Porodica Smiljković se nekoliko generacija unazad bavi uzgojem vinove loze i spravljenjem vina. Vinarija se nalazi u sela Drenča kod Aleksandrovca.
Župa je danas poznata po vinogradima i vrednim vinogradarima koji pronose slavu ovog kraja jer su geografski, klimatski i pedološki uslovi sigurno među najboljima u Srbiji za gajenje vinove loze.
Aleksandrovac svojim geografskim položajem gospodari brežuljcima i otvara pogled na vinograde Župe i proplanke Kopaonika. Župsko vinogorje se nalazi u
zapadnom delu Srbije u slivu Morave i njenih pritoka. Aleksandrovac i okolina gaje tamjaniku i prokupac, najstarije autentične sorte grožđa u Srbiji. Prokupac, zvani i rskavac je sorta oko 1000 godina, a tamjanika, muskatna sorta poreklom iz Francuske, se u Srbiji gaji preko 500 godina. Još se gaje i župski bojadiser, pa smederevka, sovinjon, semijon, župljanka, neoplanta, šardone, italijanski rizling. Župa je poznata kao vinogradski kraj u Srbiji , sa blago
talasastim brežuljcima čije su južne i jugoistočne ekspozicije veoma pogodne za lozu. Tipovi zemljišta koji ovde preovladavaju izuzetno su pogodni za gajenje vinove loze. Obično su to karbonati, černozem, smonica i gajnjača. Novije generacije porodice Smiljkivić otišle su korak napred i započele komercijalnu proizvodnju vina „SUDBINA“ i „VIHOR“. Prvi put su na sajmu turizma i vina jer po Vladimirovim rečima u Beogradu se sve dešava.
Kako je istako Vladimir poseduju vinograde na površini od 5 ha, i što se tiče belih sorti to su italijanski rizling, tamjanika i šardone. Što se tiče crnih sorti tu su merlo, kaberne i nešto malo frankovke.
Svoja vina prodaju po restoranima i kafićima, u Kruševcu, Aleksandrovcu, Kragujevcu i Nišu. Polako su krenuli i da se pojavljuju u Beogradu. Kao ističe Vladimir, svoju budućnost vide u Beogradu, jer je po njegovim rečima veliko tržište.Trenutno godišnje proizvodu 15.000 budeljki, a imaju u planu da proizvedu
30.000. Pojavili su se sa dve etikete, Sudbina i Vihor.
Sudbina
Sudbina je elegantno harmonično suvo belo vino, svetlo žute boje. Proizvedeno je
od sorti Italijanski rizling, tamjanika i šardone. Oblikuje se svežim mirisom tropskog voća, sa blago naglašenim notama vanile. Prilagođeno brojnim jelima, kao što su hladna predjela, sve vrste jela od belog mesa, ribe, morskih plodova i sezonskih salata. Služi se rashlađeno na temperaturi od 10 do 12°C.
Vihor
Vibor je suvo crveno vino intenzivne rubin crvene boje, raskošne arome i bukea, prijatnog, punog i skladnog ukusa proizvedeno od sorti cabernet sovignon i merlot. Pravi užitak doživećete ako ga konzumirate uz jela od divljači, crvenog mesa, pršuta i jela prijatnog ukusa. Poslužuje se na sobnoj temperaturi od 16 do 18°C.

Izvor: Agrobiznis magazin 

PLODNE njive prostiru se na blizu 30.000 hektara trsteničke opštine i predstavljaju izuzetan privredni potencijal ove sredine. Kalemari, povrtari, voćari, vinogradari prednjače po rezultatima i procene su da se samo u toku godine proizvede oko 15 miliona komada loznih kalemova i više od 5.000 voćnih sadnica.- Proizvodimo i prodajemo voćne i lozne sadnice, kao i sadnice ruža i ukrasnog bilja, visokokvalitetnih sorti, a iza rasadnika stoji stogodišnja tradicija u proizvodnji sadnog materijala - napominje za “Novosti” Ivan Đurić, ispred jedne od najuspešnijih kalemarskih produkcija u trsteničkom kraju, ”Agromaks” iz Velike Drenove.

