Minulog vikenda u elitnom beogradskom hotelu Metropol održan je dvodnevni festival domaće hrane i pića "Jesenji ukus fest". Tokom trajanja ove manifestacije brojni posetioci su mogli da degustiraju različite vrste sireva, suhomesnate proizvode, pršutu, domaće kobasice, čvarke, vina, likere, domaće sokove...

Podsekretarka za privredu Maja Bajagić istakla je da će Grad Beograd uvek podržavati ovakve manifestacije koje imaju za cilj razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda, saopšteno je iz gradske uprave.

"Istovremeno, ovakve manifestacije omogućavaju i plasman poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i regionu. Sekretarijat za privredu je u ovoj godini realizovao dodelu podsticajnih sredstava u oblasti mehanizacije, stočarstava, voćarstva, povrtarstva i pčelarstva. Za ova podsticajna sredstva iz gradskog budžeta obezbedjeno je 180 miliona dinara, a dobilo ih je ukupno 913 korisnika", rekla je Bajagićeva.

Ona je pozvala sve zainteresovane da se prijave na besplatne obuke iz oblasti pčelarstva i organske proizvodnje planirane za drugi deo oktobra, koje će, dodala je, držati eminentni profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Manifestaciju "Jesenji ukus fest" su podržali Sekretarijat za privredu, Ministarstvo poljoprivrede i Privredna komora Srbije, a svečanom otvaranju je, između ostalih, prisustvovala i ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana Kristina Popa.

Izvor: https://www.blic.rs/vesti/beograd/festival-za-gurmane-otvoren-jesenji-ukus-fest-u-beogradu/322qk35

Transport stonog grožđa do potrošačkih centara vrši se kamionima (kraće relacije) tj. termoking vagonskim hladnjačama na temperaturi  od 5 °C (duže relacije).

Uspeh transportovanja grožđa uslovljen je većim brojem faktora,  i zavisi od elastičnosti i čvrstoće pokožice i mesa, prisustva pepeljka na bobicama, stepena zrelosti grožđa, kao i pedoklimatskih uslova gajenja vinove loze i primenjene agro- i ampelotehnike.

Navodnjavanje vinograda pre berbe naročito je bitno za transportabilnost stonog grožđa. U tom smislu određene su kvalitetne grupe sorti po transportabilnosti grožđa, koje se iskazuje preko reakcione čvrstine bobice na pritisak; razlikujemo sorte slabe transportabilnosti (bobice trpe pritisak manji od 700 g/cm2 površine), srednje transportabilne (pritisak u opsegu 700-1000 g/cm2 površine) i visoko transportabilne sorte (pritisak u opsegu 1000-1500 g/cm2 površine), kao i veoma visoko transportabilne sorte (bobice su u stanju da izdrže pritisak veći od 1500 g/cm2 površine).

Većina poznatih sorti vinove loze koje se gaje u našim vinogorjima imaju stono grožđe dobre transportabilnosti (Sultanina 970 g/cm2; Muskat hamburg 1196 g/cm2; Kardinal 1864 g/cm2; Muskat Italija 1879 g/cm2; Afus-ali 2016 g/cm2). Tokom transporta stonog grožđa vodi se računa i o sl. elementima: ne pakuje se više od 10 holandeza u redu u visinu zbog stabilnosti pakovanja, kamioni se ne opterećuju sa više od 70 % svoje maksimalne nosivosti, praktikuje se da grožđe u transportu od vinograda do hladnjače ne provede više od 2 h kako bi se što bolje čuvali u rashladnim komorama. U SAD-u je uobičajen postupak da se najveći procenat stonog grožđa prethladi, sumporiše i čuva u struji ’’Forced air’’ za maksimalno 6-12 h od trenutka berbe.

Na kvalitet grožđa i prerađevina od grožđa utiču brojni faktori. Sorta, loza, podloga, zemljišni uslovi, sistem gajenja, primenjene agro - tehničke mere, zdravstveno stanje grožđa, stepen zrelosti... Kriterijumi za kvalitet grožđa razlikuju se kada su u pitanju stone i i vinske sorte. Kod vinskih sorti osnovni parametri kvaliteta su sadržaj šećera i ukupnih kiselina u grožđanom soku, sadržaj aromatičnih materija. Grožđe koje je namenjeno proizvodnji vrhunskih vina treba brati kada sadrži 25 posto šećera. Za stona vina sadržaj šećera treba da bude 18 procenata.

