Ako volite da radite u bašti ili ako posedujete plastenik, gajenje blitve će predstavljati pravo zadovoljstvo, kako zbog njene jednostavnosti tako i zbog njenih veoma korisnih i hranljivih sastojaka u svakodnevnoj ishrani.U ljudskoj ishrani koristi se lišće blitve.Ono je ukusno, hranljivo i upotrebljava se na isti način kao i spanać a lisne drške kao špargla i karfiol. Može se koristiti tokom cele vegetacije sistemom odabiranja listova.Listovi blitve su odličan izvor antioksidanasa i vitamina C (na 100 g obezbeđuje 33% preporučene dnevne količine). Blitva je bogata i kompleksom vitamina B, kao što su folati, nijacin, vitamin B6, tiamin i panotenska kiseline. Bogata je i vitamimom A i njegovim prekursorima, antiokdsidantima kao što su beta-karotin, lutein i zeaksantin. Bogat je mineralima kao što su bakar, kalcijum, natrijum, kalijum, gvožđe, mangan, koji igraju značajnu ulogu u kontroli krcnog pritiska, formiranju antioksidantnog enzime superoksid-dismutaze, kao i za formiranje crvenih krvnih zrnaca i ćelijsku oksidaciju. Interesantno je da je blitva i izvor omega-masnih kiselina. Smatra se da redobno konzumiranje blitve pomaže prevenciji osteoporoze, anemije usled manjka gvožđa, nedostatka vitamina A, kao i u prevenciji kardiovaskularnih bolesti i raka debelog creva.Otpornost blitve na zimu omogućava nam da je posejemo u jesen ili krajem leta. Tako se i kasnije tokom godine zdravi i kvalitetni listovi blitve, mogu se koristiti se za ishranu ljudi na razne načine. Postoje dva botanička varijeteta: lisnata blitva sa listovima od svetlozelene do tamnozelene boje, i rebrastva blitva sa izraženim lisnim drškama. Ovo vreme je idealno za blitvu. Ona se može sejati sukcesivno od februara do jula, na dubini 2-4 cm sa 10-20 g semena na 10 m. Seme klija na temperaturi od 3 do 4°C, dok je optimalna za razvoj biljke 18-25 °C. Gaji se na rastojanju između redova od 20-35 cm i u redu 5-30 cm.Najbolje uspeva na srednje teškom, plodnom zemljištu. U bašti se đubri sa 20-30 kg stajnjaka i sa 50-80 kg NPK (15:15:15) đubriva, a u biobašti sa 15-20 kg komposta na 10 m². Dve trećine đubriva daju se pred setvu, a trećina za prihranjivanje kada je u fazi 6-8 listova. Blitva se obavezno mora zalivati u vreme suše da bi listovi bili sočniji a i po potrebi se vrši okopavanje.Blitva se bere otkidanjem dva do tri spoljna lista rozete tokom 2-3 meseca. Zavisno od sorte (lukulus, lionska i dr.) ostvaruje se prinos od 30-60 kg na 10 m. Salata od blitve Sastojci 2 veze blitve 4 struka mladog crnog luka ½ kašičice soli2 kasike maslinovog ulja 1 kašika jabukovog sirćeta ili limunovog soka Priprema Blitvu dobro operite i barite u sudu bez vode 10 minuta. Ocedite višak tečnosti i začinite salatu. Ukrasite po želji – peršun, neven…

PRILOG OD BLITVE Sastojci • 350-400g obarene blitve • 30g brašna • 2-3 čena belog luka • 200-250 ml mleka • so po ukusu • ulje Priprema: Blitvu očistiti i oprati. Blitvu kuvati dok u potpunosti ne omekša. Kada se ohladi sitno je iseći. Kada se zagreje ulje sipati brašno i posle nekoliko sekundi dodati luk pa pustiti da se brašno blago uprži i dobije boju. Dodati blitvu, promešati pa naliti sa mlekom. Kuvati dok se masa ne zgusne. Posoliti i poslužiti toplo. Po želji doliti još mleka ako procenite da je suviše gusto.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Najveći proizvođač šipka ili divlje ruže u svetu je Čile. Međutim, otkupljivači iz evropskih zemalja više su zainteresovani za organski, uzgajani šipak iz nešeg regiona, jer je tri puta bolji kvalitet i procenat aktivnih materija.

Srbija bi značajno mogla da uveća izvoz organskog šipka, a upravo ovih dana u toku je berba plodova ove biljke neobično zahvalne za uzgoj.

Karolj Fekete iz Novog Kneževca je u svojih 69 godina jedan od najvećih odgajivača organskog šipka u Srbiji.

Plantaža se prostire na ukupno 50 hektara i trenutno je u toku ubiranje ploda. Reč je o mladim zasadima, starim četiri godine i prinos je oko jedne i po tone po hektaru.

Sva proizvodnja je namenjena za izvoz, a najviše se koristi za farmaceutsku i prehrambenu industriju.

- To su sve sorte koje koristim, to su obogaćeni C-vitaminom i pektinima su jako bogate i to prerađivačka industrija traži - kaže Karolj Fekete.

Šipak se bere mašinski posebnim beračem poljskog konstruktora koji u rednom prolazu skida plod samo s jedne strane biljke. Dnevno se može obrati oko dva i po hektara.

