Zbog propisa i zakona koji su zastupljeni u Evropskoj uniji, stočari u Srbiji moraće da se prilagode novim tehnologijama u živinarstvu.

- U živinarstvu su se ranije kokoši nosilje uzgajale u klasičnim konvencionalnim kavezima. To su bili mali kavezi u kojima se uzgajalo pet koka nosilja. Međutim, oni su sada zabranjeni u Evropskoj uniji. Od 1. januara 2021. biće zabranjeni i kod nas. Naši proizvođači se već sada polako prilagođavaju i kupuju nove kavezne sisteme - kaže Mirjana Đukić Stojčić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prelazak na nove sisteme uslovljava i kupovinu nove opreme i prilagođavanje novim tehnologijama. Reč je o posebnim hranilicama, pojilicama i svemu onom što nemaju klasični konvencionalni kavezi. Đukić Stojčić objašnjava i da je vaoma važan IT sektor u stočarstvu, kao način bržeg i boljeg razvoja ove grane poljoprivrede.

- Danas se preko telefona može pratiti cela proizvodnja, od vlažnosti vazduha temperature, ugljen-dioksida do posmatranja životinja preko kamera, što je već i dostupno - dodala je Mirjana Đukić Stojčić.

Kao veliku prednost navodi to što se kroz ovakav sistem praćenja proizvodnje, i kroz senzore koji se postavljaju u objekte, mogu pratiti ambijentalni uslovi i ponašanje životinja i njihovo zdravlje.

Komunikacija stručnjaka i stočara, po njenom mišljenju, izuzetno je važna za razvoj stočarstva, jer proizvođači mogu da dobiju korisne savete.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2542947/zivinari-ce-morati-da-se-prilagode-pravilima-eu-tradicionalni-kavezi-bice-zabranjeni

Osim toga što je zdrav, praziluk je i veoma lak za gajenje. Može da se gaji na dva načina: direktnom setvom semena na stalno mesto i proizvodnjom iz rasada.

Kod nas se najviše gaji praziluk iz rasada za zimsku potrošnju, pri čemu se prvo proizvede rasad u otvorenoj leji. Setva se obavlja u maju i junu, a norma setve treba da bude 8-10 grama semena na m2. Rasađivanje rasada na stalno mesto obavlja se u julu ili avgustu, tačnije kada rasad ima tri do četiri lista i dostigne visinu od 15 do 20 cm.

Pre setve semena izvuku se redovi u leji na razmak od 10 cm (red od reda), a seme se rasporedi na razmak od tri do četiri centimetra unutar reda. Po setvi leju treba povaljati i obaviti zalivanje fungicidom i insekticidom (3-5 litara rastvora na m2).

Rasad se u narednom periodu, odnosno do prenošenja na njivu na konačan razmak, štiti od bolesti i insekata. Pre prenošenja rasada na parcelu potrebno je uraditi analizu zemljišta da se utvrdi pH zemljišta, sadržaj humusa, P i K. Optimalna pH (H2O) zemljišta za uzgoj praziluka je 6 do 7.

Razmak redova na parceli treba da bude 30-40 cm, a unutar reda 15 cm, dok dubina sadnje treba da iznosi 10-15 cm, zavisno od zemljišta. Nega presađenog praziluka u narednom periodu se ogleda u sledećem: međuredna obrada i nagrtanje zemlje uz biljke da se dobije duže belo lažno stablo, zaštita od bolesti i insekata i prihrana i navodnjavanje.

Tržište zahteva dužu i deblju stabljiku, debljina lažnog stabla treba da bude najmanje 10 mm. Praziluk sađen na njivu krajem juna i početkom jula vadi se od oktobra, pa do kraja aprila, zavisno od mesta uzgoja i potrebe tržišta. Kod nas su male parcele gde se uzgaja praziluk, pa se vadi ručno ili kopačem krompira.