Grožđe treba brati u tehnološkoj zrelosti tj. kada je ono najpogodnije za određeni proizvod. Važno je znati da se berba grožđa obavlja ujutru dok nije visoka temperatura vazduha, a sama berba se obavlja ručno ili mehanički.

Opširnije o tehnologiji proizvodnje vina možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor:Agrobiznis magazin  

REPLIKA iz domaćeg filma "Manje vina..." u Vlasotincu ne važi jer ljudi iz ovog kraja znaju da uživaju ne samo u konzumiranju već i u proizvodnji grožđa i vrhunskih vina. To se posebno vidi tokom tradicionalnog "Vinskog bala" kada se u ovoj varošici na jugu Srbije bira najbolje božansko piće iz domaćeg vinogorja. Dvodnevna manifestacija je i ove godine okupila veliki broj vinogradara i proizvođača vina iz vlasotinačkog kraja, a organizatori su se pobrinuli da posetiocima, osim odličnog pića, priušte i mnogo dobre zabave.

Na 33. "Vinskom balu", prema odluci žirija, najbolje vrhunsko belo vino proizveo je Novica Petrović. U kategoriji autohtonih belih vina pobedio je Novica Đokić koji je osvojio i prvu nagradu za najbolje vrhunsko crveno vino, dok je u nadmetanju za najbolje autohtono crveno vino konkurenciju potukao Jovan Pečenković.

- Vlasotinačko vinogorje je jedno od retkih koje je ostalo verno tradicionalnom načinu proizvodnje, a vina mladih proizvođača iz ovog kraja postaju prepoznatljiva po kvalitetu koji je sve bolji i bolji. Oni se trude da što više nauče i da stalno napreduju u ovom poslu - ocenio je Dušan Janjić, tehnolog za vinarstvo i vinogradarstvo, koji je više od 20 godina član komisije za ocenu vina na "Vinskom balu".

U vlasotinačkoj opštini pod vinogradima je, prema zvaničnim podacima, oko 1.500 hektara, ali se tek trećina ovih zasada aktivno obrađuje.

NAGRADENA tradicionalnom konkursu za najbolju pesmu na temu vina i grožđa pobedila je Jelena Kujundžić iz Majura, dok je Bratislav Petrović iz Šljivovika, kod Bele Palanke, odneo prvu nagradu za pesmu na prizrensko-timočkom dijalektu. Na oba konkursa pristiglo je ukupno 149 pesama, a specijalnu nagradu dobio je Ivan Gaćin iz Zadra. Najbolju karikaturu sa ovom temom uradio je Goran Ćeličanin iz Varvarina.

- Svesni smo činjenice da danas nema vina i vinograda kao nekada, ali još uvek ima vinara i vinogradara koji za svoju i dušu svojih prijatelja prave odlična vina. Ova manifestacija je podrška njima i doprinos očuvanju bogate tradicije vinogradarstva u našem kraju - poručio je Zoran Stamenković, član Opštinskog veća zadužen za kulturu.

Tehnolog Dušan Janjić, ipak, ističe da su postavljeni dobri temelji u sadnji vinograda, da rizlinga i prokupca ima najviše, ali i da je jedan od najboljih sovinjona baš u Vlasotincu.

- Sorta kaberne sovinjon se lepo aklimatizovala i daje izuzetne rezultate. Sovinjon blank, posađen u vlasotinačkom vinogorju, u krugovima vinara važi za jedan od najboljih u Srbiji, kao sirovina, ali nema njegove ozbiljnije prerade - dodaje Janjić.

 

Vlasotinčani su treći put organizovali i "Salon vina" na kojem su učestvovale neke od najrenomiranijih vinarija iz Srbije i neke od najvećih na Balkanu, a održana su i stručna predavanja na temu proizvodnje vina i uzgajanja vinove loze.

