Kompanija CUBETeam, vodeći provajder poslovnih informacija i rešenja za povećanje prodaje, smanjenje rizika i praćenje konkurencije, i ovoga puta je uradila kratku analizu o poslovanju vodećih firmi u sektorima gajenja žita, grožđa i vina. Ovoga puta, uz pomoć njihovog portala b2bonile.rs koji poseduje javno dostupne poslovne informacije o kompanijama u Srbiji, koje se preuzimaju iz proverenih i zvaničnih izvora. Pod šifrom delatnosti 0111 - Gajenje žita (osim pirinča), leguminoza i uljarica, u Srbiji postoji registrovano 2.570 pravnih subjekata, koji su registrovani za bavljenje ovom delatnošću. Njih 1.678 je aktivno.

Najveći po poslovnom prihodu protekle godine su:
1. Almex
2. Raca
3. Uljarice-Bačka
4. Agronom Despotovo – Pivnice
5. Ćirić i sin

Pet najvećih po zvaničnim podacima krajem 2016. zapošljavalo je 557 ljudi. Samo njihov zajednički prošlogodišnji poslovni prihod iznosio je oko 223,5 miliona evra. Kada su u pitanju oni koji se bave gajenjem grožđa (šifra delatnosti 0121), 94 je registrovano, a 66 je i dalje aktivno.

Najveći po poslovnim prihodima u 2016. godini među ovim firmama su:
1. Andex
2. Vinarija Zvonko Bogdan
3. Temet
4. Vršački Vinogradi doo Vršac
5. Eko Mineral

Pet najvećih po zvaničnim podacima krajem 2016. zapošljavalo je 69 ljudi. Zajednički prošlogodišnji poslovni prihod prvih pet iznosio je oko 6,45 miliona evra. Kada su vinarije u pitanju (šifra delatnosti 1102 - Proizvodnja vina od grožđa), njih 345 je aktivno, a registrovano je 488.

Najbolje poslovne prihode u 2016*. godini imali su:
1. Vino Župa
2. Vinarija Čoka
3. Vinarija Kovačević (*podaci za 2015.)
4. Vinarija Aleksandrović
5. Podrum Radovanović

Vodećih pet vinarija krajem prošle godine, zapošljavalo je 633 osoba i zajedno ostvarilo prihod od poslovanja veći od 46,1 milion evra. I ovde se potvrđuje staro pravilo da proizvod tj. prerađevina, značajno uvećava prihod i vrednost sirovine, odnosno da je proizvod isplatljiviji od same sirovine. CUBETeam poziva sva zainteresovana pravna lica da probaju poslovni portal za pretragu informacija, i tako povećaju prodaju, zaštite se od rizika u poslovanju i lakše prate konkurenciju. Dovoljno je da pozovete telefon 011/4142828, pošaljete mejl na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili popunite kontakt formu na sajtu b2bonline.rs.

 

                                    

 

Klimatske promene zabrinule vinogradare!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3142-klimatske-promene-zabrinule-vinogradare

 

Razlivanje vina u boce je poslednja faza njegove pripreme za tržište. Kada su razlivena u boce, vina, naročito obična stona vina, pripremljena su za isporuku. Neka vina zahtevaju izvestan vremenski period odležavanja, nakon čega se puni u boce. Vrhunska vina proizvedena od kvalitetne sirovine, puna, harmonična, u flaši mogu dodatno dozrevati i unapređivati svoj kvalitet.

U tehničkom pogledu, razlivanje vina u boce obuhvata: izbor boca, njihovo pranje i punjenje, zapušavanje i ukrašavanje.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec oktobar.

 

SAVETI: Zaštita vinove loze od izmrzavanja

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3139-saveti-zastita-vinove-loze-od-izmrzavanja

 

 

Proizvodnja vina u Francuskoj je ove godine za 19 odsto manja nego prošle godine, i trebalo bi da iznosi 36,9 miliona hektolitara.

Taj nagli pad se objašnjava nepovoljnim vremenskim uslovima, procenilo je Ministarstvo poljoprivrede.

„Pad proizvodnje je, pre svega, posledica zbog jakog mraza u proleće, koji je vinovu lozu pogodio u osetljivoj fazi, i to u svim oblastima, mada u različitom stepenu“, objašnjava statistička služba Ministarstva – Agreste, u današnjem saoopštenju.

