Veruje se da Srbija zahvaljujući svom geografskom položaju i povoljnoj klimi, ima izuzetne mogućnosti za razvoj poljoprivrede i da bi mogla da hrani pola Evrope, međutim na pijacama i u trgovinama sve više je povrća iz uvoza.

Količine zeleniša koje uvozimo iz godine u godinu sve su veće i nadmašuju isporuke koje šaljemo u svet. U 2018. godini Srbija je izvezla 87, 5 hiljada tona povrća a u istom periodu uvoz svežeg povrća premašio je 100 hiljada tona. Građani Srbije sve više jedu uvozno povrće i pored značajnih količina koje se ovde proizvode. Proizvođači kažu da su se navike potrošača promenile i da oni sada očekuju sveže povrće tokom cele godine a to jednostavno nije moguće.
“Nemoguće je da stigne krompir u decembru, to može da bude krompir samo iz uvoza iz Turske, Holandije ili bilo koje druge države, jednostavno je objašnjenje, ljudi misle da jedu sveže povrće čitave godine a zna se kad stiže povrće na našem podneblju”, rekao je za RINU povrtar iz Gornje Gorevnice Miroslav Milojević.

Međutim, potrošače očigledno ne zanima u koje doba godine stiže naše povrće, jer žele svežu salatu i u januaru i u julu a trebalo bi paziti na to.

“Naša zemlja Srbija ima najkvalitetniju zemlju i vodu i kada bi o tome krajnji kupac malo bolje razmislio, ne bi mnogo jurio za proizvodima iz uvoza, nego bi sačekao domaće”, ističe Milojević.

On ističe da se nekada znalo da se zimi jeo kiseli kupus i turšija a tek u junu i julu stizao je prvi paradajz i krastavac.

“Sada se kupuje uvozno povrće, skupo, neukusno i verovatno prilično tretirano pesticidima, a onda kada domaće stigne na rod, potrošači su već prezasićeni uvoznim”, kaže Milojević koji u svojim plastenicima proizvodi mladi krompir, papriku i spanać.

U naše trgovine stiže povrće sa svih kontinenata. Velike količine krastavaca i paradajza stižu iz Albanije a krompir iz Rusije, Belorusije i Litvanije.

“U ovo doba godine jedemo dosta hrane iz uvoza i to je normalno. Paradajz, mladi kupus, krastavci, tikvice, to je povrće koje još uvek nije stiglo na našim terenima. Naš geografski položaj i broj sunčanih dana određuju vreme zrenja, a kod nas je to polovina maja, odnosnosno početak juna i to ako govorimo o plasteničkoj proizvodnji”, ističe Snežana Marković Đurović iz Centra za razvoj sela u Zablaću.

Činjenica je da su zasadi krompira u Srbiji zauzimali i do 90 hiljada hektara a danas se on gaji na oko 45 hiljada hektara, dakle upola manje. Uz krompir najviše uvozimo paradajz, pasulj, kupus i kelerabu. Međutim, u narednim godinama ovaj trend mogao bi da se promeni, jer su domaći proizvođači uložili dosta novca da bi bili konkurentni strancima.

“Naši poljoprivrednici uložili su dosta sredstava za podizanje plastenika i staklenika, uvoza će sigurno biti i narednih godina, ali možda nešto manje s obzirom na uvećane domaće kapacitete”, kaže agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Činjenica da pojedine vrste povrća proizvodimo znatno više nego što su potrebe Srbije velike količine šargarepe, crnog luka i paprike idu u izvoz a eksperti savetuju da bi bilo korisno da se proizvođači udružuju jer se na taj način stiže i do boljeg plasmana i do više cene.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest474400.html

Tezge na leskovačkoj pijaci na Niškoj ulici prepune su subotom povrtarskim proizvodima iz domaćih i stranih plastenika, ponuda raznovrsrna dok su cene za ovdašnji džep poprilično visoke, isto kao i prošle godine u ovo vreme, a manje 10 do 15 posto od onih preduskršnjih.

„Jeste ponuda velika, ali ne prodaje se sve u istoj meri. Leskovčani najviše kupuju krastavac, kupus i zelenu salatu, najmanje crni luk i paradajz jer im je cena visika“, priča prodavac Ljubisav Stojanović iz Bratmilovca, koji, ipak, kupcima najviše nudi crveni paradajz, ali ne onaj iz domaćih već iz grčkih plastenika, crveni i posebno ukusni.

