U Turskoj ima blizu 80 miliona stanovnika. Njih tri miliona su poljoprivrednici koji između ostalog proizvode povrće u 75.000 hektara plastenika staklenika, od toga su 15 hiljada njih moderni plastenic. Turska je naznačajniji izvoznik povrća u Irak. Vrednost izvoza voća i povrća u ovu zemlju je 6,5 milijardi evra što je za 50 % više nego celokupan izvoz poljoprivrede Srbije u sve zemlje sveta!

Tokom boravka srpskih novinara u Tirskoj u novembru prvo stajalište novinara bili su voćnjaci i proizvodno postrojenje poljoprivrednog preduzeća Oragro koje je osnovano na poljoprivrednoj površini od 350 hektara gde se bave uglavnom gajenjem trešanja i borovnica. Mehmet Čiček, vlasnik kompanije Oragro Agriculture objasnio je za Agrobiznis magazin da je on inženjer mašinstva ali da se bavi voćarskom proizvodnjom i da zna dosta o stanju u Srbiji.

„Imamo 150 hektra trešnje, a takođe imamo sopstveno postrojenje za pakovanje trešnje i hladnjaču. Odnosno, proizvode sakupljamo iz voćnjaka, pakujemo i utovaramo ih direktno u kamione kako bismo ih spremili za izvoz. Danas kao Oragro izvozimo oko 7.000 tona godišnje u celu Evropu, na Bliski i Daleki Istok. Osim ovoga, uprkos tome što smo ove godine prvi put imali niže prinose trešnje smo izvezli u 4 grada Kine, ali sigurni smo da će se povećati izvoz sledeće godine. To je bila simbolična brojka prošle godine, ali poenta je bila da uđemo na ta tržišta, što smo i uspeli“ zaključuje naš domaćin. Kako nam je Mehmet objasnio pored Kine radi se na tome da naredne godine počnu izvoz u Južnu Koreju.
Kada je reč o borovnicama Simsek je dodao: „Za uzgoj borovnica smo radili istraživanje i razvoj tokom 3 godine i prvi put smo postigli proizvodnju od 100 tona ove godine. Izvezli smo 70 tona, a ostatak je potrošen na domaćem tržištu. Postigli smo cenu 8,3 evra na Bliskom istoku i nešto više od 6 evra u Evropi. Kako su naša stabla trenutno vrlo mlada očekujemo da našu proizvodnju i broj izvoznih zemalja povećamo u godinama koje dolaze. Izvodimo studije za proizvode sa potencijalnim izvoznim tržištima i dodatnim vrednostima. Već sada vidimo da nema razloga da ne ostvarimo prihod od turske poljoprivrede isto koliko i od turizma.“
Naši domaćini su nam se pohvalili izuzetnom rodnošću borovnica koje su već u prvoj godini imale prinos 3 kg po žbunu. Zasad je očigledno visoke bujnosti, biljke se nalaze u saksijama jer je pH vrednost zemljišta neutralna ili slabo bazna. Sadni materijal su nabavili iz SAD odakle su i preuzeli tehnologiju gajenja.
Plan je da se proizvodnja dalje širi. Kada se pogleda zasad i uporedi sa onim koje imamo u Srbiji nema neke velike razlike sem što su mreže za protivgradnu zaštitu bele boje. Ovde kažu često imaju pojavu grada i nevremena tako da se osiguranje ne isplati već je neophodno imati mreže. Kada je u pitanju investicija kao i u Srbiji država finansira 50% bez pdv-a opremu i sadni materijal.
Da bi se kupilo zemljište u regionu Antalije potrebno je čak 30.000 evra jer se vlasnici retko odlučuju da prodaju. Posedi su veoma usitnjeni, a najam godišnje po hektaru iznosi 200 do 300 evra. Osvajanje kineskog tržišta trešanja je bilo olakšano zbog sankcija koje je Kina uvela proizvođačima iz SAD u okviru mera
koje se sprovode u trgovinskom ratu koji uveliko traje. Već naredne godine očekuju u Turskoj još veći rast, a tokom 2019. godine taj rast izvoza iznosio je 10%.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Crna Trava je opština Jablaničkog okruga na jugoistoku Srbije koja se na istoku graniči sa Bugarskom. Okolna sela razmeštena su na obroncima Čemernika, Ostrozuba, Tumbe, Plane i Vlasinske visoravni, dok je sama Crna Trava pritešnjena planinama sa svih strana i danas ima samo 800 stanovnika.
Jedno od Crnotravskih sela je Pročolovci u kome danas živi samo četvoro meštana. Jedna od njih je Biljana Babić, inženjer poljoprivrede i tehnolog po zanimanju koja sa suprugom uzgaja mangulice. Rodom je iz Sarajeva i u Crnu Travu je došla kao izbeglica devedesetih godina. Jedno vreme je živela i radila u Vršcu, Beogradu, Golupcu, ali se vratila i ostala sa mužem u Crnoj Travi.
