Uprkos lošem vremenu tokom vegetacije, berba graška u Banatu dobro napreduje. Prosečan prinos je četiri do pet i po tona po hektaru, a gde ima sistema za zalivanje – i sedam tona. Graškom je ove godine u Srbiji zasejano sedam hiljada hektara, i uz dobar rod ratari računaju da će na izvozu zaraditi i više od uobičajenih 8 mil USD.

Zbog dugotrajne suše, proizvođači su morali četri puta da zalivaju njive sa po 20 litara vode po kvadratnom metru, i kažu, ove godine su dobro naučili koliko se isplati uložiti u zalivni sistem.

- Mogu da kažem da je ovo bila izuzetno teška naporna proizvodna godina, ali eto, uz našu uspešnu saradnju, uz korišćenje dosta zalivnih sistema i savremene tehnologije i tehnike uspeli smo da ostvarimo visoke i zavidne prinose - rekao je Zoran Drobnjaković, upravnik ratarske proizvodnje Mihajlovo.

Grašak sa njiva odmah ide u fabriku na preradu kako zrno ne bi gubilo na kvalitetu, ali pre isporuke, prva analiza.

- Zadovoljni smo sa kvalitetom i tenderom, tender je u stvari količina suve materije u grašku i momentalno je stotinu četrdeset, što obećava. Znači da ćemo imati dobar prinos i kvalitet graška - ističe agronom Zorica Jurišić.

Sama berba graška radi se uz pomoć najsavremenije tehnologije i najnovijih kombajna. Jedan savremeni kombajn košta i oko pola miliona evra. Radi se u tri smene i kako se očekuje, kompletna berba graška mogla bi da bude završena u narednih desetak dana.

Grašak je jedini povrtarski proizvod koji je u jednom periodu vanrednog stanja nedosatajao na našem trzištu, ali to se neće ponoviti, obećavaju proizvođači.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2929680/grasak-proizvod-koji-nam-je-nedostajao-tokom-vanrednog-stanja-a-sada-moze

Lepog izgleda, još lepšeg ukusa i samo naša, oblačinska višnja se već 140 godina gaji u Srbiji. Dobro je poznata u industriji, ali je građani malo koriste iako je puna sastojaka dobrih za zdravlje.Prošle godine Srbija je bila prva u svetu po izvozu višnje, ali je polovina bila sirova višnja za prerađivačku industriju u zapadno-evropskim zemljama, i to po ceni jedva nešto višoj od otkupne.Miodrag Tomić, direktor "Desinga", navodi da se oko 50 miliona dobija kroz prodaju sirovine, ili neke prve transformacije, zamrznute, višnje u alkoholu ili pasterizovane višnje - što je prva transformacija sa finalnim proizvodom za ritejl.

"Mi možemo naš prihod od višnje da podignemo na preko pola milijarde evra", ističe Tomić.

Aleksandar Pavlović, direktor Projekta za konkurentnost USAID-a, kaže da pokušavaju da pozicioniraju brend srpskih autohtonih proizvoda kroz preradu.

"Da veliki proizvođači završnih proizvoda krenu da izbacuju proizvode sa prepoznatim brendom srpske autohtone sorte oblačinske višnje", objašnjava Pavlović.

Oni koji su krenuli u preradu već imaju pozitivnu računicu.

Radoje Krajišnik, menadžer asortimana u DM, naglašava da su ti proizvodi ispunili očekivanja.

"Ono što smo mi projektovali da postignu u smislu prometa u prvih godinu dana je prevaziđeno već negde u sedmom ili osmom mesecu", istakao je Krajišnik.

Oblačinska višnja ima zaštićeno geografsko poreklo, sledi brendiranje.

Vojislav Nikolić iz Centra za razvoj proizvoda od oblačinske višnje očekuje od Zavoda samu potvrdu u narednih tridesetak dana.

"Osim Srbije, žig će biti zaštićen u 25 zemalja širom sveta", naveo je Nikolić.Ovog proleća vreme ne pogoduje višnji. Biće, kažu, nešto manje suve materije.

Mile Veljović iz Prehrambeno-tehnološkog Saveta Srbije ne očekuje pad prinosa.

"Jedina stvar koja će uticati na pad prinosa jeste grad, taj deo koji je zahvaćen gradom. Međutim, uz primenu adekvatnih agrotehničkih uslova, oblačinska višnja je jako izdašna i daje i preko 25 tona po hektaru", navodi Veljović.

Svetska tražnja za svežim voćem povećavaće se jedan do dva odsto godišnje.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3990278/oblacinska-visnja.html