Prinos praziluka se kreće zavisno od sorte i kvaliteta zemljišta između 30-50 t/ha. Praziluk se u skladištu čuva na 0C do -10C, a vlažnost treba da iznosi 80-85%. Za ishranu kod praziluka se koriste listovi i lažna lukovica.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2510330/prinos-praziluka-zavisi-od-sorte-trziste-trazi-duzu-i-deblju-stabljiku

Uzgoj trešnje je jedan od najzahtevnijih poslova u voćarstvu. Kao i drugi plodovi kao što su kivi, breskva ili šljiva i kod trešnje plodovi mogu pretrpeti značajne negativne efekte od prekomernih padavina, koje se sve češće javljaju u drugoj dekadi maja. Vodeći međunarodni igrač u sektoru tehničkih tekstila za poljoprivredu ARRIGONI, predlaže nova rešenja koja unapređuju prakse uzgoja. Štaviše, on kombinuje mogućnost zaštite useva od napada štetnih insekata kao što je zastrašujuća Drosophila Suzuki i druge vrste, a i ujedno štiti plodove od kiše.
„Do sada štete od kiše na trešnjama bile su sprečavane pomoću plastičnih omotača. U nekoliko slučajeva ovo rešenje daje zadovoljavajuće rezultate. Međutim, to nije 100% efektivno. To je zbog činjenice jer je ovaj materijal potpuno „vodootporan“. Ovakva folija smanjuje prolaz zraka sunca što utiče na povećanu vlagu i izmenjenu mikroklimu voćnjaka“objašnjava Giuseppe Netti, agronom iz Arrigonija i dodaje, da su posledice oštećenje ili smanjenje roda i da takva folija može prouzrokovati ozbiljne štete na konstrukciji u slučaju jakih vetrova. Istraživanje Arrigonija je dovelo do novog inovativnog proizvoda: PROTECTA.
Ovo je novi koncept pokrivenosti koji garantuje višestruke prednosti: smanjenje procenta protoka vode, održavanje dovoljnog protoka vazduha i dobra mikroklima, visoka mehanička čvrstoća, trajnost folije (preko 6 godina u Italiji), grad, vetar, mraz i zaštita od sunca.
PROTECTA je napravljena od visoko otpornog ARLENE HT monofilamenta i sadrži specijalne aditive koji povećavaju njegovu izdržljivost i pogoduju klizanju kiše izvan redova. Nastala mrežasta tkanina je veoma gusta (39 niti po kvadratnom centimetru), što omogućava da se rastvori i smanji prolaz vode za oko
90%. Da bi se kombinovale prednosti bezbedne zaštite od kiše sa prednostima isključivanja najinvazivnijih vrsta insekata iz voćnjaka, Arrigoni je takođe razvio PROTECTA SISTEM. U ovom slučaju, tkanina otporna na kišu je dopunjena bočnom zaštitom koju obezbeđuju BIORETE otvore koji su efikasni u sprečavanju
štetnih insekata da dođu do useva i prouzrokuju štetu u voćnjaku. Sistem zaštite od insekata smanjuje potrebu za pesticidima sa rešenjima koja uspevaju da se suprotstave napadima Drosophila Suzuki i drugih štetnih insekata.

"Ovim visoko tehnološkim predlozima kombinovali smo veliku jednostavnost instalacije i sakupljanja folije“, zaključuje Netti.

Izvor: Agrobiznis magazin

Potrošnja ribe se povećava u celom svetu, a uzgoj ribe smatra se poslom budućnosti. Agencija za hranu i poljoprivredu FAO Ujedinjenih nacija već godinama upozorava na stagnaciju ulova ribe u odnosu na rast stanovništva. Potrošnja ribe je 2016. godine premašila 20 kilograma po stanovniku, ali u Srbiji se konzumira tek trećina tih količina – oko sedam kilograma po stanovniku godišnje. Najveća je potrošnja morske ribe, a od slatkovodnih šaran i kalifornijska ili ružičasta pastrmka.

Inače, ribarstvo je u našoj zemlji u usponu. Količina od oko 15.000 tona ribe koja se proizvede u našoj zemlji godišnje samo delimično može da zadovolji domaće potrebe za tom namirnicom. Istovremeno, naša zemlja ima sve potencijale za razvoj ribarstva.