 

VINSKO BURENCE I KIK-BOKS

U UVEK atraktivnom takmičenju u plivanju za vinsko burence, pobedio je Miloš Mitrović, student i spasilac na plaži kod brane u centru Vlasotinca, a nagrađen je i desetogodišnji Sergej Kostić iz Beograda kao najmlađi među 20 takmičara. Ovogodišnjeg "Vinskog bala" uvek će se sećati i Vlasotinčanin Sokol Arsić koji je u kik-boks meču pobedio Grka Nikolaosa Papanikolaua i postao evropski šampion u kategoriji do 75 kilograma.

http://www.novosti.rs 

 

BAČVE su hrastova burad većih dimenzija od 1000l i više, a često su zapremine od  2000-5000l sa velikim otvorom kroz koji se neretko može provući odrasla osoba kako bi iznutra očistila i pripremila bure pre njegove upotrebe. Pravilnim održavanjem bačve se mogu koristiti nekoliko decenija. Velike bačve se proizvode od hrastovog drveta, a najčešće se koristi slavonski hrast kitnjak (Quercus Petraea). Postoji vrlo praktičan razlog zbog kojeg se ovaj hrast koristi za bačve, a to je dobra otpornost na „curenje“ odnosno kada se iz njega vino istoči pa se nakon kraćeg perioda ponovo napuni. Bačve se osim za odležavanje vina mogu koristiti kao fermentori, u tom slučaju se pored samog drveta pojedini elementi izrađuju od inox-a.

 

 

Kada se koristi barik, a kada bačva?

 

Barik burad imaju značajno veći uticaj na aromu, taninsku strukturu i ukus vina za razliku od bačvi. Razlog tome je upravo zapremina barika koja je često deset ili više puta manja od zapremine bačvi, pa je samim tim kontakt vina sa hrastovinom značajno veći, a naravno i nagorevanje odnosno tostiranje istog dovodi do intezivnijeg uticaja drveta na vino.S druge strane bačve imaju značajno manji uticaj na karakter vina, odnosno sazrevanjem u njima vina imaju izraženiji sortni miris i ukus u odnosu na vina koja sazrvaju u baricima.

Vinari koji svojim umećem znaju da odrede koji tip barika da koriste, stepen nagorelosti i dužinu perioda sazrevanja napraviće kompleksno vino vrhunskog kvaliteta. Poenta cele priče je da se nađe savršen odnos vina i barika. Ukoliko je sazrevanje kratko, jedva se može primetiti da je vino odležalo u bariku, a sa druge strane ako je vino sazrevalo isuviše dugo dolazi do efekta prebarikiranog vina gde su arome bureta potpuno nadvladale arome vina. Kada je mera prava dobija se vrhunsko vino gde je sazrevanje u bariku doprinelo boji, aromatskom kompleksu, taninskoj strukturi i ukusu vina.

Prilikom upotrebe novog barika uticaj na karakter vina je oko 50%, kod drugog korišćenja 25%, a kod trećeg manje od 10%. Posle trećeg korišćenja uticaj barika na vino je već veoma mali pa se takva burad više ne upotrebljavaju za sazrevanje vina. Što vino iz iste berbe duže odležava u bariku to su sve manje mogućnosti da se to bure iznova koristi za vino iz naredne berbe. Postoji i treća varijanta, a to je sazrevanje vina iz iste berbe u baricima i u bačvama. Da li će vino prvo sazrevati u bariku, a potom u bačvi ili obrnuto zavisi isključivo od enologa.

Bitna stvar je svakako pravilan odabir sorte vina. Jednostavno određene sorte ne trpe sazrevanje u buradima, pogotovo u bariku. Bele sorte se ređe barikiraju, a sorta Chardonnay najbolje podnosi barik, zatim Sauvignon Blanc, Riesling, Garganega…

 

Kod crvenih vina situacija je značajno drugačija, veliki broj sorti odlično podnosi barikiranje, a pomenuću neke od najzastupljenijih: Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Malbec, Merlot, Montepulciano, Sangiovese, Syrah, Grenache, Tempranillo…

Period sazrevanja vina u baricima je uglavnom od 6 – 36 meseci, dok u bačvama vino pogotovo crvena retko kada sazrevaju kraće od 12 meseci pa do 36 meseci. Naravno i ovde postoje odstupanja u zavisnosti od sorte i željenog finalnog karaktera vina.

 

Francuski i Američki hrast se uglavnom koristi za barike, dok se slavonski hrast koristi uglavnom za bačve.