- Ne sme da se ide brzo i ne sme ni da se pojača vibracija zato što onda mlati, znači onda faktički gubimo višegodišnji rod. Kod mašine je dobro to što može sama sebe da pomera - opisuje branje šipka traktorista Ištvan Fazekaš.

Kod organske proizvodnje šipka nema đubrenja zemljišta i upotrebe pesticida ili herbicida. Nije potrebno ni zalivati zasade.

- Idemo na intenzivnu proizvodnju kod svake kulture, međutim, ovde samo što surovije! Zahvalna je ona za dobro zemljište, ali izuzetno dobro podnosi i surove uslove, lošije tipove, petu-šestu klasu. Izuzetno dobro može da rodi -ukazuje Karolj Fekete.

Evropski otkupljivači organskog šipka očekuju značajno povećanje ove proizvodnje iz Srbije. Stimuliše se osnivanje ovakvih plantaža, a obezbeđen je i sadni materijal odgovarajućih sorti.

Početno ulaganje po hektaru je oko 1.000 EUR.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3004834/pocetna-ulaganja-u-uzgoj-sipka-1000-eur-po-hektaru-otvara-se-trziste

Usev koji koristi aeroponsku metodu oslanja se na maglu i vazduh, a ne na tlo.To je inventivan način da se izbegnu agregati koji su potrebni tradicionalnim poljoprivrednim metodama. Svaka biljka kroz špric prima vlagu bogatu hranjivim sastojcima, a specijalizovani raspršivači orošavaju koren biljke specijalnim tečnostima.

Seme biljke se stavlja u malene posude od stiropora, koje su izložene svetlosti i orošavanju i koje drže stabljiku i koren u jednom mestu, dok biljka raste. Ovakva praksa omogućava uzgajivačima da stvore fleksibilnu, pokretnu baštu gde god požele, piše Energetski portal.Aeroponika je tehnika koja služi kao metoda održivog uzgajanja sopstvene bašte, kako za poljoprivrednike tako i za baštovane, koji na ovaj način mogu lako da upravljaju svojim usevima. To je metoda koja daje zdravije, punije biljke za koje nije potrebno puno napora da se uberu. Takođe je efikasna alternativa za one koji žele da štede na vodi.

Aeroponika ne zahteva đubriva ili pesticide, tako da je korisnija za životnu sredinu i finansije.

Ona omogućava korenu svake biljke da ima dovoljno kiseonika i hranljivih sastojaka. Tradicionalna poljoprivredna metoda koristi zemlju za proizvodnju useva tokom dužeg perioda, pa iako mnoge biljke mogu preživeti na ovaj način, ipak je lakše kada imaju prostora za disanje.

Pored toga, hranu mogu primati direktno, a ne putem tla. Biljke brzo sazrevaju i postaju zdravije. Budući da aeroponika zahteva malo prostora, lakše je obrađivati nekoliko biljaka odjednom. Ova alternativna praksa dovodi do većih prinosa koji izgledaju sjajno i imaju dobar ukus.

Ovakav proces uzgajanja može povećati rast biljke i do 30 odsto u odnosu na tradicionalne metode.

Oni koji slede tradicionalne poljoprivredne metode moraju svako proleće obrađivati i saditi useve, što nije uvek lako. Mnogi farmeri se često suočavaju sa glavoboljama kada moraju da se izbore sa nepredviđenim okolnostimaa poput neodgovarajuće opreme ili lošeg vremena.

Teško je upravljati istim parcelama tokom svake sezone zbog različitih vremenskih uslova, pa na kraju zemljište može postati i neupotrebljivo.

Aeroponski uzgajivači nemaju mnogo muka, osim brige o svojim usevima. Po potrebi dovoljno je zameniti stare biljke novim – nema muka i razmišljanja o eventualnim problemima sa zemljištem. Jednostavno sakupljaju prinos i kad je potrebno, ponovo ga zasade. Na ovaj način moguće je održavati useve tokom svake sezone, a berba postaje manje komplikovana i pristupačnija.

Tradicionalne metode sadnje oslanjaju se na prekomernu upotrebu vode za tokom uzgoja i održavanje useva. Aeroponska postavka ne zahteva gotovo nikakvu potrošnju i može smanjiti upotrebu vode za 98 odsto kada se na odgovarajući način održava – to je zato što aeroponskim biljkama treba samo magla i vazduh da bi uspevale.

Pozitivan ishod je gotovo nepostojeći otpad koji se dobija od tečnosti.

Iako aeroponika stvara mnoge prednosti za poljoprivrednike, nije bez grešaka.

Pošto tradicionalne poljoprivredne metode postoje vekovima, uzgajivačima je postalo lakše da pronađu alternativne načine za sadnju i razvoj svojih useva.

Mana ove metode je da nema mnogo fleksibilnosti sa aeroponskim tehnikama. Neophodno je imati specijalizovanu i skupu postavku za održavanje pravilnog rasta biljaka. Ova metoda, takođe, zahteva konstantan nadzor.

Oni koji znaju mnogo o aeroponici možda će moći da naprave svoj sistem pomoću "uradi sam" metoda. Ovaj poduhvat vas ne bi koštao više od nekoliko stotina evra, ali nemoguće ga je osposobiti ukoliko niste dobro naoružani znanjem. Kao rezultat toga, uobičajeno je da početnici kupuju već gotove aeroponske postavke. Ta oprema bi, uz modifikacije, mogla na kraju koštati i više od 10.000 evra.

