Dok čekate da se život vrati u normalu, možete prekratiti vreme i učenjem o vinu. Jedan od veoma zanimljivih izvora informacija, koji je ovih dana ugledao svetlo dana, je onlajn kurs od 90 minuta na temu burgundijskog vina.

Kurs, koji je priredio burgundijski regionalni odbor za vino, namenjen je pre svega profesionalcima iz vinskog posla, trgovcima i vlasnicima vinoteka, koji žele da unaprede svoje znanje o najekskluzivnijoj vinskoj regiji na svetu iz koje tradicionalno dolaze najskuplje etikete. No, kurs je dovoljno zanimjiv da će privući i laike-vinoljupce željne znanja o važnim vinskim regijama sveta.

Onlajn kurs koji je sačinio BIVB, regionalni vinski odbor Burgundije, već je objavljivan pre deset godina, a u svakoj novoj verziji obogaćuje se aktuelnim informacijama o promenama u okviru apelacija.

Kurs ima četiri modula koji traju oko 20 minuta, sa upitnikom na kraju "škole", a moduli su dostupni na francuskom, engleskom, kineskom i japanskom jeziku. Teme obuhvataju upoznavanje Burgundije, ključne sorte grožđa, apelacije i teroari, uparivanje sa hranom, degustaciju...

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2830897/onlajn-kurs-za-vinoljupce-prekratite-vreme-uceci-o-vinu-iz-burgundije

Republička direkcija za robne rezerve oglasila je prodaju nekoliko vrsta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Potencijalnim kupcima ponuđeni su brašno, mesne konzerve i živa stoka (tovne svinje i junad). Prodaju i mleko u prahu, pirinač, pasulj, pa čak i velike količine vina iz 1995. godine koje do sada nisu imale kupca, piše Politika.Kako je za list rekla Zorica Anđelković, direktor Republičke direkcije za robne rezerve, reč je redovnoj prodaji stalnih zaliha, što je praksa poslednjih dvadesetak godina. Kriterijum za odlučivanje jeste najviša ponuđena cena.

Rok za dostavljanje ponuda je 11. mart, a u slučaju da se se celokupna količina robe ne proda, svake naredne srede biće organizovano javno otvaranje ponuda sve do konačne prodaje.

"Na početku svake godine, nakon što Vlada Srbije usvoji program, objavljuju se ovakvi pozivi za javnu prodaju kako bi roba bila zanavljana, a skladištari se rasteretili svojih obaveza prema Robnim rezervama. To ne znači da će sve količine biti prodate iako poziv traje praktično godinu dana", objasnila je Anđelković.Ona ističe da pokušavaju da prodaju i neke restlove koje imaju odranije. Recimo, u ponudi je ponovo kvalitetno neflaširano vino koje je već bilo oglašeno i 2017. godine, a uskladišteno je davne 1995. godine.

"To vino je iz perioda kada je organizovan otkup, u vreme državne i društvene svojine, jer vinari nisu imali da plate grožđe. Ove zalihe su iz tog perioda", kaže ona.

U pozivu objavljenom na sajtu Direkcije za robne rezerve navodi se da je u ponudi oko 218.000 litara ovog vina u rinfuzu i oko 4.000 litara "neuslovnog vina". Anđelković ističe da to što je neuslovno ne znači da je zdravstveno nebezbedno, jer takva roba ne može da se prodaje, već da nije u navedenoj kategoriji dobrih, vrhunskih ili stonih vina.Ograničeni smo cenom. Ne smemo da prodajemo ispod tržišne cene, a nama niko za tu količinu ne daje realnu ponudu jer oni koji su zainteresovani na tržištu mogu dobiju mogućnost odloženog plaćanja ili rabat dok je kod nas plaćanje avansno, jer tako nalažu propisi", kaže Anđelković.

Prema dosadašnjem iskustvu, uvek je najveće interesovanje kupaca za svinje, dok se ostali proizvodi iz ponude Robnih rezervi traže sporadično, uglavnom ako dođe do nestašice na tržištu, što se sve ređe događa. Trenutno je i najveća ponuda tovnih svinja (čak 2.500.000 kilograma), zbog toga što su uskladištene velike količine jer je država 2015. reagovala iz Robnih rezervi zbog poremećaja cena na tržištu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/robne-rezerve-prodaju-vino-iz-1995-godine-u-ponudi-oko-218000-litara-u-rinfuzu-ali-to/134jhdf

Premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je danas da će do kraja februara biti usvojena prva desetogodišnja Strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva koja predvidja da se do 2030. godine u taj sektor uloži 300 miliona evra. "Strategija če trasirati put kako da dalje razvijamo ovaj sektor i kako da imamo najkvalitetnije znanje i vina i na taj način predstavimo Srbiju u inostranstvu", kazala je ona na otvaranju ocenjivanja srpskih vina u okviru manifestacije "Sveti Trifun na Savskom vencu", koji je prvi put organizovao Savez vinara i vinogradara Srbije. Vinarstvo za Srbiju, kako je istakla, je veliki potencijal koji ima rast sličan IT sektoru koji iznosi oko 26 odsto godišnje, dok izvoz vinarstva raste po stopi većoj od 20 odsto godišnje. Brnabić je podsetila i da je izvoz vina 2018. godine bio oko 19 miliona evra, i ima jak uzlazni trened, zbog čega očekuje da se on nastavi i narednih godine. Ona je dodala da država već podržava sektor kroz podsticaje za nove zasade vinograda, kompenzaciju trošlkova laboratorija, subvencije za opremi i mašine, za geografsko poreklo, a podrška dolazi i iz EU fondova. "Ovo je važan sektor i za turizam, jer je vinski turizam najbrže rastući sektor turizma u svetu i preko Ministarstva turizma će se uložiti više novca u njegov razvoj", kazala je Brnabić. Kao primer je navela da će se i na auto-putu "Miloš Veliki" narednih meseci postaviti signalizacija za vinske rute i vinare. "Ova sektor nam je pokazao da za dve godine može da se etablira kao jedna od vodećih u našoj ekonomiji, koja na pozitivan način predstavlja Srbiju", kazala je Brnabić. Somelijer i zastupnik Saveza vinara i vinogradara Srbije Stevan Rajta kazao je da je cilj skupa na kome se ocenjuju najbolja domaća vina, pomoć u promociji i odabiru najboljih vina iz Srbije, koja bi što bolje trebalo predstaviti svetu. On je istakao da se velika pažnja obraća i na sadnju autohtonih sorti groždja. Dodao je i da se radi na širenju vinogradarskih poseda, kako bi se maksimalno iskoristilo zemljište pogodno za gajenje vinove loze. Savez vinara i vinogradara Srbije prošle godine je osnovalo 12 udruženja vinara Srbije i postavilo kao krovnu instituciju izmedju Vlade Srbije i vinara. Na manifestaciji "Sveti Trifun na Savskom vencu" za ocenjivanje vina se prijavilo 110 vinarija iz Srbije, a ocenu kvaliteta 295 vina, koja su grupisana u osam kategorija, uradiće 32 stručnjaka, medju kojima su enolozi, tehnolozi, somelijeri i profesori. Biće ocenjivana vina koja su registrovana u slobodnoj prodaji i proizvode se u Srbiji, a podeljena su u kategorije: belo vino od autohtone sorte, belo vino od internacionalne sorte, roze vino od bilo koje sorte, crveno vino od autohtone sorte, crveno vino od internacionalne sorte, penušava vina (bela, roze, svih stilova), tradicionalna proizvodnja vina (organska vina, biodinamička vina, oranž i ostala vina rađena po nekoj tradicionalnoj metodi) i slatka i aromatizovana vina. Prvi put u Srbiji će se ocenjivanje vina vršiti uz pomoć aplikacije koja je napravljena specijalno za ovaj skup, kako bi se na taj način izbegle moguće nepravilnosti.

 

Izvor: BETA

Koji je najbolji, a koji najgori vinski trend koji se prepoznaje i u Srbiji, istraživao je portal Vino u razgovoru sa somelijerima.

Tako je Marko Marjanović (Hrastovina) rekao da je jedan od najpozitivnijih trendova sve češće konvertovanje konvencionalnog vinarstva i vinogradarstva u organsko i biodinamičko. Dodao je da je podjednako važna i sve manja tolerancija na invazivne hemijske metode kada je u pitanju zaštita vinove loze u vinogradu i tretman grožđa u preradi.

Prema njegovom mišljenju, jedan od najnegativnijih trendova je vrtoglavo "bustovanje" cena vina poreklom iz Bordoa i Burgundije.

Vuk Vuletić (Podrum Wine Art) je rekao da je najbolji vinski trend početak kreiranja identiteta vinskih rejona u Srbiji kroz specifične stilove i sorte najpogodnije za određene rejone, a najgori trend težnja da se izvoz vina stavi na prvo mesto, ispred prisutnosti i zastupljenosti naših vina na domaćem tržištu.

Miroslav Radojčin (Plantaže 13 Jul) rekao je da je pozitivno to što se sve više prepoznaje činjenica da vinski turizam donosi veliki benefit. Insistira se na lokalnom sortimentu, ne samo karaktera vinove loze, nego i gastronomije, sve više se forsira lokalni karakter vina.