Isplati li se proizvodnja povrća na otvorenom polju. To se mnogi pitaju, a sada mladi inženjer poljoprivrede, Perica Milićev, daje konkretne odgovore. U ovom izdanju predstavljamo vam rezultate do kojih je došao analizirajući proizvodnju krompira od 2016. do 2018. godine. Njegov mentor za ovaj rad bio je doc. dr Dragan Milić, sa Poljoprivredsnog faulteta u Novom Sadu, gde je i odbranjen ovaj rad.
Proizvodnja krompira
Krompir je višegodišnja zeljasta biljka. Potiče iz peruanskih Anda u kojima se uzgajao i pre 8 000 godina. U Evropu su ga doneli španski istraživači u 16. veku
i poklonili papi Piju IV. Iz Italije se dalje proširio po celoj Evropi, a u naše krajeve su ga doneli graničari u 18. veku. Krompir je kroz istoriju bio važan izvor hrane u celoj Evropi, a naročito u Irskoj, gde je uz mleko predstavljao gotovo „jedinu“ hranu. Sirove krtole u proseku sadrže: 75 % vode, 18.2 % skroba, 2 % belančevina, 1.5 % šećera, 1 % celuloze, 0.1 % masti, 0.2 % kiselina. Odličan je izvor složenih ugljenih hidrata (skroba), vitamina C i B, ne sadrži holesterol i sol (NaCl), a sadrži potrebne minerale kao kalijum, magnezijum i gvožđe. Cela biljka osim krtola je otrovna jer sadrži alkaloid solanin. Stabljika se deli na nadzemni i podzemni deo, dostiže visinu od 30-150 cm, a razvija se iz klice krtola (vegetativno razmnožavanje) ili iz pravog semena (generativno umnožavanje). Stoloni su podzemne bočne stabljike, a rastu horizontalno.
Zadebljanjem stolona razvija se krtola koji je modifikovani deo podzemnog stabla - stolona. To je rezervni organ krompira i služi za prezimljavanje i reprodukciju. Pokožica krtola različitih je boja od žute do ljubičaste, a meso najčešće bele do žute boje, ponekad i ljubičaste u zavisnosti od sorte. Koren je prilično plitak, od 40-50 cm, samo u rastresitim zemljištima do 1 m dubine. Razvija se na podzemnom delu stabljike i bočno se grana do 45 cm, a u slučaju sejanja krompira razvije se glavni koren s mnogobrojnim bočnim korenjem. Dozrevanjem krompira koren polako odumire. Temperatura krompiru odgovara temperatura bez velikih kolebanja tokom vegetacije kao i za vreme zimskog mirovanja krtola u skladištu. Minimalna temperatura zemljišta pri sadnji mora biti 6-8 °C. Stabljika s lišćem izmrzava na -1 do -2 °C. Optimalna temperatura za rast krtola je 17-20 °C. Na višim t e m p e r a t u r a m a formiranje krtola i prinosi smanjuju se, a na temperaturi višoj od 30 °C rast krtola potpuno prestaje. Optimalna temperatura za naklijavanje je 12-15 °C što ubrzava
proces za 10-12 dana. Visoka temperatura smanjuje prinos, ali kratkotrajno povećanje temperature (nedelju dana) do 20 °C u početku prorastanja, a zatim snižavanje temperature na 8-10 °C, dovodi do povećanja prinosa.
Krompir je biljka umereno vlažnog podneblja i pri nedostatku vode dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta krtola. U uslovima sušnog ili prevlažnog perioda
dolazi do formiranja sekundarnih krtola na već razvijenima (primarnim) ili njihovog prorastanja, deformacije i pucanja, pri čemu se gubi značajan deo tržišne
vrednosti. U sušnim razdobljima može se izvršiti navodnjavanje zasada raznim formama kišnih krila. Najpogodniji su lakši tipovi zemljišta -
propusna, rastresita, peskovito-humusna i peskovito-ilovasta zemljišta s mrvičastom strukturom, bogata mineralnim i organskim materijema kao i s povoljnim
vodno-vazdušnim karakteristikama. Ne odgovaraju mu teška, močvarna zemljišta s visokim nivoom podzemnih voda. Podnosi kiseliju reakciju zemljišta, a optimalni pH je 5,4-6,5. Plodored je jedan od osnovnih načela proizvodnje krompira.
Pravilnim plodoredom mogu se sprečiti ili smanjiti napadi mnogih štetnih organizama, kao i poboljšati kvalitet same proizvodnje i dobiti visoko kvalitetni proizvodi. Krompir dobro podnosi monokulturu, ali se iz fitohigijenskih razloga ne sadi više godina uzastopno na istom mestu (posebno radi zaštite od nematoda). Na isto mesto može doći tek nakon 3-4 godine. Najbolji predusevi za krompir su lucerka, crvena detelina, detelinsko-travne smese, grašak i bob, dok su žitarice nešto nepovoljniji predusevi. Višegodišnje leguminoze i detelinsko-travne smese kao predusevi povećavaju prinos i do 20 % u poređenju sa žitaricama. Krompir ne bi trebalo saditi nakon biljnih vrsta iz porodice pomoćnica (paradajz, patlidžan, duvan i dr.), kao i nakon okopavina. Dobar je predusev za sve ostale useve jer svojim korenom i krtolama dobro rastrese zemljište i ostavlja ga bez korova. Rane sorte krompira su dobar predusev za ozimu repicu i povrće kao drugi usev.Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru 13 Obrada zemljišta Obrada zemljišta počinje letnje-jesenjim zaoravanjem ostatka pretkulture na dubinu oko 15 cm kojom sprečavamo razvoj korova i gubitak vlage u zemljištu. Ako je to moguće, ore se do dubine od 20 cm i donji sloj se produbljuje još 12 cm duboko. Ne sme se dozvoliti da se na dnu brazde stvori nepropusni sloj.
Vrlo često s osnovnom obradom u zemljište se unosi i odgovarajuća količina stajskog đubriva (25-35 t/ha). Obrada mora biti kvalitetno obavljena jer omogućuje dobar prohod mašine u sadnji i brzo klijanje i razvoj korena, što je uslov za ujednačeno nicanje krtola. Đubrenje Za prinos od 35 t/ha ranog krompira đubrenjem je potrebno dodati 100-140 kg azota, 110- 150 kg fosfora i 160-260 kg kalijuma, a za prinos od 35 t/ha kasnog krompira đubrenjem je potrebno dodati 140-200 kg azota, 110-150 kg fosfora i 200-350 kg kalijuma. Kako bi proizvodnja krompira bila što veća, potrebno je uneti dosta hraniva u zemljište i je zato je preporučljivo primeniti đubrenje koja se zasniva na organsko-mineralnom unosu đubriva.
Za organsku đubrenje krompira najčešće se koristi stajsko đubrivo koji se obično u zemljište unosi u jesenje-zimskom oranju u količini od 25-35 t/ha. Stajsko đubrivo sadrži sve makro - (azot, fosfor i kalijum) i mikroelemente (bakar, cink, mangan i dr). Pozitivna svojstva organskog đubrenja stajnjakom ogledaju se u povećanju humusne komponente zemljišta i bržem zagrevanju zemljišta u rano proleće, kada su potrebne više temperature za rast i razvoj klice krtola.
Mineralna ishrana krompira je nužna dopuna organskom đubrenju, a zasniva se na ishrani biljaka dodavanjem tri osnovna makroelementa (N, P i K) i mikroelemenata u manjim količinama. Svaki od tih elemenata povećava rod, samo kada su ti elementi u uravnoteženom odnosu. Najbolji odnos NPK hraniva za krompir je 1:0,9:1.6. Količina mineralne ishrane krompira zavisi od obezbeđenosti zemljišta hranivima, visini željenog roda kao i nameni proizvodnje. Kod kombiniranog tipa đubrenja (organskomineralnog), kako bi se dobio prinos od 30 t/ha, ako je zasad krompira pođubren sa 25 t/ha stajskog đubriva, treba ga još dodatno pođubriti sa 60–80 kg/ha azota, 60–100 kg/ha fosfora i 120– 160 kg/ha kalijuma. Krompir se retko prihranjuje pa se sve potrebne količine hraniva dodaju u osnovnom đubrenju, jer u zavisnosti od ranostasnosti sorte, biljke između 50 i 80 dana nakon sadnje iskoriste gotovo sva potrebna hraniva. Svako kasnije dodavanje hrane je nepotrebno.
Setva i sadnja Za sadnju se trebaju izdvojiti zdrave neoštećene krtole mase oko 50-60 g. Veličina krtola određuje način sadnje, tj. razmak sadnje između redova i u redu kao i dubinu sadnje. Na krtoli razlikujemo pupčani deo i krunu. Pupčanim delom je krtola bila vezana za stolon, a suprotno je kruna na kojoj se nalaze okca koja mogu izrasti . Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru 14 stabljiku, bočne stabljike i stolone. Krtole se moraju prerezati tako da na svakom odrezanom komadu (frakciji) imaju 2-3 okca. Ako su ti prerezani komadi (frakcije) manji onda se oni sade na razmak u redu od oko 25 cm, srednji na razmak od 30-35 cm, a najkrupnije frakcije od 55-60 mm na razmak 45-50 cm. Semenski krompir mora biti određene kategorije, poznatog porekla, deklarisan i s fitosanitarnim odobrenjem za korištenje sadnog materijala. Potrebno je da semenski krompir bude ujednačene veličine i oblika, bez deformacija i oštećenja. Za postizanje većeg i kvalitetnijeg prinosa preporučuje se proces naklijavanja na svetlosti u odnosu na tamu (proces prorastanja je brži, ali su klice duže, etiolirane i lako se lome pri sadnji). Na naklijavanje nepovoljno deluje direktna sunčeva svetlost. Za prorastanje i dalji rast i razvoj biljke značajan je kratki dan (6-12 sati). Razdoblje naklijavanja, u zavisnosti od sorte, u proseku je 35-60 dana. Optimalna vlažnost vazduha pri naklijavanju je 85- 90%.
Naklijavanje se izvodi u prostorijama s dobrom mogućnosti provetravanja i vrši se na policama u sandučićima ili perforiranim plastičnim vrećama. Krtole se