Pod vinogradima je više od 2.000 hektara i zajedno sa proizvodnjom preko 90.000 tona raznovrsnog grožđa, vinogradari i vinari ubrajaju se među potencijale na koje Trstenik ozbiljno računa.- Vinarija “Stemina” osnovana je 2006. godine, ali je porodična tradicija naše kuće značajno duža i zalazi u prvu polovinu 20.veka - kaže za “Novosti” dr Ljubivoje Pantić, vlasnik reprezentativne vinarije. - Plantažni vinogradi sa vrhunskim vinskim sortama karbone suvinjon, merlo, pino noar i šardone, nalaze se na levoj obali Zapadne Morave, na 400 metara nadmorske visine, a godišnje proizvedemo oko do 30.000 buteljki probranih i kvalitetnih vina.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:838163-Sadnice-za-ponos

Smederevska vinarija Jeremić i vinarija Jović iz Potrkanja kod Knjaževca dogovorile su izvoz u Brazil. Priča je počela tako što je bivši ambasador Srbije u toj zemlji poneo pre nekoliko godina bocu vina Kanon 2015 Jeremić kao poklon prijatelju u Sao Paolo.

Nekoliko meseci kasnije, taj prijatelj je bocu poklonio vlasniku jedne ugledne vinske firme, koji povremeno organizuje interni skup sastavljen od somelijera, enologa i vinskih kritičara, gde se degustiraju i ocenjuju raritetna vina iz Francuske, Italije, Španije, Portugalije, Čilea.

Ovo vino našlo se na drugom mestu po kvalitetu u ovoj prestižnoj konkurenciji. Tako je privuklo pažnju uvoznika u otvorilo vrata srpskim vinima u Brazilu.

- Vina su kod njih u razvoju potrošnje, prisutni su svi svetski brendovi, a od sada će brazilska vinska karta biti pojačana smederevskim i knjaževačkim teroarom. I onda će samo vreme pokazati dalje pravce vinske saradnje - kaže Slavoljub Jeremić.

Osim Kanona, u Brazil će i Jovićeva Višnjica, za koju su u ovoj zemlji utvrdili da odlično ide uz čuveni njihov penušavac Pedrucci.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2605633/srpska-vina-i-na-trzistu-brazila-dogovoren-izvoz-kanona-i-visnjice

Udruženje proizvođača grožđa i vina s oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora” dobilo je krajem maja od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede priznanje da njihova vina mogu nositi oznaku geografskog porekla za Sremski vinogradarski rejon.Pre toga, udruženje je tri godine radilo na Elaboratu o proizvodnji vina s geografskim poreklom i pre dve sedmice, rešenjem Ministarstva, dobilo je pravo da u narednoj berbi grožđa na njihovim vinima stoji oznaka „Sremski rejon / Srem”.

Oznaka geografskog porekla predstavlja veliki uspeh, od kojeg će koristi imati vinari, potrošači i država. Istovremeno promoviše destinacije Srema u svrhu razvoja turizma, podstiče proizvođače grožđa, a potrošačima daje sigurnost da su vina kontrolisana i kvalitetna.

– Elaboratom se štiti poreklo 147 etiketa vina iz 34 vinarije-članice udruženja – kaže predsednik Udruženje proizvođača grožđa i vina s oznakom geografskog porekla „Srem – Fruška gora” Gordan Bašić. – Tu je 17 tipova belih, suvih i polusuvih vina, sedam roze suvih i polusuvih vina, 16 crvenih suvih i polusuvih vina, jedna vrsta polusuvog slatkog vina, jedna vrsta belog kvalitetnog penušavog vina i jedan tip roze kvalitetnog penušavog vina.