Uz to, ulaganjem u ovu granu poljoprivrede možemo prerasti u velike i važne izvoznike ribe, jer tržišta za nju definitivno postoje. Proizvodnja ribe u ribnjacima, najviše je zastupljena u Vojvodini, a najveće su površine pod ribnjacima u kojima se gaji šaran. Mogućnosti za razvoj ribarstva su velike, ali nedovoljno iskorišćene. Prema podacima iz oktobra prošle godine, u Srbiji je 2017. proizvedeno oko 5.000 tona konzumne ribe u ribnjacima. Od toga 4.148 tona šarana i 922 tone pastrmke. Ukupna proizvodnja i ulov bili su oko 7.278 tona ribe. Srbija je iste godine uvezla oko 34.918 tona ribe i prerađevina, za oko 89,2 miliona dolara. Najviše smo uvozili iz Norveške, Španije i Tajlanda. Za najzdravije ribe smatraju se losos, tuna i pastrmka – masne ribe koje su jedan od najvažnijih izvora masnih kiselina omega-3. Međutim, losos je za većinu prosečnih kupaca nedostižan, jer je cena fileta u domaćim supermarketima oko 2.000 dinara. Pastrmka je između 450 i 620, a šaran oko 450 dinara po kilogramu.

Stručnjaci preporučuju i skušu, koja se nekada smatrala hranom za siromašne, a sad se nalazi na listi najpoželjnijih namirnica. Ova vrsta ribe dobar je izvor selena koji jača imunitet, ali je preporuka da se biraju sitnije skuše, jer sadrže manju količinu žive. Međutim, stručnjaci kažu i da one ribe koje se nalaze na vrhu lanca ishrane, kao što su morski pas ili tuna, sadrže više teških metala, jer se hrane manjim ribama, ali i da toksine najviše sadrže ribe s većim procentom masti. Riba često dolazi iz različitih, čak i najudaljenijih delova sveta, koji se nalaze u blizini velikih fabrika, a u praksi izostaju i ne sprovode se adekvatne mere provere sastava, kvaliteta i izvora tih namirnica.

Kako da budemo sigurni u to koju ribu kupujemo? U praksi bi trebalo da postoje određene oznake na pakovanju – trgovački naziv namirnice, postupak proizvodnje i ribolovna zona gde je riba uhvaćena. Ukoliko je riba uzgojena, onda bi morali da budu navedeni poreklo i država u kojoj je obavljena poslednja faza uzgoja. Ribolovna zona obeležava se po međunarodnim pravilima sa FAO i brojem područja.

 

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426372/Ekonomija/Morsku-ribu-jedemo-vise-od-recne

Odabir sorte ima veoma važnu ulogu u svakoj voćarskoj proizvodnji, skoro kao i izbor samog voća koje ćete proizvoditi. Zašto? Nisu sve sorte na svežu upotrebu ali ni preradu. Neke je relativno lako gajiti, neke treže specifične vidove nege. Dragomira Tulovića iz sela Grabovica kod Gornjeg Milanovca upoznali ste u prethodnom izdanju gde smo vam predstavlili dve sorte kruške. On nam je tom
prilikom ukazao na jednu sortu višnje koja nije toliko poznata kao oblačinska, a ima niz pogodnosti koje mogu opredeliti voćara da posadi ovu sotru koja je priznata 1984. godine a reč je o Šumadinki.
„Ova sorta višnje je izuzetno pogodna za gajenje jer ima dobar prinos laka je za uzgoj pošto ne traži velike investicije u pogledu zaštite od bolesti i štetočina“ kaže Tulović za naš časopis.
Reč je o sorti stvorenoj u Institutu za voćarstvo u Čačku, ukrštanjem Hajmanove konzervna i Kareške. U našim proizvodnim uslovima daje odlične rezultate i sadi se na rastojanju 4x3 metra ili 4x2,5 metara. Plodovi sazrevaju u prvoj dekadi jula.
Šumadinka daje plodove koji su za višnju krupni, oko 7 grama. Peteljka je dužine oko 4 cm i vrlo često se bere sa peteljkom. Plod je atraktivnog izgleda, krupniji od Oblačinske višnje i uglavnom se koristi za upotrebu u svežem stanju. Počinje da rađa već prve godine po sadnji i redovno rađa, ima obilnu rodnost. Za one koji sade višnju na svojoj okućnici interesantno je da je ova sorta dekorativna zbog svog lepog stabla. Stablo je srednje bujnosti, zbog sklonosti ka ogoljavanju i težnji da se rod seli prema periferiji treba voditi računa o rezidbi i uklanjati srazmeran broj dvogodišnjih i jednogodišnjih grančica. Ovu sortu karakteriše otpornost na mraz i sušu, samooplodnost i prinos oko 25 t/ha.
Inače višnja, pa ni sorta Šumadinka, nije veliki probirač u pogledu tipa zemljišta. Najbolje uspeva na dubokim, rastresitim, umereno vlažnim i plodnim zemljištima, ali treba imati u vidu da ne podnosi teška, zbijena i vlažna zemljišta. Za gajenje višnje preporučuju se zemljišta tipa gajnjače, aluvijalna zemljišta, karbonantni černozemi i lakše smonice. Nisu povoljna zemljišta kod kojih posle obilnijih padavina ili
otapanja snega dolazi do ležanja vode. Preporučujemo pre gajenja svakao uradite analizu zemljišta kako biste bili sigurni da je pogodno za proizvodnju voća kao što je višnja.Najznačajnija bolest višnje je Pegavost lista –Blumeriella jaapii Štete koje počini ovaj patogen mogu biti velike, jer usled prevremene defolijacije plodovi ostaju sitni, teško sazrevaju i poremećeno je formiranje cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. Ukoliko se desi da u 2 do 3 uzastopne godine imate pojavu ove bolesti to može dovesti do sušenja voćaka. Suzbijanje oboljenja vrši se svake godine, a broj tretiranja zavisi od vremenskih uslova. Kako je reč o gljivici primenjuje se nešto od fungicida , a danas se najčešće koriste sredstva na bazi bitiokarbamata (Mankozeb, Metiran).