Iako je to manje nego što bi koštala kupovina i izgradnja farme, treba da se uzme u obzir da mnogi mali poljoprivrednici i baštovani nemaju tolika sredstva na raspolaganju.

Još jedna stvar koja je neophodna je i dovoljno unutrašnjeg prostora za smeštaj biljaka tokom cele godine. Aeroponski poljoprivrednik mora da obrati pažnju na sitne detalje. Iako ovaj proces automatski uzgaja biljke – tu se krije još mnogo toga. Morate konstantno da nadgledate i održavate pH vrednost svake biljke, da pazite na rast buđi i pojavu gljivica zbog stalne vlage.

U početku, može biti nezgodno shvatiti koliko biljaka hrane treba da primi, pa zbog toga stručnjaci preporučuju početnicima da se dobro informišu. U teoriji bi sve biljke mogle da se gaje ovom metodom ali su to najčešće začinske biljke, paradajz i zelena salata.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=09&dd=11&nav_id=1731401

Početkom aprila meseca, Agroklub je pisao o uzgoju paradajza naopako. Ova metoda posebno je prigodna za određene sorte povrća, poput krastavaca, čili papričica, paprike i paradajza čerija, koja je jedna od najboljih vrsta za ovakav uzgoj. Ukoliko imate ograničen prostor za povrtarstvo ili ga uopšte nemate - ovo može biti dobra opcija za vas.Koristite kantu ili kofu zapremine oko pet litara. Pažljivo isecite otvor na dnu pomoću oštrog noža ili još bolje, skalpela. Rupa treba da bude prečnika oko sedam centimetara. Za bolje cirkulisanje vazduha i drenažu, na dnu kante možete izbušiti oko šest malih rupa.Izrežite komadić mreže koja se koristi na prozorima kao zaštita od insekatata, presavijte je i zasecite u obliku slova V. U ovu svrhu možete koristiti i filter za kafu. Mrežu zalepite na dno kante pomoću izolir trake. Kroz rupu i mrežicu pažljivo provucite biljku iz rasada pazeći da ne oštetite korenje. U kantu sipajte deo supstrata, malo ga sabijte oko biljke te dodajte ostatak. Zakačite na mesto sa puno sunca na kom možete lako doći do biljke. Ovo su bile instrukcije portala ruralsprout.

Pošto mi se to jako dopalo, a činilo mi se jednostavnim, rešila sam da probam, pa sam odmah u narednih nekoliko dana, nabavila rasad čerija, našla neku staru kantu i postupila po uputstvu.Sve su mačke naopačke, a i poneki čeri!  Kako to sve 'naopačke' uraditi, moja ideja bila je da stavim kantu na krajevima dva bloka, tako da je slobodan središnji deo kante, da bih između mogla da provučem sadnicu, koja bi tako stajala naopako, dok bi ja polako sipala zemlju u posudu. Koristila sam upravo plastičnu mrežu za komarce, jer mi je delovala kao čvršća i sigurnija opcija, koju sam izrezala i zalepila na dno kante.Imala sam malo problema oko provlačenja sadnice čerija kroz rasečenu mrežicu, pa sam je makazama proširila, što se ipak nije pokazalo kao najpametnije. Ali, to sam već nekako popravila. Takođe, umesto unutra, mrežicu sam zalepila spolja, jer se zbog vlažnosti zemlje traka kojom je mrežica bila zalepljena unutar kante brzo odlepljivala.Za zemlju, koristila sam plasteničku, odnosno fino izfreziranu - rastresitu, sa već dodatim stajskim đubrivom. Nema potrebe puniti kantu zemljom do kraja, pa čak ni do pola, jer treba imati na umu da voda kojom zalivate treba da dođe do biljke, koja je u ovom slučaju, 'na kraju puta'. Takođe, korov koji bude rastao, možete vrlo lako iščupati i posle izvesnog vremena, više neće ni rasti.Prvo sam kantu sa čerijem zakačila za konstrukciju u plasteniku, da bi se bolje primilo, zbog toplote i ne velikih oscilacija u temperaturama. Moram da priznam da je paradajz u početku malo bolovao, pa je dobio tretman bordovskom čorbom i redovno zalivanje.

Kad se lepo primio i sve više rastao, premestila sam ga na terasu i zakačila za gredu krova. Nastavio je da napreduje, a sama stabljika i sve grane zapravo su rasle ka gore, tražeći svetlost. Međutim, kako u mom kraju duvaju jaki vetrovi, u jednom trenutku, jedan jači je slomio glavnu granu, ali nisam očajavala, već sam je podigla i zalepila običnom trakom koju koriste moleri za kantu i paradajz je nastavio da plodonosi bez bolovanja. Ubrzo sam imala nekoliko crvenih plodova. Zaperaka, mnogo i nema, pa ovo nije veliki posao oko njega. Tokom avgusta sam, zbog nekih radova na kući, bila prinuđena da ga premestim i nisam imala gde da ga zakačim, osim, verovali ili ne, u sobu i to za šipku za zgibove koju je moj muž odvajkada ušrafio u plafon.Promenom ambijenta, moj naopaki čeri je počeo da buja vidno svaki dan. Ubrzo sam morala da ga dekaptiram, i dalje to radim jer izbija sa novim granama gde god može, a plodovi su se razvijali u velikom broju. Ovih dana planiram 'veliku' berbu.Dakle, moguće je čeri uzgajati naopačke! Važno je da obezbedite dobru smešu zemlje, da redovno zalivate i poučeni mojim iskustvom, obezbedite pravi ambijent u kom će se dobro razvijati. To ne mora da bude soba, ali je važno da ga stavite na neko skrovitije mesto, zaštićeno od vetra, ali i od jakog i direktnog sunca i naravno, pazite da vam ptice 'ne ukradu' prve stlatke plodove.