Naredni korak, kaže predsednik udruženja, biće zašita geografskog porekla za uže područje Fruške gore, da bi i ta vina dobijena od grožđa s Fruške gore dobila oznaku „Fruškogorsko vinogorje – Fruška gora”.– Uspeli smo u elaboratu da dokažemo da postoji uzročno-posledična veza između specifičnosti Sremskog rejona u pogledu klime i zemljišta, tradicije i znanja, s jedne strane, i kvaliteta grožđa i vina, s druge. Tako smo nastavili slavnu vinogradarsku i vinarsku tradiciju Srema i Fruške gore, koja datira još od rimskog cara Probusa.

Na području naše zemlje sada, uz „Sremski rejon / Srem”, postoji šest vinogradarskih rejona s oznakom geografskog porekla s ukupno 64 vinarije, od kojih su, skreće pažnju Bašić, čak 34 iz Srema, što najbolje oslikava koliki je uspeh ostvaren dobijanjem oznake geografskog porekla „Sremski rejon / Srem”.

– Imamo vina sa zaštićenim geografskim poreklom s područja Knjaževca, Negotinske krajine, Šumadije, Subotičko-horgoške peščare i Toplice – Topličkog rejona – kaže on. – Naša vina su dobra i kvalitetna, a oznake su garancija za to, i bez sumnje prate korak drugih proizvedenih u inovinarijama.Sekretar Udruženja Slobodan Spasovski navodi da je na području Srema pod vinskim grožđem 1.882 hektara, a na 333 hektara se gaje stone sorte.

– Vinograda je sve više, obnavljaju se zapušteni i podižu novi – kazao je Spasovski.

Koliko se u Sremu vina proizvede udruženje nema podatak. Te podatke nemaju ni u drugim udruženjima.

–Tek od prošle godine ministarstvo je počelo da vodi evidenciju o tome –naglašava Spasovski.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/vina-iz-srema-dobila-oznaku-geografskog-porekla-15-06-2019

Osma manifestacija „Nova vina Potisja“ iznedrila je devet dobitnika zlatnih medalja u kategoriji belih, roze i crvenih vina, devet dobitnika srebrnih medalja, kao i devet dobitnika bronze. Na ocenjivanje su predata ukupno 34 uzorka, a komisija, koju su činili stručnjaci sa međunarodnim iskustvom Ljubica Radan, Nemanja Tomić i profesor Vladimir Puškaš, odabrala je najbolja vina sa Potiskog područja. Od 27 nagrađenih vina, najbolje su se pokazala crvena. Vinari koji su se takmičili došli su iz Mužlje, Bečeja, Čuruga, Temerina, Taraša i Melenaca.

Enolog i somelijer LJubica Radan održala je predavanje „Tehnologija prerade vinskih sorti Potisja“, da bi usledila panel diskusija na temu „Postavljanje nove turističke rute Put meda i sira“, koju su vodili stručna konsultantkinja za održivi razvoj turizma Jasmina Beljan Iskrin, predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu Mladen Petković i direktorka Turističke organizacije Žabalj Marija Čupić. Izložbeni deo manifestacije, osim vinara, okupio je i proizvođače tipičnih proizvoda Potiskog kraja, kao što su sirevi, mesne prerađevine i slatke đakonije.

Direktorka Turističke organizacije opštine Žabalj i organizatorka manifestacije Marija Čupić naglasila je da je ove godine bilo nešto manje prijavljenih uzoraka, ali su vina bila mnogo bolja.

- Kvalitetnija vina su pokazatelj toga da sva naša stručna predavanja iz proteklih godina nisu bila uzaludna, a manja količina uzoraka posledica je izmrzavanja vinograda u Potisju, pa su se tako neki vinari snašli i kupili grožđe, a neki su, pak, odustali od takmičenja – rekla je Marija Čupić.

Jedan od domaćina na manifestaciji i dobitnik zlatne medalje u kategoriji roze vina i bronze u kategoriji belih vina Gavra Botić iz Čuruga naglasio je da je ljubav glavni preduslov za bavljenje vinogradarstvom i vinarstvom.Bečejac Tomislav Varečka sa vinima iz porodične vinarije „Vinartos“ osvojio je zlatnu i srebrnu medalju u kategoriji roze vina, kao i dve bronze za belo vino. On je sa porodicom istraživao o istoriji Bečeja, kada su otkrili da je jedan potez do pedesetih godina prošlog veka imao mnogo vinograda.

