Berba bresaka u valjevskom kraju uveliko traje, ali plantaža ovog voća u ovom delu Srbije je veoma malo. I pored toga što klimatski i zemljišni uslovi pogoduju ovoj voćnoj vrsti, u selu Pričević nadomak Valjeva, samo tri proizvođača gaje breskvu na oko dva i po hektara.

Jedan od njih je Zoran Bošković na čijoj plantaži je 600 stabala u punom rodu dok naredne godine stiže na berbu još dvesta novih.

- Breskve je mnogo lakše brati, jedino ima malo više posla vezano za agrotehniku, ali i to ide sve postepeno, orezivanje, proređivanje, zaštita. U kišnom periodu malo je teže održati kvalitet ploda, jer dolazi do pojave trluži. Ove godine kvalitet ploda je dobar. Inače, u mom domaćinstvu breskve gajimo već nekoliko decenija. Ja konkretno od 1995. godine a otac je počeo još ranije - kaže Zoran Bošković za portal Agromedia.

Boškovići su poznati i po uzgoju maline i kupine ali odustaju od ove proizvodnje. Kažu da je problem u nestabilnoj ceni, a pored toga breskva je sigurnija jer svake godine donosi rod. U berbi su angažovani članovi porodice što im dodatno smanjuje troškove.

- Za branje breskve potrebno je manje radne snage za berbu. Treba plaćati berače za malinu i kupinu, a ovde nam nisu potrebni, sve oberemo sami. Pored toga kod maline je loša cena, a ovde je standardna. Što se tiče cene prošla godina je bila nezgodna zbog kiše, ova godina je bolja. Ove godine kilogram bresaka na veliko je od 50 do 70 dinara. Prava cena je sedamdeset dinara ali obično to je neki prosek od šezdeset dinara po kilogramu - navodi Bošković.

U sezoni naberu petnaest do šesnaest tona bresaka i nektarina koje prodaju na valjevskoj kvantaškoj pijaci i lokalnom trgovinskom lancu. Prinos po jednom stablu kreće se od 30 do 35 kilograma što je prema rečima Boškovića zadovoljavajuće.

- Rane sorte nisu nekog kvaliteta ali pošto stižu prve na tržište ipak se prodaju i imaju najbolju cenu što je slučaj i sa poznijim sortama. Breskva rađa svake godine, jedino ako je mraz ne skine. Ovde, na ovoj parceli nije bilo mraza već sedam godina. Ukoliko je plantaža negde pored reke hoće da izmrzne. Inače ona hoće da se radi oko nje ali rađa redovno, nema nerodnih godina - objašnjava Zoran.

Karta plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada Valjeva pokazala je da se breskva sa najvećim uspehom može gajiti u selima Pričević, Gola Glava, Joševa.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2584147/breskve-imaju-stabilnu-cenu-i-sigurniji-rod-u-odnosu-na-malinu-i

Udruženje odgajivača goveda simentalske rase Šumadija osnovano je pre 10 godina, a većina od 80 članova je sa teritorije Kragujevca, Rače, Batočine, Knića i Gruže. Imaju i Matičnu službu, pa mogu da umatiče svoje životinje po 30% i 40% nižim cenama. Bave se svim vidovima stočarske proizvodnje - od mlečnog i tovnog govedarstva, do ovčarstva, kozarstva i svinjarstva.

- U Šumadiji je najzastupljenije mlečno govedarstvo. Slede tov junadi, pa uzgoj ovaca i koza. U poslednje tri godine naglo je povećan broj umatičenih ovaca - kaže za list Poljoprivrednik Predrag Đaković, predsednik Udruženja.

Dodao je da više ne važi pravilo da svaka kuća ima dve ili tri krave, jer su se mnogi preorijentisali na pomenuto ovčarstvo, ali i voćarstvo i povrtarstvo.

Cilj udruženja je da animira stočare da unaprede svoje znanje i da to primene u proizvodnji. Posećuju sajmove i učestvuju na konkursu lokalnih samouprava, kako bi obezbedili novac za poboljšanje rasnog sastava stada.

- Na ovaj način smo iz Nemačke, po veoma povoljnim cenama, uvezli 70 grla mlečnih junica simentalske rase. Za njihovu kupovinu koristili smo kredite, za koje je Opština finansirala kamatu, a mi smo plaćali glavnicu - naveo je Đaković.

Dodao je da proizvodnja mleka na dnevnom nivou iznosi 30 litara, a godišnja količina mleka po kravi je udvostručena, i sada iznosi 5.000 do 6.000 litara mleka.

Primarna aktivnost Udruženja je nabavka aparata za tačno određivanje broja somatskih ćelija u mleku. Kako Đaković napominje, od prodaje mleka može solidno da se živi, ako se drži veći broj grla dobre genetike, ako se kvalitetno hrane i ako je isplata mleka i premiije redovna.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2512861/stocari-iz-sumadije-bave-se-mlecnim-govedarstvom-ali-sve-vise-ima-onih

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30