- U selu je ostalo samo nas četvoro. Pored supruga i mene živi još dvoje ljudi majka i sin. Šta da vam kažem, da je lako nije. Najbliže komšije udaljene su od nas čitav kilometar u susednom selu, nemamo infrastrukturu, imamo signal za mobilne telefone ali je loš, dok internet nemamo uopšte. U potraži za boljim uslovima života svi osim nas su otišli iz sela i teško da će se iko vratiti posebno mladi ljudi – kaže Biljana i slikovito opisuje kako izgleda život u jednom gotovo napuštenom srpskom selu.
- Crna Trava je udaljena sedam kilometara od našeg sela, nemamo asfaltni drum, a sve što nam je potrebno od namirnica moramo da kupujemo u Vlasotincu, Surdulici ili Leskovcu. Do Surdulice nam, recimo, treba 30 kilometara u jednom pravcu dok je Leskovac udaljen 70 kilometara. Potrebno je obezbediti novac za
benzin i odvojiti ceo jedan dana da odete u nabavku osnovnih životnih potrepština – objašnjava naša sagovornica i dodaje:
- Obično u kupovinu idemo dva puta mesečno, a pred zimu moramo da kupimo zalihe brašna, šećera, ulja i ostalih namirnica i za mesec dana. Kada padne sneg i zaveje ionako loše puteve faktički smo odsečeni od ostalih. Jedini prozor u svet nam je televizija, ali i tu imamo ograničen broj kanala.
Uzgoj mangulica
Međutim, uprkos svemu Biljana i njen suprug za sada nemaju nameru da se sele iz Pročolovaca. Pre deset godina rešili su da iskoriste blagodeti nestvarno lepe i čiste prirode u Crnoj Travi i započeli uzgoj mangulica. U pitanju je autohtona i gotovo zaboravljena rasa svinja koja faktički živi kao poludivlja životinja. Poslednjih godina svet je poludeo za mesom magulice, jer je mnogo zdravije od uobičajenih rasa svinja koje se gaje u Srbiji.
- Pre desetak godina počeli smo sa jednim muško – ženskim parom, postepeno smo ulagali i sada smo stigli do 80 komada uključujući krmače sa prasićima. U
pitanju je slobodan uzgoj, što znači da noću, ako žele, mogu da spavaju u štali ili obližnjoj šumi. Ujutru im damo kukuruz, a preko dana slobodno lutaju okolo i hrane se travom, žirom, korenjem raznih biljaka. Čim ih pozovem one dolaze, jer znaju da će dobiti kukuruz.
Kako objašnjava Biljana, mangulice nisu zahtevne za uzgoj posebno na ovaj način na koji to rade njen suprug i ona.
- Uopšte nisu zahtevne nekako su navikle da se snalaze same. Leti kad se prasi krmača sama nađe neko mesto u paprati, oprasi se i nakon desetak- petnaest dana dovede kući prasiće. Nemamo mi tu nekih posebnih obaveza oko njih – kaže naša sagovornica.
Za 80 komada mangulice ujutru potroše između pet i šest kilograma kukuruza.
- Kukuruz im dajemo da se naviknu dolaze kući, jer znaju da će dobiti hranu. Dajemo im kukuruz u zrnu i u klipu, jer vole da glođu. Stvaraju nered oko kuće jer prekopaju zemlju verovatno kad osete neke pečurke koje vole. Jedu dosta bukovog žira koga imamo u izobilju, koren od paprati, maslačak, koprivu, pasu travu…
Nisu zahtevne ni kada dođe zima, jednostavno se prilagođavaju vremenu. Inače, hladno vreme lakše podnose od vrućine zato što imaju dužu dlaku koja podseća pomalo i na krzno. Jedini problem koji imaju, kako objašnjava Biljana je nabavka kukuruza koji se ne gaji u Crnoj Travi, pa ga kupuju u Leskovcu.
Prodaju sušeno meso
Meso mangulice uglavnom suše i prodaju po porudžbenici. Nemaju problem sa plasmanom robe, jer su njihovi proizvodi izuzetno traženi zbog zdravog mesa ove svinje.
- Mnogo više kupuju ljudi iz većih gradova valjda zato što su bolje informisani, pa znaju koliko je meso od mangulice zdravo. Svake nedelje pošaljemo po jedan ili dva paketa suvog mesa najčešće za Beograd. Od ovog posla pristojno zaradimo i želela bih da sopstvenim primerom pokažem, posebno mladim ljudima, da je od poljoprivrede u Crnoj Travi moguće lepo živeti – zaključuje Biljana Babić.