- Obezbedili smo zemlju i podigli prve vinograde na tom potezu koji se s razlogom zove Medena duž, a trenutno obrađujemo oko dva hektara, što belih, što crvenih sorti. Ta bečejska lokacija može da pruži ono što druge ne mogu, tako što nam daje mogućnost da bogate mirise pretočimo u bocu vina - kazao je Varečka, izdvajajući svoju kupažu šardonea i rajnskog rizlinga „Lenka“.

- Mnogo je sorti grožđa i vina, kao i načina gajenja u vinogradu, a najlepše je kad vino dođe u podrum… Onda možeš da biraš da li želiš tanje ili deblje, mirisnije ili manje mirisno, svetlije ili tamnije, ma to je priča za sebe. Ja uživam u pravljenju vina mnogo godina, zato mladima poručujem da odaberu posao koji vole, da ceo život ne moraju da rade - kroz smeh poručuje Čuružanin.

Srednje Potisje je poznato od davnina kao pogodno za uzgajanje vinove loze, a naročito Biserno ostrvo, sa kojeg potiče jedno od najkvalitetnijih vina, legendarni Krokan, vrhunsko suvo belo vino. Vinari sa tog područja neguju uglavnom zapadnoevropske sorte kao što su beli sovinjon, šardone, rajnski rizling, a u poslednje vreme i belu tamjaniku. To zemljište i geografski položaj ovog područja najpogodniji su za proizvodnju belih i roze vina, što ne isključuje činjenicu da potiski proizvođači prave i vrhunska crvena vina, što su i pokazali rezultati ovog takmičenja.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/vinari-potisja-predstavili-svoja-vina-u-zablu-11-12-2018

Manifestacija Workshop & B2B – Food & beverage “Ukusi juga Italije” u organizaciji beogradske kancelarije Italijanske agencije za spoljnu trgovinu (ICE), a u okviru programa PES2, održana je u beogradskom hotelu Hajat, uz učešće predstavnika 27 kompanija iz prehrambenog sektora iz regija Abruco, Kalabrija, Kampanija, Pulja i Sicilija.

U prisustvu više od 80 privrednika iz sektora hrane i pića – najvažnijih uvoznika, distributera, šefova kuhinja i somelijera iz Srbije i susednih zemalja koji su u Beograd stigli u koordinaciji sa kancelarijama ICE Agencije iz regiona, italijanski proizvođači su predstavili svoje specijalitete, među kojima vrhunska vina, maslinovo ulje, kafu, testeninu, sireve i druge enogastronomske proizvode tipične za jug Italije.

Otvarajući konferenciju za novinare koja je pratila događaj, direktorka beogradske kancelarije ICE Agencije Marina Skonjamiljo je istakla da je spoljnotrgovinska razmena između Italije i Srbije veoma dinamična u svim sektorima, uključujući i poljoprivredno-prehrambeni.

Osvrnuvši se na italijanske proizvode koji su danas predstavljeni u Hajatu, Skonjamiljo je podsetila i na to da je Italija glavni dobavljač Srbije kada je reč o testenini i o maslinovom ulju, kao i da je prva među zemljama EU po izvozu vina i kafe i Srbiju.

Na konferenciji je učestvovao i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Branislav Nedimović, koji je zahvalio organizatorima skupa i podvukao još jednom značaj ove i sličnih manifestacija za dalje unapređenje privredne saradnje između Srbije i Italije.

“Veoma sam zahvalan italijanskim kolegama što nam na različite načine pružaju mogućnost da povećamo kapacitete u oblasti poljoprivrede”, naglasio je Nedimović.

Predstavnicima medija obratio se i zamenik direktora Divizije za poslovanje sa privredom Banca Intesa Predrag Milenović, koji je naglasio da ta banka ima važan zadatak u promociji ekonomske saradnje između Srbije i Italije kojoj doprinosi kombinacijom internacionalnog iskustva matične grupe u Italiji i poznavanjem specifičnosti domaćeg tržišta.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31