Na jugozapadu, uključujući Bordo, Šaren, Alzas i Juru, šteta je najveća. Oblast Bourgonja-Božole, na jugozapadu, Langedok i čitav jugoistok, takođe imaju gubitke.

Ovi podaci potvrđuju pad proizvodnje već prognoziran krajem avgusta. Međutim, po najnovijoj proceni, loše stanje se „produžilo sušom u vinogradima na jugoistoku, na Korziki, u Langdoku i Božoleu“, saopštilo je Ministarstvo.

Suša u kombinaciji „s vrućinom i vetrom, povećava dehidraciju grožđa, a to iziskuje reviziju procene proizvodnje na niže“ – što je najnovija procena roda, od 1. oktobra. Već do tada se berba „prerano završila u većini vinorodnih regiona“, objašnjava Ministarstvo.

Jura je najteže pogođena, jer je led smanjio prinos grožđa za više od polovine (-61%). Alzas, gde je berba većinom završena, izgubio je 30% proizvodnje u odnosu na prošlu godinu.

Jedini koji su se spasli, Dolina Loare i Božole-Bourgonj, imaju povećanje proizvodnje za 8%, odnosno 4%.

Izvor: www.naslovi.net

 

SAVETI: Zaštita vinove loze od izmrzavanja

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3139-saveti-zastita-vinove-loze-od-izmrzavanja

 

Mlada loza je veoma osetljiva na zimske, prolećne i jesenje mrazeve. Zaštita loze od izmrzavanja zimi, obavlja se tako što se posle opadanja lišća, loza zagrne. Treba zagrnuti najmanje 5-6 najnižih okaca na lastaru. Zagrtanje treba izvršiti umereno vlažnom zemljom.

Zagrtanje se može obaviti mehanizovano uz pomoć plugova zagrtača, a nakon toga obavlja se i ručna korekcija. Sa zagrtanjem se započinje po završenoj berbi, pa sve do pojave jačih jesenjih mrazeva.

 

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. oktobra. 

 

Sve više mladih u vinogradima, a vino ove godine će biti...

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3105-sve-vise-mladih-u-vinogradima-a-vino-ove-godine-ce-biti

 

Berba grožđa u vinogradima Jagodine, Pomoravlja, Resave i Levča je u punom zamahu, a vinogradari zadovoljni kvalitetom grožđa i očekuju vrhunska vina. Vinogradar Zoran Vasić - Papirko, u svom vinogradu iznad Đrđevog brda kod Jagodine, koji danas bere, sa 17 ari očekuje prinos od oko 1,5 vagona. "Kvalite grožđa je izvanredan, neznam kakad je bio ovako dobar, rod je solidan, ikao je bilo i mraza i visokih temperatura, a nismo trebali ni često prskati", rekao je Tanjugu, u vinogradu, Vasić.

Vasić je dodao i da "nevalja kada previše rodi" i objasnio da je jedne godine u ovom vinogradu nabrao tri vagona grožđa, ali kvalitet nije bio kako treba. Stručni savetodavalac za vinogradarstvo i voćarstvo Poljoprivredne savetodavne stručne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Dejan Jocić, izjavio je Tanjugu da su klimatski, vremenski uslovi, mrazevi i temperature, loše uticali samo na mlade vinograde i tamo gde nije primenjena potpuna agrotehnika, gde su smanjeni prinosi do 20 odsto.

"Vinogradari Pomoravlja, Resave i Levča, ove godine će imati vrhunska vina", rekao je Jocić. Jocić, koji vodi računa i o vinogradu Vasića, je objasnio da stariji čokoti, "imaju dubok korenov sistem i nije im nedostajala vlaga".

On je istakao da grožđe ove godine ima veliki sadržaj šećera, kiseline, dobru PH vrednosti i srpski viniogradari, ne samo Pomoravski, uz primenu prave tehnologije proizvodnje vina, dobiće vrhunska vina, možda i bolja od italijsnakih, francuskih, španski, koja se smatraju najboljima u Evropi i svetu.

U Pomoravskom okrugu pod vinogradima je oko 3.500 hektara, najviše na području Levča, opština Rekovac, a u mnogim vinogradima izgrađene su moderne vinarije. Raduje činjenica da se sve više ljudi, među kojima je veliki broj mladih, opredeljuje za vinogradarstvo, ohrbareni i brigom države da im pomogne, dodao je Jocić.

