Poslednje sumnje na slučajeve afričke kuge svinja bile su pre sedam dana u okolini Mladenovca i čekaju se rezultati, a u međuvremenu farmeri bi trebalo da preduzmu sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, rekao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS).Afrička kuga svinja nije opasna za ljude, ali spada u jaku ekonomsku bolest kod životinja i zbog ekonomskih šteta vrlo je bitno da se preduzmu sve mere za sprečavanje i nastanak ove bolesti", kaže Budimović.

Ova bolest do sada nije nikada ustanovljena u Srbiji, a velike štete već nanosi susednim zemljama - Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj. Od ove bolesti svinje se ne mogu zaštititi vakcinacijom, a vektori njenog širenja među životinjama su ptice i glodari koji učestvuju u prenošenju i na njih se ne može uticati.

"Mere se svode na higijenu, što manje kontakata među životinjama i ljudi sa drugih farmi", kaže Budimović i dodaje da se mora voditi borba protiv divljih glodara, kao i kontrolisati zapat divljih svinja.

U Srbiji je trenutno u proizvodnji oko tri miliona svinja, a godišnje ih se zakolje oko pet miliona.

"Šteta od ove bolesti može da bude i stopostotna u žarištima gde se otkrije, zato što je jedini način iskorenjivanja i lečenja eutanaziranje životinja i neškodljivo uklanjanje i zato je to vrlo opasna bolest", navodi Budimović.

U osmatranju i prijavljivanju bolesnih životinja ulogu imaju i lovci, ali oni ukoliko ne poštuju mere, smatra on, mogu biti i prenosioci jer su u kontaktu sa životinjama. Tokom proleća upravo zbog afričke kuge svinja populacija divljih svinja u Srbiji je izlovljavana, a Budimović kaže da je to jedna od metoda, ali ne može da bude trajna.

"To je dobro jer je smanjena populacija do granice koju predviđaju regulative, međutim, treba spustiti na najmanji mogući nivo kontakte i ljudi i životinja, i životinja međusobno", kaže Budimović.

U Srbiji se godišnje proizvede od 250.000 do 300.000 tona svinjskog mesa. Meso se proizvodi dovoljno za sopstvene potrebe, a prosečno po stanovniku se potroši 16 kilograma mesa, dok s prerađevinama potrošnja dostiže 40 kilograma. Za izvoz viškova svinjskog mesa postoje ugovori s Kinom i Hongkongom, dok se u Rusiju izvoze i prerađevine.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/220772/Africka-kuga-svinja-je-opasna-ekonomska-bolest.html

Povodom viših cena pojedinog povrća na tržištu, iako je sezona u jeku, npr. paradajza, ekipa RTS-a je razgovarala sa povtrarima u Tamnavi, koja je u valjevskom kraju poznata po povrtarstvu.ko 250 domaćinstava se u ubskom selu Sovljaku bavi povrtarstvom. Većina meštana se bavi plasteničkom proizvodnjom.Zadovoljni su ovom sezonom. Proizvodnja pojedinog povrća je manja ali je cena u odnosu na prethodne godine veća.

Božidar Marković smatra da su na to uticali vremenski uslovi i manjak radne snage. Drugi razlog za to ima Milisav Krstonošić.

"Krenu svi da rade paradajz pa sad krenu svi da ga ne rade", kaže Krstonošić i dodaje da je takva situacija i u okruženju. Navodi da na Kvantašu cena nije prelazila 150 dinara.

"Sad je tu nekih od 50 do 100 dinara, znači što se tiče tezge, marketa – tu trgovci zaračunavaju njihovu maržu", rekao je Krstonošić.

I povrtari iz Sovljaka, kao mali proizvođači, prilagođavaju se tržištu i promenljivim uslovima proizvodnje.

Kada bi imali veće, savremenije staklenike, proizvodnja bi bila stabilnija, a samim tim i cene prihvatljivije.

