Sekretarijat za poljoprivredu Gradske uprave grada Niša, u saradnji sa Gradskom opštinom Palilula, organizovao je stručno predavanje za poljoprivrednike iz oblasti voćarstva i vinogradarstva.
Predsednik opštine Palilula Aleksandar Ždrale je pozdravljajući prisustne na predavanju rekao je da opština Palilula na sve načine želi da pomogne građanima sa njihove terotorije koji žive na seoskim područjima a edukacija proizvođača rakije i vina je jedan od njih
Predavanje su držali stručnjaci iz Sekretarijata za poljoprivredu GU Grada Niša i kompanija i firmi koje su zainteresvane za razvoj proizvodnje vina i rakije sa ovog područja. Ovom predavanju prisustvovalo je oko tridesetak meštana sela Palilule koji već imaju manju ili veću proizvodnju rakije.
„Želimo da razvijemo ne smo epicentar Palilule , već i okolna sela jer nam je cilj da mladi naraštaj ostane na selu . Da bi ostali na svojim domaćinstvima moramo obezbediti sve neophodne uslove da bi mladi mogli da nastave da žive na svojim ognjištima”, kazao je Ždrale.

On je dodao da će se ovakva i slična predavanja održavati tokom cele godine, a ona će obuhvatiti sve grane proljoprivrede.

“Ne treba zaboraviti da opština Palilula ima 15 sela u svom sastavu. Najveće je Lalinac oko gravitiraju druga sela, takozvani Moravski kraj poznati po tome što ovi proizvođači hrane grad Niš zelenšom i ostalim poljoprivrednim proizvodinma. Drugi kraj opštine, Berbatovo, Vukmanovo, Novi Gabrovac je većinom stočarska proizvodnja“, ističe Ždrale.

Na stručnom predavanju iz oblasti voćarstva i vinogradarstva, poljoprivrednim proizvođačima je predstavljen osnovni cilj i zadatak zelene rezidbe u voćarstvu i vinogradarstvu, specijalizovana mehanizacija u voćarstvu i vinogradarstvu, kao i ekološka sredstva i materijali i mašine i oprema u proizvodnji vina. Poljoprivrednici će se upoznati sa ovogodišnjom obavezom obnove registracije poljoprivrednih gazdinstava, planovima sufinansiranja programa iz oblasti voćarstva, vinogradarstva, kao i o drugim aktuelnostima u poljoprivredi.

“Želim da deo rada i truda koji su uložili tokom primarne proizvodnje grožđa i ostalog voća mogu kasnije da oplode na tržištu prodajom svojih proizvoda ili da uživaju u blagodetima koje su proizveli”, kaže Radiša Nikolić, diplomirani inženjer tehnologije hrane i pića.

Rajković Žarko iz Donjeg Međurova ne proizvodi vino i rakiju za tržište već za sopstvene potrebe ali je došao da se upozna sa novim tehnologijama i mehanizacijom za proizvodnju vina i rakije.

“Proizvodim vino i rakiju za svoje potrebe jer je moja oblast ratarstvo, ali želim da se upoznam sa novinama i unapredim proizvodnju. Želim da čujem stručna lica šta će nam reći”, kaže Rajkovič.

Na teritoriji opštine Palilula se nalazi 15 sela koja se naslanjaju na uži gradski deo, Lalinac, Krušce, Mramor, Mramorski potok, Novo Selo, Čokot, Donje Međurovo, Gornje Međurovo, Bubanj selo, Pasi Poljana, Donje Vlase, Gabrovac, Berbatovo, Vukmanovo, Suvi Do. Ukupna poljoprivredna površina Opštine Palilula je 7.395 hektara. Od toga 6.648 hektara su obradive površine, a 747 hekatara su pašnjaci.