Izvor: Agrobiznis magazin

Miloš Milutinović je mladi voćar iz Ratkova, koji se opredelio za uzgoj maline. Ovim poslom bavi se od 2009. godine, a da se porodično opredele za jagodičasto i bobičasto voće, njegova je ideja.

- Imao sam sreću, pa me je porodica podržala. Ideja im se dopala i zajedno smo ušli u posao. U vreme kada sam ja počeo da radim malinu ona nije bila toliko aktuelna u mom selu i privukla su me tuđa, uglavnom pozitivna iskustva i priče - kaže za eKapiju Miloš.

Njegov malinjak prostire se na 40 ari, a uzgaja sorte himbo top, polana i polka.

- Prinos po aru od druge rodne godine ide od 900 kg do 1.200 do 1.300kg. To je neki prosek, ali sve zavisi od tretiranja maline, vremena, a veliku ulogu igra i vreme koje posvećujete radu u malinjaku pre i posle sezone branja - ističe ovaj malinar.

Dodaje da je plasman šarolik, kao i da maline uglavnom prodaju sveže, jer su takve i u sezoni najtraženije.

- Himbo top je sorta budućnosti, konzumnog je tipa i pogodna za zamrzavanje. Radi se na špaliru, što olakšava branje. Kupci su uglavom velike hladnjače, piljarnice kao i svako zainteresovan - kaže Miloš Milutinović.Voćari, a posebno malinari, poslednjih godina sreću se sa mnogobrojnim problemima. Ipak, Miloš smatra da kvalitetna sorta i kvalitetna malina nema konkurenciju:

- Ukoliko se u malinjaku predano i vredno radi, a na vreme se odrađuju predviđeni poslovi (zalivanje, košenje trave, zaštita od nepogoda) šanse da malinu pogodi neka bolest je minimalna.

Pitali smo ga i u čemu se odlega razlika između uzgoja maline u severnom delu Srbije i one u zapadnom, koji je po ovoj proizvodnji veoma poznat.

- Razlika se zasniva na razlici u sortama. U područjima južno od Vojvodine zastupljen je vilamet, američka sorta maline, dok su u severnom delu zastupljeni himbo top, polka i polana - odgovara Milutinović.Kada je reč o isplativosti ovog posla, Miloš kaže da je isplativ svaki posao koji se radi pedantno, strpljivo i stručno:

- Ne postoji grana poljoprivrede gde novac "pada sa neba". Cene su promenjiv faktor, nikada ne znamo do početka sezone šta nas čeka, a u skladu sa tim svi malinari prave planove rada.

Napominje i da ulaganja za malinjak od 10-15 ari, kao i za prvi korak proizvodnje i upoznavanje sa poslom, iznose u proseku 50.000 din.

Miloš je i predsednik udruženja "Malina Ratkovo 2018". Ovi proizvođači imaju jasan cilj za budućnost.

- Planiramo da budemo broj jedan u proizvodnji maline u severnom delu Srbije po kvalitetu i prinosima. Svako ko se bavi ovim poslom želi da napreduje i da njegova malina bude zdrava, kvalitetna, ukusna i, naravno, isplativa - poručuje Milutinović.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2725827/himbo-top-malina-buducnosti-iskustva-mladog-vocara-milosa-milutinovica-iz-ratkova

Voćarstvo je kroz istoriju igralo važnu ulogu, a danas se ponovo vraća i zauzima mesto koje zaslužuje. Pojedine voćne kulture, kao borovnica i orah su trenutno najisplativije za uzgoj, a kod nekih voćnih vrsta postoje problemi koji mogu da se reše savremenom tehnologijom i udruživanjem.

