Krompir sa Rajca

nov 13, 2019

Kada je donosio krompir u Srbiju, Dositej Obradović sigurno nije ni slutio kakav će značaj imati krompir, ne samo za poljoprivredu već i za ekonomiju uopšte. Poput većine poslova u poljoprivredi i proizvodnja krompira zavisi od mnogo faktora. Na kraju svake sezone krompir treba prodati, a cena, kao što je to u svim tržišnim privredama, nikad se ne zna. Dok nastaju ovi redovi, u Srbiji je prilično velika jagma za semenskim krompirom.
Iskusni kažu da se nešto dešava na tržištu, verovatno zbog dobre cene i plasmana prošlogodišnjeg roda. Mi smo zbog krompira posetili porodicu Vasović, koja se već tri generacije bavi upravo proizvodnjom semenskog, ali i merkantilnog krompira. Oni na nadmorskoj visini većoj od 650 metara, na Rajcu, proizvode ovu kulturu na trideset hektara. Zajedno, otac i sin, sa svojim suprugama, pored krompira pokušavaju da prošire stočarsku proizvodnju. Njihova imanja nalaze se u Gornjim Banjanima, rajačkom selu, koje pripada opštini Gornji Milanovac. I dok je u okolini Aranđelovca sneg uveliko nestao sa njiva, u Gornjim Banjanima zimi se ne nazire kraj. Više od trideset centimetara snega i minus jedan u podne bilo je napolju, ali je zato u kući Vasovića bilo toplo u svakom
smislu. Mlađi Vasović, Đorđe, dočekao nas je sa suprugom i dvoje dece, dok su roditelji bili poslom u selu. Njegov otac Zoran poznati je proizvođač krompira iz ovog kraja.
„Počeli smo proizvodnju krompira 1993. godine, a ranije smo radili i konzumni krompir. U početku smo radili kao poljoprivrednici, a sa promenom zakona osnovali smo firmu „BANJANAC“. Radimo rane i pozne sorte, kako bele tako i crvene. Od belih imamo Arizonu, Rivijeru, Agriju i Lizetu, a od crvenih holandski Dezire,Rudolf, Esmee i nemačku sortu Belarosa“ kaže nam Đorđe Vasović.
Imajući u vidu veličinu posla, Vasovićima je neophodno da angažuju radnu snagu koja uglavnom dolazi iz Niša i okoline. Pored dnevnice obezbeđeni su i smeštaj i hrana. Oni smatraju da je nov način prijavljivanja sezonskih radnika dobra mera i korisna za sve. U početku su mislili da će to njima predstavljati problem i da će često morati da odlaze kako bi prijavljivali i odjavljivali radnike, ali ih je obradovala činjenica da se radnik možđe prijaviti putem mobilnog telefona bez odlaska u bilo koju instituciju. Na njihovim njivama seje se originalni krompir ili elita. Pored krompira seju i pšenicu, kukuruz, a bave se i stočarstvom. Izgradili su i objekat za mlečno govedarstvo koje planiraju da stave u funkciju tokom ove godine za šta se nadaju da će dobiti i podsticaje od
države. U njihovoj štali trenutno su četiri krave i četiri junice, a može ih biti i dvadeset. Đorđe bi želeo da unapredi stočarsku proizvodnju i da se bavi pored krompira i proizvodnjom mleka.
Prosečan rod krompira u ovim krajevima je 35 do 40 tona semenskog krompira, od ukupnog roda koji bude oko 50 tona po hektaru. Ostatak odlazi u konzumni krompir. Bilo je godina kada smo imali rekordne prinose sa 90 tona po hektaru. Setva krompira na ovom području počinje početkom aprila, dok se vađenje krompira vrši sredinom septembra. Za ovaj vid proizvodnje potrebno je imati i velike smeštajne kapacitete, sa adekvatnim uslovima za čuvanje. Kapacitet skladišta kod Vasovića je 500 tona. O korisnosti krompira u ljudskoj ishrani nije potrebno govoriti. Međutim, krompir nije lako zaživeo na Balkanu. Smatrajući ga „đavoljom biljkom“, Srbi su odbijali da ga prihvate i gaje. Slavni Dositej Obradović je, došavši u oslobođeni Beograd 1806. godine iz Zemuna, poneo sa sobom nekoliko vreća krompira. Bile su to veoma teške i gladne godine, pa je Dositej želeo da se Srbi prehrane, naročito preko dugih zima kada im je ishrana bila prilično siromašna i kada je stanovništvo masovno umiralo zbog teške neuhranjenosti. On je naredio jednog dana da se krompir obari onako kako je naložio i da se potom posluži u odaji gde će biti on sa članovima Sovjeta. Kada su doneli vruć krompir, svi su bili u neverici te se niko, pored Dositejevog nutkanja, nije usudio da ga proba, ne samo zato što nisu znali kako se jede, nego i iz staha da ne bude kojim slučajem otrovan. Dositej je potom rekao Karađorđu da jednu poveću vreću krompira treba zasaditi i objasnio mu kako se krompir obrađuje. Tako se vrlo brzo krompir raširio po Srbiji.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Srbiji je sve više zainteresovanih za proizvodnju lešnika, jer se oni lako prodaju i donose dobru zaradu. Pod leskom je trenutno oko 4.000 hektara, ali je izvesno da će te površine biti značajno povećane zbog dolaska italijanskog konditorskog giganta Ferrera, koji već otkupljuje lešnike od gotovo 200 proizvođača. Voćari kažu da je za proizvodnju lešnika neophodno znanje, ali i udruživanje, zarad ozbiljnijeg nastupa na tržištu, navodi radio Beograd.
Danijel Vladajić iz Negotina, pre 10 godina je podigao zasad lešnika na 18 ha. Pored toga što je mislio da će to biti dobra investicija koja će se brzo isplatiti on je rekao da je za taj posao pored novca potrebno još po nešto:„Bilo je velike muke. Nismo imali mehanizaciju i znanje, a to su jedne od osnovnih stvari u poljoprivredi. Nismo imali ni navodnjavanje, bilo je velikih suša i jednostavno lešnik neće
da napreduje ako se ne ispune sve agrotehničke mere. Nije ono kao što je po internetu pisalo, u sedmoj i osmoj godini. Evo nama 10-a i nismo još na puno došli.” Danijel za sada radi za svoj groš. Proizvodi ali i otkupljuje lešnik, krcka ga, ljušti i prodaje u malim komercijalnim pakovanjima. O kupcima ne brine. On još dodaje da je lešnik tražena roba i da je veliki problem kada su manje količine u pitanju, jer niko neće da vas shvatiozbiljno.
Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu rekao je da je ono što se mora ispoštovati tehnologija proizvodnje od pripreme zemljišta, do navodnjavanja, do izbora asortimana jer oni traže zapravo sortiment za konditorsku industriju.

