Među malobrojnim ratarima u Šumadiji koji su počeli da gaje soju je i Nikola Đurković iz sela Čestin u Donjoj Gruži. U njegovom gazdinstvu proizvodnjom soje počeli su da se bave 2015. godine na površini od jednog hektara. Danas imaju zasejano 2,5 hektara i ove godine zbog poplava očekuje prinos do dve tone po hektaru. Kaže da soja više ostavlja, nego što uzima zemlji i važi za bolje proteinsko hranivo od kukuruza. Taj podatak je važan za njega jer gaji oko 60 grla stoke.

- Gajimo kukuruz na 15 hektara, a lucerku na deset, ali smo odlučili da dodamo i soju. Generalno u odnosu na kukuruz soja ima veću cenu i može da izdrži malo više temperature, koje su sada postale već karakteristične za naše podneblje. Za sada imam promenljiv prinos. U našem podneblju, ovde u Gruži kreće se od 2,5 do tri tone po hektaru. Ove godine biće manji jer su, na žalost, poplave uzele danak. Ali, moram da kažem, da je soja daleko bolje podnela poplave nego kukuruz i lucerka - kaže Nikola, koji je agronom po struci.

Soja se, procenjuje Đurković, pokazala kao izdržljivija biljka u ovom podneblju, iako nema zemlju kao u Vojvodini, gde se najviše i gaji.

- Ovde preovlađuje gajnjača i smonica, ali može da se dobije solidan prinos. S druge strane, cena soje je prošle godine bila 37 dinara. Dakle, dvostruko više nego cena ostalih ratarskih kultura. To je dobar podatak za budućnost, jer još uvek soju ne prodajemo, već koristimo za ishranu stoke. Obzirom da planiramo proširenje zasada soje, to je podatak koji obećava. Za sada dovoljna nam je i činjenica da ima 40 odsto sirovih proteina, a kada se preradi to je od 36 do 42%, dok kukuruz ima 14% proteina - kaže Nikola.

Jedan od pionira u gajenju soje u Gruži je Jovan Nikitović iz sela Kneževac. Počeo sa jednim hektarom pre sedam godina, a sada ima oko 20. Osim dobre cene on navodi još jedan razlog.

- Soja ostavlja azot u zemlji za sledeće zasade. Tako mi smanjuje troškove za veštačka đubriva, jer posle nje, sledeće godine na toj parceli sejem pšenicu. Može se reći da više ostavlja, nego što u prinosu daje - kaže Nikitović

Prinos po hektaru kod Nikitovića je prosečno tri tone. Kao prednost gajenja ove kulture posebno ističe što može da je prodaje tokom cele godine.

- Soju možete da prodajete i posle žetve i tokom cele zime. To je razlikuje od kukuruza i pšenice koji se uglavnom prodaju odmah posle žetve po ceni koja je trenutno aktuelna. Sojinu slamu koristim za grejanje preko kotla na biomasu, tako da troškom koji imam za gorivo i đubrenje anuliram račune za grejanje. Tako mi samo zrno soje ostaje čist profit - kaže Nikitović.

Iako ova kultura nije uobičajena za podneblje Šumadije, malo po malo počela je da se gaji, pogotovu kada je napravljeno akumulaciono jezero. Stručnjaci kažu da je time postignuta potrebna vlažnost vazduha. Nikitović preporučuje svojim kolegama da počnu da gaje soju, bar i na malim parcelama od po dvadesetak ari i da se okušaju u proizvodnji ove ratarske kulture.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2629571/zasto-je-bolje-gajiti-soju-nego-kukuruz-hranljivija-je-isplativija-i-izdrzljivija

Zova bi mogla postati jedna od omiljenih voćaka naših seljaka, jer rađa više od grožđa, ima sličnu cenu, a posao i ulaganja su mnogostruko manja.