jednom do dva puta tokom naklijavanja premeštaju (okreću) kako bi svi bili podjednako izloženi svetlosti. Vršni deo treba okrenuti prema gore jer se na tom delu formira najviše produktivnih klica. Krompir se sadi kada se zemljište u dubini od 10-12 cm zagreje iznad 8 °C. Pri preterano ranoj sadnji u hladno i vlažno zemljište, razdoblje od sadnje do nicanja se produžuje, a usev je često proređen. Vreme sadnje zavisi od tipa zemljišta, područja gajenja i vremenskih uslova godine. Optimalan rok za sadnju krompira u ravničarskim predelima je od sredine marta do početka aprila, a u brdsko-planinskim predelima od početka do kraja aprila.
Dubina sadnje zavisi od tipa zemljišta, klimatskih uslova i krupnoće sadnog materijala. Uobičajena dubina sadnje je 8-12 cm, tako da je krtola pokrivena slojem zemljišta 5-6 cm. Količina krtola za sadnju zavisi od njihove krupnoće, oblika i vegetacionog prostora. Mere nege zasada tokom proizvodnje su: međuredna kultivacija, nagrtanje i zaštita od korova i bolesti. Osnovni cilj međuredne kultivacije je obezbeđivanje što boljih vodno-vazdušnih uslova za biljku, rastresitost zemljišta i uništenje korovskih biljaka koje se pojavljuju nakon sadnje. Međuredna kultivacija izvodi se odmah nakon nicanja useva na laganijim zemljištima, a na težim zemljištima preporučuje se jednu kultivaciju sprovesti pre nicanja useva. Broj kultiviranja treba prilagoditi agroekološkim uslovima proizvodnje. Nagrtanje se izvodi kod visine biljaka od 15-20 cm kako bi se korenovom sistemu i stolonima na kojima će se oblikovati krtole, stvorilo dovoljno prostora za rast u nekoliko etaža. Nagrtanje treba sprovesti u optimalnom vremenskom roku pri određenoj visini biljke jer kasnije radni organi mogu oštetiti delove biljke.
Krtole krompira vade se iz zemljišta kada se lagano odvajaju od stolona i kad im je pokožica dovoljno očvrsnula kako se ne bi u toku vađenja gulila. Ukoliko je cima (nadzemni deo biljke) sačuvana i velike je mase, preporučuje se njeno hemijsko tretiranje radi bržeg sušenja. Danas se krompir vadi kombajnima za vađenje krompira i običnim vadilicama. Kombajni su najčešće jednoredni ili dvoredni koji vade krtole krompira, odvajaju ga od zemljišta, sortiraju po krupnoći i odlažu u bunker ili transportno sredstvo. Vađenje mladog krompira na maloj površini obavljamo motikom i plugom, a pri većoj proizvodnji vadilicom i kombajnom, koji može biti samopogonski ili vučen traktorom. Neposredno nakon vađenja probiranjem se odvajaju stare, oštećene, bolesne i nagnječene krtole. Krompir se čuva u podrumima, ostavama i specijalnim podnim skladištima sa boksovima na optimalnoj temperaturi skladištenja.
Tokom skladištenja potrebna je stalna kontrola krtola i provetravanje spoljnim toplim vazduhom na 12-18 °C, uz visoku relativnu vlagu vazduha 85-95 %. Zbog mogućnosti širenja bolesti, nije preporučljivo dizati temperaturu iznad 22 °C. Postupak «lečenja» krtola izvodi se celo vreme tokom punjenja skladišta, koje obično traje 2-3 nedelje. Nakon 'lečenja', krompir bi trebalo ohladiti na temperaturu čuvanja i to prema nameni krompira. Temperaturu spuštamo postepeno 1 do 2 °C na dan. Semenski krompir se ohladi i čuva na 2-4 °C, industrijski na 7-10 °C, stoni krompir do tri meseca na 5-7 °C, a do šest meseci skladištenja na 3-4 °C. Idealni uslovi za dugo čuvanje stolnog (konzumnog) krompira su temperatura 4-5 °C i relativna vlažnost vazduha od 92-95 %. Ako se dogodi da se temperatura jestivog krompira zbog loše izolacije skladišta spusti na 2-3 °C, krompir će postati sladak.
Nastalog, nepoželjnog šećera u krtolama možemo se rešiti grejanjem i držanjem na temperaturi 15-20 °C tokom 14 dana. Krtole će intenzivnim disanjem potrošiti šećer i krompir će opet biti dobar za jelo. Čuvanjem krompir gubi masu, naročito na početku, u periodu zarašćivanja rana. Prvi mesec zrele  skladištene krtole izgube 1-3 %, a nedozrele krtole 3-5 % od svoje mase. Osim spomenutog gubitka, masa se smanjuje isparavanjem vode kao i pojačanim disanjem krompira. Proklijale krtole imaju i gubitak mase klica kao i bitke uzrokovane bolestima, a to na kraju perioda čuvanja može iznositi od 7-10 % od ukupne uskladištene količine krompira.
Kallulacija proizvodnje krompria  možemo da zaključimo da je 2016. godine vrednost proizvodnje krompira bila 875.000,00 na 1 ha. Vrednost
proizvodnje smo računali množenjem cene po kilogramu i ostvarenog prinosa tj. ukupnog obima proizvodnje. Prinos je bio zadovoljavajuć za analiziranu godinu obzirom da je godina bila veoma kišovita. Cena realizacije proizvoda na tržište iznosila u proseku oko 25,00. Koeficijent
ekonomičnosti smo dobili iz količnika ukupne vrednosti proizvodnje i ukupno ostvarenih troškova. Taj koeficijent nam pokazuje koliko smo ostvarili zarade u dinarima na 1 uložen dinar. U ovoj analizi koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,92, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 2,92 dinara dobiti.
Što se tiče troškova, ukupne troškove smo dobili sabiranjem svih pojedinačnih grupa troškova i oni iznose 299.745,00 po 1 ha. Možemo zaključiti da troškovi materijala predstavljaju ubedljivo najveću stavku i čine 62 % od ukupnih troškova, dok troškovi agrotehničkih operacija učestvuju u ukupnim troškovima sa 21% i troškovi radne snage 17%. Troškove materijala čine: sadni materijal, đubriva, sredstva za zaštitu i ambalaža. Sadni materijal predstavlja najveći trošak u okvirumaterijalnih troškova što je i opravdano, jer kvalitet sadnog materijala snažno utiče na visinu prinosa. U posmatranom korišćeno je nekoliko sorti: Dezire, Belarosa, Esma i Kuroda. Na početku pripreme zemljišta za setvu na zemljište je bačen stajnjak, a od mineralnih đubriva korišćeni su NPK 8:16:24 i KAN. Troškovi sredstava za zaštitu su iznosili 43.500,00. Troškovi mašinskih usluga su iznosili 61.800,00, dok su troškovi radne snage iznosili 52.500,00. Ostvaren je dobitak od 575.255,00 po hektaru proizvodnje. Bitno je naznačiti da kod raspodele troškova stajnjaka po godinama, kako bi to trebalo po literaturi uraditi (40:30:20:10) se nije primenjivao navedeni metod, jer vlasnik ovog poljoprivrednog gazdinstva rasipa količinu od 30-40 t stajnjaka odmah prve godine i taj proces ponavlja svake četvrte godine. Možemo da zaključimo da je 2017. godine vrednost proizvodnje krompira bila 720.000,00 na 1 ha, što je manje nego prethodne godine, jedan od osnovnih razloga smanjenog prinosa je velika suša tokom godine. Prinos je bio manji u odnosu na prosšlu godinu oko 9 t/ha, što je približno 79% od prošlogodišnjeg prinosa. Cena je ove godine bila malo veća nego prošle i iznosila je prosečno oko 30,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 3,09, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 3,09 dinara dobiti. Na gazdinstvu je i ove godine
ostvaren dobitak u iznosu od 487.355,00, jer je povećanje cene delimično ublažilo smanjen prinos usled suše.
Troškovi su se povećali ove godine i oni iznose 232.645,00 po 1 ha. Razlog smanjenja troškova iako je navodnjavano zemljište za razliku od prethodne godine
jeste što ove godine nije bačen stajnjak na parceli. 2017. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 42%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 35%, dok su troškovi radne snage učestvovali sa 23%. Takođe je smanjenje troškova uticalo na povećanje koeficijenta produktivnosti sa 2,92 (2016. godina) na 3,09 (2017. godina). Primećujemo da je 2017. godine udeo troškova agrotehničkih operacija
porastao za čak 14%, razlog je već naveden, a to je primena navodnjavanja usled izrazite suše. U troškovima materijala smo ostvarili manju uštedu na sredstvima za zaštitu jer nije bilo neophodno tretirati usev usled nedostatka padavina. Dezire, Bela rosa, Esma i Kuroda su bilesorte koje su primenjivane i ove godine. Možemo da zaključimo da je 2018. godine vrednost proizvodnje krompira bila 980.000,00 na 1 ha, što je najveća ostvarena vrednot proizvodnje u poređenju sa prethodne 2 analizirane godine. 2018. Godina je bila veoma pogodna za proizvodnju, odnosno agroekološki uslovi u bili zadovoljavajući i iz toga je rezultirao prinos od oko 35t po hektaru što je veče za oko 3 tone u poređenju na 2017.
Godinu i oko 12t u poređenju na 2016. godinu. Cena je ove godine je iznosila prosečno oko 28,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je do sad bio najveći i ostvarena je najveća dobit u iznosu od 744.255,00, što znači da je koeficijent ekonomičnosti bio 4,15. Troškovi su se povećali ove godine i oni iznose 235.745,00 po 1 ha. Troškovi su bili slični kao i prethodne godine. Ova godina je bila veoma povoljna za sve kulture i ostvaren je dobar prinos uz prihvatljive troškove. Učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 45%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 29%, dok su troškovi radne snage učestvovali sa 26%. Primećujemo da je 2017. godine udeo troškova radne snage porastao za 3% što je razlog poskupljenja radnog časa sezonskih i povremenih radnika.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