Izvor:https://www.agroklub.rs/agro-hobi/uzgajajte-ceri-naopacke-moguce-je/62706/

Uzgoj ekstremno ljutih paprika u Srbiji nema dugu tradiciju. Zaječarac Boban Filipović pre desetak godina počeo je proizvodnju različitih sorti papričica sa svih kontinenata i meridijana.Karolina riper, najljuća paprika na svetu, četrdeset puta je ljuća od najljuće koja može na našim pijacama da se kupi.Ljute papričice koje Boban Filipović uzgaja u Zaječaru poreklom su sa Trinidada, iz Indije, Tajlanda.

Kaže da je običnom čoveku neshvatljiv stepen ljutine njegovih proizvoda jer se prilikom mirisanja u jednoj sekundi preznojite.

„Prilikom berbe je okej, nema nikakvih problema, ali kad vadim seme onda moram da dodirujem unutrašnjost paprike i seme i to ume da bude jako ljuto. I danima, danima bride ruke i kada se pipnem slučajno negde po telu to takođe gori, ali kažu da je to zdravo za kosti tako da ne žalim se puno“, priča Boban Filipović, uzgajivač ljutih paprika.Za proizvodnju ljute paprike potrebna je pre svega ljubav, dobra volja i puno rada. Boban kaže da mu je ovo trenutno hobi, ali i dodatni izvor prihoda.

„Papriku ne prodajem, prodajem samo seme. Od paprike pravim sos, uglavnom koristim nešto ja, nešto poklanjam prijateljima, seme prodajem preko interneta, ali ako bi se proširila ta proizvodnja, ovde ima par ari i nekih trista kanti u kojima gajim paprike, ako bi se to proširilo i tako dalje, postoji mogućnost da čovek i živi od toga“, objašnjava Boban i dodaje da deset semenki košta između dva i četiri evra.

Paprikama se daju egzotična imena, karolina riper, rokoto, ekvadorijan braun, ali kako Boban kaže, ipak je to samo paprika iako su retki oni koji se usuđuju da je probaju.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4069606/ljute-papricice-zajecar.html

Poljoprivrednici Pomoravlja, Resave i Levča vraćaju na njive suncokret, i ove godine je zasejan na 4.000 hektara a površine se svake godine povećavaju, izjavio je stručni savetodavalac za ratarstvo Poljoprivredno-stručne savetodavne službe (PSSS) za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

- Mi smo u poseldnjih 10 godina uspeli da proizvođače ubedimo da vrate suncokret na naša polja, jer je uz to što ovde dobro uspeva i izvanredan predusev, posebno pšenici - rekao je Simić na Danima polja suncokreta i soje, održanom na imanju Radiše Radisavljevića iz Medveđe kod Despotovca.

Nekad se suncokret gajio na društvenim imanjima, a kod individualnih poljoprivrednika manje, objasnio je Simić i dodao da će uskoro početi žetva suncokreta i u ovom kraju.

PSSS Jagodine svake godine organizuje Dane polja suncokreta i soje "kako bi zainteresovanim poljoprivrednicima pokazala nove hibride i sorte na oglednim poljoma".

Ove godine na ogledim poljima je 15 sorti suncokreta i 11 sorti soje, "soja je u izvanrednom stanju", dodao je Simić.

Radisavljević, koji je višegodišnji rekorder u Srbiji u uzgoju žitarica i industrijskog bilja, ove godine pod suncokretom ima 25 hektara, četiri hektara pod sojom i 20 hektara pod kukruzom. Obrađuje, kako je sam rekao, 65 hektara zemlje.

Ova godina je bila kišna i soja će dati dobre prinose, tri do četiri tona, ali suncokretu ne godi veliki broj kišnih dana i suncokret će biti na nivou proseka, ocenio je Radisavljević.

On se plaši da će "kape suncokreta, koje su se povile, zadržati vodu i može doći do bolesti".

Proizvođači suncokreta u Pomoravlju, čulo se na ovoj manifestaciji, nisu zadovoljni ponuđenom otkupnom cenom suncokreta, akontnom cenom od 29,5 dinara. Oni ocenjuju da bi otkupna cena trebala biti oko 34 do 35 dinara za kilogram.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2998689/poljoprivrednici-iz-pomoravskog-okruga-sve-vise-seju-suncokret

Pre deset godina proglašena je biljkom budućnosti u srpskoj poljoprivredi, njena cena u prodaji bila je 1.000 dinara kilogram, a otkupna duplo veća od maline.Danas organizovani otkup srpske aronije ne postoji, prerađivači uvoze njen koncentrat iz Poljske, a domaći proizvođači se dovijaju prodajom onlajn ili na "kućnom pragu", po pet puta nižoj ceni.