Francuski hrast se deli na nekoliko tipova, a najpoznatiji su Allier i Tronçais (Quercus Sessilis) koji dolazi iz oblasti Auveregne, zatim Vosges, Limousin, Nevers… Stabla iz ovih šuma se razlikuju pa samim tim poseduju drugačije karakteristike, a najcenjeniji su Allier i Tronçais zbog veoma fine teksture odnosno zrna. Cena ovih barik buradi dostiže nekoliko hiljada eura po komadu.

 

Slavonski hrast koji se koristi za barik burad pripada vrsti Quercus Robur, a često se može čuti naziv hrast lužnjak. Burad visokog kvaliteta od ovog hrasta poizvodi se u Srbiji, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji. Slavonski hrast ima finu teksturu, razlikuje se od francuskog po blažim taninima i nežnijim aromama. Ova stabla rastu sporije i manja su od francuskog hrasta. Barik burad od slavonskog hrasta koštaju od 500-800 eura po komadu.

Američki hrast koji se koristi za proizvodnju buradi uglavnom raste na istočnoj obali u državama Missouri, Minestoa i Wisconsin. Karakteristika ovih buradi je da daju intezivniji miris vanile i tosta kao i određenu dozu slasti.

 

Proizvodnja vina u svetu pala je u 2017. godini na najniži nivo u proteklih 60 godina zbog loših vremenskih uslova u Evropskoj uniji.

To je saopštila Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino (OIV). Ukupna globalna proizvodnja vina je prošle godine iznosila 250 miliona hektolitara, što je za 8,6 odsto manje nego u 2016. i najniža proizvodnja od 1957. godine, kada je "skliznula" na 173,8 miliona hektolitara, navodi se u izveštaju te organizacije sa sedištem u Parizu.  Jedan hektolitar je ekvivalent za nešto više od 133 standardne boce vina od 0,75l.  Svi vodeći proizvođači vina u EU su prošle godine bili pogođeni lošim vremenskim uslovima, što je prouzrokovalo ukupan pad proizvodnje od 14,6 odsto na 141 milion hektolitara, poručuju iz OIV-a.  Italijanska proizvodnja vina je pala za 17 odsto na 42,5 miliona hektolitara, francuska za 19 odsto na 36,7 miliona, a proizvodnja u Španiji za 20 odsto na 32,1 milion hektolitara, prema projekcijama te organizacije. Francuska vlada je prošle godine saopštila da je pad proizvodnje vina posledica loših vremenskih uslova, kao što su prolećni mraz, suša i oluje koje su pogodile ključne vinogradarske regione - Bordo i Šampanju. 

Nasuprot tome, proizvodnja je bila gotovo stabilna u SAD, četvrtom najvećem proizvođaču, i u Kini, koja je postala sedmi najveći proizvođač vina posle Australije i Argentine. 

U Latinskoj Americi trendovi su mešoviti, s obzirom na 25-procentni skok proizvodnje u Argentini i pad od 6 odsto u Čileu. Istovremeno, globalna konzumacija vina je porasla na oko 243 miliona hektolitara u 2017. godini, što je za 1,8 odsto više u odnosu na godinu dana ranije. SAD su potvrdile poziciju najvećeg konzumenta vina u svetu sa popijenih 32,6 miliona hektolitara, a na drugom mestu je Francuska sa 27 miliona. Potrošnja vina u Kini je značajno porasla treću godinu zaredom, sa prošlogodišnjim rastom od 3,5 odsto na 17,9 miliona hektolitara. Gledano sa izvozne strane, Španija ostaje najveća izvozna zemlja po obimu proizvodnje, sa udelom na globalnom tržištu od 20,5 odsto, dok Francuska drži vodeću poziciju kada je reč o vrednosti izvoza, sa prošlogodišnjim izvozom vrednim 9 milijardi evra. Generalno gledano, globalni izvoz je dostigao 107,9 miliona hektolitara u 2017. godini, što je za 3,8 odsto više nego godinu dana ranije, a vrednost tog izvoza 30,4 milijarde evra, što je za 4,8 odsto više nego 2016. godine.

Kod nas se poslednjih godina beleži trend povećanja višegodišnjih zasada pod vinovom lozom, kao i broj proizvođača koji investiraju u preradne kapacitete i podižu porodične vinarije po ugledu na zemlje iz razvijenih vinskih regija, podsetio je pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević na prvom Novosadskom salonu vina održanom u hotelu Park.