– Proizvodnja šampinjona jedan je od najboljih projekata u poljoprivredi, gde na malom prostoru može da zarađuje mnogo ljudi – naveo je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović prilikom posete Bukovcu, kod Novog Sada.Zajedno s novosadskim gradonačelnikom Milošem Vučevićem, Nedimović je obišao proizvodnju Dušana Krivokuće i najavio podršku države za uzgoj gljiva.

– Dobro je što imamo priliku da pričamo i o našim problemima, ne samo o ratarstvu i povrtarstvu – rekao je proizvođač šampinjona Dušan Krivokuća. – Pravo da vam kažem, nisam do sada ni tražio podsticaje. Veoma je malo tih podsticaja što se tiče šampinjona, nadam se da će ih u budućnosti biti više. Bavim se tom proizvodnjom 21 godinu, vrlo je naporna, traži čoveka 300 odsto, radi se 365 dana u godini, bukvalno nemate godišnji, vremena za slave, prijatelje, svadbe. Zaboravite na to. Ako želite da se bavite ovim poslom, nemate vremena za privatni život i zato je mnogo mojih kolega, od 2000. godine jedno 80 odsto, odustalo od te proizvodnje. Od ove proizvodnje se može živeti pod uslovom da radite od 12 do 18 sati dnevno. Moje tržište je Novi Sad, grad koji ima gotovo 400.000 stanovnika. Mislim da u okolini ima nas četiri-pet koji snabdevamo to tržište i nema dovoljno šampinjona za njega.

– Činjenica je da ta vrsta proizvodnje nije karakteristična za Srbiju, odnosno, bila je, ali zbog loših tehnoloških procesa koje su pojedinci primenjivali, danas imamo deficit na srpskom tržištu – rekao je ministar Nedimović. – Mi dajemo novac za izgradnju i opremanje ovakvih objekata, dovoljno je samo da se registruje poljoprivredno gazdinstvo. Imali smo jedan tehnički problem u pravilnicima, gde je neko morao da ima zemlju, ali to nema veze jedno s drugim. To sad ispravljamo, plus što ćemo omogućiti ovim ljudima da se kreditno zadužuju i da im ne treba nikakvo sredstvo obezbeđenja, nego će država davati garanciju za njihove investicije. To su najbolji projekti, gde na malom prostoru može raditi mnogo ljudi i ostvarivati svoju egzistenciju.Ministar se osvrnuo i na razvoj vinarstva.