Zova traži suvu i peskovitu zemlju, pa je sever Vojvodine trenutno centar njenog uzgoja u našoj zemlji. Na ovom području desetak voćara uspešno uzgaja zovu, najčešće sortu koja dolazi sa zapada Evrope, pod nazivom hazberg. Zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, trenutno je otkupna cena 45 dinara, može se prodati i za više, ali proizvođači računaju ukupno oko 600.000 dinara po hektaru od prodaje. Jene Šerfeze, uzgajivač zove iz Horgoša, kaže da se prinos po hektaru može i udvostručiti, ako proizvođač savlada sve veštine i priroda podari dobre uslove.- Otkup je 15 odsto povoljniji nego prošle godine, ali nekad smo prodavali kilogram i za 65 dinara. Na istoj parceli možete dobiti najmanje istu količinu kao grožđe, sasvim moguće i mnogo više, čak duplo, a ulaganja su vam mnogo manja. Nema hemijske zaštite, gotovo da je organska proizvodnja, lako se umnožava, a nema ni puno posla oko nje. Na kraju, mnogo se lakše i bere od grožđa - Kaže Šerfeze, koji ima oko tri i po jutra pod zovom.Orezivanje počinje u novembru, posle se samo održava međuredni prostor, što zovu čini jednom od najrentabilnijih kultura bobičastih plodova. Na našem tržištu potražnja za zovom je veća nego što trenutno možemo da proizvedemo. Otkupljivači su često zainteresovani i za cvet zove, ali voćari čekaju kraj avgusta i berbu plodova jer je prinos od njihove prodaje i šest puta veći.- Zova se koristi u farmaceutske svrhe, u prehrambenoj industriji, poznato je da ima 75 načina primene i u odnosu na druge vrste odmah je iza aloje vere. Imao sam nekoliko ponuda iz Švajcarske da ovde prerađujem zovu i izvozim im te proizvode koji su tamo jako popularni, pogotovo u lečenju. Ali ja ću sada 70 godina, to treba neko mlađi da radi. Od kada je na Zapadu zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambenoj industriji, zova je dobila dodatno na značaju jer služi i za farbanje - nastavlja Šerfeze.Ovo je jedna od biljnih vrsta čiji svaki deo ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost kaže prof. dr Vladislav Ognjanov, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ali i uzgajivač zove. Od cveta se prave sokovi, a sirup zove je po njegovom svedočenju najskuplji koji možete naći na rafovima trgovina u Austriji. Inače u toj zemlji proizvodnja zove je veoma razvijena, godišnje u samo Nemačku izvezu 1.000 tona ove voćke.- Od plodova mogu da se proizvode džemovi koji su sve popularniji. Kod nas se u Bačkim vinogradima pravi taj specijalitet. Porto vina ne mogu bez zove, a proizvode se i rakija ili čaj. Ulaganja su mala, a kada bi domaćinstva uspela da razviju i prerađivačku proizvodnju, sa hektarom ili dva, četvoročlana porodica mogla bi normalno da živi - kaže Ognjanov.

Veliki potencijal nalazi se i u sortama koje niču na našem podneblju. Kako dodaje, popularni hazberg donesi oko 100 grama po grozdu, dok naša ljubostinja i do 450 grama.Cvetovi zove, koji se najviše i koriste, sadrže eterično ulje koje ima oko 40 materija, a bogato je glikozidima, taninima, flavonoidima, karotenima, rutinom i vitaminima. Bobice zove sadrže alkaloide, karotene, tanine, organske kiseline i vitamine A, B i C. Pretpostavlja se da su flavonoidi koje sadrži zova odgovorni za većinu njenih lekovitih svojstava. Flavonoidi su moćni antioksidansi koji štite naše ćelije od oštećenja. Sličnog sastava su i listovi. Svi delovi su bogati gvožđem, natrijumom i kalijumom.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/biljka-buducnosti-za-vocare-od-hektara-zove-zarada-5000-evra/qbh846z

 

 

Ovo su važnije sorte grožđa u Srbiji - Crne sorte:

Burgundac crni
Burgundac crni ili Pino Noir, je francuska sorta. Gaji se u mnogim vinogradarskim zemljama Evrope: Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Švajcarskoj,
Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori. Kod nas se gaji u skoro svim vinogorjima. Umerene je bujnosti. Rana je sorta, sazreva početkom septembra.
Najbolje rezultate daje na propusnim, rastresitim, peskovitim, deluvijalnim, krečnim, umereno plodnim i toplim zemljištima. Grozdovi su mali, generalno kompaktni i čine ih male, čvrsto nabijene, pomalo ovalne, slatke sočne bobice sa tamno ljubičastom kožom. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 8 do 10 okaca, a kondiri u zamenu na dva okca. Prinos grožđa je od 6.000 – 12.000 kg/ha. U našoj zemlji jedna je od privredno najznačajnijih sorti. Kvalitet naših vina od crnog burgundca ravna se sa vinima iz poznatih vinogradarskih rejona sveta. Nove vinograde treba podizati sa klonovima. Berba se vrši ranije, ako se vino koristi za proizvodnju penušaca. Osetljiv je na bortritis, pa je u uslovima hladnije klime potrebna zelena rezidba. Vino je visokog kvaliteta bez obzira da li je prerađeno u crno ili belo vino. Ostali nazivi: pinot noar, burgundac crni, burgund mare, blauburgunder, pinot nero.
Kaberne frank
Kaberne frank, potiče iz Francuske. Prvi podaci o kaberne frank sorti potiču iz regiona Bordoa, s kraja XVIII veka, mada je poznato da je i pre tog perioda gajen u Loari. Uz sovinjon blan, predstavlja drugog „roditelja“ sorte kaberne sovinjon. Gaji se još u Italiji, Ukrajini, Moldaviji, Španiji, Ruskoj federaciji, Bugarskoj… Kod nas se gaji kao pratilac sorte kaberne sovinjon. Umerene je bujnosti. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu. Lukovi se režu na 10 – 12 okaca. Gaji se na krečnim, i umereno suvim zemljištima. Grozd je srednje veličine konusnog oblika, srednje zbijen do rastresit. Prinos je od 8.000 -12.000kg/ha. Zahteva dugu, odnosno mešovitu rezidbu, lukovi se režu na 10 do 12 okaca. SAZREVA U III epohi, pozna je sorta. Vino je otvorene ili zatvorene rubin crvene boje, veoma pitko. Miris vina podseća na zeljaste trave.

