Direktor Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žita i uljarica „Žita Srbije“ Vukosav Saković rekao je danas da uvoz iz Mađarske oko 30.000 tona kvalitetne pšenice za poboljšanje kvaliteta domaće pšenice i brašna po zahtevu konditora neće nanetiti štetu domaćim proizvođačima, već može da utiče na povećanje cene te kategorije žitarice.On je za Betu rekao da Srbija u normalnim klimatskim uslovima proizvodi najviše kvalitetne pšenice u regionu, ali da je njen kvalitet prošle godine pokvarila kiša u maju kada je ta žitarica cvetala.

Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva dozvolilo je bescarinski uvoz 30.000 tona kvalitetne pšenice za oplemenjivanje domaće jer su to tražili konditori koji ne mogu da nađu kvalitetno brašno za proizvode koje izvoze.

„Prošle godine kvalitet pšenice u Srbiji je uništila kiša koja je padala u vreme cvetanja i omogućila da se razviju infekcije, a proizvođači nisu zbog raskvašenog terena mogli da uđu mehanizacijom u njive da bi je zaštitili odgovarajućim hemijskim preparatima“, rekao je Saković.

Dodao je da je zaštita efikasna samo ako se obavi nekoliko dana nakon razvoja infekcije.

Saković je rekao da je prošlogodišnja kiša nanela štete svim zemljama u regionu, ali ne podjednako, pa je na primer zahvatila samo deo Mađarske.

Pre dve godine kiše u julu su u Srbiji produžile žetvu i pšenica koja je ovršena posle toga je zbog vlage proklijala i zbog toga je bila slabog kvaliteta.

Dodatni problem Srbije je što još ne razvrstava ceo godišnji rod pšenice po kvalitetu jer nedostaje prostor, naročito u podnim skladištima, pa je kvalitetna izmešana sa manje kvalitetnom.

Oni proizvođači koji su, prema njegovim rečima, imali mogućnosti da klasiraju i sačuvaju pšenicu dobrog kvaliteta, a nisu želeli da je prodaju jer nisu zadovoljni trenutnom cenom od oko 20 dinara za kilogram mogu da imaju koristi kada se uveze pšenica iz Mađarske koja je 25 dinara po kilogramu jer i oni mogu da je ponude po toj ceni.

U godinama kada nema ekstremnih klimatskih poremećaja u Srbiji se, kako je rekao, proizvede oko 45 odsto kvalitetne pšenice i deset do 12 odsto za stočnu ishranu, ali da je teško proceniti koliko je kvalitetne pšenice proizvedeno prošle godine.

Saković je rekao da je prošle jeseni pšenicom zasejano oko 550.000 hektara i da je u boljem stanju nego 2019. godine u ovo vreme, ali da bi dobro došao sneg, ne samo da je pokrije i zaštiti od niskih temperatura, već i zbog potrebne vlage koja bi se obezbedila topljenjem snega.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/sakovic-uvoz-kvalitetne-psenice-iz-madjarske-nece-ostetiti-domace-proizvodjace/

Oni su potrebu za kupovinom pšenice s inostranih tržišta obrazložili tvrdnjom da domaća nije dovoljno kvalitetna za njihove potrebe.

Uredba je tek stupila na snagu pa se za sada ne zna koliko bi strane pšenice moglo ući u našu zemlju. Prvi pokazatelji govore da mlinari ne žuri s kupovinom, neki imaju prelazne zalihe, ali napominju da se nisu dovoljno obezbedili do nove žetve, dok drugi navode da će pšenice imati sve dok ne sazri novi rod, piše "Dnevnik".Kompanija "Don Don”, najveća u pekarskoj industriji kod nas, godišnje umesi 100.000 tona hleba i dnevno samelje 350 tona brašna, i za sada, po rečima Siniše Ivanića, neće kupovati pšenicu na inotržištu, ali će je potražiti na tamo ukoliko na domaćem tržištu ne nađu kvalitetan rod.

"Za sada imamo prelazne zalihe, ali ne u dovoljnim količinama da budemo bezbrižni do nove žetve", naveo je Ivanić. Trenutno gledaju cene, dodao je sagovornik lista, jer je u inostranstvu pšenica skuplja nego kod nas, a s druge strane, pravi se račun i koliko će koštati troškovi prevoza.

"Zbog tih troškova realno je očekivati da žito kupimo u Mađarskoj, koja nam je najbliža, s tim što je kod Mađara cena pšenice različita po regionima, razvrstana je po klasama pa svaka ima svoju cenu i trenutno je 23 dinara kilogram", veli Ivanić.