"Da u mom selu ima 200 plastenika, staklenika po jedan hektar i da svi rade taj paradajz, nikad se ne bi desilo u Beogradu da skoči cena na 150 dinara. U ovim sad uslovima kad se gaji, mora da bude i skuplje jer je mnogo veća muka", objašnjava Krstonošić.

Povrtari iz Sovljaka su zainteresovani za veću i savremeniju proizvodnju.

Za to su im potrebni dugoročni krediti države sa minimalnom kamatom, slično iskustvima u Holandiji. Onda bi, kažu, i povrće bilo jeftinije a moglo bi se dobro zaraditi i od izvoza.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3618086/povrtari-objasnjavaju-zasto-je-paradajz-ovog-leta-skup.html

Da najljuće paprike na svetu uspevaju i u Srbiji pokazao je Živojin Antić iz Ćuprije koji se već sedam godina uspešno bavi njihovom proizvodnjom. Seme ovih paprika Živojinu stiže sa različitih krajeva sveta i do sada su se sve sorte dobro pokazale, rod je čak i iznad proseka u odnosu na zemlje porekla.
Živojin Antić iz Ćuprije od 2013. godine proizvodi ljute paprike. Trenutno ima preko 250 različitih sorti ljutih paprika koje su stigle sa Filipina, Tajlanda, Trinidada i Tobaga, Kolumbije, Meksika, Amerike i sve su kako sam kaže u Pomoravlju rodile i iznad proseka u odnosu na zemlje porekla."Mnoštvo boja, oblika i raznovrsnosti daje mi mogućnost da svoju maštu i ljubav iskažem na različite načine jer kada imam mnogo vrsta paprika to je lepo i kada se vidi ali ipak najbitnije je što u meni budi izazov u zavisnosti od vrsta paprike, neke su niske, neke visoke , jedne se rade i tretiraju na jedan druge na drugi način. U Srbiji su najidealniji uslovi za proizvodnju paprike i paradajza. Recimo dobijem sortu iz Amerike koja rađa 15 plodova kod njih, a kod nas rodi od 50 do 70 paprika. Moj cilj je da ljudima pokažem ovu proizvodnju da ih zainteresujem i edukujem, pogotovu bih voleo da radim sa mladim ljudima da im pokažem da je naša zemlja plodna i da je treba koristiti u prave svrhe", rekao je Živojin Antić,povrtar,

Živojin Antić poslednjih godina obučava sve zainteresovane za proizvodnju i gajenje najljućih paprika na svetu a među njima je i dvadesetdevetogodišnji Tomislav iz Sombora.

"Ja sam počeo amaterski da pravim neku svoju baštu i pošto nisam imao znanja onda sam kucao i na You Tube-u šta me je zanimalo od tih tutorijala i tako sam i naišao na Živojina. Posle godinu dana sam ga se setio kada mi je i trebalo, otkrio sam njegovu stranicu a on je tamo napisao da traži nekoga da ga edukuje, ja sam se prijavio odmah. Ja već duže vreme proučavam zdravlje a sa njim je povezana hrana, pogotovu istražujem organsku i biohranu. Imam od dede zemlju koju planiram da iskoristim a možda jednog dana i proširim", kazao je Tomislav Videkonjić."Jedinica za merenje ljutine paprika je skovil. Sve naše paprike su ljutine do nekih maksimalno 40 hiljada skovila kao što je recimo vezenka koja od naših paprika ima najveću ljutinu za razliku do karoline riper koja je najljuća na svetu i koja ima i do dva miliona i 300 hiljada skovila. Ona je čak 60 puta ljuća od naše najljuće paprike", dodao je Živojin Antić.

Živojin u Ćupriji gaji preko 1000 različitih vrsta i sorti biljaka a među neobičnim povrćem našli su se i specifični po boji i obliku patlidžani koji nisu tipični za ovo podneblje a dobro uspevaju.

"Ja sam probao i putem tih društvenih mreža i prijatelja nabavio razne sorte plavog patlidžana. Imam i beo, i zelen, i žut i izdužen i takozvanu zebrinu koja je ljubičasto bela na pruge i to jeste dobra priča jer možemo kao i kod svih organskih sorti da vadimo seme i da sledeće godine ponovo sadimo", rekao je Živojin Antić.