Kaberne sovinjon
Ima je u vinogradima širom sveta, prilagodljiva sorta. Pod nazivom Petit Cabernet je poznata u Bordou još od 18.veka, kada su je vrlo često mešali sa kaberne
franom. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Španiji, SAD, Čileu, Agrentini…Kod nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Formira veoma bujan
čokot. Najpogodnija su rastresita, propusna, šljunkovita zemljišta, krečna, umereno plodna. Grozd je srednje veličine, valjkasto kupast ili kupast često sa krilcem, zbijen ili srednje zdijen. Daje prinose do 8.000 kg/ha. Pozna je sorta sazreva u III epohi, pozna je sorta. Zahteva dugu ili mešovitu rezidbu. Lukovi
se režu na 10-12 okaca a kondiri na 2 okca. Vino je veoma pitko vrlo karakterističnog mirisa, koji podseća na šumsku ljubičicu, dobro obojeno.
Vranac
Domaća sorta rasprostranjena u Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji, na Kosovu i Metohiji. Najpogodniaj su umereno plodna i topla zemljišta, propusna, rastresita, deluvijalna. Grozd je srednje veličine ili veliki, kupast, ili valjkastog oblika. U našim uslovima sazreva krajem septembra i veoma je prinosna sorta, od 12.000 do 15.000 kg/ha. Daje dobre prinose pri rezidbi na duge kondire, ali veće prinose daje pri mešovitoj rezidbi. Lukove treba rezati na 6-8 okaca. Vino je veoma prijatnog, harmoničnog i specifičnog ukusa i mirisa. Intenzivno je obojeno.
Kratošija
Kratošija je autohtona sorta Crne Gore. Gaji se u Hrvatskoj, Dalmaciji, Makedoniji i Crnoj Gori. Čokot je veoma bujan, grozd je srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit, kupast i cilindrično kupast. Pozna je sorta, sazreva između III i IV epohe. Odgovaraju joj propusna, rastresita, šljunkovita i umereno plodna zemljišta. Prinosi variraju od 12 – 15.000 kg/ ha. Dobro rađa pri kratkoj rezidbi, a dobra je i mešovita sa lukovima 6-8 okaca i kondira 3-5 okaca. Vino je pitko, osvežavajuće sa lepom tamno crvenom bojom.
Merlo
Potiče iz Francuske iz bordovskog vinogorja. Gaji se u Franskoj, Ruskoj Federaciji, Španiji, Italiji, Rumuniji, Kaliforniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori. Kod
nas se gaji na Kosovu i Metohiji, u centralnoj Srbiji i u Banatu. Bujna je sorta, grozd je mali ili srednje veličine, najčesće je kupast ili valjkasto kupast. Sazreva u III epohi i pozna je sorta. Gaji se na propustnim, rastresitim, umerno plodnim i krečnim zemljištima. Rezidba je mešovita, lukovi se režu na 10-12 okaca a kondiri za zamenu na 2 okca. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Vino je sa karakterističnom sortnom aromom, odležavanjem dobija na kvalitetu.
Game
Game je sorta poreklom iz Francuske. Najviše se gaji u Francuskoj, Italiji, Ruskoj
Federaciji, Bugarskoj, Rumuniji i Makedoniji. Kod nas u centraloj Srbiji, Vojvodini i na Kosovu i Metohiji. Spada u grupu srednje bujnih sorti, grozd je srednje
veličine ili mali, cilindričan, cilindrično konusni. Srednje pozna je sorta, grožđe sazreva u II epohi. Prinos grožđa je od 10000-20000 kg/ha. Visoki prinosi se ostvaraju primenom mešovite rezidbe sa lukovima od 8-12 okaca. Gaji se na plodnim, rastresitim, umereno vlažnim i umereno krečnim zemljištima. Vino je rubin crvene boje, harmoničnog ukusa, veoma pitoko i prijatnog je mirisa.
Prokupac
Prokupac je autohtona sorta Srbije. Najviše se gaji u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i mestimično u Vojvodini, masovno se gaji u Makedoniji, malo u
Bugarskoj, sporadično u Ruskoj Federaciji. Ima veoma bujan čokot sa uspravnim lastarima. Grožđe sazreva između III i IV epohe, veoma je pozna sorta sa dugom vegetacijom. Prinosi grožđa su od 15000-20000 kg/ha. Odgovara joj kratka rezidba. Kondiri se orezuju na 2-3 okaca. Uspeva na suvim, propusnim, rastresitim i kamenito šljunkovitim zemljištima. Vino je harmonično, pitko, svetlo crveno, neutralnog mirisa. Od grožađa se prozvodi kvalitetno crno ili ružičasto vino.
Tamjanika crna
Tamjanika je veoma stara sorta. Gaji se u pojedinim vinogorijima Srbije, u Krajinskom pod reonu i Negotinskom vinogorju. Čokot je srednje bujan, grozd je mali ili srednje veličine. Masa grozda je od 120- 195 gr. Sazreva u III epohi, srednje pozna je sorta. Ovo je sorta koja daje male prinose od 2000-5000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Najbolje uspeva na propusnim, rastresitim, umerno plodnim i umerno toplim zemljištima. Vino je vrlo prijatne arome, sa specifičnim sortnim mirisom i ukusom, ružičaste boje. Vino je bogatoekstraktom.
Traminac
Traminac potiče iz Tramina, u južnom tirolu, severna Italija. Sorta je poznata u celom svetu. Gaji se u Franscuskoj, Italiji, Nemačkoj, SAD, Australiji. Kod nas se gaji u Vojvodini i mestimično u vinogorjima Srbije. Čokot je srednje bujan, grozd je mali, kupast, ređe valjskast, zbijen, sa kratkom peteljkom. Grožđe sazreva u II epohi, srednje pozna je sorta. Prinos grožđa je od 5000-10000 kg/ha. Rezidba je mešovita i duga. Lukovi se režu na 8-12 okaca.
Odogovaraju rastresita, propusna umereno plodna zemljišta. Vino je vrlo karakteristično, veoma pitko, osvežavajuće, zeleno žute boje.
Muskat Hamburg
Stvorena je u Engleskoj. Gaji se u Španiji, SAD, Francuskoj, ITalji, Australiji, Makedoniji i Hrvatskoj i dr. U Srbiji se gaji uvećini vinogorja. Sorta ima bujan čokot, grozd je veliki, razgranat i rastresit. Sazreva krajem II i početkom III epohe. Prinos grožđa se kreće od 15000-20000 kg/ha. Zahteva mešovitu rezidbu. Lukovi se orezuju na 8-10 okaca. Gaji se na rastresitim, propusnim, karbonatnim i peskovitim zemljištima. Grožđe je veoma prijatno za jelo sa intezivnim, muskatnim mirisom i ukusom, svežavajuće.