Izvor: Agrobiznis magazin 

Krompir sa Rajca

jun 19, 2019

Kada je donosio krompir u Srbiju, Dositej Obradović sigurno nije ni slutio kakav će značaj imati krompir, ne samo za poljoprivredu već i za ekonomiju uopšte. Poput većine poslova u poljoprivredi i proizvodnja krompira zavisi od mnogo faktora. Na kraju svake sezone krompir treba prodati, a cena, kao što je to u svim tržišnim privredama, nikad se ne zna. Dok nastaju ovi redovi, u Srbiji je prilično velika jagma za semenskim krompirom.
Iskusni kažu da se nešto dešava na tržištu, verovatno zbog dobre cene i plasmana prošlogodišnjeg roda. Mi smo zbog krompira posetili porodicu Vasović, koja se već tri generacije bavi upravo proizvodnjom semenskog, ali i merkantilnog krompira. Oni na nadmorskoj visini većoj od 650 metara, na Rajcu, proizvode ovu kulturu na trideset hektara. Zajedno, otac i sin, sa svojim suprugama, pored krompira pokušavaju da prošire stočarsku proizvodnju. Njihova imanja nalaze se u Gornjim Banjanima, rajačkom selu, koje pripada opštini Gornji Milanovac. I dok je u okolini Aranđelovca sneg uveliko nestao sa njiva, u Gornjim Banjanima zimi se ne nazire kraj. Više od trideset centimetara snega i minus jedan u podne bilo je napolju, ali je zato u kući Vasovića bilo toplo u svakom
smislu. Mlađi Vasović, Đorđe, dočekao nas je sa suprugom i dvoje dece, dok su roditelji bili poslom u selu. Njegov otac Zoran poznati je proizvođač krompira iz ovog kraja.
„Počeli smo proizvodnju krompira 1993. godine, a ranije smo radili i konzumni krompir. U početku smo radili kao poljoprivrednici, a sa promenom zakona osnovali smo firmu „BANJANAC“. Radimo rane i pozne sorte, kako bele tako i crvene. Od belih imamo Arizonu, Rivijeru, Agriju i Lizetu, a od crvenih holandski Dezire,Rudolf, Esmee i nemačku sortu Belarosa“ kaže nam Đorđe Vasović.
Imajući u vidu veličinu posla, Vasovićima je neophodno da angažuju radnu snagu koja uglavnom dolazi iz Niša i okoline. Pored dnevnice obezbeđeni su i smeštaj i hrana. Oni smatraju da je nov način prijavljivanja sezonskih radnika dobra mera i korisna za sve. U početku su mislili da će to njima predstavljati problem i da će često morati da odlaze kako bi prijavljivali i odjavljivali radnike, ali ih je obradovala činjenica da se radnik možđe prijaviti putem mobilnog telefona bez odlaska u bilo koju instituciju. Na njihovim njivama seje se originalni krompir ili elita. Pored krompira seju i pšenicu, kukuruz, a bave se i stočarstvom. Izgradili su i objekat za mlečno govedarstvo koje planiraju da stave u funkciju tokom ove godine za šta se nadaju da će dobiti i podsticaje od
države. U njihovoj štali trenutno su četiri krave i četiri junice, a može ih biti i dvadeset. Đorđe bi želeo da unapredi stočarsku proizvodnju i da se bavi pored krompira i proizvodnjom mleka.
Prosečan rod krompira u ovim krajevima je 35 do 40 tona semenskog krompira, od ukupnog roda koji bude oko 50 tona po hektaru. Ostatak odlazi u konzumni krompir. Bilo je godina kada smo imali rekordne prinose sa 90 tona po hektaru. Setva krompira na ovom području počinje početkom aprila, dok se vađenje krompira vrši sredinom septembra. Za ovaj vid proizvodnje potrebno je imati i velike smeštajne kapacitete, sa adekvatnim uslovima za čuvanje. Kapacitet skladišta kod Vasovića je 500 tona. O korisnosti krompira u ljudskoj ishrani nije potrebno govoriti. Međutim, krompir nije lako zaživeo na Balkanu. Smatrajući ga „đavoljom biljkom“, Srbi su odbijali da ga prihvate i gaje. Slavni Dositej Obradović je, došavši u oslobođeni Beograd 1806. godine iz Zemuna, poneo sa sobom nekoliko vreća krompira. Bile su to veoma teške i gladne godine, pa je Dositej želeo da se Srbi prehrane, naročito preko dugih zima kada im je ishrana bila prilično siromašna i kada je stanovništvo masovno umiralo zbog teške neuhranjenosti. On je naredio jednog dana da se krompir obari onako kako je naložio i da se potom posluži u odaji gde će biti on sa članovima Sovjeta. Kada su doneli vruć krompir, svi su bili u neverici te se niko, pored Dositejevog nutkanja, nije usudio da ga proba, ne samo zato što nisu znali kako se jede, nego i iz staha da ne bude kojim slučajem otrovan. Dositej je potom rekao Karađorđu da jednu poveću vreću krompira treba zasaditi i objasnio mu kako se krompir obrađuje. Tako se vrlo brzo krompir raširio po Srbiji.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Srbiji je sve više zainteresovanih za proizvodnju lešnika, jer se oni lako prodaju i donose dobru zaradu. Pod leskom je trenutno oko 4.000 hektara, ali je izvesno da će te površine biti značajno povećane zbog dolaska italijanskog konditorskog giganta Ferrera, koji već otkupljuje lešnike od gotovo 200 proizvođača. Voćari kažu da je za proizvodnju lešnika neophodno znanje, ali i udruživanje, zarad ozbiljnijeg nastupa na tržištu, navodi radio Beograd.
Danijel Vladajić iz Negotina, pre 10 godina je podigao zasad lešnika na 18 ha. Pored toga što je mislio da će to biti dobra investicija koja će se brzo isplatiti on je rekao da je za taj posao pored novca potrebno još po nešto:„Bilo je velike muke. Nismo imali mehanizaciju i znanje, a to su jedne od osnovnih stvari u poljoprivredi. Nismo imali ni navodnjavanje, bilo je velikih suša i jednostavno lešnik neće
da napreduje ako se ne ispune sve agrotehničke mere. Nije ono kao što je po internetu pisalo, u sedmoj i osmoj godini. Evo nama 10-a i nismo još na puno došli.” Danijel za sada radi za svoj groš. Proizvodi ali i otkupljuje lešnik, krcka ga, ljušti i prodaje u malim komercijalnim pakovanjima. O kupcima ne brine. On još dodaje da je lešnik tražena roba i da je veliki problem kada su manje količine u pitanju, jer niko neće da vas shvatiozbiljno.
Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu rekao je da je ono što se mora ispoštovati tehnologija proizvodnje od pripreme zemljišta, do navodnjavanja, do izbora asortimana jer oni traže zapravo sortiment za konditorsku industriju.