Umesto da do kupaca stiže u marketima, prethodno dovezena kamionima iz hladnjača, aronija ubrana na plantažama u Srbiji prodaje se isključivo na malo, a organizovanog otkupa nema godinama. Sve je manje, kako kažu poljoprivredni stručnjaci, i površina pod tim lekovitim voćem.- Interesovanja za podizanje novih zasada aronije praktično nema. Pre deset godina marketinški je dobro ispraćena i prodaja ploda tako i sadnog materijala. Ali, poslednjih pet-šest godina nema novih zasada, mnogi su zapušteni, a čak je došlo i do krčenja ranije podignutih. Proizvođači su pre svega nezadovoljni plasmanom, a ni od računice koja je bila pre deset godina, da će otkupna cena biti četiri, pet evra po kilogramu, nije bilo ništa – objašnjava Đorđe Sovilj iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.

Sami proizvođači se sećaju da su pre jedne decenije za jedan kilogram sveže aronije mogli da zarade 1.000 dinara. Sada, kako kažu, organizovanog otkupa nema, a iako većina njih aroniju gaji po principima organske proizvodnje, ni sa proizvodima od aronije poput soka ili džema, ne mogu da kao samostalna poljoprivredna gazdinstva uđu u velike markete.- Zbog toga, prodaja je, ko ima tu mogućnost, na onlajn pijacama ili na "kućnom pragu", a cene su srozane. Sveža je 150 dinara za količine preko 50 kilograma, a 200 dinara za manje količine. Preprodavci je kupuju po ceni od 100 dinara, a na pijacama u zavisnosti od veličine grada ili turističkog mesta, aronija dostiže i do 500 dinara po kilogramu. Postoje tek sporadični slučajevi da se neko snašao, pa svoj godišnji prinos prodao malom proizvođaču. Ne otkupljuju je čak ni veliki proizvođači sokova, već uvoze koncentrat aronije iz Poljske, pa to koriste kao sirovinu za svoje proizvode – priča Snežana Šestović iz poljoprivrednog gazdinstva "Šestović".Seća se, kako kaže, priča stručnjaka kako je to biljka budućnosti, ali se ispostavilo da je otkup aronije prestao već druge godine nakon masovnog podizanja plantaža.

Na podneblju Srbije, inače, aronija se pokazala kao zahvalna biljka za gajenje, te kao dobar lek u poboljšanju zdravstvenog stanja i kao preventiva. Zbog obilja minerala, vitamina i antocijanina, ima širok spektar dobrog delovanja na zdravlje, poput anemije ili smanjenja oksidativnog stresa u mozgu, poboljšava varenje, reguliše krvni pritisak i pomaže u izbacivanju viška masnoća, snižava nivo holesterola i ima dobro antibakterijsko dejstvo.Uzgajivačima je jedino preostalo da je prerađuju i koliko-toliko zarade, tako da se na tržištu sada nudi obilje gotovih domaćih sokova, džemova, slatkog ili kolača od aronije.

- Daleko od toga da je to unosan biznis, ali jedini izlaz nam je bio "preradi pa zaradi". Najviše se kupuju matični sok i džemovi. Cena pravog matičnog soka se kreće od 800 dinara kod malog proizvođača, dok je u prodavnicama on skuplji. Džemovi i slatko su od 300 do 500 dinara – kaže Snežana Šestović iz poljoprivrednog gazdinstva "Šestović".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/pre-10-godina-proglasena-je-za-biljku-buducnosti-kilogram-je-kostao-1000-dinara-a/hg5xv1j

Crvena i ukusna višnja je voće koje se možete jesti u neograničenim količinama. Konzumira se u sirovom stanju, ali i kao dodatak kolačima, od nje se prave marmelade, sokovi, slatko, ali i rakija – višnjevača, pa čak i vino. Višnja je nepravedno  zapostavljena u ishrani, iako po bogatstvu vitamina i minerala spada u najzdravije voće. Odavina se koristila i u lekovite svrhe, a pored jarko crvenog ploda lekovite su koštice, lišće i peteljke od kojih se pravi čaj za brojne bolesti.

Zahvalna za uzgoj

Višnja po izgledu podseća na svoju dalju rođaku trešnju, ali je  plod u zavisnosti od sorte obično nešto sitniji, sočniji i tamno crvene boje. Smatra se da je poreklom iz Male Azije gde su se hiljadama godina u ishrani koristili plodovi divlje višnje. U Evropu je stigla preko antičke Grčke i starog Rima, a kako je vrlo prilagodljiva biljka zahvalna za uzgoj vrlo brzo se odomaćila na starom kontinentu.

Višnja (lat. Prunus cerasus) je vrsta drvenaste skrivenosemenice i pripada familiji rosaceae kao i badem, breskva, šljiva, kajsija. Ne postoje pisani tragovi kada je počela da se uzgaja u Srbiji, ali je već vekovima pored šljive najzastupljenija voćka u srpskim voćnjacima. Najviše se gaji u nišavskom okrugu u okolini sela Oblačina u opštini Merošina gde se uzgaja čuvena oblačinska višnja. U pitanju je domaća sorta koja se do početka šezdesetih godina prošlog veka gajila u seoskim okućnicama. Meštani Meroševine i danas često umeju da kažu:“ Šta je nafta za arapske zemlje, to je višnja za nas:“

 Ovo voće ne traži posebne uslove za gajenje, odgovara joj gotovo bilo kakvo zemljište od kiselog do alkalnog, dobro podnosi niske temperature čak do -40 stepeni, a višestruko vraća za uloženi trud.