Predrag Đurović iz "Žitounije” kaže da strana pšenica nije ništa bolja od domaće, već da je naša još i jeftinija pa, ukoliko se bude kupovala van zemlje, uz troškove transporta uvoznici mogu proći skupo, i takvo trgovanje im se, smatra, može odraziti na poslovanje kompanija.

"Žitounija” ima dovoljno pšenice i zadovoljna je kvalitetom zrna pa je neće kupovati iz uvoza, kazao je Đurović, dodajući da je ponuda na domaćem tržištu dobra, ali da cena žitarice ide naviše i sada se kreće od 19,5 do 20 dinara kilofram, pa bi oni koji je nemaju a treba im, morali da je kupe već sada.

Po rečima Nenada Manića iz Agrarne komore poljoprivrednih proizvođača Srbije, Uredba će, nesumnjivo, spustiti cenu domaće pšenice, kojom ratari nisu bili zadovoljni još tokom žetve.

Međutim, Manić kaže da će uredba imati i dobru stranu jer bi trebalo da kod poljoprivrednika probudi svest o tome da konačno počnu da seju deklarisano seme, biraju sorte koje daju dobre prinose i u potpunosti primenjuju agrotehničke mere, odnosno da između kvantiteta i kvaliteta, izabru kvalitet.

U ovoj žetvi bilo je dosta pšenice na granici između stočne hrane i za ljudsku upotrebu, ali koliko god smo kukali na vremenske neprilike, kvalitet je bio lošiji i zbog lošeg semena, kazao je Manić.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=18&nav_id=1643524

rbija je u poslednjih godinu dana više nego udvostručila uvoz hleba i pekarskih proizvoda. Tako je u 2019. na tržište dopremljeno oko 6.000 tona „svežeg” hleba, peciva i tosta u vrednosti od 6,8 miliona evra. Godinu dana ranije uvoz je vredeo 3,1 milina evra.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, vekne su najviše stizale iz Rumunije, Nemačke, Bugarske, pa čak i Hrvatske, gde je pre nekoliko dana objavljen podatak da je od ulaska ove zemlje u Evropsku uniju uvoz hleba drastično povećan. Svaka peta vekna na tržište ove susedne zemlje stigla je iz uvoza.

Zvuči neverovatno jer većini potrošača nije poznato da im trgovci i pekari uveliko prodaju vruć hleb i pecivo koji su na naše tržište stigli u šleperima – prethodno pripremljeni i zamrznuti nekada i hiljadama kilometara daleko. Ovde se pred očima kupaca samo „dopeku”, uglavnom u trgovinskim i pekarskim lancima, i prodaju kao sveže.

Ekonomija se u pekarstvu već godinama menja i hleb više nije namirnica koja se proizvodi isključivo na lokalnom tržištu. Naprotiv, naše istraživanje pokazuje da se hlebom, kao i svakom drugom namirnicom, trguje globalno. Tako se na sajtu „Alibabe” mogu naći desetine oglasa za prodaju smrznutog hleba i peciva od različitih vrsta brašna. Prednjače Kinezi, koji osim polugotovih proizvoda nude zamese, opremu i već pripremljene mešavine brašna i aditiva za bilo koju vrstu hleba. Cene variraju, recimo baget iz Perua košta oko dva dolara po kilogramu. Uslov je da narudžbina ne bude manja od jednog brodskog kontejnera – dnevno. Proizvođač, koji posluje još od 1998, navodi da je rok trajanja ovog smrznutog hleba čak godinu dana. Još neverovatnije zvuči ponuda za mešavinu brašna od celog zrna koju nudi veliki trgovac iz Turske. Minimalna porudžbina je pola tone, a cena – 0,01 dolar po kilogramu. „Alibabina” statistika pokazuje da su najčešći kupci svih ovih proizvoda iz Amerike, Velike Britanije i Novog Zelanda.Poznavaoci tržišta objašnjavaju da „parbejking”, kako se popularno naziva ova tehnika pripremanja hleba i peciva (delimično pečeni, a onda brzo zamrznuti i spremni za transport bilo gde) sve više zamenjuje tradicionalno pekarstvo.