Iz plodne Leskovca na tezgama ne da nema samo paradajza uprkos tome što se mnogi plastenike zagrevaju tokom hladnih dana, već ni crnog luka, pa se nudi uvozni. Kilogam crnog luka iz Holandije košta 120, a iz Egipta 160 dinara.

„Nabavna cena mu je 100 dinara, pa dok dođe do naše ruke, cena skoči, tako da nama ostane sitna zarada“, objašnajva Stojanović.

S druge strane kupci se ne žale. Gospođa sa prepunim cegerima kaže da ne „hulimo na boga“. „Pijaca nas je održala i u onim najtežim ratnim vremenima i u vreme inflacije. Njojzi hvala“, kaže sa smeškom dok pakuje novac u novčaniku.

Kilogram paradajza „jabukara“ iz Grčke na leskovačkoj pijaci košta, čak, 250 dinara, a oni drugih sorti od 100, i kilogram holandskog paradajza 120, a onog iz Egipta 160 dinara i za njega kupci kažu da je najukusniji. Kilogram krompira 70 – 80 dinara, crnog luka 120 dinara, veza mladog crnog luka 20 do 30 dinara
papričice 3 za 50 dinara, karfiol 200 dinara, brokoli 250 dinara, veza zelene salate 30 dinara, veza rotkvica 25 dinara, šargarepa 100 – 120 dinara, mladi kupus 80 do 110 dinara,k Kilogram krastavca 80 dinara...

Izvor:https://jugmedia.rs/leskovacka-pijaca-paradajz-iz-grcke-crni-luk-iz-holandije-i-egipta/

Srbija ni ove, ni prošle godine nije izvezla nijedno jaje, ali je zato uvezla više od 12 miliona komada.

Za prva dva meseca ove godine u Srbiju je uvezeno 1,2 miliona jaja. To je ukupno 90,6 tona (jedno jaje ima 75 grama) ili vrednosno 292.800 američkih dolara, navode u Privrdenoj komori za "Blic". Prošle godine uvezli smo 11 miliona jaja u vrednosti od 1,4 milion dolara. Još interesantnije je to da su na srpske trpeze stizala jaja sa svih strana, najviše iz Bosne i Hercegovine, Mađarske, Češke, Hrvatske, Nemačke, Poljske i Slovačke, pokazuju zvanični podaci. Srbija istovremeno na farmama proizvede blizu 1,5 milijardi komada jaja godišnje.Agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da podaci o uvozu nikako ne treba da brinu jer je tržište Srbije otvoreno potpisivanjem mnogih sporazuma o trgovini, pa je, kako kaže, logično da će poveća i uvoz hrane.

"Većina stranih trgovinskih lanaca koji su došli u Srbiju imaju svoje dobavljače koji su im možda povoljniji, pa nabavljaju jaja iz drugih zemalja, ali nije to ništa strašno. Mnogi drugi uvozi bi trebalo da nas brinu", kaže Prostran.Kako ističe, inače se ne troši mnogo jaja u Srbiji i potrošnja je uglavnom veća oko praznika.

"Srbija može da proizvede dovoljno jaja za naše tržište, ima i kapacitete i proizvodnju. To što se toliko uvozi je sudbina male zemlje koja je potpisala mnogo sporazuma o spoljnoj trgovini i nema mogućnosti da zatvara tržište, već jedino da povećava produktivnost i da postane konkurentnija", ocenjuje Prostran.

Kako je naveo, Srbija godišnje uveze više od dve milijarde dolara vrednosti hrane, što je više od milijardu dolara nego pre deset godina, a to je rezultat otvorenog tržišta. Izvoz jaja iz Hrvatske porastao je u prošloj godini za gotovo 133 odsto u odnosu na 2017, dok je uvoz bio manji za 28 odsto nego 2017. godine. Hrvatska je, naime, u 2017. izvezla 13,6 miliona jaja čija je vrednost 900.000 evra, a u prošloj godini izvezla je 24,4 miliona jaja za 2,1 milion evra.Srbija bi, kako navodi, protiv te količine uvoza jedino "mogla da se bori nekim sistemima monitoringa i kvaliteta koji bi sama odredila".