Izvor: https://niskevesti.rs/obuka-za-prozvodnju-rakije-i-vina/

Osnovana vinogradarska zadruga Izba Wine - Dom merloa u Vele polju kod Ništa (Foto: Refat/shutterstock.com) U Vele polju kraj Niša osnovana je vinogradarska zadruga pod nazivom Izba Wine, u kojoj će sorta merlo biti centralni putokaz ka boljem vinskom sutra lokalnih proizvođača, prenosi Vino.rs. Niški rejon bio je godinama gotovo nepoznat na vinskoj karti Srbije, dok se nije na sceni, u početku stidljivo i na manjim vinskim manifestacijama, predstavila vinarija Izba izuzetno upečatljivim merloom koji je brzo stekao širok krug obožavalaca. I dok je Ivan Jovanović, vlasnik vinarije, razbijao glavu kako da skupi sredstva i svom hektaru i po vinograda doda još pola ili čak i ceo, došlo je do neočekivanog, rekli bi filmskog obrta. Tokom posete vinariji Izba leta 2018. godine, oduševljen merloom, ljubitelj vina i preduzimljiv čovek poreklom iz Niša predložio je Jovanoviću da delom finansira zajednički projekat. - Ako u okolini ima dostupne zemlje za vinograde i kad je već zemljište očigledno bogomdano za merlo, zašto se vi sitni proizvođači iz ovog kraja ne udružite, a ja ću vam pomoći da svi zajedno napravimo vinogradarsku zadrugu! Rečeno – učinjeno. Tokom nekoliko meseci formirana je vinogradarska (i vinarska) zadruga pod nazivom Izba Wine, kako bi se brend prepoznao u početku. Za početak sedam proizvođača je registrovano, još dvoje su pripremili zemlju te se priključuju. Ivan Jovanović je postavljen na mesto direktora, kupljeno je i spremljeno za sadnju 11,8 hektara, još nekoliko je u postupku kupovine, a već su odrađeni i dogovori za narednih pet hektara zemljišta uz nadu da će se pronaći još toliko do jeseni kada krenu pripreme za sadnju. U vinogradima će biti posađen uglavnom merlo uz nešto prokupca da se "podvuče srpska linija", te moguće malo kaberne frana. - Stvari se brzo odvijaju. Objekat za proizvodnju i lagerovanje vina gradiće se najverovatnije u Vele Polju i vina će ići najverovatnije pod više etiketa, a u odnosu na veličinu svog vinograda zadrugari će imati udeo u vinima. Radiće se i roze vina, u podrumu će biti i srpskog i francuskog hrasta. Lepe vesti za vinsku Srbiju na startu 2019. godine, piše Vino.rs.

Figurina od terakote, poznatija kao „Lady of Aleksandrovac“, koja potiče sa nedovoljno istraženog arheološkog lokaliteta Vitkovo iz predgrađa Aleksandrovca, a koja je nastala pre nekoliko hiljada godina, koristi u promotivne svrhe savremenih privredno-turističkih manifestacija poput „Župske berbe“ i „Međunarodnog sajma vina“, koji se decenijama unazad organizuju u Aleksandrovcu.Ovo je, bez sumnje, dobar pokušaj da se javnosti u danima tih manifestacija ispunjenih strasnom prepuštanju čulnom, hedonističkom uživanju u jelu i vinu, skrene pažnja i na nepobitne činjenice da su ove prostore, mnogo pre nas, naseljavali ljudi nama slični ako ni po čemu drugom, onda bar po načinu na koji su zadovoljavali svoje egzistencijalne i druge potrebe. Naravno, koristeći njima, za to vreme primerene alate i druga oruđa.

Ako upotrebu figurine „Lady of Aleksandrovac“ u promo svrhe možemo i trebamo, pozdraviti kao osnovni pokušaj prezentovanja (pre)bogate kulturne baštine Župe Aleksandrovačke, onda smo u obavezi i da donosioce odluka kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, podsetimo na potrebu da nedovoljno istraženu kulturnu baštinu posmatraju kao strateški resurs s kojim upravljaju, kao nemerljivi kapital zajednice.