Proizvođači na ovaj način mogu da transportuju delimično pečene proizvode van granica i da ih izvoze gde god postoji interesovanje kupaca, najčešće velikih trgovinskih lanaca. Tako se smanjuju troškovi proizvodnje i povećava asortiman, koji više nije uslovljen rokovima trajanja vekni. I trgovci imaju korist jer stiču poverenje kupaca i u svakom trenutku mogu da isporuče hleb i pecivo identičnog kvaliteta. To nije jedini interes koji ostvaruju. Oni koji u radnjama imaju i odeljenje pekare više nemaju potrebu da zapošljavaju visokokvalifikovane pekare. Svaki zaposleni može da bude osposobljen da već gotovo pripremljene proizvode ispeče i postavi na police. Za to je potrebna samo peć, što je dodatna ušteda za trgovce, koji su ranije morali da imaju i specijalizovanu opremu.

Kupci koji su navikli na domaću veknu sa jednodnevnim rokom trajanja znaju da ovaj dopečeni hleb po ukusu ne može da se poredi sa njom. Tehnolozi kažu da mu se dodaju aditivi, ali i kvasac u većim količinama kako bi se obezbedio kontinuiran standard proizvoda – veličina, tekstura... I pored toga, danas praktično ne postoji država koja nije uvoznik hleba. Statistika pokazuje da je u 2016. godini globalni izvoz hleba i pekarskih proizvoda vredeo oko 30 milijardi dolara. Godišnja stopa rasta u ovom sektoru je oko pet odsto. Do 2007. najveći dobavljači bili su Meksiko, Holandija i Amerika. Specijalizovani portal za tržište i maloprodaju „Biz komjuniti” navodi da su u ovom trenutku najveći uvoznici smrznutog hleba SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka, koje uvoze trećinu ukupnih količina.

Evropski mediji su pre nekoliko godina objavili da Poljska takođe ima interes da razvija ovaj biznis i da izvozi sve više hleba, vrednosno čak više nego alkoholnih pića. Kada je reč o Srbiji, ona je peti dobavljač, odmah posle Hrvatske. Kako se navodi, pre samo nekoliko godina niko ne bi ni pomislio da izvozi hleb, a sada je poljski hleb u drugim državama sve popularniji. Kada su se granice otvorile pekari su potražili nova tržišta. Najpre su krenuli da prodaju hleb u pograničnim područjima sa Nemačkom i Češkom. Mediji ovaj uspeh pripisuju kreativnosti poljskih pekara (na tržištu je svojevremeno bilo više od 10.000 pekara), koji proizvode po starim recepturama i prave pekarske proizvode od različitih vrsta brašna. Konkurencija u masovnoj proizvodnji hleba i peciva u EU je velika, ali je Poljska zbog specifičnosti proizvoda uspela da osvoji mnoga evropska tržišta. U izvozu je dominantan upravo smrznuti hleb, jer može dugo da se čuva.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445544/Ucili-su-nas-da-je-Vojvodina-zitnica-Evrope-a-Srbija-sada-uvozi-cak-i-hleb

Republička inspekcija za hranu Republike Srpske (RS) je u proteklih mesec dana zabranila uvoz više od tone mesnih prerađevina. Uvoz je sprečen jer je, u toku redovnog pregleda pošiljki hrane, utvrđeno da prerađevine ne ispunjavaju propisane uslove kvaliteta.

Iz Inspektorata RS saopštili su da je reč o proizvodu dimljeni pileći deluks file proizvođača "MIS Globus" Skoplje, Makedonija, kod kojeg je analizama utvrđen manji sadržaj ukupnih proteina od propisanog, te dve pošiljke zimske salame proizvođača "Pik Vrbovec", za koje je utvrđeno da ne ispunjavaju uslove u pogledu rN vrednosti, prenosi Srpska info.

"Navedene pošiljke nisu predstavljale rizik za zdravlje ljudi, ali svojim kvalitetom nisu ispunjavale propisane uslove za prometovanje na tržištu, te je nadležna inspekcija s ciljem zaštite prava potrošača i domaćeg tržišta zabranila uvoz spornih proizvoda. U avgustu je zabranjen uvoz još jedne pošiljke dimljenog pilećeg deluks filea proizvođača MIS Globus Skoplje u količini od 884 kilograma, takođe zbog smanjenog sadržaja ukupnih proteina, što ukupno čini četiri pošiljke u poslednja dva meseca. Zato će nadležne inspekcije, zbog identifikovanog rizika, pojačati kontrolu mesnih prerađevina", naglašavaju u Inspektoratu RS.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=11&dd=11&nav_id=1615728

Vlada Srbije utvrdila je Predlog izmena i dopuna Zakona o carinskoj tarifi, kojim se omogućava uvoz poljoprivrednih i šumskih traktora za industrijsku montažu svih snaga, pored postojećih snage od 18 do 37 kW, uz niže carinske stope.