„Mislim da je to jedan veliki zaokret i dobar projekat koji se radi u Srbiji. Sutra će da dođu savremene mašine za usisavanje, krckanje i sušenje lešnika”.
Stručnjaci kažu da zasad od 10 hektara leske obezbeđuje dobar život jednoj porodici ali i sigurnu budućnost njihovim potomcima, jer može da rađa i do 50 godina.
Ukupni troškovi podizanja zasada iznose od 5.500 –7.500 evra. (podrivanje, oranje, tanjiranje, sadnice, sadnja, navodnjavanje, ograđivanje, rad). Troškovi održavanja od 500 evra u prvoj godini do 1.500 evra u devetoj godini. Komercijalna rodnost nastupa u 5-6 godini. Puna rodnost nastupa u 9-10 godini. U punom rodu, a prema konzervativnim proračunima, 1 ha donosi oko 2.500 kg (u
ljusci). Eksploatacioni vek žbuna leske je od 35- 40 godina. Prednost žbuna je mogućnost zanavljanja zasada. Cena lesnika se krece od 6,5-8,5 evra u poslednjih 12 godina sa znatnim skokovima
u pojedinim godinama. Cena lesnika u ljusci krece se od 2,7-3,5 evra. Otkup se vrši u ljusci. Prvu kategoriju čini oko 80 % lesnika na plantaži. Pravilnim odrzavanjem zasada, sakupljanjem i manipulacijom lešnika, odezbeđujemo visoke prinose i kvalitet proizvoda. 

Izvor:Agrobiznis magazin

Zahvaljujući Slaninijadi, u Kačarevu veliki broj domaćinstava gaji svinje. Najveću farmu tovljenika ima Predrag Marčetić, dok se Dušan Kondić još pre 20 godina opredelio za uzgoj mangulica. Na tržištu je velika potražnja, pa je i njihova zarada dobra. Predrag Marčetić iz Kačareva je do pre godina držao zlataru, a onda se preorijentisao na stočarstvo, jer je u toj grani poljoprivrede video šansu za dobru zaradu. Sagradio je modernu farmu gde može da smesti 400 tovljenika, koje tri puta godišnje isporučuje poznatom kupcu.