„Mislim da je to jedan veliki zaokret i dobar projekat koji se radi u Srbiji. Sutra će da dođu savremene mašine za usisavanje, krckanje i sušenje lešnika”.
Stručnjaci kažu da zasad od 10 hektara leske obezbeđuje dobar život jednoj porodici ali i sigurnu budućnost njihovim potomcima, jer može da rađa i do 50 godina.
Ukupni troškovi podizanja zasada iznose od 5.500 –7.500 evra. (podrivanje, oranje, tanjiranje, sadnice, sadnja, navodnjavanje, ograđivanje, rad). Troškovi održavanja od 500 evra u prvoj godini do 1.500 evra u devetoj godini. Komercijalna rodnost nastupa u 5-6 godini. Puna rodnost nastupa u 9-10 godini. U punom rodu, a prema konzervativnim proračunima, 1 ha donosi oko 2.500 kg (u
ljusci). Eksploatacioni vek žbuna leske je od 35- 40 godina. Prednost žbuna je mogućnost zanavljanja zasada. Cena lesnika se krece od 6,5-8,5 evra u poslednjih 12 godina sa znatnim skokovima
u pojedinim godinama. Cena lesnika u ljusci krece se od 2,7-3,5 evra. Otkup se vrši u ljusci. Prvu kategoriju čini oko 80 % lesnika na plantaži. Pravilnim odrzavanjem zasada, sakupljanjem i manipulacijom lešnika, odezbeđujemo visoke prinose i kvalitet proizvoda. 

Izvor:Agrobiznis magazin

Zahvaljujući Slaninijadi, u Kačarevu veliki broj domaćinstava gaji svinje. Najveću farmu tovljenika ima Predrag Marčetić, dok se Dušan Kondić još pre 20 godina opredelio za uzgoj mangulica. Na tržištu je velika potražnja, pa je i njihova zarada dobra. Predrag Marčetić iz Kačareva je do pre godina držao zlataru, a onda se preorijentisao na stočarstvo, jer je u toj grani poljoprivrede video šansu za dobru zaradu. Sagradio je modernu farmu gde može da smesti 400 tovljenika, koje tri puta godišnje isporučuje poznatom kupcu.

"Ovo je tip farme koji zadovoljava i evropske standarde. Sve je automatizovano unutra, po pitanju hranjenja, pojenja i izđubravanja. Jedan radnik može da opsluži i do 2 500 tovljenika", kaže Marčetić.

Prošle godine je cena prasadi koju kupuje i tovi bila velika, zbog čega Predrag nije zadovoljan, zato planira da proširi svoju farmu.

"Prvo što ću uraditi je prasilište, da napravim objekat sa 100 krmača, da proizvodim svu prasad koju ja utovim. To bi bilo 2 500 do 3 000 tovljenika na godišnjem nivou", kaže Marčetić.

U Kačarevu se gaje i mangulice, a najveći proizvođač je Dušan Kondić, koji je u tom poslu nasledio svoje roditelje. Ove životinje jedu isključivo organsku hranu.

"Hranimo ih sa žitom, ječmom, kukuruzom, zob, ovas, samo sa domaćom hranom", kaže Dušan Kondić, uzgajivač mangulica.

Dušan pravi sve mesne prerađevine, a za predstojeću Slaninijadu pripremio je 300 kilograme kobasica, 400 kilograma slanine i još pečenice, švargle, čvarke i mast. Sve je zdravo i kvalitetno, a dokaz je i nagrada za najbolju slaninu pretprošle godine.

"Sad smo zaklali 20 svinja, osušili smo to, stavili na promaju i još desetak dana treba tako da stoji", kaže Kondić.

Dušan, kao ni ostali uzgajivači, nema problem sa prodajom. Na tržištu je velika potražnja, pa su njegovi planovi da kad ode u penziju za nekoliko godina proširi proizvodnju. Hoće da gaji 50 svinja i napravi pečenjaru, čime će zaokružiti proizvodnju.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3412836/-na-trzistu-je-velika-potraznja-za-mangulicama.html