Izvor:Agrobiznis magazin

Javorka i Božidar Đurđević iz svilajnačkog sela Bobova su se posle 34 godine rada i života u Švajcarskoj, u zavičaj vratili pre pet i po godina. Otišli su u prevremenu penziju, jer su želeli da budu sa sinom Miloradom, snahom Suzanom i unucima Milošem i Marinom, ali i ostalom rodbinom.
Sin i snaha su takođe bili u Švajcarskoj, ali su se oni prvi vratili kada se rodio unuk Miloš. Tako su se, kažu, dogovorili, jer je neko morao da brine o Božidarevoj majci i baki, ali i da održava domaćinstvo i veliko imanje.

Sada im je žao što njihovi potomci nisu ostali u Švajcarskoj, pogotovu što je unuk Miloš tamo i rođen.

– Kada su se vratili, počeli su da se bave poljoprivredom. Od poljoprivrede, bogami, nema života. Nema ni za vodu, a kamoli za hleb. Naše devizne penzije ulažemo u imanje. Na kontu nemam više ništa. Kako dolazi, tako odlazi. Ovde može da se živi samo ako za tebe radi desetak ljudi. Kada čitam novine i gledam televiziju, izgleda da se ovde mnogo lepo živi. Ali, tako je samo u medijima. Da budemo iskreni, to nije tačno – ocenjuje Božidar.

Njemu se naročito ne dopada što poljoprivrednici nikada unapred ne znaju otkupnu cenu i što ne postoji višegodišnja poljoprivredna strategija. Nije dobro ni što ponuda i potražnja diktiraju cene proizvoda i stoke.

Njegova porodica obrađuje 40 hektara, desetak svojih, a ostalo uzimaju pod zakup. Sade kukuruz, pšenicu i ječam, jer imaju farmu sa šezdesetak prasića. Ukoliko se pojavi višak, prodaju.

– Eto, cena pšenice je 17,5 do 18,5 dinara po kilogramu. Da bismo bili na pozitivnoj nuli, trebalo bi da bude 20 dinara, a da bi se zaradilo, trebalo bi da plaćaju 23 dinara po kilogramu. Zato sam sav ovogodišnji rod skladištio i čekam povoljniju cenu. Nadam se da ću kroz proizvodnju stoke izvući više para. Ali, za taj dinar više, radimo 70 odsto – ocenjuje Božidar.

U Bobovu ljudi više ne znaju za šta da se opredele. Ako njiva dobro rodi, onda cena mnogo padne. Neko, na primer, uzgaja ovce. Ali, čim ima više jaganjaca, niko više ne pita za njih.

– Cena jagnjadi je 200 dinara po kilogramu, što je da čovek zaplače. Tolika je i cena prasadi, dok je oko Uskrsa bila 300 dinara po kilogramu. To bi se jedino isplatilo kad bi se te životinje odgajale na livadi – sarkastičan je naš sagovornik.Božidar se šali pa kaže da je mala otkupna cena stoke zbog toga što država brine da njeni stanovnici ne jedu previše mesa, jer je ono štetno po zdravlje. Ako građani jedu mnogo mesa, onda će da budu bolesni, pa će za lekove morati da izdvoje puno para.