- U Srbiji postoji veliko interesovanje za podizanje zasada voća. Kod nekih voćnih vrsta gde nismo očekivali da će biti interesovanje pre 3-4 godine, a to je borovnica, ovo je dokaz da, kada se uvedu savremene tehnologije koje su praćene fertirigacijom, dobar sortiment, znači da se može uspeti - rekao je dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu.

Prema njegovim rečima, sve je više interesovanja za ovu voćnu vrstu, koja je perspektivna u Srbiji. On se nada da će proizvođači borovnice shvatiti da treba da se udruže, da imaju svoje hladnjače gde će čuvati robu dok se ne proda.

Prema njegovim rečima, veliko je interesovanje i za podizanjem zasada oraha. Kako sam kaže, orah je deficitaran u Evropi, a kod nas još uvek nije dovoljno urađeno na savremenoj tehnologiji proizvodnje oraha, to jest, na inteziviranju proizvodnje, na gustoj sadnji 7 x 5m, odnosno, 8 x 4m, i uvođenju sorti koje imaju lateralnu rodnost, kao što je Čendler, Pedro Ferned i ostale sorte.

- Čak i naša sorta Rasna je jako dobra - istakao je profesor Keserović.

Takođe, veliko je interesovanje za podizanje zasada kajsije i jagode.

Međutim, kod nekih voćnih kultura postoje evidentni problemi.

- Tamo gde nismo nismo uradili dovoljno, gde postoji, zapravo, jaz između proizvođača i prerađivača - to je kod proizvodnje maline i kod proizvodnje višnje. Da nateramo male proizvođače i višnje i maline, da oni imaju svoje hladnjače i svoje prerađivačke kapacitete - ukazao nam je naš sagovornik.

Što se tiče šljive, profesor ističe da je veliki problem bio sa cenom šljive, da je bila izuzetno niska u centralnoj Srbiji, i to ne samo za šljivu već i za višnju.

- Ja sam rekao proizvođaču u centralnoj Srbiji, da bi bili konkurentni moraju povećati proizvodnju po jedinici površine i moraju smanjiti troškove proizvodnje. Ni jedan veći zasada u Vojvodini nije bez savremenih tresača za mehanizovanu berbu, čak postoje i kombajni, a oni dole pojedinačno ne mogu to uraditi, nego se moraju udružiti i nabaviti savremene tresače, koji smanjuju troškove proizvodnje - zaključio je profesor Keserović.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2707663/borovnica-i-orah-najprofitabilnije-kulture-u-srbiji

Godišnje se u Srbiji proizvede oko 20 hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada. Međutim, poslednjih nekoliko godina raste interesovanje srpskih poljoprivrednika upravo za uzgoj ovog voća, jer ono može doneti visoku zaradu.

Vladan Terzić iz sela Tvrdići duže od dve decenije ima plantažu oraha, a na njegovom imanju najzastupljenija je domaća sorta rasna."Loši vremenski uslovi uticali su na količinu roda, ali smo se na kraju ipak izborili. I ove godine imali smo dobre prinose i kvalitetne plodove koji su završili u prodaji", kaže Vladan za RINU i dodaje da su orasi laki za proizvodnju.

"Ne zahteva velika ulaganja, lako se održava. Mnogo je lakši za gajenje od lešnika, a zarada je približna. Nije potrebno mnogo radne snage, ne smeta mu mraz i otporan je na bolesti. Jedino što zarada mora malo da se sačeka, ne može baš sve i odmah”, rekao je Vladan.

Investicija u orahe počinje da se isplaćuje u desetoj godini od sadnje, a već u petnaestoj prinosi bivaju sve veći, tako da je moguće zaraditi i deset hiljada evra po hektaru.“Orah i leska postaju sve traženiji, jer njihov plasman je osiguran na stranom tržištu. U našim klimatskim uslovima najbolje su se pokazale sorte rasna, gazenhajm i šampion. Uzgajivači su ponekad skeptični jer počinje da rađa tek u trećoj godini i da bi se zaradilo potrebno je dosta strpljenja, ali orah definitivno može da postane biljka budućnosti u našim krajevima”, rekao je direktor Instituta za voćasrtvo u Čačku, Milan Lukić.