Kod nas se u poslednje vreme dosta podižu zasadi kalemljenog oraha. Naši proizvođači danas nalaze podatke sa lakoćom na internetu o gajenju oraha, ali su često te informacije nepotpune ili nekada beznačajne ukoliko se tumače nepravilno i u ne kontekstu sa drugim informacijama. Tako na primeru tačnih podataka laički protumačenih, imamo da orah sorte Rasna počinje da rađa u rasadniku, nije obavezno, i jedan deo proizvođača se odmah odlučuje za tu sortu ne uzimajući u obzir otpornost na niske temperature, postojanje adekvatne sorte oprašivača na tržištu. Drugi slučaj je da orah sorte Gazenhajm 139 ima osobinu zametanja određenog broja plodova bez oplođenja, partenokarpija, i naš se proizvođač odmah odlučuje za sadnju te sorte jer je za njega to prava stvar, a opet ne uzimajući u obzir da procenat tako zametnutih plodova ne obezbeđuje stabilne prinose, otpornosti na bolesti i mogućnost zaštite, boja jezgre. Veoma često se u praksi dešava, da ni prodavac sadnica ne poznaje dovoljno biologiju i vremena cvetanja oraha, pa šablonski preporučuju sortu Rasna kao univerzalnog oprašivača. Rasna je pogodan oprašivač za većinu sorti ali ne i za svaku i nije jedina sorta oprašivač za neku sortu.
U ovom tekstu ćemo posvetiti pažnju cvetanju oraha i izboru sorte oprašivača jer te dve teme idu zajedno ruku pod ruku.
Ne možemo birati sorte i oprašivače, a da ne poznajemo minimum vremena cvetanja muških i ženskih cvetova u zavisnosti od sorte. Orah je biljka na kojoj se muški i ženski cvetovi razdvojeni i otvaraju se nezavisno jedni od drugih. Muški svetovi su grupisani u cvastima odnosno resama, zameću se u pazuhu listova jednogodišnjih mladara, u godini koja prethodi cvetanju. Rese sadrže 70 do 150 muških cvetova, gde svaki cvet ima oko 40 prašnika sa po 5.000 do 10.000 polenovih zrna koje raznosi vetar i vrši oprašivanje. Ženski cvetovi su sitni, maljavi zelene boje. Mogu biti pojedinačni ili u cvastima od po 2 do 3 cveta. Ženski cvetovi se nalaze na vrhovima jednogodišnjih mladara, sa čim se povezuje smisao pravilne rezidbe oraha, gde se može prinos povećati do 30%, o tome u nekom od narednih brojeva.
Orah cveta najčešće od sredine aprila do sredine maja meseca. Kod nekih sorti se otvaraju prvo muški cvetovi a zatim ženski, kao što su Franquete, Šejnovo, Jupiter, Gasenhajm 251, Srem, Bačka, Vujan. Dok kod sorti kao što su Gasenhajm 139, Elit prvo otvaraju ženski cvetovi. Postoje neke sorte kod kojih se ženski i muški cvetovi otvaraju približno istovremeno, Tisa, Ibar, NS kasni. Dužina vremena cvetanja muških i ženskih cvetova je različita i zavisi od sorte i temperature u momentu cvetanja. Tako dužina vremena resanja može da se kreće od 3 do 11 dana kod jedne iste sorte i zavisna je od spoljne temperature. Dok ženski cvetovi na jednom stablu mogu biti otvoreni 2 do 3 nedelje opet zavisno od spoljne temperature, a jedan ženski cvet može biti otvoren 7 do 10 dana.