– Zdravstvo je posebna priča. Tu vlada potpuno rasulo. Iako imam zdravstvenu knjižicu, lekove mesečno plaćam 5.000 dinara jer nisu na pozitivnoj listi. Tačno je da sam i u Švajcarskoj plaćao zdravstveno osiguranje, ali samo 10 odsto. Kada iznos lekova ili bilo koje zdravstvene usluge premaši 700 švajcarskih franaka godišnje, pacijent više ne plaća ni tih 10 odsto. Ovde može da ti treba i 100.000 za lekove, ali ćeš sam morati da platiš – veli Božidar.Zbog čestih provala u kuće u Bobovu, pre nekoliko godina, Đurđevići, kao i ostali meštani, strahuju za svoju bezbednost. Kažu da se osećaju sigurno samo kada su u kući, jer su posle provale, kao i mnogi drugi, ugradili sigurnosne kamere i alarm.

– Sin i snaha su pre nekoliko godina bili na proslavi Nove godine. Kada su se vratili, imali su šta i da vide. Cela kuća bila je ispreturana. Lopovi su uzeli sav pazar od prodaje prasadi u našoj pečenjari. Sin je čuvao pazar da bi od njega platio hranu za svinje. Uzeli su i nakit. Do dana današnjeg lopovi nisu pronađeni – ljutito će Božidar.

Od kada su krađe postale učestale, sve porodice praktikuju da uvek neko ostane kod kuće, tako da ni na jednu zabavu ili na odmor ne mogu da idu familijarno.

Izvor:https://www.vesti-online.com/imanje-pojededevizne-penzije/

Pre samo četiri godine u Srbiji, koja ima odlične uslove za sadnju borovnice, bilo je manje od 200 hektara pod ovom voćkom, a danas se taj broj dosta povećao, na oko 900 hektara, a možda i više. Razlog zašto se ljudi odlučuju za gajenje ove voćke, je taj što je cena stabilna, već dve godine oko
720 dinara do 800 dinara za kilogram, što privlači proizvođače. Mnogi proizvođači su videli sebe u ovoj proizvodnji, što zbog dobre cene, tako i zbog sigurnog plasmana. Svesni su da su početna ulaganja velika, ali i računica da se po ha, može zaradititi oko 5.000 evra.
Za gajenje borovnice odlučila se i Milica Milenković iz Slatine kod Čačka, sa sestrama Brankom i Ružicom. Mlada devojka, diplomirani ekonomista, a i sestre takođe, prošle godine su došle na ideju da gaje borovnicu. Zasad je star godinu dana, sadnice su kupljene kao dvogodišnje, u Holandiji, zasađene u maju prošle godine i ove godine očekuju prvi rod. Dodali su 40 ari gde imaju saksije od 113 litara.

 „Sadnice borovnice u saksijama omogućavaju da sav višak vode odnosno rastvora iscuri u zemlju. Borovnicu treba zalivati češće, a kraće. Voda se pušta pet-šest
do deset puta dnevno, ali kraći vremenski period. Borovnica može da se gaji i na zemlji, ali je potrebno mnogo više treseta. Saksija je oko 30 cm visine, pa se može tretirati herbicidom, a biljka ostaje zdrava.“

Kako nam je istakla Milica, borovnicu će izvoziti u Holandiju, zahvaljujuči braći Maksimović. Milica posećuje razna predavanja veruje u stručnost prof. dr Jasminku Milivojević, i svaka druga edukacija joj je dobro došla. Sebe kako ističe vidi u poljoprivredi, kao mladu i perpektivnu i sa puno ideja. Ima u planu da gaji i druge voćne vrste, ali otom potom, život je pred njom. Sve ovo ne bi uspela da nema pomoć sestara, Branke i Ružice.
Kada govorimo o tržištu na koje se plasiraju borovnice, Britanci su evropski lideri u potrošnji tog voća. Statistički, svaki Britanac godišnje pojede 0,86 kg ovih plodova što se značajno razlikuje od evropskog proseka koji iznosi 0,18 kg po osobi. Treba napomenuti da potrošnja borovnice raste u svim evropskim zemljama, posebno u Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu i Skandinaviji. Prosečna potrošnja borovnica po stanovniku u tim zemljama iznosi 550 grama borovnice godišnje.

Izvor: Agrobiznis magazin

Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja u aprilu ove godine prihvatilo je tehničko rešenje u oblasti organske proizvodnje "Održavanje plodnosti zemljišta na organskom gazdinstvu modeliranjem plodoreda sa učešćem lucerke" u kategoriji Novo tehničko rešenje primenjeno na nacionalnom nivou (M 82).

Autori ovog tehničkog rešenja su: dr Vladan Ugrenović, dr Vladimir Filipović, dr Dušica Delić, dr Vera Popović, dr Olivera Stajković Srbinović, dr Milan Ugrinović, dr Gordana Dozet.

Realizatori rezultata su Institut za zemljište Beograd i Institut Tamiš Pančevo.

Korisnici rezultata su PP Mokrin DOO, Institut Tamiš Pančevo, Institut za proučavanje lekovitog bilja Dr Josif Pančić, Institut za zemljište Beograd, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i RPG Zoran Atanacković iz Crepaje.

Cilj je rešavanje pitanja održavanja plodnosti zemljišta i zaštita biodiverziteta na organskom gazdinstvu koje nema stočarsku proizvodnju, navodi se na sajtu Serbia organica.