Živojinu je cilj da pored edukacije svih zainteresovanih ljudi napravi ukrštanjem nove sorte ljutih paprika ali i ostalog povrća koje mu stiže sa različitih krajeva sveta.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/drustvo/najljuce-paprike-se-gaje-i-u-srbiji_1039033.html

"Ovo je usamljeni slučaj i posledica sklopa mnogih mikro ekoloških faktora, kaže za „Politiku” profesor Duško Brković sa Agronomskog fakulteta u Čačkuok se u srpskim voćnjacima sade šljive, maline i jabuke, jedan proizvođač iz Konjevića kod Čačka uspeo je odgaji bananu.

Kako prenosi agencija Rina, posle redovnog zalivanja, đubrenja i zaštite tokom zime biljke koju je bojažljivo iz saksije presadio u deo dvorišta obasjan suncem, ove godine prvo su se nazreli žuti pupoljci, a potom i mali plodovi. Na jednom stablu, kako se navodi, već ima četrdesetak banana, što je dočekano kao veliko iznenađenje.

Vest da u okolini Čačka uspeva ovo tropsko voće, koje u Srbiju najčešće stiže iz Ekvadora i Kolumbije, a raste u više od 150 svetskih država, zaintrigirala je javnost, ali ne i stručnjake. Tvrde da je banana iz čačanskog kraja rezultat klimatskih promena koje imaju tendenciju da menjaju biljni svet. Ali i da bismo u budućnosti možda mogli da očekujemo još uspešnih uzgajivača plodova koji do sada nisu bili karakteristični za ovo podneblje.

Da li je baš realno da ćemo, kako se navodi, na pijacama u budućnosti moći da kupujemo domaće banane, limun ili smokve jednakog kvaliteta kao iz uvoza?

Profesor Duško Brković, doktor bioloških nauka sa Agronomskog fakulteta u Čačku, za „Politiku” kaže da su takve prognoze ipak preterane, ali da je činjenica da globalne klimatske promene, porast temperature i vremenska kolebanja imaju uticaj na asortiman voća koje se može gajiti i u Srbiji.

– Ovo jeste prilično senzacionalno. Jer, proizvođač je uspeo da odgaji bananu, klasičnu suptropsku i tropsku biljku, na otvorenom prostoru. Prethodno je dve godine rasla u saksiji u kućnim uslovima. Ali, ovo je ipak usamljen slučaj i posledica sklopa mnogih mikroekoloških faktora – objašnjava profesor Brković. Pominje i drugo voće koje ranije nismo mogli da zamislimo u našim krajevima. Kaže da je, recimo, pre dvadesetak godina smokva u Srbiji bila „pojam”, ali da sada „već hvata maha”.

– Dosta se gaji. Najpre je počelo uzgajanje u baštama u gradovima, gde su manja klimatska temperaturna kolebanja, ali je sada već viđamo i u selima. Kao i limun, ili badem, koji zahteva topliju, mediteransku klimu. Temperature su u porastu, što pogoduje uzgoju tog voća – ističe naš sagovornik. Ipak, dodaje, o nekom većem uzgoju ili šansi za izvoz tropskog ili mediteranskog voća ne može biti reči, već samo o uzgajanju iz hobija u baštenskim uslovima. Sve drugo značilo bi drastične klimatske promene, gotovo kataklizmične, koje bi se odrazile na ljudsku i životinjsku populaciju, a kakve se ne predviđaju u skorijoj budućnosti.