Razlika između vremena otvaranja muških i ženskih cvetova može biti od dva do desetak dana. Polen može na sobnoj temperaturi da zadrži klijavost 2 do 3 dana. Minimalna temperatura za klijanje polena iznosi 14°C, dok je optimalna 28°C. Sorte pogodni oprašivači se biraju tako da se poklapa potpuno ili delimično vreme otvaranja ženskih cvetova gajene sorte sa vremenom otvaranja muških cvetova, resanjem, sorte oprašivača. Što je veći period poklapanja cvetanja to je bolje. Glavnu sortu biramo na osnovu otpornosti na mraz zavisno od našeg lokaliteta , odnos no učestalosti kasnih prolećnih mrazeva, zatim željenih karakteristika, randman, boja jezgra, otpornosti na bolesti ukoliko nam je teren loš i otežana zaštita. A sortu oprašivač biramo na osnovu vremena cvetanja ženskih cvetova glavne sorte, sa kojom mora da se poklopi što je moguće više resanje sorte oprašivača. Kako sam stalno na terenu i u kontaktu sa proizvođačima, srećem se sa pitanjem: moj orah je pun cveta , misleći na rese, a evo noćas bio mraz, da li će roditi nešto?
Ako smo pažljivo pročitali prethodni deo teksta i ako je u pitanju sorta kod koje se prvo otvaraju muški cvetovi odnosno resa, taj orah će roditi ukoliko sve ostalo bude bilo u redu. Drugo pitanje sa kojim se srećem je: imam mali zasad kalemljenog oraha, cveta svake godine , pun resa, ali ne rađa? kako muški cvetovi ne donose rod već ženski, orah može da nema ni jednu resu ukoliko ima ženske cvetove i po godnu sortu oprašivača koja je dala rese i polen, orah može biti pun roda.
Prema istraživanjima i podacima koji se nalaze u naučnoj i stručnoj literaturi orjentaciona vremena početka cvetanja nekih sorti su: Šampion počinje da resa oko 28. aprila a ženski cvetovi počinju da se otvaraju oko 4. maja. Srem resa 25. aprila, a 3. maja je počeo sa otvaranjem ženskih cvetova . Rasna počinje sa resanjem 2. maja, a ženski cvetovi se počinju otvarati 3. maja. Kasni rodni sa resanjem počinje 13. maja, a sa otvaranjem ženskih cvetova počinje
18. maja Šejnovo resa od 26. aprila, a ženske cvetove otvara 2. maja. Jupiter sa resanjem kreće oko 2. maja, a sa ženskim cvetovima oko 6. maja. Gasenhajm 139 kod kog se prvo otvaraju ženski cvetovi oko 27. aprila počinje da resa tek oko 15. maja. Franket sa resanjem počinje oko 3. maja dok sa otvaranjem ženskih cvetova počinje oko 9. maja.
Ovde smo naveli samo neke od sorti i odatle možemo videti da je Rasna dobar oprašivač za Šampiona, Šejnovo i da se
malo manje ali nekada dovoljno poklapa sa sortom Jupiter, dok za sortu Kasni rodni ne može biti oprašivač , a za sortu Gasenhajm 139 u povoljnim uslovima može se do izvesne mere poklopiti cvetanje. Za sortu kasni rodni mogao bi da dođe u obzir kao oprašivač sorta Gasenhajm 139. Dok bi za Rasnu pogodan oprašivač bila sorta Franket.