Ova mera je usmerena ka domaćim fabrikama koje se bave serijskom montažom svih vrsta traktora, a omogućiće povećanje angažovanosti postojećih proizvodnih kapaciteta i domaće radne snage, uz povećanje konkurentnosti na domaćem i stranim tržištima, saopštila je Vlada Srbije.Takođe, uspostavlja se obaveza, ne samo primene, nego i objavljivanja odluka o svrstavanju određene robe koje donosi Komitet za harmonizovani sistem Svetske carinske organizacije i Evropska komisija u Službenim glasniku RS.

"Ovakav vid transparentnosti znatno će olakšati rad carinskih službenika i privrede", saopštila je Vlada.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/nize-carine-za-uvoz-traktora-olaksanje-domacim-fabrikama-koje-se-bave-serijskom/86x30d9

Cene mesa variraju otkada je kriza sa svinjetinom uzdrmala Evropu. Najveći broj slučajeva afričke kuge svinja registrovan je za sada u Poljskoj – više od 1.500, sledi Rumunija sa nešto više od 1.000 slučajeva, pa Mađarska i baltičke zemlje. U Evropi je od početka godine zabeleženo više od 4.500 slučajeva ove bolesti, a u istom periodu pobijeno je oko 500.000 svinja. U Grčkoj je cena svinjskog mesa skočila 30 odsto. Evropski zavod za statistiku „Evrostat” objavio je pre nekoliko dana da su potrošači u Austriji prošle godine 46 odsto više plaćali sveže meso u odnosu na prosek Evropske unije, a onda slede kupci u Luksemburgu, Francuskoj i Belgiji. Sa druge strane, cene mesa u Poljskoj i Rumuniji bile su 37 odsto niže u odnosu na prosečnu cenu, pa su oni uz kupce iz Bugarske i Litvanije kupovali najjeftinije meso u Evropi.

Srbija je veliki uvoznik svinjskog mesa (samo prošle godine uvezli smo 29.000 tona). Prema procenama imamo oko tri miliona svinja u uzgoju što nije dovoljno za domaću potrošnju. Razlika se nadomešćuje uglavnom uvozom mesa za prerađivačku industriju. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku uvoz svinjskog svežeg i zamrznutog mesa, u odnosu na 2017. godinu, povećan je devet odsto. Po zvaničnoj statistici, najviše smo ga uvozili iz Španije i Nemačke, a manje količine stizale su i iz Holandije, Mađarske i Hrvatske. Izvoz je u istom periodu pao oko 30 procenata.

Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije kaže da upravo to što smo veliki uvoznici svinjskog mesa govori da je u ovom trenutku našim klaničarima jeftinije da uvoze meso nego da se bave tovom .

– U primarnoj proizvodnji farmeri su u vrlo nezavidnom položaju, jer kada kreću u tov svinja neizvesno je koliko će biti krajnja cena. Cena koja je danas 170 dinara, vrlo lako za dva meseca može da padne na 150 ili 130 dinara. Taj biznis zato i jeste tako neizvestan, ne u smislu proizvodnje, nego kontinuiteta koji je potreban za izvoz na velika tržišta poput Kine ili Rusije – kaže Budimović.

On dodaje da Srbija nije iskoristila prednost i činjenicu da životinje hranimo hranom koja nije GMO i zato što ovu prednost nismo popularisali, dodaje, sami smo krivi.

– Na cenu mesa utiče i obim trgovine sa EU, kao najvećim partnerom, a mi tu trgovinu nemamo. Razlog je što svinje i dalje vakcinišemo protiv svinjske kuge (od 1. oktobra trebalo bi da se to prekine). I bez toga ne verujem da bismo bili konkurentni sa cenom svežeg mesa u EU, jer nam je skupa proizvodnja i ne možemo da postignemo konkurentnost sa zemljama poput Španije, Belgije, Danske, Nemačke – objašnjava Budimović.

Cene mesa u Evropskoj uniji, prema mišljenju Vukoja Muhadinovića, direktora i vlasnika Industrije mesa „Topola”, generiše kinesko tržište, a samim tim to utiče i na nas, jer zavisimo od spoljašnjih faktora.