– Takvo voće ne može da ima ni prinos ni ukus ni kvalitet kao tamo gde se masovno gaji jer je klima najpogodnija. To je odgovor zašto je naša malina takva kakva jeste i pravi srpski brend, jer je upravo ovde za nju najbolje podneblje – ističe Brković. Zvanična svetska istraživanja, objašnjava, pokazuju da su globalni porast temperature i kolebanja (amplitude) evidentni i da će biti sve učestaliji. Moguće je, dodaje, da će to sporadično i uticati na promene u asortimanu biljaka koje će se uzgajati u Srbiji. Pre svega voćnih kultura, i to po principu „ako komšiji uspeva limun, zašto da ne probam i ja”. Međutim, ne veruje da bismo i u ratarstvu mogli da pobegnemo od već postojećih kultura. Možda će samo neke od njih moći da se gaje na većim nadmorskim visinama. Pominje primer osnovne ratarske kulture – kukuruza, koji je poreklom iz Srednje Amerike, gde su temperature znatno više nego kod nas. U Srbiji se kukuruz najpre gajio izrazito u nizijskim predelima (Vojvodina, Pomoravlje, Stig…).

– Sada ga viđamo i na 800 ili 900 metara nadmorske visine i imao je rod. Ali ponovo se vraćamo na to da takav kukuruz ne može da se poredi sa onim u nižim predelima – kaže profesor Duško Brković.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/433769/Banana-uspeva-u-Cacku-ali-je-nece-biti-na-pijaci

Aleksandar Lukić ističe da je u kozarstvo ušao sa desetak grla, a danas u gazdinstvu ima četrdeset umatičenih. Ceo posao oko koza radi sa suprugom.
Mesečno preradi do 4000 litara mleka, što je sasvim dovoljno da se na tradicionalan način naprave pristojne količine više vrsta sireva, od dimljenih do onih sa začinskim biljem. Konkurencija nije problem, a državne subvencije od 7.000 dinara po grlu ističće da su redovne i neophodne.“Ne idemo na intenzivnu i veliku proizvodnju i razmišlajmo da jednog dana krenemo na organsku proizvodnju, jer nam nije važna profitabilnost, već gledamo da do te profitabilnosti dođemo na drugi način. Opstajemo tako što smo našli neki optimalan broj koji možemo da prodamo. Ko god ima veći broj grla, pa krene sa 50 do 100 grla koza, a nikada nisu držali koze, pa onda kada dođe velika količina mleka, daje se u bescenje na otkup”, rekla je Aleksandar Lukić.

Međutim, prethodnih godina otkupna cena kozijeg mleka bila je oko 60 dinara, dok je ove godine pala na 45 dinara za litar, a kozije meso je sve teže prodati.

“Jako slabo uzimaju jaretinu i pečenjare i sve ostale kafane. Jagnjetinu možete da prodate, ali je ovo postao veliki problem. Uglavnom većina grla ode za remont stada. Te godine, kada pravimo remont za zamenu grla, ove starije isključujemo i odlaze za našu ličnu potrošnju, uglavnom”, dodala je Lukić.

Lukić ističe da su strpljenje i umeće ključ svakog uspeha koji treba isplanirati, a da kozarstvo može biti i te kako solidna dopuna kućnog budžeta. Beograd, Novi Sad i Subotica su tržišta za sve njihove proizvode, ali se znatan broj proda sa kućnog praga.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/moze-li-se-ziveti-od-kozarstva_1033189.html

Industrijska konoplja nije nova kultura na našem podneblju i može se reći da je nepravedno zapostavljena. Za početak, važna informacija je da se konoplja može gajiti u celoj Srbiji i na skoro svim vrstama zemljišta.

- Za uzgoj konoplje pogodne su skoro sve vrste zemljišta, osim teških, glinovitih, kao i kiselih. Vojvodina je izuzetno pogodna za gajenje konoplje. U prilog tome govori činjenica da je u prvoj polovini 21. veka u Vojvodini bilo 40.000 ha pod industrijskom konopljom. Međutim, zahvaljujući njenoj prilagodljivosti može da se gaji na celoj teritoriji Srbije - objašnjava Maja Timotijević, predsednica Udruženja proizvođača i prerađivača alternativnih biljnih vrsta Konoplja iz Novog Sada.