Ima li koga pozvanijeg danas od društvenih i kulturnih poslenika Aleksandrovca da se, primenjujući u svetu verifikovane postulate spoja kulture, kulturne baštine i potrebnih privredno-turističkih manifestacija, zalažu za formiranje jednog multidisciplinarnog tima na nacionalnom nivou koji bi trebalo da se pozabavi istorijom vina i vinogradarstva u Srbiji i na ovim prostorima. I to baš danas kada je veći deo trgovinskih lanaca u našoj zemlji u vlasništvu velikih međunarodnih korporacija, a u njihovim rafovima sve više je vina iz raznih zemalja i sa raznih kontinenata.

Kao rezultat takvih aktivnosti trebalo bi da nastane jedna obimna monografija koja bi bacila više svetla na istoriju vinogradarstva i vina. Separati koji bi trebalo da nastanu iz tako urađene monografije trebalo bi da se koriste u promotivnim aktivnostima u funkciji afirmacije naših vina i vinograda kao turističkih destinacija, pre svega u inostranstvu, ali i na domaćim sajmovima i za turističke organizacije u vinskim rejonima. Aleksandrovac je zato, što zbog svoje prošlosti, što zbog urađenog na lokalnom nivou, legitimni inicijator kako ideje o izradi nacionalne monografije vinogradarstva i vinarstva, tako i aktivnosti da se ova značajna grana poljoprivrede još više stimuliše merama državne politike i podrške.

Ovde, u srcu Župe, sve je podređeno i posvećeno vinu. A tako je odvajkada, dokle sežu pamćenje i stari pisani dokumenti. U jednom takvom dokumentu, ktitorskoj povelji velikog župana Stefana Nemanje, osnivača srpske države iz 1196. godine, kaže se da je manastiru Studenici poklonio više sela u ovom kraju: Popovac, Kožetin, Raklja, Velika Kruševica sa obavezom da „prinose vino potrebno manastiru“.

Ova pitanja o prošlim vremenima pokretala su pojedince u Aleksandrovcu da se, na organizovan i sistematski način, bave izučavanjem prošlosti. Jedan od takvih znamenitih i pojedinaca bio je i profesor Aleksandrovačke gimnazije Milosav Bondžić, koji je uspeo da svoju ljubav prema prošlosti Župe najpre prenese na dobar broj svojih učenika okupljenih u „Collegiuma historicuma Župa“ da bi potom zadobio i podršku šire zajednice pretočenu, 27. januara 1992. godine, u odluku opštine Aleksandrovac o formiranju Zavičajnog muzeja Aleksandrovca. Poseban deo etnografske postavke ovog muzeja jesu poljane. Radi se o naseobinama, kućama, građenim polovinom i krajem XIX veka za koje je znao još Josif Pančić i kojih je bilo na čak 29 lokaliteta. Građene su za potrebe ljudi koji su dolazili u Župu iz sela sa Kopaonika i Željina, da bi ovde obrađivali svoje vinograde.

Ovde radi jedinstveni Muzej vinarstva i vinogradarstva osnovan 31. marta 2000. godine. Muzej je smešten maltene u središtu grada, u objektu nekadašnje Poljoprivredne škole, sagrađene početkom dvadesetih godina prošlog veka u provansalskom stilu.

Koreni izuzetno bogate vinske i vinogradarske prošlosti sežu u rani srednji vek, a procvat doživljavaju u godinama posle I svetskog rata kada se, kako kaže u svom radu pod nazivom „Prilog za proučavanje istorije vinogradarstva i vinarstva Župe“ kustos i upravnik Zavičajnog muzeja Ivan Brborić, formira nekoliko desetina jakih vinarsko-trgovačkih porodica koje su neprestano proširivale svoje površine pod vinogradima i gradile najsavremenije podrume. Samim tim unapređivale su poslove trgovine vinom, čak i van granica Kraljevine Jugoslavije. Osim što su imali vinske podrume, točione vina i kafane u svim većim gradovima u državi, slali su svoje mlađe generacije na školovanje u Francusku. Tako se stvarala ozbiljna grupa vinara koja je školovana u najboljim vinogradarskim rejonima Francuske i koja je stečeno znanje prenela na ove prostore, čime je kvalitet župskih vina dostigao evropski nivo.