Istraživanje je sprovedeno na imanju PP Mokrin, na površini od 25 ha, modeliranjem i dimenzioniranjem plodoreda sa učešćem lucerke, na zemljištu tipa beskarbonatna ritska crnica. Lucerka je posejana u jesen 2015. godine na pet hektara (20% obradive površine).

Veći deo zelene biomase lucerke iskorišćen je za proizvodnju komposta za potrebe održavanja plodnosti zemljišta na imanju. Upravo u tome je inovativnost predloženog tehničkog rešenja, jer se u Srbiji lucerkin kompost do sada nije proizvodio. Kako bi se obezbedila ekonomska održivost, organizovana je proizvodnja semena lucerke.

Radi proizvodnje komposta, zelena biomasa prvog i trećeg otkosa lucerke, kao i prosušena biomasa posle berbe semena, košene su i seckane kombajnom za nisku silažu i skladištene. Kompostna gomila negovana je zalivanjem vodom, mešanjem i pokrivanjem. Posle devet meseci dobijen je zreo lucerkin kompost.

Rezultati istraživanja u Mokrinu ukazuju na značajan uticaj lucerke na obezbeđenost zemljišta azotom, jer je ukupan azot u zemljištu posle dve godine, kada je lucerište razriveno (0,25%), bio značajno veći u odnosu na kontrolno zemljište (0,22%). Takođe, respiracija zemljišta, ukupan broj mikroorganizama, gljiva, Azotobactera-a i amonifikatora bio je veći u odnosu na kontrolno zemljište, što ukazuju na pozitivan efekat lucerke na biodiverzitet i aktivnost mikroorganizama u zemljištu.

U analiziranom dvogodišnjem periodu proizvodnje semena zajedno sa proizvodnjom komposta, ostvaren je povoljan bruto finansijski rezultat, a ostvareni profit osigurava održivost predložene nove tehnologije.

Preporučeno vreme iskorišćavanja lucerke u ovom istraživanju je dve godine. U petopoljnom plodoredu lucerka se na istu njivu vraća svake pete godine, a na polovini tog perioda ta njiva se đubri kompostom proizvedenim na imanju.

Ilustracija:https://www.ekapija.com/business-advice/2605685/proizvodnja-semena-lucerke-i-njenog-komposta-odrzava-plodnost-zemljista-na-organskom-gazdinstvu

Poslednje sumnje na slučajeve afričke kuge svinja bile su pre sedam dana u okolini Mladenovca i čekaju se rezultati, a u međuvremenu farmeri bi trebalo da preduzmu sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, rekao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS).Afrička kuga svinja nije opasna za ljude, ali spada u jaku ekonomsku bolest kod životinja i zbog ekonomskih šteta vrlo je bitno da se preduzmu sve mere za sprečavanje i nastanak ove bolesti", kaže Budimović.

Ova bolest do sada nije nikada ustanovljena u Srbiji, a velike štete već nanosi susednim zemljama - Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj. Od ove bolesti svinje se ne mogu zaštititi vakcinacijom, a vektori njenog širenja među životinjama su ptice i glodari koji učestvuju u prenošenju i na njih se ne može uticati.

"Mere se svode na higijenu, što manje kontakata među životinjama i ljudi sa drugih farmi", kaže Budimović i dodaje da se mora voditi borba protiv divljih glodara, kao i kontrolisati zapat divljih svinja.

U Srbiji je trenutno u proizvodnji oko tri miliona svinja, a godišnje ih se zakolje oko pet miliona.

"Šteta od ove bolesti može da bude i stopostotna u žarištima gde se otkrije, zato što je jedini način iskorenjivanja i lečenja eutanaziranje životinja i neškodljivo uklanjanje i zato je to vrlo opasna bolest", navodi Budimović.

U osmatranju i prijavljivanju bolesnih životinja ulogu imaju i lovci, ali oni ukoliko ne poštuju mere, smatra on, mogu biti i prenosioci jer su u kontaktu sa životinjama. Tokom proleća upravo zbog afričke kuge svinja populacija divljih svinja u Srbiji je izlovljavana, a Budimović kaže da je to jedna od metoda, ali ne može da bude trajna.

"To je dobro jer je smanjena populacija do granice koju predviđaju regulative, međutim, treba spustiti na najmanji mogući nivo kontakte i ljudi i životinja, i životinja međusobno", kaže Budimović.

U Srbiji se godišnje proizvede od 250.000 do 300.000 tona svinjskog mesa. Meso se proizvodi dovoljno za sopstvene potrebe, a prosečno po stanovniku se potroši 16 kilograma mesa, dok s prerađevinama potrošnja dostiže 40 kilograma. Za izvoz viškova svinjskog mesa postoje ugovori s Kinom i Hongkongom, dok se u Rusiju izvoze i prerađevine.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/220772/Africka-kuga-svinja-je-opasna-ekonomska-bolest.html

Povodom viših cena pojedinog povrća na tržištu, iako je sezona u jeku, npr. paradajza, ekipa RTS-a je razgovarala sa povtrarima u Tamnavi, koja je u valjevskom kraju poznata po povrtarstvu.ko 250 domaćinstava se u ubskom selu Sovljaku bavi povrtarstvom. Većina meštana se bavi plasteničkom proizvodnjom.Zadovoljni su ovom sezonom. Proizvodnja pojedinog povrća je manja ali je cena u odnosu na prethodne godine veća.