Konoplja se može uspešno gajiti iza različitih preduseva, u pogledu kojih nema posebne zahteve. Bitno je da zemljište bude u dobroj kondiciji, bogato vlagom i hranljivim materijama. Međutim, konoplja se može uspešno gajiti i u monokulturi, dve do tri godine, bez značajnijeg smanjenja prinosa. Uslov je obilnije đubrenje stajnjakom, ali je potrebno obratiti pažnju na pojavu štetočina, pre svega - konopljinog buvača.

Sa druge strane, konoplja ima velike zahteve u pogledu obrade zemljišta, što proizlazi iz njenih bioloških osobina - relativno slabo razvijenog korenovog sistema i velikog prinosa nadzemne mase u kratkom periodu. Za uspešno gajenje neophodno je da predsetvena priprema zemljišta bude izvedena veoma kvalitetno, velike dubine između 25-50cm. Zemljište nakon obrade mora biti ravno, bez korova mrvičaste strukture, jer se samo tako obezbeđuje ujednačeno nicanje porasta.

Termin setve konoplje je u periodu od polovine aprila do polovine maja, u zavisnosti od toga zbog čega se konoplja uzgaja. Za gajenje konoplje radi vlakana ili cveta, pogodna je setva polovinom aprila, a žetva je polovinom avgusta. Ukoliko se konoplja gaji radi proizvodnje zrna, optimalan termin setve je kraj aprila do polovine maja. Setva nakon prvog maja preporučuje se ukoliko se konoplja seje radi zrna žitnom sejačicom na međuredni razmak od 25 cm, sa razmakom od 2,5 cm između biljaka. Gusta ili kasnija setva utiče da biljke budu nižeg rasta i manje debljine. Dubina setve ne bi trebalo da prelazi 3 cm.

Potrebna količina semena takođe zavisi od svrhe gajenja:

- za zrno 20-25kg/ha
- za cvet 10-15kg/ha
- za stabljiku 40-50kg/ha

Kod guste setve (međuredni razmak od 12,5-25 cm), nije potreban ulazak mehanizacije na parcelu iz razloga što gust usev uspešno uguši korov. Kod guste sadnje, biljke su tanke i visoke sa kratkim granama u gornjoj visini stabla.

Kod širokoredne setve (međuredni razmak od 50-70 cm) radi uništavanja korova i poboljšanja vazdušnog režima zemljišta u zoni korenovog sistema biljaka, potrebno je izvršiti bar jedno međuredno špartanje. Špartanje je potrebno obaviti do faze kada mehanizacija neće oštetiti biljke.

Ukoliko je setva izvršena u široke redove potrebno je izvršiti odsecanje vrhova (piniciranje) i to kada su biljke visine 30-50 cm. Piniciranje podrazumeva da se porast jednostavno pokosi podignutom traktorskom kosom, tako da se skinu samo vrhovi biljaka. Ovom merom se potencira grananje i na svakoj biljci dobije se 2-6 produktivnih grana. Na ovaj način se bez smanjenja prinosa cveta ili zrna postiže manja visina biljaka, grane su tanje i lakše za žetvu.

Konoplja se sa aspekta poljoprivrednih mašina svrstava u kategoriju specijalnih kultura. Gaji se na malim površinama i teži se primeni mašina koje se koriste za masovne kulture. Zbog male potražnje za njima, mašine specijalizovane za konoplju su veoma skupe.

Ukoliko je žetva veoma rana, prinos stabla je veći, dok sa sazrevanjem zrna prinos stabla polako opada dok prinos vlakna ostaje stabilan, tako da je procenat vlakana veći u kasnijim žetvama. Optimalno vreme za žetvu konoplje za vlakno u našim uslovima je sredina avgusta.

Specifičnost žetve konoplje za zrno je njeno izvođenje aksijalnim kombajnom, jer on ima bubnjeve u pravcu kretanja, pa ne dolazi do zamotavanja vlakana na kombajnu. Za branje cveta potreban je berač, specijalna mašina za konoplju. Kod proizvodnje zrna prinos je veći sa kasnijom setvom, tako da je optimalno vreme žetve otprilike 40 dana nakon punog cvetanja biljaka, tj. polovina septembra. Žetva treba da bude izvršena tokom 4-5 dana oko optimalnog datuma zrelosti zrna.