"Ovo je tip farme koji zadovoljava i evropske standarde. Sve je automatizovano unutra, po pitanju hranjenja, pojenja i izđubravanja. Jedan radnik može da opsluži i do 2 500 tovljenika", kaže Marčetić.

Prošle godine je cena prasadi koju kupuje i tovi bila velika, zbog čega Predrag nije zadovoljan, zato planira da proširi svoju farmu.

"Prvo što ću uraditi je prasilište, da napravim objekat sa 100 krmača, da proizvodim svu prasad koju ja utovim. To bi bilo 2 500 do 3 000 tovljenika na godišnjem nivou", kaže Marčetić.

U Kačarevu se gaje i mangulice, a najveći proizvođač je Dušan Kondić, koji je u tom poslu nasledio svoje roditelje. Ove životinje jedu isključivo organsku hranu.

"Hranimo ih sa žitom, ječmom, kukuruzom, zob, ovas, samo sa domaćom hranom", kaže Dušan Kondić, uzgajivač mangulica.

Dušan pravi sve mesne prerađevine, a za predstojeću Slaninijadu pripremio je 300 kilograme kobasica, 400 kilograma slanine i još pečenice, švargle, čvarke i mast. Sve je zdravo i kvalitetno, a dokaz je i nagrada za najbolju slaninu pretprošle godine.

"Sad smo zaklali 20 svinja, osušili smo to, stavili na promaju i još desetak dana treba tako da stoji", kaže Kondić.

Dušan, kao ni ostali uzgajivači, nema problem sa prodajom. Na tržištu je velika potražnja, pa su njegovi planovi da kad ode u penziju za nekoliko godina proširi proizvodnju. Hoće da gaji 50 svinja i napravi pečenjaru, čime će zaokružiti proizvodnju.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3412836/-na-trzistu-je-velika-potraznja-za-mangulicama.html