Prostran ističe da treba promovisati kupovinu domaćih proizvoda iz različitih razloga.

"Najpre možete da kontrolišete kvalitet do detalja, jer kada se nešto uveze iz EU, ne može se previše kontrolisati. Takođe, na taj način ćete i podržati domaće proizvode i hranićete se zdravije", objašnjava Prostran.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/srbija-uvezla-12-miliona-jaja-na-uskrsnje-trpeze-nam-stizu-iz-cak-sedam-zemalja-sveta/80e3mbg

Krompir iz Ivanjice dobio je u Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije oznaku geografskog porekla, kao proizvod koji ispunjava zahteve za posebnim odlikama.

Ivanjički krompir, kako ističe portal „Glas zapadne Srbije”, decenijama je na glasu kao krupna krtola koja raste u planinskom području, dalje od polja koja posećuju biljne štetočine. Ali poslednjih godina proizvođači iz ovog kraja suočavaju se sa mnogo problema. Osim što na pijacama nakupci neovlašćeno reklamiraju razne vrste krompira kao „ivanjički” i uvoz raste. Trgovci su, recimo, 2016. godine uvezli krompir u vrednosti od 1,7 miliona dolara. Godinu dana kasnije, uvoz ovog poljoprivrednog proizvoda vredeo je 2,6 miliona dolara.

Profesor dr Zoran Broćić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da se krompir trenutno mahom uvozi iz Belorusije zbog nižih cena. Ranije su to bile Holandija ili Belgija, ali sada je krompir u ovim evropskim državama jako skup i, uglavnom, nedostupan domaćim potrošačima.

– Uvozni krompir često se nabavlja po nekoliko puta nižoj ceni od domaće proizvođačke. To je doprinelo da su poslednjih desetak godina značajno smanjene površine pod krompirom u Srbiji – kaže naš sagovornik. Za proizvođače kola su krenula nizbrdo pre pet godina kada je uvoz oslobođen carina. Ostali su da se na mahom usitnjenim parcelama sa zastarelom mehanizacijom i minimalnim subvencijama bore sa profesionalcima iz EU.

Naša zemlja ima dugu tradiciju uzgajanja krompira, a trenutno ga najviše izvozimo u Albaniju, druge okolne zemlje i manjim delom u Rusiju. Sada je pitanje hoće li proizvođačima iz Ivanjice oznaka geografskog porekla, koja je na svim evropskim tržištima značajno marketinško sredstvo, doneti neke koristi i prednost u odnosu na konkurenciju.

– Male su šanse da izvozimo krompir sa geografskim poreklom. Jedino u pojedinim, izuzetno rodnim godinama. Ali to može da bude šansa za domaće tržište. Pre svega, da se ivanjički krompir odvoji od krompira iz ravnice u smislu kvaliteta i da se, kao takav, malo bolje pozicionira na tržištu – smatra Broćić. Ističe da bi krompir iz Ivanjice, koji može duže da se čuva, morao da bude skuplji od ostalih. To sada najčešće nije slučaj jer kod nas, za razliku od Evrope, nema te vrste gradacija cena po kvalitetu.

Prednost ivanjičkog krompira je zdravo brdsko-planinsko područje, zemljište koje nije zagađeno od raznih agenasa, sagorevanja izduvnih gasova, fabrika…

Kako objašnjava Broćić, reč je o sortama koje se inače gaje u Srbiji. Međutim, ovo podneblje je zdravo i čisto, a kako krompir traži prohladno leto, sve to skupa daje prednost ovom kraju, odakle dolazi kvalitetan poljoprivredni proizvod.

– Nažalost, sela su nam tamo prazna. Podsticaji su minimalni i daju se linearno svima, što nije dobro. Proizvođači iz brdsko-planinskih područja, gde nema uslova za navodnjavanje, morali bi da imaju mnogo veće subvencije – upozorava naš sagovornik.

Oznakama geografskog porekla obeležavaju se prirodni proizvodi (voda, kamen…), poljoprivredni, prehrambeni, industrijski i proizvodi domaće radinosti. U Srbiji su najbrojniji prehrambeni i poljoprivredni proizvodi koji imaju ovaj sertifikat, koji garantuje kontrolisan i poseban kvalitet proizvoda i njegovo poreklo.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/424313/Ekonomija/Srbija-zastitila-ivanjicki-a-uvozi-beloruski-krompir

Rano voće poput krupnih crvenih jagoda, koje su poslednjih dana osvojile pijace, izgledaju primamljivo, ali da li je ono i uvek i zdravstveno ispravno, najčešće je pitanje koje postavljaju kupci u ovo doba godine.