Izvor: https://www.danas.rs/drustvo/srbiji-neophodna-vinska-monografija/

Nedavno svečano otvaranje vinarije Ambelos manastira Koporin kod Velike Plane, sat vožnje udaljene od Beograda, značajan je doprinos jačanju vinske kulture i vinskog turizma Šumadije i Srbije.

Odavno je poznato da su srpski manastiri u nedrima svojih podruma vekovima uzgajali odlična vina, ali, nedostatak sredstava, tehnologije, opreme i još mnogo toga, doveo je do toga da vrhunska manastirska vina budu dostupna tek manjem broju vinoljubaca. No, vremena se očigledno menjaju, pa i pristup Srpske pravoslavne crkve ovoj temi. Sve veći broj mladih, vrhunskih stručnjaka sarađuje s manastirima, a podatak da je manastir Bukovo dve godine za redom osvojio srebrnu medalju na Decanteru otvara široko to novo poglavlje u domaćem vinarstvu.

Vinarija Ambelos, posle nekoliko nastupa poslednjih godina na vinskim feštama, širom je 11. oktobra otvorila dveri potpuno novog objekta. To je donekle bio očekivan sled najava episkopa požarevačko-braničevskog i smederevskog Ignjatija, kada je na jednom od beogradskih Salona vina predstavio njihov čudesan prokupac.

Upravo ova sorta, uz nekoliko internacionalnih, čini već poširok portfolio vinarije Ambelos: italijanski rizling, rajnski rizling, tamjanika, Šumadijska ružica od prokupca, merlo, prokupac, kaberne sovinjon i specijalna etiketa Despotova sablja, a sve s novim, redizajniranim etiketama, vrhunski tehnološki odrađena vina.

Pored vina, koja će od sada biti dostupnija potencijalnim kupcima, posebnu pažnju zavređuju lepo opremljena degustaciona dvorana i terase, s ukupno oko 80 mesta i očaravajućim pogledom na zelene bregove Šumadije, zatim VIP sala na četvrtom spratu konaka za 25 ljudi i još jedna degustaciona za gotovo isto toliko gostiju, kao i tri luksuzna apartmana i tri dvokreventne sobe, što sve zajedno zaokružuje jedan od najkompletnijih objekata vinskog turizma u Srbiji.

Inače, naziv Ambelos dolazi od grčke reči za vinograd, a ova manastirska vinarija je zapravo poput nekakvog šatoa okružena vinogradima, od kojih se onaj posađen 2011. godine prostire na četiri hektrara, dok su lane posađena još dva sa sortama kaberne fran, pino noar i tamjanika.

U manastiru Koporin leže mošti svetog Despota Stefana Lazarevića, pa su u vizuelnom smislu izrade logoa i etiketa belih vina korišćeni heraldički elementi iz doba vladavine ovog srpskog vlastelina, poput zmaja s obmotanim repom oko vrata, a za crvena vina slike drevnog novca i detalji iz manastira Manasija, gde je despot Stefan najvernije prikazan.

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2307066/obnovljena-manastirska-vinarija-ambelos-u-koporinu-sumadijski-sato-okruzen-cokotima

Minulog vikenda u elitnom beogradskom hotelu Metropol održan je dvodnevni festival domaće hrane i pića "Jesenji ukus fest". Tokom trajanja ove manifestacije brojni posetioci su mogli da degustiraju različite vrste sireva, suhomesnate proizvode, pršutu, domaće kobasice, čvarke, vina, likere, domaće sokove...

Podsekretarka za privredu Maja Bajagić istakla je da će Grad Beograd uvek podržavati ovakve manifestacije koje imaju za cilj razvoj i unapređenje poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Beograda, saopšteno je iz gradske uprave.

"Istovremeno, ovakve manifestacije omogućavaju i plasman poljoprivrednih proizvoda u Srbiji i regionu. Sekretarijat za privredu je u ovoj godini realizovao dodelu podsticajnih sredstava u oblasti mehanizacije, stočarstava, voćarstva, povrtarstva i pčelarstva. Za ova podsticajna sredstva iz gradskog budžeta obezbedjeno je 180 miliona dinara, a dobilo ih je ukupno 913 korisnika", rekla je Bajagićeva.