Tradicionalni metod žetve primenjuje se kod šireg razmaka (oko 70 cm), ukoliko se biljke ne piniciraju dobijaju se robusne razgranate biljke visine i do četiri metra.

Udruženje Konoplja okuplja proizvođače na godišnjem nivou i ove godine je učlanjeno oko 60 proizvođača. Površine na kojima proizvode su male, oko jedan do dva hektara, što je uobičajeno kada se počinje sa novom kulturom. Upravo manje površine se i savetuju za početak, kako bi proizvođači sagledali ceo proces proizvodnje.

- Minimalna površina za gajenje konoplje je 0,5 ha. Prinos konoplje je različit, u zavisnosti da li je ona sejana za cvet, za zrno ili stabljiku. U prinos zrna bude 300-1000kg/ha, suvog cveta 200-1000kg/ha, a stabljike 8-10t/ha. Naravno ako se gaji za cvet, prinos zrna je manji i obrnuto. Cela biljka konoplje može da se iskoristi, i šteta je što mi u Srbiji do sada nismo imali mašine za preradu stabljke. Ima nekih naznaka, da će u budućnosti to biti sve interesantnija sirovina, pa se i interesovanje povećava za izgradnju mašina za preradu - objašnjava Timotijević.

Iskustvo Maje Timotijević pokazuje da zainteresovanost za ovu biljku raste iz dana u dan. Kada je Udruženje osnovano, 2015. godine u celoj Srbiji gajeno je oko 60 ha konoplje. Ove godine očekuju povećanje površina i veću zainteresovanost. Pa tako, prošle godine je bilo oko 400 ha, a ove godine očekuje se i do 800 ha.

- Ekonomska isplativost konoplje je pitanje za koje je nezahvalno dati odgovor - kaže Timotijević.
Opšta računica po njenim rečima može da bude da se isplati tri puta više nego kukuruz. Ono što je tačno je da je priča o milionskoj zaradi po hektaru nerealna, jer u Srbiji niti imamo sorte koje su pogodne za pravljenje CBD ulja visoke koncentracije, niti imamo pravno regulisanu ovu vrstu proizvodnje.

Nakon Udruženja, 2016. godine, osnovana je i Poljoprivredna Zadruga Konoplja. Poljoprivredna Zadruga sa članovima potpisuje ugovore o otkupu, te prerađuje konoplju i plasira svoje gotove proizvode na tržište Srbije pod brendom GRAMINA. Trenutno imaju oko 15 svojih proizvoda, koji poseduju sve potrebne sertifikate, kako bi mogli da se prodaju na tržištu.

Izvor:

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević posetio je plantažu trešanja Zemljoradničke zadruge Agrodunav u Karavukovu, koja je jedan od najboljih primera intenzivne proizvodnje voća u Vojvodini.
Sve je počelo sa oglednim poljem trešnje na jednom hektaru godina pre šest godina, dok danas Zemljoradnička zadruga Agrodunav ima četvorogodišnji zasad trešnje na deset hektara i mladi voćnjak na još deset hektara. Proizvodnja trešnje je ratarsku proizvodnju stavila u drugi plan, jer ovde se proizvodi trešnja evropskog kvaliteta koja lako pronalazi put do kupca.

"Zadovoljstvo mi je što smo danas upravo ovde na parcelama Agrodunav Karavukova, da odavde pošaljemo jednu jasnu poruku kako može da se intenzivnim bavljenjem poljoprivredom, u ovom slučaju voćarstvom, postigne dovoljan nivo dohodka po jedinici površine po hektaru i na taj način ostvari profit", rekao je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu,

Mi smo za ovih nekoliko zadnjih godina prve parcele su ovde podignute 2016. godine pod trešnjom, 2018. imamo nove zasade i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu je sve vreme podržao finansijski podizanje ovih zasada.