– Imali smo dosta visoku cenu na tržištu, koja je trenutno blago pala. Pojava afričke kuge svinja jedan je od razloga, ne izvozi se, manja je tražnja i to se reflektuje i na sirovine. Očekujemo da će se to stabilizovati, a nadamo se i povećanju cena kada se tržište stabilizuje – kaže Muhadinović za naš list.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković kaže da razvijene zemlje imaju visoke subvencije i proizvođači u tim zemljama mogu komotnije da se ponašaju, da budu konkurentniji na svetskom tržištu. Srbija, sa druge strane, ima velikih problema sa stočarskom proizvodnjom još od ulaska u tranzicioni period.

– Subvencije su ograničene, ne poštuje se Zakon o dobrobiti životinja posebno zoohigijeni. Mi trenutno nemamo mogućnosti da budemo značajni izvoznici niti partner na svetskom tržištu kada je reč o stočarskoj proizvodnji. To ne znači da nemamo potencijal i da ne možemo proizvodnju da razvijemo za šta su potrebna značajnija sredstva – kaže Stanković.

Prema najnovijim podacima u Srbiji se po stanovniku troši manje od tri kilograma junećeg mesa, oko 14 kilograma svinjetine, a raste jedino potrošnja pilećeg, odnosno živinskog mesa, što je prema rečima Stankovića, indikator siromaštva. U EU sa druge strane troši se 15 kilograma junećeg mesa po stanovniku, čak 30 kilograma svinjetine i oko 20 kilograma živinskog mesa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/436892/Kuga-poremetila-cene-svinjetine