Izvor:Agropress magazin

Toplički kraj decenijama unazad poznat je po velikoj migraciji stanovnika. Nedostatak posla u gradu, mnoge je, ipak primorao da se vrate na selo i bave poljoprivredom.

Kada se, sada već šezdesetogodišnji Ranko Radovanović iz kuršumlijskog sela Tmava, pre dve decenije iz grada vratio na očevo imanje, ni slutio nije da će biti vlasnik najveće farme ovaca u Toplici.

"Započeli smo sa stotinak ovaca matičenih. Bilo je malo teže da se dođe do matičenih grla. Bilo ih je malo u zemlji, a bila je i velika cena kupovine mada i danas dosta skupo", kaže Ranko Radovanović iz Tmave.

Ranko kaže da sada ima 500 ovaca i jagnjadi rase Il de Frans i Vitenberg, da su ona umatičena i za njih dobija subvencije od sedam hiljada dinara po grlu. Ranko ističe da mu ta sredstva mnogo pomažu da stalno povećava broj grla i kvalitetnije ih uzgaja.

"Subvencije redovno dobijamo godina za godinu. Pri kraju godine novembra meseca obično dobijamo subvencije, posle toga na nama je da radimo. Radimo oko 46 hektara zemlju", dodaje Ranko.

"Može da se radi. Može da se napravi lufta i za odmor. Mogu da radim kad hoću. Faktički kad pogledamo ne zavisim od drugog, ne moram da ustanem u 4 ili 6 da bih išao na posao", objašnjava Nemanja Radovanović.

"Jeste da ima dosta posla. Ali kad se to sve odradi nađe se slobodnog vremena da se ode i na more i na zimovanje znači bilo gde. Mi smo tu na raskrsnici tri grada, Kuršumlije, Blaca i Prokuplja znači za 15 do 20 minuta svuda stignemo", kaže Jelena Radovanović.

U Topličkom kraju sve je manje ovakvih primera, jer mladi uglavnom odlaze sa sela.

Kuršumlijsko selo Tmava pre pola veka imalo je struju, put i vodu ali je u njemu ostalo da živi samo desetak domaćinstava.

Da bi podstakla ljude da ostanu na ovim prostorima, opština Kuršumlija iz budžeta za poljoprivrednu proizvodnju i bolju infrastrukturu u selima godišnje izdvaja više od 100 miliona dinara.

 

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3366936/moze-li-se-ziveti-od-ovcarstva-u-toplici.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30