Izvor: Blic, Tanjug

Vino nije samo prijatno alkoholno piće. Mnoge naučne studije potvrdile su da umerene količine ovog "božanskog nektara" pomažu zdravlju, a ljudi koji uopšte ne piju vino češće su bolesni od onih koji ga umereno piju i kraće žive. Crno vino sadrži važne polifenole u većim količinama, ali oni koje sadrži belo vino imaju znatno jače antioksidativno dejstvo, tako da su obe vrste vina odlične za ljudsko zdravlje. *Zaštita krvnih sudova – kod osoba sklonih sužavanju krvnih sudova i trombozi, redovno ali umereno pijenje vina može doneti poboljšanje, odnosno delovati preventivno. Uz obroke i pre odlaska na spavanje piti lagano crno vino – oko 2 dl na dan. *Zaštita od malokrvnosti – umerenim pijenjem crnog vina anemije se mogu sprečiti, odnosno popraviti. Svakog dana jedna čaša za ručak i nakon večere. *Budući da crno vino jače deluje na snižavanje holesterola, vrlo je pogodno za lečenje bolesti srca i krvotoka. Ako ne volite ili ne podnosite crno vino, možete piti belo. Svakog dana jedna do dve čaše vina uz obrok. *Protiv Alchajmerove bolesti – uz svaki obrok treba popiti oko decilitar vina. Polovinu količine valja popiti pre jela kad brzo dolazi u krv i za nekoliko minuta stiže u mozak. Ostatak popijte uz jelo ili nakon obroka. *Za one koji su pod konstantnim stresom, preporučuje se tokom dana 2 dl omiljenog vina. Pri tom, važi pravilo da bela vina daju podsticaj, dok crna više ublažavaju i smiruju. *U narodnoj medicini vino se oduvek smatralo vrlo delotvornim preventivnim sredstvom protiv prehlade. Budući da vino čak može uništiti bakterije i viruse, pomaže protiv prehlade, kašlja i gripa. Američki naučnici dokazali su da umerene količine vina mogu do 85% ojačati otpornost protiv prehlada. Kod kašlja, bronhitisa, temperature, prehlade, bolova u zglobovima i glavobolje, tokom dana, najbolje uz obroke, bolesnik bi trebao popiti do 3 dl vina. Kod upale grla vino piti u malim gutljajima i pustiti da polako klizi preko jezika. Ako morate uzimati lekove, obavezno pročitajte ima li nuspojava zbog delovanja alkohola. *Starije osobe sa slabim želudačnim lučenjem trebale bi pre, tokom i nakon jela popiti kiselije belo vino. Jedna čaša vina kao pomoć probavi preporučuje se i svim mlađim, zdravim ljudima. Ako vas muči prevelika količina želudačne kiseline, morate biti oprezni sa belim vinom. Umesto njega, preporučuje se neko manje kiselo crno vino. Mlada i suva bela vina mogu pomoći i kod nadimanja. Mineralne materije i elementi u vinu prirodno podstiču rad creva. Preporučuje se po jedna čaša uz obroke, u podne sveže belo vino, a uveče lagano crno vino. Kako Francuzi leče prehladu: Flašu crnog vina začiniti sa 10-15 grama cimeta i zasladiti sa 4-5 kašika šećera. Zagrevati bocu u toploj vodi do 60 stepeni C. Pre pijenja dodati u čašu malo dobro oprane limunove kore. Trebalo bi popiti polovinu zagrejanog crnog vina na dan, a podeliti ga na tri obroka.

Selo Velika Hoča, koje je udaljeno nekoliko kilometara od Orahovca, danas pokušava da oživi tradiciju vinarstva.

Vinarstvo se ovde negovalo vekovima. To im dovodi turiste iz različitih krajeva, pa ovo srpsko selo živi posebno preko leta.

Hočanske vinice, iako orunule, i danas čuvaju najbolje matohijska vina. Vreme im je nešto dodalo, a nešto oduzelo, ali svi pokušavaju ono nesretno da zaborave i vrate se normalnom životu. 

Neki od tih objekata su očuvani, a neki prepušteni vremenu, koje ih nije štedelo. Uvek sa istim pitanjem – ostati ili napustiti, ni meštani nisu imali volje da u njih ulažu, već su se borili i još uvek bore da prežive. 