Tamno crveni plod višnje čiji sok po gustini i boji podseća na ljudsku krv bogat je izvor vitamina, minerala i oligoelemenata. Dokazano je da ima blagotvorno dejstvo na čitav ljudski organizam. Glavni pigment je crveni antocijan koji deluje kao antioksidans, i jedan je od važnih regulatora srčanog ritma i procesa starenja. Višnja je bogata velikom količinom vitamina, pre svega C, A, B1, B2, B6 i E, potom selenom, ugljenim hidratima, vlaknima, pa je lako svarljiva i ne izaziva bilo kakve stomačne probleme. Najvećim delom, tačnije od 80 do 85 procenata višnje je voda, pa ovo voće okrepljuje, osvežava i hidrira organizam.

Osim vode, sadrži manje količine šećera, organskih kiselina, tanina, pektina, mineralnih materija, a predstavlja i pravu riznicu kalijuma.

Lekovita svojstva

Prema stručnim istraživanjima višnja obiluje supstancama sa antioksidativnim i antiupalnim dejstvima zbog čega je korisna u sprečavanju srčanih oboljenja, artritisa, a preporučuje se i dijabetičarima zbog niskog nivoa šećera. Sadrži kobalt koji utiče na smanjivanje krvnog pritiska, jačanje krvnih sudova, a posebno kapilara. Sastojak kumarin kojim je bogato ovo voće ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi, zbog čega su višnje dobre u prevenciji arterioskleroze i malokrvnosti. Pokazala se korisnom i u lečenju poremećaja pamćenja, a ukoliko želite da se oslobodite tegoba u zglobovima i kostima dovoljno je popiti čašu soka. Naučnici su izračunali da čaša soka od višnje menja jedan aspirin. Njeno blagotvorno dejstvo na zglobove i kosti objašnjava se time što ona svojim sastavom smanjuje količinu mokraćne kiseline, glavnog krivca za tegobe u koštano- zglobnom sistemu. Lekovita dejstva soka od višnje potvrdili su i naučnici američkog fakulteta u Vermontu. Istraživanjem su ustanovili da sok od višnje pomaže organizmu da lakše podnese naporno vežbanje, pa se preporučuje profesionalnim sportistima, ali i osobama koje se oporavljaju od teških bolesti. Blagotvorno deluje na organe varenja zbog obilja vlakana, pomaže kod bolesti bubrega, oslobađa od stresa, poboljšava san zbog visoke koncentracije melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i buđenja. Prirodan sok od višnje može da posluži i za obloge za skidanje temperature.

U narodnoj medicini višnja se već vekovima koristi kao lek, a osim ploda lekovite su koštice, list i peteljke od kojih se priprema čaj. Koštice od višnje mogu da posluže za punjenje jastuka ili za obloge u slučaju sportskih povreda, nagnječenja, hematoma, bolova u kostima, kod lomova, intenzivnih glavobolja, bolova u stomaku i slično. Koštice se dobro operu i osuše na promaji bez direktnog izlaganja suncu. U zavisnosti od bolesti zagreju se ili ohlade, uviju u pamučnu tkaninu i drže na obolelom mestu.

Čaj od lista višnje preporučuje se kod ubrzanog oporavka nakon operativnog zahvata, kod smanjenja upala, štiti nervni sistem, pomaže kod nesanice i u lečenju tegoba menopauze, ali i kao lek hepatitisa A.  Lišće su suši na promaji, a prilikom pripreme čaja može se kombinovati sa peteljkama.

U čast ovog voća čak se i ime Višnja odomaćilo u Srbiji koja danas slovi za najvećeg proizvođača ovog voća u svetu.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Košarkaš Branko Lazić već deset meseci vredno radi na zasadima borovnica u Deču.On je za manje od godinu dana od neke, kako sam kaže, zarasle polulivade, uspeo da oformi ozbiljno poljoprivredno gazdinstvo. Uložio je dosta vremena i truda, a ovim poslom bave se i drugi košarkaši, ali, kako ističe, ipak nisu uticali na tu odluku.

- Ideja da pokrenem biznis sadnje borovnica došla je posle dugo razmišljanja o nekom privatnom biznisu koji sam hteo da započnem. Bilo je tu dosta opcija, ali borovnica nije bila tada u opticaju. Ona je došla sasvim slučajno. I malo smo istraživali o njoj i doneli odluku da pokrenemo biznis. Na odluku nisu uticale kolege jer tada sam znao da jedino Kešelj ima zasad. Kasnije sam tek saznao za Katića i Tripkovića - počinje priču za “Blic“ naš uspešni košarkaš Branko Lazić.Na pitanje da li među košarkašima ima takmičarskog duha kao nekada na terenu, i razmenjuju li iskustva on iskreno kaže da sarađuju.- Što se tiče razmene iskustava, najviše se čujem sa Raškom Katićem, malo manje sa Kešeljom. A iskreno, sa Tripkovićem nisam stupio u kontakt. Nema tu takmičenja. Svi želimo da imamo što bolji zasad kako bismo mogli da plasiramo robu na trzište. I zbog toga više sarađujemo nego što se takmičimo - objašnjava nam situaciju.Košarkaš dalje naglašava da je borovnica dosta zahtevna i da iziskuje konstantno prisustvo u zasadima.