Kod nas se u poslednje vreme dosta podižu zasadi kalemljenog oraha. Naši proizvođači danas nalaze podatke sa lakoćom na internetu o gajenju oraha, ali su često te informacije nepotpune ili nekada beznačajne ukoliko se tumače nepravilno i u ne kontekstu sa drugim informacijama. Tako na primeru tačnih podataka laički protumačenih, imamo da orah sorte Rasna počinje da rađa u rasadniku, nije obavezno, i jedan deo proizvođača se odmah odlučuje za tu sortu ne uzimajući u obzir otpornost na niske temperature, postojanje adekvatne sorte oprašivača na tržištu. Drugi slučaj je da orah sorte Gazenhajm 139 ima osobinu zametanja određenog broja plodova bez oplođenja, partenokarpija, i naš se proizvođač odmah odlučuje za sadnju te sorte jer je za njega to prava stvar, a opet ne uzimajući u obzir da procenat tako zametnutih plodova ne obezbeđuje stabilne prinose, otpornosti na bolesti i mogućnost zaštite, boja jezgre. Veoma često se u praksi dešava, da ni prodavac sadnica ne poznaje dovoljno biologiju i vremena cvetanja oraha, pa šablonski preporučuju sortu Rasna kao univerzalnog oprašivača. Rasna je pogodan oprašivač za većinu sorti ali ne i za svaku i nije jedina sorta oprašivač za neku sortu.
U ovom tekstu ćemo posvetiti pažnju cvetanju oraha i izboru sorte oprašivača jer te dve teme idu zajedno ruku pod ruku.
Ne možemo birati sorte i oprašivače, a da ne poznajemo minimum vremena cvetanja muških i ženskih cvetova u zavisnosti od sorte. Orah je biljka na kojoj se muški i ženski cvetovi razdvojeni i otvaraju se nezavisno jedni od drugih. Muški svetovi su grupisani u cvastima odnosno resama, zameću se u pazuhu listova jednogodišnjih mladara, u godini koja prethodi cvetanju. Rese sadrže 70 do 150 muških cvetova, gde svaki cvet ima oko 40 prašnika sa po 5.000 do 10.000 polenovih zrna koje raznosi vetar i vrši oprašivanje. Ženski cvetovi su sitni, maljavi zelene boje. Mogu biti pojedinačni ili u cvastima od po 2 do 3 cveta. Ženski cvetovi se nalaze na vrhovima jednogodišnjih mladara, sa čim se povezuje smisao pravilne rezidbe oraha, gde se može prinos povećati do 30%, o tome u nekom od narednih brojeva.
Orah cveta najčešće od sredine aprila do sredine maja meseca. Kod nekih sorti se otvaraju prvo muški cvetovi a zatim ženski, kao što su Franquete, Šejnovo, Jupiter, Gasenhajm 251, Srem, Bačka, Vujan. Dok kod sorti kao što su Gasenhajm 139, Elit prvo otvaraju ženski cvetovi. Postoje neke sorte kod kojih se ženski i muški cvetovi otvaraju približno istovremeno, Tisa, Ibar, NS kasni. Dužina vremena cvetanja muških i ženskih cvetova je različita i zavisi od sorte i temperature u momentu cvetanja. Tako dužina vremena resanja može da se kreće od 3 do 11 dana kod jedne iste sorte i zavisna je od spoljne temperature. Dok ženski cvetovi na jednom stablu mogu biti otvoreni 2 do 3 nedelje opet zavisno od spoljne temperature, a jedan ženski cvet može biti otvoren 7 do 10 dana.
Razlika između vremena otvaranja muških i ženskih cvetova može biti od dva do desetak dana. Polen može na sobnoj temperaturi da zadrži klijavost 2 do 3 dana. Minimalna temperatura za klijanje polena iznosi 14°C, dok je optimalna 28°C. Sorte pogodni oprašivači se biraju tako da se poklapa potpuno ili delimično vreme otvaranja ženskih cvetova gajene sorte sa vremenom otvaranja muških cvetova, resanjem, sorte oprašivača. Što je veći period poklapanja cvetanja to je bolje. Glavnu sortu biramo na osnovu otpornosti na mraz zavisno od našeg lokaliteta , odnos no učestalosti kasnih prolećnih mrazeva, zatim željenih karakteristika, randman, boja jezgra, otpornosti na bolesti ukoliko nam je teren loš i otežana zaštita. A sortu oprašivač biramo na osnovu vremena cvetanja ženskih cvetova glavne sorte, sa kojom mora da se poklopi što je moguće više resanje sorte oprašivača. Kako sam stalno na terenu i u kontaktu sa proizvođačima, srećem se sa pitanjem: moj orah je pun cveta , misleći na rese, a evo noćas bio mraz, da li će roditi nešto?
Ako smo pažljivo pročitali prethodni deo teksta i ako je u pitanju sorta kod koje se prvo otvaraju muški cvetovi odnosno resa, taj orah će roditi ukoliko sve ostalo bude bilo u redu. Drugo pitanje sa kojim se srećem je: imam mali zasad kalemljenog oraha, cveta svake godine , pun resa, ali ne rađa? kako muški cvetovi ne donose rod već ženski, orah može da nema ni jednu resu ukoliko ima ženske cvetove i po godnu sortu oprašivača koja je dala rese i polen, orah može biti pun roda.
Prema istraživanjima i podacima koji se nalaze u naučnoj i stručnoj literaturi orjentaciona vremena početka cvetanja nekih sorti su: Šampion počinje da resa oko 28. aprila a ženski cvetovi počinju da se otvaraju oko 4. maja. Srem resa 25. aprila, a 3. maja je počeo sa otvaranjem ženskih cvetova . Rasna počinje sa resanjem 2. maja, a ženski cvetovi se počinju otvarati 3. maja. Kasni rodni sa resanjem počinje 13. maja, a sa otvaranjem ženskih cvetova počinje
18. maja Šejnovo resa od 26. aprila, a ženske cvetove otvara 2. maja. Jupiter sa resanjem kreće oko 2. maja, a sa ženskim cvetovima oko 6. maja. Gasenhajm 139 kod kog se prvo otvaraju ženski cvetovi oko 27. aprila počinje da resa tek oko 15. maja. Franket sa resanjem počinje oko 3. maja dok sa otvaranjem ženskih cvetova počinje oko 9. maja.
Ovde smo naveli samo neke od sorti i odatle možemo videti da je Rasna dobar oprašivač za Šampiona, Šejnovo i da se
malo manje ali nekada dovoljno poklapa sa sortom Jupiter, dok za sortu Kasni rodni ne može biti oprašivač , a za sortu Gasenhajm 139 u povoljnim uslovima može se do izvesne mere poklopiti cvetanje. Za sortu kasni rodni mogao bi da dođe u obzir kao oprašivač sorta Gasenhajm 139. Dok bi za Rasnu pogodan oprašivač bila sorta Franket.