Osnovni preduslov za stabilnu i uspešno bavljenje ratarstvom, povrtarstvom ili voćarstvom je kvalitetno seme i sadni materijal. Seme je najvažnijih karika u uzgoju biljaka, pa je i kvalitet od izuzetne važnosti. U Srbiji ova oblast uređena je Zakonom o semenu u kome su propisani uslovi i način proizvodnje, dorade, korišćenja, prometa, uvoza i ispitivanje kvaliteta semena poljoprivrednog bilja, rasada i ostalog sadnog materijala neophodnog u poljoprivrednoj
proizvodnji.
Ponuda na tržištu je raznolika od proverenih domaćih proizvođača koji se ovom proizvodnjom bave više od 80 godina, do ponude semena i sadnog materijala iz uvoza. Prema slovu Zakona o semenu i sadnom materijalu, u prometu može da se nađe samo seme koje potiče iz useva ili sa objekata koji su pod kontrolom nadležnog organa, kao da i o tome mora da postoji validna i uredna dokumentacija. Za kontrolu je zadužena nadležna inspekcija, a ukoliko se u prometu ili kod korišćenja nađe seme ili sadni materijal koji nije propisno obeležen i nema prateću dokumentaciju, bez obzira na zdravstveno
stanje takvog semena, ono se povlači iz prometa i uništava. Poljoprivredni stručnjaci često ističu važnost ove oblasti, pa se nameću pitanja ko ima pravo da obavlja ovu delatnost, da li se dobijaju posebne dozvole, ko, kako i pod kojim uslovima može da uvozi seme ili sadni materijal u Srbiju?
Pitanja je mnogo, ali Agrobiznis magazin se potrudio da dođe do odgovora na ova i brojna druga pitanja iz ove oblasti.
Prometom semena poljoprivrednog bilja na malo i veliko može da s bavi pravno lice i preduzetnik koji je upisan u Registar proizvođača semena za delatnost prometa, sve u skladu sa Zakonom o semenu („Službeni glasnik RS“, br. 45/05 i 30/10) i Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja registra proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva („Službeni glasnik RS“, broj 51/2006). Da bi se pravno lice i preduzetnik bavio prometom semena uslov je da je upisan i u Agenciju za privredne registre (APR). Ukoliko se bavi prometom na malo preduzetnik mora da ima zaposleno lice srednje poljoprivredne struke, odnosno za promet na veliko - zaposleno lice sa diplomom inženjera poljoprivrede i to opšti, ratarski ili povrtarski smer. Slična procedura je i za promet sadnog
materijala voća i vinove loze. Zakon kaže da prometom sadnog materijala voća i vinove loze može da se bavi pravno lice i preduzetnik koji je upisan u Registar proizvođača semena za delatnost prometa, a sve u skladu sa Zakonom o sadnom materijalu voćaka vinove loze i hmelja („Službeni
glasnik RS“, br. 18/05 i 30/10). Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja Registra proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS“, broj 29/06) i Pravilnikom o uslovima koje treba da ispuni prodajno mesto na kojem se obavlja promet sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja („Službeni glasnik RS“, broj 29/06). Ovi podaci su dostupni i na sajtu Uprave za zaštitu bilja Republike Srbije. Osim ovoga uslov da bi se pravno
lice i preduzetnik bavio prometom sadnog materijala na malo je da je upisano u APR, te da ima zaposleno lice srednje poljoprivredne struke.
Srbija ima vrlo precizne propise kada je u pitanju promet semena i sadnog materijala koje mora da bude proizvedeno u skladu sa navedenim propisima i da pripada sorti koja se nalazi u Registru upisanih sorti, a sve u skladu sa Zakonom o priznavanju sorti.
Zakonodavac se potrudio da ovu oblast reguliše što detaljnije, pa su propisima obuhvaćene i saksijske biljke. Ukoliko je u pitanju cveće, ukrasno ili lekovito bilje, onda nije potreban upis u navedene Registre, ali ako se u saksijama prodaje rasad poljoprivrednog bilja, odnosno sadnice voćaka i vinove loze onda je upis obavezan.Istraživali smo i da li su potrebne posebne dozvole za proizvodnju i promet semena i sadnog materijala i došli smo do sledećih
podataka. Neka posebna dozvola nije potrebna, već se vrši upis u jedan od navedenih Registara, na osnovu podnetog zahteva u skladu sa navedenim propisima.
Zahtev se podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Upravi za zaštitu bilja, uplaćuje se određeni iznos administrativne takse, a rok za rešavanje zahteva je 30 dana. Ovo važi i kada je u pitanju uvoz semena poljoprivrednog bilja i sadnog materijala voćaka vinove loze i hmelja, a uslov za upis u Registar je da pravno lice, odnosno preduzetnik ima zaposleno lice sa diplomom inženjera poljoprivrede smer ratarski, povrtarski i opšti. Treba napomenuti da se u Srbiju mogu se uvoziti isključivo sorte koje su upisane u Registar upisanih sorti poljoprivrednog bilja uz poštovanje odredbi propisa iz
oblasti semena, sadnog materijala i zdravlja bilja i biljnog karantina. Naravno, postoji evidencija svih količina uvezenog semena i sadnog materijala.
Ali, to nije sve. Prilikom uvoza semena i sadnog materijala obavezan je upis i u Fitoregistar, a u skladu sa Zakonom o U Srbiju mogu se uvoziti
isključivo sorte koje su upisane u Registar upisanih sorti poljoprivrednog bilja uz poštovanje odredbi propisa iz oblasti semena, sadnog
materijala i zdravlja bilja i biljnog karantina. zdravlju bilja i propisima donetim na osnovu ovog zakona. Važno je napomenuti da
je upis u Fitoregistar obavezan i za drugo bilje, odnosno za pojedine vrste saksijskog cveća i ukrasnog bilja. Seme i sadni materijal podležu obaveznom fitosanitarnom pregledu na granici, a zahtev za pregled se podnosi nadležnom graničnom fitosanitarnom inspektoru. Uz zahtev prilaže se dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi, pošiljku mora da prati fitosertifikat, odnosno fitosertfikat za reeksport popunjen u skladu sa propisima iz oblasti zdravlja bilja, faktura i otpremnica, kao i odgovarajući dokumenti o proizvodnji i kvalitetu semena i sadnog materijala.
Kada je u pitanju izvoz semena i sadnog materijala on mora biti proizveden u skladu sa propisima, mora biti zdravstveno ispravan i neophodno je da ga pratiti
fitosertifikat, odnosno biljni pasoš koji izdaje ministarstvo, odnosno ovlašćena organizacija. Osim ovoga, svako veće pakovanje mora da ima i deklaraciju.

Seme poljoprivrednog bilja deklariše se u skladu sa članom 35. do 40. Zakona o semenu, Pravilnikom o kvalitetu semena poljoprivrednog bilja i Pravilnikom o
bližim uslovima koje mora da ispunjava stručna organizacija koja izdaje etikete, mora da bude propisana veličina pojedinačnih pakovanja semena, kao i evidencija o izdatim etiketama. Seme u prometu prati deklaracija na ambalaži i deklaracija uz otpremnicu. Deklaraciju na ambalaži izdaje ovlašćena institucija, osim za sitna pakovanja za koja deklaraciju izdaje dorađivač semena koji je upisan u Registar dorađivača.
Inače, ove godine planirano je donošenje Zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja, dok je u martu donet Zakon o izmenama Zakona o zdravlju bilja. Sve je ovo neophodno kako bi se uskladila zakonska procedura sa situacijom na terenu, odnosno potrebama u našoj poljoprivredi.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Veruje se da Srbija zahvaljujući svom geografskom položaju i povoljnoj klimi, ima izuzetne mogućnosti za razvoj poljoprivrede i da bi mogla da hrani pola Evrope, međutim na pijacama i u trgovinama sve više je povrća iz uvoza.