Ona je pozvala sve zainteresovane da se prijave na besplatne obuke iz oblasti pčelarstva i organske proizvodnje planirane za drugi deo oktobra, koje će, dodala je, držati eminentni profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Manifestaciju "Jesenji ukus fest" su podržali Sekretarijat za privredu, Ministarstvo poljoprivrede i Privredna komora Srbije, a svečanom otvaranju je, između ostalih, prisustvovala i ambasadorka Rumunije u Srbiji Oana Kristina Popa.

Izvor: https://www.blic.rs/vesti/beograd/festival-za-gurmane-otvoren-jesenji-ukus-fest-u-beogradu/322qk35

Transport stonog grožđa do potrošačkih centara vrši se kamionima (kraće relacije) tj. termoking vagonskim hladnjačama na temperaturi  od 5 °C (duže relacije).

Uspeh transportovanja grožđa uslovljen je većim brojem faktora,  i zavisi od elastičnosti i čvrstoće pokožice i mesa, prisustva pepeljka na bobicama, stepena zrelosti grožđa, kao i pedoklimatskih uslova gajenja vinove loze i primenjene agro- i ampelotehnike.

Navodnjavanje vinograda pre berbe naročito je bitno za transportabilnost stonog grožđa. U tom smislu određene su kvalitetne grupe sorti po transportabilnosti grožđa, koje se iskazuje preko reakcione čvrstine bobice na pritisak; razlikujemo sorte slabe transportabilnosti (bobice trpe pritisak manji od 700 g/cm2 površine), srednje transportabilne (pritisak u opsegu 700-1000 g/cm2 površine) i visoko transportabilne sorte (pritisak u opsegu 1000-1500 g/cm2 površine), kao i veoma visoko transportabilne sorte (bobice su u stanju da izdrže pritisak veći od 1500 g/cm2 površine).

Većina poznatih sorti vinove loze koje se gaje u našim vinogorjima imaju stono grožđe dobre transportabilnosti (Sultanina 970 g/cm2; Muskat hamburg 1196 g/cm2; Kardinal 1864 g/cm2; Muskat Italija 1879 g/cm2; Afus-ali 2016 g/cm2). Tokom transporta stonog grožđa vodi se računa i o sl. elementima: ne pakuje se više od 10 holandeza u redu u visinu zbog stabilnosti pakovanja, kamioni se ne opterećuju sa više od 70 % svoje maksimalne nosivosti, praktikuje se da grožđe u transportu od vinograda do hladnjače ne provede više od 2 h kako bi se što bolje čuvali u rashladnim komorama. U SAD-u je uobičajen postupak da se najveći procenat stonog grožđa prethladi, sumporiše i čuva u struji ’’Forced air’’ za maksimalno 6-12 h od trenutka berbe.

Na kvalitet grožđa i prerađevina od grožđa utiču brojni faktori. Sorta, loza, podloga, zemljišni uslovi, sistem gajenja, primenjene agro - tehničke mere, zdravstveno stanje grožđa, stepen zrelosti... Kriterijumi za kvalitet grožđa razlikuju se kada su u pitanju stone i i vinske sorte. Kod vinskih sorti osnovni parametri kvaliteta su sadržaj šećera i ukupnih kiselina u grožđanom soku, sadržaj aromatičnih materija. Grožđe koje je namenjeno proizvodnji vrhunskih vina treba brati kada sadrži 25 posto šećera. Za stona vina sadržaj šećera treba da bude 18 procenata.

Grožđe treba brati u tehnološkoj zrelosti tj. kada je ono najpogodnije za određeni proizvod. Važno je znati da se berba grožđa obavlja ujutru dok nije visoka temperatura vazduha, a sama berba se obavlja ručno ili mehanički.