Izvor:Agropress magazin

Toplički kraj decenijama unazad poznat je po velikoj migraciji stanovnika. Nedostatak posla u gradu, mnoge je, ipak primorao da se vrate na selo i bave poljoprivredom.

Kada se, sada već šezdesetogodišnji Ranko Radovanović iz kuršumlijskog sela Tmava, pre dve decenije iz grada vratio na očevo imanje, ni slutio nije da će biti vlasnik najveće farme ovaca u Toplici.

"Započeli smo sa stotinak ovaca matičenih. Bilo je malo teže da se dođe do matičenih grla. Bilo ih je malo u zemlji, a bila je i velika cena kupovine mada i danas dosta skupo", kaže Ranko Radovanović iz Tmave.

Ranko kaže da sada ima 500 ovaca i jagnjadi rase Il de Frans i Vitenberg, da su ona umatičena i za njih dobija subvencije od sedam hiljada dinara po grlu. Ranko ističe da mu ta sredstva mnogo pomažu da stalno povećava broj grla i kvalitetnije ih uzgaja.

"Subvencije redovno dobijamo godina za godinu. Pri kraju godine novembra meseca obično dobijamo subvencije, posle toga na nama je da radimo. Radimo oko 46 hektara zemlju", dodaje Ranko.

"Može da se radi. Može da se napravi lufta i za odmor. Mogu da radim kad hoću. Faktički kad pogledamo ne zavisim od drugog, ne moram da ustanem u 4 ili 6 da bih išao na posao", objašnjava Nemanja Radovanović.

"Jeste da ima dosta posla. Ali kad se to sve odradi nađe se slobodnog vremena da se ode i na more i na zimovanje znači bilo gde. Mi smo tu na raskrsnici tri grada, Kuršumlije, Blaca i Prokuplja znači za 15 do 20 minuta svuda stignemo", kaže Jelena Radovanović.

U Topličkom kraju sve je manje ovakvih primera, jer mladi uglavnom odlaze sa sela.

Kuršumlijsko selo Tmava pre pola veka imalo je struju, put i vodu ali je u njemu ostalo da živi samo desetak domaćinstava.

Da bi podstakla ljude da ostanu na ovim prostorima, opština Kuršumlija iz budžeta za poljoprivrednu proizvodnju i bolju infrastrukturu u selima godišnje izdvaja više od 100 miliona dinara.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3366936/moze-li-se-ziveti-od-ovcarstva-u-toplici.html

Borovnica ima perspektivu, a interesovanje, naročito među mladima je veliko, zaključeno je na skupu o ovoj vrsti voća koji je organizovala mlada Zemljoradnička zadruga "Borovnica" iz Brestovika. Na ovoj konferenciji govorilo se o sortimentu, problemima uzgoja, plasmanu borovnice i brojnim pitanjima koja su zanimala početnike, ali i one koji već imaju zasade ovog voća. Gostujući predavač bio je Tadeuš Husibaba, koji se bavi proizvodnjom sadnog materijala u Poljskoj.

Profesor doktor Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu je istakla da je proizvodnja borovnice od 2013. godine uvećana pet puta. Računa se da danas ima oko 1.000 hektara zasada borovnice, a i dalje je dominantna sadnja borovnice u u zemljiše iako ima i onih koji se opredeljuju da ovu voćku gaje u saksijama. Koju tehnologiju će odabrati poljoprivrednici zavisi od uslova zemljišta.

Opširnije u Agrobiznis magazinu

Izvor.Agrobiznis magazin

Dugo su koze smatrane za "sirotinjske krave" i vrstu domaćih životinja kojoj nije potrebna skoro nikakva pažnja, a naročito na ekonomski održiv, ili smišljeni odgajivački rad. Međutim ako se njihovom odgajivanju pristupi sa na zootehnički pravilan način, ako se obezbede odgajivački dobri uslovi, tada gajenje koza kroz pravilno ophođenje može da bude više nego zahvalno i isplativo. Poslednjih decenija kozarstvo je postalo sve zastupljenije i u stočarski najrazvijenijim zemljama sveta. Krajem 20 veka skoro 25 odsto ukupne svetske proizvodnje kozjeg mleka proizvedeno je u ekonomski razvijenim zemljama sveta, iako se u njima gaji svega pet odsto od ukupne populacije koza. I u Srbiji poslednjih godina sve veći broj stočara odlučuje se da gaji ove domaće životinje, što se najbolje može uočiti po broju izlagača na sajmovima i izložbama koza. 