Božidar Marković smatra da su na to uticali vremenski uslovi i manjak radne snage. Drugi razlog za to ima Milisav Krstonošić.

"Krenu svi da rade paradajz pa sad krenu svi da ga ne rade", kaže Krstonošić i dodaje da je takva situacija i u okruženju. Navodi da na Kvantašu cena nije prelazila 150 dinara.

"Sad je tu nekih od 50 do 100 dinara, znači što se tiče tezge, marketa – tu trgovci zaračunavaju njihovu maržu", rekao je Krstonošić.

I povrtari iz Sovljaka, kao mali proizvođači, prilagođavaju se tržištu i promenljivim uslovima proizvodnje.

Kada bi imali veće, savremenije staklenike, proizvodnja bi bila stabilnija, a samim tim i cene prihvatljivije.

"Da u mom selu ima 200 plastenika, staklenika po jedan hektar i da svi rade taj paradajz, nikad se ne bi desilo u Beogradu da skoči cena na 150 dinara. U ovim sad uslovima kad se gaji, mora da bude i skuplje jer je mnogo veća muka", objašnjava Krstonošić.

Povrtari iz Sovljaka su zainteresovani za veću i savremeniju proizvodnju.

Za to su im potrebni dugoročni krediti države sa minimalnom kamatom, slično iskustvima u Holandiji. Onda bi, kažu, i povrće bilo jeftinije a moglo bi se dobro zaraditi i od izvoza.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3618086/povrtari-objasnjavaju-zasto-je-paradajz-ovog-leta-skup.html

Da najljuće paprike na svetu uspevaju i u Srbiji pokazao je Živojin Antić iz Ćuprije koji se već sedam godina uspešno bavi njihovom proizvodnjom. Seme ovih paprika Živojinu stiže sa različitih krajeva sveta i do sada su se sve sorte dobro pokazale, rod je čak i iznad proseka u odnosu na zemlje porekla.
Živojin Antić iz Ćuprije od 2013. godine proizvodi ljute paprike. Trenutno ima preko 250 različitih sorti ljutih paprika koje su stigle sa Filipina, Tajlanda, Trinidada i Tobaga, Kolumbije, Meksika, Amerike i sve su kako sam kaže u Pomoravlju rodile i iznad proseka u odnosu na zemlje porekla."Mnoštvo boja, oblika i raznovrsnosti daje mi mogućnost da svoju maštu i ljubav iskažem na različite načine jer kada imam mnogo vrsta paprika to je lepo i kada se vidi ali ipak najbitnije je što u meni budi izazov u zavisnosti od vrsta paprike, neke su niske, neke visoke , jedne se rade i tretiraju na jedan druge na drugi način. U Srbiji su najidealniji uslovi za proizvodnju paprike i paradajza. Recimo dobijem sortu iz Amerike koja rađa 15 plodova kod njih, a kod nas rodi od 50 do 70 paprika. Moj cilj je da ljudima pokažem ovu proizvodnju da ih zainteresujem i edukujem, pogotovu bih voleo da radim sa mladim ljudima da im pokažem da je naša zemlja plodna i da je treba koristiti u prave svrhe", rekao je Živojin Antić,povrtar,

Živojin Antić poslednjih godina obučava sve zainteresovane za proizvodnju i gajenje najljućih paprika na svetu a među njima je i dvadesetdevetogodišnji Tomislav iz Sombora.

"Ja sam počeo amaterski da pravim neku svoju baštu i pošto nisam imao znanja onda sam kucao i na You Tube-u šta me je zanimalo od tih tutorijala i tako sam i naišao na Živojina. Posle godinu dana sam ga se setio kada mi je i trebalo, otkrio sam njegovu stranicu a on je tamo napisao da traži nekoga da ga edukuje, ja sam se prijavio odmah. Ja već duže vreme proučavam zdravlje a sa njim je povezana hrana, pogotovu istražujem organsku i biohranu. Imam od dede zemlju koju planiram da iskoristim a možda jednog dana i proširim", kazao je Tomislav Videkonjić."Jedinica za merenje ljutine paprika je skovil. Sve naše paprike su ljutine do nekih maksimalno 40 hiljada skovila kao što je recimo vezenka koja od naših paprika ima najveću ljutinu za razliku do karoline riper koja je najljuća na svetu i koja ima i do dva miliona i 300 hiljada skovila. Ona je čak 60 puta ljuća od naše najljuće paprike", dodao je Živojin Antić.

Živojin u Ćupriji gaji preko 1000 različitih vrsta i sorti biljaka a među neobičnim povrćem našli su se i specifični po boji i obliku patlidžani koji nisu tipični za ovo podneblje a dobro uspevaju.