– Svaka platforma s koje možete da prodate srpsko vino, pogotovo s južnih padina Fruške gore, idealna je, bez obzira na to da li je reč o turizmu na reci ili o ruralnom turizmu – rekao je Nedimović. – Sad ćemo raspisati nove konkurse za smeštajne objekte, za restorane po selima, gde dajemo do 300.000 evra bespovratno. Sve što ima veze s turizmom idealna je platforma za hranu, a pokazalo se da nam je hrana – videlo se i tokom korone – jedan od najvažnijih brendova. Mi nemamo ni more, ni nafte, ni zlata, ali zato imamo da jedemo.

Govoreći o pandemiji, ministar je rekao da je poljoprivreda prošla najbolje od svih sektora u privredi. Naime, 99 odsto poljoprivredne proizvodnje nije imalo ni jedan jedini problem.

– Bila su, doduše, pogođena tri sektora: proizvodnja ranog povrća, i tu smo intervenisali finansijski. To vam je najviše prostor oko Leskovca i Žitorađe, gde ima dosta plasteničke proizvodnje, kao i u Mačvi. Jedan je bio vezan za turizam, zato što nisu radili hoteli i restorani pa su loše prolazili proizvođači kajmaka i sireva i tu smo dali novac. Treći sektor su oni koji se bave pčelarstvom – njih nismo smeli da pustimo na ulicu jer bismo onda imali drugu vrstu problema, sa zdravljem. I tu smo finansijski intervenisali. U ratarstvu nismo imali problema, mogao si da odeš na njivu kad hoćeš, da se vratiš kad hoćeš. Odradili smo setvu maltene brže nego ijedne godine pre – rekao je Nedimović.– Što se tiče Bačke, Srema i južnog Banata, mislim da će žetva pšenice proći veoma dobro – izjavio je ministar Branislav Nedimović. – Imali smo dosta padavina, samo da ih sada ne bude previše. U srednjem Banatu nije bilo toliko kiše, ali je bilo dovoljno. Imali smo problem onih dana u aprilu kada se osećao nedostatak vlage, ali pšenica se izvukla i ja očekujem i dobar prinos i dobar kvalitet. Cenu opredeljuje mnogo faktora, ali ima jedna stvar koja je za nas odlična: Rusija je zabranila izvoz pšenice, a Rusi su najveći izvoznici pšenice na svetu. Nemojte zaboraviti da mi proizvedemo triput više nego što pojedemo i mi sve to izvozimo. Ako oni ne daju, neko će tražiti tu pšenicu. Ako je tražnja veća, cena će biti veća. Teško je sada pričati o tome jer ne znamo u kojem trenutku će Rusi ponovo pustiti izvoz.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/drzava-ce-pomoci-uzgoj-sampinona-razvoj-turizma-05-06-2020

Gajenje oraha u Srbiji ima dugu tradiciju. Koliko je ova voćka cenjena u našem narodu govori i podatak da postoje brojna naselja čiji je naziv izveden iz reči orah. Malo je poznato da je Srbija između dva rata bila jedan od najvećih izvoznika oraha na svetu, dok se danas ovo koštunjavo voće mahom uvozi.
Međutim, poslednjih godina situacija se menja, sve je više plantaža oraha jer po pitanju zemljišnih i klimatskih uslova Srbija je izuzetno pogodno tle za ovo voće. Broj rodnih stabala u Srbiji premašuje 2 miliona, pa naša zemlja spada u prvih 15 svetskih proizvođača ovog koštunjavog voća.
Najveće plantaže oraha nalaze se na 100 - 400 m nadmorske visine, mada ih ima i u centralnom delu Srbije i na jugu, što znači da se ova voćka može gajiti u svim voćarskim reonima naše zemlje. Kako piše dr Slobodan Cerović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu orah je u Srbiji vekovima razmnožavan
generativno, što je stvorilo heterogenu populaciju gde je svako stablo poseban genotip. Gledano na ovaj način čitava Srbija selekciono polje.
Iako je među srpskim voćarima trenutno najpopularniji američki čendler, malo je poznato da postoje i domaće sorte koje po kvalitetu ne zaostaju sa svetskim, naprotiv. Baveći se istraživanjima oraha u Srbiji poslednjih pet i više decenija stručnjaci su izdvojili nekoliko sorta i to na osnovu sledećih parametara - kvalitet ploda, visoka rodnost, kasni početak i rani završetak vegetacije, visoka otpornost na bolesti … Sve ove sorte stvorene su na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Šampion ima srednju bujnost stabla, vegetacija počinje krajem aprila, a prinos je i do 43 kilograma oraha po stablu. Plod je veoma lepog oblika, mase oko 14 g, jezgro svetle boje, sadrži oko 67% ulja i 18,6% proteina i ima izuzetnu otpornost na niske temperature. Srem - vegetacija ove sorte započinje sredinom
aprila, ima krupan plod težak više od 15 grama, tanku i skoro glatku ljusku. Jezgro je lepe svetle boje, sa oko 66% ulja i 17,4% proteina i spada u sortu visoke rodnosti. Tisa je racemozna sorta oraha. U cvasti ima i do 20 ženskih cvetova, ali zbog vrlo krupnog ploda, u grozdu bude maksimalno 7 – 8
plodova. U većini godina cveta homogamno, ima krupan plod okruglog oblika, ali jezgro ne ispunjava najbolje ljusku. No, zbog tanke ljuske, randman je dosta visok (oko 51%). Jezgra nije dovoljno svetlo što se uzima kao nedostatak sorte, a preporučuje se za gajenje u vinogradarskoj zoni. Bačka ima
srednje bujno i veoma rodno stablo. Plod je srednje krupan (oko 12 g), malo kupastog oblika, svetle i glatke ljuske. Jezgro je izuzetno svetle boje i takođe se može gajiti u vinogradarskoj zoni.