Kao negativan utisak ističe to što restoranima i dalje, kao pre 20 godina, nestručna lica prave vinsku kartu. Dodao je i da bi valjalo primetiti da i sami vinari mogu kolektivno da naprave veći pritisak na ministarstva u vezi sa većim ulaganja u vinski turizam, u vinograde i sam kvalitet vina, odnosno da sami insistiraju na boljoj kontroli kvaliteta.

Nemanja Papić (Iris New Balkan Cuisine) kaže da je odlično to što se u prethodnih godinu ili dve veća pažnja pridaje malim, autentičnim vinarima. Smatra da je sve što se događa na vinskoj sceni dobra smernica za dalja iskustva i delovanja vinara, te da samim tim ne predstavlja nešto negativno.

Mina Majstorović (Square Nine) izdvaja vinare koji se trude da od autohtonih i lokalnih sorti izvuku nešto zaista jedinstveno. Dodaje da trend vina iz amfore u Srbiji možda uopšte nije negativan, ali ga ona ne razume.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2758080/koji-je-najbolji-a-koji-najgori-vinski-trend-u-srbiji

Nepravedno zapostavljena srpska sorta grožđa prokupac, za koju se zna da prvi pisani trag potiče iz 14. veka, posle nekoliko decenija vraća se na domaću vinsku scenu i polako kuca na vrata svetskog tržišta vina.

Šef Кatedre za vinogradarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu prof. dr Slavica Todić, koja u sopstvenoj vinariji Doja zajedno sa suprugom uzgaja prokupac, kaže da su ova vina iz godine u godinu sve bolja i da su već izašla iz okvira lokalnog srpskog tržišta.

Prema njenim rečima, prokupac se polako pozicionira na vinskim kartama širom Evrope, ali i u Americi. To je, po njenom mišljenju, prilika da se Srbija prikaže na svetskoj vinskoj sceni autentičnim vinom koje bi trebalo da predstavlja sinonim srpskog vinarstva.

- To su još počeci, ali, da, dosadašnji rezultati jesu svakako vetar u leđa za dalji rad na prokupcu, jer ima mnogo prostora za istraživanja i eksperimente i u vinogradu i u podrumu. Pri tome treba težiti da se u vinu očuva specifičan voćni karakter prokupca i autentičnost podneblja odakle potiče - kaže Todićeva.

Dodala je da su dosadašnja iskustva pokazala da se najbolji rezultati postižu odležavanjem prokupca u srpskom hrastu i pri kombinaciji buradi različite zapremine.

- Stare sorte predstavljaju dragoceni genetički resurs za budući selekcioni rad, hibridizaciju i kao izvor gena koji potencijalno mogu odgovoriti izazovima koje donose klimatske promene. Vina autohtonih sorti privlače pažnju na svetskom vinskom tržištu i svojom autentičnošću doprinose prepoznavanju regiona odakle potiču - kaže Slavica Todić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2744111/vina-od-prokupca-iz-godine-u-godinu-sve-bolja

Degustacija mladih vina priređena je u Banji Kanjiža, a ljubiteljima je ponuđeno da probaju 16 vrsta iz podruma malih vinara Horgoša i Čoke.Vitez Banatskog vinskog reda „Sveti Teodor” iz Vršca, majstor podruma enolog Goran Adžić iz Čoke, koji se bavi vinarstvom tridecenije, najviše pažnje posvetivši malim proizvođačima vina, pa je i sam postao proizvođač.

- Mada je jesen bila malo toplija nego što treba, pogotovo za uslove u malim podrumima, uspeli smo da proizvedemo mlada vina koja obećavaju. Vrlo je retka prilika da se probaju ovako mlada vina, sveže otočena, nebistrena i nefiltrirana, s veoma lepim mirisima - rekao je enolog Goran Adžić.

Područje Subotičko-horgoške peščare poznato je po vinima sa peska. Svoja vina predstavili su još vitezovi reda „Sveti Orban”. Pored svetski poznatih sorti bilo je tu i vina od autohtonih - kevidinke, kadarke, ezerjo i drugih. Na degustaciji se potvrdilo da mlada vina iz ovogodišnje berbe obećavaju dobar kvalitet.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/degustacija-mladih-vina-u-bani-kanizi-30-11-2019

Vinogradari Toplice, sumiraju rezultate ovogodišnje vinogradarske godine. Oni su jedinstveni u oceni, godina za pamćenje. Osim rada u samim vinogradima, vremenske prilike su im išle na ruku.