"Zadruga iz Karavukova je jedan primer kako se i kod nas može proizvoditi kvalitetno, a ono što je još bitnije kako je zadruga uspela da promeni strukturu proizvodnje. Poznata ratarska zadruga koja je pre par godina ušla u proizvodnju trešanja, sad šire posede. Mi ovo što smo danas videli je za svaki respekt", izjavio je Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Sorte Regina, Kordia i Ferovia pokazale su se kao veoma rodne, ali uz svu primenu agrotehnike. Zbog previše kiše ova godina i nije jedna od najboljih, ali ipak.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/primer-iz-karavukova-vocarstvo-se-isplati_1028940.html

Zbog propisa i zakona koji su zastupljeni u Evropskoj uniji, stočari u Srbiji moraće da se prilagode novim tehnologijama u živinarstvu.

- U živinarstvu su se ranije kokoši nosilje uzgajale u klasičnim konvencionalnim kavezima. To su bili mali kavezi u kojima se uzgajalo pet koka nosilja. Međutim, oni su sada zabranjeni u Evropskoj uniji. Od 1. januara 2021. biće zabranjeni i kod nas. Naši proizvođači se već sada polako prilagođavaju i kupuju nove kavezne sisteme - kaže Mirjana Đukić Stojčić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prelazak na nove sisteme uslovljava i kupovinu nove opreme i prilagođavanje novim tehnologijama. Reč je o posebnim hranilicama, pojilicama i svemu onom što nemaju klasični konvencionalni kavezi. Đukić Stojčić objašnjava i da je vaoma važan IT sektor u stočarstvu, kao način bržeg i boljeg razvoja ove grane poljoprivrede.

- Danas se preko telefona može pratiti cela proizvodnja, od vlažnosti vazduha temperature, ugljen-dioksida do posmatranja životinja preko kamera, što je već i dostupno - dodala je Mirjana Đukić Stojčić.

Kao veliku prednost navodi to što se kroz ovakav sistem praćenja proizvodnje, i kroz senzore koji se postavljaju u objekte, mogu pratiti ambijentalni uslovi i ponašanje životinja i njihovo zdravlje.

Komunikacija stručnjaka i stočara, po njenom mišljenju, izuzetno je važna za razvoj stočarstva, jer proizvođači mogu da dobiju korisne savete.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2542947/zivinari-ce-morati-da-se-prilagode-pravilima-eu-tradicionalni-kavezi-bice-zabranjeni

Osim toga što je zdrav, praziluk je i veoma lak za gajenje. Može da se gaji na dva načina: direktnom setvom semena na stalno mesto i proizvodnjom iz rasada.

Kod nas se najviše gaji praziluk iz rasada za zimsku potrošnju, pri čemu se prvo proizvede rasad u otvorenoj leji. Setva se obavlja u maju i junu, a norma setve treba da bude 8-10 grama semena na m2. Rasađivanje rasada na stalno mesto obavlja se u julu ili avgustu, tačnije kada rasad ima tri do četiri lista i dostigne visinu od 15 do 20 cm.

Pre setve semena izvuku se redovi u leji na razmak od 10 cm (red od reda), a seme se rasporedi na razmak od tri do četiri centimetra unutar reda. Po setvi leju treba povaljati i obaviti zalivanje fungicidom i insekticidom (3-5 litara rastvora na m2).

Rasad se u narednom periodu, odnosno do prenošenja na njivu na konačan razmak, štiti od bolesti i insekata. Pre prenošenja rasada na parcelu potrebno je uraditi analizu zemljišta da se utvrdi pH zemljišta, sadržaj humusa, P i K. Optimalna pH (H2O) zemljišta za uzgoj praziluka je 6 do 7.