Prinos već u rasadniku

Među najpopularnije domaće sorte oraha, napominje dr Cerović, je Rasna. Ima manju bujnost stabla, odlikuje se kratkom vegetacijom, veoma je otporna na bolesti, ali je prinos izuzetan i to do 51, 6 kilograma ploda po stablu. Prvi prinos daje već u rasadniku, plodovi su srednje veličine (oko 14 g), malo kupasti i
preporučuju se za uzgoj u kontinentalnom delu zemlje. Sorte Kasni rodni i Milko s vegetacijom počinju nešto kasnije početkom maja, pa im je i vegetacioni period znatno kraći u odnosu na ostale sorte. Zbog kasnije vegetacije ne može biti pogođen prolećnim mrazevima, plodovi su srednje krupni (oko
12 g), malo kupastog oblika, a jezgra lepe svetle boje. Kasni rodni ima 48, 1 kilogram prinosa po stablu, dok je Milko nešto bolji sa 49, 7 kilograma po stablu. Kada je u pitanju prinos sa 50, 8 kilograma po stablu treba izdvojiti i sortu Sava. Ima srednju bujnost stabla, s vegetacijom započinje sredinom aprila i
ima ubedljivo najveću laterarnu rodnost od čak 90 procenata što se odražava na veći i sigurniji prinos.
Pored ovih na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu izdvojili su još nekoliko sorta oraha – Nera, koja ima vrlo krupan plod (više od 15 g) i svetlu boju jezgra a daje oko 45, 3 kilograma ploda po stablu. Slične odlike ima i Šejnovo, dok je na dnu liste Franket koji malu bujnost stabla, kasno započinje sa
vegetacijom često tek oko 10. maja, i daje svega 29, 9 kilograma ploda po stablu. Mnogi voćari sadnice oraha biraju po bujnosti stabla. Međutim,
treba imati u vidu da bujnost stabala u velikoj meri zavisi od njegove starosti. Tako, recimo, bujnost mladog stabla sorte Šampion je visoka, srednje je bujnosti stablo iste sorte između 15 i 40 godine starosti, dok je male bujnosti u periodu od 40 do 60 godine starosti. Treba napomenuti i da sorte koje kasno
završavaju vegetaciju nespremne ulaze u period zimskog mirovanja pa često stradaju od niskih zimskih temperatura.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Strelicija ili, kako je zbog neobične lepote zovu još i rajska ptica, jedno je od najprodavanijih vrsta cveća u svetu. Ovo egzotično cveće poreklom je iz Južne Afrike gde raste kao divlja biljka. Na vrhu elegantne drške koja može da izraste i do jednog metra formira se šest do osam cvetova raskošne lepote. Prepoznatljiva je po jarko narandžastim i plavim laticama cvetova koji kada se otvore podsećaju na pticu raširenih krila, zbog čega je dobila ime rajska ptica. Spada u jedno od najskupljih cvetova u cvećarama, orezano u vazi može da potraje i do mesec dana a da ne izgubi ništa od svoje lepote.

Uzgajanje u Srbiji
Jedan od najpoznatijih i svakako najveći uzgajivač strelicije u Srbiji je Tomislav Tomić Toša iz sela Izumno kod Vranjske banje. Po zanimanju je poljoprivredni tehničar i uzgojom cveća bavi se punih 25 godina u svom rasadniku „Kamelija“.
- U pitanju je porodični biznis u koji su uključeni moji roditelji, supruga, deca i ja. Imamo 11 plastenika dužine 40 metara, a osim rajske ptice gajimo i drugo rezano cveće poput kale, ali i saksijsko i sezonsko cveće. Zbog obima posla u plastenicima imamo četiri do pet radnika – kaže Tomić i otkriva da je sa uzgojem strelicije započeo pre 12-13 godina.
- Privukla me je neobična lepota ovog egzotičnog cveta, a sadni materijal sam kupio iz Holandije. Kako u to vreme niko u Srbiji nije uzgajao ovo cveće morali smo da se snalazimo sami. Rajskom pticom najviše se bavio moj otac koji je učio iz literature i sopstvenog iskustva, a ja od njega. I danas vrlo malo cvećara se usuđuje da započne sa proizvodnjom rajske ptice – dodaje naš sagovornik.
Rajska ptica je višegodišnja biljka koja zahteva dosta pažnje i nege. Potrebno je sedam do osam godina ulaganja i brige dok ne počne da cveta i donosi profit.
- Voli svetlo, ali ne i direktnu sunce. Traži dosta vode, umereno đubrenje, orošavanje i toplotu. Cveta od septembra do aprila, maja, a da bi procvetala moram da grejem plastenike u kojima imam sprovedeno parno grejanje. Posle toga sledi faza mirovanja koja traje tri do četiri meseca. Dobra strana je što je cvet prilično otporan, pa kao orezano cveće može da se plasira na tržište i do sedam dana nakon cvetanja. Ja imam obezbeđen plasman, a cena je između 100 i 180 dinara na veliko, dok se u cvećarama prodaje i po tri do pet puta skuplje po komadu – kaže Tomić i dodaje da još uvek vraća sredstva uložena u rajsku pticu.

Isplativost uzgoja cveća
Strelicija se razmnožava iz semena ili rizomima, odnosno kad se bokor odrasle biljke podeli na nove sadnice. U plastenicima se sadi u plodno i dobro drenirano zemljište. Otporna je na štetočine i bolesti, pa je zaštita minimalna. Jarki i topli tonovi ovog egzotičnog cveća omiljeni su kod dekoratera i vlasnika cvećara koji ih najčešće kombinuju sa zelenim, zimzelenim dekorativnim biljem.
Osim rajske ptice Tomić u plastenicima gaji i drugo rezano cveće poput kale, saksijsko dekorativno bilje, kao i rasad sezonskog cveće poput petunija, muškatli...
- Zaokružili smo kompletan proces proizvodnje cveće. Lep je to, ali naporan fizički posao i zaista morate da volite cveće da biste se uspešno bavili ovim poslom. Sve smo postigli sami i od sopstvenih sredstava. Konkurisao sam nekoliko puta za subvencije prilikom podizanja plastenika, ali nisam imao sreće da novac i dobijem – priznaje naš sagovornik.
Na pitanje da li se isplati danas uzgoj cveća u Srbiji, Tomić kaže da su ulaganja velika i jedno je isplativo ukoliko se time bavi cela porodica.
Naime, cene cveća kod nas se nisu menjale 10 do 15 godina. S druge strane cene sadnog materijala i rasada koji se uvozi, najčešće iz Holandije, skočio je duplo. Računica je jasna, ali su i proizvođači cveća svesni da zavise od platežne moći kupaca, odnosno koliko ljudi mogu da izdvoje novca za kupovinu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Jedan od najvećih proizvođača povrća iz Kolovrata kod Prijepolja, NJegoš Stojadinović,i pored aktuelne situacije neće smanjiti ovogodišnju porodičnu proizvodnju paprike, kupusa, krompira, jer, kako kaže, za povrćem dobrog kvaliteta uvek ima tražnje.

Gotovo tri hiljade sadnica paprika više nego prošle godine , odlučio je NJegoš da posadi ovih dana; hibridne sorte superior, koju već deceniju plasira u okolne gradove, ali i na sever Crne Gore i u Nemačku.

NJegoš Stojadinović otkriva da ima sistem za navodnjavanje, traktor sa 12 priključaka, freze, plugova, prikolice, brazdače, vadilice, sadilice i da sve to utiče na prvoklasan rod povrća.

Da bi stigao da posadi papriku na hektar i po, odmah potom i kupus za koji sam sprema rasad, krompir, obrao maline, sve na oko 4 hektara zemlje pod zakupom, ne može bez pomoći sezonskih radnika i naravno brata i roditelja, koji su, kaže majka, do pre desetak godina imali vrt samo za sopstvene potrebe.