Količine zeleniša koje uvozimo iz godine u godinu sve su veće i nadmašuju isporuke koje šaljemo u svet. U 2018. godini Srbija je izvezla 87, 5 hiljada tona povrća a u istom periodu uvoz svežeg povrća premašio je 100 hiljada tona. Građani Srbije sve više jedu uvozno povrće i pored značajnih količina koje se ovde proizvode. Proizvođači kažu da su se navike potrošača promenile i da oni sada očekuju sveže povrće tokom cele godine a to jednostavno nije moguće.
“Nemoguće je da stigne krompir u decembru, to može da bude krompir samo iz uvoza iz Turske, Holandije ili bilo koje druge države, jednostavno je objašnjenje, ljudi misle da jedu sveže povrće čitave godine a zna se kad stiže povrće na našem podneblju”, rekao je za RINU povrtar iz Gornje Gorevnice Miroslav Milojević.

Međutim, potrošače očigledno ne zanima u koje doba godine stiže naše povrće, jer žele svežu salatu i u januaru i u julu a trebalo bi paziti na to.

“Naša zemlja Srbija ima najkvalitetniju zemlju i vodu i kada bi o tome krajnji kupac malo bolje razmislio, ne bi mnogo jurio za proizvodima iz uvoza, nego bi sačekao domaće”, ističe Milojević.

On ističe da se nekada znalo da se zimi jeo kiseli kupus i turšija a tek u junu i julu stizao je prvi paradajz i krastavac.

“Sada se kupuje uvozno povrće, skupo, neukusno i verovatno prilično tretirano pesticidima, a onda kada domaće stigne na rod, potrošači su već prezasićeni uvoznim”, kaže Milojević koji u svojim plastenicima proizvodi mladi krompir, papriku i spanać.

U naše trgovine stiže povrće sa svih kontinenata. Velike količine krastavaca i paradajza stižu iz Albanije a krompir iz Rusije, Belorusije i Litvanije.

“U ovo doba godine jedemo dosta hrane iz uvoza i to je normalno. Paradajz, mladi kupus, krastavci, tikvice, to je povrće koje još uvek nije stiglo na našim terenima. Naš geografski položaj i broj sunčanih dana određuju vreme zrenja, a kod nas je to polovina maja, odnosnosno početak juna i to ako govorimo o plasteničkoj proizvodnji”, ističe Snežana Marković Đurović iz Centra za razvoj sela u Zablaću.

Činjenica je da su zasadi krompira u Srbiji zauzimali i do 90 hiljada hektara a danas se on gaji na oko 45 hiljada hektara, dakle upola manje. Uz krompir najviše uvozimo paradajz, pasulj, kupus i kelerabu. Međutim, u narednim godinama ovaj trend mogao bi da se promeni, jer su domaći proizvođači uložili dosta novca da bi bili konkurentni strancima.

“Naši poljoprivrednici uložili su dosta sredstava za podizanje plastenika i staklenika, uvoza će sigurno biti i narednih godina, ali možda nešto manje s obzirom na uvećane domaće kapacitete”, kaže agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Činjenica da pojedine vrste povrća proizvodimo znatno više nego što su potrebe Srbije velike količine šargarepe, crnog luka i paprike idu u izvoz a eksperti savetuju da bi bilo korisno da se proizvođači udružuju jer se na taj način stiže i do boljeg plasmana i do više cene.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest474400.html

Tezge na leskovačkoj pijaci na Niškoj ulici prepune su subotom povrtarskim proizvodima iz domaćih i stranih plastenika, ponuda raznovrsrna dok su cene za ovdašnji džep poprilično visoke, isto kao i prošle godine u ovo vreme, a manje 10 do 15 posto od onih preduskršnjih.

„Jeste ponuda velika, ali ne prodaje se sve u istoj meri. Leskovčani najviše kupuju krastavac, kupus i zelenu salatu, najmanje crni luk i paradajz jer im je cena visika“, priča prodavac Ljubisav Stojanović iz Bratmilovca, koji, ipak, kupcima najviše nudi crveni paradajz, ali ne onaj iz domaćih već iz grčkih plastenika, crveni i posebno ukusni.

Iz plodne Leskovca na tezgama ne da nema samo paradajza uprkos tome što se mnogi plastenike zagrevaju tokom hladnih dana, već ni crnog luka, pa se nudi uvozni. Kilogam crnog luka iz Holandije košta 120, a iz Egipta 160 dinara.