Razmak redova na parceli treba da bude 30-40 cm, a unutar reda 15 cm, dok dubina sadnje treba da iznosi 10-15 cm, zavisno od zemljišta. Nega presađenog praziluka u narednom periodu se ogleda u sledećem: međuredna obrada i nagrtanje zemlje uz biljke da se dobije duže belo lažno stablo, zaštita od bolesti i insekata i prihrana i navodnjavanje.

Tržište zahteva dužu i deblju stabljiku, debljina lažnog stabla treba da bude najmanje 10 mm. Praziluk sađen na njivu krajem juna i početkom jula vadi se od oktobra, pa do kraja aprila, zavisno od mesta uzgoja i potrebe tržišta. Kod nas su male parcele gde se uzgaja praziluk, pa se vadi ručno ili kopačem krompira.

Prinos praziluka se kreće zavisno od sorte i kvaliteta zemljišta između 30-50 t/ha. Praziluk se u skladištu čuva na 0C do -10C, a vlažnost treba da iznosi 80-85%. Za ishranu kod praziluka se koriste listovi i lažna lukovica.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2510330/prinos-praziluka-zavisi-od-sorte-trziste-trazi-duzu-i-deblju-stabljiku

Uzgoj trešnje je jedan od najzahtevnijih poslova u voćarstvu. Kao i drugi plodovi kao što su kivi, breskva ili šljiva i kod trešnje plodovi mogu pretrpeti značajne negativne efekte od prekomernih padavina, koje se sve češće javljaju u drugoj dekadi maja. Vodeći međunarodni igrač u sektoru tehničkih tekstila za poljoprivredu ARRIGONI, predlaže nova rešenja koja unapređuju prakse uzgoja. Štaviše, on kombinuje mogućnost zaštite useva od napada štetnih insekata kao što je zastrašujuća Drosophila Suzuki i druge vrste, a i ujedno štiti plodove od kiše.
„Do sada štete od kiše na trešnjama bile su sprečavane pomoću plastičnih omotača. U nekoliko slučajeva ovo rešenje daje zadovoljavajuće rezultate. Međutim, to nije 100% efektivno. To je zbog činjenice jer je ovaj materijal potpuno „vodootporan“. Ovakva folija smanjuje prolaz zraka sunca što utiče na povećanu vlagu i izmenjenu mikroklimu voćnjaka“objašnjava Giuseppe Netti, agronom iz Arrigonija i dodaje, da su posledice oštećenje ili smanjenje roda i da takva folija može prouzrokovati ozbiljne štete na konstrukciji u slučaju jakih vetrova. Istraživanje Arrigonija je dovelo do novog inovativnog proizvoda: PROTECTA.
Ovo je novi koncept pokrivenosti koji garantuje višestruke prednosti: smanjenje procenta protoka vode, održavanje dovoljnog protoka vazduha i dobra mikroklima, visoka mehanička čvrstoća, trajnost folije (preko 6 godina u Italiji), grad, vetar, mraz i zaštita od sunca.
PROTECTA je napravljena od visoko otpornog ARLENE HT monofilamenta i sadrži specijalne aditive koji povećavaju njegovu izdržljivost i pogoduju klizanju kiše izvan redova. Nastala mrežasta tkanina je veoma gusta (39 niti po kvadratnom centimetru), što omogućava da se rastvori i smanji prolaz vode za oko
90%. Da bi se kombinovale prednosti bezbedne zaštite od kiše sa prednostima isključivanja najinvazivnijih vrsta insekata iz voćnjaka, Arrigoni je takođe razvio PROTECTA SISTEM. U ovom slučaju, tkanina otporna na kišu je dopunjena bočnom zaštitom koju obezbeđuju BIORETE otvore koji su efikasni u sprečavanju
štetnih insekata da dođu do useva i prouzrokuju štetu u voćnjaku. Sistem zaštite od insekata smanjuje potrebu za pesticidima sa rešenjima koja uspevaju da se suprotstave napadima Drosophila Suzuki i drugih štetnih insekata.

"Ovim visoko tehnološkim predlozima kombinovali smo veliku jednostavnost instalacije i sakupljanja folije“, zaključuje Netti.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31