Opširnije o tehnologiji proizvodnje vina možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor:Agrobiznis magazin  

REPLIKA iz domaćeg filma "Manje vina..." u Vlasotincu ne važi jer ljudi iz ovog kraja znaju da uživaju ne samo u konzumiranju već i u proizvodnji grožđa i vrhunskih vina. To se posebno vidi tokom tradicionalnog "Vinskog bala" kada se u ovoj varošici na jugu Srbije bira najbolje božansko piće iz domaćeg vinogorja. Dvodnevna manifestacija je i ove godine okupila veliki broj vinogradara i proizvođača vina iz vlasotinačkog kraja, a organizatori su se pobrinuli da posetiocima, osim odličnog pića, priušte i mnogo dobre zabave.

Na 33. "Vinskom balu", prema odluci žirija, najbolje vrhunsko belo vino proizveo je Novica Petrović. U kategoriji autohtonih belih vina pobedio je Novica Đokić koji je osvojio i prvu nagradu za najbolje vrhunsko crveno vino, dok je u nadmetanju za najbolje autohtono crveno vino konkurenciju potukao Jovan Pečenković.

- Vlasotinačko vinogorje je jedno od retkih koje je ostalo verno tradicionalnom načinu proizvodnje, a vina mladih proizvođača iz ovog kraja postaju prepoznatljiva po kvalitetu koji je sve bolji i bolji. Oni se trude da što više nauče i da stalno napreduju u ovom poslu - ocenio je Dušan Janjić, tehnolog za vinarstvo i vinogradarstvo, koji je više od 20 godina član komisije za ocenu vina na "Vinskom balu".

U vlasotinačkoj opštini pod vinogradima je, prema zvaničnim podacima, oko 1.500 hektara, ali se tek trećina ovih zasada aktivno obrađuje.

NAGRADENA tradicionalnom konkursu za najbolju pesmu na temu vina i grožđa pobedila je Jelena Kujundžić iz Majura, dok je Bratislav Petrović iz Šljivovika, kod Bele Palanke, odneo prvu nagradu za pesmu na prizrensko-timočkom dijalektu. Na oba konkursa pristiglo je ukupno 149 pesama, a specijalnu nagradu dobio je Ivan Gaćin iz Zadra. Najbolju karikaturu sa ovom temom uradio je Goran Ćeličanin iz Varvarina.

- Svesni smo činjenice da danas nema vina i vinograda kao nekada, ali još uvek ima vinara i vinogradara koji za svoju i dušu svojih prijatelja prave odlična vina. Ova manifestacija je podrška njima i doprinos očuvanju bogate tradicije vinogradarstva u našem kraju - poručio je Zoran Stamenković, član Opštinskog veća zadužen za kulturu.

Tehnolog Dušan Janjić, ipak, ističe da su postavljeni dobri temelji u sadnji vinograda, da rizlinga i prokupca ima najviše, ali i da je jedan od najboljih sovinjona baš u Vlasotincu.

- Sorta kaberne sovinjon se lepo aklimatizovala i daje izuzetne rezultate. Sovinjon blank, posađen u vlasotinačkom vinogorju, u krugovima vinara važi za jedan od najboljih u Srbiji, kao sirovina, ali nema njegove ozbiljnije prerade - dodaje Janjić.

 

Vlasotinčani su treći put organizovali i "Salon vina" na kojem su učestvovale neke od najrenomiranijih vinarija iz Srbije i neke od najvećih na Balkanu, a održana su i stručna predavanja na temu proizvodnje vina i uzgajanja vinove loze.