Sve o uzgoju koza možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Paulovnija je u Srbiji sve popularnija, zbog svog brzog rasta, i višestruke namene. Neverovatno drvo, je kaloričnije od crnog uglja, a list je hranljiviji od lucerke. Međutim, to nije njena jedina prednost u odnosu na drugo drveće. Bitno je naglasiti, da je drvo paulovnije, odličan preduslov za dobar materijal za drvnu industriju i eksploataciju, i preradu drveta u predmete, koji se svakodnevno upotrebljavaju.

Posetili smo rasadnik sadnica paulovnije, u selu Kucura kod Vrbasa, sa četvorogodišnjom tradicijom u proizvodnji.

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. septembra.

 

Zbog ovog treba grliti drveće:

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/sumarstvo/item/2927-koristan-savet-zbog-ovog-treba-grliti-drvece

 

 

U našoj zemlji proizvodnja pačjeg mesa je slična guščijem, i iznosi oko 250 g po stanovniku godišnje. Mi jednostavno nemamo naviku da jedemo meso ovih životinja, kao Kinezi recimo, i ostali narodi Azije, kojima je meso patke na prvom mestu, a tek onda kokošje. Pod intenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka u kontrolisanom ambijentu (zoohigijensko-veterinarskim uslovima), što znači da se pačići za vreme tova nalaze u zatvorenim objektima. Ovaj način tova daje najveću sigurnost u tovu, i najbolje proizvodne rezultate. Poluintenzivan tov je tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanim uslovima, u objektima koji sadrže i ispuste. Ispusti omogućavaju da se utovi što veći broj pataka na istoj površini zatvorenog prostora. Tov je praćen sa većim rizikom.

Priprema objekta

Pod ekstenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanom ambijentu, a zatim se odnose pod nadstrešnice. Ovaj tov je praćen sa najvećim rizikom i uginućem. Da bi se pačići uselili u objekat, on mora biti prethodno pripremljen. Mora se detaljno očistiti. Kada se objekat osuši spreman je za unošenje prostirke i krugova za prihvat pačića. Posle unošenja krugova u objekat se rasprostire prostirka u debljini 5 do 8 cm. Samo čista,suvai prostirka bez plesni može se koristiti za pačiće. Zatim se unose hranilice i pojilice. Posle unošenja opreme objekat se zatvara, a otvara se 24 sata pre pristizanja pačića.Pre pristizanja pačića uključuju se grejalice 12 do 24 sata, da bi u objektu bila željena tremperatura za prijem.

Krugovi – boksevi za prijem pačića se postavljaju da bi se pačići prvih nekoliko dana držali u blizini grejalice, hranilice, pojilice i da svojom visinom zaštite pačiće od promaje. Izrađuju se od različitog materijala i različitih su dimenzija. Najkvalitetniji su izrađeni od plastične mase. Optimalna je grupa 500 jednodnevnih pačića za prijem. Optimalna naseljenost je 0,10 m² podnog prostora po pačetu. Za prihvatanje 500 komada pačića treba obezbediti boks prečnika od 2,5 do 3 m. Kod prihvatanja jednodnevnih pačića temperatura na podu ispod grejalice treba da bude 34 do 36 ˚C, a temperatura u objektu van grejalica od 24 do 26 ˚C. Nakon prijema pačića, svakog narednog dana treba smanjivati temperaturu grejalice za 1 ˚C, dok se temperatura grejalice ne izjednači sa sobnom temperaturom od 18 do 20 ˚C, a to će se dostići nakon 14 dana, u zavisnosti od drugih faktora. Veoma je važno kontrolisati temperaturu u objektu i na podu ispod grejalice, ali najbolji pokazatelj ispravnosti i kvaliteta grejanja je ponašanje pačića.