Da rizik postoji potvrđuje i informacija da je za samo nedelju dana fitosanitarna inspekcija Republike Srpske vratila sa granice više od šest tona jagoda iz Grčke zbog povećanog prisustva pesticida. Najpre četiri tone, a pre dva dana stopirana je isporuka od još 2.560 kilograma, jer je laboratorijskom analizom ponovo ustanovljeno povećano prisustvo pesticida „spinosad”, iznad propisanih vrednosti, potvrđeno je za agenciju Fena iz nadležnog inspektorata. Prema objašnjenju stručnjaka, reč je o insekticidu koji se u voćarstvu koristi za uništavanje štetočina a ne za sprečavanje truleži.

Već godinama jagode su ubedljivo prve na listi „najprljavijeg” voća kada je reč o količini ostataka pesticida. Milan Stević, profesor s Katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, rekao je za „Politiku” da ne čudi to što su jagode u vrhu liste po riziku od kontaminacije od pesticida jer one imaju kratak period vegetacije od cvetanja do berbe i teško je ispoštovati bezbednosne intervale, to jest karencu.

– Ne znam šta bih tačno u ovom konkretnom slučaju iz Republike Srpske mogao da bude razlog povećanog, nedozvoljenog prisustva pesticida, jer nemam rezultate tog ispitivanja. Generalno, najčešće je to nepoštovanje karence ili predoziranje – kaže Stević.

U ovo doba godine to voće u okolne države, kao i u Srbiju najčešće dolaze iz Španije, Grčke i Turske. Uvoze se u većim količinama sve do početka sezone domaćih jagode sa otvorenog polja, što se kod nas očekuje tek oko 1. maja. Jagode koje se uzgajaju u zatvorenom prostoru sazrevaju pod veštačkim suncem što utiče na kvalitet.

– Jagoda je u fazi zrelosti jako osetljiva, plod joj brzo raste i sazreva i mora se često tretirati posebno protiv truležnica – objašnjava naš sagovornik i dodaje da se jabuka ipak najviše tretira, i do dvadeset puta zbog čega bi trebalo da je najrizičnija, ali da to u praksi nije slučaj.

– Dobar deo, gotovo polovina tih tretmana bude završena pre nego što se formira plod. Poslednje tretiranje ide dvadesetak dana pre berbe i kod nje možemo da skinemo koru. Kod jagode je sve to suprotno. Kod ovog ploda je pokožica izuzetno osetljiva i prijemčiva za pesticide – kaže Stević.

Na pitanje da li u ovom periodu treba pojačati kontrole ranog voća iz uvoza, koje za kratak period ulaze u većim količinama, kao što je bio slučaj u Republici Srpskoj, Stević kaže da je potrebno u kontinuitetu kontrolisati sve što dolazi na tržište.

– Svaka pošiljka hrane sa naših polja ili iz uvoza sumnjiva je sve dok se ne dokaže suprotno. Ne smete pustiti šleper bilo čega bez kontrole i verujem da naša inspekcija to i sprovodi – smatra profesor Milan Stević.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/426919/Ekonomija/Pojacana-kontrola-jagoda-iz-uvoza

Nadležne inspekcije svakog meseca od 2013. godine prilikom uvoza proveravaju 1.000 uzoraka hrane, a državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Srbije Željko Radošević kaže da je objedinjavanje kontrole bezbednosti primarnih proizvoda na granici ubrzalo protok roba, pogotovo svežeg voća i povrća, odnosno lako kvarljive robe.

„Naš cilj je uspostavljanje jedinstvenog sistema spoljnotrgovinskog prometa kako bi ubrzali trgovinu, smanjili troškove i povećali konkurentnost”, rekao je Radošević na otvaranju konferencije „Olakšavanje spoljne trgovine”, u organizaciji Američke privredne komore (AmCham) i USAID-a.

Naveo je da će primena Pravilnika o utvrđivanja programa monitoringa bezbednosti hrane životinjskog porekla i hrane za životinje koja se uvozi olakšati uzorkovanje uvozne pošiljke i smanjiti vreme potrebno za dobijanje rezultata.