Kako se navodi na sajtu Pokrajinske vlade, on je istakao poseban značaj ovog skupa, jer okuplja 90 vinarija iz celog sveta, što je jedinstvena prilika za sve učesnike da se upoznaju sa proizvodnjom grožđa i preradom vina u različitim vinskim regijama, sa specifičnim vinskim teroarima, sa novim tehnologijama u proizvodnji vina, sa značajem razvoja i daljeg uspostavljanja i širenja vinske kulture, što sve treba u nacionalnim okvirima da rezultira unapređenjem vinskog sektora i da doprinese većoj prepoznatljivosti visokokvalitetnih vina na svetskim vinskim mapama.

Pokrajinski sekretar Vuk Radojević izrazio je uverenje da će stručna predavanja eksperata u vinskom sektoru iz Mađarske, Makedonije, Portugala i naše zemlje, priznatih vinskih autoriteta, nosilaca titula Master of Wine, u značajnoj meri doprineti tome da se bolje sagleda stanje na svetskoj vinskoj sceni i predlože konkretna rešenja za bolje iskorišćavanje nacionalnih potencijala u vinskom sektoru država učesnika prvog Novosadskog salona vina.

U okviru panel diskusije "Identitet vinske regije" Vuk Radojević govorio je o aktuelnim agrarnim merama Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo namenjenim unapređenju vinogradarstva i vinarstva na teritoriji AP Vojvodine.

Pokrajinska vlada je prošle godine iz budžetskih rezervi obezbedila sredstva u iznosu od oko 17 miliona dinara za laboratoriju za ispitivanje kvaliteta vina, čije će analize raditi novosadski Poljoprivredni fakultet, dodao je ovom prilikom Radojević.

 

izvor : https://www.ekapija.com 

Vino je jedno od najpopularnijih alkoholnih pića u ljudskoj istoriji, koje se smatra jednim od najvažnijih sastojaka mnogih evropskih i mediteranskih kuhinja, odnosno kultura. Postoje razne vrste vina koje odražavaju različita podneblja i klime gde su uzgajane različite sorte vinove loze.

Narandžasta vina - na svetskom tržištu može se kupiti vino narandžaste boje, koje je ime dobilo po boji i ne sadrži nikakve citruse. Ovo vino se fermentiše u posebnim glinenim posudama, a zrna se ne odvajaju od opne, koja vinu daju narandžastu boju. Narandžasto vino ubraja se u važna i cenjena vina na svetskom tržištu. U svetu postoji mala količina narandžastog vina, pretežno u Sloveniji, Italiji i Francuskoj. Narandžasto vino proizvode mali vinari na tradicionalni stari način proizvodnje. Zbog toga na tržištu ima i visoku cenu. Narandžasta vina imaju ukus meda i slatkog voća. Ovo vino je prihvaćeno kod mlađih generacija, dok starije generacije kažu da narandžasto vino nije inovacija u voćarskoj industriji. Kažu i da nema poseban miris i ukus, samo je mesto na tržištu pronašlo zbog karakteristične narandžaste boje.

foto: https://www.prowein.com/ 

Plava vina - u Španiji, u vinskoj regiji u okolini Madrida, vinari su proizveli posebno vino koje ima plavu boju. Ovo vino se zove „Gik Blue“ i kažu da je nastalo iz zabave. Dobija se mešanjem različitih sorti crvenog i belog vina sa dva organska pigmenta koja im daju plavu boju. Plavo vino ukusom podseća na rizling. Kako tvrde oni koji su ga probali, plavo vino odlično ide uz suši, ribu i paste. Postoji i plavo penušavo vino, koje se pravi od četiri različita tipa grožđa i mešavine ekstrakta cveća i voća. Ovo vino sazreva tri godine i svaka flaša je ručno obeležena. Neobična boja ovog vina pomogla je da se prodaje u velikim količinama i da se jedna flaša prodaje po ceni od oko 50 €.