- Zasad imam jednog zaposlenog koji više nego odlično obavlja posao. Takođe, i pomoć šuraka sa kojim sam i pokrenuo biznis, kao i tehnologa bez koga jednostavno ne može da funkcioniše jedan ozbiljan zasad - priča nam Branko Lazić i dodaje:- Kupio sam zemlju i krenuo od nule, što se kaže. Hteo sam da to pokrenem u Ljuboviji, ali tamo nisam imao na raspolaganju toliku zemlju, niti je bilo zemlje za prodaju, pa sam morao da tražim nešto u blizini Beograda.

Sportista koji je i dalje aktivan u košarci kao kapiten Crvene zvezde trudi se da se što više uključi u rad na imanju.- Trudim se da budem prisutan jer bez posvećenosti ne možete ništa da uradite ni u životu, ni u poslu. Odluke koje donosim, donosim u dogovoru sa svim ljudima koji su uključeni u razvoj plantaže. Zajedno se brinemo o svemu kako na najbolji način da podignemo zasad koji je trenutno u prvoj godini.

O tome da li može da se živi od ovog posla, ima jasnu viziju.- Mislim da poljoprivreda može zaista da donese dobar ili čak i odličan život po pitanju finansija. Naravno, potrebno je zaista mnogo rada, truda, prisustva i posvećenosti tome - priča otvoreno.

Kako je u toku pandemija, a iza nas je i period karantina, Branko Lazić otkriva da je tada provodio baš dosta vremena uz sadnice.

- U tom periodu smo imali dosta posla na plantaži, tako da mi je bilo više relaksirajuće nego naporno. Uživao sam u nečemu čemu smo posvetili toliko pažnje i što smo izgradili za nekih 10 meseci vrednog rada. Od neke tamo poluzarasle livade do, mogu slobodno da kažem, ozbiljnog zasada.Branko Lazić daje i dobar savet za one koji kreću u sličnu priču.

- Svima bih poručio da ne odustaju na prvim problemima, nažalost, biće ih dosta, ali ako se zaista posvetiš tome, nijedan nije nerešiv. Takođe, dobro planiranje podizanja zasada je ključ. Zaista mora do detalja da se isplanira kada koji korak bi trebalo da se sprovede - zaključuje.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/branko-lazic-sportista-kosarkas-borovnica/e1581fk

Za gajenje leske trebalo bi da budemo upućeni u osnovne pedološke i klimatske uslove u kojima se ista gaji. Ona je vrsta koja voli osunčane, južne ekspozicije, rastrestita i propusna zemljišta, slabo kisele do slabo bazne reakcije od 6,5 do 7,5pH.

Ukoliko je pH vrednost zemljista niska, preporučuje se koriscenje pH Plusa u kolicini od 100 do 500 kg/ha, a ukoliko je pH vrednost zemljista visoka preporuka je fertigacionim putem primeniti pH Green, čija je uloga da smanji sadržaj bikarbonata i prevede elemente u dostupne forme za biljku koje se neće vezivati u kristalnoj rešeci zemljišnih koloida. Potrebni sadržaj makro elemenata. je:

N-0,1-0,2 %;
P2O5: 15-25mg/kg zemljista;
K2O: 25-30mg/kg.
"Osnovna ishrana leske se radi sa granulisanim đubrivima, kao što je Qrop Complex 12x10x18+2MgO, kao i vodotopivim hranivima u količini od 200 do 400g/žbunu u punom rodu. Da bi odredili tačne potrebe zasada za hranivima, potrebno je uraditi analizu zemljišta i prema istoj napraviti program ishrane", kaže FitoFert stručni tim iz kompanije Agromarket.

Azotna hraniva - dobra ili ne?
Na početku vegetacije zbog boljeg razvoja korena kao i kvalitetnog difernciranja generativnog potencijala preporučuje se fertigaciona primena FitoFfert Energy Root u količini od 5 do 25g/žbunu ili FitoFert Kristal 10x40x10+me od 6 do 30g/žbunu, na sedmičnom nivou (u navedenoj fenofazi), uz dodavanje FitoFert HumiStarta ili FitoFert HumiSuper Plus-a u količini od 50ml/žbunu. Doze primene zavise od uslova zemljišta, kao i godine uzgoja.

"Mnogi proizvođači pribegavaju korišćenju azotnih hraniva, misleći da će ući u sto viši i brži rod, što je sasvim pogrešan stav. Sa visokom količinom azota (N), dovodimo biljku do velike bujnosti, slabog razvoja korenovog sistema, nižeg kvaliteta ploda, podložnog napadu gljivičnih patogena kao što su Botrytis, Phillactinia guttatase, Xanthomonas sp. Slabe se ćelijski zidovi unutar tkiva biljke i postaje osetljiva na najmanje promene. S tim u vezi imamo veliki porast izdanaka što nam otežava agrotehničke mere, odnosno, povećava troškove proizvodnje", poručuju iz Agromarketa.