Radošević kaže da će program uzorkovanja biti napravljen na osnovu principa procene rizika, čime će broj uzoraka, kako je objasnio, zavisiti od vrste pošiljke, zemlje odakle se uvozi, prethodnih analiza, kako bi se smanjio broj uzoraka, ali i usmerila povećana pažnja na one proizvođače čiji proizvodi nisu bili u skladu sa standardima bezbednosti hrane.

Uvođenje e-inspektora, kaže Radošević, omogućiće poboljšanje funkcionalnosti u skladu sa zahtevima koje pred Srbiju postavlja Evropska komisija u vezi s pregovorima o poglavlju 12 koje se odnosi na bezbednost hrane i veterinarsku i fitosanitarnu politiku.

„Integrisani informacioni sistem u oblasti bezbednosti hrane obuhvata sve aspekte proizvodnje i prerade hrane, počev od sistema obeležavanja i registracije životinja, preko praćenja zdravstvenog statusa životinja na gazdinstvima i farmama, do registra subjekta u poslovanju hranom, odnosno liste kontrolisanih subjekata sa istorijom njihovog poslovanja”, rekao je Radošević, prenosi Tanjug.

Naglasio je da će povezivanje sistema uz mogućnost da se razmenjuju podaci o sporovedenim službenim kontrolama između raznih inspekcija u budućnosti olakšati planiranje i efikasno sprovođenje službenih kontrola po principima analize rizika, uz racionalno korišćenje ljudskih i materijalnih resursa kojim inspekcija raspolaže.

„Ovakav vid organizacije inspekcijske službe Ministarstva omogućiće brz protok informacija između organizacionih jedinica Ministarstva i uprava, kao i lakšu komunikaciju sa građanima, a sve u cilju ostvarivaja maksimalne transparetnosti u radu i zaštite interesa potošača u Srbiji”, rekao je Radošević.Ambasador SAD Kajl Skot izjavio je da Nacionalno kooordinaciono telo za olakšanje spoljne trgovine, osnovano pre godinu dana, pomaže Srbiji da proširi mogućnost trgovine sa susedima i gura je bliže članstvu u STO i dalje na njenom putu ka EU.

On je rekao da će konačan uspeh tela zavisiti od opredeljnosti zemalja Zapadnog Bakana da zajedno rade na ekonomskoj integraciji i sopstvenom privrednom rastu.

„EU predstavlja moćan primer ekonomske koristi od ovakve integracije. SAD daju punu podršku naporima Srbije u tom pravcu”, dodao je Skot.

Naveo je da je Srbija sama po sebi relativno malo tržište, ali da igra veliku i lidersku ulogu u oslobađanju potencijala regiona sa više od 20 miliona stanovnika.

„Već u prvoj godini rada Koordinaciono telo dovelo je do napretka po važnim pitanjima iz oblasti prekogranične trgovine, pa je tako zahvaljujući sporazumima sa BiH i Severnom Makedonijom uklonilo prepreke izvozu nekih veoma bitnih proizvoda koje su prethodnih godina nepotrebno opterećvale privatni sektor”, rekao je ambasador SAD.

Ocenio je da je to krupan korak u dobrom pravcu i naveo da se nada da će dalje regionalna saradnja dovesti do još lakše trgovinske razmene širom regiona, te naglasio da trgovinske reforme treba da budu u skladu s potrebama privatnog sektora.

Prema njegovim rečima, povezivanje i preplitanje privrede Srbije i njenih suseda daće ogoman doprinos razvoju ne samo privatnog sektora već i regionalnoj stabilnosti.

Predsednica Američke privredne komore Jelena Pavlović rekla je da je ukidanje necarinskih barijera za tu komoru prioritet u oblasti spoljne trgovine i važna pretpostavka za dalji napredak i dodatni rast privredne aktivnosti.

„Verujem da je ujednačavanje spoljnotrgovinskih procedura u regionu velika izvozna šansa Srbije koju treba graditi zajedno s pojednostavljenjem uvoznih procedura”, kaže Pavlovićeva.

Ona je navela da je saradnjom s ministarstvima trgovine i finansija i Upravom carina napravljen značajan korak kada je pre više od godinu dana osnovano Nacionalno koordinaciono telo za olakšavanje trgovine.