"Ja sam probao i putem tih društvenih mreža i prijatelja nabavio razne sorte plavog patlidžana. Imam i beo, i zelen, i žut i izdužen i takozvanu zebrinu koja je ljubičasto bela na pruge i to jeste dobra priča jer možemo kao i kod svih organskih sorti da vadimo seme i da sledeće godine ponovo sadimo", rekao je Živojin Antić.

Živojinu je cilj da pored edukacije svih zainteresovanih ljudi napravi ukrštanjem nove sorte ljutih paprika ali i ostalog povrća koje mu stiže sa različitih krajeva sveta.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/najljuce-paprike-se-gaje-i-u-srbiji_1039033.html

"Ovo je usamljeni slučaj i posledica sklopa mnogih mikro ekoloških faktora, kaže za „Politiku” profesor Duško Brković sa Agronomskog fakulteta u Čačkuok se u srpskim voćnjacima sade šljive, maline i jabuke, jedan proizvođač iz Konjevića kod Čačka uspeo je odgaji bananu.

Kako prenosi agencija Rina, posle redovnog zalivanja, đubrenja i zaštite tokom zime biljke koju je bojažljivo iz saksije presadio u deo dvorišta obasjan suncem, ove godine prvo su se nazreli žuti pupoljci, a potom i mali plodovi. Na jednom stablu, kako se navodi, već ima četrdesetak banana, što je dočekano kao veliko iznenađenje.

Vest da u okolini Čačka uspeva ovo tropsko voće, koje u Srbiju najčešće stiže iz Ekvadora i Kolumbije, a raste u više od 150 svetskih država, zaintrigirala je javnost, ali ne i stručnjake. Tvrde da je banana iz čačanskog kraja rezultat klimatskih promena koje imaju tendenciju da menjaju biljni svet. Ali i da bismo u budućnosti možda mogli da očekujemo još uspešnih uzgajivača plodova koji do sada nisu bili karakteristični za ovo podneblje.

Da li je baš realno da ćemo, kako se navodi, na pijacama u budućnosti moći da kupujemo domaće banane, limun ili smokve jednakog kvaliteta kao iz uvoza?

Profesor Duško Brković, doktor bioloških nauka sa Agronomskog fakulteta u Čačku, za „Politiku” kaže da su takve prognoze ipak preterane, ali da je činjenica da globalne klimatske promene, porast temperature i vremenska kolebanja imaju uticaj na asortiman voća koje se može gajiti i u Srbiji.

– Ovo jeste prilično senzacionalno. Jer, proizvođač je uspeo da odgaji bananu, klasičnu suptropsku i tropsku biljku, na otvorenom prostoru. Prethodno je dve godine rasla u saksiji u kućnim uslovima. Ali, ovo je ipak usamljen slučaj i posledica sklopa mnogih mikroekoloških faktora – objašnjava profesor Brković. Pominje i drugo voće koje ranije nismo mogli da zamislimo u našim krajevima. Kaže da je, recimo, pre dvadesetak godina smokva u Srbiji bila „pojam”, ali da sada „već hvata maha”.

– Dosta se gaji. Najpre je počelo uzgajanje u baštama u gradovima, gde su manja klimatska temperaturna kolebanja, ali je sada već viđamo i u selima. Kao i limun, ili badem, koji zahteva topliju, mediteransku klimu. Temperature su u porastu, što pogoduje uzgoju tog voća – ističe naš sagovornik. Ipak, dodaje, o nekom većem uzgoju ili šansi za izvoz tropskog ili mediteranskog voća ne može biti reči, već samo o uzgajanju iz hobija u baštenskim uslovima. Sve drugo značilo bi drastične klimatske promene, gotovo kataklizmične, koje bi se odrazile na ljudsku i životinjsku populaciju, a kakve se ne predviđaju u skorijoj budućnosti.

– Takvo voće ne može da ima ni prinos ni ukus ni kvalitet kao tamo gde se masovno gaji jer je klima najpogodnija. To je odgovor zašto je naša malina takva kakva jeste i pravi srpski brend, jer je upravo ovde za nju najbolje podneblje – ističe Brković. Zvanična svetska istraživanja, objašnjava, pokazuju da su globalni porast temperature i kolebanja (amplitude) evidentni i da će biti sve učestaliji. Moguće je, dodaje, da će to sporadično i uticati na promene u asortimanu biljaka koje će se uzgajati u Srbiji. Pre svega voćnih kultura, i to po principu „ako komšiji uspeva limun, zašto da ne probam i ja”. Međutim, ne veruje da bismo i u ratarstvu mogli da pobegnemo od već postojećih kultura. Možda će samo neke od njih moći da se gaje na većim nadmorskim visinama. Pominje primer osnovne ratarske kulture – kukuruza, koji je poreklom iz Srednje Amerike, gde su temperature znatno više nego kod nas. U Srbiji se kukuruz najpre gajio izrazito u nizijskim predelima (Vojvodina, Pomoravlje, Stig…).

– Sada ga viđamo i na 800 ili 900 metara nadmorske visine i imao je rod. Ali ponovo se vraćamo na to da takav kukuruz ne može da se poredi sa onim u nižim predelima – kaže profesor Duško Brković.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/433769/Banana-uspeva-u-Cacku-ali-je-nece-biti-na-pijaci

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31