U kuću Spasića, gde je sniman film Stršljen, turisti rado dolaze. Posebnu pažnju privlači ikonostras koji je donet sa pokloničkog putovanja iz Jerusalima, 1865. godine. 

Nije samo dečansko vino ovde posebno, već i ono iz vinarije Ljubiše Đuričića koje se pije i u Francuskoj. 

Jedno od najstarijih srpskih naselja u Metohiji, poznato još od 12. veka kada ga je Stefan Nemanja priložio manastiru Hilandar, u srednjem veku bilo je privredni i duhovni centar sa 24 crkve i dva, tri manastira. 

To što je ostalo živi u slozi, nadajući se i ovoj berbi grožđa u svojoj zemlji.

Izvor: www.b92.net

 

Stručnjaci savetuju kako da odaberete pravu sortu dunje:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2906-strucnjaci-savetuju-kako-da-odaberete-pravu-sortu

 

Drugi sajam sira, vina, meda i tradicionalnih proizvoda okupio je u restoranu "Komlen" na Tjentištu brojne izlagače sa područja Foče, hercegovačkih i drugih opština sa regije, čiji su domaći specijaliteti privukli ogroman broj posetilaca i turista iz evropskih zemalja.

"Carska rakija", nevesinjski nadaleko poznati sirevi, fočanski "zlatni sir", proizvodi od smokava, prirodni čajevi, melemi i tinkture, rukotvorine i suveniri, bogatstvo domaćih, tradicionalnih proizvoda, samo su deo bogate festivalske ponude predstavljene u prirodnom ambijentu Nacionalnog parka "Sutjeska", koji je organizator sajma.

Najveća gužva je na štandu Bože Vlačića iz Trebinja, koji je predstavio proizvode od smokve.

- Slatko od smokava, džem, rakija, liker od smokve i lavande, paleta proizvoda je velika. Ne bih voleo da mi se ponovi ovakva godina i pored stalnog zalivanja i čuvanja slab je prinos, ali ja sam zadovoljan. Potražnje uvek ima, a to pokazuje i ovaj sajam - kaže Vlačić.

Nevesinjci su se predstavili bogatim mlečnim i proizvodima od meda.

- Med i sve ostale pčelinje proizvode, propolis, polen, mešavine rakije medovače. Ovo je jedna od najlošijih godina za nas pčelare u poslednjih pedeset godina i više, ali borimo se - kaže pčelar Radmilo Govedarica iz Nevesinja.

- Tu su visokokvalitetni sirevi, sirevi za mezu sa paprikom, biberom, do najvećeg specijaliteta - sira iz mijeha, zatim tri vrste kajmaka, visokokvalitetno mleko sa hercegovačkih planina i visoravni - rekao je Blagoje Kravić, predstavnik mlekare "Perfeto plus" iz Nevesinja.

Da priroda čuva lek za svakoga pokazao je pčelarski centar "Batinić" sa Sokoca koji je predstavio različite prirodne preparate od biljaka i meda.

Organska proizvodnja bez hemije garantuje kvalitet, ističu Batinići.

- Tu su melemi na bazi meda, tinkture od biljaka, trava, kreme protiv bora, za njegu kože, kozmetika, mešavine za jačanje imuniteta, biljne kapi za ublažavanje različitih tegoba. Veliko je interesovanje za proizvode, svi traže prirodno, koliko god to ne izgleda nekad tako - kaže Dragan Batinić, vlasnik pčelarskog centra "Batinić".

Domaće proizvode od najkvalitetnijeg voća i povrća, ali i lekovitog bilja sa obronaka Zelengore, Vučeva i Maglića predstavilo je seosko domaćinstvo Kovač sa područja Tjentišta.

- Slatko od jagoda, borovnice, šipurka, ajvar, sokove od voća, naša je proizvodnja, a sve proizvode pravimo sa čistom izvorskom vodom koja nije hlorisana tako da je sve zdravo i lekovito - kaže Ramiz Kovač, koji se može pohvaliti kvalitetnom domaćom rakijom od jabuka "Ramizovačom".

Čuda prirode pretvorena u kvalitetne preparate predstavila je manufaktura Vladičić iz Foče, dok su kvalitetne tradicionalne proizvode od voća i povrća vešto spremile vredne ruke domaćica iz ustikoljanskog Udruženja žena "Emina".