U najvećem topličkom vinogradu, koji se nalazi u selu Gojinovac, nedaleko od Prokuplja, ovogodišnja proizvodnja bila je rekordna.

- Prva berba u "Topličkim vinogradima", koji se prostiru na površini od blizu 50 hektara, bila je 2011. godine. Povećanjem površina pod vinovom lozom, povećavala se i količina ubranog grožđa. Ove godine, ubrano je 350.000 kilograma raznih sorti grožđa - izjavio je menadžer u ovim vinogradima Dragan Kovačević i dodao da je kvalitet grožđa bio izuzetno dobar.

Zavisno od sorte grožđa, procenat šećera kretao se od 23 do čak 25,4. Prema njegovim rečima, ove godine očekuje se proizvodnja skoro 250.000 boca različitih vrsta vina.

Najveće količine, skoro 90%, biće plasirane na inostrano tržište, navodi se na sajtu Prokuplja.

I u vinogradu Doja, koji se nalazi na površini od skoro 25 hektara, u Donjoj Jošanici, nedaleko od Blaca, rod je bio izuzetno dobar.

I vlasnici malih vinarija, kao što su Maletić iz Velike Plane, Aranđelović, Stanković i Strahinjićiz Prokuplja, izjavili su da je ovogodišnja godina bila izuzetno dobra.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2701534/godina-za-pamcenje-za-toplicke-vinograde-ocekuju-250000-boca-vina-90-namenjeno

Na Opštem sudu Evropske unije u Luksemburgu početkom idućeg meseca kreće rasprava o tužbi Slovenije protiv Evropske komisije.Kako pišu mediji u Ljubljani, reč je u slučaju istarskog vina teran, objavili su slovenački mediji.

Prva rasprava o slovenačskoj tužbi protiv Komisije u slučaju teran predviđena je za 3. decembar, objavilo je ljubljansko "Delo", a kao zanimljivost list navodi da bi sud 11. decembra trebalo da odluči je li nadležan za slovenačku tužbu protiv Hrvatske u slučaju arbitraže o granici.Svoje vino, koje se proizvodi na slovenačkom Krasu, Slovenija je patentirala pri Evropskoj komisiji kao "teran" odmah nakon ulaska u EU 2004. te je kasnije uložila prigovor na pokušaj Hrvatske kao nove članice da registruje tradicionalno vino iz hrvatske Istre, poznato pod istim nazivom.

U "vinskom sporu" koji se razvio između dve članice EU i susednih zemalja posredovali su Evropska komisija i poverenik za poljoprivredu Fil Hogan koji he u novoj Komisiji preuzeti mesto komesara za trgovinu.

Delegiranom uredbom iz 2017. Hrvatska je od Komisije dobila pravo da se istarsko vino s oznakom porekla "Hrvatska, Istra" može prodavati i s dodatkom "teran" na nalepnici, ako je ta oznaka istaknuta nešto manjim slovima.

Slovenija nije zadovoljna takvim rešenjem spora pa je na insistiranje svog tadašnjeg ministra za poljoprivredu Dejana Židana, koji je sada predsednik parlamenta, Evropsku komisiju tužila sudu, smatrajući "popuštanje" hrvatskoj strani pristrasnim postupkom Evropske komisije, zatraživši da se delegirana uredba o priznavanju prava istarskog terana povuče.

Slovenija u tužbi tvrdi da je Komisija svojim postupkom "prekršila temeljna načela evropskog acquisa i poverenja u pravo, načelo zaštite stečenih prava, legitimnih očekivanja te načela srazmernosti", prenose slovenački mediji.

Izvor: https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=11&dd=09&nav_id=1614987

Kvalitetna srpska vina, mlečni proizvodi, kao i organski proizvodi od aronije i tartufa predstavljeni su na nacionalnalnom štandu Srbije na Drugom kineskom međunarodnom sajmu izvoza EKSPO u Šangaju. Domaće privrednike obišli su predsednica Vlade Ana Brnabić, u društvu ambasadorke NR Kine u Srbiji Čen Bo.

Na ovogodišnjoj manifestaciji deset kompanija iz Srbije predstavlja se kupcima iz Kine i celog sveta. Na našem štandu ima najviše prehrambenih firmi, koje nastupaju pod sloganom "Arome čiste prirode".

Na ovoj sajamskoj smotri 3.000 kompanija izlaže svoju ponudu na 400.000 kvadratnih metara izložbenog prostora.

Naš izlagački prostor su to posetili i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i ministar bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović.