Zimi ,kad se odmaraju od povrća, Stojadinovići skupljaju brezove grančice za metle, ne razmišljajući o plasteničkoj proizvodnji. Tajna je u velikom strujanju vazduha,pa je paprika, na primer, svežija i mesnatija ali istog kvaliteta kao ona iz plastenika koja je ,ipak, tanja.Zato se u tom kraju ljudi većinom opredeljuju za uzgoj na otvorenom.

Očekuje da će u septembru ubrati,kao i ranijih godina, oko 30 tona paprike za već ugovorene kupce.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/229710/Gde-raste-deblja-a-gde-tanja-paprika-iskustvo-jednog-povrtara-iz-Prijepolja/

Opština Ražanj nalazi se u jugoistočnoj Srbiji i pripada nišavskom okrugu. Nalazi se na raskrsnici Velikog i Južnog pomoravlja, podno planine Bukovik. Geografsko – klimatski uslovi odlični su za ugoj voća, a najviše se gaji šljiva sorte stenlej, ali i kupina, jabuka i dunja.

Poslednjih godina primetan i je razvoj plantažnog uzgoja šipurka. Pionir u ovoj oblasti voćarstva u ovom kraju je Bratislav Milosavljević, koji šipurak gaji već godinama na jednom hektaru površine.

Bratislav je dobro poznati domaćin ovog kraja. Voćarstvom se bavi od 1965. godine kada je završio Srednju poljoprivrednu školu voćarsko-vinogradarski smer u Rekovcu kod Kragujevca. Osim plantažnog šipurka koji gaji na čitavom hektaru, uzgaja šljive na 50 ari i kupine na 25 ari površine.

– Listajući literaturu i prateći situaciju na tržištu dugo sam tražio koju voćnu vrstu da uzgajam. Posle temeljnog istraživanja došao sam na ideju da podignem plantažu šipurka i nisam se pokajao – rekao je za Agrobiznis magazin Milosavljević.

Priznaje da nikada nije izveo konačnu računicu i stavio na papir ulaganje i prihod od šipurka ali tvrdi da je uzgoj ovog voća više nego isplativ.

– Ne znam tačnu cifru, ali mogu reći da je ulaganje u plantažu šipurka duplo manje od svake druge voćne vrste, a daje duplo više prihoda posebno od recimo uzgoja koštunjavog voća – ističe naš sagovornik.

Šipurak nije zahtevan za uzgoj, ne traži neke posebne agrotehničke mere i što je najvažnije plasman je zagarantovan.

– Jedina važna agro tehnička mera kod šipurka je rezidba. Ako ga dobro orežete imate prinose od četvrte godine. Ja sada ubiram od 10 do 12 tona šipurka po hektaru. Pored rezidbe treba baciti azotno đubrivo, ali samo jednom i pokositi korov. Šipurak je otporan na korovske biljke koji mu ne može ništa, ali je bolje pokositi ga kako bi bilo lakše tokom berbe – otkriva Milosavljević.

Uzgajani šipurak ima plod veličine je nešto krupniji od divljeg šipurka i veličine je višnje ili trešnje. Bere se ručno, ali dobra stvar je što berba može da traje mesecima.

– Šipurak se bere pet meseci, počinje negde oko 15. avgusta a može da potraje i do Nove godine. Kad sazri plod šipurka on je čvrst, ali posle dva meseca odmekne. Ali, i tako mek može da se bere. Ja imam sušaru, pa ga osušim posle berbe jer je ogromna potražnja za suvim šipurkom. Za sada snabdevam tri firme i nemam nikakav problem sa plasmanom.

Upravo zbog odličnog plasmana, ali i cene ovog voća odlučio je da započne proizvodnju. Za razliku od ostalih voćara koji imaju muku kako da naplate svoje voće, Bratislav kaže da često rod proda unapred.

– Suvi šipurak prodajem za 180 dinara po kilogramu, dok je sirovi upola jeftiniji negde između 70-80 dinara. Kada se to pomnoži sa 10 do 12 tona roda lako se izvede računica. Suvi šipurak može da stoji neograničeno, čvrst je i zvoni kao pesak, a najčešće služi za čajeve. I kod nas u kući se tokom zime pije isključivo čaj od šipurka koji je izuzetno zdrav i bogat vitaminom C.

I dok šipurak ne može da proizvede koliko mu traže, Bratislav ne krije da muku muči sa kupinama. Zahtevnije su za uzgoj, a najviše problema ima sa plasmanom. Teško prodaje čak i vino od kupine iako je izuzetno zdravo i traženo.

– Kupina je dosta teža za uzgoj u odnosu na šipurak. Recimo, šipurak ne zahteva polivanje, a kupinu ako ne zalivate nemate prinose. Kupina mora da se đubri, reže, osetljivija je kad se bere, prska se 4 – 5 puta tokom sezone. Poslednje četiri godine imali smo problema sa plasmanom. Hladnjačari nas ucenjuju, u pola berbe prekinu sa otkupom, a kupina je bobičasto voće i zahteva da se odmah proda. I onda najčešće napravimo vino od kupine. Ja imam tri tone kupinovog vina ali ne mogu da ga prodam – iskren je naš sagovornik.

Kupinovo vino se najčešće koristi kao lek za oporavak teških pacijenata. Tako je kod Bratislava došla žena posle operacije kancera dojke. Kako je rekla doktor joj je preporučio da pije kupinovo vino kako bi poboljšala krvnu sliku, ali i imunitet. Bratislav joj je poklonio dve litre vina.

S obzorom na to da žene u agrobiznisu imaju veće subvencije od države, Bratislav je mudro gazdinstvo registrovao na svoju suprugu Živicu.

– Subvencije uzima ono što svima sleduje i ne tražim ništa posebno. Jedino sam pre 10 godina sagradio i kupio potrebne mašine za sušaru preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Koštala je 13. 000 evra i još je isplaćujem, ali to mi je najbolja investicija.

Voće koje ne završi u sušari prerađuju. Njihov džem od šipurka je vrhunskog kvaliteta pa ga lako prodaju. Zato ne čudi što ovaj vredni domaćin ozbiljno razmišlja da se potpuno prebaci na uzgoj samo šipurka za kojim tržište vapi, ne samo kod nas već i u inostranstvu.

Izvor: Agrobiznis

Jagode su sve češće voće na plantažama naših poljoprivrednika, a ove godine rod i otkupna cena su toliko dobri da je voćari već krste kao rekordnu.

Čupanje mladica breskve, jabuke ili šljive da bi se zasadila jagoda nije neuobičajena scena u našim voćnjacima, a posle ove sezone toga će izgleda biti još i više. U sezonama iza nas cene jagoda su dobre i stabilne, uvek idu ka gore, pogotovo poslednjih meseci. Voćar Nikola Miletić iz Subotice kaže da je ovo jedna od najboljih sezona po pitanju cene.