Penušava vina – sadrže ugljen-dioksid pod pritiskom, pa se pri otvaranju boce javlja prasak ili obilna pena. Kvalitet ovih vina u velikoj meri zavisi od količine ugljen-dioksida, kao i njihov specifičan ukus. Penušava vina su osvežavajuća i imaju prijatan ukus sve dok iz njih ne izađe ugljen-dioksid. Potrošnja ovih vina je velika, zbog jednostavnije proizvodnje i niže cene.

 

Vina sa voćnim ukusima – su vrlo popularna u Francuskoj. Postoje vina sa ukusom lubenice, limuna, mente i aloje. Mlađe generacije su pokazale veliko interesovanje za ova vina, dok su stariji više zainteresovani za tradicionalna crna i bela vina.

Rast tražnje za vinima u limenkama - prodaja vina u limenkama dostigla je prodaju od 6,4 miliona dolara u SAD (2015. godina). Ovo vino je namenjeno mlađim potrošačima, kiselija su u odnosu na vina u flašama.

Frizzante vina -  su vina koja su malo manje penušava od klasičnog šampanjca. U Italiji se ova vina nazivaju „frizzante“, a u Španiji „Vino de Aguja“. Jedno od najpopularnijih frizzante vina je Gavi vino, zlatno žuto vino sa aromom trava, citrusa i jabuke. Pije se uz riblje specijalitete. Ovo vino je najskuplje italijansko vino koje se pretežno izvozi na tržište SAD.

foto: https://www.prowein.com/ 

Organska vina – su vina koja se dobijaju od grožđa uzgojenog na organski način. Bez upotrebe mineralnih đubriva i pesticida, proizvodnja ovog grožđa i vina iziskuje primenu brojnih pravila i kriterijuma. Usled povećane tražnje, interesovanje za organska vina je sve veće. Mnogobrojna statistička istraživanja pokazuju da organska vina najradije piju mlađe generacije, kao i da se za njega više interesuju oni koji manje zarađuju. U svetu nemaju velike količine organskog vina, pa je tako još uvek aktuleno tradicionalno vino.

Rast tražnje vina u domaćinstvima a opadanje tražnje u restoranima – visoke cene u restoranima dovele su do pada tražnje i potrošnje vina. Ljudi žele da piju vino u kućnom ambijentu, uz porodicu u prijatnoj atmosferi, a uz to i po dosta nižoj ceni.

Srpska vina na sajmu u Dizledorfu

Na nacionalnom štandu Srbije velikoj sajamskoj publici predstavljene su „Vinarija Trivanović“ Erdevik, „Vinarija Aleksandrović“ Topola, „Vinarija Lastar“ Rekovac, „Vinarija Zvonko Bogdan“  Subotica, „Vino Budimir“ Aleksandrovac, „PP Erdevik“ Erdevik, „Rubin“ Kruševac, „Vinarija Aleksić“ Vranje, „Vinarija Despotika“ Smederevska Palanka i „Vinarija Virtus“ Žabari.

Selekcija izloženih domaćih vina izazvala je veliku pažnju posetilaca, a interes stranih distributera koji su posetili nacionalni štand potvrđuje da su srpska vina prepoznata kao kvalitetna i konkurentna.

Više o ovoj temi u Agrobiznis magazinu za april 2018. www.agrobiznis.rs  

 

foto: https://www.prowein.com/ 

 

Prema najnovijim istraživanjima stručnjaka, današnji putnici odnosno turisti imaju sve više  potreba za prirodom i lokalnim proizvodima. U potrazi su za dubljim osećajima, autentičnom i svojstvenom ukusu. U Švajcarskom Kantonu Vo smatraju da bi taj region održao svoju konkurentnost i trend, mora postepeno da razvija svoju privlačnost za vinskim turizmom. Prolazeći iz Ženeve ka Lozani, preko grada Vevey do Montreux videćete velike površine vinograda posađenim na terasama oko Ženeskog jezera. Obasjani suncem, čokoti i ove godine doneće kvalitetan rod. Negativan uticaj kasnih prolećnih mrazeva u ovim krajevima neretko suzbijaju korišćenjem različitih sredstava za zagrevanje, najčešće su to gorionici na plin što noću daje i lepu sliku za prolaznke jer se u svakom redu nalaze ovakve naprave.

