja, a Eger to ima jer je na tom području oko 6.000 hektara pod zasadom vinograda, što je nešto malo manje od trećine ukupnih površina pod vinogradima u Srbiji.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/pkv-srpski-vinari-u-madarskom-egeru-08-04-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31