Izrazila je zadovoljstvo što su sva nadležna ministarstva i Koordinaciono tele uvrstili u akcioni plan priroitetne mere koje je predložila Američka privredna komora, a koje treba sprovesti do kraja godine.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425417/Pojednostavljene-procedure-ubrzale-uvoz-svezeg-voca-i-povrca

"Šest meseci od zamrzavanja ili klanja svinjsko meso ne može biti predmet uvoza u Srbiju", izjavio je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović i dodao da Pravilnik o tome postoji već dve godine, kao i da to kontroliše veterinarska inspekcija na granici.

"To je sveto pismo," kazao je Nedimović i dodao da se u Srbiji primenjuju potpuno izjednačena pravila s kompletnim okruženjem i EU.

"Za goveđe meso je još rigoroznije", naveo je ministar odgovarajući na kritike poslanika SRS Milorada Mirčića, koji je na sednici Skupštine Srbije, gde se raspravlja o zakonima o bezbednosti hrane, rekao da se mesne prerađevine u Srbiji proizvode od mesa koje se uvozi iz inostranstva, a koje u tim zemljama pripada robnim rezervama.

Mirčić je kazao da je to meso godinama bilo smešteno u hladnjačama, određenim prostorima za to, a da uvoz u Srbiju podrazumeva da se meso tako termički i mehanički obradi da se pretvori u mesne prerađevine.

Nedimović je rekao da je to ranije bilo dozvoljeno, ali da sada ta priča ne stoji i da je isto kao i priča o GMO hrani pokušaj da se izvuku jeftini politički poeni i to na pričama koje su možda bile pre pet godina.

"To što je bilo pre pet godina - tako su i prošli, kako su i radili. Nikako," zaključio je ministar.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nedimovic-pravila-u-uvozu-mesa-kao-u-evropi-06-03-2019

Voće i povrće koje se uvozi u Srbiju i nalazi se na tržištu ima visok nivo bezbednosti za potrošače, saglasni su Srđan Arsić, fitosanitarni inspektor i Novica Miletić, profesor Poljoprivrednog fakulteta.Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske zabranila je uvoz mandarina poreklom iz Turske zbog povećanog sadržaja pesticida. Detaljnijim analizama utvrđeno je da je reč o pesticidu "fenvalerat" koji se nalazio u većem procentu od dozvoljenog za ljudsku upotrebu.Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, fitosanitarni inspektor Ministarstva poljoprivrede Srđan Arsić rekao je da se kontrola poljoprivrednih proizvoda, među koje spada i južno voće, obavlja na granici na mestima gde je određeno da se ti proizvodi mogu uvoziti. Kako je dodao, tom prilikom se kontrolišu svi proizvodi.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Novica Miletić preporučuje da se voće i povrće dobro pere čistom vodom jer se time može odstraniti deo pesticida.

Upozorava, međutim, da se ljuštenjem jabuka odstranjuje i hranljivi deo tog proizvoda. Miletić ističe da pranje sodom bikarbonom prelazi u hipohondriju i naglašava da je dovoljno proizvode oprati samo vodom.

Kada je reč o alergijskim reakcijama, Miletić je rekao da pre svega treba utvrditi da li su one izazvane pesticidima.

"Voće i povrće pati od mnogih bolesti i štetočina, ali proizvođači treba da vode evidenciju u poljoprivrednom kartonu koliko pesticida mogu da nabave i koriste", naveo je Miletić.

Ističe da u dobroj poljoprivrednoj praksi treba tretirati biljke koliko je potrebno, poštovati pravila struke. "Dobar proizvođač neće previše da prska jer i to košta", kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta.

Kada je reč o uvozu suvog voća, Arsić je rekao da je procedura identična, a u njima se mogu naći i ostaci teških metala, i zato se i rade hemijske analize.

"U prošloj godini je bio jedan posto zabrane na svim nivoima - i po zdravlju bilja i po bezbednosti hrane, tako da građani mogu biti sigurni da je roba koja se nađe u prometu ispravna", naveo je Arsić.

Istakao je da se voće i povrće testira u 38 akreditovanih laboratorija konkursom izabranih kod Ministarstva poljoprivrede.

Miletić je rekao da Srbija prednjači u broju pesticida i da ima blizu 800 preparata, a sedam, osam na bazi iste aktivne materije.