Vinograd u Lavaxu, se sastoji od 10. 000 terasa, bezbroj planinskih staza, kao i živopisnih predela koji iz godine u godinu privlače sve više turista. Nalazi se na površini od 800 hektara i predstavlja najveći zasad vinove loze u Švajcarskoj. Zbog svoje lepote Lavaux je od 2007. godine na listi Svetskog nasleđa UNESCO (UNESCO World Heritage site), što je još jedna od preporuka da posetite ovo neverovatno mesto. Ali ima još toga: potreba za lepim pejzažom je i još veća znatiželja posetilaca o  tome kako se pravi vino privlače svakoe godine sve voše posetilaca.. Realnost je dobro prihvatio Alain Chollet, vinar iz sela Villette. On je dizajnirao ,,Vign heroje'', igricu u prirodnoj veličini koja pokazuje turistima svih uzrasta tj. učesnicima u igrici, složenost procesa pravljenja vina. Koncept je zamišljen kao uvodno i radno putovanje koje vinar prolazi u prirodi u ovom procesu proizvodnje božanskog pića.

,,Balade oenotouristique en Lavaux'' (srp: ,,Vinska turistička tura u Lavauxu'') zanimljiva i poučna aplikacija. Poziva povezane igrače (učesnike) da prate turu od 10 km ili manje, s početkom u Chexbres-u. Tokom ture se na 40 interesantnih tačaka pružaju prelepi  panoramski pogledi, a uz put se može saznati i više o kulturološkim činjenicama kroz ovaj interaktivni vodič koji takođe poziva posetioce da se upoznaju sa zanatlijama i vinarima ovog regiona. Kada vam se noge umore ili ste se umorili od previše informacija, ništa nije bolje od hladnog vinskog podruma gde se možete opustiti i oporaviti. Pregršt je opcija!

Kako bi vam pomogli da nađete pravo mesto u pravo vreme, postoji služba telefonske pomoći sa kojom se možete konsultovati oko radnog vremena podruma i sobe za degustaciju. Ovaj kraj karakerišu i stare kuće koje datiraju iz 16. i 19. veka. Vešti švajcarsi su od ovog regiona napravili značajan turistički potencijal koji se dobrim delom naslanja na Ženevsko jezero u čijem ogledalu se kupaju vrhovi Alpa u Francuskoj. Bele snežne kape su tu da dodatno ulepšaju pogled turistima iz svih krajeva sveta. Živeti ovde je privilegija bogatih. Teško da bi mogli da priuštite is tan srednje veličine koji je jeftiniji od million švajcarskih franaka. Svaka kuća novijeg datuma ima ogromne prozore it erase u staklu iz kojih se pruža najlepši mogući pogled.

Lavaux vinski turizam je tek na početku, ali kada se utrenira i budu omogućeni uslovi za sertifikate od strane Vaud Cenotourisme (kantonalna uistanova koja daje sertifikate), smeši se lepa budućnost. U narednom periodu iz ovoh krajeva najavljuju da će ponude biti sve više i više, što je preduslov za održivo postavljenje Lavauxa u ovoj niši. Švajcarci su u svoju ponudu odavno uvrstili i ture koje snna železnicu i lepote zemelje tokom kojih se promoviše sir, a o tome u nekom od narednih izdanja.

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

 

 

 

 

 

 

 

 

Postoji bezbroj, često kontradiktornih informacija o tome kako odabrati vino, kako ga spariti s hranom, a u današnje vreme postaje nužno imati bar osnovna znanja o vrstama vina, o načinu procene i ocene tj. treba znati razlikovati osrednje od izvrsnog vina.  Određena vina idu uz određena jela i donošenje odluke o uravnoteženoj kombinaciji može biti znatno lakše ukoliko znate osnovne osobine vina. 
Vrsta grožđa od kojega se pravi vino, kod nas poznata kao “sorta” je najznačajniji faktor kod ukusa vina. Ipak, na ukus utiču i drugi činioci, kao što je zemlja, izloženost suncu, klima, način rukovanja i fermentacije grožđa, vrsta kvasca, mesto i dužina odležavanja vina itd. 