- Srbija može da ponudi kineskom tržištu kvalitetne proizvode, ali je osnovni problem kontinuitet u isporukama robe, zbog čega je potrebno da se obezbede velike količine - predočio je Ljajić.

On je ukazao na to da se zbog toga mora ići na specifične vrste kvalitetnih proizvoda, koji nemaju konkurenciju na globalnom tržištu ili je pak ona manja.

- Ovde smo videli neke od tih proizvoda koji imaju mogućnosti da se prodaju na ovom tržištu i siguran sam da ćemo iz godine u godinu povećavati i asortiman robe, ali i njihovu količinu, pa i kontinuitet - rekao je Ljajić.

Ljajić je poručio da Srbija mora da bude prepoznatljiva po nekom od proizvoda, i da zato moramo da se koncentrišemo na nekoliko njih i da rebrendiramo proizvode koje izvozimo, što će nam otvoriti vrata i za svu drugu robu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2684842/srpska-vina-mlecni-proizvodi-i-organski-proizvodi-od-aronije-i-tartufa-stigli

Za malo stvari u životu postoji garancija, a pogotovo za uspeh u preduzetništvu i rod grožđa. Svaka branša u kojoj zavisite od sunca i vremena je neizvesna a vinarstvo je jedna od njih.

Ali, kada imate viziju i potrebna znanja, ništa nije nemoguće i uspeh dolazi kao logičan sled uloženog truda. Upravo je to priča o vinariji Aleksić.

Od samog početka, od osnivanja 2006. godine do današnjeg dana ova vinarija je uspela da održi svoj renome.

Zahvaljujući porodičnim vrednostima, u kojima su uvek nalazile motivaciju, tri sestre Aleksić – Dragana, Maja i Marija - već deceniju i po uspešno vode vinariju i dokazuju da je moguće kreirati vrhunske rezultate kao žena u tradicionalnom pozivu kao što je proizvodnja vina.

Temelji vinarije su ekspertiza i stučnost na najvišem nivou. Enolog Jelena Živanović zajedno sa sestrama konstantno radi na usavršavanju proizvoda, čemu su dokaz 74 medalje za kvalitet.

Portfolio vinarije sa 14 etiketa stalno teži ka novinama, pa je poslednja etiketa, penušavac Žuti cvet, sortnog sastava 100% tamjanika, prava inovacija na domaćem tržistu.

Proizvodnja od 500 hiljada litara godišnje, savremena oprema i poštovanje zlatnih standarda u procesu proizvodnje, rezultiraju svake godine rastom tržišne pozcije vinarije.

Sestre svake godine unapređuju koncept u kreiranju premium proizvoda, stalnim usavršavanjem u oblasti enologije i ulaganjem u proizvodnju.Trenutno najveći projekat koji predstavlja veliki korak za vinariju, kao i za osnaživanje juga Srbije jeste podizanje zasada i stvaranje sirovinske baze.

Vranjsko vinogorje spada u Vrtogoski vinogradarski rejon, koji je pod uticajem umereno kontinentalne klime, sa čak 270 sunčanih dana godišnje, svežim noćima i malo padavina, i kao takav je idealan za sazrevanje vinove loze.

Od parcele 70 ha, pod zasadom vinarija Aleksić ima 20 ha, gde su ove godine zasađene internacionalne, a sledeće godine su u planu autohtone sorte. Oživljavanje juga Srbije u smislu poslovnog mapiranja zemlje ovim poduhvatom dobija na značaju.

Zbog specifičnog mikroklimata, teroar vinarije Aleksić je zemljište koje se većinski sastoji od smonice, i tlo je na kojem se već 70 godina u kontinuitetu uzgaja vinova loza. Jedinstvenost ovog podneblja se kasnije reflektuje u vinima i daje im karakterističnost.

Krajnji cilj je da se jedinstvenim načinom sadnje, i ugradnjom sistema za navodnavanje kap po kap dođe do sirovine najvišeg kvaliteta.

Pored velikog broja medalja za kvalitet, vinarija je nosilac nagrade za najboljeg nacionalnog proizvođača od strane AWC iz Beča, kao i nagrade Žena zmaj za preduzetnički poduhvat.

Aleksić vina daruju ono što može da iznedri samo jug Srbije.

Mnoštvo sunčanih dana i posvećenost gajenju vinove loze, vino koje odležava u podrumu sa optimalnim uslovima, darujući mu na svakom koraku ljubav i pažnju - odvaja ova vina od konkurencije.

To su ta jedinstvena vina. Vina, ženskih ruku delo.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2665238/jedinstvena-vina-zenskih-ruku-delo-vredne-preduzetnice-vinarije-aleksic-ozivljavaju-jug-srbije

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31