Stručnjaci kažu da je vek eksploatacije ove biljke izuzetno dug i traje od 50 do 80 godina, pa se zato ne kaže uzalud da se orah sadi za potomke, jer od njihovih plodova mogu lepo da žive unuci i praunuci.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/vladan-iz-tvrdica-kod-pozege-obezbedio-i-unuke-posadio-ova-stabla-i-zapoceo-unosan/mxgjby2

Banane, kivi, kivano... ređaju se tropske biljke u srpskim baštama. Pored ovih pojedinih egzotičnih, u srcu Šumadije cveta i limun žut, i to u dvorištu porodice Trifunović u selu Bukovica. Supružnici Branka i Stanislav pune dve decenije uzgajaju limun dokazujući da ovo voće ne samo što može kod nas da rodi, već može doneti zaradu.

"Pre 20 godina od tasta sam dobio jedan limun i prvi savet kako da ga gajim i tako je krenuo moj novi biznis. Danas je to moja velika ljubav i dodatni izvor prihoda i za mene nema nijedne tajne kad je u pitanju ova voćka koja eto odlično uspeva i u našem selu", priča Stanislav za RINU.Čuveni bukovički voćar kaže da je popriličan broj limunova poklonio rodbini, prijateljima, poslovnim partnerima i komšijama, ali je veći broj i unovčio po ceni od 30 do 200 evra, zavisno od veličine, odnosno starosti stabla. Limun mnogo bolje uspeva kad se plati, makar i simbolično, ali je Canetu neprijatno da to kaže onima koji bi najradije limun na poklon.

"Preko zime limunove držimo u posebnoj prostoriji gde temperatura ne sme da bude niža od 4, a ni viša od 20 stepeni. Zbog oprašivanja, a i nekih drugih razloga svako ko želi da ima ovo voćku trebalo bi da ima bar po dva stabla, s tim što se ljubav prema limunu podrazumeva kad se hoće uspeh u u njegovom gajenju. Verovali ili ne, ali to limun oseća", dodaje supruga Branka.

Za slavu kod ovih domaćina popije se čak i do 60 litara limunade, jer kako kažu od domaćeg limuna nema ništa ukusnije. Stanislav je za ovih dvadeset godina naučio kako se limun kalemi, pa tako ništa ne prepušta slučaju."Uzme se mlada grana limuna s plodom, zatim se sa grane skine lika dužine jedan centimetar i ispod se veže tanka žica. Posle toga, na pola se preseče plastična flaša od dva litra, preseče se niz duž i na dnu se izvadi krug da bi kalemljeno mesto bilo na sredini flaše napunjene zemljom. Flaša se ne pomera dva meseca dok plod raste. Kasnije se formiraju žile. Posle dva meseca flaša se iseče i ostaje zemlja i limun koji se stavlja u saksiju. Zaliva se dva puta dnevno, s tim što se svake godine saksija zameni većom. Na ovaj način okalemio sam više od 200 limunova", otkriva Stanislav Cane Trifunović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/unosan-biznis-evo-kako-da-u-srbiji-gajite-limun-i-lepo-zaradite/qjcx8pr

U Šumadiji je povećano interesovanje za gajenje borovnica. Stabilna cena i šansa na evropskom tržištu privukle su voćare da se oprobaju u podizanju zasada borovnica. Borovnica za izvoz uglavnom ide u malim pakovanjima od 125 i 250 grama, dok kvalitetan rod dostiže cenu i do 6 EUR na evropskom tržištu.

Nemanja Nikolić je u selu Balosave u opštini Knić podigao zasade borovnice na 4 hektara u okviru porodične voćarske proizvodnje Gruže agrar. U Šumadiji je već dve godine jedan od najvećih proizvođača borovnice, oko 85% odsto zasada čini djuk dok ostatak odlazi na bluecrop. Cena borovnice se kreće i do 6 EUR, a pored holandskog pojavila se šansa i za plasman na rusko tržište.