 

VINSKO BURENCE I KIK-BOKS

U UVEK atraktivnom takmičenju u plivanju za vinsko burence, pobedio je Miloš Mitrović, student i spasilac na plaži kod brane u centru Vlasotinca, a nagrađen je i desetogodišnji Sergej Kostić iz Beograda kao najmlađi među 20 takmičara. Ovogodišnjeg "Vinskog bala" uvek će se sećati i Vlasotinčanin Sokol Arsić koji je u kik-boks meču pobedio Grka Nikolaosa Papanikolaua i postao evropski šampion u kategoriji do 75 kilograma.

http://www.novosti.rs 

 

BAČVE su hrastova burad većih dimenzija od 1000l i više, a često su zapremine od  2000-5000l sa velikim otvorom kroz koji se neretko može provući odrasla osoba kako bi iznutra očistila i pripremila bure pre njegove upotrebe. Pravilnim održavanjem bačve se mogu koristiti nekoliko decenija. Velike bačve se proizvode od hrastovog drveta, a najčešće se koristi slavonski hrast kitnjak (Quercus Petraea). Postoji vrlo praktičan razlog zbog kojeg se ovaj hrast koristi za bačve, a to je dobra otpornost na „curenje“ odnosno kada se iz njega vino istoči pa se nakon kraćeg perioda ponovo napuni. Bačve se osim za odležavanje vina mogu koristiti kao fermentori, u tom slučaju se pored samog drveta pojedini elementi izrađuju od inox-a.

 

 

Kada se koristi barik, a kada bačva?

 

Barik burad imaju značajno veći uticaj na aromu, taninsku strukturu i ukus vina za razliku od bačvi. Razlog tome je upravo zapremina barika koja je često deset ili više puta manja od zapremine bačvi, pa je samim tim kontakt vina sa hrastovinom značajno veći, a naravno i nagorevanje odnosno tostiranje istog dovodi do intezivnijeg uticaja drveta na vino.S druge strane bačve imaju značajno manji uticaj na karakter vina, odnosno sazrevanjem u njima vina imaju izraženiji sortni miris i ukus u odnosu na vina koja sazrvaju u baricima.

Vinari koji svojim umećem znaju da odrede koji tip barika da koriste, stepen nagorelosti i dužinu perioda sazrevanja napraviće kompleksno vino vrhunskog kvaliteta. Poenta cele priče je da se nađe savršen odnos vina i barika. Ukoliko je sazrevanje kratko, jedva se može primetiti da je vino odležalo u bariku, a sa druge strane ako je vino sazrevalo isuviše dugo dolazi do efekta prebarikiranog vina gde su arome bureta potpuno nadvladale arome vina. Kada je mera prava dobija se vrhunsko vino gde je sazrevanje u bariku doprinelo boji, aromatskom kompleksu, taninskoj strukturi i ukusu vina.

Prilikom upotrebe novog barika uticaj na karakter vina je oko 50%, kod drugog korišćenja 25%, a kod trećeg manje od 10%. Posle trećeg korišćenja uticaj barika na vino je već veoma mali pa se takva burad više ne upotrebljavaju za sazrevanje vina. Što vino iz iste berbe duže odležava u bariku to su sve manje mogućnosti da se to bure iznova koristi za vino iz naredne berbe. Postoji i treća varijanta, a to je sazrevanje vina iz iste berbe u baricima i u bačvama. Da li će vino prvo sazrevati u bariku, a potom u bačvi ili obrnuto zavisi isključivo od enologa.

Bitna stvar je svakako pravilan odabir sorte vina. Jednostavno određene sorte ne trpe sazrevanje u buradima, pogotovo u bariku. Bele sorte se ređe barikiraju, a sorta Chardonnay najbolje podnosi barik, zatim Sauvignon Blanc, Riesling, Garganega…

 

Kod crvenih vina situacija je značajno drugačija, veliki broj sorti odlično podnosi barikiranje, a pomenuću neke od najzastupljenijih: Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Malbec, Merlot, Montepulciano, Sangiovese, Syrah, Grenache, Tempranillo…

Period sazrevanja vina u baricima je uglavnom od 6 – 36 meseci, dok u bačvama vino pogotovo crvena retko kada sazrevaju kraće od 12 meseci pa do 36 meseci. Naravno i ovde postoje odstupanja u zavisnosti od sorte i željenog finalnog karaktera vina.

 

Francuski i Američki hrast se uglavnom koristi za barike, dok se slavonski hrast koristi uglavnom za bačve.