Pojilice i ishrana

Pojilice mogu biti priručne ili automatske i ravnomerno su raspoređene u krugove. Jedna pojilica je dovoljna za napajanje do 100 pačića. Mora se svakodnevno vršiti pranje pojilica do završetka prve faze odgoja. Kada se uklone krugovi, tada se postavljaju automatske pojilice, na rampe za napajanje, koje su za to izrađene i tu ostaju do završetka prve faze odgoja. Nikada se ne sme dozvoliti pristup hrani pačićima, ako nema u objektu vode. U prvoj fazi odgoja od 0 do 21 dana starosti, pačići se isključivo hrane starterom (poželjno je davati peletiranu hranu). Prilikom prijema jendodnevnih pačića, hrana mora biti odmah u krugovima. Najčešće se koriste hranilice u obliku tacne i cevaste hranilice. Nakon 15 dana starosti, postojeće hranilice mogu se zameniti onima u obiku valova. Jedna hranilica u obliku valova, dužine od 2 m sa prilazom hrani sa jedne i druge strane, obezbeđuje ishranu za 500 komada pataka do završetka tova.

Osvetljenje

Da bi pačići mogli konzumirati dovoljnu količinu hrane za svoj porast, mora im se obezbediti svetlo i to u prva tri dana starosti 24 sata, a nakon trećeg dana pa do kraja tova 23 sata. Prekid svetla od 1 sata obavlja se isključivo radi privikavanja pačića na mrak u slučaju nestanka struje, jer u protivnom, kod nestanka svetla dolazi do velike uznemirenosti pačića, grupisanja i ugušenja.

Ventilacija

Kvalitetna ventilacija u objektu je izuzetno važan faktor u zdrastvenom stanju i prirastu pačića. Ako je loša, u objektu dolazi do povećane koncentracije amonijaka, što izaziva upalu očnog kapka i oštećenja disajnih puteva kod pačića. U tim slučajevima pačići se slabo ili nikako ne kreću, ne dolaze do hrane i vode, zakržljavaju i na kraju dolazi do uginuća.

Mortalitet

Pošto su pačići veoma živahni i otporni, u njihovom odgoju u optimalnim uslovima su veoma mala uginuća. Ako se desi da pačići uginjavaju, leševe treba odmah iznositi iz objekta i neškodljivo ukloniti. U slučaju kada se pojavi veliki broj uginuća, mora se ispitati njegov uzrok.

Ljubitelji jagoda, koji nemaju bašte ili dvorišta, mogu jagode za svoje potrebe da gaje i u saksijama, kao sobno cveće, na balkonim,a ili terasama. Za sadnju se koriste saksije različitih veličina, prečnika od deset do trideset santimetara.

Odabrane saksije treba napuniti rastresitom plodnom zemljom, pa u njih zasaditi po jedan do tri živića jagode, u zavisnosti od veličine saksije. Sađenje se može obaviti u toku cele godine, počev od marta pa do kraja novembra.

Za sađenje se mogu koristiti živići od svih sorti jagoda, ali ipak za ovaj način gajenja treba odabrati one koje obilnije rađaju, i koje imaju atraktivne plodove. Prvenstveno valja gajiti takozvane remontantne sorte, koje donose zrele i sočne plodove, počev od polovine maja, pa do decembra.

Od tih sorti za gajenje u saksiji preporučuju se Humiđento, Gem i Obari bjuti. Ove tri sorte daju rod tokom čitave vegetacije, pa čak i u prvoj polovini zime, ako se saksije unesu u toplu prostoriju. Osim ovih, stalno rađujućih, mogu se saditi i sve jednorodne sorte krupnih plodova.

Jagode u saksiji gaje se na isti način, kao što se gaji svako sobno cveće. Pored redovnog zalivanja za održavanje, vlažnosti zemljišta u saksiji, dva puta godišnje treba đubriti mineralnim kompleksnim đubrivima.

Jagode u saksiji bi trebalo zamenjivati novom zemljom, i novim živićima, svake druge godine, zato što su mladi bokori produktivniji od starijih.

Jagode gajene u saksiji mogu doneti od 20 do 100 plodova, u zavisnosti od veličine saksije, što nije za potcenjivanje, pogotovu kad se uzme u obzir da jagode u cvetu, i kad su im plodovi zreli deluju i kao ukras.

Ako se saksije sa jagodama, sredinom januara, unesu u toplu prostoriju, onda će njihovi plodovi početi da zru već krajem februara, a ako se unesu početkom marta, onda će početi da zru u prvoj polovini aprila.

Izvor: www.novosti.rs

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30