- S obzirom da mi još uvek nismo na punom rodu u prvoj godini berbe smo, 2018. imali negde oko 650 grama po žbunu, u drugoj godini odnosno ovoj smo imali negde između dva i dva i po kilograma po žbunu gde smo i uštedeli žbunove skidajući cvetove da izvuče biljka više na porastu a 2020. u berbi tek očekujemo prvo ozbiljniji rod. Ovakvim načinom uzgajanja borovnice svaki kraj pogoduje jer uzgojem u saksijama in rađenjem analiza lista i ploda mi dobijamo bukvalno krvnu sliku biljke da tako kažem gde vidimo sve šta joj fali i čega ima manje a čega ima više i na taj način znamo šta da joj doziramo i da iz nje izvlačimo taj maksimum kako bi na kraju godine bili zadovoljni. Samo treba raditi tako da se proizvede kvalitetan rod u ekstra prvoj klasi i treba borovnicu plasirati u malim pakovanjima. U toj varijanti gde imamo i kvalitet i mala pakovanja ne postoji mogućnost da prođemo loše sa borovnicom - kaže Nemanja Nikolić iz Gruža agraru.

Borovnica je trenutno u fazi priprema za zimsko mirovanje, tretmani biljke vrše se bakrom i cinkom a proizvođači čekaju pojavu prve slane. Borovnica dobro podnosi zimu međutim sama biljka neće dobro napredovati ako se produži toplije vreme za ovo doba godine.

- Generalno borovnica odlično podnosi zimu. Nismo do sada imali nikakav problem sa izmrzavanjem. U svakom trenutku još na početku vegetacije u zimskom periodu možemo da radimo analizu supstrata, zatim u tom trenutku znamo da li borovnici treba nešto ili ima nečega više. Nakon berbe isto radimo analizu lista i još jednu analizu supstrata i u svakom trenutku možemo da kontrolišemo biljku sa prihranom, sa navodnjavanjem bukvalno svaku saksiju. Najbitnije je sada da zeleni vrhovi odrvene, oni su najviše podložni tim mrazevima i da sama biljka povuče sokove u koren i da se faktički odrveni - kaže Saša Stojanović iz Gruža agrara.

U opštini Knić aktuelan je konkurs za nabavku opreme, mehanizacije i sadnog materijala ukupnog iznosa od 7.700.000 dinara.

- Kada je u pitanju konkurs za fizičku imovinu nemamo ograničenja starosna osim što lice mora da bude punoletno i da ima registrovano domaćinstvo. Uporedo imamo još jedan konkurs za mlade gde je starosno ograničenje između 18 i 40 godina gde mladi mogu konkurisati kao nosioci poljoprivrednog gazdinstva. Tu su i veća sredstva, maksimalan iznos koji mogu da dobiju je 80 odsto cene bez PDV-a i on iznosi 400.000 dinara tako da i očekujemo da se jave mladi koji žele da rade zasade konkretno i borovnice jer već imamo zainteresovanih jer je sada u našoj opštini trend negde sadnja borovnice gde se više sadi u vrećama nego direktno u zemlju - kaže Mirjana Pavlović, Kancelarija za poljoprivredu opštine Knić.

U Šumadiji voćari su prepoznali šansu na evropskom tržištu kada je borovnica u pitanju jer kako sami kažu u Srbiji ona na berbu stiže ranije nego u ostalim zemljama koje u velikim količinama otkupljuju ovo voće.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2692430/u-sumadiji-raste-interesovanje-za-uzgoj-borovnice-stabilna-cena-i-sansa-na