Francuski hrast se deli na nekoliko tipova, a najpoznatiji su Allier i Tronçais (Quercus Sessilis) koji dolazi iz oblasti Auveregne, zatim Vosges, Limousin, Nevers… Stabla iz ovih šuma se razlikuju pa samim tim poseduju drugačije karakteristike, a najcenjeniji su Allier i Tronçais zbog veoma fine teksture odnosno zrna. Cena ovih barik buradi dostiže nekoliko hiljada eura po komadu.

 

Slavonski hrast koji se koristi za barik burad pripada vrsti Quercus Robur, a često se može čuti naziv hrast lužnjak. Burad visokog kvaliteta od ovog hrasta poizvodi se u Srbiji, Rumuniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji. Slavonski hrast ima finu teksturu, razlikuje se od francuskog po blažim taninima i nežnijim aromama. Ova stabla rastu sporije i manja su od francuskog hrasta. Barik burad od slavonskog hrasta koštaju od 500-800 eura po komadu.

Američki hrast koji se koristi za proizvodnju buradi uglavnom raste na istočnoj obali u državama Missouri, Minestoa i Wisconsin. Karakteristika ovih buradi je da daju intezivniji miris vanile i tosta kao i određenu dozu slasti.

 

Proizvodnja vina u svetu pala je u 2017. godini na najniži nivo u proteklih 60 godina zbog loših vremenskih uslova u Evropskoj uniji.

To je saopštila Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino (OIV). Ukupna globalna proizvodnja vina je prošle godine iznosila 250 miliona hektolitara, što je za 8,6 odsto manje nego u 2016. i najniža proizvodnja od 1957. godine, kada je "skliznula" na 173,8 miliona hektolitara, navodi se u izveštaju te organizacije sa sedištem u Parizu.  Jedan hektolitar je ekvivalent za nešto više od 133 standardne boce vina od 0,75l.  Svi vodeći proizvođači vina u EU su prošle godine bili pogođeni lošim vremenskim uslovima, što je prouzrokovalo ukupan pad proizvodnje od 14,6 odsto na 141 milion hektolitara, poručuju iz OIV-a.  Italijanska proizvodnja vina je pala za 17 odsto na 42,5 miliona hektolitara, francuska za 19 odsto na 36,7 miliona, a proizvodnja u Španiji za 20 odsto na 32,1 milion hektolitara, prema projekcijama te organizacije. Francuska vlada je prošle godine saopštila da je pad proizvodnje vina posledica loših vremenskih uslova, kao što su prolećni mraz, suša i oluje koje su pogodile ključne vinogradarske regione - Bordo i Šampanju. 

Nasuprot tome, proizvodnja je bila gotovo stabilna u SAD, četvrtom najvećem proizvođaču, i u Kini, koja je postala sedmi najveći proizvođač vina posle Australije i Argentine. 

U Latinskoj Americi trendovi su mešoviti, s obzirom na 25-procentni skok proizvodnje u Argentini i pad od 6 odsto u Čileu. Istovremeno, globalna konzumacija vina je porasla na oko 243 miliona hektolitara u 2017. godini, što je za 1,8 odsto više u odnosu na godinu dana ranije. SAD su potvrdile poziciju najvećeg konzumenta vina u svetu sa popijenih 32,6 miliona hektolitara, a na drugom mestu je Francuska sa 27 miliona. Potrošnja vina u Kini je značajno porasla treću godinu zaredom, sa prošlogodišnjim rastom od 3,5 odsto na 17,9 miliona hektolitara. Gledano sa izvozne strane, Španija ostaje najveća izvozna zemlja po obimu proizvodnje, sa udelom na globalnom tržištu od 20,5 odsto, dok Francuska drži vodeću poziciju kada je reč o vrednosti izvoza, sa prošlogodišnjim izvozom vrednim 9 milijardi evra. Generalno gledano, globalni izvoz je dostigao 107,9 miliona hektolitara u 2017. godini, što je za 3,8 odsto više nego godinu dana ranije, a vrednost tog izvoza 30,4 milijarde evra, što je za 4,8 odsto više nego 2016. godine.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28