Vrste vina 
Dve su osnovne vrste vina: bela vina i crna, tj. crvena vina. Sva su vina proizvedena od grožđa ali ipak, različiti ukusi su nastali kombinacijom raznih uticaja i procesa, od uticaja tokom samog uzgoja grožđa do dodavanja aditiva, načina proizvodnje i procesa odležavanja. Glavna razlika između crnog i belog vina je u tome što se kod crnog vina u proces pravljenja vina, pored voćnoga soka, uključuju i opne, peteljke i semenke crnog ili crvenog grožđa. Belo vino se može napraviti od grožđa bilo koje boje, ali se, pri proizvodnji, koristi samo pročišćeni grožđani sok. Opšteprihvaćeno je kako su crna vina teža dok su bela vina lakša, tj. slađa. 



Kada je vino napravljeno na način da pri vrenju proizvodi i ugljen dioksid onda se radi o penušavom vinu. Penušavo vino koje dolazi iz francuske pokrajine Champagne je ono vino koga svi znamo kao šampanjac. Ova vina mogu i dalje biti kategorizovana kao slatka i suva, što se obično meri po lestvici: od 00 (vrlo suva) do 6 (vrlo slatka). 

Dakle, prva stvar koju ćete uraditi pri odabiru je - suziti vaš izbor, kako bi znali na koja svojstva se usmeriti dalje.

Sadržaj Tanina u vinu 
Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina, i predstavlja temelj svake vinske kritike. Tanini dolaze od grožđanih peteljki, opni i semenki. Tanini kod mladog vina doprinose gorkom ukusu, dok odležanim vinima daju suptilnost. Takođe, “dužina” vina, tj. količina vremena prisutnosti osećaja ukusa nakon gutanja, je stavka koju treba razmotriti. Ovo se može naučiti i razlučiti samo u praksi, nakon što probate nekoliko vina. 

Kiselost vina 
Raznovrsne kiseline su prisutne u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus. Viša kiselost čini vino oporim; dok niža kiselost odlikuje vina koja će se, vrlo verovatno, pokvariti u kratkom vremenskom roku. Kiselost, kada se u vinu nalazi u pravoj meri, doprinosi isticanju svih ostalih aroma u vinu, uključujući i nijanse vina, začina i biljki. Ukus vina koji biste opisali kao oštro, osvežavajuće, okrepljujuće, sveže, živo..., je tu zahvaljujući njegovoj kiselosti. 



Sadržaj alkohola u vinu 
Verovatno ste čuli o vinima punoga tela, što je jednako meri njihovog alkoholnog sadržaja. Varijacije na temu "punoće" vina su učestale kao i varijacije količine masnoće u mleku. Na svakoj etiketi primetićete procenat alkohola u jedinici mere, što određuje punoću tela na sledeći način:
7.5% - 10.5% lako telo
10.5% - 12.5% srednje puno telo
12.5% i više - puno telo (vrlo visok procenat alkohola) 



Čitanje vinske etikete 
Budući da će etiketa ponuditi mnoštvo informacija, poput vrste, sorte, ukusa, regije, godišta... Isplati se pročitati vinareve preporuke na samoj boci, budući da iste često mogu biti vaš vodič, pa i kada se radi o sparivanju s hranom. Iznad svega, vino će na sebi imati oznaku kvalitete, što viša oznaka, po pravilu to je i bolje vino. Na zapadu, posebno u Americi je uvreženo bodovanje gde je 100 maksimalan broj, u ovom slučaju ne treba ići na vina koja imaju manje od 80 bodova. 

Godište vina 

Godište se jednostavno odnosi na godinu kada je vino napravljeno. Budući da u nekim godinama vreme bolje utiče na sazrevanje grožđa, te godine će doneti i bolje vino. Količina kiše u vremenu neposredno pred berbu, u pravilu određuje količinu šećera u grožđu i, stoga, utiče na ukus. Ali, imajte na umu, starije vino ne znači nužno i bolje vino. Vrlo je važno kupovati vino kod trgovaca koji vode brigu dostojnu vrhunskoga vina, ili ga kupovati izravno od vinarija. Visoke i niske tempretaure, izloženost suncu, značajna tempreaturna odstupanja nisu dobri za vino. Pre no što kupite, uverite se kako je vino napunjeno do grlića boce, da čep ne nastoji izaći van i da nema znakova curenja. Postoje brojne značajke koje utiču na odabir vina i ove navedene su samo neke od njih. Upućenost u osnove vinskih sorti, odležavanja i ukusa će svakako dodati novu dimenziju vašem vinskom doživljaju.

http://vinarija.com

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31