"Ta registracija pesticida prolazi proceduru i fizičko-hemijske analize", kaže Miletić.

Na pitanje kako jabuke u marketima imaju visoki sjaj, Miletić objašnjava da je cilj proizvođača da jabvuka bude zdrava, jer tako traži tržište i dodaje da se to postiže tako što se tokom vegetacije zaštitom sprečava oštećenje od insekata.

Zatim su, kaže, određena dva tretiranja za trulež u voćnjaku i onda se poizvodi čuvaju u hladnjači.

Masnoća ploda je prirodna, a jabuka u određenim uslovima luči kap rose.

"U određenim zemljama, na primer u SAD, zbog dugog transporta potapaju se u vosak, koji se kasnije skida, i taj vosak nije štetan po zdravlje. Kod nas to nije zaživelo", rekao je Miletić.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3420319/kontrola-juznog-voca---od-granice-do-rafova.html

Kada mislimo da na pijaci biramo najbolji od starih dobrih domaćih krompira - s Rajca, iz Ivanjice, s Golije... samo se zavaravamo jer Srbija odavno nema seme domaćih sorti već sve za "debeli keš" uvozimo - iz Holandije. "Zemlja poljoprivrede" Srbija je pre više od decenije ugasila proizvodnju semena krompira u jedinom semenskom centru, Centru za krompir u Guči, pa je počeo uvoz na koji sada svake godine na sadnice ovog povrća iz inostranstva potrošimo do šest miliona evra, pišu "Večernje novosti".

"Naša osnovna delatnost bila je da proizvodimo semenski krompir, jer smo locirani na pravom mestu, da obuhvatimo Raški, Zlatiborski i Moravički okrug. Razni uticaji i monopolisti, međutim, uspeli su da to ugase i mi smo 2005. godine izgubili trku sa privatnim sektorom", kazao je za beogradski dnevnik nekadašnji direktor Centra za krompir Guča, Milić Domanović.

Najviše se uvozi iz "zemlje cveća" - Holandije, i zbog toga sada više od 90 odsto "domaćeg" krompira nastalo je iz holandskog semena!

Kako u praksi funkcioniše uzgoj "domaćeg" krompira? Poljoprivrednici kupuju semenski materijal - "elitu", to umnožavaju i prodaju kao domaći krompir. Deo se ostavlja za drugu generaciju, kao seme, a deo ide u prodaju, kao konzumni krompir. Tako se od "elite" dobija "original", onda ponovnom setvom prva reprodukcija i eventualno može i druga. Ipak, s obzirom na veliko prisustvo virusa, zaustavlja se već kod prve reprodukcije.

"Taj krompir možemo da zovemo 'srpskim' iako se seme uvozi iz Holandije i Nemačke. Klimatski i zemljišni uslovi daju tu tradiciju gajenja krompira. 'Elitu' uvozimo, a kod nas su jedna ili dve generacije. Ipak, jedva 10 odsto da imamo pravog semena. Nemamo ni kvalitetno domaće seme, a naročito za neku površinu od oko 40.000 hektara, koliko pokriva krompir u Srbiji. Kada se to sve pogleda, na ukupnoj površini, možemo da kažemo da ne sadimo kvalitetno seme krompira", objašnjava Zoran Bročić, profesor ratarstva i povrtarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.U Srbiji su još pre četiri decenije stvorene tri sorte krompira, ali njih danas u proizvodnji nema. Kako priča Ratko Vukićević, direktor i vlasnik firme Agromobil u Guči, proizvođači uglavnom uvoze seme klase "elita", da bi od njega stvorili seme klase "A".

"Proizvođač iz Ivanjice kupi nekoliko stotina kilograma elitnog semena i poseje ga na svojoj parceli uz merkantilni krompir, koji već uzgaja Na taj način umnožava seme, ali se ono brzo zarazi virusima, jer da bi se stvarao kvalitetan semenski krompir moraju da postoje striktna pravila. Sa takvim semenom ovaj proizvođač kasnije se pojavi u Vojvodini sa pričom kako je to ivanjički krompir, što apsolutno nema veze sa istinom", objašnjava Vukićević.