- Cena je bila neverovatna, izuzetno visoka, 300 dinara na veliko, a na malo i do 400 dinara. Ima više razloga, prvo nisu se uvozile velike količine iz Albanije, Grčke i Turske, a ima malo i psihološkog momenata, ljudi su izašli iz zatvorenih prostora, željni svega pa i jagoda. Verujte mi nikada me više ljudi nije zvalo, većinom prodajemo na veliko, a ostalo dođu do nas, kupe dve, tri kile - kaže Miletić koji sa svojom porodicom uzgaja tri hetara jagoda.Ove sezone ima sedam sorti, između ostalih albu, kleri, džoli, roksanu i kod nas popularno stalnorađajuću sortu irmu. Pošto se jagodama bavi još od 1998. godine i jedan je od najiskusnijih proizvođača u Srbiji, kaže nam da nikad nije imao više poziva sa pitanjem za savet, nego u poslednja dva meseca. Osim standardnog uzgoja na otvorenom polju, jagodu uzgaja i u visokim plastenicima. Radi se o tehnologiji vertikalnog uzgoja, čiji je pionir na prostoru jugoistočne Evrope.

- Pored naše zemlje zvali su me iz cele Evrope, čak iz Afrike. Naši ljudi iz inostranstva koji žele da ulože u neki biznis, fudbaleri i biznismeni koji shvataju da će proizvodnja hrane biti nešto što će uvek funkcionisati. Traže da im šaljem kalkulacije. Jagoda je izuzetno profitabilan biznis, ako se radi kako treba. Najbrže donosi novac u poljoprivredi, njen životni ciklus je dve godine. Jagodu nikada nije problem prodati, nego pravilno uzgojiti, jer na tržištu je uvek fali. Od dva hektara jagoda jedna četvoročlana porodica može lepo da živi - rekao je Miletić.

Da li će se kupci iz Rusije ove godine pojaviti u krajevima Srbije gde su godinama najveći otkupljivači, još se ne zna. Milinko Starčević već 15 godina uspešno se bavi uzgojem jagoda. On je sa konzumne prešao na uzgoj industrijske jagode. Sezona je počela dobro, ali, kako kaže, još je rano govoriti kako će se na kraju završiti.

- Neki proizvođači prebacivaće se na druge kupce ove godine, ali što se roda tiče nije loš, dobar je. Prešli smo na industrijsku jagodu iz razloga što se klima malo promenila. Maj je sada često jako kišan i hladan i to zna biti problem za konzumnu jagodu. Imamo kupce za narednih pet godina, koliko će sigurno biti potražnja na tržištu. Cena se svake godine povećava i uglavnom je zadovoljavajuća - izjavio je Starčević.Miletićev savet novim uzgajivačima jagode je da uvek idu na zatvorenu, pokrivenu proizvodnju. Bolje uzgajati i manju, ali pokrivenu površinu. Važan je i dobar izbor sadnica, na kojima početnici često štede, a upravo na njima to nikako ne bi smeli, jer posao tada često postaje uzaludan. Stručnjaci savetuju voćarima da ne pribegavaju rasadu iz sopstvenih živića, jer ti rodovi neće zadovoljiti potreban kvalitet.

Početnici mogu da zasade pola hektara jagoda, od koji će da prihoduju do 300 evra mesečno, a sa hektarom ta brojka se poduplava. Druge godine kada su daleko manja ulaganja zarada se barem udvostručuje. A ako vas pogodi godina kao ova pa otkupna cena ne bude 150 nego, 300 dinara na veliko po kilogramu, zarada se dodatno udvostručuje.

Da bi opremili jedan jagodnjak od pola hektara od navodnjavanja kap po kap, preko plastenika i mlač folija, do sadnica i đubriva, potrebno je oko 6.000 evra. No već prve godine moguć je pun rod, nekih 12-15 tona i, ako je otkupna cena oko 200 dinara, zarada i do 13.000 evra. Kakva je trenutno situacija na tržištu, ta cena i na kraju zarada može biti samo veća.Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i u prve dve dekade juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra, pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/rekordna-godina-za-jagode-uzgoj-crvenog-voca-je-sve-vise-isplativ-biznis/l5pz5pg

Uzgoj pilića i kokošaka zbog svežih jaja ili za zabavu deci u vreme karantina postao je vrlo popularna aktivnost u Belgiji, pa Martin i Kristofer Denis, koji ih decenijama uzgajaju na svojoj farmi u Limalu jedva izlaze na kraj s potražnjom.Par je posao preuzeo od Martinine majke, koju su lokalno znali pod nadimkom "Poulette" - kokica.

"Obično smo subotama prodavali dvestotinak kokošaka, a sada ih prodajemo između petsto i šesto", kaže Kristofer.

Neke sorte nosilja, kojima je početna cena 13 evra, više gotovo i nemaju. Modeli kokošinjaca namenjeni za tri do četiri kokoške s cenom od 250 evra, rasprodati su. Ne mogu da veruju u kolikoj im se meri posao povećao otkako su belgijske vlasti sredinom marta oštro ograničile kretanje zbog epidemije.

"Jednom nam je i policija došla. Hteli su da znaju šta se dešava, jer su videli automobile, puno ljudi, gužvu", kaže Martin.

Iako je i Belgija počela da popušta mere ograničenja kretanja, na njihovoj farmi u blizini Vavra, tridesetak kilometara jugoistočno od Brisela, još se čeka u redovima.

"Na početku su uglavnom dolazili oni koji su se bojali da će biti nestašice hrane kako bi kupili nosilje, da imaju jaja. Potom su počeli da dolaze i oni koji su i ranije planirali da naprave svoje kokošinjce. S obzirom na to da su zbog virusa korona prestali da rade, odlučili su da iskoriste priliku i dođu. Sada nam stižu i ljudi koji misle da neće moći nikuda na odmor pa razmišljaju, 'hajde da nabavimo kokošinjac, to će zabaviti decu'", nastavlja Martin.

Sofi Humble i njen suprug skupili su hrabrost i pridružili su se 'jatu'.

"Radim od kuće, sve je vrlo tiho i imam vremena da se brinem o kokoškama", rekla je.

Odlučila se za sortu Bleu des Landes, kokoškama sa sivim perjem i crnom glavom, nosiljama koje na kraju završe u loncu. Uprkos sprovedenom istraživanju, par je još uvek pun pitanja: Treba li kokošinjci da budu okrenuti na određenu stranu, mogu li kokoške da postanu agresivne, da li je istina da ne treba jesti jaja isti dan kad se snesu?

"Mnogi naši kupci su novi u ovome pa im morate svaki put sve objašnjavati ispočetka, a to ume da bude iscrpljujuće", rekla je Martin.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Zanimljivosti/242974/Belgijanci-u-karantinu-masovno-poceli-da-gaje-pilice-i-kokoske.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31