Glavna tema ovogodišnjeg sajma je orijentisanost ka održivom razvoju u ruralnim područjima. Osim što okuplja brojne izlagače, sajam pruža mogućnost da se autohtoni proizvodi Foče i opština u okruženju promovišu u turističkom smislu i to u jedinstvenom prirodnom ambijentu najstarijeg nacionalnog parka u BiH.

Ovim sajamom pokušavamo da motivišemo domaće proizvođače i pružimo plasman njihovih prirodnih proizvoda. Svi ovi proizvodi uskoro će se moći prodavati u našoj namenskoj prodavnici koju ovde imamo, tako da nastojimo da cela regija ima korist od NP `Sutjeska`, kao što Republika Srpska ima korist jer ovde je sve više turista, a već je posećenost viša za oko 20 odsto nego lani - rekao je direktor Nacionalnog parka Dejan Pavlović.

On naglašava da gosti stižu sa svih kontinenata, te da se javlja potreba za sve većim smeštajnim kapacitetom, što će biti omogućeno uz pomoć Vlade Srpske.

Izvor: www.blis.rs

Prilikom nazdravljanja, u mnogim zemljama koristi se reč toast (koja označava i prepečeni hleb). Poreklo takve zdravice je u drevnom Rimu, gde se komadić prepečenog hleba stavljao u vino. Starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija. Prosečan broj zrna grožđa potreban da se dobije boca vina je šest stotina. Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa. Sve do sredine XVII veka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane zatvarače. Umesto njih, koristili su krpe potopljene kojima su zatvarali boce.

Na krajevima vinograda sade se ruže, kako bi prve reagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što napadnu vinograd. U srednjem veku vino se koristilo i kao novac. Šampanjac je najbolji između četvrte i desete godine starosti. Vino je često bilo propisivano kao lek za bronhitis i grip. U svetu ima oko 8 miliona hektara vinograda, i grožđe ima primat među svim voćem.

Postoji oko 10.000 varijeteta (sorti) grožđa. Vino u otvorenoj boci u frižideru može da stoji 6 do 16 puta duže (a da se ne pokvari) nego na sobnoj temperaturi. Kada su počeli da se koriste plutani zapušači, boce za vino menjaju oblik – umesto kratkih i loptastih izrađuju se visoke i tanke, i polažu se u horizontalni položaj prilikom odležavanja. Vino ima toliko hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi. Istina je da neka mlada vina mogu biti ‘oštra’ i potrebno im je nekoliko godina dok izgube to svojstvo. Međutim, vredi pravilo - ako su vina dobra kada su starija, onda su i dobra dok su mlada. Iako je moguće da tekstura bude malo oštra, svi ukusi bi trebali biti vrlo dobro izbalansirani.

Vrhunski vinogradi u Napa dolini prodaju se za više od 2.500 dolara za ar! Brix označava procenat šećera u grožđu pre fermentacije. Npr. 23° bx će, više ili manje, biti pretvoreno kvascima u 12,5% alkohola, u zavisnosti od efikasnosti konverzije korišćenih kvasaca. Imate karijes, a ne volite da idete kod zubara? Problem možda možete da rešite pijući vino.

”Vinska glavobolja” još nije sa sigurnošću utvrđeno zašto neki ljudi od nekih vina imaju glavobolju, a drugi ne. Osumnjičeni za to su sulfiti, histamini, amino-kiseline, tanini i etanol. Tanini su prirodni sastojak grožđa, ali se i ekstrahuju iz hrastove buradi u kojoj vina odležavaju. Tipično belo vino na čije se posledice žale potrošači je šardone (chardonnay) - belo vino odležalo u hrastovini.

Prosečan Bosanac i Hercegovac, godišnje potroši 50 evra na vino, a Bosna i Hercegovina se po ukupnoj konzumaciji vina u svetu nalazi na 51. mestu, sa 1.082 centilitara godišnje, stoji u najnovijem istraživanju Movehuba.

Na vrhu liste nalazi se Andora, sa potrošnjom od 4.626 centilitara godišnje, sledi Hrvatska (4.420), a treće mesto pripalo je Sloveniji (4.407).

Švicarci, svetski lideri na ovom polju, najmanje se ustežu kada je reč o ceni ovog alkoholnog pića - građani te zemlje godišnje u proseku potroše 604 evra na vino.

Kada su u pitanju zemlje iz regiona, Srbija se nalazi na 44. mestu, a prosečan građanin ove zemlje godišnje konzumira 1.443 centilitra.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2017 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30