Izvor:http://mondo.rs/a1159136/Info/Ekonomija/Domaci-krompir-a-seme-iz-Holandije.html

Na sednici Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja Udruženja za biljnu proizvodnju PKS pokrenute su dve nove inicijative za stvaranje povoljnijeg ambijenta za poslovanje ove sve profitabilnije privredne grane. Definisani su i konkretni podsticaji za investicije za nabavku novih mašina i opreme za primarnu proizvodnju cveća.

Na sednici je ukazana potreba za dodatnim subvencijama jer je u toku donošenje Uredbe za raspodelu sredstva iz budžeta u 2019. godini, kao i Nacrta pravilnika za realizaciju iste. Predsednica Udruženja pejzašne hortikulture Srbije, prof. dr Dragana Skočajić pokrenula je inicijativu za sprečavanje zabrane donošenja odluke izvoza za 39 rodova karantinski štetnih organizama.

Sednicom je predsedavao predsednik Grupacije proizvođača cveća i ukrasnog bilja Milan Topalović. Sekretar Udruženja Aleksandar Bogunović je prisutne upoznao sa uslugama PKS i vidovima podrške članicama.

Dr Danica Micanović, koordinatorka rada Grupacije, informisala je prisutne o aktuelnoj situaciji i spoljnotrgovinskoj razmeni u oblasti proizvodnje cveća i ukrasnog bilja. Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja za šest meseci 2018. godine iznosila je 7,4 milion EUR (4.346 t). Vrednost izvoza za šest meseci 2018. godine manja je za 2% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je vednost uvoza manja za 10,5%, što je uticalo na smanjenje spoljnotrgovinskog deficita za 21%, koji je iznosio 1,9 mil. EUR, a u istom periodu 2017. godine 2,4 mil. EUR.

Najveće učešće u izvozu imala je grupa živo cveće – 91% (2,5 mil EUR), dok je najviše je izvezeno cveća i ukrasnog bilja u zemlje EU: Holandiju, Sloveniju, Nemačku, kao i u Rusku federaciju, BiH, Crnu Goru, Makedoniju. U uvozu dominira sadni materijal – 39% ukupnog uvoza, sečeno cveće – 32% i živo cveće – 22% dok su ukrasno bilje i seme cveća bili zastupljeni sa 3%. Najveći uvoz realizovan je iz Holandije, Nemačke, Slovenije, BiH, Crne Gore, Kenije i Turske.

Uzimajuci u obzir povoljne klimatske i geografske uslove za gajenje cveća i ukrasnog bilja, i potencijal u ovoj oblasti, definisani su i predlozi za unapređenje ove privredne grane.

Predstavnice Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Kolinda Hrehorović i Ana Radojčić, informisale su skup o statusu aplikacija za podsticaje kao i o procedurama koje su u toku, a u vezi sa donošenjem novih pravnih rešenja, izrade Uredbe i Pravilnika. Predstavnica Uprave za zaštitu bilja Danijela Stojanović informisala je prisutne o aktivnostima na izradi Zakona o semenu i sadnom materijalu.

Sastanku su prisustvovali i predstavnici akademske i naučne zajednice. Predstavnica Instituta za zemljište, dr Dušica Delić, istakla je podršku kroz usluge ispitivanja i analize zemljišta. dr Sandra Stević, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, istakla je podršku kroz učešće predstavnika u radu Grupacije i kroz oplemenjivanje ukrasnog suncokreta, i edukacije u semenskoj proizvodnji cveća koje se pokazalo profitabilnijom od povrća.

Profesori cvećarstva sa Šumarskog i Poljoprivrednog fakulteta daće svoj doprinos kroz edukativne programe. Istaknut je značaj standardizacije u proizvodnji koja je uradjena za ukrasno drveće i žbunje, ali koja još uvek nije obavezna za proizvođače. Na sednici je predstavljena i platforma za sadni materijal Green Net, i poziv za saradnju IAAS medjunarodne asocijacije privrednim društvima za obavljanje studentske prakse.

Prisutni su se saglasili da je neophodno raditi na afirmaciji ove oblasti, povećanju površina i intenziviranju proizvodnje, primeni novih tehnologija i transferu znanja, iznalaženju načina za nove vidove podrške kroz studijska putovanja, edukaciju, i apliciranje za zajedničke projekte nauke i privrede, uzimajući u obzir veliko interesovanje naučnih radnika za učešće u radu Grupacije.

Izvor: http://www.pks.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31