Jedan od načina za povećanje otpornosti biljke je gajenje tolerantnih sorti i korišćenje kroz čitavu vegetaciju FitoFert Quatro (kalijum-fosfit) u količini od 2 do 3l/ha, folijarnim tretmanima. FitoFert Quatro se može koristiti kod osetljivijih sorti i u osetljivim fazama kod svih sorti, fertigaciono u količini od 50ml/žbunu.Jedan od načina za povećanje otpornosti biljke je gajenje tolerantnih sorti.

"Akcenat treba dati na korišćenju huminskih i fulvo kiselina, tj. HumiStart i HumiSuper plus, sa naznačenim sadržajem makroelemenata i to najviše fosfora, kroz prvi deo vegetacije. U drugom delu vegetacije, formulacije potrebne biljci su sa povišenim sadržajem kalijuma (K) te je preporuka primenjivati FitoFert Universal 14x8x28+me ili FitoFert Kristal 4x10x40+me. Na slabo karbonatnim zemljištima do polovine vegetacije se preporučuje korišćenje FitoFert Complete A (14x7x15+14CaO), a u drugom delu vegetacije FitoFert Complete B(13x8x24+%CaO)", savetuju iz FitoFert stručnog tima.

Formiranje muških resa se dešava u našim agroekološkim uslovima tokom meseca jula. U tom periodu je neophodno pristupiti folijarnoj ishrani primenom Combivit 14. Za poboljšanje čvrstoće jezgra i više otpornosti prema patogenima se koristi Magni-Cal B do 3l/ha kao i Ca organo do 3kg/ha. Folijarni tretmani se zasnivaju na korišćenju stimulatora rasta i to Bioflex L, od 2 do 3l/ha. Veoma važnu ulogu imaju mikorelementi, pre svega cink (Zn) i mangan (Mn). U tu svrhu koristimo Zn organo i Mn organo u folijarnom tretmanu od 0,2 do 0,3% ili fertigaciono od 10 do 20kg/ha tokom vegetacije.

Zaštita leske
Da bi ušli sigurni u vegetaciju, neophodno je raditi uredno higijenu zasada, ne samo kada to bude neophodno.

"Zbog svih prezimljavajućih formi insekata, mehaničkih oštećenja, neophodno je zaštititi zasad od istih. Provereni koktel za zaštitu leske je kombinacija Nitropol S u 3% rastvoru + Funguran OH ili Cuprablau Z u količini od 0,5 do 1%. Tretman treba ponavljati više puta tokom zimskih meseci", naglašavaju stručnjaci.

Nokioni je sorta koja je osetljivija na razvoj pepelnice (Phillactinia guttatase), sa tim u vezi mora se dodatno voditi računa o zaštiti iste. Za suzbijanje ove gljive koriste se preparati iz grupe triazola, A.M. Miklobutanil, kao što je Systhane, u količini od 0,2l/ha ili 0,04% uz potrošnju vode od 300 do 500l/ha.

Lisna pegavost se može lako formirati, za njeno suzbijanje koriste se preventivno kontaktni fungicidi i to Balear 0,2% ili Dithane 0,25%.

"Veliki propust se dešava kod zaštite leske od Monilinia sp. Kao jezgrasto voće koje cveta rano u odnosu na ostale voćne vrste, ovaj tretman proizvođaci često zaborave. Već početkom kalendarske godine, na temperaturama nešto višim od 12°C, formiraju se ženski cvetovi i to je momenat kada se treba primeniti zaštita. Za ovaj tretman je potrebno uraditi tretman sa Signumom u dozi od 0,5 do 0,1% Switch, Mili ili Zenby", govore iz Agromarketa.Da bi ušli sigurni u vegetaciju, neophodno je raditi uredno higijenu zasada, ne samo kada to bude neophodno.

Več sredinom maja sa porastom temperature i formiranjem lisne mase, javljaju se potrebe za zaštitom nadzemnog dela stabla. Najveće štete poslednjih godina nanosi braon mramorasta stenica (Halymorpha halys). Prolazi kroz tri faze razvoja, jaja-larva-odrastao insekt. Jaja polaže na naličju lista, crne boje, po obliku podseća na saće u košnici. Hrani se sokovima iz ksilema i floema, pa time štete koje nanosi ova jedinka mogu biti velikih razmera. Zbog njene sposobnosti da razgrađuje aktivne materije, sve je je teže suzbiti. Za sada, jedino rezultati se postižu sa redovnom higijenom zasada, a u osetljivim fazama primenom Decis expert-a u količini od 0,05% do 0,1%.

Leskin surlaš se može suzbijati insekticidima kao što je Akaristop (0,1%) i Nurelle D (0,1%). Uz sve insekticidne tretmane preporuka je dodavanja Trenda (0,1%) zbog poboljšanja samog delovanja istog.

Lisne vaši se suzbijaju sa preparatima Closer 0,2L/ha, Lobo 0,2%, ili Afinex 0,025.

Eriofidne grinje se mogu takođe javiti. Za njihovo suzbijanje treba pratiti njihovu pojavu. Ne mogu se videti golim okom, dok ne nanesu veće štete, što može biti kasno. Za suzbijanje se koristi Sunmite u dozi od 0,1%.

Simbioza između tačne ishrane i redovne tačne higijene zasada leske, daje nam mogućnost da očekujemo najviše i najbolje.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/za-uzgoj-leske-najvazniji-su-kvalitet-zemljista-i-prihrana/62012/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30