„Nabavna cena mu je 100 dinara, pa dok dođe do naše ruke, cena skoči, tako da nama ostane sitna zarada“, objašnajva Stojanović.

S druge strane kupci se ne žale. Gospođa sa prepunim cegerima kaže da ne „hulimo na boga“. „Pijaca nas je održala i u onim najtežim ratnim vremenima i u vreme inflacije. Njojzi hvala“, kaže sa smeškom dok pakuje novac u novčaniku.

Kilogram paradajza „jabukara“ iz Grčke na leskovačkoj pijaci košta, čak, 250 dinara, a oni drugih sorti od 100, i kilogram holandskog paradajza 120, a onog iz Egipta 160 dinara i za njega kupci kažu da je najukusniji. Kilogram krompira 70 – 80 dinara, crnog luka 120 dinara, veza mladog crnog luka 20 do 30 dinara
papričice 3 za 50 dinara, karfiol 200 dinara, brokoli 250 dinara, veza zelene salate 30 dinara, veza rotkvica 25 dinara, šargarepa 100 – 120 dinara, mladi kupus 80 do 110 dinara,k Kilogram krastavca 80 dinara...

Izvor:https://jugmedia.rs/leskovacka-pijaca-paradajz-iz-grcke-crni-luk-iz-holandije-i-egipta/

Srbija ni ove, ni prošle godine nije izvezla nijedno jaje, ali je zato uvezla više od 12 miliona komada.

Za prva dva meseca ove godine u Srbiju je uvezeno 1,2 miliona jaja. To je ukupno 90,6 tona (jedno jaje ima 75 grama) ili vrednosno 292.800 američkih dolara, navode u Privrdenoj komori za "Blic". Prošle godine uvezli smo 11 miliona jaja u vrednosti od 1,4 milion dolara. Još interesantnije je to da su na srpske trpeze stizala jaja sa svih strana, najviše iz Bosne i Hercegovine, Mađarske, Češke, Hrvatske, Nemačke, Poljske i Slovačke, pokazuju zvanični podaci. Srbija istovremeno na farmama proizvede blizu 1,5 milijardi komada jaja godišnje.Agroekonomski analitičar Milan Prostran tvrdi da podaci o uvozu nikako ne treba da brinu jer je tržište Srbije otvoreno potpisivanjem mnogih sporazuma o trgovini, pa je, kako kaže, logično da će poveća i uvoz hrane.

"Većina stranih trgovinskih lanaca koji su došli u Srbiju imaju svoje dobavljače koji su im možda povoljniji, pa nabavljaju jaja iz drugih zemalja, ali nije to ništa strašno. Mnogi drugi uvozi bi trebalo da nas brinu", kaže Prostran.Kako ističe, inače se ne troši mnogo jaja u Srbiji i potrošnja je uglavnom veća oko praznika.

"Srbija može da proizvede dovoljno jaja za naše tržište, ima i kapacitete i proizvodnju. To što se toliko uvozi je sudbina male zemlje koja je potpisala mnogo sporazuma o spoljnoj trgovini i nema mogućnosti da zatvara tržište, već jedino da povećava produktivnost i da postane konkurentnija", ocenjuje Prostran.

Kako je naveo, Srbija godišnje uveze više od dve milijarde dolara vrednosti hrane, što je više od milijardu dolara nego pre deset godina, a to je rezultat otvorenog tržišta. Izvoz jaja iz Hrvatske porastao je u prošloj godini za gotovo 133 odsto u odnosu na 2017, dok je uvoz bio manji za 28 odsto nego 2017. godine. Hrvatska je, naime, u 2017. izvezla 13,6 miliona jaja čija je vrednost 900.000 evra, a u prošloj godini izvezla je 24,4 miliona jaja za 2,1 milion evra.Srbija bi, kako navodi, protiv te količine uvoza jedino "mogla da se bori nekim sistemima monitoringa i kvaliteta koji bi sama odredila".

Prostran ističe da treba promovisati kupovinu domaćih proizvoda iz različitih razloga.

"Najpre možete da kontrolišete kvalitet do detalja, jer kada se nešto uveze iz EU, ne može se previše kontrolisati. Takođe, na taj način ćete i podržati domaće proizvode i hranićete se zdravije", objašnjava Prostran.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/srbija-uvezla-12-miliona-jaja-na-uskrsnje-trpeze-nam-stizu-iz-cak-sedam-zemalja-sveta/80e3mbg

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31