Crni koren je samonikla dvogodišnja biljka koja se gaji zbog zadebljalog korena, mrke boje, izuzetno bogatog vitaminima i mineralima. Potiče iz Španije, a danas se gaji u Belgiji, Nemačkoj i Holandiji. Danas je gotovo zaboravljen, ali u srednjem veku je veoma cenjen zbog svog lekovitog dejstva. Upotrebljavan je kao prirodni anestetik, lek za smirivanje želuca, za lečenje prehlada, epilepsije i ublažavanje posledica ujeda zmije (čemu duguje i svoje drugo ime – zmijski koren).
Crni koren, lat. Scorzonera hispanica, poznat i kao crni turovac ili španski zmijak. Velika je šteta što nije češće na tanjirima jer je superioran izvor raznih nutrijenata. Ima sličan ukus poput mnogo popularnijih i skupljih špargli i lako ga je gajiti. Crni koren jedan je od najbolji izvora insulina što ga čini pogodnim za dijabetičare. Reč je o tipu prebiotičkog vlakna koje nosi brojne zdravstvene koristi od kojih se većina povezuje sa uticajem na rast korisnih bakterija u ljudskom organizmu.
Smanjila se i štetna aktivnost oksidativnog stresa i povećala se otpornost na delovanje slobodnih radikala. Seje se u proleće, na dubinu 3-4 cm. Ako gajite male količine, za sopstvene potrebe, gde će se koren ručno vaditi, optimalan razmak sadnje je 25cm. Ipak, ako planirate mehanizovano vađenje, onda je razmak nešto veći, 35-45 cm. Uz korišćenje kvalitetnog semena, dobre klijavosti, za 1 ha će vam trebati 12-14 kg semena. Sa sadnim materijalom treba biti oprezan, jer je seme osetljivo i čuva klijavost samo godinu dana.
U kulinarstvu se koriste svi delovi ove biljke. Mladi izdanci se koriste sveži i pripremaju kao špargle, cvetovi se koriste u pripremi salata, jestive su i klice proklijalih semeni, ali ipak, najviše se priprema sam koren. On se može kuvati, pohovati ili peći, kao i ostalo povrće bogato skrobom. Pre pripreme, koren je potrebno oguliti i staviti u vodu sa par kapi sirćeta ili limuna, kako ne bi potamneo.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Zbog nestabilnog tržišta, povećanih troškova proizvodnje, pada cena voća i nesigurnog otkupa za izvoz, sve više voćara iz Topole odlučuje se za još jednu dodatnu proizvodnju. Među njima je i Dušan Vasić koji je otpočeo uzgajanje ljutih papričica, a pored pravljenja začina i njihove prodaje papričice stavlja i u već postojeće proizvode, rakiju i sokove.

Vasić, koji je diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva, pored voćarstva kojim se bavi već 9 godina otpočeo je i organsko uzgajanje ljutih papričica na 5 ari i ima oko 8 različitih sorti papričica ljutine između 350.000 i milion i po skovila."Treba iskoristiti prvo stare sorte koje su otporne na bolesti i štetočine, treba im i redovno zalivanje, bez đubrenja i bez upotrebe pesticida, ja radim sve da bude što prirodnije. Kod mene je sve pušteno da samo odradi proces, imamo jedan deo koji uopšte nismo obrađivali i u kojem je ostavljena i trava. Papričicama je toplota dosta bitna, jer od količine toplote zavisi i ta njihova ljutina, preterana vlaga im čak i smeta, ne treba mnogo da se zaliva. Sa sokom u kombinaciji koristim najblažu varijantu sa crvenim habanerom koji je 350 hiljada skovila, a u rakije stavljam različite, od svake sorte i ljuće i blaže", kaže Vasić.

Dušanova ljuta priča započela je eksperimentisanjem različitih ukusa i kombinacijom papričica sa već postojećim proizvodima. Pored začina od dehidrirane samlevene ljute paprike Dušan je stavio papričice i u sok od jabuke i u rakiju od jabuke."Inače je kombinacija slatkog i ljutog jako dobra. Pošto se bavim proizvodnjom jabuka, a samim tim i soka od jabuke, i pošto sam već krenuo da proizvodim ljute paprike, došao sam na ideju da probam da pomešam malo. Inače taj sok je jako dobar za cirkulaciju i ima interesantan ukus, jer je jabuka jako slatka i lepa, a ta ljutina ostaje u grlu i pomaže u borbi protiv bakterija i virusa. Kada je rakija u pitanju, isto ima lekovito dejstvo i isto se po malo konzumira. Taj kapsaicin se otpušta i on je jako dobar za cirkulaciju, koristi se kao neki narodni lek", kaže Vasić.

Vasićev cilj je da proširi organsku proizvodnju ljutih paprika, da nastavi da eksperimentiše sa različitim sortama, ali i da proširi svest kod ljudi o značaju za zdravlje kapsaicina koji se nalazi u ljutim papričicama, poboljšavajući prilikom konzumiranja cirkulaciju i imunitet organizma.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/sladak-profit-od-ljutih-papricica-organska-proizvodnja-na-5-ari-ljutina-i-do-milion-i/gcwlq5y

Želja za brzom zaradom glavni je krivac što uprkos bogom danim uslovima za proizvodnju i izvesnoj, vrlo pristojnoj zaradi, nema interesovanja za gajenje oraha.Primiče se vreme slava kada naglo poraste potražnja za orahom u Srbiji, koja je inače skromna kao što je i njegova proizvodnja.

Iako smo peti u Evropi po broju stabala oraha, kojih je nešto manje od dva miliona, prinos podmiri tek polovinu domaćih potreba, od čega većina ode u konditorsku industriju.Izvoz je gotovo nepostojeći, napominje za Sputnjik sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u sektoru za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

A samo Evropi godišnje nedostaje oko 100.000 tona oraha. Zašto se srpski poljoprivrednici ne opredeljuju za gajenje ove kulture koja donosi i pristojnu zaradu, u najgorem slučaju oko 4,0 evra po kilogramu, koja za uzgoj nije tako zahtevna?Srbija ima klimu koja pogoduje gajenju oraha koji ne traži toliko zahtevnu primenu agrotehnike poput drugih kultura. Orah ne traži mnogo vode, pre berbe dovoljna su samo dva ili tri prskanja preparatima, što ovu voćku čini pogodnom za gajenje na većim plantažama i s malim brojem radnika. Proizvodnja može da se odvija na različitim tipovima zemljišta i nadmorskim visinama. Orah trpi različite temperaturne intervale, zimu i do minus 25, pa nema problema sa mrazevima.

Bogunović, međutim, napominje da će proizvođači moći da računaju na zaradu samo ako samonikle orahe, kakvih je dobar broj u našim voćnjacima, zamene dobrom rodnom sortom kakve su "člendler" i "lara" i sve što treba od agrotehnike odrade na pravi način, a pre svega pripremu zemlje i sadnju. I posle svega toga treba čekati.

"Malo je interesovanje u suštini zato što je tu zarada na dugom štapu. Od podizanja zasada oraha prvi rod stiže treće-četvrte godine, a pun rod se dešava tek negde u desetoj godini. Znači, treba da budete spremni na jednu dugoročnu investiciju, prvo da ulažete, a tek u nekoj kasnijoj fazi da ubirate plodove svoga rada", kaže sagovornik Sputnjika.

To što imamo skoro dva miliona stabala oraha i što smo po tome peti u Evropi, mnogo je manje bitno i od toga koliko su stara ta stabla i koji su sortimenti u pitanju. Najbolji dokaz za to je što nemamo ustaljenu proizvodnju na koju koliko-toliko možemo da računamo.

"Nama proizvodnja oscilira od 10.000 do 25.000 tona, a to je velika oscilacija. To govori da nema toliko plantažnih zasada koliko je to više-manje proizvodnja organizovana na manjim površinama, neprimenjivanjem adekvatne agrotehnike. I prinos može da bude od 3,5 do 4,0 tone, a može i od 1,5 do 2,0 tona po hektaru. A to je velika razlika između 1,5 i 4,0 tona prinosa. Najveća razlika u ceni se ostvaruje upravo zbog sorti i onoga što tržište traži", objašnjava Bogunović.On napominje da je proizvodnja dobra kada se radi kako treba, ali da treba dosta vremena da proizvođač dočeka da stanete na zelenu granu. Orah počinje da rađa posle tri godine i to oko nekoliko kilograma po stablu, u sedmoj nešto više, a u desetoj dostigne pun rod od oko 4,0 tona po hektaru, što se smatra dobrim prinosom.

Kod drugih biljnih vrsta, kako kaže, u trećoj godini već prihodujete neka sredstva, a u sedmoj godini ste u punom rodu. I to je najveći problem što se naši ljudi ne odlučuju da uđu u taj rizik.

"Kao i u svemu, moraju da se prate trendovi i mora se biti spreman na duže čekanje, što kod nas nije baš tako česta situacija. Više se ljudi, na primer, opredeljuju za lešnik koji je zahvalniji u tom smislu. On brže dođe na rod, imate organizovanu proizvodnju, organizovan otkup", kaže stručnjak PKS.

Na napomenu da je i vek tih drugih vrsta znatno kraći od oraha, koji traje 60 godina a njegova puna eksploatacija je praktično pola veka, Bogunović kaže da je to tačno i da je na duge staze, uz spremnost da se čeka, to jako dobra investicija.

Svetska proizvodnja oraha poslednjih godina je gotovo udvostručena i u stalnom je porastu. Procenjuje se da iznosi oko 700.000 tona, a da polovinu toga proizvede Kina kao najveći proizvođač. Iza nje su SAD, a potom Iran, Čile, Turska, Ukrajina. Mesta na svetskom tržištu ima, tim pre što su Turska i još neki veći evropski izvoznici smanjili prodaju.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=27&nav_id=1608952

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31